Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

...........11 5.........................................................................10 4.......9 4...........................................1....................................................................................................................................................................................................................... Literatura........... Kontrolna tabla ...................................................................................................12 6..............3.................................................................................................. Elisa.............................................................6 3... Saradnici.................1..13 7...............................................9 4......................................................................... Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja.............................................3 2....... Delovi vetrenja e................... Impulsni dava pobude.............................................SADR AJ 1................................................................................................................................................................................................................................5 3...................................................... Mehani ki delovi vetrenja e.3................................................................................ Elektri ni delovi vetrenja e.................................. Prenos. Pretvara 12-220V...........................................................13 2 .... Postolje......................... Uvod. 500W................7 3......2...................................................8 4......................................6 3..............................................................................2....

gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. Razmatrali smo izmedju projekata S. provetravali zatvorene prostore. male hidroelektrane. ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). ne manje va na prednost. da mo e da se postavi gde got ima vetra. Druga. itd. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara. to su konstantni u taju i zvukovi.S. U istoriji. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. Glavna prednost vetrenja e je ta. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. Pu kica. jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. to se ti e solarnih panela.O. solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma. jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije. mleli itarice. 3 . postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena. pa je virus vladao u prostorijama. mada oni nisu mnogo primenljivi. S. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih. koji smetaju na em sluhu. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. je da ne remeti ivotnu sredinu. a to su sun evi zraci. nego kod pomenutih drugih izvora. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije. bud et nam nije dozvoljavao. kada smo sagledali sve injenice. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na.a to je vetrenja a male snage. zavisi od mnogo drugih uslova.Tako.razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca.S. Izvor koji oni koriste.a to nije ono to smo mi zamislili.jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama.O. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e. uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. kao to su zatvori.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator. koji on pretvara u elektri nu energiju. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora. ovako potro a ima konstantno 12V. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. postolje i prenos. Slika prikazuje neke delove. kao sto je ve re eno. U mehani ki deo spada elise. pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. Verenja a. u na em slu aju alternatora. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. morali smo staviti tkz. ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra.DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove.

To je pozitivno u predelima gde vetar varira. plastike. najvi e zavisi od generatora. tj. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. kao konkavno-koveksno so ivo. a time e i napon biti stabilniji.MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. nego kod lak ih elisa. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . samim tim je ve i i moment inercije. Du ina krakova je 1 m. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik. pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati. ugljeni nih vlakana itd. u nasem slu aju. drveta. Kraci se mogu praviti od raznih materijala. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. jer. oblik avionskog krila. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik.

pa se mo e stavljati i manje(2. Slika prikazuje ceo prenos 7 .Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima. Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice. ili. Ako je na ulazu 20 obrtaja . ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana.6 ili svih 12). Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1. koji je pre nika 50 mm.elisa . je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm. pre nika 250 mm.Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr. stepenom dvostepene remenice.alternator).3.na izlazu se dobija 500 obrtaja .4. Drugi deo dvostepene remenice.od kojih je jedna dvostepena.

Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao. Izgled postolja 8 . Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala. ili se pravi od metalnih cevi.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e. kao bandere.u obliku stuba. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. i to u obliku neke piramide. Konstrukcija je monta na. od njega zavisi stabilnost celog sistema. visine 1.7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise.

pretvara a DC-AC 12-220. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala. ema veze 9 . 500W. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table. i dr i uklju enu 2. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi . struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo. ema impulsnog dava a pobude Oznake A. kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. sa samopobudom.. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude. marke BOSCH 12V/55A. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta. dok vetar ne po ne da duva.C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom.5 min. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni.B. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom.5 sec.5 do 2A. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio.

ema pretvara a ema plo ice 10 .PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V.

prekida i osigura .KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V). Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora. Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 .dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana.

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

elitesecurity. Internet stranica www.LITERATURA 1. Marjan Urekar Prof.e-vozila. dr Neda Pekari -Na Prof. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 .com 4.alldatasheet. Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta . Internet stranica www.autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof. Internet stranica www.org 2.com 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful