Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJA A MALE SNAGE
Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor: Prof. dr Neda Pekari -Na

Studenti: Broj indeksa: Despotovi ivadin 12476 Miji uro 12504 Koprivica Zoran 12507 Mudri Dragan 12435 Novi Sad, Maj 2008

....................................5 3...............................................................................................................................................................................................9 4......................... Pretvara 12-220V..................2....... Mehani ki delovi vetrenja e..............................................................................12 6....................2................. Literatura.............................................9 4........................................................................................3........7 3..................................3..............................................13 2 ..6 3...................... Saradnici............................. 500W......................................... Uvod.............6 3.................. Postolje. Delovi vetrenja e.................................................................10 4...................................................... Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja............................................................................................................... Impulsni dava pobude.......................................................................................................................................................SADR AJ 1......................................................................8 4..................................... Elektri ni delovi vetrenja e............11 5.......... Elisa..................................... Kontrolna tabla .........3 2....................13 7...................1...............................1................................................................... Prenos......................................................................................................................................

Razmatrali smo izmedju projekata S. Uo eno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha.S. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru eliminisana pomo u vetrenja e. 3 . Za to? Kada smo realno sagledali finansijske.UVOD Kada smo uli za elektrijadu i za takmi enje radova. fizi ke i vremenske okolnosti uvideli smo da je ovo najprakti nije i najpovoljnije.a to je vetrenja a male snage. to se ti e solarnih panela. Mane vetrenja a su zvukovi koje one proizvode.Tako. ne manje va na prednost. ho u re i da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji).razmi ljali smo u mnogo razli itih pravaca. zavisi od mnogo drugih uslova. U istoriji. male hidroelektrane. Po na em mi ljenju najbolji izvori elktri ne energije su solarni paneli. bud et nam nije dozvoljavao. Druga. Kompleksnost samog projekta nam je delovala sasvim odgovaraju a za ovo takmi enje a tako e je i jedan od na ih glavnih pristupa problematici odabira projekta kori enje alternativnih vrsta izvora energije. je da ne remeti ivotnu sredinu. postavljanjem vetrenja e na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena.O. tu tako e spada da se mogu postaviti na svim ne iskori enim zemlji tima. Glavna prednost vetrenja e je ta. ljudi su pomo u vetrenja e vadili vodu iz bunara.O. Izvor koji oni koriste. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi vetrenja e koje su pumpale vodu iz bunara. kada smo sagledali sve injenice. mada oni nisu mnogo primenljivi. uvideli smo da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenja e. O na inu na koji se to posti e bi e posle re i. Pu kice su delovale suvi e jednostavne a mala hidroelektrana prili no nepristupa na i neprakti na. Pu kica. kao to su zatvori. da mo e da se postavi gde got ima vetra.S. nego kod pomenutih drugih izvora. solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. Mana mo da mo e biti i njena veli ina ako se postavi blizu nekog aerodroma. to su konstantni u taju i zvukovi. jer je injenica da su nam potrebni novi izvori energije.a to nije ono to smo mi zamislili. provetravali zatvorene prostore. gde je zemlja ne plodna( primer: Izme u Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki pa njici gde je zemlja ne plodna). a to su sun evi zraci. mleli itarice. koji smetaju na em sluhu. S. itd.jer se ograni ava njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u elektri nu energiju. pa je virus vladao u prostorijama. jer vetrenja e od par MW-i koje imaju elise pre nika do 90 m mogu da smetaju vazdu nom saobra aju. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih. a sa radio-amaterskim projektom bi se ograni ili samo na elektroniku.

Vetrenja a kori ena za mlevenje itarica Vetrenja a kori ena za pumpanje vode Vetrenja e velike snage postavljene na moru Vetrenja e velike snage na kopnu 4 .

u na em slu aju alternatora. ovo je slika neke druge vetrenja e 5 . koji on pretvara u elektri nu energiju. Impulsni dava pobude koji impulsno propu ta struju na alternator. morali smo staviti tkz. U mehani ki deo spada elise. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora. Verenja a. Nakon impulsnog dava a pobude dolazi akumulator. ovo je stavljeno da se mogu priklju iti ku ni aparati. ovako potro a ima konstantno 12V. Kada nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra. pretvara energiju vetra u elektri nu energiju. kao sto je ve re eno. taj obrtni moment se preko multiplikatora prenosi do generatora. postolje i prenos. Po to je kori en alternator kome je potrebna pobuda. Elisa pod pritiskom vetra se okre e odre enim obrtnim momentom. Generalna podela delova vetrenja e je na mehani ki i elektri ni deo. Slika prikazuje neke delove.DELOVI VETRENJA E U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada na e vetrenja e i njene delove.

to je ve i broj krakova ve a je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik. u nasem slu aju. Jo jedan plus elise sa vi e krakova je taj to kad ima vi e krakova ve a joj je masa. jer time na konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Kraci se mogu praviti od raznih materijala. samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinami ki oblik. ugljeni nih vlakana itd. To je pozitivno u predelima gde vetar varira. oblik avionskog krila. Bru enje kraka do aerodinami kog oblika Izbor broja krakova. Du ina krakova je 1 m. Bilo od ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinami ki oblik. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi. kao konkavno-koveksno so ivo. plastike. tj. jer. samim tim je ve i i moment inercije. nego kod lak ih elisa. Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova 6 . drveta.MEHANI KI DELOVI VETRENJA E ELISA Elisu ine kraci i disk. najvi e zavisi od generatora. a time e i napon biti stabilniji. pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati.

Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25 (npr.od kojih je jedna dvostepena.3. Drugi deo dvostepene remenice.pa se mo e stavljati i manje(2. Ako je na ulazu 20 obrtaja .alternator).Elisa je sa prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kugli nim le ajevima.Disk je napravljen od metala pre nika 210 mm na kome se nalaze 12 simetri nih rupa za krake u slu aju slabog vetra. stepenom dvostepene remenice. Disk sa svih 12 krakova PRENOS Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice. pre nika 250 mm.6 ili svih 12).na izlazu se dobija 500 obrtaja .elisa . ili. je kai em povezan sa alternatorom ija je remenica pre ika 50 mm. ukoliko je vetar ja i rupe su centrirane tako da je elisa uvek balansirana. koji je pre nika 50 mm. Slika prikazuje ceo prenos 7 . Dalje je ona povezana klinastim kai em irine 10 mm sa 1.4.

Za manje vetrenja e se obi no postolje pravi od metala.POSTOLJE Postolje je bitan deo vetrenja e. i to u obliku neke piramide. Konstrukcija je monta na. Na e postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostrani ni trougao. Zavisno od mesta postavljanja i od ja ine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100. Izgled postolja 8 . ili se pravi od metalnih cevi. od njega zavisi stabilnost celog sistema.u obliku stuba. Postolja za velike vetrenja e se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. Ivice postolja su izra ene od etvrtastih cevi 40x40 mm. kao bandere. visine 1.7 m i na vrhu su ugra eni dr a i za osovine prenosa i dr a elise.

sa samopobudom. pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table. Da bi smanjilo pra njenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno uklju ivala. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je uklju ena? Kada ne bi bilo vetra pobuda bi bila uklju ena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. Pobuda bi tekla sve dok alternator ne po ne da puni. kada nema vetra uklju ivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. Njegova ema uklju uje pobudu na svaki 1.5 do 2A. time se pra njenje akumulatora smanjilo 36 puta.B. IMPULSNI DAVA POBUDE Kao generator je kori en alternator.ELEKTRI NI DELOVI VETRENJA E Elektri ni deo vetrenja e se sastoji od Impulsnog dava a pobude. ema veze 9 . 500W. ema impulsnog dava a pobude Oznake A. Da bi alternator po eo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0. cela ema bi se re ila sa tranzistorom i relejom.5 min.C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom. struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se ponavljalo. i dr i uklju enu 2. Kada bi non stop bilo vetra to i ne bi bio problem.. marke BOSCH 12V/55A. pretvara a DC-AC 12-220.5 sec. dok vetar ne po ne da duva. To je upravo re io Vlatko Cvitkovi .

potreban nam je pretvara koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmeni ni napon od 220V.PRETVARA 12-220V (500 W) Da bi na vetrenja u mogli da se priklju e ku ni aparati. ema pretvara a ema plo ice 10 .

Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora.dok su prekida i osigura standardna oprema svakog elektri nog ormana. prekida i osigura .KONTROLNA TABLA Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V). Analogni ampermetar i voltmetar Elektri ni orman 11 .

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja 20 15 U [V] 10 5 0 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 Broj obrtaja [ob/min] 12 .

com 4. Marjan Urekar Prof.LITERATURA 1. Internet stranica www.autor Dr Miroslav Pr a SARADNICI Prof. Internet stranica www.alldatasheet.e-vozila. dr Neda Pekari -Na Prof.elitesecurity.com 3. Internet stranica www.org 2. dr Zoran Mitrovi Predrag Mudri Radosav Despotovi Dragana Despotovi Milenko Koprivica Jovan Miji Iva Koj i 13 . Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehni kih fakulteta .