Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

.............................. 500W.............. Literatura.10 4............................ Saradnici..........................................3 2...................................................................................................... Prenos.................................................... Mehani ki delovi vetrenja e........................................................2...6 3...................................... Impulsni dava pobude.................................9 4........................................................ Elektri ni delovi vetrenja e................................9 4.....................................................................2..........................................................................12 6..................................................7 3.... Postolje.....................................................13 2 .......................................................................................................................SADR AJ 1......................................................................... Delovi vetrenja e......................................................5 3...... Pretvara 12-220V..............6 3............................3..............................................11 5...............................13 7............................... Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja................ Uvod......................................8 4........................................................................................................................................................1............................................................. Kontrolna tabla ............................................ Elisa.......................1...........................3..................................................................

O na inu na koji se to posti e bi e posle re i.O. 3 . Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. male hidroelektrane. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije.a to je vetrenja a male snage. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara.jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. je da ne remeti ivotnu sredinu. postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena.S. to su konstantni u taju i zvukovi. nego kod pomenutih drugih izvora. Pu kica. Druga.O. kada smo sagledali sve injenice. provetravali zatvorene prostore. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske.Tako. da mo e da se postavi gde got ima vetra. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije. Glavna prednost vetrenja e je ta. a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku. Razmatrali smo izmedju projekata S. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. Izvor koji oni koriste. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e.S.razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha. koji smetaju na em sluhu. jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije. mleli itarice. kao to su zatvori. to se ti e solarnih panela. itd.a to nije ono to smo mi zamislili. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma. S. bud et nam nije dozvoljavao.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. U istoriji. solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. ne manje va na prednost. uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. mada oni nisu mnogo primenljivi. pa je virus vladao u prostorijama. gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). a to su sun evi zraci. zavisi od mnogo drugih uslova.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator. morali smo staviti tkz. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. Slika prikazuje neke delove. postolje i prenos. koji on pretvara u elektri nu energiju. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. kao sto je ve re eno. ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora. Verenja a. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. ovako potro a ima konstantno 12V.DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra. U mehani ki deo spada elise. u na em slu aju alternatora.

samim tim je ve i i moment inercije. u nasem slu aju. samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. drveta. jer. To je pozitivno u predelima gde vetar varira. tj. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Kraci se mogu praviti od raznih materijala.MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. najvi e zavisi od generatora. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. nego kod lak ih elisa. plastike. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati. kao konkavno-koveksno so ivo. to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. a time e i napon biti stabilniji. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik. ugljeni nih vlakana itd. Du ina krakova je 1 m. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . oblik avionskog krila.

Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice. Drugi deo dvostepene remenice. Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1. Slika prikazuje ceo prenos 7 .pa se mo e stavljati i manje(2.Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra.na izlazu se dobija 500 obrtaja . koji je pre nika 50 mm. je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm.3.alternator). ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana. pre nika 250 mm. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr. Ako je na ulazu 20 obrtaja .Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima.elisa . stepenom dvostepene remenice.6 ili svih 12). ili.4.od kojih je jedna dvostepena.

od njega zavisi stabilnost celog sistema. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. i to u obliku neke piramide.u obliku stuba. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. visine 1.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e. Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm. Konstrukcija je monta na. ili se pravi od metalnih cevi. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao.7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise. kao bandere. Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala. Izgled postolja 8 .

Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0. ema veze 9 . sa samopobudom. i dr i uklju enu 2. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi .. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. 500W. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table. kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom. marke BOSCH 12V/55A. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta.5 sec.B.C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom. dok vetar ne po ne da duva.5 min. struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo. pretvara a DC-AC 12-220. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1.5 do 2A.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude. ema impulsnog dava a pobude Oznake A.

PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. ema pretvara a ema plo ice 10 . potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V.

Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 .KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V). prekida i osigura . Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora.dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana.

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

Internet stranica www.LITERATURA 1.autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof.elitesecurity. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 .org 2. dr Neda Pekari -Na Prof. Marjan Urekar Prof. Internet stranica www.com 3.com 4.alldatasheet. Internet stranica www.e-vozila. Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful