Aleksandar Loven - Bioenergetika

ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Sreo sam ga 1940. Gospode. j e bio moj učitelj od 1942. sportom i gimnastikom. j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. do 1945. Zapinji me da ne bih istrulio. naime. Gospode. potvrdile su ono što sam snažno osećao. nije važno što ću se slomiti. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. 1940—1945. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. O n . Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich).I. 9 . Ne zapinji me slomiću se. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. Taj sklop je definisan kao oklop. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. Luk sam u tvojim rukama. Zapni me previše. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. previše. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. nazva­ nim Euritmika. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze). gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . godine. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. Nikos Kazancakis. tri molitve: Rajhovska terapija. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Gospode.

zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. ili hronična mišićna tenzija. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. mislio sam. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. to je moje interesovanje više raslo. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. Depression and the Body. Seks nije potpuni odgovor. T a k a v stav. razvija se histerični konverzivni simptom. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. Inc. moj skepticizam je iščezao a da. 1972). i pošto sam bio nepripremljen da ' A. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. kada sam prestao da čitam. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. Mišićno oklopljavanje. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje.Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Razmatranje tog elementa — naime. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Lowen. seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . Caward. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. Y. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. pi­ tao se Rajh. tipičan je za mene. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. „Zašto se". Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje. McCann 1 . & Geoghegan. koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. to s a m već ranije znao. toga nisam bio ni svestan. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. nazvanog Infantilna seksualnost. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Stigao sam do polovine drugog eseja. Onda. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . iznenada. (N. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena.

Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . Vrisak mi se desio. Martin's Press/Marek. ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. ako si zainteresovan za ovaj posao. 1983. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). (Prim prev. Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. krik sc razlegao kroz moje grlo. ali ono što ja. Moj očigledno to nije radio. Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. Naikompletnija studija o životu i radu V. Rajh je to shvatio ozbiljno. kada je napisana Đioenergetika. Nastala je nekih devet godina ranije. Opet se oteo vrisak. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Rajna. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. u toku analitičke seanse. Loven nije napisao takvu knjigu. Jednoga dana mi reče: „Loven. postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. Uradio sam što mi je rekao i . T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. Čudno. doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu. vrisak me nije uznemirio. st. Nisam osećao n i k a k a v strah.. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. 1933. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. jer tada nije izgledalo da to ja radim.se suočim sa tom željom. Odgovorih: „Naravno da dišem. hoću jeste da postanem slavan".) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. Njegove reci su me trgle. g o ­ dine. . moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. godine. la koš ti se ne kreće. N e w York. u stvari. . Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu. Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji. pipni moj g r u d n i koš". jeste knjiga M. iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. Malo zatim Rajh reče: „Loven. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. 12 . Posle toga sam još malo disao. Fury on Earth. Sharaf. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu.vegetativne" energije. što je prekinulo vrisak. emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. do danas A. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". a biography of Wilhelm Reich. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . Bilo je stvari (slika. inače bih bio m r t a v " . j e r nisam razmišljao o tom potezu. Ništa se nije desilo. Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. koji su visoko cenili svi analitičari. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rajh nije koristio kauč. Nastavio sam d u ­ boko disanje. Moje disanje se nastavilo lako i duboko.). Rečeno mi je da savijem kolena. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Posle energetskog napada na njegov otpor. Opet nisam bio u dodiru sa tim. ne dišeš". Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu. ali na alarmantan način. a to je da ideš na terapiju". on je iznenadno popustio. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Da bi izbegao nezgode sa susedima. koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti.

Plakao sam preglasno za moju majku. osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . ta reakcija je nestajala. Izašla je besna na mene. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich. osetio sam erekciju. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . Osećao sam impuls da dodirnem penis.. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. ali sam ga inhibirao. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . Od tada nisam vrištao nijednom. Rekao je da. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. str 273. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. 3 1 dišući. str. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. dok sam ležao na krevetu dišući. O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. u svojoj trideset trećoj godini. Interesantan deo tog iskustva. 3 1 . ustao sam sa kreveta. bez voljne kontrole. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. 15 14 . okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. Orgone Insti­ tute Press. str. Ibid. Moji roditelji su bili napolju. * Ibid. jeste da se desilo potpuno spontano. kao i onog sa vrišta­ njem. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. Y. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. 273. tako da se majka nervirala i brinula. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. Drugom prilikom. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata.ličite nijanse. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. i u u s n a m a . 1942). Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Onda se to desilo. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Nije tc bila svesna misao. na koje nisam bio navikao. Dublje disanje. D r h t a j se pojavljivao u nogama. ne primetivši da to radim. ozbiljno mi grčeći šake. The Fuction of the Orgasm (N. Onda. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. Radeći to. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. Sto je v r e m e više odmicalo. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". 239—240.. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv.

U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . plakao sam duboko. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. k a k o je on to nazvao. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. k a o i pozitivan. ili. koja se manifestuje. „Loven". Bio sam slomljen. budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. mnom. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . to mi nije polazilo za r u k o m . Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. reče on. n i ­ sam nikuda stigao. prema Rajhu. pre­ ma tome. cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. k o n vulzivnim pokretima. 17 . n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. 1927). Međutim. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. ali sam bio blokiran. smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. ja ga nisam mogao izgovoriti. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa. Potpuni orgazam. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. Za Rajha. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. videvši lice moje majke. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. U svakom slučaju. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Terapija je opet krenula. prognao s a m sve negativne misli iz glave. Boreći se u sebi sa problemom. pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. sa orgastičkom potencijom. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. ritmičkim. njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Pošto sam doživeo strah. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. Nisam više mogao zadržavati osećanja. Izgledalo je da će to trajati beskonačno. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. a ne samo terapeutski. Teorijski. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. P r e m a tome.

koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. Mada još nisam bio student medicine. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje. mnogi su psihijatri. Uporno sam se t r u ­ dio. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. postali. što je dalo elana m o m e duhu. godine. (Theodore P. njegovi entuzijastični sledbenici. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. Objavlji2' 19 . uključujući i ličnu terapiju. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. Predaja sopstvenom telu.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. Međutim. Refleks orgazma se nije ustalio. osećanja sigurnosti u svoj život. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji. K a d a se terapijska godina približila kraju. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. U mom životu se desilo nekoliko promena. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. Rad kao rajhovski terapeut. to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. postala je laka. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. te jeseni 1944. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. kao što s a m je ja doživeo. koji je vodio dr Teodor Volf. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. m a k a r privremeno. godine video sam svog prvog paci­ jenta. ja nisam bio završio. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. što je još važnije. disanje mi je postalo lakše i slobodnije. r refleks orgazma ustalio. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. Ako nije razrešila sve moje probleme. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. Ipak. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. i drugi koji su radili sa R a j hom. 1945—1953.. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu.

ih n e ­ prirodno uvučena. donji deo leđa i mišići butina. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. S e p t e m b r a 1947. i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu. a knjige od r u k e do r u k e . Rajh je bio veliki čovek. a potražnja rajhovske terapije se povećala. m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. da bi ih relaksirao. Uprkos tome. godine k a o lekar. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. Ipak. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. Naravno. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. On nije p o t p u n o neaktivan. 8 of the 21 . često se graničeći sa ljutnjom. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi. Srećom. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. njegove ideje su se proširile. ili je prkosno isturena. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. Columbia University Press. godine još više je ubrzalo taj razvoj. stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. T h e Orgone Institute Press. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. Kao toliki mladi terapeuti. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. neviđen. i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. koji s a m završio j u n a 1951. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. Međutim. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića.vanje Funkcije orgazma 1941. Touching: The Human Significance Skin (New York. 1971). mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Pod pritiskom. Ništa nije dalje od istine. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta. sa toplim kestenjastim očima. i sa snažnim toplim r u k a m a . doduše sporo. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom.

Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. Me­ đutim. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. seksualna i terapeutska. s jedne strane. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. što je nazvao strujanjem. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. i seksualnog instinkta. Previše često se sam refleks gubi. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške. Drugi konflikt. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. ali ja to ne bih radio. nerazdvojan od te antiteze. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. Takođe. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. a kroz telo i sa svojom okolinom. 22 . Te dve si­ tuacije. prva je više emocionalno i energetski nabijena. d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. Na nesreću. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. U jednoj od r a n i h formulacija. kriterijum emocionalnog zdravlja. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. To podrazumeva konflikt između individue i društva. u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. koja je moćan faktor.mišića ili da izvrše potreban pritisak. Sek­ sualnost je bila. J o š 1947. Tempo. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. Prvi traži očuvanje pojedinca. i jeste. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. već i orgastičko reagovanje u seksu. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Ali. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. godine. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. razlikuju se među sobom. Me­ đutim. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. nije nužno da do tog prenosa dođe. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti.

Njegove ideje su imale revolu25 . uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Konvej. učinivši to. Međutim. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije.gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. Na primer. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. opet napredujući samo malčice. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". U toj priči je glavni j u n a k . najzad sam spoznao tu istinu. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . Onda se jednoga dana desilo čudo. tako je i nestala. bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Posle mnogo godina teškog rada. koji se izgleda desio sam od sebe. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. Ali. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. Osećao se infe­ riornim. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Vladajući princip je u m e r e nost. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. bilo kao studenti ili pacijenti. Sva anksioznost je nes­ tala. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Ispričao mi je fascinantnu priču. spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Bio je p r o ­ sto drugi čovek. n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. čudo se nikada nije ponovo desilo. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. Nikada nije dostigao onaj nivo. Važnije je. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. Kako je promena iznenadno nastala. Oni odlaze. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. i ne bez grešaka. krivicu. ne može se ići do d r u g e krajnosti. koja ne može da se odbaci ili negira. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. što nije „od ovoga sveta". O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. usmeravajući pažnju samo na seksualnost. mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. b u k v a l n o „nakraj sveta". bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. Bez obzi­ ra na to. Ali. Njegov brat. m e đ u t i m . ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio.

Oni su se pokazali korisnim za ponešto. možemo imati mnoge vizije. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Kada gledam unazad. pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. I mada je proces razvoja stalan. Mi saznajemo proučavajući prošlost. dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. sticanju znanja. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. svojoj prošlosti. on ni­ k a d a nije ravnomeran. 26 Ako ova moja definicija vredi. On je bio svestan situacije. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. zajedno sa njegovim dubokim disanjem. u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. Svaki otkriva horizont. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije.cionarnu privlačnost. Na nesreću. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. na primer. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. kao što je po­ znato. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. da je otkrio n o v u energiju. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Ti aspekti razvoja se prepliću. osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. Drvo. ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Radeći una­ zad. je i prethodno bila. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Ako tražimo transcendenciju. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Ako se odlučimo za razvoj. A k o je prošlost presečena. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. kompromis sa detinjim konfliktima. m e đ u t i m . koju je nazvao orgon. koji odjednom postaje jasno vidljiv. s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. ostaje sećanje. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Razvoj je p r i r o d a n proces. na. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. Tvrdio j e . Terapija može to postići. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. Podigao je obrve. Mada se magla opet spusti. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. pripremajući organizam za novo napredovanje. koja je. T a k v e transformacije se. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. To je reč izvedena od reči organski i organizam. budućnost ne pos­ toji.

P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. ako se ta vizija ikada ostvari. gde se posvetio orgonskoj fizici. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. U razgovoru. do 1947. A medicinsko obrazovanje. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. Sem toga. ako ne i jeretičkim. oslobađale 29 . dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova. u državi Mejn. shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama. što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. Pošto sam 1952. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. što ona svaka. Najzad. Po mom mišljenju. dok sam radio kao rajhovski terapeut. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Ja nisam delio ta osećanja. preselio se u Rendžli. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja. doktor Lui Peletijer (Louis G. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. Godinama. Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike.slobodu i ograničava njegov život. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga.ko i jeste. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. Eksperiment je imao negativan efekat. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. S m a t r a n o je drskim. i moje iskustvo na stažu. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. Pokrećući to agresivno izražavanje.

To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. Godine 1956. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . prema tome. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. FDA je dobila parnicu. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. tokom svih ovih godina. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. Međutim. a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. S d r u g e strane. j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Tokom 1953. kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. godine. ali. Nasuprot tome. jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je. Od tada. Naravno. koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. Pierrakos).. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Walling). verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. što sam ranije opisao. Međutim. Konflikt je razrešen kompromisom. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu.

Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. Raširio bih noge.. U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. neću biti slomljen. sa osnovom na kojoj se stoji.. Uzemljavanje. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. Značajnije je. razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. Inc. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. Shvatio s a m da je bol tenzija. stopala okrenuo na u n u t r a . bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. Međutim. kao i u rajhovskoj terapiji. Kao analitičar. rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. N. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. Osećao sam da mada mogu biti povređen. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. Disanje je suštinsko u bioenergetici.. Coward — McCann. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. < 7 7 Pleasure (New York. m a d a je teorij­ ski valjan. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. Fokus na seksualnost. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. savio kolena i napravio luk leđima. i to je dovelo do olakšanja. Radeći na sebi. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima.visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama". kada se uglavnom smanjila. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. dublje disanje stomakom. postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. 1970). koji je Rajh uspostavio. To je imalo dodatni efekat. sa svojim telom i seksualnošću. ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. Držao bih taj položaj nekoliko minuta. Y. m e đ u t i m . Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave.svojim snažnim toplim r u k a m a . držeći kolena malo savijena. On se laga­ no razvijao t o k o m godina. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. posebno u odnosu na svoju majku. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. 33 . i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. koji je Rajh koristio. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola.

osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. i tako je završava. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. ograničava život svoga tela. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. gracilni i lepi. Međutim. Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. deo njihovog uobičajenog načina života. U stvari. d u h o v a n i duševan. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. pres­ tiža i posedovanja. Rad. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. 1971). u stvari. mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. osećanja i izražavanja sebe. završili vaš razvoj. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. Ali. Ipak. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. Istina. Biti uzdržan. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. Sloboda. Macmillan. što je uslov da budu slobodni. A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. od koga toliko zavisimo. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. živeti potpuno život tela znači biti uman. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. ograđen. r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret. Ona je objavljena 1958. 1967). Mac­ 34 35 . Mi se nismo identifikovali sa našim telom. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. izdali smo ga. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. i tako izdajemo naša tela. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. Alexander Lowen. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. sužava život tela. 1958). pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. oklopljen. isto se može reći Alexander Lowen. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. A k o se ne kreće slobodno. nepoverljiv. Ako je terapija bila uspešna. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. k r e ­ tanja. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. The Betrayal of the millan. Ali. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. ta ograničenja života ne namećemo voljno. 8 i za automobil. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. 9 Body (New York. Grune & Stratton. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. d u h i dušu.

Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. Međutim. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. nedostatak Albert Press. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. Na primer. rezultat je tragičan. pražnjenje. ali to nije novo. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. jin i jang. Academic 36 37 . čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. proticanje i pokret Kao što sam naglasio. ona po prirodi nije elek­ trična. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. Smisao. II POJAM ENERGIJE Punjenje. naročito kada se govori o živim organizmima. 10 Szent-Gyorgyi. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. osećanja. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. Međutim. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . pustolovina. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. Bloenergetlcs (New York. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. To nije cilj koji se lako dostiže. 1957). Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. U stvari. Ako naš cilj nije postignut.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. i psi­ hološki i fizički. živih i neživih.

nevoljna podrhtavanja ili vibracije. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. takođe. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. posebno kroz donji deo. Impulsivna osoba. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". takođe će imati t a k a v efekat. Depression and the Body. što ću opisati u n a r e d n i m glavama. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. s Lowen. Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. čineći ga dubljim. kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. op. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u .b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest. 39 . a da pri tom ne oseća umor. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. to nije lek za depresiju. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. a oslab­ ljen seksualni nagon. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. Glas može postati rezonantniii. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. N a s u p ­ rot tome. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. Uopšte rečeno. njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. na primer. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. navesti je da diše dublje i potpunije. ona takođe oslobađa uzbuđenje. ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. cit. ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a . Depresivne osobe su depresivne energetski. m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. skoro bez pokreta. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti. S d r u g e strane. neki su opet u z držaniji. Smanjeno je disanje i apetit. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Pošto saslušam priču te osobe.

to se dešava spontano u toku punjenja energijom. već izražavanje sopstvenog bića. Iznenada. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. mnogo puta se ništa ne desi. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. clt. ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. svoje ideje i osećanja. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. S e m toga. P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. da bi održala ravnotežu energije u telu. Kao što sam rekao. govore­ nja i seksa. Ne retko. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje. Razvoj koristi energiju. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen. Međutim. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. P r e m a tome. neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. energetski nivo se povećava. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. napaja telo i aktivira potisnute emocije. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. pacijent može početi da plače. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. op. k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama). Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. Nekad je ono što izbije bes. Ali. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. puneći energetski nje­ no telo. naglasak je uvek na disanju. Kao što sam već istakao d r u g d e . peristaltičkih pokreta utrobe. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). 41 . glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. Dublje disanje otvara grlo. Pleasure. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Di­ sanje može spontano postati dublje. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca.Niti će efekat trajati. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. naša. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. da bi povećala energetski nivo osobe. Isto tako. Međutim. osećanju i pokretu. već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. do hodanja. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Sa doživljavanjem zadovoljstva. da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja.

Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. Deca naročito vole te senzacije. zbog čega se r a d o ljuljaju. Oni uvek idu zajedno. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. Protičući kroz organizam. možemo zamisliti senzacije. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. od srca do usta. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. posebno do erogenih zona. intersticijalna i intracelularna teč­ nost. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. k r v je više od posrednika. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela.. nasiljem i nesigurnošću. njihova pokretljivost se smanjuje. zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. ali su mnogi od njih tečni. M e đ u t i m . ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. Energetski govoreći.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. nije od zna­ čaja. Ali. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. Pojam proticanja treba malo objasniti. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). Ta nevoljna komponenta. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. op. u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. usnama bradavicama i polnim organima. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . To je najočiglednije kod beba. mišića. da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i . osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela. dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. k r v n i h sudova. koji napaja ruke. Kada je osoba toliko u Lowen. Ona je predstavnik i nosilac eros a . Senzacije. S d r u g e strane. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. nerava. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv.. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. već putuje svim telesnim tečnostima. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. sluznica. žlezda itd. besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. 13 S e m krvi. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. K a k o ljudi postaju stariji. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. The Physical Dynamics of Character Structure. ose­ ćanje besa može imati beo. clt. koja je integrisana sa voljnom akcijom.

što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. Može se 14 " Englesko . a ipak su koordinirane i efikasne akcije. stvarniji. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. K a d a je to odsutno ili smanjeno. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge. prev. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Stav čoveka prema životu. duh i duša su aspekti svakog živog tela. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . Sjajan. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. a vaše telo je vi. imaju stimulišući efekat. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. a duša ga je napustila. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. i svet oko vas izgleda svetliji. lepa scena. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. ili njegov lični stil. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. Ljudi ga osećaju. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. Slično. Ali.tanost naših akcija i pokreta. (Prim. izazivaju malo senzacija. Ako ste vi vaše telo. da osećamo da smo više živi. svetao dan. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen.n o b o d y * znači niko. kao što smo videli. n e d o s t a t a k sjaja u očima. Otuda se izrazi „prepreka". ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. ima dana k a d a zračite životom.) 45 . opuštenost kože lica. pokrete koji imaju emocionalni krug. Mračan i težak dan. Uopšte. Mrtvo telo nema um. zubi i r u k e . Bes s t v a r a napetost i. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. 44 Um. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. telesni pokreti imaju mehanički. to ste više prisutni. srećna osoba. ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Pošto vaše telo govori ko ste vi. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. S druge strane. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. ono izdaje samo sebe. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Cisto voljni ili svesni pokreti. nastojite da se uvučete u sebe. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. koji se ispoljava kroz neku akciju. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. To je vaš način bitisanja u svetu. To je prosto govor tela. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. beživotni kvalitet. Pošto je telo energetski sistem. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. izgubilo je duh. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. bliži. usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. k a o i razlivanje toplote kože i očiju. ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. telo otkriva mnogo više od toga. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. Emocije su telesni d o g a đ a j . na p r i m e r kada ste iscrpljeni. „ u m r t vljenost". Što je vaše telo životni je.

bio u stanju da prihvati — naime. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. 47 . oslobođena konflikata. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. Ali. da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. Na površini osoba izgleda ozbiljno. Moj pacijent nije bio samo veliki. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. ali ne uspeva. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. Taj konflikt se javlja. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. Ali. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno. znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. Tada je shva. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. dečački izgled lica. M a d a je često namrgođen. koje pokazuje go­ dove. tanke. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. debela. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. vredno i moralistično. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. često strogo. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. rigidno. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. Onda. uporedo sa strahom da bude sama. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. debelo i bezoblično. da b u d e izuzetan. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla. lič­ nost je integrisana. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. pridodaje slo­ jeve ličnosti. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. ali bez uspeha. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . de­ beo. K a k o se ljudski organizam razvija. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. da bu­ de čovek. Biti odrastao. kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt.tio da biti velika. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. postaje detinjasta. pojavljuju se kada se osoba prepusti. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. K a d a su slojevi dostupni čoveku. ali sa debelim valjuškama k a o beba. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Godinama se bavio trčanjem. ili nesposobnošću da donese odluku. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. detinjasto aljkav. ali su oba zasnovana na istim principima. Ako je bilo koji sloj. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast.

na primer. To je funkcija organiz­ ma. počinje u detinjstvu. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. poznaje osećanje lju­ bavi. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije.osoba je u konfliktu. maze. imaginacija je slobodna. Ljubav. aspekt živoga tela. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. dete stvara sliku o svetu. novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. beba je zadovoljna. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća. emocionalno i psihološki. kada se govori o kvalitetima. potvrđuje se kroz aktivnost. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. Beba želi da je drže. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. a koja je još uvek deo njega. zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću. stiče d u b i n u kroz sticanje veština. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. u stvari. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. prostora i vremena. ili periodom k a d a je bio beba. kao svoja m a m a . beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. da je dobrodošla i da je prihvaćena. Razigranost. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. znači ograničena. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Međutim. Svaki sloj onda. Zavisi od iskus­ tva. m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. posebno sa m a j ­ kom. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. dete istražuje.

oni na to retko utiču. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. na primer.tu i sebi samom. Da bismo razumeli živo telo. uskogruda i rigidna osoba. pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. što je j e d a n aspekt tela. u stvari! jedno. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . biće sterilna. one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. a da se ne obrati pažnja na telo. da su telo i um. dete. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. I stvarno. Oči. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. dečak ili devojčica. koja n e m a j u veze jedno sa drugim. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. ali koji nisu di­ rektno povezani. sposobnost da bu­ de kreativan. Srce nije samo p u m p a . Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. proizvod ljudskog mišljenja. poseduje d u h i sadrži dušu. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. Međutim. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. i obratno. Zivo telo ima um. sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. Ako su telo i um celina. doživimo senzacju ili osećanje. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. i neka znanja o sebi.. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. znači da je postignut stupanj odraslog. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. nisu samo k a m e r e . Opažanje je funkcija uma. Mi smo saosećajna bića. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. U idealnom slučaju. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. izazivaju svoj lični svet. Na nesreću. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. sa razigranošću i radošću deteta. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. Pošto su postigli taj stepen. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. Taj stav se nije potpuno izmenio. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. igrajući se. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. Z d r a v odrasli je beba.

A k o to osetite. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. Zatim. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. Stvarno poznavati svoj u m . Može se opet osetiti strujanje. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. n e m a svako tu sposobnost.getiku. onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. Prvo. osećajući i definišući nečije raspoloženje. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. šta osećamo. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. Za to v r e m e lagano dišite. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. U stvari. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike. tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. napajanje. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. koji je sada pod na­ ponom. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. osećanja. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. održavajući taj kontakt. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. želje itd. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. znači znati šta hoćemo. kao da se neko telo nalazi između. možete osetiti n a p o n medu njima. Ali. peckanje i vibracije. Ako n e m a osećanja. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje. a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. upoznajemo sopstveni u m . sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut.

Na sreću. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. ja ne znam. ne- 54 55 . otuđena i nepo­ vezana. pupčana vrpca. definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . koja nastoji da ima objektivnu valjanost. m a d a se najvidljivija veza. To ne pomaže mnogo. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. bukvalno. Mi nismo izolovani fenomen. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k . jer je obeshrabrujuće. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. ili d u h organizma. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. bol zbog neispunjene čežnje. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. odvojen od t e l a " . Izgubiti razum. to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. j e r je suviše opasan. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. osećanja. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e . Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. nazvan je p n e u m a . Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. j e r ga ne mogu podneti. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Ja bih. ona se uglavnom potiskuju. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. the Body. prekida po rođenju. mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. srce. p r e m a tome. potiskuju bes. Među­ tim. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. Kada osećanja imaju pretići kvalitet. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. ne oseća svako tu vezu ili kontakt. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. povezan je sa di­ sanjem. Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. disati. Veza između energije i d u h a je neposredna. j e r on ima parališući efekat. Depression and izlaganje tog pojma. pneumu ili energiju. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. njen d u h se budi. U teologiji d u h Boga. Lju­ di često potiskuju svoj strah. ili Sveti Duh. može odbiti neke ljude. i beznađe. op. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. A k o čovek nije svestan svoga tela. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova. može poludeti. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. na primer. Reč „ p n e u m a " je iz Grčke.. sedište osećanja i emocija". 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. gde znači vetar. w of the English Language. sa rajem i paklom. Može postati depersonalizovana. jeste ne znati šta se oseća. Um i d u h su takođe povezani. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". što znači duvati. koliko ima energije. 1970). To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. U stvari. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. 10 Životna snaga. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje.ovlada. kao što je slučaj u ludilu. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Sinonimi duše su duh. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. Mi smo rođeni povezani. cit. već k a o duh. Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. Ali. j e r se onda može prosto izosta­ viti.

osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. osoba razvija sve šire krugove odnosa. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. u različitim kontekstima. beba je u izvesnom smislu deo majke. Ljudi postaju deo sveta. baš kao što on postaje deo njih. Kao jedan aspekt organizma. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz. Kao što on pripada tom poretku. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici.funkcioniše. Ja hoću da p r i p a d a m . Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje . i majčino raspoloženje utiče na bebino. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. Ako čovek ne preseče taj red. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. I energetski i psihički. ali u za­ četku. koja postaje njegova zajednica. kao što on postaje njen deo. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. tako i poredak pripada njemu. K a k o se svesnost širi. a ne osećam da p r i p a d a m " . Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. kosmičkom energijom. tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. Na d r u ­ gom nivou mišljenja.) 17 57 . Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. K a k o se povećava svesnost i kontakt. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. Ona reaguje na majčino uzbuđenje. Postoji zajednica u kojoj živi. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. Osećanje čežnje. I tako se to nastavlja sa godinama. Još dalje su zvezde i univerzum. prev.

Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi.organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. filozofiju i d r u g e discipline. Život tela je osećanje. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. već su produžile razvoj koji je terapija započela. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. najzad. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. Na nesreću. rad i znanje su izvori života. igrači. nadajući se da ću naći rešenje. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama. doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. stavili su ogroman naglasak na sportove. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. i da održavam živahnost tela. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. oni koji intenzivno r a d e vežbe. za­ dovoljeni. ljuti. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. Naravno. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. ne pomaže toj potrebi. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. Shvatio sam da gimnastičari. To je takođe bio moj problem. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. na primer. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. v i b r a n tni. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. Ja ih radim već dvanaestak godina. taj problem nije jedinstven samo za mene. sve u svemu. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. Ja. uzbuđeni. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. Ali. radosni i. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. Grci. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. suviše uzan i ogra­ ničen. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. ili razvili mišiće. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. tužni. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. osećanje da smo živi. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. s a m se re 59 . Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. dobri. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u . uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. koja negira život. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. ostaje problem. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela.

a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. kao istočnjačka praksa.upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. Ali. prema duhovnom razvoju. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. joge i rajhovske terapije. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . Ali. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a . U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. Takođe. one će valjati tek ako postanu disciplina. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. koordinacije i duhovno­ sti tela. p r e m a kreativnosti i radosti. d e m . one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. Kroz rad. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. Kao istočne discipline. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom.

Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Ali. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. j e r on od- . Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. telo je pod naponom od glave do pete. da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. luk je napet i spreman za akciju. Energetski. Dinamski posmatrano. Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. n o g e će početi da vibriraju. takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe.

Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom. glava i vrat. što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". m a r t a 1972. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. jasna je podeljenost delova tela. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. 66). Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. takođe je pod znakom pitanja. kao i duž nogu i leđa. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. godine. Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj . To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. Ako postoji podeljenost u ličnosti. Glavni delovi tela. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . kada se telo p o s m a t r a spreda. tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Ovo znači slabost u mišićima leđa. ne znajući ništa o ličnosti. prosto nisu u jednoj ravni. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. Tao znači put. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. (Fotografija je bila objavljena 4. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Ponekad. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. Shizoidan znači podeljen. Karlica je malčice uvučena. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. Kinezi. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. trup i noge. A da li je to tačno za današnje Kineze. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. Ličnost je svoje telo. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. m e đ u t i m . Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje.°lici.

Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan. Posle kratkotrajnog posmatranja tela. Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno.Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. 5« 67 . tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze.

To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. osnova svih jezika. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. U svetu. Oči su mu bile različitih boja.Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. n a r a v n o . jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. da označimo onoga ko malo govori. drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. čime označavamo naše psihološke stavove. ili da stoji „čvrsto na zemlji". K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. međutim. To nije statičan položaj. jer se taj položaj ne može naučiti. je telesni jezik. počevši od drugog. i oni su bili naučeni da slušaju.. n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto. reakcija na situacije ili događaje. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. Na primer. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. oni su n a s nosali i pomagali nam. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. a ne da gledaju. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. u stvari. što se odnosi na operacije 68 69 . Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. Ali. ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. K a k o smo odrasli. ili da ima „začepljena usta". On. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. Na primer. niti i m a m rezervi. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". što je. To nije stvar vežbe.

ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. ono bi bilo samo pum­ pa. Ono služi i doprinosi životu tela. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. Ali. ali taj kavez može biti čvrst ili mek. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. n e p o k r e t a n ili osetljiv. Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi. kompjuter. Ali. ne samo figurativno. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. Navešću samo n e k e od njih. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. teleskop je produžetak očiju. To može zna­ čiti prekid. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. na srce se. mozga. lopata. To je detetu prvi kanal. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. pak. na primer. ono poseže i svojim srcem. srce je p u m p a ili. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. Ako to n a merno radite. Ali. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. najcentralniji deo ličnosti. Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. u smislu veze između srca i periferije tela. recimo drugačije. „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. ništa više. vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". Međutim. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. Međutim. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. P u m p a p u m p a . Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. kao da drži ljude podalje od srca. čekić kao produžetak pesnice. g r u d n o m k o ­ šu.p a r n i h mašina. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu. Da li je njegovo srce zatvorena. često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. fizičku traumu? Ja verujem u to. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. Izolovano iz tela. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. Identifikujemo sebe sa mašinom. koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. Na kraju. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. Ali. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . ali sa slabim a b dominalnim učešćem. da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. može gledati kao na p u m p u . ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m . Ako je to slučaj. Srce takođe pumpa. nego obrnuto. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro.

Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. uzana. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. jeste više od fiziološke reak­ cije. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. To je njihova reč. Macmillan. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. pasivna i mazohistička. ako je akcija izraz ljubavi. P r e m a t o ­ me. Nedostatak jedinstva označava da glava. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. većina ljudi nešto oseća. t a n a n . Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. ali je gornja polovina mala. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. Seks je akt ljubavi. Naravno. k a d a se pruže da dodirnu. k a o u deteta. osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. Ali. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. dok donja polovina izgleda meka. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. Glava. rigidan i agresivan kvalitet. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. hove and Orgasm (New York. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. D i ­ sanje je ili g r u d n o . sa malim učešćem stomaka. Dojenje. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. srce i genitalni organi nisu integrisani. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano.no blokirati svako prolaženje osećanja. nalazi se često u p r e delu dijafragme. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Međutim. 72 73 . Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. k a o i seks. isto tako. 17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. zatvoreno. da se grebe ili udavi. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. linija tela ne formira pravi luk. teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. milujući dodir majčine ruke. padaju detetu. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. kao da pri"a Alexander Lowen. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. Uzgred budi rečeno. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. 19G5). Kod drugih je karlica p u n a i okrugla. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno. U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. U tom slučaju slika ljubavi je nežan. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. ili dijafragmatsko. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša.

Pos­ toje nasmejana lica. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. veliko telo sa malom glavom i licem. tužna lica itd. obrazi.Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. i simbol veselosti. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. Njene obrve se zaista spuste. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. Veliko. (Prim. Ali. i. Nasuprot tome. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno. žavanje uključuje lice. prestiž. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". puno lice označava jak ego (to je jezik tela). Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. Ta toplina je osećanje ljubavi. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. a ne samo znanja. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. prev. status. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. osećanje promašenosti itd. Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. osećanje neadekvatnosti.da nema obraza. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela.) 75 . to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. Bez lju­ bavi — prema sebi samom. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. Obrve. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a . pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. T r e b a da počnemo od lica. Na nesreću. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. lice mu postaje ekspresivnije. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija.. depresivna lica. često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. p r e m a svojim bližnjima. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. spuštene obrve označavaju grubijana. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . oči. anksioznost. lica koja zrače. pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. A k o neko „skriva lice". Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu.

dodirivanja je potpunije 77 . Funkcija ramena. za­ pečaćena usta itd.. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. Dodiri­ vanje je. na t a k a v način da je dodir seksualan. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. Što se tiče usta. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. što vuče korene iz detinjstva. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. " Montagu. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. a ne samo kroz reči. a fizički k o n t a k t erotičan. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. cit. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. terapeutski je značajno ukloniti te tabue. vlažnost kože. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. postavlja se pitanje kvaliteta dodira. je očajna. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. To je lako uočljivo kod beba. a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. Kao rezultat tog nedostatka. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". Dodirujući pacijentovo telo. koristimo izraze kao što su jezičara. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). p r e m a tome. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. Dužnost je terapeuta. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu. p r e m a tome. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. pošto podrazumeva ideju bliskosti. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara. ali to nije m e h a n i č k a operacija. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir.sivni organ. Pol J. Najzad. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. Deca uče kroz dodirivanje. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno. r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Touching op. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. znači da se i ne računa. živost tkiva. To nije u redu. verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. 19 Ali. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. gde je ukus važan senzorni modalitet. Može se dodirnuti osoba. posebno ako je suprotnog pola. da bi mu se omogućilo da zaplače. ali se plaše da to traže. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. prvenstveno funkcija kontakta rukom. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. Mozes (Paul J. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. Ona „nema šta da kaže".

To kolebanje. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i . P r e m a tome. ili je protiv njega. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. on to oseća kao prihvatanje. Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. K a d a se to desi. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. malo je njih privuklo moje lice svome. Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. on će me privući sebi. m a d a je to bilo ono što su. Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. a pokunjena se uzdržava da stane. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). Uzmimo kao čest p r i m e r . U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. I za razliku od drugih sisara. što je raz­ ličita vrsta akcije. čvrstog i grubog. njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. Nadvijen nad njim. k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. Možemo. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače. Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. dodira podrške. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. Da bih prevazišao taj tabu. oni opisuju i osobu. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira. mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. Bez podsticanja da to u r a d e . Ako ima stav. prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa. drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. „Nepostojana" osoba n e m a stav. isprva su me iznenadili. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . skljokana osoba ne može da stoji. da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. što i jeste cilj terapeutskog rada. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). Za razliku 78 od riba i ptica. pokunjiti ili biti „nepostojan". na primer. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. on „čvrsto stoji na zemlji". probni pokreti. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . kada se primenjuju na ličnost. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. želeli da urade. ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. već skljokati se. Neko „stoji iza" predloga.Terapeute-v dodir treba da b u d e topao. Ova druga se i ne računa k a o osoba. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. u stvari. imaju b u k ­ valno značenje. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. Ali. ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice. međutim. premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. Svaki položaj koji zauzimamo. Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . Ali. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. otkud potreba za dodatnim osloncem?). Kako se osoba snalazi u životu — t j . Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos.

j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Sva druga deca su obuvala patike. Da bih to video. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. tvrdih cipela. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. Moja majka je insistirala da nosim uloške. lako se gubi ravnoteža. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. glava. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. Džejms Mičener 6 81 . U stvari. moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . osećanje „neće me noge držati". pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama". Visok luk je. K a d a je sva težina na petama. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. to će izazvati vibracije u nogama. ali ne sklj okanim. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. Dva razloga su pos­ tojala za to. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . što izaziva. s d r u g e strane. Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. Ja sam strašno želeo sportske patike. k a o št<| još uvek kažemo. P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. čineći ih ravnijim.malo savijenim kolenima. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. To je bilo stvarno mučenje. jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. Taj stav je pasivan. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. ja gledam u njena stopala. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. m o r a biti uzemljen. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. znak zgreenosti mišića stopala. već su bile nošene u palankinu. oduzimanje nezavisnosti. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama.

Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. da mu oči sjaje. ne treba nikada da budu potpuno opružene. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Bez sumnje. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. Baš kao korenje drveća. 82 0> 83 . na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. Depression and the Body. Počinjući sa savijenim kolenima. Ali. ali n a d i m a k me ne može povrediti". cit. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala.(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. Oče­ kivao bih da mu lice blista. ili više. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. m e đ u t i m . ili „Moj seksualni život je odličan. op. naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. Ako osećanja protiču kroz noge. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. To naročito važi za lične stavove. Danas za to postoji prilično interesovanje. ili da kažem drugačije. Isti efekat se može postići od bioenergetskih. one će početi da vibriraju. Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. Stopala mogu početi da peckaju. Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". prsti blago okrenuti prema u n u t r a . Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. Međutim. Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. Položaj se drži oko jedan minut. telesno doživljajnih vežbi. imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. Taj poremećaj je u nogama. a pokreti živahni. nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . kada pacijent kaže „Dobro se osećam". promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. dok osoba diše lako i duboko. Na primer. jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . to je takođe bioenergetski fenomen. Majka je detetova prva zemlja. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. koje su naše pokretno korenje. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. U odsustvu tih telesnih znakova. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. Noge su oko 30 cm razdvojene. n e m a Problema sa tim". da mu glas bude rezonantan. Noge. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. dete je uzemljeno kroz majčino telo. Nasuprot tome. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava.

identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. dignite r a m e n a i obrve. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. Telesni sv 85 . Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. Ako ne oseća strah. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. K a d a se to desi. znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe. može se osetiti njegovo značenje. r a m e n a podignuta. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. U stvari. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . Ona oseća šta se dešava u njenom telu. ušima. Ako ne verujemo svojim čulima. zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Praktično. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Možete se osećati uplašeno. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. ili vibracijama. Osećajući drugu osobu čulima. Na osnovu telesnog izražavanja. Stalno procenjujemo jedni druge. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. bez obzi­ ra na strah koji izražava. U d a h n i t e vazduh. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Na­ ročito u psihijatriji. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. ali ne morate. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. Razumem želju za takvim informacijama. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. vi osećate šta se dešava u vašem telu. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. Telo ne laže. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. Zauzmite taj položaj. podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. pošto se ne može lako i objektivno proveravati. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe. živahnost ili umrtvljenost. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . Međutim.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. seksualnu privlačnost itd. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. sigurnim činjenicama. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. Osećanja s v a k e osobe su privatna. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. subjektivna. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. k a o d o b r i m ili lošim. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati. što je prvi uslov da joj se pomogne. Međutim. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti.

pre­ poznati po toj pozi. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . koji su. potčinjavanje i frustracije. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep. Međutim. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. Bičevan pas zauzima isti položaj. Može se. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. analnog u r i n a m o g i genitalnog. ponižena ili poražena. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. isturena vilica prkos. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. na primer. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. i drugi. da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. najzad. Ako. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. Kada je značenje j e d n o m određeno. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. gubitak samoaktualizacije. Izraz podrazumeva da postoji . p r e m a tome. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . k a o što je uvučena zadnjica. odba­ civanje dominira životom deteta. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. zavođe­ nje. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom.. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. Najzad. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. Telo ne laže. a širom otvorene oči strah. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom. mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe.

k a o što mi kažemo. Ipak. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. analitički tretman emocionalnih poremećaja. niti je bez tegoba i bezbolan. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . On treba da bude. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. ali to nije bezbedan i siguran period. Terapeut služi kao vodič ili navigator. To nije k r a t a k i jednostavan put. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi. P r e m a tome. Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. Dalje. dovoljno uzemljen 89 .hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije. kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. terapija sadrži put u otkrivanje sebe. jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. negiranja i projekcije. da je dovoljno n a p r e ­ dovao. terapija i analiza su kamen-temeljci na. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne". Pozitivno. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. Po m o m mišljenju. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. I m a opasnosti i rizika. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. ali ni sam život nije bez rizika. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja.

on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena. Lowen. Terapija može pomoći čoveku na taj način. Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. u m u koji nije svestan tela. Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Čovek takođe mora održavati taj dodir.u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom. 91 . Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. na primer. cit. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. Oni su u nevolji. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". što je stanje blaženstva. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj. op. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. pitaju me pacijenti. menjanje m e sta boravka. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. Čak i kada su rane potpuno izlečene. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. a to znači predava­ nje životu tela. Takvo predavanje ne isključuje um. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. napora i novca". Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. 21 Pokret je suština života. J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. U realnosti n e m a mirovanja. nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. Betrayal of the Body. t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti. može nas njoj približiti. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. Mada. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. drugim recima. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". Me­ đutim. To me vodi do važne tačke. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. ali isključuje predavanje disociranom intelektu. kao što je. budući da sam psihijatar.

Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. P r e m a tome. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. k a k o se moj život odvijao. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. posebno kada bih bio umoran. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . dobro izašao n a k r a j .U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. Zbog odsustva nelagodnosti. Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. To obično ne radim. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. nisam bio uznemiren u snu. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. Nisam ga jasno video. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. jer bih umro dostojanstveno. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. još u v e k sam očekivao oslobođenje. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. Izne­ nada osetih oštar bol. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. ali bol je ostao a tenzija se povratila. Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. ali sam tom prilikom pristao. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. ne bukvalno. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me. nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. Međutim. Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. Tada sam osećao da bi to bilo u redu. psihološki. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. Čudno. da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. to je opa­ snost. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Ne ulazeći u same krize. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. Takođe sam primetio. Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. i nisam predosećao tegobe niti probleme. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. Drugi je radio sa mojim nogama. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. ekspresivnosti vladanja sobom). K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. To je radio r u k a m a . Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. Sre­ ćom. Pojavili su se u dve noći zaredom. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem.

Ne raz­ mišljajući o tome. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. Približavao sam se šezdese­ toj. on je bio veći. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. Drugi su zapazili tu promenu. Moj otac se takođe posvetio meni. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. To je bila prošlost. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. štaviše. bio sam okoreli pušač lule. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. Mada je mnogo radio. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. što je moglo samo da me uvali u nevolju. On nije bio surov i samo jednom me je udario. Takođe. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. Sada više nije postojala potreba da se borim. ali sa druge. bol je nestajao. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. Te napetosti. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. osećao sam se superiorno u odnosu na oca. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Ali. 95 . S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. U stvari. kao kralja. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. Moja majka se posvetila meni. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. (moja ličnost. što sam odmah shvatio. počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. ženici svoga oka. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju. korišćen j e m svoje volje. da manje iza­ zivam druge. ne kao princa. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. Ja sarn bio prvo dete u porodici. j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno.n a p o r da ih protumačim. iznenada sam shvatio da je to završeno. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. koja je bila sasvim jasno edipovska. Isprva nikome nisam pričao te snove. Od tada sam oslobođen bola. S d r u g e strane. Sem toga. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti. međutim. mada nisam uvlačio dim. j e r sam znao g d e mi je mesto. Zbog te odluke sam se osećao dobro. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. 9 i kažu da sam postao mekši. kada takvi napadi nisu retkost. i živeti dostojan­ stveno. mogao sam. snažniji i ja sam ga se plašio. ležerniji. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. ne kao dečaka. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. ne razmišljajući o tome. Pošto sam ispričao snove. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. i je­ dini sin. znao sam da sam sada ja kralj. ali sa drugorazrednom ulogom. S jedne strane. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . jer sam bio brz u računu. Ali. ali to tako­ đe znači. prirodno. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. Dakle. uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. Pomagao sam mu u poslu. držati glavu uspravno. i kao što je to prirodno za kralja. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. da v l a d a m svojim kraljevstvom. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada.

zaštita se pojavila u formi zatvaranja. j e r srce n i k a d a ne stari. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična." Ali. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. ili treba da b u d e kralj. jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. da me je sputavala samo iluzija. d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. Otpevao sam reč „diabolo". na neki način sam i ja bio u pravu. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. To „ja". imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. moj intelekt. to je onda izdaja srca. naredio je. Na nesreću. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. ali sam retko to činio. nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. Znao sam ko je detinjasti kralj. nisam se osećao kao da pla­ čem. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. moj svesni um. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta. da vidim šta ću postići. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. Srce je centar ili jezgro života. Tada. Pustio sam se. što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. zvuk je bio ja. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. To mi je stvaralo teškoće u pričanju. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. P o m e n u o sam to iskustvo. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. slobodan zvuk. „Odrubite mu gla­ vu". Ali. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. K a k o mi to liči na moju majku. Zatim. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Odjeknuo je kroz celo moje biće. ima istine u tome. Ali. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . Mogao sam biti slobodan bilo kada. p r v a deluje svom snagom ove druge. Ja ga nisam stvarno izdao. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. Uvek s a m želeo da pevam. Bez obzira na to. intelekt. pošto su to privatni časovi. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. Ne verujući m u . ne dozvolite glavi da preuzme vlast. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. Naravno. mada nisu bili daleko od moje svesti. j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove. To je bilo moje srce. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. ali naročito u pevanju. K a d a sam na­ pustio seansu. a njime vlada ljubav. srce je kralj. Ono je takođe dete. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. Ali. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. nastavio s a m sa časovima. kao da je zrelost funkcija intelekta. Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. plakanju. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. da oslobodim svoja r a m e n a . Tada sam shvatio da u m e m da pevam. jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. U vera vala me je da ona razume moj problem i da. što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. Naravno. O. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene.nisu dostigle nivo bola. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. „ J a " u snu je bio moj ego. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. „ne t r e b a mi takav loš savetnik. Glas mi je postao slobodniji. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. Na moje iznenađenje. Ipak.

Proces treba da se ponavlja. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. možda mnogo puta. možda zabavno. Kako je on to uradio. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. ali su otvorili put za tu promenu. Sedeo sam na podu. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. Bio sam nesposoban da to postignem. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. Promena će se desiti kada je čovek spreman. moj maser.više frojdovska analiza. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. druga prosto ide dublje nego prva. a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. Najzad. Međutim. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. objašnjava važnost prihvatanja sebe . Ramena su mi bila napeta. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. počeo sam da plačem. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan.. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. potpunija i slobodnija ekspresivnost. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. nalik ropcu agonije. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. one takođe mogu postati igre. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. voljan i sposoban da se menja. Ne možemo menjati sebe snagom volje. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. To se ne može postići na silu. željom za promenom. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. Uprkos uvida do kojih sam došao. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. Kao što jedna lasta ne čini proleće. a cit. strah od p r o ­ đ e n e je značajan. Počeo sam da jecam. Pleasure. Rezultat je bio neznatan. Potom. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. Telo pos22 Lowen. To je telesni fenomen. terapeutskom procesu. posle otprilike jednog minuta. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . jecanje u agoniji nije trajalo dugo. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Na moje iznenađenje. Uočio sam da se otpor smanjuje. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. S obzirom na to. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. dublje disanje. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. sve do zvuka iz punog grla. ali ako je telo zapostavljeno. što može biti interesantno. Svesno. ili malo više. a ona je stajala iznad mene. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. Sem toga. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. povećana pokret­ ljivost. On takođe aktivira snage u lič­ nosti. k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. Mislim da su obe interpretacije ispravne. op.

Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. seksualnim inhibicijama. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. pesmom. Tek kada s a m razrešio svoj strah. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. obuhvata period od trideset godina. u stvari. Posle mnogo godina. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. objavljene 1965. Govorili smo o našim strahovima. jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. sada je bilo drugačije. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. To se može prikazati dijag- 101 . dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. Moje srce se otvaralo. godine.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. pomažući njima. s a m još uvek. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. Radeći sa lju­ dima. Ipak. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. da bi se to postiglo. ali se opet zatvaralo. to nije u potpunosti tačno. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života. pričom. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. problemima. učio sam od njih. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. Međutim. mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. ja sam po­ magao i sebi. r i t ­ mične aktivnosti. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima. sada mi ta veza nije nepoznata. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. A h . Međutim. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne. Lju­ b a v i seks su izjednačeni. Teza knjige Ljubav i orgazam. mada je malo nas to znalo. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. Svi smo se mi borili za isti cilj.

Ako neko radi sa drugim slojem. odrasla osoba. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. okrivljuje ili racionalizuje. Na primer. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. m a d a je on važan. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. t a k v a integracija se teško postiže. Ali. radeći sa mišićnom tenzijom. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 . Tipične ego odbrane su: A. ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. Međutim. panike ili užasa. besa i tuge je kratkog veka. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Tako se. da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. a treći emocionalnim o d b r a n a m a . Ispoljavanje besa je takođe korisno. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. prvi se bavi intelektom. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. Ipak. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. Projekcija E. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. nastaviće da vrišti. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. S t r a h je teže i važnije izazvati. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. tuge i bola. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. Nepoverenje C. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. p r v i m i trećim. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. niti proradio. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. Okrivljivan je D. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. Racionalizacija i intelektualizacija. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. On će katartični proces zameniti inhibitornim. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. Po m o m mišljenju. beznađa. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. projektuje. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. mek102 Šajući i topeći krutost tela. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. Negiranje B. oni ne bi bili uklonjeni. ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. sa pratećom. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji.ramom. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. Ne retko. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. kad god je to moguće. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. katartični efekat oslobađanja vrištanja.

Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. volela bi da radi sve što radi. ali bi u svemu učestvovala srcem. što bi značilo da osoba sve radi od srca. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. kao i da redovno idu na masažu. imaju pozitivnu vrednost. Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. Ali. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu. poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. Imajuću u centru pažnje probleme tela. što su masaža ili joga-vežbe. zavisno od situacije. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja. To znači. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. nije terapeutski pro­ ces. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. u cilju diskusije. već p r e m a situaciji. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. uplašena ili radosna. tužna. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Svako ko je posmatrao 105 . Pretpostavimo. P r e m a tome. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. bili bi koordinirani i sasvim u redu. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. Svi impulsi bi išli od srca. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima. S d r u g e strane. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. Opisujući tu osobu. igru ili seks. Prateći vrištanje. Rad na telu kao. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega.zvuk. Međutim. govorim o idealu. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. Mog­ la bi da b u d e besna.

snažno jecanje. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti. 106 107 . koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. U širem smislu. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. Depresija i telo. da jesu. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak. Cim je počela da plače. koje je trajalo neko vreme. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. stvorena je predispozicija za anksioznost. Angst . Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija. koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost".U pismu godinu dana kasnije. to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. što bi. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja. Ali. Tesnac se može odnositi. Ne sluteći emocionalno rasterećenje. Breath (New York. Ako zgrčenost postane hronična. na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. 1970). koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. Reagovala je. Nakon rasterećenja pla­ kanjem. disanje joj je postalo ponovo lako. što dovodi do stvaranja anksioznosti. (Prim prev. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. uzan prolaz između glave i ostatka tela. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. Iznenada. Ne mogu da dišem". a umesto toga je ugušila svoje disanje. ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. Ta veza. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. što znači „gušiti u tesnacu". uspravila se p o t p u n o upaničena. Frojdovog biografa. U mojoj poslednjoj knjizi. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. kroz koja impulsi ne mogu da prođu. Bilo mi je jasno šta se desilo. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. tesnac se takođe može odnositi na vrat. ogra­ ničavajući pokrete dijafragme.. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. na primer. postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. William M o r r o w . a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). . Na nesreću. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. već se zadržavaju i „guše". Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje. disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga.) 23 Carl Strough." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. kao što su vrat i struk. kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću.

To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. A k o se to desi. i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. U mnogim slučajevima. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. n e m a anksioznosti. dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. seksualni im­ pulsi. To se može desiti i u terapiji i van nje. prema tome. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. međutim. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. to je p r i ­ roda života. ili k a d a one popuste. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. drugim recima. Međutim. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. Moramo. Stežući struk. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. da izađe ili napusti svoje odbrane. oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. čovek pokušava da priguši ta osećanja. Slično tome. P r e m a tome. svako je od nas ranjiv. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. i čovek može biti toga svestan. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. n a r a v n o . ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. Ali. stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. on je ranjiv. održavanje o d b r a n a postaje deo života. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. seksualni po­ remećaji su česta tegoba. N a ­ ravno. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. stvarajući anksioznost. Svi smo mi smrtni. ima samo zadovoljstva. Započeo sam ovo poglavlje. Međutim. koja su potekla od srca. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . razviju spontano. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e .Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. U t r e n u t k u 109 . on ili ona razvija j a k u anksioznost. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. ili. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. O d b r a n e se privremeno predaju. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. Međutim.

Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup.ranjivosti. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori. p r e m a perifernim organima tela. oslobo­ đen je anksioznosti. kroz suženja. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. anksioznost može porasti. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. Dok je čovek u t i m granicama. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. jer bi to vodilo smrti. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. najzad. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. R u k e to isto čine. Glavni organi gdave su mozak. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Ali. Osim kod mozga. doživeće vrlo jaku anksioznost. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. neće biti anksioznosti. A k o su ti kanali otvoreni. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. čulni receptori. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. to je ograničen i s p u t a n stil. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. U t o m smislu. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. povećanje zadovoljstva. po­ većanje anksioznosti i. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. Kiseonik. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. života. nos i usta. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. ugrožavajući život organizma. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 .

O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. bilo kroz plakanje bilo kroz bes. Na površini — t j .postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje. sa s t r a h o m i čežnjom. takozvani repni. nivo otpuštanja neodgovarajući. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti. živo i puno osećanja za život. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. osobi je skoro nemoguće da zaplače. naglasiću. što stvara v i b r a n t n o telo. stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . Zdravlje je. Život nije pa­ sivna operacija. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. Takođe treba da se naglasi i sledeće. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . To je njihov način izražavanja ljubavi. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. prva posledica je stvaranje anksioznosti. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom. imaju grčeve i plaču od besa. Nežan poljubac je slična akcija. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. K a d a su tenzije snažne. kasnije k a d a od­ raste. a u psihi k a o karakterološki stavovi. Na nesreću. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. dok je drugi k r a j . kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. intimnošću. voljenu osobu. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. To utiče i na disanje. energetski nivo se može održavati na visokom nivou. postaju nemirni. osoba m o r a da prekine di­ sanje. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. Kada je. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. sa impulsima da se grize. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. s d r u g e strane. Osoba će postati nervozna i uznemirena. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. kako bi inhibiralo t a k v e impulse. energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. Ze n 8 113 . na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. igračku ili. beznađa. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. kao posledica dubokog disanja. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. besa i ljutnje. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost. što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. zbog inhibicija samoispoljavanju.

kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. Međutim. stvarajući stanje anksioznosti. Ali. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu. doživljavamo anksioznost. a l i 8« 114 115 . a što dalje od bola. dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. anticipirajući zadovoljstvo od hrane. kao što svi znamo. Bol se. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. To je bioenergetska orijentacija. sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. telo želi da b u d e slobodno. se plašio da. jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. dajući mu odmah posle zvona h r a n u . ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu. Za k r a t k o vreme. njeno srce čezne za lju­ bavlju. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. da luči pljuvačku. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu.Pa ipak. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. osoba nije m r t v a . to uradi. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. njena osećanja hoće da se izraze. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma.

Roditelji. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. Ali. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. Mi. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. jer što se ranije anksioznost javi u životu. Drugi važan faktor je vreme. ona je delimično i smrt. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . To je biološki normalno. to ne traje dugo. to podrazumeva da su pokreti tela. frustracija. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom.Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću. ritmični. usledila bi s m r t te osobe. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. a to je k a d a posežemo za nečim. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. svo srce. Posezanja. pošto je svaka odbrana ograničavanje života. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. Tako. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka. 1 117 . Ali. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. Zatvaranje. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. Prirodno. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. Ukoliko bi to bio slučaj. posebno unutrašnji pokreti. pošto su roditelji izvor h r a n e . Anksioznost koja iz toga proizlazi je. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. povla­ čenje. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. uspostavljanja kontakta. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. Dok se ne. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. po m o m e mišljenju. n e s p u t a n i i otvoreni. na žalost. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. bioenergetski terapeuti. p r e m a tome. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. dete je svo jezgro — tj. Ali. kao što sam pomenuo. Osećanje zadovoljstva možemo.

napeta i bezbojna. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. genitalni a p a r a t i dve noge. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. koža je ružičaste boje i topla. k r v i i energije ka periferiji tela. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. d v e r u k e . bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. meka i sjajna. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela. pati na brojne načine. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. ali se razlika može videti i osetiti. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra. što je u stvari somatski aspekt bola. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. njene oči sijaju. k a o što su grudi 119 . Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. uključujući senzorne organe u tom području. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. već bola. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. Takvo reagovanje. Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen. A k o je impuls potisnut. dok je druga hladna. K a d a je osoba zadovoljna. Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. posebno seksualnih osećanja.

Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. zavisno od stepena u kome neko poseže. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. 120. izvestan stepen protezanja je moguć. Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. vida i mirisa. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. d r u g i je fizički ili somatski. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. Energetska inter­ akcija u seksu je. slika na str. Pošto je vrat pokretljiv organ. n a r a v n o . kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. energetski posmatrano. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. najintenzivnija. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. predstavljalo najisturenije delove. suve ili napete. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo. k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu.kod žena. Na primer. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. tačka 6 je genitalni aparat. 121. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . n a r a v ­ no. ukusa. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta. glava može štrcati. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. g d e je n u m e r i s a n o šest područja. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. napunjeni osećanjima i prošireni. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . Tih šest tačaka se žetak organizma. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. Slično. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene. šest p o d r u č j a bi. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha. i.

tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. Prigušen impuls nije izgubljen. koji ograničeni svet porodice ne nudi. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. Ego formira sliku spoljašnjeg sveta. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. Međutim. kao što je prikazano na crtežu na str. koja je p r e d m e t svesne kontrole. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. zadrža­ vajući dah i stežući stomak. Ta dva sveta nisu potpuno različita. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva.organizma. Nesvesno.. birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. Na primer. ne može se beskonačno održavati. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. a t i m e se r a m e n a povlače unazad. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Ako je to učenje a clt. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Nasuprot tome. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 . 25 : Ali. što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. prema tome. p r e nego mentalnog i fizičkog. p r e m a tome. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. preuzeta od Raj­ ha. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. Osnovna teza bioenergetike. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. stežući grlo. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. što je proces koji stvara ego ideal. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. odakle ne utiče na svesnost. P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. Lowen. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. The Physical Dijnamics of Character Structure. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. U prvo vreme inhibicija je svesna. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. između sebe i drugih. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. 121. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma.

Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. Po njemu. op. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Oni stoje na zemlji. izazivanje i okrivljivanje. Oklop. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. sada ugrađen. Na v r h u je ego. ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. 125 . u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. clt. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. već gomilu.malno. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. Stoga se oni zovu ego odbrane. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima. Druge ego o d b r a n e su negiranje. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. verovatnije. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. projek­ cija. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. Međutim. Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

to daje telu dečački izgled. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. t a n k o telo. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. čiji je rezultat izduženo. međutim. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. slabi pod stresom. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. uočava se linearni razvoj. što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. Ali. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. ali i bukvalno. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. podržavana i da se o njoj n e k o brine. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. tendencija da se oslanja na druge. Muskulatura je nerazvijena. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. Dlakavost je obično smanjena. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. Stopala su takođe t a n k a i uzana. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. Cesti su fizički znaci nezrelosti. kao što sam ranije e 134 135 . Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. ona protiče ka periferiji tela ali slabo. n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti.

m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. koje. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. 1 136 137 . ukoliko se izrazi. Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate.pomenuo. Ta struktura može biti veoma složena. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. da bi ga oni napunili. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima. Uopšteno p o s m a t r a n o . naročito seksualnih osećanja. Zbog niskog energetskog nivoa. zbog njihove pomoći i podrške. u k o m slučaju. k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". a ne da ih podriva u korist ego ideala. bilo da je ona umrla. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. Moram shva. gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j . Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. ako se ne suprotstavi nasilniku. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. naime. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka.titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. On stalno gleda u druge. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja.

Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. u predelu koji se može naz­ vati oralnim. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Telo drugog tipa. da se uspe. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. 138 . Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. ali bez kontakta. U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. Biti kontrolisan znači biti korišćen. i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. Oči su b u d n e ili nepoverljive. on mora biti pobednik u svakom takmičenju. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva.Glava je previše energetski nabijena. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. ona je takođe zavisna od te osobe. To zatvaranje očiju. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. Ona je takođe rigidna. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o . t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Težnja da se b u d e na v r h u . nisu otvorene za među­ odnose. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. ergo. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. da se ne bi videlo i razumelo. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. lukavom zavođenju.

Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). neprijateljstva i superiorno­ sti. BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . međutim. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju.. e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Cilj toga je da priveže dete za roditelja. Tačno je da mazohista pati. što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. U p r k o s tom problemu. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. op. str. ali nije zaleđen. što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. 28 140 141 . Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije . U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije. clt. njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Potčinjenost je samo na površini. Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. ipak. ili će zadovoljiti potrebu. Čvrsta.niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. ograničena je ekspresivna akcija. ah ostaje potčinjena. Taj naboj se. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. čvrsto drži. on je sasvim suprotan iz­ nutra. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. Potom. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . negativizma. i pošto nije u stanju da to promeni. Međutim. Dete će se ili uzdići iznad potrebe. snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. 191. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem. osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element.

požrtvovana majka bukvalno guši dete. čvrsto. otac je pasi­ van i potčinjen. Podvi janje zadnjice. odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. to se negira ina­ tom. koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari". Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred.Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u .stoj nijansi. dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. m e đ u t i m . Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. zbog stagnacije energije. Posebno je karakterističan k r a t a k . Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. agresija je u velikoj meri smanjena. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Dominantna. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. na nesvesnom nivou. 143 . PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. zajedno sa težinom i napet ošću odozgo. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela.

mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. kičma je u s p r a v n a . . Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. Zadovolji svoju m a m u . što dopušta oseća­ njima da protiču. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. bili su slomljeni. borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. 10 145 . Zadržavanje impulsa je periferno. K a d a je zadržavanje slabo. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. ali ograničava njihovo izražavanje. a zavr­ šava se porazom. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. osoba je živahna i vibrantna. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen. Bez obzira na to. I kaki redovno. naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. Daj da m a m a vidi" itd. Na nesreću. otud rigidnost. Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito.Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. T a k o se glava drži vrlo visoko. dok je bio dete. da ne bi u p a o u klopku. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. „Budi dobar dečko. uključujući temper tantrume. Pacijent se. Pojedi sve iz t a n j i r a . što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. Prirodno. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. . Svi pokušaji pružanja otpora. što omogućava samo reakciju inata. a rigidnost nepopustljiva. BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. ima različitih stepena rigidnosti. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". prljan ja ili prkosa.

seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. Imam jedan završni komentar. ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. sa podlogom na kojoj stoji. ne izgubivši uvid u celinu. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. Viđenje u tom svetlu. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata. Uopšte uzev. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. i viktorijanski tip histerične žene. Kao što je prikazano na dijagramu. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i. tako da se radije drži povučeno. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. on uključuje faličnog. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. kao led — lomljiva. na. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. oči gube nešto od sjaja. on se plaši da će. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. ukoliko se prepusti. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. ambiciozna je. rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. već ljude. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. narcisoidnog muškarca. Tako. Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. izgledati blesavo. Ako je rigidnost jaka. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 . takođe. Zbog snažnog razvoja ega. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. posebno na genitalnom nivou. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. sklona takmičenju i agresivna. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. zbog zaleđenog energetskog sistema. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. ETIOLOŠKI I ISTORI. ali je retko inadžija. živahnost gestova i pokreta. koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav. kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom. Erotsko zadovoljstvo. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. Delom.ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. njegovo srce nije odsečeno od periferije. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. t j .

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. opasnost iluzije je da produžava beznađe. otkriti njeno zlatno srce..pretenzije'. 154 155 . ona je čistija nego d r u g e žene. 25. 121. kralj. ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. mlada žena. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno. P r e m a tome. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. radi boljeg razumevanja. Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje.. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. 127. njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Međutim. S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. J e d a n moj paci­ jent mi je. str. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja. str. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima.borbi za život. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će. Ibid. .. veruje da je ona čista. str. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i . Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. što onda vodi do beznadežnog ponašanja. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. Na pri­ mer. Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. sa puno vrlina. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. U tom beznađu. ona nastoji da se zado­ volji. u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. 33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. Do tada treba da održavam svoje . Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj . pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'. Sto je ozbiljnija t r a u m a . na primer. . U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu. koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". Međutim. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo.

op. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. ali ne i akcijom. „Ja hoću da ti dam šta ja imam". postaje uzbu­ đena i govorljiva. stanje nezadovoljenosti svoga tela. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. On je osoba koja voli. podržava iluziju superiornosti. U shizofrenom stanju iluzija dobija. Antiteza moći. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. što se sreće kod shi­ zofrenije. jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . A h . rigidna osoba voli osećanjima. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. Interesantno je da ta Lowen. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. formu obmane. Neuspeh. ne na k o n s t r u k t i v a n način. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. 157 . Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos. situacija posta­ je opasna.može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. boginja Izida i slično. j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. da bi ispunila tu iluziju. Ako neko uzdržano izražava ljubav. Počeo je da se suočava sa realnošću. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio". iako je to njegova realnost. — „Dva dolara". U samoodbrani. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. to mi nije izgledalo kao realan predlog. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. tako. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. a to se ne može održavati. ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Osoba. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete. ali da se njegova ljubav ne ceni. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. obrta­ njem značenja. Pleasure. nije slobodno.000. kao rezultat toga. Tako. uspeo da je hteo. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. Njegova lju­ bav je uzdržana. K a d a psihopatski karakter stekne moć. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. Ali. on je bio ubeđen u svoju darežljivost. bio je odgovor. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. pošto je on spreman da deli sve sa mnom. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. kao što se neretko dešava. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. cit. Uprkos tome. šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. reče on. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. u stvari. što je tipično za tu s t r u k t u r u . što znači da bi on. naime zadovoljstvo. Međutim. ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. Treba da pokažem da sam nešto posebno. Napoleon.

ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. Nesposobna da mu priđe. iz straha. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. Istina. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. S jedne strane. a prevođeno kao „obešenost". a o kome je sećanje potisnuto. on može malo da da. visimo.hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. m a d a u manjem stepenu. naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. da zatvara čoveku oči pred realnošću. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. koja. „bešeJ " . Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. Svaka zakačenost. postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . Jedina ideja koja mi pada na pamet. Kao što svi znamo. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti. Međutim. jer. ima elemenata real­ nosti u tome. ona se usled toga oseća zakačeno. ali ga ne može razrešiti. U svetu odraslih. prev. i nesposobna da ga napusti. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. „višenje". m a d a znam da ona mora posto­ jati. navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste".iluzija nije potpuno pogrešna. tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. svesna ili nesvesna. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja..) n e 35 3e 159 . genije nije daleko od luđaka. „zakačaljka". Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći. „kačenje". K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. „zakačenost". „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . Slično. ali se plaši da ga napusti. Na nesreću. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. stiče sigurnost koja mu je potrebna. imaćeš moć n a d njim. ali. a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. Budući da smo obešeni. ona se potpuno „kači". Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. znaj. Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. zbog želje. s d r u g e strane. često kažu ljudi. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. on je u stvarnosti bio bespomoćan. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. I to takođe važi. za nesvesnu zakačenost. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. samo ponašanje je p r a v a stvar. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. Ako je osoba svesna konflikta. radeći ga. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja. ne na ponašanju. (Prim.

i nastojanja da se ispuni iluzija. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. a k o n t a k t je nesiguran. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. Ja ne znam k a k o je ona znala. s druge strane. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. međutim. U najmanju r u k u . možda zbog stida. to je moje iskustvo. On nije voljan da odustane od iluzije. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. Negirao je osećanje tuge. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen.r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. da kažem drugačije. Videći tip zakačenosti. na primer. koje ne mislim da je jedinstveno. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. Isto­ vremeno. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. Ali> depresija se nastavila. što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. U pijanstvu od alkohola. svako ima noge na zemlji. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. iluzije i fantazije važni. Tako je to trajalo nekoliko godina. ili. On je priznavao da je još u v e k depresivan. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. što je bilo teško razumeti. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. Međutim. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. možemo zaključiti o iluziji. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. mada neke lako izlaze na videlo. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. na koje je pacijent izvanredno reagovao. što je izgledalo da objašnjava problem. ar biti uzrok kasnije depresije. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. to znači. u stvari. pokretu i izražavanju ose­ ćanja. reče ona. u energetskom smislu to nije uvek slučaj. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . Bukvalno. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. setite se šta se dešava kada se napijete. Ta mišićna napetost. To se može 161 160 . s jedne strane. U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje.

Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. pogled postaje t u p ili staklast. u stvari. a živahnost je smanjena. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. Međutim. ali povući. Kada izra­ žavate ljubav. To nazivam obešenim k a p u t o m . najčešći je onaj koji se vidi kod. Lice gubi boju. predstavlja negiranje straha. Bez obzira na to. Emocionalno je to je priroda zakačaljke. Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. r a m e n a normalno padaju. kao i iz donjih delova tela. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati. kako ga ja zovem. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". Zaljubljena osoba pleše. To se može. ili u smislu osećanja. P r e nekog 162 163 . taj aspekt telesnog položaja. zovemo je floter (onaj koji plovi). Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. rume­ nilo lica i opšta živahnost. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. u najmanju r u k u . R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. hoda kao po jajima. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše. a sama emocija je potisnuta. desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. to više izgleda da se čovek diže. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Ali. na primer. jer negira strah. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. a g r u d n i koš je podignut. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. pošto se u energetskom smislu. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Plašiti se. a glava i vrat istureni. potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. on izdiže sa osnove. tipa obešenog k a p u t a . Ruke labavo vise. ili. nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena. S d r u g e strane. Ko se plaši. u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. Covek se oseća kao da plovi. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Sto je veće povlačenje. a čaljku.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. za­ tim se energija povlači iz glave. To prati odgovarajući protok krvi.

akcija je „izgleda univerzalna. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. str. prekidajući luk tela. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. karlica se povukla unazad. zapaža Darvin. gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. Ali. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. da mu je stomak uvučen. često praćena pretećim pokretima. i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. što ga je veoma uznemirilo. a ne verbalno. Rekao je. a glava na kratkom vratu takođe isturena.. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. Nije mu išlo lako sa devojkama. od vrata do slabina". što je objašnjavalo teškoće u seksu. str. da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. karlica isturena i stegnuta. što je. 1934).v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. 41. jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. na mestu spa­ janja vrata. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem". postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. nakostrešenu duž fcda. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. da zadovolje svoga tatu i porodicu. 40. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. Gledajući njegove noge. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. K a d a je pokušao da se savije unapred. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu. ta­ kođe. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. u stvari. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. ta 38 164 165 . Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. Watts & CO. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. Kod životinja. r a m e n a i trupa. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena. a pri­ lično^ je često kod starijih. p ^ a jli mačke. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa. Kod mesoždera. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. Zbog izgleda.

Međutim. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. Ako tražite 166 167 . mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. što. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. što ja zovem k r s t . a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. Najzad. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi. s druge strane. Zaista. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. To dovodi do zakačaljke. a to je — postaviti se na pijede- stal. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute.. najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. n a r a v n o .osećanja. podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. Bilo je k r u t o i nepokretno. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. i bes i frustracija. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. što izgleda kao omča. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča. s jedne strane. jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem.

U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. i to postaje očigledno n a m a oboma. ali ne osećajni ili energetski. Moram dodati da je ta. nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Ali. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. Koristio sam tri vežbe. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane.od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 . P r v a je bila položaj luka. ali ova osoba nije tako reagovala. kako bi se po­ javile vibracije. kao i ostatak bioenergetike. Rekla mi je da. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. i da ima nerešene emocionalne probleme. taidži-časove za stanovnike i posetioce. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. zakačen. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. kao i priroda zakačaljke. što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. P r e nekoliko godina u Esalenu. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. Ali. to takođe ima bukvalno značenje — naime. opisan u drugoj glavi. Dokle god osoba nije uzemljena. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. energetski govoreno. Ali. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. a kada noga počne mnogo da je boli. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno.

Covek može postati rastrojen. hi­ steričan. Kao posledica p r v e dve vežbe. Ostala je u tom položaju neko vreme. I. Naravno. ukoliko osoba nije uzemljena. ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. tako sam nastavio da radim na sebi. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom. koji je obično prigušen. ili da se izazove požar. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. Jednoga dana. Izvesno je da ta veza postoji. k a k o sam našao. držale su me. napunio sam šezdeset tri. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. kao Sto su granične shizofrenije. Članci me bole. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. Dok je radila treću vežbu. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. koju sam mogao lako ukloniti. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. svi su izgledi da će se to osećanje održati.tu važbu po dva p u t a na obe noge. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. Međutim. osećajući to vibriranje. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. doživeti anksioznost ili kolabirati. a luk na sto­ palima mi hvata grč. velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. noge su počele da joj vibriraju. koja je. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. Na primer. Pa ipak. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. Bioenergetski govoreno. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. postaviti osobu na njene noge i stopala. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama. kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. Na primer. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. Nije osećala da joj je hladno po nogama. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja. oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. Nikada ih ranije nisam tako osećao". U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. Jasno. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. ona prosto nije osećala noge. Sada bih voleo da opin 171 . Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama.

za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. osećaju da gube ravnotežu. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . Neki. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. vozeći se sva­ koga dana toboganom. Teškoća je u prelaznom periodu. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . o osećajući veliku anksioznost. op. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. Kačeći se za odnos sa nekom osobom. jer sam dugo patio od straha od visine. jasno je da je t a k a v slučaj patološki. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. drugih koji su lišeni te anksioznosti.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. moja anksioz­ nost bi bila ogromna. n Lowen. to je realnost našeg bitisanja. jer za njih to znači biti sam. što znači stajati sam. njima se vrti u glavi. Pleasure. i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. pak. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. Najzad. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. čvrsto j°je na svojim nogama. Najčešće. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. dok sam radio u zabavnom par­ ku. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla. kao Indijanci. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. cif. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. Kasnije sam prevazišao taj strah. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. Kao odrasli svi stojimo samostalno. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. počeće da plače. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. Ima. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga.

Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. kao što se obično dešava u snovima. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. Nije sc plašio visine iL' padanja. tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. Imala je opsesivne fantazije padanja. onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. što Bil nije bio spreman da uradi. Bio je u isku­ šenju. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. 38 Bil nije osećao strah. u IV glavi. j e r s a m znao da on ne može pasti. Ako se to bukvalno shvati. kada v S a tc n i 174 175 . Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. 107. ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Popeo sam se na stepenice. jedan od najboljih po njegovim recima. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. sa malo osećanja u njima. Pustiti se. clt. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. Ali. um mu je bio ravno­ dušan. ali prvo je trebalo slomiti larvu. Zeleo je da padne. str. Očekivali bismo. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. je bilo nesigurno. Nije mogla da ras t 0 Lowen. Bilo je bolje nego ostati sam. Nije se plašio. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . da se više ne oslanja na druge. mada tamo nisam koristio taj termin. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. Bilo je užasno". u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. . Ako prihvatimo tu analizu. ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . anksioznost se ne doživljava. op. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. koja ga je obmotala kao larva. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. Bil je bio zakačen za liticu. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. tražeći prstima noge oslonac. U opštoj diskusiji o anksioznosti. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice. Dok se njihao držeći se za ivicu. Bil je bio planinar. grubo rečeno. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta". Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . a one su se srušile. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. prema tome. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. To proizlazi iz koncepta da je. Međutim. bezličnu volju.no negiraju svoj strah. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. Ali. The Betrayal of the Body. znači pasti u smrt. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja.. ali j e bilo potpuno bezbedno.

iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. koju smatram vrlo efikasnom. samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. kada padne. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. Na kraju se mora predati. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. dosad se niko nije povredio. nego superiornom snagom prirode. jer ga noge više ne drže. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. jer u ego ili volja provocirani. Drugom nogom lagano dodiruje pod. što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. treba da bude nevoljno. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. Dokle god je gore. ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. sve bi uneredio. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. u ovom slučaju gravitacije. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. Ali. Ali. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. ta vežba podseća na Zen koan. neki stepen slobode i nezavisnosti. spusti na ćebe. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti. Biti dole. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. zato što će pasti iza ili unazad. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. s ft 2a ( 12 177 . to mu postaje zastra­ šujuće. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. K a d a čovek stane preda me. mada je učinjen bespo­ moćnim. Bilo šta da je u osnovi toga. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. Ako je za održavanje položaja angažovan um. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. što služi samo za održavanje ravnoteže. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu.podloga pod nogama gubi stabilnost. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. Ako se njegove noge puste da idu. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. Da bi padanje bilo efikasno. on je n a d sve­ tom. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. tako da se. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. savijajući koleno na kome stoji što više može. S jedne strane. Realno govoreći. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. znači poraz. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. ne volj­ nim aktom. već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. pošto osoba kontroliše spuštanje.

Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. 12« 179 . Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . pak." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha." „Uvek propadnem.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj." Zatim je dodao: ." Sa tim recima pade i poče da plače." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem. Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh". k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano." Opet je pala i plakala. Ali ne mogu." „Ne mogu zauvek ostati gore. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem"." „Ali. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. " „Neću da p r o p a d n e m . Neretko. jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Ali. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. Četvrti put: „Neću propasti. To je neostvariv cilj. jer je to ono što će se stvarno desiti. Na pri­ mer. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. To kaže odlučno. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. kao i stajati zauvek uspravno. " „Neću da propadnem.Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. m r t v i m nogama. Drugi put: „Neću da p a d n e m . Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. vide lica.. nekad sa stegnutim pesnicama." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. Mogla sam ostati zauvek gore. glas može da se podigne. bilo majke ili oca. To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava. doživela je veliko rasterećenje. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. ja ne želim da propadnem. Najzad. Sem predaje. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. prema zemlji i realnosti. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. osuđen je na propast. Uvek ću grešiti. on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. Ali. da pusti da se razviju osećanja. " „Uvek p r o p a d n e m " . kada izgo­ vori tu reč. po dva puta na svakoj nozi. Drugi. Zemlja je bila vrlo blizu. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". Vežba je efikasnija ukoliko čovek. ili „Neću da budem neuspešan". Drugi vide vodu u koju će bućnuti. i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste. 178 Treći put: „Ali. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. m o r a m pokušavati. ja propadnem. j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. n e m a načina da se izađe iz te borbe. Nisam m o ­ rala da propadnem. Tada borba postaje ozbiljna. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". Prvo. Taj p r a v a c je prema dole. dozvoli svome telu da kolabira. stojeći na jednoj nozi." „Neću više da pokušavam. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim.

U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. Preveo sam to u reči i to je bilo . ja s a m već propao. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". Pošto j e vežba padanja bila gotova. umreću. ja osta­ jem zakačen. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. postajem smušen. stegao je pesnice. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. Osećao sam kao da je to borba života i smrti. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. „To je dug put." I onda se stvarnost potvrdila. Njen m o t o je bio . Rekao j e : „Naravno. za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski.Teškoće rešavamo odmah." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. Kada sam bio dete maštao sam da letim. ali Džim nije imao drugog izlaza. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji. ali ne p a d a m . Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. osećanje koje sam imao bilo je . Ako se prepustim. plačljiva beba. da nisi bio zabušant. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. i po penisu. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. Ali. P o v r e m e n o sam e v 181 . Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. Ljutim se na sebe što se lako predajem. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . ako izdržim. što u bolnici što a n nje. Da je on to uradio kao dete. rekao j e : „Ako padnem. ah. Bojim se da ću dobiti rak pluća.Džime. to više pušim. popuštalo. i ja idem nogu p r e d nogu.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila.ja ću umreti'. biću ubijen. M o r a m je držati. Ja neću pasti. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. vrednije bi radio'.Ubiću te'. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. ne bukvalno. Održavaću se zauvek. ja ću propasti. Trebalo bi da mogu da se održim." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. upašću j a m u bez dna. uspeo sam. ali se mogu zauvek zakačiti za nju. Cak ni sada. skoro godinu dana bolestan. To je psihopatska odbrana. Samo što je ispričao san." Rekavši to. ja sam ću biti ubijen. Ja s a m kukavica. ali sam pao. Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju." Obraćajući mi se. Mislim da sam zabušant. ja sam pobedio. ona bi ga progutala. Ako prestanem da se borim." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Ali. polako. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. a stomak v a m je stegnut i ne možete disati.Ja ću pasti'. G u r a m ." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. Cak sam i pokušao." Džim je bio psihoterapeut. Sada. g u r a m i borim se. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Ako ja njih ubijem. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj. To je bilo malo rasterećenje." Sebi je r e k a o : „Džime. umreću. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . on nije bio 180 u stanju da se preda. „Dokle god je sve u redu. Bila je boa konstriktor. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. k a d a sam to rekao. S a m sebi k a ž e m : . odsutan i počinjem da se znojim. ja se bojim da ću umreti. Rekao j e : „Ja ću pasti. K a d a svi druge završe. što više p o k u š a v a m da ne pušim. držaćeš se gore zauvek. Preživljavam samo zahvaljujući borbi.

Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. a čovek ipak ne pada. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. stvara se pretnja opstanku. koje treba da budu izvor snage u n a m a . samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. što ne vodi nikuda. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. ako p a d n u . Dizanje je kao rast. Ali. Ne možete pasti ako ste već dole. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. pisao je. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. telo se može opet podići. na ćebetu a podu. On se zamorio. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. Onda. kao u Džimovom slučaju. disanje postaje dublje. Herkul je gubio. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije. ona ne vuče sebe naviše.bivao u komi. Tada. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. mada boli. Stopala su ispružena iza njega. znaju da mogu sebe podići snagom volje. m r t v e noge". ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. koja je predstavnik zemlje. mada ne predstavlja stvarnu opasnost. koristeći svu svoju snagu volje za životom. zemlja je tu radi nas. Biljka se. na primer. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. Na nesreću. ali umesto da dobije bitku. pri vučenju dolaze odozgo. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. Te­ lom može proći d r h t a j . Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. ja sam izdržao. šaljući nas napred." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. U isto vreme. Pod je postao prijatelj. da se preda i da veru je svome telu. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. tako da ih zamara. čvrsti tešilac koji je uvek tu. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. koji vas čuva od teških povreda. Džimov strah od smrti. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. U isto vreme. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. smrti njegovog d u h a ako se preda majci." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. kao i majka zemlja. Majka. „jeste kontakt sa podom. javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . koje terapija treba da obezbedi. Ostajanjem zakačen. jer kako kora­ čamo unapred. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. koji onda može biti analiziran i prorađen. Zem­ lja je simbol za majku. diže iz zemlje. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. kada noga konačno popusti i čovek padne. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. izvori su naše snage. naginje se u n a p r e d 183 . n a r a v n o . U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. Oni. zbog energetskih procesa tela. pošto padanje može izazvati strah od umiranja. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. Najzad. Jer.

p r e nego trčanje i igranje. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. Sada. jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Debeli. nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. Vežbom. i na infantilnom nivou. Ako neko ne može da p a d n e . Uradio sam to. t v r d a srca. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. kao u slučaju buđenja ujutro. dići će se. ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. Sedeljka nije okončana. sanjao sam da mogu da letim. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. Hteo sam da b u d u zajedno. Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. težak izgled. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. nje­ govo telo je labavije. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina. Celog života sam imao snove padanja. predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. Ako je to pravilno urađeno. Večera nije bila važna. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. ali padaju kao bebe. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje. ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. To je jasno u slučaju fenomena spavanja.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. nije lako uraditi tu vežbu. 185 . Čini mi se kao da skoro vidim kraj. k a d a s a m imao otprilike šest. Vrlo je duboko. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). sedam ili osam godina. on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. Ali kasnije. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. U osnovi tog problema je anksioznost padanja. po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. ne može se ni podići. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. Najčešće. k a d a s a m bio student. Ako volja nije p o k r e n u t a . Telo mu je imalo drveni. tornju. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. Najčešće. moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. Zatim. kao b u n a r . Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. Njih dvoje su bili niski. nesposobno da izađe napolje. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. Međutim. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. Takođe. mišićavi.

a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. ukoliko joj je slobodna.0sećam olakšanje od padanja. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom.) 40 John Pfeiffer. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. 1969. Glodari. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Ako se iznenada izvuče taj oslonac. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. onda bi povratio ravnotežu. Naravno. Harper & 186 187 . sa intenzivnim strahom u oči­ ma. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. beba postaje uplašena i anksiozna. Son. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. On bi se odmah probudio. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna. U svakom slučaju. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu. pokuša­ vao da podigne glavu. kao veverice na primer. predstavlja uzrok anksioznosti padanja. (Prim. život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. Bilo je obilja hrane. ležao je na ćebetu i r e k a o : . gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja." Pošto je Mark pao. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. U vezi beba." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. u šupljinama drveća. kao što danas žive neki majmuni. Ali. nije se mogao smiriti. 31 The Emergence of Man (New York. počeo je snažno da plače. život na drveću ima i prednosti. Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. gaje svoje mladunče u gnezdima. dok su me ljudi gledali. Pfajfer ističe studije o pavijanima. novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . A padanja su bila česta. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. za t r e n u t a k reagovao usplahireno. prima­ tima koji žive na drveću. Kada sam pokušao da uzletim. p r e m a tome. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. Filogenetski razvoj ljudskih životinja. prev. Ali. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja.. 21). pao sam na nos. str. Za 39 majmunsku bebu. Rajh je 1945. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. Ali. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno.Stvarno sam i probao da poletim. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima.

k a d a nije sisalo. Drugo. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena.podići. u stvari." Reich. očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. nužno . 3. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka". Grudi su mu posta­ le osetljive. „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . disanje otežano. P r e m a Rajhu. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. kao da sebi obezbeduje oslonac.. Vol. Treće. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti. majčino telo treba da b u d e toplo. Dete nije bilo dovoljno nošeno. 8. Wilhelm. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n .. noseći povodac. Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. st u (New York. nema osnove na kojoj će se stajati. što je beba shvatala kao igru. igrajući se sa deteReich. To je pomagalo. ljuto i nesrećno. smireno i živo. a beba stavljena nazad u kolevku. Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. 41 tom. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. 1949). Rajh je to radio oko tri meseca. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. počela je da se grči. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. « Ibid. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela. a treće nedelje je dobilo bronhitis. „Bilo je. To dete je dobro napredovalo dve nedelje. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. The Orgone 188 189 . Po Rajhovim recima. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju.. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme. 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. 330. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. Prvo. 120—138. str. 329. pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. razigran način. I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. Tek kada smo ga podigli on se smirio . P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. Ali. k a o što to rade primitivne žene. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. The cancer Biopathy Institute Press. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke. 1951). Wilhelm. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja. K a d a se to prekinulo. Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. r . Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. Sledeći put. čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca." Ovo je r a đ e n o na nežan. str. Armoring in a Newborn Infant. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a . Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. što je Rajh nazvao orgazmom usta. No." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . kada smo pokušali da ga spusti­ mo. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. beba je izgledala uznemi­ reno. i najzad. što je Rajh zvao anorgonija. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. To je takode bilo uspešno.pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. Orgone Institute Press.

Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research. pražnjenje.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. Senzacija padanja. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. str. * Reich. možemo pitati. Znajući to. To radimo ležeći. IV. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. New York Orgone Institute Press. To se doživljava u očima. u stvari. tako da nema premeštanja tela u prostoru. ja brzo zaspim. S t v a r n o . 1955. čovek to ne može znati. Ali. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i. pada­ nje u san i zaljubljivanje . Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. P u ­ š e n j e . prema tome. jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. ostajem budan. Bez obzira na to. Međutim. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. Naravno. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. Ali. ako bi čovek zaspao stojeći. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. kada san savlada čoveka. Nekada san dođe brzo. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. prev. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Naravno. Telo iznenada postaje teško. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav".) 45 4 190 191 . što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. Anksioznost padanja je po Rajhu. pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. 45 Ako dremne. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. Vol. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. (Prim. proticanje i pokret su život tela. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . je njime proizvedena. e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. već da je sama kontrola postala nesvesna. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. jer se funkcija znanja gasi spavanjem. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. ili glavu uspravno. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. one su praktično različite. 32. u glavi i udovima. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. koja je normalno pod ego kontrolom. kao i tela. čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. glava joj pada. iz dešavanja u n u t a r tela. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela.

Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. . kao što se dešava svakome. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. sir. To je zastrašujuća senzacija. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. Zbog toga neki sportisti. Bila bih zarobljena. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. op. Interpretirajući dalje njena zapažanja. kao što su igrači ragbija. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. strah nestaje. ili da se u m r e . cit. isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. može se do­ živeti kao zadovoljstvo. jeste veliko zadovoljstvo. Deca čija je ego kontrola slaba. p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. u k o m e se oseća uzbuđenje života. Covek želi da se p u s t i da plovi. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. Buđe­ nje sa živim telom. ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. onda spoljašnjeg sveta. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. k a d a se čovek budi. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. . Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. sto podseća na k o n t u r e zemlje. ali upasti u zamku takođe znači umreti. sem što nema povratka na staro stanje. onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. ali čuvar k a ž e : „Ne. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. Boji se umiranja. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. znači upasti u zamku. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. Ako ono nije dovoljno živo. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . prvo postaje svestan svoga tela. Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. što se dešava samo m r t v o m telu. 13 193 . Betrayal of the Body. Ako čovek umre dok spava. Ali. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. P r e m a tome. 185. ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. biti nesposoban da se krećeš. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. prema tome. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. U stvari. Normalno. Kod Bila planinara se o tome radilo. previše je opasno". to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". anksioznost se ne javlja.. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. a r i t a m sporiji. Tajna padanja je ići sa padanjem. bez mogućnosti da i z a đ e m " . što je kao umiranje. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. padaju bez mnogo povreda. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. Umreti. ako se doživljava kao za­ strašujuća.

manifestovano u skakanju. Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. izolacija. ali takođe i u r u p i u sto­ maku. treba da mislimo o životu kao o pokretu. 47 sećaju tog divnog osećanja. Koristan efekat gravitacije. sa d r u ­ ge strane. Obrnuto se dešava sa spavanjem. Voda je takođe povezana sa seksom. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. u stomak i karlicu. ali. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. Dizanje. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. Psihološki. Ali. Od­ sustvo pokreta je smrt. čak težnjom ka još većim visinama. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. To se takođe može u vožnji toboganom. praznina. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji. seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. 13. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. onda je v r h u n a c koji to prati. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada. verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. Ako je orgazam veliki pad. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. razlog popularnosti. to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. Ali. može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. Covek se bukvalno topi od ljubavi. omogućava da dođe do sledećeg pada. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. U ljubavi smo u oblacima. 195 . Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. Ista se stvar dešava u seksu. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. op. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. gde se pali seksualna vatra. cit. siguran sam. slast stru­ janje i senzacije topljenja. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . život nastaje iz tih područja. što donosi svetlost dana. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. za­ dovoljavajući seksualni akt. odraz otpuštanja energije. proticanje uzbuđenja prema dole. Zalaženje sunca ili padanje u okean. Kako neko može pasti u visoko? Ali. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. fenomen nazvan „smrt ega". Taj protok izaziva. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. stalno težimo da se popnemo više. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. doživeti njegove padanja u vodu. stajanju i ležanju. kao što nastaje iz stomaka. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. Ali. Ako se plašimo da ćemo pasti. S t r a h od davljenja. Pleasure.nesvesnom i m r a k u . Neki od nas se možda " Lowen. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. što je. koji pred­ stavljaju t a m u .

Najzad. Ali. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. Međuljudski odno­ si su često stresni. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. Kad god postoji pretnja silom. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. energetski govoreno. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. Naravno. Moj prvi cilj je. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. kao što svako zna. da bi seks imao taj efekat. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu. čovek je pod stresom. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. Može se izvoditi seksualni akt. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. Očigledno. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. Na isti način. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. Prema tome. postajemo predmet gravitacije. Na nesreću.uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. ali kad god se uspravimo ni se krećemo. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. međutim. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. koje nijedan organizam ne može izbeći. kao što svako zna. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. niti uspona koji razgaljuje. Spavanje i seks su blisko povezani. ne bi bio p r e d m e t stresa. služi rasterećenju napetosti. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. ali se to. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Zatim. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa.

Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. of v w 199 . aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. kao što su mnogi antropolozi primetili. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste.ces. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. čak i u toj situaciji. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. The Human Animal (Chicago. Uopšte. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. Me­ đutim. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. bilo psihološki ili fizički. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema. postaje teško. Druga posledica uspravnog položaja je. ako ne i nemoguće. To je zaista tačno. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. ako pritiskamo podlogu. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. Ali. eliminišući stres sile gravita­ cije. Možemo rukovati i manipulisati objektima. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. oruđima i oružjima. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. prednju stranu. jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. kao što je Rajh verovao. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. gravitacija radi vukući nas naniže. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. podjednako je tačno. međutim. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. teško da treba dokazivati. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. Po fizičkom principu. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. ili ga vuče odozgo prema dole. 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. naviše i naniže. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. Tako su grudi i srce. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova. 1954). ta akcija je jed­ naka reakciji. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. Ali. povećana seksualna interesovanja. U krajnjoj analizi. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. The University Chicago Press. ili viši nivo uzbuđenja. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. stajati uspravno. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike.

To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. bežeći i stresne situacije. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. nego onoga gde je dupe. Nesposobni bilo da izbegnu stres. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. Na nesreću. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. Međutim. ako se pritisak nastavi. S t v a r a svet mašte. I naravno. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. Nije logično da se kaže „zadnjica". Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. Budući da sam ljudsko biće. i civilizovan. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. verujem. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. Međutim. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. muskulatura postaje previše razvijena. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. Da bi izdržalo stalni stres. a što je tipično za čoveka. Te dve velike m a s e mišića. Treće. niži deo tela. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. pošto je dupe. ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. Međutim. kako bi mogla tolerisati stres. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a . ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . telo ide u stanje delimičnog kolapsa. činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. ako je dete r a n o izloženo pritisku. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove.tim načinom bitisanja u svetu. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. u stvari. ali to je ono što telo te osobe kaže. U stvari. dete će uspravno dočekati stres.

radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. U tom velikom škripu. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. 1956) v 202 . Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. Međutim. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. ali može ati razorno dejstvo na telo. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. k a o posledica grča. Faza 2 j k a o hladni rat. često je direktni i neposredni rezultat stresa. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. počela bi faza 2. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . U svakom pogledu. a ipak osećaju a bi. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. K a d a je stres fizički napad n telo. poz. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. Faza 2 mož da traje dugo. ukoliko popuste. Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. time priznali svoje slabosti. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. Kažemo da su mu se leđa ukočila. Međutim. ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i .nadole. Kao rezime. dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka. u k o m e telo. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. N e k a d se. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča. nedostatak kao ljudskih bića. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. stvarno bivaju zgrčeni. zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . Drugi su došli na konsultacije. a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. da nije toga. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. pokušava da ga zadrži. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. Stalan stres. učvršćuju svoje oge. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. proces prilagođavanja takođe troši energiju. ali telo na kraju slabi. The Stress of Life (New York. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. obično na jednoj strani. A k o je osoba nepokretna zbog bola. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. Mada s a m psihijatar. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. javlja kila na međupršljenom disku. Onako kako je. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. J e d a n ili više mišića. To je zastrašujuća misao. S d r u g e strane. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. ako bi se stre nastavio. McGraw-Hill. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju.

ići ću kući da se odmorim. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Završila je posao. Odnos sa devojkom je bio intenzivan. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. Kada ju je grč uhvatio. ili duže. Osećao je da ne može nazad. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. a kratkovidost ne postoji. Očigledno. fizičkog i psihološkog tereta. Ranije je imala napad. isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. Oni takođe hodaju uspravno. Sem toga. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. da ne stoji uspravno. Pa ipak. dva dana. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. n 204 205 . bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Razmišljajući o katatoniji. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. čija su se leđa iznenada zgrčila. problemi srca su retki. Ali. pa su ga umesto toga leđa zadržavala. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. Kada sam ga video. stres je prisutan u svakom slučaju. imaju srce i oči. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. Ipak. ah to očigledno nije bilo dovoljno. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. obaveza. ali kada se noge slome leđa su pošteđena. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. Verujem da je to bilo t a k o prosto. To se ne dešava retko. Telo se transformisalo u kip. Tada se leđa predaju. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo. Čudno. zahtevi autoriteta. treba zna. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom.Da bi se t a k v e vežbe razumele. mislila j e : „Spala sam s nogu. Takvo stanje je katatonija. otišla kući. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. Htela je da prekine sa tim. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Katatoničar je podvojeno biće. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. Čim zar vršim posao. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. ljubomore i neizvesnosti. ali nije mogla. krivice. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. ali je primetila da hramlje. Ali. što je shizofreni modalitet. J e d a n mladić.ti zašto se grč javlja. da dam oduška nogama". Razlika nije u ljudima. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. ali retko bez svađa. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. odmarala se neko vreme.

nije ukočena u fiksiranom položaju. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. ne da se bore sa njim. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. e . Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn. Taj telesni položaj do­ pušta da. Uplašen je od fleksi­ bilnosti. Kolena su savijena. Ako je pritisak prevelik. jer to implicira mogućnost da se prepusti. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. presaviće se i čovek će pasti. Akcija kolena daje telu fleksibilnost.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. Taj kapacitet je funkcija kolena. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. Gornji deo je povijen. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . to se retko dešava. kolena će iz­ dati. Kada pritisak postane nepodnošljiv. uklju­ čujući karlicu. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. kolena će se saviti. Međutim. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. nego da se njeno telo rasturi. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. tako da uzrokuje artritis. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. U tom slučaju donji deo tela. osoba beži iz situacije. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . ne plaši se ni da ga napusti. svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. funkcioniše kao čvrsta osnova. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Ako su noge meke i savitljive. se pritisak p r e n e s e na kolena. Ali. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. kada je pritisak nepodnošljiv. Ako je pritisak odozgo veliki. prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. već da na njega reaguju. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. što štedi lumbosakralni deo. koja reaguju kao apsorber šoka.

To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan. po m o m e mišljenju. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. povrh bub­ rega. pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. Međutim. Međutim. stvarajući h o r m o n tiroksin. Ali. dok je u stanju odmaranja. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". One su. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. U 208 u 209 . jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. Na dubljem nivou. problem nikada ne postaje akutan. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje.slavi. taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. Ona to i radi. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje. ma po koju cenu. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. Sem toga. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. Smeštena je u suženju vrata. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. Međutim. koji cirkuliše proticanjem krvi. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. K a d a se to desi. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. odmah ispod tiroidne hrskavice. Sami hormoni ne produkuju energiju. To bi se. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. Vratimo se ponovo na stres. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. a zatim do iscrpljenosti. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. kako one to rade. Me­ đutim. Ali. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. kao što su i pluća. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. Poznato je u javnosti da je Džon F. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. blizu zadnje strane tela. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. Embriološki se razvila kao izrastaj guše. prema tome. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti. tiroidne. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Verujem da to nije slučajno. neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa.

ali umesto da se bori protiv toga. Može se osećati umornije. to se ne srne forsirati. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. uvuci stomak". Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. u početku je potrebna svesna pažnja. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. Ako to p e da uradi. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. to ga prisiljava da stoji ukrućeno. on se predaje i odmara se. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. nijedna druga ežba. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. gubeći elastičnost. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. u stvari. p r e m a tome. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. To može biti bolno. U s v Se 14* 211 . gde može da se oslobodi. K a d a se čovek pusti. mišići leđa će se pustiti. Onda. sve v r e m e dok stoji. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna. dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. bez previše bola. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. Međutim. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. koju u p r a v o želimo da smanjimo. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. na­ glašavajući. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. kao što se ne sme forsirati. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga. ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad. isturi g r u d n i koš. Stolac je smešten pored kreveta. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. „drži stalno no­ ge blago savijene". To se može vežbati dok se čovek brije. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. ali. Ali.

cak i na nivou celokupnog tela. K a d a se to desi. Raditi ih pravilno. slomiću ti leđa". popuštanja i predaje. automatizovana osoba. a napetost pro­ izvodi bol. jednoga dana. ima još jednu značajnu funkciju. ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . Ako se čovek toga plaši. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. To se može reći buntovnom de­ tetu. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. smanjujući pokretljivost leđa. uzdržavanje od pokazivanja potreba. plačemo zbog oola ili tuge. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. mora se prvo proraditi strah. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. a to je kada osoba postane uplašena. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. skačemo od radosti. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. Na primer. ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. jer to povećava osećanje zarobljenosti. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol. nevoljni pokreti tela su suština života. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. Međutim. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. Ali. potrebna je analiza straha. ukoliko nije u klopci. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". sem funkcije oslobađanja napetosti. Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 . leđa postaju hronično ukrućena. Pacijenti nisu u tom položaju. Ali. želja i ljubavi. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. jer će se t a d a to sigurno i desiti. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. Osoba se ne može slomiti. Ali. strah od bola. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. S t r a h stvara napetost. U svim slučajevima. Da se izrazim još snažnije.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. ciklus disanja. ukoliko ih pra­ vilno radi. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. Lupanje srca. pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. K a d a ljudi plaču. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. Vibriranje tela. tresemo se od besa. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. da bi se to postiglo. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom.

Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. koji je najsmisleniji. Jer. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. u Orgazam. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. opuštenosti i pospanosti. čovpl* ostaje u frustriranom. Nema dva j e d n a k a orgazma. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. razdraženom i nemirnom staniu. Reći. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. onda doživljavamo p u n orgazam. S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. to je prava stvar. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji. ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. Orgazam. Kao što svako t r e b a da zna. Tako je dobro. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. posebno ako reagujemo srcem. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. a sada ga postigne. one nas pokreću na dublji. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. To može postati psihička tegoba. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. kao što je s a m Rajh shvatio. to se takođe vrlo retko dešava. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. znači taj život. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. Dalje. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. u kom slučaju seksualni kontakt. „orgazam je orgazam". samo je igra reči. koji pruža najviše zadovoljstva. Ali. Ali. P o k r e n u t i smo orgazmom. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. što pruža zadovoljstvo. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . Ali. Ali. Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . smisaoniji način. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. prijatnih Pokreta tela. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. to su spontane. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena.stva. onakav kakvim ga je Rajh opisao. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. nevoljne akcije. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Ako se to desi. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a .

mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. K a k o terapija napre­ duje. Rasterećenje. Ruke leže sa strane. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. Dizače se sa izdisanjem. Ali. da nemaju seksualnih problema. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. To nije jedini način oslobađanja napetosti. Bez obzira na to šta ljudi govore. plače zato što je tužan. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. Sledeća slika to pokazuje. oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. već pada unazad. pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. nazad sa izdisanjem. a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi. ne učestvuje u tim pokretima unapred. To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. međutim. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. međutim. nape­ tost se ponovo može izgraditi. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. a predavanje se doživljava kao pretnja. IZDISANJE .koji aktivno reaguju. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše. dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. Glava.POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . nije stal­ no. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. Ovde je važno ponoviti taj opis. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. a padati nazad sa udi­ sanjem. da su vrlo zadovoljni. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. 217 . ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe.

cit. treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . U seksualnom o d n o s L i j drugačije. malo je vfr. op. U odsustvu agresije. Taj pokret se zove refleks orgazma. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Čežnja je povezana sa erosom. op. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . To znači snažan u pozitivnom smislu. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. Kada se pojavi udisanje. Refleks orgazma nije orgazam. u stvari. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. 50 218 219 . izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije. već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. Bez obzira na to. The Physical Dynamics of Character Structure. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. o š t o postigne kontrolu. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. već ka dominaciji. S d r u g e stra50 a p Lowen. Opet. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. objekta ljubavi u seksu. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. što se opaža kao nežan erotski kvalitet. a da se ne postane napet ili anksiozan. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. a zamišljenog objekta u masturbaciji.OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. Terapeut je t u zbog njega. Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem. nežnoj akciji se dodaje agresivan element.. rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve. postaje pasivan. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. besan ili grabljiv. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. seks je sveden na senzualnost.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. To je suprotno od pasivnosti. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala. Sisanje se odnosi na udisanje. ljubavlju i nežnošću. pokret koji čini agresiju. Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. nogu i ruku. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body. to je. ali se ne uključuje čitavo telo. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. kao što je to činio Rajh. posebno kroz velike mišiće leđa. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". Kada se naboj kreće od podloge prema gore. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. cit. U seksu. Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće.

ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. nećete moći da se krećete unapred. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. karlica p a d a nazad. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Oralni k a r a k t e r je pasivan. Međutim. Međutim. to predstavlja posezanje bez osećanja. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. ali sa kolenima još više savijenim. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. kada im se kaže da kreću karlicu unapred. da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. dignite levu i prebacite je na­ pred. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju. mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan. Sada. Međutim. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. A B. Njegova agresija je skrivena. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. ustajanje i guranje karlicom. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. C. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa. Rečeno jezikom tela.ne. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. kontrahujući mišiće zad­ njice. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak. Ako v a m je karlica ukočena. Ako čovek pr> tiska podlogu. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. Ako se pete drže pod­ loge. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke.

Harper o p h o n e Books. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. A manual of bioenergetic exercises. NAGINJANJE UNAPRED C. Lowen. 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. ili obične stolice. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. 1977. masažu. u priručniku za bioenergetske v e ž b e .DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. dok su pete A. N e w York. a kolena skoro potPuno savijena. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana. A.) 222 223 . Opisaću je ovde. Telo je n a g n u t o napred. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. ali pokret ne može da se javi. The Way Vibrant Health. gnječenje napetih mišića. (Prim. prev. stopala su razdvojena oko 15 cm. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. ako neki čitalac želi da je isproba.

Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom.malČice podignute sa podloge. K a d a bol postane nepodnošljiv. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. osetiće se prilična količina bola. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. ali ne na prstima. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. da skrije njegovo neprijateljstvo. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . posebno negativnih osećanja. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. Takođe. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. čovek pada. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. ne obazirući se na moja osećanja". a karlica da se drži labavo. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. zauzima odbrambeni položaj. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. pada napred na svoja kolena. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. P r e m a tome. ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. a karlica isturena napred bez naprezanja. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. pošto je mislila o pada­ nju. On je bio sadista. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. Slika penisa ju je podsetila na oca. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. videla je sliku penisa. Uopšte rečeno. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja. Ako su još i mišići butina napeti. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. S t o m a k treba da b u d e isturen. savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. Hodao je po kući go. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima.

Zavrnuću ti šiju. koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. ili ja. P r e m a tome. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. Ali. drugi predstavnik omraženog muškog pola. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. Nekoliko vežbi je pogodno za to. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. muški ili ženski. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. Sada pacijent. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. mladić sa kojim se zabavlja. Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja.ma. ne može da kaže ni da. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. Uvija­ jući peškir. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ponizio si me i ja te prezirem. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. udara karlicom o krevet žestokim pokretima. anksioznost padanja se smanjuje. To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. Mrzim te. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . nežno dodirivanje i držanje. To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. Pose­ zanje za kontaktom. i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. neprijateljska osećanja i bes. ona sada mrzi sve muškarce. da zarije prste nogu u dušek. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. „Ti si čudovište. ali se čovek oseća čisto. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. Kao devojka i žena ona voli muškarce. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. one bi neizostavno bile zle. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. Međutim. kao da je oprao svoje prljave r u k e . A k o se koriste reči. ili bilo kojem muškarcu. Ona i dalje postoji sama za sebe. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima. niti su ograni­ čene na negativna. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. otkinuti glavu." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. Uvrćući peškir. Ta vežba se ne radi rutinski. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. uključujući i svoga oca. uključujući i t e r a p e u t a . ili bi volela da kaže svome ocu. već akcijom. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. v u l g a r n e i uvredljive. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e . pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela.

onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. kao što su pevanje i plesanje. Kao i svaki drugi terapeut. na primer. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. Što se tiče moga rada. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. Međutim. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. Možemo čak prepoznati određenog konja.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. pa do najprofinjenijih. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. P r e m a toj definiciji. Međutim. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. mi neprestano nešto izražavamo. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. kosa. približno određuje godine. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. tu nema pokreta niti akcije. boja. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. to svakako nije tačno. ako smo ga poznavali. Iz toga proizlaze dve važne stvari. F o r m a i oblik tela. ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. nego uploviti u seks. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. određuju vrstu i pojedinca. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. glas. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. Način na koji čovek hoda. mada nisu identični sa ovima. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. Ali. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. počev od najosnovnijih. bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. kao što su hodanje i jedenje. oči.

ton. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. ekspresivniji. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. kao što je slučaj u seksu. spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. Međutim. p r e m a tome. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva.. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. Govor je dobar primer. A b r a h a m Maslov (Maslow). Spontanost. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata.ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". prema tome. neprepredenost. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. Međutim. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije. Deca to ne mogu da razlikuju. već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji. odsustvo napregnute težnje. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. ritam i gestove. ta razlika se ne može strogo primeniti. „odsustvo prepredenosti". Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. neutralnost. pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. Reči koje koristimo su naučeni odgovori. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. Onda je nužno razumeti te prepreke. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. S druge strane. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. Obe reči. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. neimitiranje itd. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. ne može ljude obučavati u tome. Ne može neko obučavati druge spontanosti. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. a ne svesnost. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. istinoljubivost. U ovom d r u g o m slučaju. Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. slobodno funkcionišućeg organizma. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. odsustvo namernog „pokušavanja". „odsustvo smetnji". a time i direktna. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke.

ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Zavidimo osobi sa lepom kosom. a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. gracioznim pokretima i tako da­ lje. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. kada se izgubi spontani impuls da se peva. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. smanjena je i spontanost. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. Obr­ nut redosled takođe važi. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. Međutim. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. jer ono izražava ono što mi jesmo. Naravno. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. dobrim držanjem tela. Uopšte govoreći. čak ni kada spava. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. Adolf P o r t m a n (Portmann). Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. Srećom. pisanje. Isto važi za ples. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. Dečija igra ima taj kvalitet. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. čistim tenom. belim zubima. zadovoljstvo je najveće. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. nužno se smanjuje i pokretljivost. bez ikakve svesne misli o izražavanju. izraz lica i drugih telesnih akcija. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. U situacijama gde se može biti slobodno spontan. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. Ali.od reakcija drugih. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. Osećati se dobro i izgledati dobro. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. kao i plesanje. vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu. poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. ide jedno sa drugim. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. govor. blistavim očima. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. Za kretanje je potrebna energija.

noge se mogu kretati. spoljašnji izraz i samstvo. kada se osoba prepusti. mada se njegov lik nadvio nad Evropom. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. uče da se potpunije predaju pokretima. jeste njihov opseg samoizražavanja. koristeći jednu nogu za drugom. da bi ih učinili ekspresivnijim. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma. zavisi u velikoj meri od . Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. teku n a m suze. . K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima.teresovan za ekspresiju kod životinja. na pri­ mer. sisanje. Normalno. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . Kažemo pacijentu da šutira. glas jeca a telo se može grčiti. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. Ako nema provokacije. jer je to njegova ambicija. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. to je negiranje. šutiranje je nasumično i nekoordinirano. dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. dodirivanje. glas i oči. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. na primer. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja". Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. gri­ ženje. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život.va i torzo n e p o ­ kretni. udaranje. Kako je postajao stariji. Moć stvara samo veći „imidž". ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. Da je Napoleon umeo da igra i peva. Mada je akcija voljno započeta. . ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. Ono što je stvarno malo. Covek može imati mnogo novca. znači buniti se. bilo Pesnicama ili teniskim reketom. bivao je sve niži. . ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. uključujući dodirivanje. K a d a se osećamo nesrećno. ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Koristeći glas. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. relativno je prosta 235 . Sutnuti. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. Šutiranje dok se leži na krevetu. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. . Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. povećava učešće i rasterećenje. Šutiranje je dobar primer. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost.. pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. Svaki put kada paci­ jenti. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. Zvali su ga „mali kaplar". ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. Na primer. u d a r a dušek. ili skup automobil. griženje i tako dalje. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. ali ne i veće samstvo. što sumnjam da je ikada i postigao. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. Na pri­ mer. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. dok su gla. jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. zvuke_ i izgled. Ali. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. Udaranje kreveta. da poseže za kon234 taktom. jeste akcija udaranja. šutiraju ili udaraju krevet. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti.

može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. ali je princip u oba slučaja sličan.akcija.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. naučeni tokom igara u detinjstvu. 63 (New York. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. međutim. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. P r e m a tome. već njihova r a z u m n a kombinacija. a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. bilo bi pogrešno zapostaviti masku. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. Ali. vežbanjem. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. psihološki evaluator stresa. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. (Prim. Bell). Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. k a o hronična tenzija. ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. Grune 236 237 . čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. ili licem kojim se predstavlja svetu. Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. prev. drže kolena ukočeno. mada malo ljudi to može dobro da uradi. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. Alan Bel (Allan D. ili analiza ili učenje. Glas može biti ravan. glas joj postaje ravan. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. 1954). Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. iznos t r e 53 Paul M. sluge i poručnici. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. Ljudi se ne protegnu dovoljno. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. Ali. drugi na sadašnjost. To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. The Voice of Neurosis Stratton. Moses. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. k a d a dete ima emocionalne probleme. Svaka tera­ pija. Među­ tim. ne saviju leđa unazad. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". bez dubine ili rezonance. a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . ličnost se odražava kroz zvuk osobe. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. nastav­ nici. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. Maska utiče na glas i menja ga. njenih akcija i pokreta. Propovednici. to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. K a d a osoba izgovori laž. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. Ali. P r e m a tom značenju. prema tome. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. i to osećanje je valjano. Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. već slušaj glas". Pod stresom se. ne obra­ ćaj pažnju na masku. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. predsednik kompanije koja pravi tu spravu.

Ali. str. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. glas postaje ta­ kođe d r h t a v . Mišići glasa. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova. Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. na primer. odraža. p r e m a tome. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata. Koristeći elektronsku opremu. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. nauče svoje lekcije. ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Napetosti u v r a t u i mišićima grla. Kod ozbiljne anksioznosti. t a k o đ e pokazuju te iste tremore. bilo u telu ih glasu. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. koje su vrlo česte. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. da ponovo. . Imao je potpuno normalne glasne žice. Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. Slič­ no. u mladićkom dobu. 47. 239 . Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio. koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. žalio se na stalnu promuklost. a koje ću citirati. m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. kao i efekat stresa. Otud forsi­ ran ton. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. ali. može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a .. nastavio je da govori u falsetu. U stvari. gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. Drugi pacijent. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata.. s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. u stvari. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. utiču na rezonancu glasa. delujući na glasne žice koje vibriraju. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. mogao da peva bariton. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse.m o r a smanjuje. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. Neophodno je. zavisno od emocija koje su prisutne. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju ." Tremori su ono što ja zovem vibracije. Nisam autoritet za probleme glasa. sa različitim registrom glasova. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld.U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . mladi advokat.

Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. mada nisu nevažne. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. opisaću kako ja to radim. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. 55 240 241 . Iznenađujuće. Muškarac sa monotonim. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. Institute for BioEnergetic Analysis. iako se jačina pritiska ne men ja. 11. Ako pacijent ne vrišti. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. bilo da je nastala zbog straha. 1969). Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. K a d a je glas jedne osobe slobodan. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. izazivajući svog „oca ugnjetača". d r u g e nemoćno. Ne znajući uzrok njenog problema. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u . suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. naći ćemo tri područja u 16 I John C. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. Na nesreću. ali pošto je to toliko važno. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. jecajući glas. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. zadovoljstvo i ljubav kroz tih. ja p r e k i d a m pritisak. tuga kroz dubok. Reči su manje važne. besa ili intenzivne frustracije. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. g u g u t a v zvuk. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. ?n dolazi od srca. koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. bes kroz glasan.blok se otvara. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. dok pacijent vrišti. ne oseća bol. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. Međutim. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe. str. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. Pijerakos je koristio taj manevar. The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. kao što smo ranije videli. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. Pierrakos. Znao sam da joj to ne može škoditi. na a u t o -putu. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. n e k e plaču energično. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. ponudio sam jedan savet. oštar ton. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. piskutav. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa.

Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. Negutanjem neprihvatljivog predmeta. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. to se pridodaje anksioznosti. jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. ugurala bi svoju dojku u bebina usta. kao što su vilice i jezik. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . Donja vilica igra posebnu ulogu. lekove. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. Psihološka važnost. A nekoliko s t r u k t u r a . čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. psihološki integritet organizma može da se održi. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. Taj izbor se gubi k a d a supstanca. a rezultat 16" 242 243 . ili p r e d m e t a koji može ozlediti. kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. stegnutost ometa disanje. Nužno. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. ali takođe ograđuje one u n u t r a . su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. Na nesreću. Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna. takođe je jasna. v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. ezofagus i t r a h e j a su iza. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio .. Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka. situacije i slično. To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. učestvuju u njegovom operisanju. Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". mada manje očigledna. P r e m a tome. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. voda ili h r a n a na primer. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. primedbe. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. što mi činimo kada zevamo. Farinks i usta su prednji deo te zone.

koju sam i ranije čuo. vrisak je mogao da izađe. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. 245 . drugi je spoj glave i vrata. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. već su bili stalno pod pritiskom. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. pevanje kao i cviljenje. kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. srednje i zadnje skalene mišiće. K a d a se hronično grče. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. Zbog bola. Ali. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. koja još uvek postoji u njihovim srcima. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Anatomija. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. u širem smislu. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. ljudskog bića. koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. Ali. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. da guguću i proizvode zvuke dozivanja. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. zatvarajući otvor prema gru­ dima. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice.toga je da se usta. bio s a m razočaran. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. Ali. kao što je Rajh otkrio. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. Bilo je neophodno. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. Prvi je oko u s t a . Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". a time^ i prema srcu. posebno u predelu grudi. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. bol već postoji u pacijentu. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a .

Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima.. ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. Rečeno na prozaičniji način. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. Gledajući u t a k v e oči. t r e b a blago gledati u oči. Mačkine oči. cit." Zbunjenost — „Ne razumem. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. njihove tople braon oči su kao zemlja. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. oči svih životinja mogu da izraze osećanja. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. jer verujem svojim čulima. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas." Čežnja — „Želim da te volim. Ali. Ako su oči ogledalo duše. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. K a d a su relaksirane. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. Ipak. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. češće se vidi tuga i strah. sadrži potpuniji 246 . Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom. U prvom slučaju su neprobojne. oči su prozori tela. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života. Da bi se čitala ta ekspresija. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled. na primer. the Body. Oči ptice su dru­ gačije. Međutim. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna. skoro sam se ježio od užasa. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet. imaju kvalitet nezavisnosti i distance." Erotika — „Uzbuđuješ me. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. Takođe ima očiju koje se smeju." Mržnja — „Mrzim te. negde daleko. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. zastrašujuću moć. K a d a se to desi. pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. koje blistaju. u drugom se može čitati ličnost. prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. kao i svi prozori. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. op. Čovek oseća drugu osobu. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica. kao što ćemo videti).

efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. pa se doživljava kao š a m a r u lice. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. Pogledi su. j e r dovodi osećanja do očiju. koji svlači itd. na primer. kao što sam već rekao. Ako majka reaguje sa ljubavlju. može osećati sasvim suprotno. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. U stvari. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. okreće od onoga što oseća. K o n t a k t je funk­ cija gledanja. u stvari. sretnu oči muš­ karca i žene. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. što onda čini da se osoba oseća življom. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. K a d a su ljudi zatvoreni. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava.sistema. Izgled može biti čvrst i oštar. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . bilo u očekivanju zadovoljstva. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. Oči su otvorene i pozivajuće. a pogled ima erotski kvalitet. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije. iznad njega. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. ili gledaju n e k u d neodređeno. ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. oni to vide. 248 mnogo moćniji od reči. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. ili mek. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. ili skreću pogled. S druge strane. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. posebno kada su učesnici različitog pola. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. Majka može reći detetu da ga voli. kroz njega. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. one su organ čula vida i organ kontakta. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. imaju d v o s t r u k u funkciju. Može biti pogled koji prodire. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. oko njega. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. što se neurotski razrešava tako što se dete. Oči. ali ako je njen pogled hladan i udaljen. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. K a d a se. Covek može gledati u drugoga. N a r a v n o . dete neće steći osećanje da je voljeno. a glas ravan ili težak. Međutim. verujući recima. jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. jer je kontakt očima način dodirivanja. može imati seksualne implikacije. koji se doživljava kao milovanje. posebno u odnosu majke i bebe. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete.

Međutim. Naglasio bih. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. Kod znatne rigidnosti. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. genitalije i stopala. Te tačke. koje takođe ima efekat na oči. ih da može „odlutati". Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. čije oči imaju odsutan pogled. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. jer je sigurna u sebe. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. Ona to može lako da uradi.ili individualne terapije. koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. su oči. koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. zaintere­ sovan. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. kao što sam ranije pomenuo. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala". K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. oči postaju tvrde. To svakako važi za shizofrene osobe. a ja opisao u knjizi Izdaja tela. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. ruke. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. dodir. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. zavodljiv. Rajh je to komentarisao. Kod umirućih se oči zastakle. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. Drugi pogled je topao.

gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. A h . Dobio sam naočare. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. emocionalno i fizički. P r e nekoliko godina. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. Gledajući unazad. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. Na nesreću. 253 . K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. ali to mi nije predstavljalo teškoću. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. sunčanoj atmosferi. majka je odustala od naočara. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. I one su nestale za nedelju dana. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. I nosio s a m ih u futroli. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. U takvom slučaju n u d i m kompromis. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. prilikom polaganja vozač­ kog ispita. Moja majka. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. Voleo sam sunce i čistu. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. Za razliku od mazohističkog karaktera. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. to i jeste postala retkost. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. blistavu svetlost sunčanog dana. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije.gube sjaj. Ali. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. ali na manje upadljiv način. uprkos zabrinutosti. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. Međutim. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu.

Devojčica je bila kratkovida. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. Na žalost. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. besom. proširuju polje perifernog viđenja. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Nisu sva deca takve sreće. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. Nije teško objasniti strah. To zavisi od mnogo faktora. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. Srećom. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. ali je strah nespecifične prirode. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. i količinu stresa u kući. naročito oči. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. m e đ u t i m . k a k o sam n a k n a d n o izračunao. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. u smislu snaga koje je stvaraju. i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. i jer s a m bio „ženica njenog oka". ne oseća nikakav strah. Kratkovida osoba. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. ali smanjuju centralno viđenje. telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha.U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće. kao što s a m kazao ranije. Psihološki. doživljava stanje šoka. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. dete 255 . Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. Postoji i drugi element. vrištanje ili temper tantrum. Uopšte uzev. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. nje­ govo telo. Ali. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. Kćerka nije obraćala pažnju. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. to je možda uobičajena pojava za nju. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. vrištanjem. dete će prisilno stezati oči. Bez obzira na to. Ali. to se nije ponavljalo. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. Širom otvorene oči. stvarajući rigidnost i napregnutost. Mišići u osnovi glave.

plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. disanje ozbiljno ograničeno. Kratkovido oko je u stanju šoka. kao što 256 sam već pomenuo. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. 17 257 . Vizuelna funkcija je očuvana. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. one nisu ni pod nabojem. uključujući i oči. potrebnu su obe k o m ­ ponente. Ali. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena.se povlači u mali. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. ograničen prostor. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Oči su prividno pošteđene. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. koji traže pažnju. a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. ali koji nisu postali kratkovidi. zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. Na opštem planu. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. p r e k o čela do očiju. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. penje se do v r h a glave. Njihov energetski nivo je snižen. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. niti su ekspresivne. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. Disanje ima pozitivan efekat na oči. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. kroz grlo i lice do očiju. a ne samo vizuelni. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. S a m i pacijenti. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. od srca. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom. to se odražava na čitavo telo. To stvara topao. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. molećiv pogled. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. Slika prikazuje ta dva puta. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. Drugi p u t jc duž le­ đa. pogled će biti m o - lećiv. pogled će biti tvrd. Ako je agresivna komponenta slaba. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. m a d a su neop­ hodne i od koristi. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. Jedan je duž tela. To se vidi kod shizofrenih osoba. ne rešavaju potpuno problem.

što se manifestu je kroz glatko čelo. Kao dete je imao dve operacije očiju. Međutim. On je videokamerom snimao šta radim. Sada. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. Moja intervencija je bila eksperimentalna. što nameće j a k teret očnoj 258 259 . Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. Isturajući vilicu. što povećava m i ­ šićnu napetost. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. P r o m e n a je bila dramatična. Vid desnim okom. Video je samo l e vim okom. mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. Ali. vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n . jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Ka­ da je povučena nežna komponenta. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka. sužene ženice i fokusirano viđenje. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". opuštene obrve. energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova. ali nije dugo trajala. ali to nije donelo trajniji rezultat. obrve se podižu a oči širom otvaraju. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. m a d a normalnim. koristim sledeći postupak. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. one su relaksirane.Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Ako je strah intenzivan. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. Da bih to postigao.. energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. Međutim. Međutim. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve.

Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. Jer. J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Čim počne vriš­ tanje.tima. efekat je dramatičan. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. kao u stavu zaštite. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Odmah je otišao kući i spavao dva sata. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma. primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. Međutim. i sa izrazom straha. To je dete koje se krije od sveta. pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. Taj postupak se obično završava zagrljajem. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna. taj postupak nije uvek efi­ kasan. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. K a d a se to desi. da dodiruje i da b u d e dodirivan. oslobađanje k r i k a se olakšava. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. kao da hoće da je tuče. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. pri čemu pacijent duboko jeca. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. ali se ne usuđuje. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči. će mu se drugi podsmevati. Javio se čim se probudio. želeći da izađe. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. Dobro je kada se izađe". Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. glas i telo. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. j e r sam dobar dečak". Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. da će biti odbačeno ili da. dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. Naravno. Nećeš me povrediti. ja prestajem sa pritiskom. sve dok su oči širom otvorene. one su najbolje žito za analitički mlin. j e r ja saosećam sa njima. Kao što sam pomenuo.

Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja. Ako se neko ne može prepustiti. Taj postupak je. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Držeći j a v n a predavanja. da ne dozvoli tu mogućnost. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. To je prirodno. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. Međutim. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. ona je pri­ sutna. što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. ali bez obzira na to. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. Govorio sam o prepuštanju. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. on biva zadržavan. to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. oslobađajući se mišićne napetosti. Interesovala. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. Mnoge su mi to i kazale. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. Obično bude b a r jedan. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. Postupak je vrlo prost. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. Osoba sedi na stolici. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. seksualnost ne znači genitalnost. ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Ali. To ide dotle i ne dalje. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. uspostavljajući ga sa pacijentom. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. nego do­ diruje muškarca ili ženu. Tragična greška je ako do toga dođe. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. Možemo. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. čak i ako je to po­ navljanje. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. on ipak ostaje odrastao čovek. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. sa prstima povrh lobanje. To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. međutim. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. potpuno svestan te činjenice. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene. Treba dodati još jednu opomenu.

On je imao nešto tenzije. stvarajući glavobolju. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. Poklopac je figurativan pojam. po m o m iskustvu. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu. do gornje vilice. stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. tačno ispod ugla vilice. K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. mada nije prikazano. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. kroz prednji deo tela. p r e k o v r h a glave do očiju i. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. m a d a erotsko. ali to nije isto što i glavobolja.tenzija kod emocionalnih problema. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. ali to nisam komentarisao. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. 264 265 . Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem. kao u slučaju mog rođaka. Neko može osećati napetost u glavi. glavobolja nestaje.. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". To objašnjava zašto glavobolja. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje.ne gubi glavu". ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. nije ograničeno samo na njih. došao sam do mog rođaka. Međutim. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. To je bilo sve. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. tako da se ponaša kao poklopac. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. To znači da su stigla do površine uma. Ali. može trajati godinama. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. Glavobolja od migrene. Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. u osnovi glave. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. K a d a se te tenzije oslobode. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa.

Međutim. Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. velikih u d a ­ ljenosti. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. Ali. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. a koji su bili seksualno aktivni. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. glavobolja je neizbežno nesta­ jala. Naravno. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. razumevanje nije samo intelektualna operacija. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. taj postupak je smanjivao intenzitet. što joj je bilo teško da to prizna. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja. to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. 51 266 267 . Ponekad. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. ali oni nisu re­ šenje problema.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. da bi glavobolja mogla da se otkloni. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. a najzad i da je eliminišem. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. ili k a d a je na s a m o m početku napada. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . oseća j an način. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. Ali. ali nije otklanjao glavobolju. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. kada je n a p a d trajao satima. posle prespavane noći koja je sledila seansu.

jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada. koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. geštalt terapije. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. ali nije najpouzdanija . Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. pokreta susretanja. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti. Pošto je bioenergetika doprinela tome. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima. Ljudi.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti.. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. Treba. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. Ili. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. negira vrednost zakona uzroka i posledice. op. kao i kulture. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. pravimo loš izbor. tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. međutim. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. Ali. važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. ima potpuniju 268 . da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. jer ima u n j e m u n e k e istine. nije ni m e ­ hanicizam pogrešan. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. i pošto pripada humanističkom pristupu. kao i u z b r d o . 269 Lowen. pak. izuzev povlačenja kroz smrt. može se opisati kao mehanicistička. akcija n e m a nikakav smisao. Ima. od­ nosa između siromaštva i kriminala. u n a j m a n j u r u k u . n a r a v n o . Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. on stalno teži ka tome. I zaista. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. mogu ići niz­ brdo. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. 59 Body. umetnost. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. Mistični stav. eit. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". to se stvarno dešava.

Impulsi polaze iz centra ili jezgra. kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. On ne poseže samo na mehanicistički način. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Čineći to. 270 271 . već otvo­ ren sistem. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. Ali. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. dopušta razm e n u između individue i sveta. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. svet i kosmos jedno. on oseća da su on. U stvari. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. posebno materijalnih. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. kao i dinamizma. i ako zarijem nož u tvoje srce. ona je selektivno propustljiva. S druge stra­ ne. Ali. ta m e m b r a n a nije zid. Kao entitet koji reaguje. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. zasigurno ćeš umreti. Recimo ovako. doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. J e r uzročnost zaista postoji. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. jer nijedan ne negira drugi. m e đ u t i m . što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali. Gledajući tu sliku. Život. pošto je svestan svoje individualnosti. ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. U svetu ob­ jekata ili stvari. dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. takođe. ima mehanicizma u životu. j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. Ali. k a k o je to Rajh opisao. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. postoje oba sveta. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. nije zatvoren.

koji je sa druge strane zida. proučavani kao posebna zbivanja. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. zavisno od potreba. gleda dole. okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. a ne kao o stanju. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. oni su isti. što je otprilike ono što čini bioenergetiku. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu. zbog rascepa. izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. tako da može biti svestan ili ne. gleda gore. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . na primer. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. propušta da vidi lepotu neba. jer. Nasuprot tome. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. ali ne na obe u isto vreme. U osnovi. nije važno. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. Mehanicista. svest mistika je šira. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. Ali. Mehanicista. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. k a o što je funkcija govora. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. Covek može govoriti. kao što je Rajh objasnio. kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. zavisno od situacije. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. ili ćutati. Jedini način jeste da se sruši zid. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. a svaki mistik mehanicista na površini. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. svaki mehanicista je mistik iznutra. morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. mistična svest ne vidi drveće od šume. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger).unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. ali. ta dva sveta nisu zajedno. Dokle god je zid podignut.

postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. Sem toga. u stvari. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. Međutim. j e r u procesu opažanja novog. oštrom osetljivošću za mirise. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. Slično je 1 sa svešću. U penisu. Osoba sa jasnijim viđenjem. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. mi ne vidimo staro. odgovara sličnom faktoru u svesti. preciznijim čulom sluha. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. Slični faktori operišu u svesti — naime. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. već živo. to smo toga svesniji. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. Najzad. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. tako da ga možemo videti jasno. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. pojačivač. Televizor je mehanička sprava. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. boljim u k u ­ som — drugim recima. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. zavisno od stepena njihove osetljivosti. Među­ tim. Oči­ gledno. ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. Mogu. koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. na primer. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. To odražava kvalitet njihove svesti. što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. telesne i u m n e . Isto tako k a d a je ruka. Takvo stanje je krajnje bolno. ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. j a k a svetlost otkriva više nego slaba. moguće je na­ praviti takvo poređenje. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo.me pod nazivom mišljenja. Ali. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. u k o m slučaju može peckati i vibrirati. K a d a se na taj način izrazi. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. ako je svest funkcija. imati predstavu noge. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . e k r a n svetli i pokazuje sliku. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja. gle­ dati svoju nogu. jer što više obraćamo pažnju na nešto.

Znači. s t r a h ili sreću. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . Ti procesi su ritmičko disanje. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. nevoljne i spontane akcije. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. što malo dete ne može opaziti. beba koja plače za majkom. što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. pri­ rodom i kosmosom. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti.).gije u telu. iznos pažnje ili svesti pada na nulu. koji. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. kako sam to ranije opisao. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. k a d a je naboj povučen sa površine tela. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. Ono plače. Bes. v i b r a t o m o stanje muskulature. tugu. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. k a d a smo budni. međutim. U snu. više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. po mom mišljenju. neudobnost itd. periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. svesni smo. Sledeći nivo svesti. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. na primer. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. uključuje opažanja specifičnih emocija. 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. A k o su naše reakcije spontane. D r u g i m recima. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom. što je samo kristalizacija svesti. sa razlivanjem granica samstva tako da. ona ne oseća gubitak. Vrlo malo dete ne oseća bes. dok se druga kreće ka nediferencijaciji.

m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. individue) postaje definisaniji.. Me­ đutim. svesna je svoje aktivne uloge. Oni lako komuniciraju svoje misli. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. cit. b a v e se gimnastikom ili plesom. Ali. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. Doduše. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. što oni i jesu. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. b a r za n e k e od nas. posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. nije za­ vedena „carevim novim odelom". t a k o da se promena ne može lako opažati. kao cvetajući pu­ poljak. Govore o osećanjima. Svest telom je na suprotnom polu. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. da bi po­ pravili stas). Radeći to. ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. ona se ne proširuje. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. postaje Lowen.Svesnost se odmotava postepeno. Oni žive u svojim glavama. niti r e a guju na njih. ili varati ". već da misle svoj p u t kroz život. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. korišćenjem jezika i reči. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. Ipak. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. stva­ rajući samosvest. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. ranju ega. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. imaju pretežno svest glavom. Mnogi ljudi. Slično. Pleasure. a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. K a k o se taj svet povećava. tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega. Osoba je i subjekt i objekt. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. na primer. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. Da kažem prostije. pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Da bih prikazao tu razliku. To nije isto što i biti svestan sebe. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. a ne kao p r a v o samstvo. Važan izbor je da li reći istinu. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. senzacije i telesne procese. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. ali ih ne osećaju. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. m a d a suprotan slučaj nije redak. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. čovek može misliti o svome mišljenju. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. op. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. 80 šira i obimnija. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom.

Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e . Books. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju.da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. str. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. 1955). A pošto je svest u m a čisto svetio. možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. 280 281 . K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. Ali. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. K a d a bismo sve uklju­ čili. 14. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. The Myth oj Sisyphus (New York. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". sa p r v i m pokretom. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. Na nivou svesti glavom. Tako. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. dok je svest naša slava. koje svetlost svesti glave ne može obasjati. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. Bioenergetika to radi drugačije. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. ona se plaši m r a k a . Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. ne možemo postati svesni akcije bubrega. sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. Ali. Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". svest telom ima. 01 Pošto se to ne može postići. i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode.

Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda. ekonomski ili energetski. k a k o i zašto. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. povremeno vrlo potreban i vredan. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. p r e m a tome. Ljudi n a m e r n o lažu.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. na. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Ali. k a k o i zašto" svojih problema. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. Ali. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. ona može uticati na svest telom. To ne mora biti n a m e r n o laganje. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. Naravno. Ali. Razum­ ljivo je. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. tužni ili utučeni. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. kako i zašto". čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. one sažimaju i umanjuju život. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. bez obzira na nepouz­ danost. Analitički rečeno. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest. bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. Reči su supstitut za akciju. pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. bez jakih emocija ili energetskog naboja. 283 . Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči. postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. ne može se lagati na telesnom nivou. Ljudi često kažu „dobro se osećam". To je bio efikasan uvid. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. a ne doživljavanje na licu mesta. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. godine promenio ime terapije koju je radio. kao da samo izgovaranje menja stvari. Nije dovoljno znati. m a d a se i to dešava. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. Mis­ lim da to čak ide i dalje.

Reči pohvale znače duboko priznavanje. Znajući to. A k o postoje sećanja. Izgovorivši to. i m a ­ ju objektivan kvalitet. Ponekad. Ali za mnoge ljude. a druga čuti priznanje izraženo recima. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. P r e m a tome. samo doživljavanje nije dovoljno. Izgovarajući. on bi se mogao sećati. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Ali. ali je svesna istorija njenog života u recima. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. To je samo j e d a n primer.. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. A svaki govor uvek prati r a d na telu. p o ­ sebno za decu. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. K a d a se to desi. Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. m e đ u t i m . Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. neće imati ni reči da ih opiše. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest. izgovarati ili pisati. uzbudljivo je. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. Doživeo sam osećanje kao da sam dete. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. da povrede. jer su reči bez njih prazne. Ali. One takođe traju. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . a još više k a d a se reći izgovore. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. m e đ u t i m . reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. Mislim da smo svi svesni te činjenice. Kao što mogu nekoga. Rajha. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. „Lep si". „Drag si m i " . U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. to će se prevesti u reči koje će zamisliti. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu. Ako to radi. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. J e d n o m 285 .Reči su veliko skladište iskustva. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. jer čak i kada bih ja zaboravio. One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou. pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Osećanja i doživljavanja su važni. ali sam govorio recima odraslog. Osećanja su subjektivna: reči. I slično. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i. od širenja do sakupljanja. imati dve noge — ili polamost. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. Covek bi skakao. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona.može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. To r a đ a mis­ tičan stav. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. čija se svest lakše proširuje preko tog predela. A život je paradoks. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. Sa tačke gledišta svesti. nećemo daleko stići. od svesti dana do nesvesti spavanja. To je v a t r a koja gori u vodi. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. miš­ ljenja ili osećanja. Mistici. kao vatra ulja. To je ono što mi radimo vežbom padanja. j e r da jeste. Ali. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. ne na vodi. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. najzad. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. od udi­ sanja do izdisanja. To ne radimo svesno. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi. sa leve noge na desnu i opet nazad. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. ako s m e m da upotrebim taj izraz. pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. ali. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. + skog bića. i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. slutiti odnose. ravnoteža nije statičan fenomen. ili ravnoteža pokreta. poštovanja p r e m a samom životu. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. telom ne samo da Svest su u 293 . Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja. Naši spiritualni umovi. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. Čudno je da nas vatra ne uništava. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. pokreti ne bi bili mogući. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. a ne hodao. ili se b a r ja n a d a m da neće. To je mehanicistički stav. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. svesti glave i svesti tela. k a o deo vode. kao severni i južni pol magneta. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. već prelazna zona. svesniji su tog jedinstva nego drugi. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama.

Sa tačke gledišta svesti. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. To je normalno. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. 294 Taj pojam mogu ilustrovati. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. Dakle. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. on shvata da ima svoj sopstveni u m . K a d a se to desi. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. a k o je p r a v a ekstaza. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Ipak. K a d a se usmerimo na mišljenje. k a o što ja r a d i m kada pišem. Bioenergetika radi na toj osnovi. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. Ali. Naravno. ako se osoba usmeri na svoje telo. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. Međutim.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. onim što on jeste. to je nemoguće. da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. Ali. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. Da bismo to uradili. m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. Ako se čovek previše usmeri na publiku. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 . A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. osoba „zna" i oseća jedinstvo života. Držeći predavanja. Ali. čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. Ali. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. proširujući granice sebe. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. To su ekstatički doživljaji. To je princip koji je u osnovi alternatora. i opet nazad. već živi organizam. može izgubiti k o n t a k t sa sobom.. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a . Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. da ih osećam i da govorim sa njima. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. u u m e r e n o m ritmu. jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. A k o prihvatimo dvojnost svesti. postaje svesna da ima sopstveni život.

Ili. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. Mi možemo. ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit. Međutim. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . Ali. naravno. može imati k a r a k t e r ? P r e svega. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. 297 . On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. On samo nestaje iz vidokruga. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. Svi terapeuti se bave konfliktima. Redosled razvoja je sledeći: 1. Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. neretko. — Princip Na nivou principa. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. Govorim. na­ ravno. — Osećanje 3. On se fizički doživljava k a o strah. Ali. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. ne ovog tipa koji sam opisao.u osećanja koja su motivisala. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. misao. konflikt ne nestaje. — Senzacija 2. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. k a k o čovek koji je relativno zdrav. ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. Hoću da k u p i m veću jahtu. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . Među­ tim. već sličnim. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje. U stvari. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. nazivamo ih emocijama. Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. o principima koji su svesno odabrani. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. To je nesrećan razvoj. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. — Emocija 4. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. mišljenje i osećanje su u konfliktu. ega i tela. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. možemo govoriti o principu. što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Pošto do posledica nije došlo. jer postavlja granice i određuje reakcije. bilo da je to dobro ili loše. Predvidljivost takođe znači zavisnost. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. misao je povezana sa telesnim reakcijama. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac.

Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. već ubeđenja. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . sto je podjednako apsurdno." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. izuzev pod neuobičajenim okolnostima. Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. on je sada znao šta gubi koristeći droge. Dalje. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene. Vremenom. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. S v a k a ge299 . Ali. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. da bi se došlo do tog ubeđenja. integraciju mišljenja i osećanja. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. Na kraju. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. A k o je veća šteta nego korist. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. jer. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. m a d a nije bio žrtva heroina. dete će znati da laganje. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. bez njih. Ali. u b e đen sam. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . i sa daljim iskustvom. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. rekao je. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem". n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. ili izbegavanje kažnjavanja. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. t a k o da su oba u harmoniji. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. Dobit je osećanje moći i kontrole. ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji. čovek treba da ima izbor između istine i laži. da celokupno ponašanje kontroliše logički. ih.. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. zbog kompulzivnosti. Postaje lako ići do ekstrema. a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. već i srcem. Ali. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. nije za njega. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. Sva deca ponekad lažu. Principi pospešuju u r e đ e n život. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. ali odluka.

ali ne može kontrolisati većinu. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. pošto je ljud­ ska priroda ista. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. P r e nego što govorimo o principi­ ma. . ako ne možeš da kažeš istinu. K a d a su se našli. već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. genitalije i noge. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. nemoj uopšte da govo­ riš". Ali. m a d a su neki blizu da to postanu. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. čovek reče. Diskutujući o tome sa mnom. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. Ali. Principi nisu tehnika preživljavanja. jer se osoba oseća povezano. Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. Ali. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. Moralni principi nisu apsolutni. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. Ali. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. prosto. Pisao s a m 1944. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. koja je neosporna. Rajh je bio čovek od principa. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. u Klubu Mediterane. to je lična uverenost i nikome je ne nameće. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. bez obzira na činjenice koje govore suprotno.O! Ali to nije moje". da bi olakšala njen put kroz život. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. one bi brzo bile odbačene. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. a k o je n a m e t n u t a od većine. srce. ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. Rajh je r e k a o : „Loven.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . Bioenergetski. prin­ cipi su irelevantni. m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. jedinstveno 300 i celovito. Slično. Covek je kreativan mislilac 301 . Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. Kada je u pitanju preživljavanje. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Ali. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost. Covek se mogao ne slagati sa tim principima. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju.. Istinoljubivost je j e d a n princip. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. Videći njen pokret. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju.

Ali. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena. 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. proticanje i pokret V i ste vaše telo Um. pražnjenje. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. reč m o r a doći iz srca. to se ne završava na telu. a to n i j e lak cilj. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. Ali. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom.i osećajna životinja — i. čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija.

304 . Beograd. Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit.Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE ..000 primeraka 1984. Subotiea Tiraž: 5. Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful