Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

...............................................................................................6 3........SADR AJ 1.......7 3........................................................... Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja..................................................11 5............... Uvod...............................6 3..........5 3..........2............................................ Postolje..1.......3 2..........9 4..........................10 4............. 500W... Prenos....................... Pretvara 12-220V.......................................... Kontrolna tabla .................................................................................................12 6......................................2.................................................................................. Impulsni dava pobude.........................................13 7................3.................................................... Delovi vetrenja e....13 2 ............. Literatura..................................................................................................................................................................................................... Mehani ki delovi vetrenja e........................................................................ Saradnici.................................................................................................................1...............................8 4....................................................................................................... Elisa............................................................................... Elektri ni delovi vetrenja e..............................................9 4...............................................3................................................................................

Tako. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije.S. postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena.razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku. Druga.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. itd. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara. Razmatrali smo izmedju projekata S. provetravali zatvorene prostore. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e. to se ti e solarnih panela. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. da mo e da se postavi gde got ima vetra.S. jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije. 3 . S. zavisi od mnogo drugih uslova. bud et nam nije dozvoljavao. solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije. to su konstantni u taju i zvukovi. nego kod pomenutih drugih izvora. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. kada smo sagledali sve injenice. a to su sun evi zraci. pa je virus vladao u prostorijama. je da ne remeti ivotnu sredinu. ne manje va na prednost. Pu kica. ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha. Izvor koji oni koriste.a to nije ono to smo mi zamislili. kao to su zatvori. mleli itarice.jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. Glavna prednost vetrenja e je ta. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma. male hidroelektrane. U istoriji.O.a to je vetrenja a male snage. koji smetaju na em sluhu. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode.O. mada oni nisu mnogo primenljivi.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove. morali smo staviti tkz. Slika prikazuje neke delove. ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora. ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. koji on pretvara u elektri nu energiju. u na em slu aju alternatora. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. ovako potro a ima konstantno 12V. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. Verenja a. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra. kao sto je ve re eno. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. postolje i prenos. U mehani ki deo spada elise. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator.

samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati. plastike. najvi e zavisi od generatora. nego kod lak ih elisa. jer. samim tim je ve i i moment inercije. tj. drveta. a time e i napon biti stabilniji. To je pozitivno u predelima gde vetar varira. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. kao konkavno-koveksno so ivo. oblik avionskog krila. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. u nasem slu aju. Kraci se mogu praviti od raznih materijala. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora.MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . Du ina krakova je 1 m. ugljeni nih vlakana itd. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik.

alternator). ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana. Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1.6 ili svih 12).elisa .Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra. ili.pa se mo e stavljati i manje(2. Ako je na ulazu 20 obrtaja . koji je pre nika 50 mm.3. stepenom dvostepene remenice. je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm. Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice.od kojih je jedna dvostepena.Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima. Slika prikazuje ceo prenos 7 . Drugi deo dvostepene remenice.4. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr.na izlazu se dobija 500 obrtaja . pre nika 250 mm.

kao bandere. Konstrukcija je monta na. ili se pravi od metalnih cevi.7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e.u obliku stuba. i to u obliku neke piramide. Izgled postolja 8 . Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala. visine 1. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao. od njega zavisi stabilnost celog sistema. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100.

kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. i dr i uklju enu 2. marke BOSCH 12V/55A. ema impulsnog dava a pobude Oznake A. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1.C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom.5 min. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi . time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table. ema veze 9 . Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem. pretvara a DC-AC 12-220. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni. sa samopobudom. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0. 500W. struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo.5 do 2A.5 sec.B. dok vetar ne po ne da duva.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude.. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala.

ema pretvara a ema plo ice 10 .PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V.

Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora. prekida i osigura . Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 .dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana.KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V).

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

com 3. Internet stranica www.org 2.com 4.alldatasheet. Marjan Urekar Prof. dr Neda Pekari -Na Prof.autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof. Internet stranica www.LITERATURA 1. Internet stranica www. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 . Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta .e-vozila.elitesecurity.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful