P. 1
Vetrenjaca Male Snage 0_5KW

Vetrenjaca Male Snage 0_5KW

|Views: 249|Likes:
Published by markule

More info:

Published by: markule on Jun 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/01/2015

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

...............................................11 5...................................................7 3.................. Delovi vetrenja e...........................................................13 7........................................................3........................12 6..............5 3................................1...................... Elisa...............................13 2 ....................................................................... Postolje......... Pretvara 12-220V......................6 3............... Impulsni dava pobude........................................................................................................................................ Literatura...........................................................................................................3 2.. Uvod............................................................................................................................................................................6 3.................................................................................................................................................3............................9 4....SADR AJ 1....................... Mehani ki delovi vetrenja e.................................................................. Kontrolna tabla .............................................................................2............................................... Prenos..............................9 4......................................................................................................................... 500W............. Elektri ni delovi vetrenja e...................2...1.... Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja..8 4................... Saradnici.............................................................10 4................

jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji). Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih.S. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije. Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode. Za to? Kada smo realno sagledali finansijske. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. a to su sun evi zraci. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha. Izvor koji oni koriste. a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku. itd. nego kod pomenutih drugih izvora. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. 3 . jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju.O. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara.a to je vetrenja a male snage. uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. male hidroelektrane. zavisi od mnogo drugih uslova. jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma. S. to se ti e solarnih panela. mleli itarice. Razmatrali smo izmedju projekata S.razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e.a to nije ono to smo mi zamislili. bud et nam nije dozvoljavao. koji smetaju na em sluhu. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena.S. solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. kada smo sagledali sve injenice. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije.Tako. pa je virus vladao u prostorijama. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. provetravali zatvorene prostore. Druga. to su konstantni u taju i zvukovi. ne manje va na prednost.O. U istoriji. Glavna prednost vetrenja e je ta. mada oni nisu mnogo primenljivi. Pu kica. je da ne remeti ivotnu sredinu. kao to su zatvori. da mo e da se postavi gde got ima vetra.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. morali smo staviti tkz. postolje i prenos. U mehani ki deo spada elise. kao sto je ve re eno. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. ovako potro a ima konstantno 12V. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora. Slika prikazuje neke delove. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator.DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. koji on pretvara u elektri nu energiju. Verenja a. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. u na em slu aju alternatora.

a time e i napon biti stabilniji. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . tj. oblik avionskog krila. plastike. Du ina krakova je 1 m. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. najvi e zavisi od generatora. nego kod lak ih elisa. u nasem slu aju. ugljeni nih vlakana itd. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. To je pozitivno u predelima gde vetar varira. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati.MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. kao konkavno-koveksno so ivo. drveta. samim tim je ve i i moment inercije. to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Kraci se mogu praviti od raznih materijala. samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. jer. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik.

Ako je na ulazu 20 obrtaja .Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima. ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana.3. koji je pre nika 50 mm. stepenom dvostepene remenice.4.elisa . Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1.pa se mo e stavljati i manje(2. pre nika 250 mm.Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra.na izlazu se dobija 500 obrtaja .alternator). je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm. Slika prikazuje ceo prenos 7 . ili.6 ili svih 12).od kojih je jedna dvostepena. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr. Drugi deo dvostepene remenice. Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice.

u obliku stuba. ili se pravi od metalnih cevi. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm. Konstrukcija je monta na. Izgled postolja 8 .7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise. Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala. kao bandere. visine 1. od njega zavisi stabilnost celog sistema. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. i to u obliku neke piramide.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao.

To je upravo re io Vlatko Cvitkovi . 500W.5 do 2A. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta.5 min. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala.B. struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom. kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator..5 sec. pretvara a DC-AC 12-220. ema impulsnog dava a pobude Oznake A. i dr i uklju enu 2. sa samopobudom. dok vetar ne po ne da duva. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0. marke BOSCH 12V/55A. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni. ema veze 9 .C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table.

potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V.PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. ema pretvara a ema plo ice 10 .

prekida i osigura . Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora.dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana. Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 .KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V).

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

Marjan Urekar Prof. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 . dr Neda Pekari -Na Prof. Internet stranica www.com 3.e-vozila.autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof.com 4. Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta .alldatasheet. Internet stranica www. Internet stranica www.org 2.LITERATURA 1.elitesecurity.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->