Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

...... Kontrolna tabla .........3.............................................................................................................................................1............. Literatura..............................11 5................................ Pretvara 12-220V......................................................................................................6 3...9 4...10 4................................................................................................. Postolje......................... Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja............................ Prenos.................................................................................................5 3.............................. Elisa................. Saradnici................................................2........... Elektri ni delovi vetrenja e..................6 3....... 500W........................... Impulsni dava pobude....... Uvod................13 2 ...........................3 2.................13 7...................................................................................SADR AJ 1........3....... Delovi vetrenja e....................................................8 4....................................................................................................................................1.............................................7 3.......9 4........................................2.......................................................................................................... Mehani ki delovi vetrenja e.......................................................................12 6............................................................................................................................................................................................................

mada oni nisu mnogo primenljivi.Tako. male hidroelektrane. ne manje va na prednost. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e. a to su sun evi zraci. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju.razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. Pu kica. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha. jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije.O. kada smo sagledali sve injenice. jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. itd. Razmatrali smo izmedju projekata S. 3 . a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku. Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode. Izvor koji oni koriste.a to je vetrenja a male snage.a to nije ono to smo mi zamislili. gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). nego kod pomenutih drugih izvora. to su konstantni u taju i zvukovi.S. to se ti e solarnih panela. postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena. Glavna prednost vetrenja e je ta. koji smetaju na em sluhu.jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. S. kao to su zatvori. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije.S. U istoriji. pa je virus vladao u prostorijama. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. bud et nam nije dozvoljavao. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije. Druga. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara. solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma. je da ne remeti ivotnu sredinu. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. mleli itarice. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih. zavisi od mnogo drugih uslova. provetravali zatvorene prostore.O. da mo e da se postavi gde got ima vetra.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

morali smo staviti tkz. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. postolje i prenos. ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. kao sto je ve re eno. u na em slu aju alternatora. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator. ovako potro a ima konstantno 12V.DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove. U mehani ki deo spada elise. Slika prikazuje neke delove. Verenja a. koji on pretvara u elektri nu energiju. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora.

To je pozitivno u predelima gde vetar varira. plastike. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati. Kraci se mogu praviti od raznih materijala. a time e i napon biti stabilniji. tj. samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. u nasem slu aju. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik. jer. drveta.MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. najvi e zavisi od generatora. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. samim tim je ve i i moment inercije. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Du ina krakova je 1 m. nego kod lak ih elisa. oblik avionskog krila. kao konkavno-koveksno so ivo. to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. ugljeni nih vlakana itd.

Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima.pa se mo e stavljati i manje(2. pre nika 250 mm. je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm.elisa . Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr. Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice.Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra.3.6 ili svih 12). Ako je na ulazu 20 obrtaja . ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana.na izlazu se dobija 500 obrtaja . Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1. ili.4. Drugi deo dvostepene remenice. koji je pre nika 50 mm. Slika prikazuje ceo prenos 7 .od kojih je jedna dvostepena. stepenom dvostepene remenice.alternator).

Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. ili se pravi od metalnih cevi. i to u obliku neke piramide. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao. od njega zavisi stabilnost celog sistema. Izgled postolja 8 . Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm.7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise. visine 1.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e. Konstrukcija je monta na. kao bandere.u obliku stuba. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala.

Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table.5 min. struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo. i dr i uklju enu 2.B.C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1. sa samopobudom. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala. dok vetar ne po ne da duva. 500W. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi . ema veze 9 . marke BOSCH 12V/55A. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom.. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta.5 sec. kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude. ema impulsnog dava a pobude Oznake A.5 do 2A. pretvara a DC-AC 12-220.

PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V. ema pretvara a ema plo ice 10 .

prekida i osigura .dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana.KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V). Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 . Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora.

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

dr Neda Pekari -Na Prof. Internet stranica www.org 2.e-vozila.LITERATURA 1.com 4. Internet stranica www. Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta . Internet stranica www.autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof.alldatasheet.elitesecurity. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 . Marjan Urekar Prof.com 3.