P. 1
Aleksandar Loven - Bioenergetika

Aleksandar Loven - Bioenergetika

|Views: 490|Likes:
Published by haijdkropwe

More info:

Published by: haijdkropwe on Jun 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/13/2013

pdf

text

original

Sections

  • ALEKSANDAR LOVEN
  • I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE
  • II POJAM ENERGIJE
  • IV BIOENERGETSKA TERAPIJA
  • V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA
  • VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA
  • VII STRAH OD PADANJA
  • VIII STRES I SEKS
  • IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE
  • X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST
  • SADRŽAJ

ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

O n . Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. naime. Zapni me previše. godine. Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). sportom i gimnastikom. nije važno što ću se slomiti. Taj sklop je definisan kao oklop. Sreo sam ga 1940. nazva­ nim Euritmika. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. potvrdile su ono što sam snažno osećao. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. j e bio moj učitelj od 1942. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze).I. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. tri molitve: Rajhovska terapija. do 1945. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Nikos Kazancakis. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Gospode. Gospode. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. Luk sam u tvojim rukama. Zapinji me da ne bih istrulio. Ne zapinji me slomiću se. 9 . j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. 1940—1945. previše. Gospode. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima.

Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . iznenada. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. mislio sam. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. T a k a v stav. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. to je moje interesovanje više raslo. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. razvija se histerični konverzivni simptom. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . ili hronična mišićna tenzija. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. Y. ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. pi­ tao se Rajh. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. tipičan je za mene. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. kada sam prestao da čitam. toga nisam bio ni svestan. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. Stigao sam do polovine drugog eseja. „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. 1972). Onda. Caward.Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. „Zašto se". kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Mišićno oklopljavanje. ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Inc. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. Seks nije potpuni odgovor. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. Lowen. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. to s a m već ranije znao. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . Depression and the Body. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. moj skepticizam je iščezao a da. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. McCann 1 . & Geoghegan. Razmatranje tog elementa — naime. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. nazvanog Infantilna seksualnost. (N. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. i pošto sam bio nepripremljen da ' A.

doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu. ne dišeš".) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. Nastavio sam d u ­ boko disanje. krik sc razlegao kroz moje grlo. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. g o ­ dine. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. ali na alarmantan način. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. . j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. Loven nije napisao takvu knjigu. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . Odgovorih: „Naravno da dišem. ali ono što ja. Martin's Press/Marek. jeste knjiga M. Sharaf. 1983. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. koji su visoko cenili svi analitičari. što je prekinulo vrisak. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Moj očigledno to nije radio. Da bi izbegao nezgode sa susedima. iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. .. ako si zainteresovan za ovaj posao. godine. st. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Nastala je nekih devet godina ranije. Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. Nisam osećao n i k a k a v strah.se suočim sa tom željom. Čudno. vrisak me nije uznemirio.vegetativne" energije. postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. hoću jeste da postanem slavan". Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. Rajna. Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji. 1933. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". inače bih bio m r t a v " . 12 . Uradio sam što mi je rekao i . j e r nisam razmišljao o tom potezu. kada je napisana Đioenergetika. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. Naikompletnija studija o životu i radu V. Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. Ništa se nije desilo. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. Jednoga dana mi reče: „Loven. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu.). (Prim prev. Rečeno mi je da savijem kolena. on je iznenadno popustio. Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. N e w York. u stvari. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . jer tada nije izgledalo da to ja radim. Malo zatim Rajh reče: „Loven. u toku analitičke seanse. Posle toga sam još malo disao. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). Vrisak mi se desio. Njegove reci su me trgle. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Rajh je to shvatio ozbiljno. la koš ti se ne kreće. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Posle energetskog napada na njegov otpor. Rajh nije koristio kauč. do danas A. Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. Fury on Earth. pipni moj g r u d n i koš". Opet se oteo vrisak. Bilo je stvari (slika. ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Opet nisam bio u dodiru sa tim. a to je da ideš na terapiju". Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. a biography of Wilhelm Reich.

Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. Ibid. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. u svojoj trideset trećoj godini. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. i u u s n a m a . O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. na koje nisam bio navikao. ozbiljno mi grčeći šake. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. * Ibid. Y. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. str 273. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. Sto je v r e m e više odmicalo. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. Nije tc bila svesna misao. 1942). Interesantan deo tog iskustva.ličite nijanse. Onda se to desilo. Plakao sam preglasno za moju majku. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . dok sam ležao na krevetu dišući. pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. The Fuction of the Orgasm (N.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Moji roditelji su bili napolju. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. kao i onog sa vrišta­ njem. jeste da se desilo potpuno spontano. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Orgone Insti­ tute Press.. str. Osećao sam impuls da dodirnem penis. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. D r h t a j se pojavljivao u nogama. tako da se majka nervirala i brinula. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. Dublje disanje. osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Izašla je besna na mene. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo.. 239—240. Rekao je da. Radeći to. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. str. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . 273. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv. ali sam ga inhibirao. ustao sam sa kreveta." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. ne primetivši da to radim. osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich. 15 14 . koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. Od tada nisam vrištao nijednom. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni. Drugom prilikom. bez voljne kontrole. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. Onda. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . osetio sam erekciju. ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. ta reakcija je nestajala. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. 3 1 . 3 1 dišući. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim.

pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. Nisam više mogao zadržavati osećanja. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. Međutim. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. Izgledalo je da će to trajati beskonačno. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. k a o i pozitivan. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. n i ­ sam nikuda stigao. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. a ne samo terapeutski. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. Potpuni orgazam. pre­ ma tome. „Loven". Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. videvši lice moje majke. Bio sam slomljen. U svakom slučaju. Terapija je opet krenula. k a k o je on to nazvao. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. ritmičkim. k o n vulzivnim pokretima. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. P r e m a tome. njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. ali sam bio blokiran. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. plakao sam duboko. 17 . mnom. Za Rajha. ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. prema Rajhu. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala. ili. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . prognao s a m sve negativne misli iz glave. Boreći se u sebi sa problemom. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. 1927). Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. reče on. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. sa orgastičkom potencijom. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno. to mi nije polazilo za r u k o m . koja se manifestuje. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni. Pošto sam doživeo strah. U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. ja ga nisam mogao izgovoriti. Teorijski. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa.

Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. osećanja sigurnosti u svoj život. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. Rad kao rajhovski terapeut. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. 1945—1953. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. K a d a se terapijska godina približila kraju. Objavlji2' 19 . ili ih ovi možda prosto zanemaruju. uključujući i ličnu terapiju. Ipak. Ako nije razrešila sve moje probleme. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. r refleks orgazma ustalio. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. godine video sam svog prvog paci­ jenta. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. što je još važnije. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. njegovi entuzijastični sledbenici. U mom životu se desilo nekoliko promena. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji. (Theodore P. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. koji je vodio dr Teodor Volf. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. što je dalo elana m o m e duhu.. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945. postala je laka. disanje mi je postalo lakše i slobodnije. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Refleks orgazma se nije ustalio. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. te jeseni 1944. Mada još nisam bio student medicine. ja nisam bio završio. postali. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. kao što s a m je ja doživeo. Uporno sam se t r u ­ dio. m a k a r privremeno. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. mnogi su psihijatri. Međutim. i drugi koji su radili sa R a j hom. godine. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. Predaja sopstvenom telu.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju.

Ipak. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. koji s a m završio j u n a 1951. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. Rajh je bio veliki čovek. Uprkos tome. da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi. S e p t e m b r a 1947. ih n e ­ prirodno uvučena. Srećom. Naravno. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. Pod pritiskom. da bi ih relaksirao. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta. neviđen. m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. godine još više je ubrzalo taj razvoj. Kao toliki mladi terapeuti. stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. donji deo leđa i mišići butina. 1971). Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. njegove ideje su se proširile. ili je prkosno isturena. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Međutim.vanje Funkcije orgazma 1941. pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. doduše sporo. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. 8 of the 21 . Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. često se graničeći sa ljutnjom. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića. a potražnja rajhovske terapije se povećala. T h e Orgone Institute Press. godine k a o lekar. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. i sa snažnim toplim r u k a m a . Ništa nije dalje od istine. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. a knjige od r u k e do r u k e . On nije p o t p u n o neaktivan. Touching: The Human Significance Skin (New York. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu. sa toplim kestenjastim očima. Columbia University Press. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. mišići vilice postaju umorni i „predaju se". i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut.

koja je moćan faktor. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Ali. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. nerazdvojan od te antiteze. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. kriterijum emocionalnog zdravlja. već i orgastičko reagovanje u seksu. nije nužno da do tog prenosa dođe. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. godine. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. razlikuju se među sobom. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. To podrazumeva konflikt između individue i društva. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. Prvi traži očuvanje pojedinca. Sek­ sualnost je bila. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. a kroz telo i sa svojom okolinom. i jeste. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. Tempo. prva je više emocionalno i energetski nabijena. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. Takođe. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti. U jednoj od r a n i h formulacija.mišića ili da izvrše potreban pritisak. u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. što je nazvao strujanjem. Previše često se sam refleks gubi. Drugi konflikt. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. Te dve si­ tuacije. J o š 1947. 22 . d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. ali ja to ne bih radio. s jedne strane. kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. Me­ đutim. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. seksualna i terapeutska. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. Me­ đutim. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. i seksualnog instinkta. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. Na nesreću. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške.

seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije. P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . Važnije je. Bez obzi­ ra na to. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. i ne bez grešaka. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Oni odlaze. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. Njegove ideje su imale revolu25 . Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. čudo se nikada nije ponovo desilo. opet napredujući samo malčice. ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Kako je promena iznenadno nastala. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. koja ne može da se odbaci ili negira. najzad sam spoznao tu istinu. bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. tako je i nestala. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. b u k v a l n o „nakraj sveta". krivicu. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . Na primer. usmeravajući pažnju samo na seksualnost. učinivši to. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. Bio je p r o ­ sto drugi čovek. Međutim. Ali. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Onda se jednoga dana desilo čudo. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. Ispričao mi je fascinantnu priču. mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Posle mnogo godina teškog rada. Osećao se infe­ riornim. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Sva anksioznost je nes­ tala. Konvej. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. Njegov brat. uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Nikada nije dostigao onaj nivo. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. što nije „od ovoga sveta". Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . ne može se ići do d r u g e krajnosti. 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". koji se izgleda desio sam od sebe. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. U toj priči je glavni j u n a k .gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. Ali. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. m e đ u t i m . bilo kao studenti ili pacijenti. ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. Vladajući princip je u m e r e nost. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju.

dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. Ti aspekti razvoja se prepliću. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. na. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. on ni­ k a d a nije ravnomeran. Mada se magla opet spusti. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. koji odjednom postaje jasno vidljiv. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. Radeći una­ zad. I mada je proces razvoja stalan. one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. 26 Ako ova moja definicija vredi. na primer. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. kompromis sa detinjim konfliktima. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. koja je. Svaki otkriva horizont. Na nesreću. sticanju znanja. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. A k o je prošlost presečena. Mi saznajemo proučavajući prošlost. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. To je reč izvedena od reči organski i organizam. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. ostaje sećanje. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. svojoj prošlosti. Ako tražimo transcendenciju. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. Terapija može to postići. Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. Oni su se pokazali korisnim za ponešto. da je otkrio n o v u energiju. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. budućnost ne pos­ toji. On je bio svestan situacije. zajedno sa njegovim dubokim disanjem. pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. Tvrdio j e . kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. Podigao je obrve. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. je i prethodno bila. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. Razvoj je p r i r o d a n proces. Drvo. možemo imati mnoge vizije. Kada gledam unazad. Ako se odlučimo za razvoj. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. koju je nazvao orgon.cionarnu privlačnost. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. m e đ u t i m . Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. T a k v e transformacije se. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". pripremajući organizam za novo napredovanje. kao što je po­ znato. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji.

Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja. što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama. Najzad. Sem toga.slobodu i ograničava njegov život. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. što ona svaka. dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova. doktor Lui Peletijer (Louis G. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. Ja nisam delio ta osećanja. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. ako ne i jeretičkim.ko i jeste. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. dok sam radio kao rajhovski terapeut. Pokrećući to agresivno izražavanje. S m a t r a n o je drskim. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. do 1947. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. Godinama. A medicinsko obrazovanje. oslobađale 29 . shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. u državi Mejn. Po mom mišljenju. preselio se u Rendžli. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. ako se ta vizija ikada ostvari. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. gde se posvetio orgonskoj fizici. Eksperiment je imao negativan efekat. U razgovoru. i moje iskustvo na stažu. Pošto sam 1952. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj.

To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Naravno. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. godine. Međutim. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika.. što sam ranije opisao. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . S d r u g e strane. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema. Međutim. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . Godine 1956. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Walling). Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. Pierrakos). FDA je dobila parnicu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. Konflikt je razrešen kompromisom. prema tome. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. tokom svih ovih godina. Od tada. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. ali. Tokom 1953. Nasuprot tome.

P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. savio kolena i napravio luk leđima. dublje disanje stomakom. Y. m a d a je teorij­ ski valjan. i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. posebno u odnosu na svoju majku. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. kao i u rajhovskoj terapiji. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. < 7 7 Pleasure (New York. 33 . izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. sa osnovom na kojoj se stoji. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola.. koji je Rajh koristio. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. koji je Rajh uspostavio. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja.. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. Coward — McCann. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom. Raširio bih noge. kada se uglavnom smanjila. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. Inc. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Uzemljavanje. Radeći na sebi. Disanje je suštinsko u bioenergetici. T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. 1970). On se laga­ no razvijao t o k o m godina. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. Međutim. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. sa svojim telom i seksualnošću. Držao bih taj položaj nekoliko minuta. Značajnije je. neću biti slomljen.visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. držeći kolena malo savijena. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . To je imalo dodatni efekat. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama". Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. i to je dovelo do olakšanja. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa.. Fokus na seksualnost. Kao analitičar. N. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. m e đ u t i m . Shvatio s a m da je bol tenzija.svojim snažnim toplim r u k a m a . promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. stopala okrenuo na u n u t r a . Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Osećao sam da mada mogu biti povređen. postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi.

1971). osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. što je uslov da budu slobodni. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. osećanja i izražavanja sebe. Alexander Lowen. gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. oklopljen. ograničava život svoga tela. d u h i dušu. Macmillan. Ona je objavljena 1958. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. završili vaš razvoj. u stvari. isto se može reći Alexander Lowen. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret. Grune & Stratton. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. ta ograničenja života ne namećemo voljno. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. 9 Body (New York. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. sužava život tela. Ipak. 1958). r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. 1967). Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. od koga toliko zavisimo. Ali. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. i tako izdajemo naša tela. U stvari. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. izdali smo ga. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. Rad. Istina. A k o se ne kreće slobodno. A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. The Betrayal of the millan. Ali. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. Međutim. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. Mi se nismo identifikovali sa našim telom. d u h o v a n i duševan. k r e ­ tanja. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Ako je terapija bila uspešna. 8 i za automobil. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. Mac­ 34 35 . pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. Sloboda. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. Biti uzdržan. nepoverljiv. i tako je završava. The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. živeti potpuno život tela znači biti uman. mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. deo njihovog uobičajenog načina života. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. ograđen. gracilni i lepi.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. pres­ tiža i posedovanja.

čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. naročito kada se govori o živim organizmima. 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. To nije cilj koji se lako dostiže. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. Smisao. Na primer. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. jin i jang. pustolovina. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. Međutim. II POJAM ENERGIJE Punjenje. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. U stvari. Academic 36 37 . Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. rezultat je tragičan. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. Bloenergetlcs (New York. 10 Szent-Gyorgyi. Međutim. osećanja. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. proticanje i pokret Kao što sam naglasio. Ako naš cilj nije postignut. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. ona po prirodi nije elek­ trična. nedostatak Albert Press. i psi­ hološki i fizički. 1957). Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. pražnjenje. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. ali to nije novo. živih i neživih. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje.

kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. a oslab­ ljen seksualni nagon. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. takođe će imati t a k a v efekat. S d r u g e strane. N a s u p ­ rot tome. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. posebno kroz donji deo. ona takođe oslobađa uzbuđenje. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. Impulsivna osoba. skoro bez pokreta. njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. što ću opisati u n a r e d n i m glavama. Uopšte rečeno. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. Depresivne osobe su depresivne energetski. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. čineći ga dubljim. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način. cit. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. navesti je da diše dublje i potpunije. 39 . nevoljna podrhtavanja ili vibracije. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. takođe. neki su opet u z držaniji. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u . ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a . inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Smanjeno je disanje i apetit. a da pri tom ne oseća umor. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti.b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. Depression and the Body. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. op. Pošto saslušam priču te osobe. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. na primer. to nije lek za depresiju. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. Glas može postati rezonantniii. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. s Lowen.

ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. Međutim. Razvoj koristi energiju. energetski nivo se povećava. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. to se dešava spontano u toku punjenja energijom. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. op. Ne retko. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. S e m toga.Niti će efekat trajati. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca. puneći energetski nje­ no telo. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. naglasak je uvek na disanju. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Sa doživljavanjem zadovoljstva. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme. neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. svoje ideje i osećanja. peristaltičkih pokreta utrobe. glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. da bi održala ravnotežu energije u telu. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. Dublje disanje otvara grlo. govore­ nja i seksa. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. pacijent može početi da plače. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. 41 . P r e m a tome. Di­ sanje može spontano postati dublje. Kao što sam već istakao d r u g d e . Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. Iznenada. Kao što sam rekao. da bi povećala energetski nivo osobe. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. već izražavanje sopstvenog bića. clt. napaja telo i aktivira potisnute emocije. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. mnogo puta se ništa ne desi. u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. osećanju i pokretu. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. Isto tako. već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. naša. Ali. do hodanja. Nekad je ono što izbije bes. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. Međutim. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. Pleasure. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama).

k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. koja je integrisana sa voljnom akcijom. Pojam proticanja treba malo objasniti. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. njihova pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični. ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. možemo zamisliti senzacije. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. ose­ ćanje besa može imati beo. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. žlezda itd. k r v je više od posrednika. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku. Energetski govoreći. zbog čega se r a d o ljuljaju. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. Ali. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. Kada je osoba toliko u Lowen. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. K a k o ljudi postaju stariji. od srca do usta. S d r u g e strane. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. nasiljem i nesigurnošću. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. The Physical Dynamics of Character Structure. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja.. Deca naročito vole te senzacije. koji napaja ruke. očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. sluznica. Ona je predstavnik i nosilac eros a . 13 S e m krvi. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. k r v n i h sudova. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. Protičući kroz organizam. clt. posebno do erogenih zona. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). joj je mrežnjača preplavljena krvlju. To je najočiglednije kod beba. op. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv. da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i . intersticijalna i intracelularna teč­ nost. nerava. nije od zna­ čaja. mišića. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. Oni uvek idu zajedno. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela. osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Senzacije. usnama bradavicama i polnim organima. Ta nevoljna komponenta. ali su mnogi od njih tečni.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. M e đ u t i m . već putuje svim telesnim tečnostima..

svetao dan. beživotni kvalitet. Emocije su telesni d o g a đ a j . nastojite da se uvučete u sebe. Što je vaše telo životni je. ono izdaje samo sebe. i svet oko vas izgleda svetliji. stvarniji. a duša ga je napustila. da osećamo da smo više živi. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. To je prosto govor tela. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. Slično. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. Cisto voljni ili svesni pokreti. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. na p r i m e r kada ste iscrpljeni. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva.tanost naših akcija i pokreta. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. zubi i r u k e . Ljudi ga osećaju. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. Otuda se izrazi „prepreka". U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. kao što smo videli. a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. Bes s t v a r a napetost i. izazivaju malo senzacija. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. bliži. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. telo otkriva mnogo više od toga. Pošto je telo energetski sistem. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Mrtvo telo nema um. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. pokrete koji imaju emocionalni krug. telesni pokreti imaju mehanički. što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. Ako ste vi vaše telo. srećna osoba. ima dana k a d a zračite životom. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. ili njegov lični stil. ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. izgubilo je duh. Uopšte. Pošto vaše telo govori ko ste vi. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. Stav čoveka prema životu. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. Mračan i težak dan. prev. Ali. S druge strane. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge.) 45 . ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. lepa scena. K a d a je to odsutno ili smanjeno. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. a vaše telo je vi.n o b o d y * znači niko. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. Sjajan. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. duh i duša su aspekti svakog živog tela. ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. opuštenost kože lica. To je vaš način bitisanja u svetu. koji se ispoljava kroz neku akciju. n e d o s t a t a k sjaja u očima. (Prim. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . to ste više prisutni. „ u m r t vljenost". Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. imaju stimulišući efekat. Može se 14 " Englesko . i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. 44 Um. k a o i razlivanje toplote kože i očiju. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa.

Ali. koje pokazuje go­ dove. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. Onda. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. rigidno. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. ali sa debelim valjuškama k a o beba. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. Ali. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički.tio da biti velika. lič­ nost je integrisana. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. debela. uporedo sa strahom da bude sama. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. dečački izgled lica. Na površini osoba izgleda ozbiljno. često strogo. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. Biti odrastao. tanke. da b u d e izuzetan. težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. Taj konflikt se javlja. pridodaje slo­ jeve ličnosti. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. ali bez uspeha. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt. da bu­ de čovek. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. pojavljuju se kada se osoba prepusti. vredno i moralistično. Tada je shva. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. detinjasto aljkav. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. 47 . n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. Moj pacijent nije bio samo veliki. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Godinama se bavio trčanjem. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. ali ne uspeva. ili nesposobnošću da donese odluku. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. postaje detinjasta. K a k o se ljudski organizam razvija. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. oslobođena konflikata. M a d a je često namrgođen. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. debelo i bezoblično. K a d a su slojevi dostupni čoveku. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. de­ beo. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno. ali su oba zasnovana na istim principima. Ako je bilo koji sloj.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. bio u stanju da prihvati — naime. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla.

Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. ili periodom k a d a je bio beba. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. dete istražuje. zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja. imaginacija je slobodna. To je funkcija organiz­ ma. posebno sa m a j ­ kom. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. kao svoja m a m a . Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . beba je zadovoljna. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. poznaje osećanje lju­ bavi. aspekt živoga tela. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća. počinje u detinjstvu. beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. Međutim. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. emocionalno i psihološki. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. u stvari. m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. na primer. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. a koja je još uvek deo njega. Beba želi da je drže. znači ograničena. da je dobrodošla i da je prihvaćena. Ljubav. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. Svaki sloj onda. potvrđuje se kroz aktivnost. kada se govori o kvalitetima. Razigranost. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću. maze. kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije.osoba je u konfliktu. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. dete stvara sliku o svetu. predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. stiče d u b i n u kroz sticanje veština. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. Zavisi od iskus­ tva. prostora i vremena.

Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. što je j e d a n aspekt tela. sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. Opažanje je funkcija uma. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . koja n e m a j u veze jedno sa drugim. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. U idealnom slučaju. Ako su telo i um celina. a da se ne obrati pažnja na telo. na primer. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . oni na to retko utiču. poseduje d u h i sadrži dušu.tu i sebi samom. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. Zivo telo ima um. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. biće sterilna. kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. i obratno. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. Taj stav se nije potpuno izmenio. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. Oči. Srce nije samo p u m p a . sa razigranošću i radošću deteta. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. ali koji nisu di­ rektno povezani. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. Na nesreću. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. znači da je postignut stupanj odraslog. uskogruda i rigidna osoba. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. doživimo senzacju ili osećanje. u stvari! jedno. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. I stvarno. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece. sposobnost da bu­ de kreativan. Pošto su postigli taj stepen. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. izazivaju svoj lični svet. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama.. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. i neka znanja o sebi. što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. Međutim. Z d r a v odrasli je beba. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. da su telo i um. nisu samo k a m e r e . m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. dečak ili devojčica. Da bismo razumeli živo telo. igrajući se. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. dete. Mi smo saosećajna bića. a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. proizvod ljudskog mišljenja. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo.

To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. n e m a svako tu sposobnost.getiku. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. održavajući taj kontakt. upoznajemo sopstveni u m . Prvo. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. želje itd. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog. Stvarno poznavati svoj u m . Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. Ako n e m a osećanja. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. koji je sada pod na­ ponom. Za to v r e m e lagano dišite. Ali. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. napajanje. osećanja. 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. kao da se neko telo nalazi između. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut. A k o to osetite. možete osetiti n a p o n medu njima. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. osećajući i definišući nečije raspoloženje. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Zatim. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. šta osećamo. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. Može se opet osetiti strujanje. čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. peckanje i vibracije. U stvari. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. znači znati šta hoćemo.

na primer. Ja bih. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija. Među­ tim. na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. cit. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. Izgubiti razum. Depression and izlaganje tog pojma. j e r je suviše opasan. koja nastoji da ima objektivnu valjanost. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. koliko ima energije. 10 Životna snaga. A k o čovek nije svestan svoga tela. može odbiti neke ljude. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. j e r ga ne mogu podneti. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. bol zbog neispunjene čežnje. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. U teologiji d u h Boga.ovlada. pupčana vrpca. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova. Na sreću. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". jer je obeshrabrujuće. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. w of the English Language. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k . osećanja. Um i d u h su takođe povezani. gde znači vetar. ili Sveti Duh. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu. disati. ona se uglavnom potiskuju. sa rajem i paklom. može poludeti. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. kao što je slučaj u ludilu. sedište osećanja i emocija". Veza između energije i d u h a je neposredna. to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. nazvan je p n e u m a . definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . Reč „ p n e u m a " je iz Grčke. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. U stvari. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. the Body. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. pneumu ili energiju. Ali. Sinonimi duše su duh. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. Mi smo rođeni povezani.. ja ne znam. i beznađe. već k a o duh. njen d u h se budi. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. p r e m a tome. Može postati depersonalizovana. j e r on ima parališući efekat. op. Mi nismo izolovani fenomen. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Lju­ di često potiskuju svoj strah. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. jeste ne znati šta se oseća. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. ne- 54 55 . potiskuju bes. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . srce. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. ne oseća svako tu vezu ili kontakt. Kada osećanja imaju pretići kvalitet. mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. što znači duvati. bukvalno. 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. povezan je sa di­ sanjem. m a d a se najvidljivija veza. ili d u h organizma. odvojen od t e l a " . Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. prekida po rođenju. 1970). To ne pomaže mnogo. j e r se onda može prosto izosta­ viti. otuđena i nepo­ vezana. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e .

u različitim kontekstima. ali u za­ četku. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. Kao što on pripada tom poretku. Ja hoću da p r i p a d a m . beba je u izvesnom smislu deo majke. Osećanje čežnje. novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. kosmičkom energijom. prev. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. Postoji zajednica u kojoj živi. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. koja postaje njegova zajednica. Kao jedan aspekt organizma. Ona reaguje na majčino uzbuđenje.funkcioniše. K a k o se povećava svesnost i kontakt. ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. kao što on postaje njen deo. Ako čovek ne preseče taj red. I energetski i psihički. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. osoba razvija sve šire krugove odnosa. osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. K a k o se svesnost širi. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. baš kao što on postaje deo njih. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici. tako i poredak pripada njemu. i majčino raspoloženje utiče na bebino. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet.) 17 57 . a ne osećam da p r i p a d a m " . Ljudi postaju deo sveta. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje . Još dalje su zvezde i univerzum. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz. I tako se to nastavlja sa godinama. Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. Na d r u ­ gom nivou mišljenja. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa.

Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. osećanje da smo živi. rad i znanje su izvori života. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela. sve u svemu. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. radosni i. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". najzad. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. taj problem nije jedinstven samo za mene. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. Shvatio sam da gimnastičari. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. dobri. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. oni koji intenzivno r a d e vežbe. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama. Život tela je osećanje. Ja. To je takođe bio moj problem. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. Na nesreću. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. ne pomaže toj potrebi. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. već su produžile razvoj koji je terapija započela. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. Naravno. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. uzbuđeni. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. Ja ih radim već dvanaestak godina.organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. filozofiju i d r u g e discipline. stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. suviše uzan i ogra­ ničen. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. nadajući se da ću naći rešenje. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. Ali. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. ostaje problem. ili razvili mišiće. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. za­ dovoljeni. i da održavam živahnost tela. koja negira život. v i b r a n tni. tužni. ljuti. Grci. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u . doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. s a m se re 59 . stavili su ogroman naglasak na sportove. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. igrači. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. na primer. uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje.

Ali. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. kao istočnjačka praksa. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. Takođe. Ali. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. prema duhovnom razvoju. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. Kroz rad. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. p r e m a kreativnosti i radosti. d e m . joge i rajhovske terapije. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. one će valjati tek ako postanu disciplina. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima.upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. Kao istočne discipline. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a . Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. koordinacije i duhovno­ sti tela. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu. a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno.

n o g e će početi da vibriraju. telo je pod naponom od glave do pete. takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj. Energetski. Ali. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano. Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. j e r on od- . da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. luk je napet i spreman za akciju. Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". Dinamski posmatrano.

[ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. Kinezi. tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama.°lici. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. Glavni delovi tela. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. godine. m e đ u t i m . Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. Ponekad. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Karlica je malčice uvučena. (Fotografija je bila objavljena 4. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. m a r t a 1972. tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. 66). Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. jasna je podeljenost delova tela. prosto nisu u jednoj ravni. Ako postoji podeljenost u ličnosti. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje. trup i noge. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. kada se telo p o s m a t r a spreda. ne znajući ništa o ličnosti. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. glava i vrat. takođe je pod znakom pitanja. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj . Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. A da li je to tačno za današnje Kineze.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. Ličnost je svoje telo. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. kao i duž nogu i leđa. Ovo znači slabost u mišićima leđa. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. Shizoidan znači podeljen. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom. Tao znači put. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa.

Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. Posle kratkotrajnog posmatranja tela. tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze. Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan. 5« 67 . moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe.

ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. oni su n a s nosali i pomagali nam. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. što se odnosi na operacije 68 69 . Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. jer se taj položaj ne može naučiti. n a r a v n o . K a k o smo odrasli. Oči su mu bile različitih boja. niti i m a m rezervi. u stvari. U svetu.Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom.. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. osnova svih jezika. ili da ima „začepljena usta". i oni su bili naučeni da slušaju. n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto. To nije stvar vežbe. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. Na primer. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. čime označavamo naše psihološke stavove. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . Na primer. je telesni jezik. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. počevši od drugog. međutim. Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". da označimo onoga ko malo govori. On. ili da stoji „čvrsto na zemlji". drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. Ali. što je. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. To nije statičan položaj. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. reakcija na situacije ili događaje. Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". a ne da gledaju. izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio.

koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m . dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. Ono služi i doprinosi životu tela. Da li je njegovo srce zatvorena. najcentralniji deo ličnosti. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. ne samo figurativno. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. Srce takođe pumpa. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. Ako je to slučaj. što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. čekić kao produžetak pesnice.p a r n i h mašina. Ali. „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. Ako to n a merno radite. kao da drži ljude podalje od srca. lopata. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. Na kraju. ništa više. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. recimo drugačije. P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. n e p o k r e t a n ili osetljiv. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . na srce se. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . Međutim. Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. g r u d n o m k o ­ šu. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. ono bi bilo samo pum­ pa. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi. Ali. može gledati kao na p u m p u . Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. To može zna­ čiti prekid. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. Navešću samo n e k e od njih. što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. P u m p a p u m p a . osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. teleskop je produžetak očiju. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. Izolovano iz tela. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. ono poseže i svojim srcem. Identifikujemo sebe sa mašinom. fizičku traumu? Ja verujem u to. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. ali sa slabim a b dominalnim učešćem. Međutim. u smislu veze između srca i periferije tela. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro. pak. koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. na primer. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. Ali. ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. ali taj kavez može biti čvrst ili mek. mozga. nego obrnuto. Ali. srce je p u m p a ili. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". To je detetu prvi kanal. koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". kompjuter. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu.

Seks je akt ljubavi. većina ljudi nešto oseća. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. dok donja polovina izgleda meka. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. rigidan i agresivan kvalitet. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. Glava. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. jeste više od fiziološke reak­ cije. da se grebe ili udavi. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. k a o i seks. ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. D i ­ sanje je ili g r u d n o . 72 73 . Dojenje. srce i genitalni organi nisu integrisani. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. kao da pri"a Alexander Lowen. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša. zatvoreno. Nedostatak jedinstva označava da glava. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. nalazi se često u p r e delu dijafragme. uzana. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. Macmillan. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. Međutim. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano. ali je gornja polovina mala. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. padaju detetu. k a d a se pruže da dodirnu. milujući dodir majčine ruke. Uzgred budi rečeno. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. sa malim učešćem stomaka. linija tela ne formira pravi luk. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. 19G5). Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. isto tako. t a n a n . teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. pasivna i mazohistička. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. U tom slučaju slika ljubavi je nežan.no blokirati svako prolaženje osećanja. 17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. ako je akcija izraz ljubavi. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. k a o u deteta. P r e m a t o ­ me. Ali. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. hove and Orgasm (New York. To je njihova reč. Naravno. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. ili dijafragmatsko. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla.

mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. žavanje uključuje lice. T r e b a da počnemo od lica. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a . Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Obrve. status. Ta toplina je osećanje ljubavi. oči.) 75 . p r e m a svojim bližnjima. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela. obrazi. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. A k o neko „skriva lice". često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše.Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. veliko telo sa malom glavom i licem. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. (Prim. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. Pos­ toje nasmejana lica. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce. jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. prev. i simbol veselosti. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . tužna lica itd. a ne samo znanja. Nasuprot tome. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. Ali. što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu. spuštene obrve označavaju grubijana. Njene obrve se zaista spuste. to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. puno lice označava jak ego (to je jezik tela). to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. Na nesreću. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. Bez lju­ bavi — prema sebi samom. i. depresivna lica. ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno. lice mu postaje ekspresivnije.. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. lica koja zrače. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. anksioznost. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. osećanje promašenosti itd. dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". prestiž. osećanje neadekvatnosti. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom.da nema obraza. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe. Veliko.

terapeutski je značajno ukloniti te tabue. Ona „nema šta da kaže". Najzad. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. postavlja se pitanje kvaliteta dodira. Dodiri­ vanje je. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. dodirivanja je potpunije 77 . r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. To nije u redu. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. Pol J. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. vlažnost kože. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. ali to nije m e h a n i č k a operacija. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. 19 Ali. na t a k a v način da je dodir seksualan. To je lako uočljivo kod beba. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . p r e m a tome. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. što vuče korene iz detinjstva. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu..sivni organ. koristimo izraze kao što su jezičara. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). p r e m a tome. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. Kao rezultat tog nedostatka. prvenstveno funkcija kontakta rukom. ali se plaše da to traže. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. cit. Može se dodirnuti osoba. da bi mu se omogućilo da zaplače. živost tkiva. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta. Mozes (Paul J. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. Deca uče kroz dodirivanje. Dodirujući pacijentovo telo. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . a ne samo kroz reči. pošto podrazumeva ideju bliskosti. za­ pečaćena usta itd. oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. Što se tiče usta. Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". gde je ukus važan senzorni modalitet. znači da se i ne računa. je očajna. " Montagu. Dužnost je terapeuta. Funkcija ramena. posebno ako je suprotnog pola. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. a fizički k o n t a k t erotičan. Touching op. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću.

opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. Ali. skljokana osoba ne može da stoji. Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. Neko „stoji iza" predloga. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. imaju b u k ­ valno značenje.Terapeute-v dodir treba da b u d e topao. on će me privući sebi. Ova druga se i ne računa k a o osoba. svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. Kako se osoba snalazi u životu — t j . oni opisuju i osobu. da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. Da bih prevazišao taj tabu. kada se primenjuju na ličnost. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. on to oseća kao prihvatanje. Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . otkud potreba za dodatnim osloncem?). To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. Ako ima stav. što i jeste cilj terapeutskog rada. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. čvrstog i grubog. on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. međutim. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. a pokunjena se uzdržava da stane. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i . njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice. Uzmimo kao čest p r i m e r . pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. m a d a je to bilo ono što su. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". pokunjiti ili biti „nepostojan". To kolebanje. probni pokreti. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. Svaki položaj koji zauzimamo. već skljokati se. I za razliku od drugih sisara. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. u stvari. kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. dodira podrške. malo je njih privuklo moje lice svome. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . isprva su me iznenadili. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. Nadvijen nad njim. ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače. anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. „Nepostojana" osoba n e m a stav. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. Ali. P r e m a tome. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. želeli da urade. ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. K a d a se to desi. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. Bez podsticanja da to u r a d e . destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". Za razliku 78 od riba i ptica. na primer. ili je protiv njega. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. on „čvrsto stoji na zemlji". Možemo. što je raz­ ličita vrsta akcije. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira.

Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . znak zgreenosti mišića stopala. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina.malo savijenim kolenima. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . lako se gubi ravnoteža. otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . već su bile nošene u palankinu. ja gledam u njena stopala. Moja majka je insistirala da nosim uloške. Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. tvrdih cipela. ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. Dva razloga su pos­ tojala za to. k a o št<| još uvek kažemo. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. Džejms Mičener 6 81 . S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. Visok luk je. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. glava. Sva druga deca su obuvala patike. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama. To je bilo stvarno mučenje. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. oduzimanje nezavisnosti. Da bih to video. čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. U stvari. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. čineći ih ravnijim. Taj stav je pasivan. jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. ali ne sklj okanim. Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. Ja sam strašno želeo sportske patike. m o r a biti uzemljen. jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. osećanje „neće me noge držati". K a d a je sva težina na petama. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. to će izazvati vibracije u nogama. P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. s d r u g e strane. što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama". što izaziva. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima.

Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. telesno doživljajnih vežbi. nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. Stopala mogu početi da peckaju. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Taj poremećaj je u nogama. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. da mu glas bude rezonantan. Počinjući sa savijenim kolenima. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. ili „Moj seksualni život je odličan. Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . prsti blago okrenuti prema u n u t r a . Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. dete je uzemljeno kroz majčino telo. m e đ u t i m . to je takođe bioenergetski fenomen. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava. ili da kažem drugačije. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Isti efekat se može postići od bioenergetskih. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". Ali. ili više. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. Oče­ kivao bih da mu lice blista. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. Depression and the Body. cit. Položaj se drži oko jedan minut. U odsustvu tih telesnih znakova. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . koje su naše pokretno korenje. Majka je detetova prva zemlja. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. Bez sumnje. ne treba nikada da budu potpuno opružene. op. dok osoba diše lako i duboko. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. Baš kao korenje drveća. da mu oči sjaje. 82 0> 83 . nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. Noge su oko 30 cm razdvojene. n e m a Problema sa tim". Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. Danas za to postoji prilično interesovanje. nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. a pokreti živahni. one će početi da vibriraju. Ako osećanja protiču kroz noge. na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne.(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. kada pacijent kaže „Dobro se osećam". jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. ali n a d i m a k me ne može povrediti". Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. Međutim. To naročito važi za lične stavove. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. Noge. Nasuprot tome. Na primer. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž.

Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. može se osetiti njegovo značenje. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. što je prvi uslov da joj se pomogne. često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati. U stvari. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. r a m e n a podignuta. Osećanja s v a k e osobe su privatna. Zauzmite taj položaj. dignite r a m e n a i obrve. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. vi osećate šta se dešava u vašem telu. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće. Međutim. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. U d a h n i t e vazduh. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. Na­ ročito u psihijatriji. pošto se ne može lako i objektivno proveravati. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. Možete se osećati uplašeno. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. ili vibracijama. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . sigurnim činjenicama. podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. ušima. Ako ne verujemo svojim čulima. Stalno procenjujemo jedni druge. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Ako ne oseća strah. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. Osećajući drugu osobu čulima. K a d a se to desi. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. Telo ne laže.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. k a o d o b r i m ili lošim. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. bez obzi­ ra na strah koji izražava. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. Telesni sv 85 . Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. Međutim. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. subjektivna. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. Ona oseća šta se dešava u njenom telu. živahnost ili umrtvljenost. to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. Razumem želju za takvim informacijama. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. Na osnovu telesnog izražavanja. Praktično. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". seksualnu privlačnost itd. znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. ali ne morate. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula.

zavođe­ nje. Bičevan pas zauzima isti položaj. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom. a širom otvorene oči strah. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . i drugi. plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. pre­ poznati po toj pozi. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. Može se. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. Međutim. odba­ civanje dominira životom deteta. koji su. nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. analnog u r i n a m o g i genitalnog. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. Ako. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Najzad. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. gubitak samoaktualizacije. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. Telo ne laže. potčinjavanje i frustracije. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. isturena vilica prkos. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe. p r e m a tome. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. Izraz podrazumeva da postoji . Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. ponižena ili poražena. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati. najzad. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. k a o što je uvučena zadnjica. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. Kada je značenje j e d n o m određeno. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova.. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. na primer. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep.

a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije.hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. Pozitivno. Po m o m mišljenju. m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. Dalje. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode. Terapeut služi kao vodič ili navigator. Ipak. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. terapija sadrži put u otkrivanje sebe. dovoljno uzemljen 89 . I m a opasnosti i rizika. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja. On treba da bude. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne". kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. negiranja i projekcije. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. P r e m a tome. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. terapija i analiza su kamen-temeljci na. niti je bez tegoba i bezbolan. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi. k a o što mi kažemo. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . ali ni sam život nije bez rizika. analitički tretman emocionalnih poremećaja. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. ali to nije bezbedan i siguran period. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. To nije k r a t a k i jednostavan put. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. da je dovoljno n a p r e ­ dovao.

op. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena. cit. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. 91 . ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. drugim recima. razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. Terapija može pomoći čoveku na taj način. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. pitaju me pacijenti. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. što je stanje blaženstva. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj.u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. Čovek takođe mora održavati taj dodir. U realnosti n e m a mirovanja. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom. pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. Čak i kada su rane potpuno izlečene. on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. Oni su u nevolji. napora i novca". Mada. Betrayal of the Body. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. može nas njoj približiti. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. a to znači predava­ nje životu tela. n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. ali isključuje predavanje disociranom intelektu. t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. kao što je. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. 21 Pokret je suština života. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. Lowen. Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. To me vodi do važne tačke. menjanje m e sta boravka. nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. budući da sam psihijatar. zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. Me­ đutim. u m u koji nije svestan tela. nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. Takvo predavanje ne isključuje um. na primer.

Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. Pojavili su se u dve noći zaredom. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. Ne ulazeći u same krize. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. još u v e k sam očekivao oslobođenje. Tada sam osećao da bi to bilo u redu. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. Izne­ nada osetih oštar bol. U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . Međutim. ali sam tom prilikom pristao. Drugi je radio sa mojim nogama. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. dobro izašao n a k r a j . Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. posebno kada bih bio umoran. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. ekspresivnosti vladanja sobom). Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. P r e m a tome. Nisam ga jasno video. Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. To je radio r u k a m a . Takođe sam primetio. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. psihološki. Sre­ ćom. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. nisam bio uznemiren u snu. Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. i nisam predosećao tegobe niti probleme. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. Zbog odsustva nelagodnosti. nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta.U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. To obično ne radim. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. ne bukvalno. ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. Čudno. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. to je opa­ snost. ali bol je ostao a tenzija se povratila. k a k o se moj život odvijao. jer bih umro dostojanstveno. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod.

mada nisam uvlačio dim. bol je nestajao. da v l a d a m svojim kraljevstvom. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. jer sam bio brz u računu. 95 . počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. koja je bila sasvim jasno edipovska. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. Moja majka se posvetila meni. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. on je bio veći. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti. S jedne strane. 9 i kažu da sam postao mekši. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. prirodno. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. i živeti dostojan­ stveno. Isprva nikome nisam pričao te snove. Pošto sam ispričao snove. On nije bio surov i samo jednom me je udario. Te napetosti. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. ne razmišljajući o tome. kao kralja. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. Pomagao sam mu u poslu. i kao što je to prirodno za kralja. Takođe. Ali. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. ne kao princa. ali to tako­ đe znači. za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. Sem toga. Sada više nije postojala potreba da se borim. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. bio sam okoreli pušač lule. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. (moja ličnost. znao sam da sam sada ja kralj. ali sa drugorazrednom ulogom. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. mogao sam. i je­ dini sin. držati glavu uspravno. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. što je moglo samo da me uvali u nevolju. Dakle. međutim. Mada je mnogo radio. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. j e r sam znao g d e mi je mesto. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. snažniji i ja sam ga se plašio. Zbog te odluke sam se osećao dobro. Ja sarn bio prvo dete u porodici. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju.n a p o r da ih protumačim. U stvari. štaviše. što sam odmah shvatio. Od tada sam oslobođen bola. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. iznenada sam shvatio da je to završeno. ženici svoga oka. da manje iza­ zivam druge. ne kao dečaka. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. Ne raz­ mišljajući o tome. Ali. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. ali sa druge. Moj otac se takođe posvetio meni. Drugi su zapazili tu promenu. To je bila prošlost. Približavao sam se šezdese­ toj. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. S d r u g e strane. korišćen j e m svoje volje. ležerniji. osećao sam se superiorno u odnosu na oca. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno. uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. kada takvi napadi nisu retkost.

j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. Na nesreću. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. Odjeknuo je kroz celo moje biće. Ne verujući m u . je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. to je onda izdaja srca. pošto su to privatni časovi. ima istine u tome. ali naročito u pevanju. To mi je stvaralo teškoće u pričanju. da me je sputavala samo iluzija. P o m e n u o sam to iskustvo. Naravno. Ono je takođe dete. imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. ali sam retko to činio. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. O. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. Ali. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. nisam se osećao kao da pla­ čem. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. srce je kralj. Na moje iznenađenje. nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . plakanju. Tada. mada nisu bili daleko od moje svesti. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična. U vera vala me je da ona razume moj problem i da. Mogao sam biti slobodan bilo kada. To je bilo moje srce. da oslobodim svoja r a m e n a . „ J a " u snu je bio moj ego. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. naredio je. d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. „ne t r e b a mi takav loš savetnik. Zatim. nastavio s a m sa časovima. kao da je zrelost funkcija intelekta. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. Ja ga nisam stvarno izdao. ne dozvolite glavi da preuzme vlast. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. Ipak. Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. a njime vlada ljubav. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. zaštita se pojavila u formi zatvaranja. „Odrubite mu gla­ vu". Srce je centar ili jezgro života. j e r srce n i k a d a ne stari. Uvek s a m želeo da pevam.nisu dostigle nivo bola. Pustio sam se. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. slobodan zvuk. j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. da vidim šta ću postići. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. K a k o mi to liči na moju majku. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. K a d a sam na­ pustio seansu. dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta. na neki način sam i ja bio u pravu. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. Bez obzira na to. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. Otpevao sam reč „diabolo". Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. Znao sam ko je detinjasti kralj." Ali. moj svesni um. p r v a deluje svom snagom ove druge. zvuk je bio ja. To „ja". Naravno. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. ili treba da b u d e kralj. Glas mi je postao slobodniji. Tada sam shvatio da u m e m da pevam. što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. moj intelekt. jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Ali. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. intelekt. Ali. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani.

počeo sam da plačem. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. Sem toga. možda mnogo puta. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest. Bio sam nesposoban da to postignem. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. Rezultat je bio neznatan. posle otprilike jednog minuta. voljan i sposoban da se menja. Uprkos uvida do kojih sam došao. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. potpunija i slobodnija ekspresivnost. ili malo više. Međutim. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. Mislim da su obe interpretacije ispravne. a ona je stajala iznad mene. Potom. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. Svesno. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. druga prosto ide dublje nego prva. sve do zvuka iz punog grla. S obzirom na to. ali su otvorili put za tu promenu. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. dublje disanje. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. To je telesni fenomen. strah od p r o ­ đ e n e je značajan. Ramena su mi bila napeta. Na moje iznenađenje. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . Promena će se desiti kada je čovek spreman. Uočio sam da se otpor smanjuje. On takođe aktivira snage u lič­ nosti. Sedeo sam na podu. op. Ne možemo menjati sebe snagom volje.. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. povećana pokret­ ljivost. nalik ropcu agonije. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. željom za promenom. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. Telo pos22 Lowen. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. Pleasure. pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. moj maser. objašnjava važnost prihvatanja sebe . Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. one takođe mogu postati igre. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. jecanje u agoniji nije trajalo dugo. terapeutskom procesu. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. Najzad. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra.više frojdovska analiza. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. Počeo sam da jecam. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. Kao što jedna lasta ne čini proleće. ali ako je telo zapostavljeno. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. što može biti interesantno. možda zabavno. k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. Kako je on to uradio. To se ne može postići na silu. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. Proces treba da se ponavlja. a cit. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme.

Moje srce se otvaralo. Tek kada s a m razrešio svoj strah. Međutim. pričom. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. godine. dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. obuhvata period od trideset godina. Svi smo se mi borili za isti cilj. sada je bilo drugačije. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. pomažući njima. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. objavljene 1965. Teza knjige Ljubav i orgazam. seksualnim inhibicijama. Lju­ b a v i seks su izjednačeni. r i t ­ mične aktivnosti. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. u stvari. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. učio sam od njih. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne. ja sam po­ magao i sebi. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. sada mi ta veza nije nepoznata. jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. Posle mnogo godina. To se može prikazati dijag- 101 . A h . Radeći sa lju­ dima. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. pesmom. mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. da bi se to postiglo. Međutim. to nije u potpunosti tačno. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. mada je malo nas to znalo. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. ali se opet zatvaralo. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. s a m još uvek. problemima. Ipak. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima. Govorili smo o našim strahovima. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu.

Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. Nepoverenje C. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. projektuje. Ipak. radeći sa mišićnom tenzijom. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. niti proradio. On će katartični proces zameniti inhibitornim. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. p r v i m i trećim. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. mek102 Šajući i topeći krutost tela. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat. Racionalizacija i intelektualizacija. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. Ne retko. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. panike ili užasa. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. m a d a je on važan. Tipične ego odbrane su: A. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. Okrivljivan je D. odrasla osoba. Međutim. t a k v a integracija se teško postiže. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. besa i tuge je kratkog veka. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. beznađa. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. Ali. S t r a h je teže i važnije izazvati. katartični efekat oslobađanja vrištanja. Po m o m mišljenju. Na primer. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. oni ne bi bili uklonjeni. a treći emocionalnim o d b r a n a m a . tuge i bola. okrivljuje ili racionalizuje. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. Ako neko radi sa drugim slojem. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. nastaviće da vrišti. prvi se bavi intelektom. Tako se. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. Negiranje B. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. Projekcija E. da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. sa pratećom. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. kad god je to moguće. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira.ramom. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. Ispoljavanje besa je takođe korisno. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 .

P r e m a tome. Imajuću u centru pažnje probleme tela. Međutim. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. bili bi koordinirani i sasvim u redu. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. tužna. S d r u g e strane. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. Opisujući tu osobu. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima. ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. Pretpostavimo. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. što bi značilo da osoba sve radi od srca. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. govorim o idealu. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. imaju pozitivnu vrednost. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. nije terapeutski pro­ ces. kao i da redovno idu na masažu. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. u cilju diskusije. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. uplašena ili radosna. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. Mog­ la bi da b u d e besna. Svako ko je posmatrao 105 . To znači. što su masaža ili joga-vežbe. Svi impulsi bi išli od srca. igru ili seks. Ali. ali bi u svemu učestvovala srcem. na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. već p r e m a situaciji. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . volela bi da radi sve što radi. zavisno od situacije.zvuk. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. Prateći vrištanje. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. Rad na telu kao. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava.

Cim je počela da plače. a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. U mojoj poslednjoj knjizi. disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost". da jesu. . Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. uspravila se p o t p u n o upaničena. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. 1970). To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. Ta veza. U širem smislu. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću. koje je trajalo neko vreme. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. kao što su vrat i struk. na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela. Bilo mi je jasno šta se desilo. Nakon rasterećenja pla­ kanjem. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. William M o r r o w . Frojdovog biografa.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. disanje joj je postalo ponovo lako. koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. Tesnac se može odnositi. već se zadržavaju i „guše". Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje. Angst . Reagovala je. Breath (New York. Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja.. Depresija i telo. Ako zgrčenost postane hronična. što dovodi do stvaranja anksioznosti.U pismu godinu dana kasnije. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. 106 107 ." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize. Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija. Ne mogu da dišem".) 23 Carl Strough. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. uzan prolaz između glave i ostatka tela. koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. na primer. tesnac se takođe može odnositi na vrat. kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. što znači „gušiti u tesnacu". ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. Ne sluteći emocionalno rasterećenje. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. što bi. a umesto toga je ugušila svoje disanje. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). stvorena je predispozicija za anksioznost. 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. snažno jecanje. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. Ali. Iznenada. Na nesreću. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. kroz koja impulsi ne mogu da prođu. (Prim prev.

To se može desiti i u terapiji i van nje. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. prema tome. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. ima samo zadovoljstva. drugim recima. pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. Započeo sam ovo poglavlje. svako je od nas ranjiv. Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. Međutim. O d b r a n e se privremeno predaju. U t r e n u t k u 109 . ili k a d a one popuste. Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. n e m a anksioznosti. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda.Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". A k o se to desi. Ali. i čovek može biti toga svestan. seksualni im­ pulsi. Stežući struk. i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . P r e m a tome. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. održavanje o d b r a n a postaje deo života. Međutim. Moramo. n a r a v n o . Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . seksualni po­ remećaji su česta tegoba. čovek pokušava da priguši ta osećanja. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. međutim. zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. N a ­ ravno. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. ili. da izađe ili napusti svoje odbrane. to je p r i ­ roda života. stvarajući anksioznost. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. U mnogim slučajevima. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. Slično tome. dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". Isto to čine države sa vojnom organizacijom. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. koja su potekla od srca. ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. razviju spontano. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. on ili ona razvija j a k u anksioznost. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. on je ranjiv. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. Međutim. Svi smo mi smrtni. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja.

Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 . Dok je čovek u t i m granicama. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. po­ većanje anksioznosti i. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. oslobo­ đen je anksioznosti. ugrožavajući život organizma. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Ali. života. Osim kod mozga. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. jer bi to vodilo smrti. kroz suženja. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. U t o m smislu. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori. Kiseonik. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. najzad. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup. A k o su ti kanali otvoreni. to je ograničen i s p u t a n stil. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. p r e m a perifernim organima tela.ranjivosti. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. nos i usta. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. povećanje zadovoljstva. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. R u k e to isto čine. doživeće vrlo jaku anksioznost. Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. čulni receptori. anksioznost može porasti. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Glavni organi gdave su mozak. neće biti anksioznosti.

O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. kako bi inhibiralo t a k v e impulse. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou. dok je drugi k r a j . voljenu osobu. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. postaju nemirni. Život nije pa­ sivna operacija. Osoba će postati nervozna i uznemirena. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. To utiče i na disanje. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. kao posledica dubokog disanja. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. intimnošću. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. K a d a su tenzije snažne. Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. a u psihi k a o karakterološki stavovi. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. naglasiću. bilo kroz plakanje bilo kroz bes. takozvani repni. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. zbog inhibicija samoispoljavanju. Ze n 8 113 . s d r u g e strane. što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . imaju grčeve i plaču od besa. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. beznađa. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . Nežan poljubac je slična akcija. što stvara v i b r a n t n o telo. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Kada je. besa i ljutnje. sa impulsima da se grize. osoba m o r a da prekine di­ sanje. kasnije k a d a od­ raste. Takođe treba da se naglasi i sledeće. prva posledica je stvaranje anksioznosti. na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". sa s t r a h o m i čežnjom. nivo otpuštanja neodgovarajući. Na nesreću. živo i puno osećanja za život. stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. Na površini — t j . energetski nivo se može održavati na visokom nivou. U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti.postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. To je njihov način izražavanja ljubavi. kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. osobi je skoro nemoguće da zaplače. igračku ili. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. Zdravlje je. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost.

sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. osoba nije m r t v a . Za k r a t k o vreme. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. se plašio da. a l i 8« 114 115 . njeno srce čezne za lju­ bavlju. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu. jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. to uradi. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom. a što dalje od bola. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu. dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. Ali. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. stvarajući stanje anksioznosti. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. To je bioenergetska orijentacija. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. njena osećanja hoće da se izraze. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. doživljavamo anksioznost. ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu. dajući mu odmah posle zvona h r a n u . anticipirajući zadovoljstvo od hrane. Međutim. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara.Pa ipak. da luči pljuvačku. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. kao što svi znamo. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. telo želi da b u d e slobodno. Bol se. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa.

Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom. uspostavljanja kontakta.Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka. Prirodno. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. To je biološki normalno. to podrazumeva da su pokreti tela. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. ona je delimično i smrt. frustracija. k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. Anksioznost koja iz toga proizlazi je. kao što sam pomenuo. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. jer što se ranije anksioznost javi u životu. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. Roditelji. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. Ukoliko bi to bio slučaj. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. povla­ čenje. ritmični. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . svo srce. posebno unutrašnji pokreti. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. p r e m a tome. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. na žalost. Tako. Zatvaranje. Drugi važan faktor je vreme. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. to ne traje dugo. usledila bi s m r t te osobe. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. 1 117 . odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. Dok se ne. Ali. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. pošto je svaka odbrana ograničavanje života. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. Ali. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. Mi. Posezanja. Osećanje zadovoljstva možemo. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. dete je svo jezgro — tj. pošto su roditelji izvor h r a n e . To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. n e s p u t a n i i otvoreni. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. a to je k a d a posežemo za nečim. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. bioenergetski terapeuti. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. po m o m e mišljenju. Ali. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti.

Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. dok je druga hladna. ali se razlika može videti i osetiti. bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. njene oči sijaju. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. A k o je impuls potisnut. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. uključujući senzorne organe u tom području. koža je ružičaste boje i topla. što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. d v e r u k e . Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. pati na brojne načine. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. posebno seksualnih osećanja. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. što je u stvari somatski aspekt bola. već bola. genitalni a p a r a t i dve noge. Takvo reagovanje. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. k r v i i energije ka periferiji tela. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. k a o što su grudi 119 . Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. meka i sjajna. napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. K a d a je osoba zadovoljna. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara. koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela.

Na primer. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene. najintenzivnija. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. d r u g i je fizički ili somatski.kod žena. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . energetski posmatrano. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. Energetska inter­ akcija u seksu je. tačka 6 je genitalni aparat. i. 120. suve ili napete. Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. predstavljalo najisturenije delove. Tih šest tačaka se žetak organizma. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. izvestan stepen protezanja je moguć. biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha. ukusa. kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . Pošto je vrat pokretljiv organ. slika na str. k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. n a r a v ­ no. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. vida i mirisa. 121. šest p o d r u č j a bi. zavisno od stepena u kome neko poseže. glava može štrcati. napunjeni osećanjima i prošireni. n a r a v n o . Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. g d e je n u m e r i s a n o šest područja. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. Slično.

što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. a t i m e se r a m e n a povlače unazad. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. Međutim. p r e m a tome. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. što je proces koji stvara ego ideal. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. koja je p r e d m e t svesne kontrole. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. Osnovna teza bioenergetike. 121. The Physical Dijnamics of Character Structure. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. prema tome. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. ne može se beskonačno održavati. birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. stežući grlo. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. između sebe i drugih. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. preuzeta od Raj­ ha. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. U prvo vreme inhibicija je svesna. P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. Na primer. p r e nego mentalnog i fizičkog. Nesvesno. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. Lowen.. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. kao što je prikazano na crtežu na str. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. Prigušen impuls nije izgubljen. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma. zadrža­ vajući dah i stežući stomak. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna.organizma. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. Nasuprot tome. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. odakle ne utiče na svesnost. koji ograničeni svet porodice ne nudi. Ego formira sliku spoljašnjeg sveta. 25 : Ali. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. Ako je to učenje a clt. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 . Ta dva sveta nisu potpuno različita. tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja.

Oni stoje na zemlji. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. clt. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. Po njemu. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. Druge ego o d b r a n e su negiranje. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. sada ugrađen. bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. već gomilu. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. op. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. 125 . Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. Na v r h u je ego. izazivanje i okrivljivanje. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. Oklop. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan.malno. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. Međutim. u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . projek­ cija. Stoga se oni zovu ego odbrane. verovatnije.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. t a n k o telo.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. Muskulatura je nerazvijena. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. Dlakavost je obično smanjena. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. Ali. kao što sam ranije e 134 135 . Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. tendencija da se oslanja na druge. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. Stopala su takođe t a n k a i uzana. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . podržavana i da se o njoj n e k o brine. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko. to daje telu dečački izgled. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. ona protiče ka periferiji tela ali slabo. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. ali i bukvalno. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. međutim. slabi pod stresom. čiji je rezultat izduženo. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. uočava se linearni razvoj. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno.

Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. ako se ne suprotstavi nasilniku. ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. Moram shva. koje. On stalno gleda u druge. Ta struktura može biti veoma složena. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j . U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. u k o m slučaju. Uopšteno p o s m a t r a n o . Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno.pomenuo. Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate. 1 136 137 . zbog njihove pomoći i podrške. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. bilo da je ona umrla. T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. a ne da ih podriva u korist ego ideala. taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. naime. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". da bi ga oni napunili. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti.titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. ukoliko se izrazi. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. naročito seksualnih osećanja. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. Zbog niskog energetskog nivoa. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti.

Glava je previše energetski nabijena. karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Ona je takođe rigidna. nisu otvorene za među­ odnose. U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. 138 . da se ne bi videlo i razumelo. Oči su b u d n e ili nepoverljive. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. ona je takođe zavisna od te osobe. Telo drugog tipa. da se uspe. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . To zatvaranje očiju. Biti kontrolisan znači biti korišćen. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. Težnja da se b u d e na v r h u . Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. u predelu koji se može naz­ vati oralnim. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o . on mora biti pobednik u svakom takmičenju. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. lukavom zavođenju. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . ali bez kontakta. ergo. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi.

Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. ili će zadovoljiti potrebu. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. Tačno je da mazohista pati. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. op. Međutim. Dete će se ili uzdići iznad potrebe. on je sasvim suprotan iz­ nutra. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije . Cilj toga je da priveže dete za roditelja. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Potčinjenost je samo na površini. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo. međutim. ipak. k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju. U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. 28 140 141 . To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. ah ostaje potčinjena. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. ograničena je ekspresivna akcija. negativizma. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije. ali nije zaleđen. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . neprijateljstva i superiorno­ sti. e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali.. i pošto nije u stanju da to promeni. što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. str. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. U p r k o s tom problemu. clt. Čvrsta. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. Taj naboj se. 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi.niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. 191. u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Potom. što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. čvrsto drži. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata.

Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine. na nesvesnom nivou. koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava.stoj nijansi. Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred. negativističkim stavom ili neprijateljstvom. 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari". Dominantna. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. zbog stagnacije energije. požrtvovana majka bukvalno guši dete. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. čvrsto.Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u . to se negira ina­ tom. Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. otac je pasi­ van i potčinjen. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. Podvi janje zadnjice. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe. dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. agresija je u velikoj meri smanjena. m e đ u t i m . PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. Posebno je karakterističan k r a t a k . S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. zajedno sa težinom i napet ošću odozgo. Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. 143 . Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo.

To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. . uključujući temper tantrume. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Svi pokušaji pružanja otpora. mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. I kaki redovno. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. osoba je živahna i vibrantna. Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. bili su slomljeni. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. Pacijent se. borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. Bez obzira na to. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. da ne bi u p a o u klopku. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. ali ograničava njihovo izražavanje. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. a zavr­ šava se porazom. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". Daj da m a m a vidi" itd. otud rigidnost. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom. Zadovolji svoju m a m u . K a d a je zadržavanje slabo. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. Prirodno. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. Na nesreću. Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. ima različitih stepena rigidnosti. prljan ja ili prkosa. Pojedi sve iz t a n j i r a . kičma je u s p r a v n a . Zadržavanje impulsa je periferno. a rigidnost nepopustljiva. 10 145 .Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. T a k o se glava drži vrlo visoko. što dopušta oseća­ njima da protiču. što omogućava samo reakciju inata. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. dok je bio dete. . „Budi dobar dečko.

On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. Delom. on uključuje faličnog. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. ETIOLOŠKI I ISTORI. u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata. Uopšte uzev. narcisoidnog muškarca. njegovo srce nije odsečeno od periferije. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 . rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. kao led — lomljiva. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. izgledati blesavo. ambiciozna je. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. i viktorijanski tip histerične žene. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav.ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. Kao što je prikazano na dijagramu. ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. takođe. Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. posebno na genitalnom nivou. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože. oči gube nešto od sjaja. seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. Tako. ukoliko se prepusti. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i. ne izgubivši uvid u celinu. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. tako da se radije drži povučeno. sa podlogom na kojoj stoji. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. Ako je rigidnost jaka. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. Viđenje u tom svetlu. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. već ljude. Imam jedan završni komentar. živahnost gestova i pokreta. na. ali je retko inadžija. zbog zaleđenog energetskog sistema. on se plaši da će. t j . Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. sklona takmičenju i agresivna. on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. Erotsko zadovoljstvo. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. Zbog snažnog razvoja ega.

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

Ibid. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. sa puno vrlina. J e d a n moj paci­ jent mi je. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. str.pretenzije'. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. mlada žena. u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. kralj. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. str. Do tada treba da održavam svoje . Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. opasnost iluzije je da produžava beznađe. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. 33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. 121. U tom beznađu. ona je čistija nego d r u g e žene. veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. ona nastoji da se zado­ volji.. Sto je ozbiljnija t r a u m a . pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. 154 155 . Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'.. . Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. radi boljeg razumevanja. otkriti njeno zlatno srce. 25. gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će.. P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. Međutim. . r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. na primer. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove.borbi za život. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . što onda vodi do beznadežnog ponašanja. veruje da je ona čista. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i . P r e m a tome. Na pri­ mer. 127. ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj . Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. Međutim. str. koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti.

Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. uspeo da je hteo. rigidna osoba voli osećanjima. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. kao rezultat toga. ne na k o n s t r u k t i v a n način. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. 157 . Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. što znači da bi on. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. A h . šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. formu obmane. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. op." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. da bi ispunila tu iluziju. jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. U shizofrenom stanju iluzija dobija. Napoleon. ali ne i akcijom. iako je to njegova realnost. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. situacija posta­ je opasna. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. Njegova lju­ bav je uzdržana. Interesantno je da ta Lowen. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. cit. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. U samoodbrani. Počeo je da se suočava sa realnošću.može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. Antiteza moći. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. što je tipično za tu s t r u k t u r u . u stvari.000. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. a to se ne može održavati. obrta­ njem značenja. Neuspeh. reče on. on je bio ubeđen u svoju darežljivost. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. postaje uzbu­ đena i govorljiva. a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. podržava iluziju superiornosti. to mi nije izgledalo kao realan predlog. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. Ako neko uzdržano izražava ljubav. „Ja hoću da ti dam šta ja imam". stanje nezadovoljenosti svoga tela. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. Pleasure. — „Dva dolara". boginja Izida i slično. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. Ali. što se sreće kod shi­ zofrenije. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. Međutim. Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. kao što se neretko dešava. Uprkos tome. pošto je on spreman da deli sve sa mnom. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. bio je odgovor. ali da se njegova ljubav ne ceni. On je osoba koja voli. Treba da pokažem da sam nešto posebno. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. Tako. K a d a psihopatski karakter stekne moć. tako. naime zadovoljstvo. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. Osoba. nije slobodno. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio".

On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. samo ponašanje je p r a v a stvar. „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". „zakačenost". Kao što svi znamo. on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . „višenje". Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. Jedina ideja koja mi pada na pamet. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje.) n e 35 3e 159 . noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja. a prevođeno kao „obešenost". m a d a znam da ona mora posto­ jati. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. svesna ili nesvesna. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. (Prim. s d r u g e strane. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. Nesposobna da mu priđe. jer. postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . imaćeš moć n a d njim. znaj. Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. ima elemenata real­ nosti u tome. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. on može malo da da. da zatvara čoveku oči pred realnošću. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. prev. U svetu odraslih. Slično. Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu. zbog želje. on je u stvarnosti bio bespomoćan. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. Na nesreću. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. često kažu ljudi. Ako je osoba svesna konflikta. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. ali ga ne može razrešiti. a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. Budući da smo obešeni. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. Istina. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. m a d a u manjem stepenu. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste".hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. S jedne strane. a o kome je sećanje potisnuto. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. Međutim. genije nije daleko od luđaka. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. ali. ona se usled toga oseća zakačeno. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. „zakačaljka". „kačenje". ali se plaši da ga napusti.. Svaka zakačenost. iz straha. ne na ponašanju. za nesvesnu zakačenost. i nesposobna da ga napusti. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći. Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. I to takođe važi. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. visimo. ona se potpuno „kači". radeći ga. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe. ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. koja. „bešeJ " .iluzija nije potpuno pogrešna. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti. stiče sigurnost koja mu je potrebna. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas.

Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja. Ja ne znam k a k o je ona znala. Negirao je osećanje tuge. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. To se može 161 160 . u energetskom smislu to nije uvek slučaj. međutim. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. setite se šta se dešava kada se napijete. možemo zaključiti o iluziji. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. svako ima noge na zemlji. on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. Videći tip zakačenosti. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. to znači. i nastojanja da se ispuni iluzija. U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. možda zbog stida. U najmanju r u k u . Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. Međutim. a k o n t a k t je nesiguran. U pijanstvu od alkohola. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. Ta mišićna napetost. to je moje iskustvo. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. koje ne mislim da je jedinstveno. mada neke lako izlaze na videlo. što je izgledalo da objašnjava problem. On je priznavao da je još u v e k depresivan. reče ona. ar biti uzrok kasnije depresije. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. što je bilo teško razumeti. u stvari. na primer. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. da kažem drugačije. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. iluzije i fantazije važni. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. s jedne strane. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. Ali> depresija se nastavila. On nije voljan da odustane od iluzije. ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. Bukvalno. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. pokretu i izražavanju ose­ ćanja. ili. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju.r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. na koje je pacijent izvanredno reagovao. s druge strane. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. Isto­ vremeno. Tako je to trajalo nekoliko godina. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno.

Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. Sto je veće povlačenje. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. Zaljubljena osoba pleše. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. za­ tim se energija povlači iz glave. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. To se može. to više izgleda da se čovek diže. najčešći je onaj koji se vidi kod. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. To nazivam obešenim k a p u t o m . Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena. ali povući. S d r u g e strane. Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. kao i iz donjih delova tela.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše. To prati odgovarajući protok krvi. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. zovemo je floter (onaj koji plovi). Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. on izdiže sa osnove. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. taj aspekt telesnog položaja. Kada izra­ žavate ljubav. Lice gubi boju. u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. r a m e n a normalno padaju. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. u stvari. pošto se u energetskom smislu. Covek se oseća kao da plovi. Ali. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. a glava i vrat istureni. a živahnost je smanjena. pogled postaje t u p ili staklast. Plašiti se. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. u najmanju r u k u . Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. a sama emocija je potisnuta. jer negira strah. potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. hoda kao po jajima. a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. P r e nekog 162 163 . da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. Ko se plaši. ili u smislu osećanja. ili. rume­ nilo lica i opšta živahnost. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti. a g r u d n i koš je podignut. kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. na primer. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Međutim. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. Bez obzira na to. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". predstavlja negiranje straha. Ruke labavo vise. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. tipa obešenog k a p u t a . Emocionalno je to je priroda zakačaljke. kako ga ja zovem. a čaljku.

Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. ta­ kođe. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. na mestu spa­ janja vrata. Kod mesoždera. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. a ne verbalno. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa.v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. r a m e n a i trupa. Rekao je. jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. 40. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu. da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. karlica se povukla unazad. zapaža Darvin. 41. često praćena pretećim pokretima. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. a glava na kratkom vratu takođe isturena. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. str. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. u stvari. Gledajući njegove noge. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. p ^ a jli mačke. Ali. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. K a d a je pokušao da se savije unapred. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem". Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. ta 38 164 165 . da mu je stomak uvučen. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. da zadovolje svoga tatu i porodicu. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. akcija je „izgleda univerzalna. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. Kod životinja. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. što ga je veoma uznemirilo. a pri­ lično^ je često kod starijih. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena. od vrata do slabina". osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . Watts & CO. str. The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. Nije mu išlo lako sa devojkama. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. što je. prekidajući luk tela. karlica isturena i stegnuta. Zbog izgleda. 1934). Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. nakostrešenu duž fcda. što je objašnjavalo teškoće u seksu. gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja..

Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča. Međutim. služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. što izgleda kao omča. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi.osećanja. s druge strane. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. s jedne strane. Bilo je k r u t o i nepokretno. Zaista. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. a to je — postaviti se na pijede- stal. i bes i frustracija. Najzad. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica. što. n a r a v n o . Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti.. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. Ako tražite 166 167 . što ja zovem k r s t . najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. To dovodi do zakačaljke.

Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. opisan u drugoj glavi. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. Ali. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. Ali. ali ova osoba nije tako reagovala. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. Ali. energetski govoreno. taidži-časove za stanovnike i posetioce. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 . P r v a je bila položaj luka. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. i da ima nerešene emocionalne probleme. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. Rekla mi je da. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. i to postaje očigledno n a m a oboma. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno. a kada noga počne mnogo da je boli. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. Moram dodati da je ta. nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Koristio sam tri vežbe. kao i ostatak bioenergetike. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. Dokle god osoba nije uzemljena. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. P r e nekoliko godina u Esalenu. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. kao i priroda zakačaljke. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike.od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . ali ne osećajni ili energetski. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. zakačen. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. to takođe ima bukvalno značenje — naime. kako bi se po­ javile vibracije.

Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno. Na primer. a luk na sto­ palima mi hvata grč. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. Dok je radila treću vežbu. Međutim. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. Nije osećala da joj je hladno po nogama. I. ona prosto nije osećala noge. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. koji je obično prigušen.tu važbu po dva p u t a na obe noge. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja. kao Sto su granične shizofrenije. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama. Članci me bole. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. Jednoga dana. Nikada ih ranije nisam tako osećao". Pa ipak. ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Naravno. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. tako sam nastavio da radim na sebi. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. Kao posledica p r v e dve vežbe. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Covek može postati rastrojen. Na primer. m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom. koja je. Ovo je prvi put da sam bila u njima". noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. k a k o sam našao. oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. Bioenergetski govoreno. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. držale su me. hi­ steričan. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. Izvesno je da ta veza postoji. ukoliko osoba nije uzemljena. napunio sam šezdeset tri. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. osećajući to vibriranje. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. Sada bih voleo da opin 171 . U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. Ostala je u tom položaju neko vreme. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. svi su izgledi da će se to osećanje održati. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. noge su počele da joj vibriraju. postaviti osobu na njene noge i stopala. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Jasno. koju sam mogao lako ukloniti. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. doživeti anksioznost ili kolabirati. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. ili da se izazove požar. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja.

mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. dok sam radio u zabavnom par­ ku. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. kao Indijanci. prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. Najzad. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. čvrsto j°je na svojim nogama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. jer sam dugo patio od straha od visine. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. moja anksioz­ nost bi bila ogromna. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. jer za njih to znači biti sam. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. osećaju da gube ravnotežu. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. n Lowen. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Neki. cif. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. o osećajući veliku anksioznost. Ima. njima se vrti u glavi. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. Kačeći se za odnos sa nekom osobom. Kasnije sam prevazišao taj strah. počeće da plače. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. drugih koji su lišeni te anksioznosti. Najčešće. Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. vozeći se sva­ koga dana toboganom. za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. jasno je da je t a k a v slučaj patološki. Teškoća je u prelaznom periodu. Kao odrasli svi stojimo samostalno. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. pak. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. op. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . Pleasure. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. što znači stajati sam. i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. to je realnost našeg bitisanja. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume.

Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. Bilo je užasno". grubo rečeno. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta". Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. koja ga je obmotala kao larva. Ako se to bukvalno shvati. Dok se njihao držeći se za ivicu. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. Zeleo je da padne. Pustiti se. ali j e bilo potpuno bezbedno. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. ali prvo je trebalo slomiti larvu. sa malo osećanja u njima. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . tražeći prstima noge oslonac. 107. Imala je opsesivne fantazije padanja. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. j e r s a m znao da on ne može pasti. Bilo je bolje nego ostati sam. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. Bil je bio planinar. prema tome. Popeo sam se na stepenice. znači pasti u smrt. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. je bilo nesigurno. clt. Nije sc plašio visine iL' padanja. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. The Betrayal of the Body. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. mada tamo nisam koristio taj termin. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. 38 Bil nije osećao strah. Bio je u isku­ šenju. Ako prihvatimo tu analizu. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. Očekivali bismo. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. Nije se plašio. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. što Bil nije bio spreman da uradi. To proizlazi iz koncepta da je. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. op. a one su se srušile. um mu je bio ravno­ dušan. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice. kada v S a tc n i 174 175 . U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. Međutim. Bil je bio zakačen za liticu. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. Ali. anksioznost se ne doživljava. str. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. Nije mogla da ras t 0 Lowen. jedan od najboljih po njegovim recima. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. kao što se obično dešava u snovima.no negiraju svoj strah. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. da se više ne oslanja na druge. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. bezličnu volju. Ali. u IV glavi. U opštoj diskusiji o anksioznosti. . Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost.. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja.

A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. Biti dole. samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. Realno govoreći. S jedne strane. Ako se njegove noge puste da idu. neki stepen slobode i nezavisnosti. jer u ego ili volja provocirani. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. ne volj­ nim aktom. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. on je n a d sve­ tom. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. Ali. treba da bude nevoljno. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. Ali. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. ta vežba podseća na Zen koan. kada padne. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. sve bi uneredio. Drugom nogom lagano dodiruje pod. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. K a d a čovek stane preda me. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. to mu postaje zastra­ šujuće. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti. nego superiornom snagom prirode. niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. jer ga noge više ne drže. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. što služi samo za održavanje ravnoteže. dosad se niko nije povredio. Bilo šta da je u osnovi toga. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. znači poraz. u ovom slučaju gravitacije. koju smatram vrlo efikasnom. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa.podloga pod nogama gubi stabilnost. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. Da bi padanje bilo efikasno. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. Ako je za održavanje položaja angažovan um. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. s ft 2a ( 12 177 . Dokle god je gore. zato što će pasti iza ili unazad. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. savijajući koleno na kome stoji što više može. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. mada je učinjen bespo­ moćnim. Na kraju se mora predati. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. spusti na ćebe. tako da se. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. pošto osoba kontroliše spuštanje. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja.

Vežba je efikasnija ukoliko čovek.." „Ali. n e m a načina da se izađe iz te borbe. on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. ja propadnem. a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. Uvek ću grešiti. Drugi put: „Neću da p a d n e m . čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti. ili „Neću da budem neuspešan"." Sa tim recima pade i poče da plače. dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". Četvrti put: „Neću propasti. osuđen je na propast. " „Uvek p r o p a d n e m " . Prvo. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. To je neostvariv cilj. Neretko. glas može da se podigne.Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe. To kaže odlučno. bilo majke ili oca. jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. 12« 179 . pak.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi. Na pri­ mer. stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste." „Ne mogu zauvek ostati gore." „Uvek propadnem. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh"." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem. Sem predaje. m o r a m pokušavati. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. Tada borba postaje ozbiljna. da pusti da se razviju osećanja. Nisam m o ­ rala da propadnem. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj. Taj p r a v a c je prema dole." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . vide lica. po dva puta na svakoj nozi." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta. Ali. k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. stojeći na jednoj nozi. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. Mogla sam ostati zauvek gore. kao i stajati zauvek uspravno. " „Neću da propadnem. To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. kada izgo­ vori tu reč. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. Zemlja je bila vrlo blizu. prema zemlji i realnosti. doživela je veliko rasterećenje. jer je to ono što će se stvarno desiti. nekad sa stegnutim pesnicama. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. Najzad." Opet je pala i plakala. ja ne želim da propadnem. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem". Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. Ali ne mogu. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. dozvoli svome telu da kolabira. j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu." „Neću više da pokušavam. 178 Treći put: „Ali. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. Drugi vide vodu u koju će bućnuti. m r t v i m nogama. Ali. " „Neću da p r o p a d n e m . i sa tim recima je pala i počela duboko da plače." Zatim je dodao: . Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim. Drugi.

Rekao j e : „Naravno. Ja s a m kukavica. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. Samo što je ispričao san. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. Rekao j e : „Ja ću pasti. Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. skoro godinu dana bolestan. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu.Ubiću te'. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . Sada. Ali. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. rekao j e : „Ako padnem. umreću. ja sam pobedio. i po penisu. Ako se prepustim. Preveo sam to u reči i to je bilo . Osećao sam kao da je to borba života i smrti. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. ne bukvalno. Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. stegao je pesnice. Bila je boa konstriktor. što više p o k u š a v a m da ne pušim. ah. Kada sam bio dete maštao sam da letim. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. ja osta­ jem zakačen. S a m sebi k a ž e m : ." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. odsutan i počinjem da se znojim. tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. ja s a m već propao. ona bi ga progutala.Ja ću pasti'. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. ja ću propasti. Ja neću pasti. ali ne p a d a m . Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. Ako ja njih ubijem. Ali. k a d a sam to rekao. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. „To je dug put. P o v r e m e n o sam e v 181 . ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene. on nije bio 180 u stanju da se preda. Cak sam i pokušao." Sebi je r e k a o : „Džime.ja ću umreti'." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. Da je on to uradio kao dete." Obraćajući mi se. da nisi bio zabušant. to više pušim. Pošto j e vežba padanja bila gotova. G u r a m . Bojim se da ću dobiti rak pluća. Ako prestanem da se borim. Mislim da sam zabušant. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. vrednije bi radio'. biću ubijen. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. ali Džim nije imao drugog izlaza. a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. ja se bojim da ću umreti. To je psihopatska odbrana. „Dokle god je sve u redu." Rekavši to. ja sam ću biti ubijen. uspeo sam. upašću j a m u bez dna. ako izdržim. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. popuštalo. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . ali sam pao. Cak ni sada. i ja idem nogu p r e d nogu. za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. plačljiva beba. Trebalo bi da mogu da se održim." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. Ljutim se na sebe što se lako predajem. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. osećanje koje sam imao bilo je . K a d a svi druge završe.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila. postajem smušen." I onda se stvarnost potvrdila. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. držaćeš se gore zauvek. Održavaću se zauvek. dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. g u r a m i borim se. M o r a m je držati. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. umreću. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . To je bilo malo rasterećenje. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija".Teškoće rešavamo odmah. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. ali se mogu zauvek zakačiti za nju. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima." Džim je bio psihoterapeut. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. što u bolnici što a n nje. Njen m o t o je bio .Džime. polako.

Oni. kada noga konačno popusti i čovek padne. Ne možete pasti ako ste već dole. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije. U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. Na nesreću. Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. kao i majka zemlja. Jer. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. Majka. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. ona ne vuče sebe naviše. disanje postaje dublje. mada boli. na ćebetu a podu. ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu. a čovek ipak ne pada. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. Biljka se." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. Džimov strah od smrti. da se preda i da veru je svome telu. kao u Džimovom slučaju. izvori su naše snage.bivao u komi. mada ne predstavlja stvarnu opasnost. U isto vreme. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. Ostajanjem zakačen. stvara se pretnja opstanku. Zem­ lja je simbol za majku. zemlja je tu radi nas. „jeste kontakt sa podom. pošto padanje može izazvati strah od umiranja. pisao je. U isto vreme. koji onda može biti analiziran i prorađen. neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. tako da ih zamara. diže iz zemlje." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. On se zamorio. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. Najzad. naginje se u n a p r e d 183 . ja sam izdržao. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. Tada. koja je predstavnik zemlje. ali umesto da dobije bitku. Pod je postao prijatelj. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. Ali. Dizanje je kao rast. telo se može opet podići. zbog energetskih procesa tela. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. na primer. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. koristeći svu svoju snagu volje za životom. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. koje treba da budu izvor snage u n a m a . Herkul je gubio. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. n a r a v n o . m r t v e noge". koji vas čuva od teških povreda. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. Stopala su ispružena iza njega. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. koje terapija treba da obezbedi. Onda. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. znaju da mogu sebe podići snagom volje. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. smrti njegovog d u h a ako se preda majci. Te­ lom može proći d r h t a j . što ne vodi nikuda. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. pri vučenju dolaze odozgo. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . čvrsti tešilac koji je uvek tu. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. jer kako kora­ čamo unapred. šaljući nas napred. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. ako p a d n u .

ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. Vrlo je duboko. Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Telo mu je imalo drveni. težak izgled. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. nje­ govo telo je labavije. sedam ili osam godina. nesposobno da izađe napolje. nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. p r e nego trčanje i igranje. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. kao u slučaju buđenja ujutro. i na infantilnom nivou. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. Celog života sam imao snove padanja. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. Sedeljka nije okončana. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . U osnovi tog problema je anksioznost padanja. ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. Večera nije bila važna. uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. Zatim. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). Međutim. k a d a s a m bio student. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. sanjao sam da mogu da letim. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. To je jasno u slučaju fenomena spavanja. Ako je to pravilno urađeno. a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. Vežbom. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Njih dvoje su bili niski. Uradio sam to. Ali kasnije. k a d a s a m imao otprilike šest. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. Ako volja nije p o k r e n u t a . Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. Debeli. mišićavi. Najčešće. tornju. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. dići će se. moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. Sada. jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. nije lako uraditi tu vežbu. Čini mi se kao da skoro vidim kraj. grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. Ako neko ne može da p a d n e . predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. t v r d a srca. Najčešće. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. ali padaju kao bebe. ne može se ni podići. Takođe. 185 . on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. Hteo sam da b u d u zajedno. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. kao b u n a r . da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao.

p r e m a tome. onda bi povratio ravnotežu. Naravno. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. Filogenetski razvoj ljudskih životinja. u šupljinama drveća. za t r e n u t a k reagovao usplahireno. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. Glodari. On bi se odmah probudio. nije se mogao smiriti. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. kao što danas žive neki majmuni. Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu. Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. (Prim. Ako se iznenada izvuče taj oslonac. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . sa intenzivnim strahom u oči­ ma." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. počeo je snažno da plače. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. Rajh je 1945. Kada sam pokušao da uzletim. Ali. Pfajfer ističe studije o pavijanima. Za 39 majmunsku bebu. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. Son. prima­ tima koji žive na drveću. život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. pokuša­ vao da podigne glavu. prev. kao veverice na primer. Bilo je obilja hrane. beba postaje uplašena i anksiozna. dok su me ljudi gledali. gaje svoje mladunče u gnezdima. Harper & 186 187 . novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja.. Ali. U vezi beba. 31 The Emergence of Man (New York. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno.0sećam olakšanje od padanja. ukoliko joj je slobodna.) 40 John Pfeiffer. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. predstavlja uzrok anksioznosti padanja. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. A padanja su bila česta. Ali." Pošto je Mark pao.Stvarno sam i probao da poletim. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. pao sam na nos. život na drveću ima i prednosti. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. 1969. str. a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. 21). Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. U svakom slučaju. gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. ležao je na ćebetu i r e k a o : .

počela je da se grči. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. To je takode bilo uspešno. druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca.pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. a beba stavljena nazad u kolevku. disanje otežano. Wilhelm. Po Rajhovim recima. 329. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. Prvo. smireno i živo. „Bilo je. Armoring in a Newborn Infant. Sledeći put. I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. To dete je dobro napredovalo dve nedelje. očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja." Reich. 8. 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. ljuto i nesrećno. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a . 120—138. k a d a nije sisalo. majčino telo treba da b u d e toplo. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Tek kada smo ga podigli on se smirio . The Orgone 188 189 . 41 tom.podići. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. Ali. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. No. The cancer Biopathy Institute Press. Drugo. što je Rajh zvao anorgonija. u stvari. čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". 1951). i najzad. Wilhelm.. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. P r e m a Rajhu. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme. Rajh je to radio oko tri meseca. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. a treće nedelje je dobilo bronhitis. beba je izgledala uznemi­ reno. Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. kao da sebi obezbeduje oslonac." Ovo je r a đ e n o na nežan. noseći povodac. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta. 330. Vol. što je Rajh nazvao orgazmom usta. str. Orgone Institute Press. igrajući se sa deteReich. kada smo pokušali da ga spusti­ mo. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. To je pomagalo. Treće. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . k a o što to rade primitivne žene. Grudi su mu posta­ le osetljive. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena. r . 1949). str. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka". pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela.. 3. Dete nije bilo dovoljno nošeno. nema osnove na kojoj će se stajati. Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti. st u (New York. Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n . Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. razigran način. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. « Ibid. Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. što je beba shvatala kao igru.. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. K a d a se to prekinulo. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. nužno . 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke.

Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. Telo iznenada postaje teško. glava joj pada. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. u stvari. je njime proizvedena. možemo pitati. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . koja je normalno pod ego kontrolom. proticanje i pokret su život tela. Vol. Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research. 32. Senzacija padanja. čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. Ali. iz dešavanja u n u t a r tela. P u ­ š e n j e . što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. kada san savlada čoveka. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. čovek to ne može znati. e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. jer se funkcija znanja gasi spavanjem. To radimo ležeći. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. prema tome. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. ili glavu uspravno. S t v a r n o . tako da nema premeštanja tela u prostoru. Bez obzira na to. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". Anksioznost padanja je po Rajhu. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. Znajući to. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. * Reich. ostajem budan. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i. (Prim. Nekada san dođe brzo. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. one su praktično različite. prev. IV. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. u glavi i udovima. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. pada­ nje u san i zaljubljivanje . jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. kao i tela. 45 Ako dremne. 1955. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Ali. ako bi čovek zaspao stojeći. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. Naravno. pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. već da je sama kontrola postala nesvesna.) 45 4 190 191 . Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. Naravno. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav". ja brzo zaspim. Međutim. str. pražnjenje. To se doživljava u očima. New York Orgone Institute Press. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet.

Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji. ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Ako ono nije dovoljno živo. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. 13 193 .. znači upasti u zamku. biti nesposoban da se krećeš. to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. ili da se u m r e . Betrayal of the Body. Buđe­ nje sa živim telom. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. prema tome. Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. sir. sem što nema povratka na staro stanje. Ako čovek umre dok spava. Tajna padanja je ići sa padanjem. Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. k a d a se čovek budi. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. bez mogućnosti da i z a đ e m " . padaju bez mnogo povreda. Umreti. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Zbog toga neki sportisti. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. a r i t a m sporiji. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. onda spoljašnjeg sveta. cit. kao što su igrači ragbija. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. . onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. op. ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad. To je zastrašujuća senzacija. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. Ali. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. može se do­ živeti kao zadovoljstvo. Interpretirajući dalje njena zapažanja. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. Deca čija je ego kontrola slaba. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. sto podseća na k o n t u r e zemlje. strah nestaje. ali čuvar k a ž e : „Ne. ako se doživljava kao za­ strašujuća. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. Boji se umiranja. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. Bila bih zarobljena. što se dešava samo m r t v o m telu. Covek želi da se p u s t i da plovi. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. U stvari. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". previše je opasno". U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. kao što se dešava svakome. u k o m e se oseća uzbuđenje života. anksioznost se ne javlja. vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. prvo postaje svestan svoga tela. 185.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. jeste veliko zadovoljstvo. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. ali upasti u zamku takođe znači umreti. Normalno. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. P r e m a tome. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Kod Bila planinara se o tome radilo. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. što je kao umiranje. . što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju.

slast stru­ janje i senzacije topljenja. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. treba da mislimo o životu kao o pokretu. Ali. Od­ sustvo pokreta je smrt. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. Dizanje. op. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. Obrnuto se dešava sa spavanjem. cit. Ali. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. u stomak i karlicu. U ljubavi smo u oblacima. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. razlog popularnosti. Pleasure. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . izolacija. ali. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. Neki od nas se možda " Lowen. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. što je. za­ dovoljavajući seksualni akt. život nastaje iz tih područja. odraz otpuštanja energije. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Ako je orgazam veliki pad. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. sa d r u ­ ge strane. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. S t r a h od davljenja. siguran sam. Covek se bukvalno topi od ljubavi. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. praznina. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji.nesvesnom i m r a k u . ali takođe i u r u p i u sto­ maku. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. stalno težimo da se popnemo više. verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. koji pred­ stavljaju t a m u . 13. onda je v r h u n a c koji to prati. što donosi svetlost dana. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. Ako se plašimo da ćemo pasti. Ista se stvar dešava u seksu. kao što nastaje iz stomaka. odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. Taj protok izaziva. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. gde se pali seksualna vatra. omogućava da dođe do sledećeg pada. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. 47 sećaju tog divnog osećanja. Koristan efekat gravitacije. to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. doživeti njegove padanja u vodu. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. čak težnjom ka još većim visinama. Kako neko može pasti u visoko? Ali. manifestovano u skakanju. Zalaženje sunca ili padanje u okean. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. Ali. Voda je takođe povezana sa seksom. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. 195 . To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. proticanje uzbuđenja prema dole. Psihološki. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. stajanju i ležanju. fenomen nazvan „smrt ega". To se takođe može u vožnji toboganom. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo.

Naravno. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. ali kad god se uspravimo ni se krećemo. energetski govoreno. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. čovek je pod stresom. Na nesreću. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. ali se to. ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. međutim. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu.uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Prema tome. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Moj prvi cilj je. ne bi bio p r e d m e t stresa. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. Može se izvoditi seksualni akt. Zatim. da bi seks imao taj efekat. Ali. postajemo predmet gravitacije. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. Očigledno. Kad god postoji pretnja silom. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. niti uspona koji razgaljuje. Na isti način. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. Spavanje i seks su blisko povezani. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. Međuljudski odno­ si su često stresni. služi rasterećenju napetosti. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. koje nijedan organizam ne može izbeći. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. Najzad. kao što svako zna. kao što svako zna. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči.

The University Chicago Press. ako ne i nemoguće. teško da treba dokazivati. Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . naviše i naniže. eliminišući stres sile gravita­ cije. Me­ đutim. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. The Human Animal (Chicago. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . stajati uspravno. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. ako pritiskamo podlogu. postaje teško. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. U krajnjoj analizi. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike. čak i u toj situaciji. oruđima i oružjima. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. kao što su mnogi antropolozi primetili. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. podjednako je tačno. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. međutim. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. povećana seksualna interesovanja. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Tako su grudi i srce. 1954). kao što je Rajh verovao. Druga posledica uspravnog položaja je. Možemo rukovati i manipulisati objektima. Ali. aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. Uopšte. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. Po fizičkom principu. To je zaista tačno. ili viši nivo uzbuđenja. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. bilo psihološki ili fizički. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. of v w 199 . To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. prednju stranu. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. ili ga vuče odozgo prema dole. gravitacija radi vukući nas naniže. 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. ta akcija je jed­ naka reakciji. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema.ces. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. Ali. stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga.

I naravno. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. u stvari. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. pošto je dupe. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. Međutim. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. Budući da sam ljudsko biće. niži deo tela. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. ako je dete r a n o izloženo pritisku. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu.tim načinom bitisanja u svetu. telo ide u stanje delimičnog kolapsa. a što je tipično za čoveka. Međutim. nego onoga gde je dupe. i civilizovan. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. Treće. Nije logično da se kaže „zadnjica". Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove. ako se pritisak nastavi. U stvari. uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a . tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. kako bi mogla tolerisati stres. Nesposobni bilo da izbegnu stres. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom. bežeći i stresne situacije. ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . dete će uspravno dočekati stres. verujem. delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. muskulatura postaje previše razvijena. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. Da bi izdržalo stalni stres. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. ali to je ono što telo te osobe kaže. Te dve velike m a s e mišića. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. S t v a r a svet mašte. Na nesreću. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. Međutim. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e .

da nije toga. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. ako bi se stre nastavio. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . učvršćuju svoje oge. javlja kila na međupršljenom disku. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. To je zastrašujuća misao. pokušava da ga zadrži. a ipak osećaju a bi. time priznali svoje slabosti. A k o je osoba nepokretna zbog bola. zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. 1956) v 202 . To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. The Stress of Life (New York. U tom velikom škripu. u k o m e telo. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. proces prilagođavanja takođe troši energiju. a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. ali telo na kraju slabi. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča. k a o posledica grča. Mada s a m psihijatar. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. Faza 2 j k a o hladni rat. poz. McGraw-Hill. stvarno bivaju zgrčeni. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. Međutim. ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. U svakom pogledu. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i . Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. J e d a n ili više mišića. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. Onako kako je.nadole. K a d a je stres fizički napad n telo. počela bi faza 2. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. S d r u g e strane. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet. nedostatak kao ljudskih bića. Drugi su došli na konsultacije. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. Kažemo da su mu se leđa ukočila. N e k a d se. Faza 2 mož da traje dugo. često je direktni i neposredni rezultat stresa. Kao rezime. ukoliko popuste. koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. ali može ati razorno dejstvo na telo. Međutim. jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. Stalan stres. obično na jednoj strani. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka.

Ali. Čim zar vršim posao. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. Telo se transformisalo u kip. problemi srca su retki. ili duže. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. ići ću kući da se odmorim. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. ali je primetila da hramlje. Ranije je imala napad. obaveza. Sem toga.Da bi se t a k v e vežbe razumele. imaju srce i oči. otišla kući. Očigledno. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. krivice. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. Katatoničar je podvojeno biće. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. Htela je da prekine sa tim. Osećao je da ne može nazad. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Razlika nije u ljudima. Takvo stanje je katatonija. odmarala se neko vreme. ali retko bez svađa. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom.ti zašto se grč javlja. To se ne dešava retko. treba zna. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. Kada ju je grč uhvatio. isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. Čudno. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. stres je prisutan u svakom slučaju. ali kada se noge slome leđa su pošteđena. čija su se leđa iznenada zgrčila. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. Ali. fizičkog i psihološkog tereta. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. ali nije mogla. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. Kada sam ga video. Tada se leđa predaju. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. n 204 205 . U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. Ipak. J e d a n mladić. da dam oduška nogama". Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. da ne stoji uspravno. a kratkovidost ne postoji. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. Odnos sa devojkom je bio intenzivan. zahtevi autoriteta. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. mislila j e : „Spala sam s nogu. Završila je posao. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Razmišljajući o katatoniji. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. Pa ipak. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. Verujem da je to bilo t a k o prosto. ljubomore i neizvesnosti. dva dana. Oni takođe hodaju uspravno. ah to očigledno nije bilo dovoljno. što je shizofreni modalitet. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. pa su ga umesto toga leđa zadržavala.

Akcija kolena daje telu fleksibilnost. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn. Međutim. Ako je pritisak prevelik. to se retko dešava. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. Kolena su savijena. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. kolena će se saviti. Ali. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. Kada pritisak postane nepodnošljiv. se pritisak p r e n e s e na kolena. e . Ako je pritisak odozgo veliki. ne plaši se ni da ga napusti. već da na njega reaguju. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. kada je pritisak nepodnošljiv. Gornji deo je povijen. prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. U tom slučaju donji deo tela. Taj telesni položaj do­ pušta da. nego da se njeno telo rasturi. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. tako da uzrokuje artritis. nije ukočena u fiksiranom položaju. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. Uplašen je od fleksi­ bilnosti. ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. Taj kapacitet je funkcija kolena. osoba beži iz situacije. Ako su noge meke i savitljive. jer to implicira mogućnost da se prepusti. kolena će iz­ dati. funkcioniše kao čvrsta osnova. ne da se bore sa njim. presaviće se i čovek će pasti. što štedi lumbosakralni deo. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . uklju­ čujući karlicu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. koja reaguju kao apsorber šoka.

neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. tiroidne. Na dubljem nivou. Verujem da to nije slučajno. To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. Vratimo se ponovo na stres. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. prema tome. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. Ona to i radi. Sem toga. previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. dok je u stanju odmaranja. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. Embriološki se razvila kao izrastaj guše. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. Smeštena je u suženju vrata. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. stvarajući h o r m o n tiroksin. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. Ali. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. Međutim. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje.slavi. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. K a d a se to desi. kako one to rade. problem nikada ne postaje akutan. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. Me­ đutim. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. One su. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. kao što su i pluća. odmah ispod tiroidne hrskavice. koji cirkuliše proticanjem krvi. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. po m o m e mišljenju. blizu zadnje strane tela. jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. a zatim do iscrpljenosti. Poznato je u javnosti da je Džon F. Sami hormoni ne produkuju energiju. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. U 208 u 209 . moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. Međutim. Ali. ma po koju cenu. povrh bub­ rega. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti. To bi se. Međutim.

u početku je potrebna svesna pažnja. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. to ga prisiljava da stoji ukrućeno. Ako to p e da uradi. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. nijedna druga ežba. Može se osećati umornije. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. U s v Se 14* 211 . Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. Međutim. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. gubeći elastičnost. To može biti bolno. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. sve v r e m e dok stoji. isturi g r u d n i koš. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Onda. u stvari. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. kao što se ne sme forsirati. ali umesto da se bori protiv toga. „drži stalno no­ ge blago savijene". Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. to se ne srne forsirati. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. K a d a se čovek pusti. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. uvuci stomak". gde može da se oslobodi. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa. koju u p r a v o želimo da smanjimo. dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. Ali. ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. on se predaje i odmara se. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. ali. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. To se može vežbati dok se čovek brije. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. p r e m a tome. mišići leđa će se pustiti.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. Stolac je smešten pored kreveta. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. bez previše bola. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. na­ glašavajući.

Na primer. Raditi ih pravilno. popuštanja i predaje. Da se izrazim još snažnije. Lupanje srca. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. jednoga dana. plačemo zbog oola ili tuge. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. Vibriranje tela. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. potrebna je analiza straha. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. cak i na nivou celokupnog tela. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. Ali. mora se prvo proraditi strah. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. Međutim. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. Osoba se ne može slomiti. Ali. K a d a se to desi. uzdržavanje od pokazivanja potreba. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. nevoljni pokreti tela su suština života. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. jer to povećava osećanje zarobljenosti. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. želja i ljubavi. Ali. slomiću ti leđa". ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. ima još jednu značajnu funkciju. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. K a d a ljudi plaču. strah od bola. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. leđa postaju hronično ukrućena. a to je kada osoba postane uplašena. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. ciklus disanja. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 . tresemo se od besa. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. To se može reći buntovnom de­ tetu. uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. S t r a h stvara napetost. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol. automatizovana osoba. da bi se to postiglo. ukoliko ih pra­ vilno radi. pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Ako se čovek toga plaši. a napetost pro­ izvodi bol. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . Pacijenti nisu u tom položaju. jer će se t a d a to sigurno i desiti.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. skačemo od radosti. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. ukoliko nije u klopci. U svim slučajevima. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". smanjujući pokretljivost leđa. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. sem funkcije oslobađanja napetosti.

Orgazam. bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. prijatnih Pokreta tela. u Orgazam. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. onakav kakvim ga je Rajh opisao. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. opuštenosti i pospanosti. to se takođe vrlo retko dešava. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. koji pruža najviše zadovoljstva. što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. Ako se to desi. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. Kao što svako t r e b a da zna. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. to je prava stvar." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući.stva. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. one nas pokreću na dublji. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. Jer. nevoljne akcije. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. što pruža zadovoljstvo. koji je najsmisleniji. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Ali. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu. smisaoniji način. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. Ali. znači taj život. S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. razdraženom i nemirnom staniu. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. čovpl* ostaje u frustriranom. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. Nema dva j e d n a k a orgazma. Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. posebno ako reagujemo srcem. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . a sada ga postigne. samo je igra reči. Ali. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. u kom slučaju seksualni kontakt. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. Reći. Ali. Dalje. Tako je dobro. kao što je s a m Rajh shvatio. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. P o k r e n u t i smo orgazmom. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. onda doživljavamo p u n orgazam. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . „orgazam je orgazam". To može postati psihička tegoba. to su spontane.

pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. Ruke leže sa strane. ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . Ali. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. IZDISANJE . već pada unazad. Glava. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi. da nemaju seksualnih problema.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . međutim.koji aktivno reaguju. Ovde je važno ponoviti taj opis. 217 . Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. nazad sa izdisanjem. dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. Sledeća slika to pokazuje. Dizače se sa izdisanjem. plače zato što je tužan. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. a padati nazad sa udi­ sanjem. nije stal­ no. K a k o terapija napre­ duje. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. Bez obzira na to šta ljudi govore. karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. nape­ tost se ponovo može izgraditi. m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. da su vrlo zadovoljni. Rasterećenje. međutim. mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. To nije jedini način oslobađanja napetosti. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. ne učestvuje u tim pokretima unapred. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. a predavanje se doživljava kao pretnja.POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše.

op. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . malo je vfr. rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. kao što je to činio Rajh. Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. cit. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. Kada se naboj kreće od podloge prema gore.. Taj pokret se zove refleks orgazma. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e .OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. a zamišljenog objekta u masturbaciji. što se opaža kao nežan erotski kvalitet. ali se ne uključuje čitavo telo. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički. a da se ne postane napet ili anksiozan. Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. pokret koji čini agresiju. u stvari. 50 218 219 . već ka dominaciji. Sisanje se odnosi na udisanje. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Čežnja je povezana sa erosom. To je suprotno od pasivnosti. seks je sveden na senzualnost. To znači snažan u pozitivnom smislu. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. posebno kroz velike mišiće leđa. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. The Physical Dynamics of Character Structure.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. besan ili grabljiv. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. Kada se pojavi udisanje. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. o š t o postigne kontrolu. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem. U odsustvu agresije. nogu i ruku. objekta ljubavi u seksu. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. Bez obzira na to. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala. to je. U seksu. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. S d r u g e stra50 a p Lowen. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. Terapeut je t u zbog njega. već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. U seksualnom o d n o s L i j drugačije. Refleks orgazma nije orgazam. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body. cit. postaje pasivan. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . Opet. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. ljubavlju i nežnošću. izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. nežnoj akciji se dodaje agresivan element. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. op. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve.

Međutim. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. C. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Međutim. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. Rečeno jezikom tela. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. A B.ne. kada im se kaže da kreću karlicu unapred. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. ustajanje i guranje karlicom. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Međutim. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. Ako čovek pr> tiska podlogu. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. kontrahujući mišiće zad­ njice. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. dignite levu i prebacite je na­ pred. ali sa kolenima još više savijenim. ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. karlica p a d a nazad. Ako se pete drže pod­ loge. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Njegova agresija je skrivena. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. Ako v a m je karlica ukočena. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak. mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. Sada. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. to predstavlja posezanje bez osećanja. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. Oralni k a r a k t e r je pasivan. nećete moći da se krećete unapred. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa.

Telo je n a g n u t o napred. u priručniku za bioenergetske v e ž b e . POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. Opisaću je ovde. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. prev. The Way Vibrant Health. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže. stopala su razdvojena oko 15 cm. Lowen. 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. 1977.DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. N e w York. masažu. A manual of bioenergetic exercises. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu.) 222 223 . Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. a kolena skoro potPuno savijena. ali pokret ne može da se javi. (Prim. gnječenje napetih mišića. ako neki čitalac želi da je isproba. niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. A. Harper o p h o n e Books. dok su pete A. ili obične stolice. NAGINJANJE UNAPRED C.

Hodao je po kući go. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. Slika penisa ju je podsetila na oca. koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. Uopšte rečeno. vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. videla je sliku penisa. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. pada napred na svoja kolena. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. Ako su još i mišići butina napeti. osetiće se prilična količina bola. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. On je bio sadista. da skrije njegovo neprijateljstvo. S t o m a k treba da b u d e isturen. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. posebno negativnih osećanja. P r e m a tome. ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. ali ne na prstima.malČice podignute sa podloge. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. čovek pada. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. a karlica da se drži labavo. funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. K a d a bol postane nepodnošljiv. ne obazirući se na moja osećanja". ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. Takođe. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. a karlica isturena napred bez naprezanja. zauzima odbrambeni položaj. pošto je mislila o pada­ nju. Nije bilo nužno da dalje objašnjava.

uključujući i t e r a p e u t a . ne može da kaže ni da. „Ti si čudovište. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. Uvrćući peškir. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. Sada pacijent. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. da zarije prste nogu u dušek. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima. Ta vežba se ne radi rutinski. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. mladić sa kojim se zabavlja. Ona i dalje postoji sama za sebe. pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. ona sada mrzi sve muškarce. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. muški ili ženski. sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. Nekoliko vežbi je pogodno za to. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. uključujući i svoga oca. P r e m a tome. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. neprijateljska osećanja i bes. ili bi volela da kaže svome ocu. kao da je oprao svoje prljave r u k e . Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. otkinuti glavu. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e . To su tipične vežbe za izražavanje emocija. one bi neizostavno bile zle. Ali. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. anksioznost padanja se smanjuje. ali se čovek oseća čisto. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. niti su ograni­ čene na negativna. drugi predstavnik omraženog muškog pola." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. v u l g a r n e i uvredljive. To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. Zavrnuću ti šiju. ili bilo kojem muškarcu. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. Međutim. nežno dodirivanje i držanje. koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. Kao devojka i žena ona voli muškarce. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . A k o se koriste reči. Pose­ zanje za kontaktom. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. ili ja. već akcijom. Ponizio si me i ja te prezirem. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. udara karlicom o krevet žestokim pokretima. Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. Uvija­ jući peškir.ma. Mrzim te.

tu nema pokreta niti akcije. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. Međutim. na primer. F o r m a i oblik tela. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. pa do najprofinjenijih. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. Međutim. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. mi neprestano nešto izražavamo. počev od najosnovnijih. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. Možemo čak prepoznati određenog konja. Kao i svaki drugi terapeut. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. približno određuje godine. Način na koji čovek hoda. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. oči. kosa. kao što su pevanje i plesanje. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. Što se tiče moga rada. kao što su hodanje i jedenje. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. ako smo ga poznavali. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. to svakako nije tačno. određuju vrstu i pojedinca. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. boja.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. mada nisu identični sa ovima. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. P r e m a toj definiciji. glas. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. Iz toga proizlaze dve važne stvari. nego uploviti u seks. Ali. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu.

pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. p r e m a tome. Međutim. neutralnost. neimitiranje itd. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. prema tome. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. Ne može neko obučavati druge spontanosti. odsustvo napregnute težnje. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. S druge strane. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja.. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. A b r a h a m Maslov (Maslow). „odsustvo smetnji". ne može ljude obučavati u tome. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. Govor je dobar primer. ritam i gestove. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. U ovom d r u g o m slučaju. Spontanost. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. Međutim. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. slobodno funkcionišućeg organizma. istinoljubivost. ekspresivniji. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. Onda je nužno razumeti te prepreke. Obe reči. ta razlika se ne može strogo primeniti. Reči koje koristimo su naučeni odgovori. što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. „odsustvo prepredenosti". a time i direktna. kao što je slučaj u seksu. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. odsustvo namernog „pokušavanja". Deca to ne mogu da razlikuju. t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva.ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. neprepredenost. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije. doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. a ne svesnost. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. ton.

ide jedno sa drugim. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. Dečija igra ima taj kvalitet. jer ono izražava ono što mi jesmo. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. blistavim očima. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. Obr­ nut redosled takođe važi. U situacijama gde se može biti slobodno spontan. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. smanjena je i spontanost. čistim tenom. belim zubima. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen. gracioznim pokretima i tako da­ lje. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. Uopšte govoreći. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. čak ni kada spava. Isto važi za ples. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. Ali. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. pisanje. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. nužno se smanjuje i pokretljivost. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Adolf P o r t m a n (Portmann). kao i plesanje. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. Srećom. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. izraz lica i drugih telesnih akcija. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. Za kretanje je potrebna energija. Osećati se dobro i izgledati dobro. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. Međutim. govor. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu.od reakcija drugih. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. zadovoljstvo je najveće. Naravno. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. bez ikakve svesne misli o izražavanju. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. Zavidimo osobi sa lepom kosom. dobrim držanjem tela. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . kada se izgubi spontani impuls da se peva.

griženje i tako dalje. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". na primer. glas i oči. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. uključujući dodirivanje. Koristeći glas. po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . jeste akcija udaranja. ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. kada se osoba prepusti. ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. dodirivanje. to je negiranje. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. Ali. Na primer. K a d a se osećamo nesrećno. što sumnjam da je ikada i postigao. da bi ih učinili ekspresivnijim. Šutiranje dok se leži na krevetu. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. Moć stvara samo veći „imidž". možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. na pri­ mer. Šutiranje je dobar primer. jer je to njegova ambicija. ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. . šutiranje je nasumično i nekoordinirano. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje. mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja". Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. u d a r a dušek. Zvali su ga „mali kaplar". Normalno. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. znači buniti se. zavisi u velikoj meri od . zvuke_ i izgled. jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni.va i torzo n e p o ­ kretni. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. uče da se potpunije predaju pokretima. . sisanje. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. Na pri­ mer. jeste njihov opseg samoizražavanja. . Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. da poseže za kon234 taktom. Ako nema provokacije. Svaki put kada paci­ jenti. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. noge se mogu kretati. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. teku n a m suze. Kažemo pacijentu da šutira. glas jeca a telo se može grčiti. dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. Da je Napoleon umeo da igra i peva. šutiraju ili udaraju krevet. da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. koristeći jednu nogu za drugom. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. bivao je sve niži. dok su gla. Sutnuti. ili skup automobil. Kako je postajao stariji. Mada je akcija voljno započeta. Covek može imati mnogo novca. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. bilo Pesnicama ili teniskim reketom. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. . spoljašnji izraz i samstvo. ali ne i veće samstvo.teresovan za ekspresiju kod životinja. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma.. povećava učešće i rasterećenje. Ono što je stvarno malo. udaranje. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. relativno je prosta 235 . gri­ ženje. ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. Udaranje kreveta. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti.

Propovednici. glas joj postaje ravan. i to osećanje je valjano. The Voice of Neurosis Stratton. psihološki evaluator stresa. a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti. ali je princip u oba slučaja sličan. (Prim. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. naučeni tokom igara u detinjstvu. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. k a o hronična tenzija. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. Svaka tera­ pija. Među­ tim. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. Ali. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. K a d a osoba izgovori laž. mada malo ljudi to može dobro da uradi. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. Glas može biti ravan. P r e m a tom značenju.akcija. ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. ne saviju leđa unazad. bez dubine ili rezonance. prema tome. Ljudi se ne protegnu dovoljno. To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. Moses. a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. već njihova r a z u m n a kombinacija. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. 1954). Grune 236 237 . to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. Ali. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. drže kolena ukočeno. drugi na sadašnjost. P r e m a tome. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. 63 (New York. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. ili analiza ili učenje. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. nastav­ nici. predsednik kompanije koja pravi tu spravu. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . bilo bi pogrešno zapostaviti masku. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. iznos t r e 53 Paul M. vežbanjem. ili licem kojim se predstavlja svetu. Maska utiče na glas i menja ga. međutim. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. sluge i poručnici. već slušaj glas". Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. prev. Pod stresom se. može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. ne obra­ ćaj pažnju na masku. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. ličnost se odražava kroz zvuk osobe. Ali. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. Bell). Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. Alan Bel (Allan D. imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. k a d a dete ima emocionalne probleme. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. njenih akcija i pokreta.

Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu. ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme." Tremori su ono što ja zovem vibracije. Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa. Drugi pacijent. str. Imao je potpuno normalne glasne žice. Napetosti u v r a t u i mišićima grla. a koje ću citirati. utiču na rezonancu glasa. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Otud forsi­ ran ton. može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata. p r e m a tome. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju . 47.U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . na primer. da ponovo. bilo u telu ih glasu. m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. t a k o đ e pokazuju te iste tremore. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. glas postaje ta­ kođe d r h t a v . ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. nastavio je da govori u falsetu. u stvari. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. mogao da peva bariton. zavisno od emocija koje su prisutne. kao i efekat stresa. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio. u mladićkom dobu." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse. Nisam autoritet za probleme glasa. odraža.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja.m o r a smanjuje. mladi advokat. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. sa različitim registrom glasova... da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice. koje su vrlo česte. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. . koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. U stvari. Koristeći elektronsku opremu. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova. Neophodno je. 239 . Kod ozbiljne anksioznosti. ali. Slič­ no. žalio se na stalnu promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. delujući na glasne žice koje vibriraju. nauče svoje lekcije. Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. Ali. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja. gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Mišići glasa. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje.

bes kroz glasan. 1969). Ne znajući uzrok njenog problema. Iznenađujuće. posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. jecajući glas. naći ćemo tri područja u 16 I John C. oštar ton. Znao sam da joj to ne može škoditi. ?n dolazi od srca. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. ponudio sam jedan savet. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. bilo da je nastala zbog straha. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. tuga kroz dubok. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. g u g u t a v zvuk. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. 55 240 241 . mada nisu nevažne. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. ja p r e k i d a m pritisak. izazivajući svog „oca ugnjetača". Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. opisaću kako ja to radim. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. ne oseća bol. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. na a u t o -putu. n e k e plaču energično. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. K a d a je glas jedne osobe slobodan. Reči su manje važne. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. Pierrakos. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. iako se jačina pritiska ne men ja. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. 11. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. Muškarac sa monotonim. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Institute for BioEnergetic Analysis. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. zadovoljstvo i ljubav kroz tih. Međutim. ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. Pijerakos je koristio taj manevar. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. kao što smo ranije videli. str. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. d r u g e nemoćno. Na nesreću. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. Ako pacijent ne vrišti. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. piskutav. suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. dok pacijent vrišti. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. ali pošto je to toliko važno. The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. besa ili intenzivne frustracije. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u .blok se otvara. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe.

mada manje očigledna. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. Farinks i usta su prednji deo te zone. Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . ali takođe ograđuje one u n u t r a . ugurala bi svoju dojku u bebina usta. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . voda ili h r a n a na primer. v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje. Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. to se pridodaje anksioznosti. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. situacije i slično. su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". ili p r e d m e t a koji može ozlediti. Donja vilica igra posebnu ulogu. tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio . učestvuju u njegovom operisanju. Negutanjem neprihvatljivog predmeta. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. što mi činimo kada zevamo. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. P r e m a tome. čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna. lekove. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. ezofagus i t r a h e j a su iza.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. primedbe. psihološki integritet organizma može da se održi. Nužno. To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. stegnutost ometa disanje. a rezultat 16" 242 243 . kao što su vilice i jezik. takođe je jasna. zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. Na nesreću. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. Taj izbor se gubi k a d a supstanca. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. A nekoliko s t r u k t u r a .. jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. Psihološka važnost. J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju.

vrisak je mogao da izađe. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. Ali. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. K a d a se hronično grče. kao što je Rajh otkrio. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. bol već postoji u pacijentu. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom.toga je da se usta. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. koja još uvek postoji u njihovim srcima. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. koju sam i ranije čuo. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. u širem smislu. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. Ali. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. Ali. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. bio s a m razočaran. vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. pevanje kao i cviljenje. već su bili stalno pod pritiskom. Bilo je neophodno. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. Anatomija. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. Prvi je oko u s t a . ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. ljudskog bića. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. da guguću i proizvode zvuke dozivanja. koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. zatvarajući otvor prema gru­ dima. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. drugi je spoj glave i vrata. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. a time^ i prema srcu. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. posebno u predelu grudi. srednje i zadnje skalene mišiće. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. 245 . Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". Zbog bola.

Međutim. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života." Zbunjenost — „Ne razumem. K a d a su relaksirane. the Body. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. Ali. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. njihove tople braon oči su kao zemlja." Erotika — „Uzbuđuješ me. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. oči svih životinja mogu da izraze osećanja. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. Ipak. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. t r e b a blago gledati u oči. Mačkine oči. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " ." Čežnja — „Želim da te volim. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled." Mržnja — „Mrzim te. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja. dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. skoro sam se ježio od užasa. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. kao što ćemo videti). Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Rečeno na prozaičniji način. K a d a se to desi. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. U prvom slučaju su neprobojne. dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II.." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. češće se vidi tuga i strah. cit. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Takođe ima očiju koje se smeju. na primer. negde daleko. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. koje blistaju. čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. op. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. u drugom se može čitati ličnost. Gledajući u t a k v e oči. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga. oči su prozori tela. sadrži potpuniji 246 . jer verujem svojim čulima. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. kao i svi prozori. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. Da bi se čitala ta ekspresija. Ako su oči ogledalo duše. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. Čovek oseća drugu osobu. Oči ptice su dru­ gačije. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom. zastrašujuću moć. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled.

sretnu oči muš­ karca i žene. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. one su organ čula vida i organ kontakta. posebno kada su učesnici različitog pola. Covek može gledati u drugoga. Može biti pogled koji prodire. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. a glas ravan ili težak. Izgled može biti čvrst i oštar. j e r dovodi osećanja do očiju. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. bilo u očekivanju zadovoljstva. S druge strane. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. koji svlači itd. kao što sam već rekao. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. ili mek. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. što se neurotski razrešava tako što se dete. U stvari. ali ako je njen pogled hladan i udaljen. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete. ili gledaju n e k u d neodređeno. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. K a d a se. može imati seksualne implikacije. Oči su otvorene i pozivajuće. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. N a r a v n o . jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. K a d a su ljudi zatvoreni. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. u stvari. K o n t a k t je funk­ cija gledanja. ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. okreće od onoga što oseća. oni to vide. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije.sistema. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. kroz njega. 248 mnogo moćniji od reči. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. Pogledi su. Ako majka reaguje sa ljubavlju. pa se doživljava kao š a m a r u lice. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. imaju d v o s t r u k u funkciju. ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. oko njega. može osećati sasvim suprotno. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. Majka može reći detetu da ga voli. posebno u odnosu majke i bebe. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. verujući recima. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. na primer. što onda čini da se osoba oseća življom. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. Oči. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". dete neće steći osećanje da je voljeno. koji se doživljava kao milovanje. a pogled ima erotski kvalitet. jer je kontakt očima način dodirivanja. Međutim. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. ili skreću pogled. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. iznad njega.

čije oči imaju odsutan pogled. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. su oči. zavodljiv. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala". Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Te tačke. Rajh je to komentarisao. Naglasio bih. a ja opisao u knjizi Izdaja tela. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. kao što sam ranije pomenuo. To svakako važi za shizofrene osobe. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. jer je sigurna u sebe. Drugi pogled je topao. koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. zaintere­ sovan. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. dodir. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. oči postaju tvrde. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. Ona to može lako da uradi. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. Kod umirućih se oči zastakle.ili individualne terapije. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. genitalije i stopala. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. ruke. Međutim. ih da može „odlutati". Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. koje takođe ima efekat na oči. Kod znatne rigidnosti. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost.

To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. Međutim. Voleo sam sunce i čistu. Ali. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. prilikom polaganja vozač­ kog ispita. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu.gube sjaj. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. sunčanoj atmosferi. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. A h . Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. Gledajući unazad. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti. Dobio sam naočare. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. blistavu svetlost sunčanog dana. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. 253 . U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. I one su nestale za nedelju dana. bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. to i jeste postala retkost. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. uprkos zabrinutosti. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. Moja majka. Za razliku od mazohističkog karaktera. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. U takvom slučaju n u d i m kompromis. P r e nekoliko godina. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. emocionalno i fizički. ali na manje upadljiv način. Na nesreću. jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. I nosio s a m ih u futroli. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. majka je odustala od naočara. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. ali to mi nije predstavljalo teškoću. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima.

J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. i količinu stresa u kući. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. u smislu snaga koje je stvaraju. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . doživljava stanje šoka. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. Mišići u osnovi glave. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. kao što s a m kazao ranije. m e đ u t i m . k a k o sam n a k n a d n o izračunao. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. proširuju polje perifernog viđenja. Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. vrištanjem. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. Širom otvorene oči. to se nije ponavljalo. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. i jer s a m bio „ženica njenog oka". Kćerka nije obraćala pažnju. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. Ali. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. Postoji i drugi element. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Psihološki. Kratkovida osoba. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. Nije teško objasniti strah. Bez obzira na to. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. ali je strah nespecifične prirode. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. ali smanjuju centralno viđenje. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Nisu sva deca takve sreće. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. Ali. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. nje­ govo telo. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Uopšte uzev. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Srećom. izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. vrištanje ili temper tantrum. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. dete će prisilno stezati oči. Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. Devojčica je bila kratkovida. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja.U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. naročito oči. stvarajući rigidnost i napregnutost. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. dete 255 . telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. to je možda uobičajena pojava za nju. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. besom. To zavisi od mnogo faktora. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. Na žalost. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina. ne oseća nikakav strah. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha.

uključujući i oči. Oči su prividno pošteđene. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. To stvara topao. one nisu ni pod nabojem. 17 257 . Drugi p u t jc duž le­ đa. to se odražava na čitavo telo. Vizuelna funkcija je očuvana. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. a ne samo vizuelni. pogled će biti tvrd. kao što 256 sam već pomenuo. ograničen prostor. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. Disanje ima pozitivan efekat na oči. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. To se vidi kod shizofrenih osoba. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. disanje ozbiljno ograničeno. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. koji traže pažnju. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. Njihov energetski nivo je snižen. Ali. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. Kratkovido oko je u stanju šoka. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. potrebnu su obe k o m ­ ponente. od srca. Ako je agresivna komponenta slaba. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. S a m i pacijenti. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. m a d a su neop­ hodne i od koristi. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. ne rešavaju potpuno problem. kroz grlo i lice do očiju. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena. ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Jedan je duž tela. p r e k o čela do očiju. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. penje se do v r h a glave. Slika prikazuje ta dva puta. molećiv pogled. ali koji nisu postali kratkovidi. Na opštem planu. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. niti su ekspresivne. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. pogled će biti m o - lećiv. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom. plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije.se povlači u mali.

nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova.. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. m a d a normalnim. On je videokamerom snimao šta radim. mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. Da bih to postigao. osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n . Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. Kao dete je imao dve operacije očiju. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. Međutim. ali to nije donelo trajniji rezultat. Sada. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. opuštene obrve. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. što se manifestu je kroz glatko čelo. Isturajući vilicu. osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. P r o m e n a je bila dramatična. Vid desnim okom. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Međutim. one su relaksirane. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. Moja intervencija je bila eksperimentalna. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve. Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. ali nije dugo trajala. Video je samo l e vim okom. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. Međutim. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. Ako je strah intenzivan. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. što povećava m i ­ šićnu napetost. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne.Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. Ali. koristim sledeći postupak. obrve se podižu a oči širom otvaraju. sužene ženice i fokusirano viđenje. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. što nameće j a k teret očnoj 258 259 . bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike. Ka­ da je povučena nežna komponenta. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom.

kao u stavu zaštite. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. i sa izrazom straha. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma.tima. pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. taj postupak nije uvek efi­ kasan. one su najbolje žito za analitički mlin. pri čemu pacijent duboko jeca. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. da dodiruje i da b u d e dodirivan. To je dete koje se krije od sveta. ali se ne usuđuje. Međutim. Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. Čim počne vriš­ tanje. glas i telo. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). Odmah je otišao kući i spavao dva sata. U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. će mu se drugi podsmevati. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. Jer. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. da će biti odbačeno ili da. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. Naravno. j e r sam dobar dečak". Javio se čim se probudio. efekat je dramatičan. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči. kao da hoće da je tuče. ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. Dobro je kada se izađe". Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. oslobađanje k r i k a se olakšava. Taj postupak se obično završava zagrljajem. primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. Nećeš me povrediti. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. želeći da izađe. sve dok su oči širom otvorene. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. j e r ja saosećam sa njima. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. ja prestajem sa pritiskom. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. Kao što sam pomenuo. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. K a d a se to desi.

ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Ako se neko ne može prepustiti. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. sa prstima povrh lobanje. Osoba sedi na stolici. Mnoge su mi to i kazale. on ipak ostaje odrastao čovek. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. ali bez obzira na to. Postupak je vrlo prost. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. čak i ako je to po­ navljanje. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. Možemo. jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. Ali. on biva zadržavan. To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. da ne dozvoli tu mogućnost. uspostavljajući ga sa pacijentom. seksualnost ne znači genitalnost. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene. To ide dotle i ne dalje. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. Međutim. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja. međutim. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. To je prirodno. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Govorio sam o prepuštanju. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. Taj postupak je. ona je pri­ sutna. Držeći j a v n a predavanja. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. Tragična greška je ako do toga dođe. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. oslobađajući se mišićne napetosti. Treba dodati još jednu opomenu. nego do­ diruje muškarca ili ženu. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. Interesovala. Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. Obično bude b a r jedan. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. potpuno svestan te činjenice. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome.

Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu. glavobolja nestaje. može trajati godinama. mada nije prikazano. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". On je imao nešto tenzije. tačno ispod ugla vilice. K a d a se te tenzije oslobode. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. p r e k o v r h a glave do očiju i. Poklopac je figurativan pojam. proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje.. nije ograničeno samo na njih. To je bilo sve. u osnovi glave. 264 265 . Glavobolja od migrene. ali to nije isto što i glavobolja. Ali. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". došao sam do mog rođaka. Međutim. kao u slučaju mog rođaka. stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. m a d a erotsko. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. kroz prednji deo tela. Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. To objašnjava zašto glavobolja. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata. do gornje vilice. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. po m o m iskustvu. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna.ne gubi glavu". K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu.tenzija kod emocionalnih problema. retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. stvarajući glavobolju. Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. ali to nisam komentarisao. Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. Neko može osećati napetost u glavi. Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. To znači da su stigla do površine uma. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. tako da se ponaša kao poklopac. To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole".

ali nije otklanjao glavobolju. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. 51 266 267 . Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam. Ponekad. velikih u d a ­ ljenosti. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. Ali. Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. glavobolja je neizbežno nesta­ jala. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. posle prespavane noći koja je sledila seansu. ali oni nisu re­ šenje problema. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. razumevanje nije samo intelektualna operacija. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. Naravno. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao. ili k a d a je na s a m o m početku napada. a koji su bili seksualno aktivni. a najzad i da je eliminišem. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. Međutim. kada je n a p a d trajao satima. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . što joj je bilo teško da to prizna. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja. taj postupak je smanjivao intenzitet. ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. oseća j an način. da bi glavobolja mogla da se otkloni. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Ali. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje.

Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada.. n a r a v n o . odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". pak. on stalno teži ka tome. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. geštalt terapije. t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. Pošto je bioenergetika doprinela tome. izuzev povlačenja kroz smrt. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. kao i u z b r d o . Ili. negira vrednost zakona uzroka i posledice. 59 Body. jer ima u n j e m u n e k e istine. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. od­ nosa između siromaštva i kriminala. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. op. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. međutim. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. može se opisati kao mehanicistička. pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. Ali. jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. umetnost. i pošto pripada humanističkom pristupu. ima potpuniju 268 . Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. Mistični stav. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. 269 Lowen. ali nije najpouzdanija . Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. Treba. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. eit. važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. nije ni m e ­ hanicizam pogrešan. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima. mogu ići niz­ brdo. I zaista. u n a j m a n j u r u k u . Ima. da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. pravimo loš izbor. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. akcija n e m a nikakav smisao. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. Ljudi. kao i kulture. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. to se stvarno dešava. jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. pokreta susretanja.

jer nijedan ne negira drugi. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. 270 271 . pošto je svestan svoje individualnosti. takođe. Recimo ovako. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. J e r uzročnost zaista postoji. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. Ali. već otvo­ ren sistem. svet i kosmos jedno. ta m e m b r a n a nije zid. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. zasigurno ćeš umreti. što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. Ali. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. Gledajući tu sliku. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali. kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. Kao entitet koji reaguje. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. U svetu ob­ jekata ili stvari. Ali. kao i dinamizma. On ne poseže samo na mehanicistički način. k a k o je to Rajh opisao. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. ona je selektivno propustljiva. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. ima mehanicizma u životu. i ako zarijem nož u tvoje srce. dopušta razm e n u između individue i sveta. Impulsi polaze iz centra ili jezgra. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. nije zatvoren. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. Čineći to. doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. posebno materijalnih. on oseća da su on. S druge stra­ ne. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. Život. postoje oba sveta. m e đ u t i m . Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. U stvari.

Dokle god je zid podignut. zavisno od situacije. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. proučavani kao posebna zbivanja. a ne kao o stanju. kao što je Rajh objasnio.unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. zavisno od potreba. gleda gore. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. Mehanicista. svaki mehanicista je mistik iznutra. k a o što je funkcija govora. što je otprilike ono što čini bioenergetiku. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. Ali. zbog rascepa. tako da može biti svestan ili ne. oni su isti. propušta da vidi lepotu neba. U osnovi. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. ali. koji je sa druge strane zida. ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. mistična svest ne vidi drveće od šume. jer. Covek može govoriti. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. ali ne na obe u isto vreme. i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Jedini način jeste da se sruši zid. jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. nije važno. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. Nasuprot tome. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . ili ćutati. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. a svaki mistik mehanicista na površini. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. ta dva sveta nisu zajedno. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. svest mistika je šira. gleda dole. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. na primer. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger). Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. Mehanicista. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života.

već živo. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. moguće je na­ praviti takvo poređenje. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. Slično je 1 sa svešću. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. na primer. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima. U penisu. boljim u k u ­ som — drugim recima. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. u stvari. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. Takvo stanje je krajnje bolno. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. ako je svest funkcija. Najzad. Osoba sa jasnijim viđenjem. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. telesne i u m n e . ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma.me pod nazivom mišljenja. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. Slični faktori operišu u svesti — naime. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . Isto tako k a d a je ruka. što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . K a d a se na taj način izrazi. ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. imati predstavu noge. Ali. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. jer što više obraćamo pažnju na nešto. što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja. pojačivač. j a k a svetlost otkriva više nego slaba. mi ne vidimo staro. to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. u k o m slučaju može peckati i vibrirati. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. Međutim. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. Među­ tim. zavisno od stepena njihove osetljivosti. preciznijim čulom sluha. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. Televizor je mehanička sprava. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. tako da ga možemo videti jasno. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. To odražava kvalitet njihove svesti. gle­ dati svoju nogu. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. odgovara sličnom faktoru u svesti. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. to smo toga svesniji. e k r a n svetli i pokazuje sliku. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. Sem toga. koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. Oči­ gledno. Mogu. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. j e r u procesu opažanja novog. oštrom osetljivošću za mirise.

ona ne oseća gubitak. Vrlo malo dete ne oseća bes. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. Ono plače. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom. međutim. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. U snu. što malo dete ne može opaziti. A k o su naše reakcije spontane. periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. pri­ rodom i kosmosom. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. na primer. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. v i b r a t o m o stanje muskulature. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . Bes. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. tugu. k a d a je naboj povučen sa površine tela. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. nevoljne i spontane akcije. Znači. P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. kako sam to ranije opisao. neudobnost itd. Ti procesi su ritmičko disanje. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. D r u g i m recima. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. svesni smo. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. uključuje opažanja specifičnih emocija. k a d a smo budni. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. po mom mišljenju. s t r a h ili sreću. Sledeći nivo svesti. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva. što je samo kristalizacija svesti.gije u telu. koji. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. iznos pažnje ili svesti pada na nulu. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom.). sa razlivanjem granica samstva tako da. beba koja plače za majkom. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. dok se druga kreće ka nediferencijaciji. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam.

Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Radeći to. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. ali ih ne osećaju. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje.. Doduše. ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. Važan izbor je da li reći istinu. a ne kao p r a v o samstvo. da bi po­ pravili stas). Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. ili varati ". Da bih prikazao tu razliku. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. korišćenjem jezika i reči. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje. čovek može misliti o svome mišljenju. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. Govore o osećanjima. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. što oni i jesu. imaju pretežno svest glavom. Da kažem prostije. cit. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. postaje Lowen. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. Osoba je i subjekt i objekt. Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. kao cvetajući pu­ poljak. Oni žive u svojim glavama. svesna je svoje aktivne uloge. t a k o da se promena ne može lako opažati. individue) postaje definisaniji. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. Oni lako komuniciraju svoje misli. op. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. na primer. Ali. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. Slično. ona se ne proširuje. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. K a k o se taj svet povećava. m a d a suprotan slučaj nije redak. Svest telom je na suprotnom polu. nije za­ vedena „carevim novim odelom". Mnogi ljudi. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom.Svesnost se odmotava postepeno. stva­ rajući samosvest. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. Ipak. b a r za n e k e od nas. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. To nije isto što i biti svestan sebe. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane. pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. Me­ đutim. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega. već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. već da misle svoj p u t kroz život. niti r e a guju na njih. ranju ega. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. b a v e se gimnastikom ili plesom. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. 80 šira i obimnija. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. senzacije i telesne procese. Pleasure. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest.

sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. dok je svest naša slava. sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. K a d a bismo sve uklju­ čili. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. Ali. svest telom ima. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. sa p r v i m pokretom. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. koje svetlost svesti glave ne može obasjati. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e .da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. Bioenergetika to radi drugačije. A pošto je svest u m a čisto svetio. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. str. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". ona se plaši m r a k a . Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. ne možemo postati svesni akcije bubrega. The Myth oj Sisyphus (New York. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. Ali. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. 1955). rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. 14. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. 280 281 . možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. Tako. Books. i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. 01 Pošto se to ne može postići. Na nivou svesti glavom.

pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. bez obzira na nepouz­ danost. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. ekonomski ili energetski. Ali.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. a ne doživljavanje na licu mesta. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. Analitički rečeno. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. Nije dovoljno znati. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. ona može uticati na svest telom. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. k a k o i zašto.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme. Ljudi n a m e r n o lažu. bez jakih emocija ili energetskog naboja. na. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. Reči su supstitut za akciju. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. Ali. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda. godine promenio ime terapije koju je radio. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. one sažimaju i umanjuju život. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. Ali. 283 . Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. tužni ili utučeni. Razum­ ljivo je. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. p r e m a tome. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Ljudi često kažu „dobro se osećam". Naravno. m a d a se i to dešava. Mis­ lim da to čak ide i dalje. To je bio efikasan uvid. kao da samo izgovaranje menja stvari. To ne mora biti n a m e r n o laganje. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. ne može se lagati na telesnom nivou. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. kako i zašto". postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. povremeno vrlo potreban i vredan. k a k o i zašto" svojih problema. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja.

Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. Kao što mogu nekoga. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. „Lep si". objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. samo doživljavanje nije dovoljno. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. A k o postoje sećanja.. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. Ako to radi. Ali za mnoge ljude. ali je svesna istorija njenog života u recima. a druga čuti priznanje izraženo recima. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. ali sam govorio recima odraslog. jer čak i kada bih ja zaboravio. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest. Osećanja i doživljavanja su važni. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. To je samo j e d a n primer. Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu. obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". uzbudljivo je. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. I slično. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. Ali. jer su reči bez njih prazne. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. m e đ u t i m . p o ­ sebno za decu. „Drag si m i " . poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. Znajući to. reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. K a d a se to desi. U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. i m a ­ ju objektivan kvalitet. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. A svaki govor uvek prati r a d na telu. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. on bi se mogao sećati. Izgovarajući. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. Reči pohvale znače duboko priznavanje. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. m e đ u t i m . U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. P r e m a tome. neće imati ni reči da ih opiše. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Ponekad. izgovarati ili pisati. da povrede. Osećanja su subjektivna: reči. Mislim da smo svi svesni te činjenice. One takođe traju. J e d n o m 285 . Doživeo sam osećanje kao da sam dete. to će se prevesti u reči koje će zamisliti.Reči su veliko skladište iskustva. Ali. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. a još više k a d a se reći izgovore. Rajha. Izgovorivši to.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

Covek bi skakao. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. od udi­ sanja do izdisanja. od širenja do sakupljanja. ravnoteža nije statičan fenomen. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. kao severni i južni pol magneta. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. već prelazna zona. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. kao vatra ulja. j e r da jeste. Sa tačke gledišta svesti. miš­ ljenja ili osećanja. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. poštovanja p r e m a samom životu. A život je paradoks. svesniji su tog jedinstva nego drugi. ili se b a r ja n a d a m da neće. k a o deo vode. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. imati dve noge — ili polamost. To je v a t r a koja gori u vodi. ili ravnoteža pokreta. telom ne samo da Svest su u 293 . S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. nećemo daleko stići. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi. To je mehanicistički stav. To r a đ a mis­ tičan stav. slutiti odnose. a ne hodao. Naši spiritualni umovi. sa leve noge na desnu i opet nazad. ne na vodi. od svesti dana do nesvesti spavanja. + skog bića. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. čija se svest lakše proširuje preko tog predela. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. Mistici. ali. sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. To je ono što mi radimo vežbom padanja. Ali. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. najzad. vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. ako s m e m da upotrebim taj izraz. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja.može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. svesti glave i svesti tela. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. Čudno je da nas vatra ne uništava. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. To ne radimo svesno. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. pokreti ne bi bili mogući. jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i.

Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano. To je normalno. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. k a o što ja r a d i m kada pišem. to je nemoguće. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. Ako se čovek previše usmeri na publiku. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. u u m e r e n o m ritmu. Naravno. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. To je princip koji je u osnovi alternatora. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a . susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). osoba „zna" i oseća jedinstvo života. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. Držeći predavanja.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. K a d a se usmerimo na mišljenje. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. Ali. jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. da ih osećam i da govorim sa njima. Ali. To su ekstatički doživljaji. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. on shvata da ima svoj sopstveni u m . A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. Dakle. da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. proširujući granice sebe. Da bismo to uradili. A k o prihvatimo dvojnost svesti. čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. Ipak. postaje svesna da ima sopstveni život. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. Ali. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. ako se osoba usmeri na svoje telo. Bioenergetika radi na toj osnovi. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. Sa tačke gledišta svesti. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. može izgubiti k o n t a k t sa sobom. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa.. K a d a se to desi. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. Međutim. onim što on jeste. a k o je p r a v a ekstaza. 294 Taj pojam mogu ilustrovati. već živi organizam. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 . da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. Ali. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. i opet nazad. čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo.

jer postavlja granice i određuje reakcije. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . Međutim.u osećanja koja su motivisala. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. Svi terapeuti se bave konfliktima. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. Među­ tim. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. Predvidljivost takođe znači zavisnost. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. misao je povezana sa telesnim reakcijama. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. Hoću da k u p i m veću jahtu. m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Redosled razvoja je sledeći: 1. već sličnim. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. Ali. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. — Osećanje 3. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. To je nesrećan razvoj. ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. Mi možemo. jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. Ili. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. Pošto do posledica nije došlo. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. U stvari. k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. On samo nestaje iz vidokruga. konflikt ne nestaje. ega i tela. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. ne ovog tipa koji sam opisao. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. — Senzacija 2. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. mišljenje i osećanje su u konfliktu. — Emocija 4. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. misao. On se fizički doživljava k a o strah. k a k o čovek koji je relativno zdrav. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. — Princip Na nivou principa. ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. 297 . Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. o principima koji su svesno odabrani. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. neretko. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. Govorim. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . možemo govoriti o principu. nazivamo ih emocijama. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. Ali. na­ ravno. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. bilo da je to dobro ili loše. dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit. može imati k a r a k t e r ? P r e svega. naravno. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao.

nije za njega. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . da celokupno ponašanje kontroliše logički. m a d a nije bio žrtva heroina. rekao je.. dete će znati da laganje. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene. Dalje. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. Principi pospešuju u r e đ e n život. ili izbegavanje kažnjavanja. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. ih. Ali. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. S v a k a ge299 . izuzev pod neuobičajenim okolnostima. ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. ali odluka. A k o je veća šteta nego korist. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. u b e đen sam. Postaje lako ići do ekstrema. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. Na kraju. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . Dobit je osećanje moći i kontrole. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. čovek treba da ima izbor između istine i laži. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. t a k o da su oba u harmoniji. bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. on je sada znao šta gubi koristeći droge. već i srcem. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. Vremenom. remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. već ubeđenja. ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. i sa daljim iskustvom. Ali. integraciju mišljenja i osećanja. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Ali. deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. jer. zbog kompulzivnosti. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem". Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. sto je podjednako apsurdno.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. da bi se došlo do tog ubeđenja. a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. bez njih. Sva deca ponekad lažu. istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života.

srce. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ali. m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. Diskutujući o tome sa mnom. Ali. Covek je kreativan mislilac 301 . Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. one bi brzo bile odbačene. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. Istinoljubivost je j e d a n princip. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. to je lična uverenost i nikome je ne nameće. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja.O! Ali to nije moje". genitalije i noge. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. nemoj uopšte da govo­ riš". m a d a su neki blizu da to postanu. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju. Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. bez obzira na činjenice koje govore suprotno. u Klubu Mediterane. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. prosto. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. čovek reče. poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. Ali. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. ali ne može kontrolisati većinu. Rajh je bio čovek od principa. ako ne možeš da kažeš istinu. Pisao s a m 1944. jer se osoba oseća povezano. Rajh je r e k a o : „Loven. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. Ali. Moralni principi nisu apsolutni.. . Videći njen pokret. Principi nisu tehnika preživljavanja. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. Kada je u pitanju preživljavanje. da bi olakšala njen put kroz život. a k o je n a m e t n u t a od većine. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. Bioenergetski. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . jedinstveno 300 i celovito. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. Slično. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. koja je neosporna. Ali. P r e nego što govorimo o principi­ ma. pošto je ljud­ ska priroda ista. ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. prin­ cipi su irelevantni. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. Covek se mogao ne slagati sa tim principima. ali nije mogao poricati integritet koji su imali. K a d a su se našli.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju.

Ali. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija. čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. a to n i j e lak cilj. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. to se ne završava na telu. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. Ali. 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. pražnjenje. reč m o r a doći iz srca. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija.i osećajna životinja — i. proticanje i pokret V i ste vaše telo Um. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena.

Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika.000 primeraka 1984. 304 . Subotiea Tiraž: 5. Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit.Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE . Beograd..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->