Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

...................................................8 4........................................... Kontrolna tabla ......................................6 3.............................................................11 5..3...................................................... Pretvara 12-220V........................................................2.................................................................................................................................................................5 3........................................................................... Saradnici................ Postolje.........1.................................................................................................................. Prenos........................................................................................ Elisa..SADR AJ 1.............. 500W.........................................7 3................... Mehani ki delovi vetrenja e............................1............ Literatura.....................13 2 ............................2.............................13 7...6 3..............................................................................................9 4.............10 4............................. Uvod............................................................................................. Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja............................................................................................................................................... Elektri ni delovi vetrenja e...................9 4...................................... Impulsni dava pobude...3.................................... Delovi vetrenja e........3 2.........12 6....................................................................................................................

solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara.Tako.S. itd.O. ne manje va na prednost. mleli itarice. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. kao to su zatvori.S. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije. a to su sun evi zraci. Izvor koji oni koriste. Razmatrali smo izmedju projekata S. provetravali zatvorene prostore.jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama.a to je vetrenja a male snage. Glavna prednost vetrenja e je ta. bud et nam nije dozvoljavao. postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena. a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku. to se ti e solarnih panela. pa je virus vladao u prostorijama. S. jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih. U istoriji. je da ne remeti ivotnu sredinu. jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. Pu kica. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na. kada smo sagledali sve injenice. da mo e da se postavi gde got ima vetra. Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara. ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). koji smetaju na em sluhu.a to nije ono to smo mi zamislili.razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). 3 . male hidroelektrane.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. to su konstantni u taju i zvukovi. nego kod pomenutih drugih izvora. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije. mada oni nisu mnogo primenljivi.O. uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. Druga. zavisi od mnogo drugih uslova. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

ovako potro a ima konstantno 12V. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora. u na em slu aju alternatora. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator.DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove. pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. morali smo staviti tkz. Slika prikazuje neke delove. Verenja a. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. U mehani ki deo spada elise. kao sto je ve re eno. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . postolje i prenos. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra. koji on pretvara u elektri nu energiju. ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator.

MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. ugljeni nih vlakana itd. pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. nego kod lak ih elisa. u nasem slu aju. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. Du ina krakova je 1 m. tj. kao konkavno-koveksno so ivo. plastike. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . jer. drveta. a time e i napon biti stabilniji. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik. samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. To je pozitivno u predelima gde vetar varira. najvi e zavisi od generatora. samim tim je ve i i moment inercije. oblik avionskog krila. to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Kraci se mogu praviti od raznih materijala.

je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm. Drugi deo dvostepene remenice. koji je pre nika 50 mm. ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana.4. pre nika 250 mm.3.pa se mo e stavljati i manje(2. Ako je na ulazu 20 obrtaja . Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr. Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1.Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra.Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima. Slika prikazuje ceo prenos 7 .elisa .6 ili svih 12).od kojih je jedna dvostepena. Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice. stepenom dvostepene remenice.na izlazu se dobija 500 obrtaja .alternator). ili.

Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. ili se pravi od metalnih cevi. kao bandere. Izgled postolja 8 . Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm. visine 1. Konstrukcija je monta na.7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise.u obliku stuba. i to u obliku neke piramide. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e. od njega zavisi stabilnost celog sistema. Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala.

ema veze 9 . i dr i uklju enu 2. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom. pretvara a DC-AC 12-220. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni.5 do 2A. ema impulsnog dava a pobude Oznake A.5 min.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi . struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo.5 sec. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala.. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta. sa samopobudom.B. dok vetar ne po ne da duva. kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1. 500W. marke BOSCH 12V/55A.C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem.

PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V. ema pretvara a ema plo ice 10 .

Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 . prekida i osigura . Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora.dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana.KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V).

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof.e-vozila.LITERATURA 1. Internet stranica www.com 4. dr Neda Pekari -Na Prof. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 . Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta .org 2.elitesecurity.com 3.alldatasheet. Internet stranica www. Internet stranica www. Marjan Urekar Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful