Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE

Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

SADR AJ
1. Uvod...............................................................................................................................................3 2. Delovi vetrenja e............................................................................................................................5 3. Mehani ki delovi vetrenja e...........................................................................................................6 3.1. Elisa.........................................................................................................................................6 3.2. Prenos......................................................................................................................................7 3.3. Postolje....................................................................................................................................8 4. Elektri ni delovi vetrenja e............................................................................................................9 4.1. Impulsni dava pobude...........................................................................................................9 4.2. Pretvara 12-220V, 500W.....................................................................................................10 4.3. Kontrolna tabla .....................................................................................................................11 5. Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja..................................................................12 6. Literatura......................................................................................................................................13 7. Saradnici.......................................................................................................................................13

UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova,razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih,a to je vetrenja a male snage. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske, fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije. Razmatrali smo izmedju projekata S.O.S. Pu kica, male hidroelektrane, solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. S.O.S. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na,jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. to se ti e solarnih panela, bud et nam nije dozvoljavao, a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku,a to nije ono to smo mi zamislili.Tako, kada smo sagledali sve injenice, uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije, jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije. U istoriji, ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara, provetravali zatvorene prostore, kao to su zatvori, mleli itarice, itd. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha, pa je virus vladao u prostorijama, postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. Glavna prednost vetrenja e je ta, da mo e da se postavi gde got ima vetra, tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima, gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). Druga, ne manje va na prednost, je da ne remeti ivotnu sredinu, ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode, to su konstantni u taju i zvukovi, koji smetaju na em sluhu. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma, jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli, mada oni nisu mnogo primenljivi. Izvor koji oni koriste, a to su sun evi zraci, zavisi od mnogo drugih uslova, nego kod pomenutih drugih izvora.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica

Vetrenja a kori ena za pumpanje vode

Vetrenja e velike snage postavljene na moru

Vetrenja e velike snage na kopnu

DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. U mehani ki deo spada elise, postolje i prenos. Verenja a, kao sto je ve re eno, pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom, taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora, u na em slu aju alternatora, koji on pretvara u elektri nu energiju. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda, morali smo staviti tkz. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra, ovako potro a ima konstantno 12V. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora, ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati.

Slika prikazuje neke delove, ovo je slika neke druge vetrenja e

MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. Kraci se mogu praviti od raznih materijala, drveta, plastike, ugljeni nih vlakana itd. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik, tj. oblik avionskog krila, jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik, kao konkavno-koveksno so ivo, samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. Du ina krakova je 1 m.

Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova, najvi e zavisi od generatora, jer, u nasem slu aju, to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa, samim tim je ve i i moment inercije. To je pozitivno u predelima gde vetar varira, pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati, nego kod lak ih elisa, a time e i napon biti stabilniji.

Izgled elise sa 6 krakova

Izgled elise sa 12 krakova

Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra, ili, ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana,pa se mo e stavljati i manje(2,3,4,6 ili svih 12).

Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice,od kojih je jedna dvostepena.Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima. Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1. stepenom dvostepene remenice, koji je pre nika 50 mm. Drugi deo dvostepene remenice, pre nika 250 mm, je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr. Ako je na ulazu 20 obrtaja - elisa - na izlazu se dobija 500 obrtaja - alternator).

Slika prikazuje ceo prenos 7

POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e, od njega zavisi stabilnost celog sistema. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala, i to u obliku neke piramide, kao bandere, ili se pravi od metalnih cevi,u obliku stuba. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao. Konstrukcija je monta na, visine 1,7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise. Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm.

Izgled postolja

ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E

Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude, pretvara a DC-AC 12-220, 500W, pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator, marke BOSCH 12V/55A, sa samopobudom. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0.5 do 2A. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem, cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni, struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala, kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. dok vetar ne po ne da duva. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi . Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1.5 min. i dr i uklju enu 2.5 sec. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta.

ema impulsnog dava a pobude Oznake A,,B,C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom.

ema veze

PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati, potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V.

ema pretvara a

ema plo ice

10

KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V), prekida i osigura . Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora,dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana.

Analogni ampermetar i voltmetar

Elektri ni orman

11

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja

20 15

U [V]

10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min]

12

LITERATURA
1. Internet stranica www.elitesecurity.org 2. Internet stranica www.e-vozila.com 3. Internet stranica www.alldatasheet.com 4. Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta ,autor Dr Miroslav Pr a

SARADNICI Prof. dr Neda Pekari -Na Prof. Marjan Urekar Prof. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i

13