ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

potvrdile su ono što sam snažno osećao. do 1945. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima. 9 . godine. Taj sklop je definisan kao oklop. naime. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. Gospode. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. nije važno što ću se slomiti. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. Nikos Kazancakis. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. tri molitve: Rajhovska terapija. 1940—1945.I. da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. O n . Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . sportom i gimnastikom. Gospode. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Ne zapinji me slomiću se. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Zapni me previše. nazva­ nim Euritmika. Zapinji me da ne bih istrulio. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. previše. j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Luk sam u tvojim rukama. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze). Gospode. j e bio moj učitelj od 1942.

pi­ tao se Rajh. Onda. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. Seks nije potpuni odgovor. (N. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. & Geoghegan. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. Depression and the Body. Razmatranje tog elementa — naime. Inc. „Zašto se". Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. i pošto sam bio nepripremljen da ' A. seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. McCann 1 . to je moje interesovanje više raslo. „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. razvija se histerični konverzivni simptom. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. Lowen. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. tipičan je za mene. za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja.Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . toga nisam bio ni svestan. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Mišićno oklopljavanje. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . nazvanog Infantilna seksualnost. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. T a k a v stav. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. Caward. moj skepticizam je iščezao a da. iznenada. ili hronična mišićna tenzija. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. to s a m već ranije znao. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. 1972). mislio sam. Stigao sam do polovine drugog eseja. kada sam prestao da čitam. Y.

Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. vrisak me nije uznemirio. Nastala je nekih devet godina ranije. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . N e w York. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Njegove reci su me trgle.se suočim sa tom željom. 1983. ne dišeš". Ništa se nije desilo. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . Odgovorih: „Naravno da dišem. Rajna. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . on je iznenadno popustio. . Nisam osećao n i k a k a v strah. st.. Moj očigledno to nije radio. ako si zainteresovan za ovaj posao. hoću jeste da postanem slavan". To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. jeste knjiga M. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. 1933. emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti.) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. Čudno. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. a biography of Wilhelm Reich. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". a to je da ideš na terapiju". Fury on Earth. . Nastavio sam d u ­ boko disanje. Da bi izbegao nezgode sa susedima. Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. godine. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. ali ono što ja. postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Loven nije napisao takvu knjigu. Posle toga sam još malo disao. Rajh je to shvatio ozbiljno. moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. kada je napisana Đioenergetika. koji su visoko cenili svi analitičari. Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. Malo zatim Rajh reče: „Loven. Sharaf. Vrisak mi se desio. Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. (Prim prev. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Uradio sam što mi je rekao i . Rečeno mi je da savijem kolena. Martin's Press/Marek.). Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. inače bih bio m r t a v " . 12 . j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". krik sc razlegao kroz moje grlo. Opet se oteo vrisak. Legao sam ponovo i nastavio disanje. što je prekinulo vrisak. do danas A. u toku analitičke seanse. doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu. g o ­ dine. Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. Rajh nije koristio kauč. la koš ti se ne kreće. jer tada nije izgledalo da to ja radim. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. ali na alarmantan način. Naikompletnija studija o životu i radu V. Jednoga dana mi reče: „Loven. Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . Bilo je stvari (slika. Opet nisam bio u dodiru sa tim. pipni moj g r u d n i koš". Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). u stvari. j e r nisam razmišljao o tom potezu. iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. Posle energetskog napada na njegov otpor. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu.vegetativne" energije.

ne primetivši da to radim.. 3 1 dišući. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. str. Orgone Insti­ tute Press. ali sam ga inhibirao. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. Interesantan deo tog iskustva. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. ozbiljno mi grčeći šake. bez voljne kontrole. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv. pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. Y. Moji roditelji su bili napolju. Nije tc bila svesna misao. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. u svojoj trideset trećoj godini. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Izašla je besna na mene. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. ustao sam sa kreveta. dok sam ležao na krevetu dišući. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. i u u s n a m a . kao i onog sa vrišta­ njem. 1942). Rekao je da.ličite nijanse. Sto je v r e m e više odmicalo. Radeći to. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. Ibid. Od tada nisam vrištao nijednom. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . Drugom prilikom. jeste da se desilo potpuno spontano. Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. osetio sam erekciju. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . Osećao sam impuls da dodirnem penis. The Fuction of the Orgasm (N. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. * Ibid. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. na koje nisam bio navikao. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. Dublje disanje. 239—240. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. D r h t a j se pojavljivao u nogama. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. Onda. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. ta reakcija je nestajala. prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. 273. str.. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". Onda se to desilo.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. tako da se majka nervirala i brinula. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. 15 14 . str 273. 3 1 . ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle.

Boreći se u sebi sa problemom. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. videvši lice moje majke. k a k o je on to nazvao. Bio sam slomljen. Teorijski. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. 1927). T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. ritmičkim. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. pre­ ma tome. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. mnom. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. U svakom slučaju. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Međutim. plakao sam duboko. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. ali sam bio blokiran. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. k o n vulzivnim pokretima. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala. ja ga nisam mogao izgovoriti. P r e m a tome. koja se manifestuje. cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. njegova akcija je proizvela željeni rezultat. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . n i ­ sam nikuda stigao. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni. „Loven". On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. Nisam više mogao zadržavati osećanja. sa orgastičkom potencijom. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. to mi nije polazilo za r u k o m . k a o i pozitivan. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. prema Rajhu. a ne samo terapeutski. prognao s a m sve negativne misli iz glave. reče on. smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. Pošto sam doživeo strah. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa. 17 . U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. ili. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Za Rajha. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno. Potpuni orgazam. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. Terapija je opet krenula. Izgledalo je da će to trajati beskonačno.

što je još važnije. postali. to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. Međutim. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje. disanje mi je postalo lakše i slobodnije. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Predaja sopstvenom telu. Objavlji2' 19 . Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. Rad kao rajhovski terapeut. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. uključujući i ličnu terapiju. postala je laka. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. Mada još nisam bio student medicine. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. m a k a r privremeno. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. Ako nije razrešila sve moje probleme. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. r refleks orgazma ustalio. osećanja sigurnosti u svoj život. 1945—1953. godine. U mom životu se desilo nekoliko promena. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. kao što s a m je ja doživeo. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna.. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. koji je vodio dr Teodor Volf. (Theodore P. K a d a se terapijska godina približila kraju. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. Refleks orgazma se nije ustalio. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. i drugi koji su radili sa R a j hom. te jeseni 1944. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. njegovi entuzijastični sledbenici. Uporno sam se t r u ­ dio. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. ili ih ovi možda prosto zanemaruju. što je dalo elana m o m e duhu. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. ja nisam bio završio. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. Ipak. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. mnogi su psihijatri. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. godine video sam svog prvog paci­ jenta. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji.

da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. neviđen. i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. ili je prkosno isturena. Rajh je bio veliki čovek. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. Columbia University Press. doduše sporo. Ništa nije dalje od istine. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. T h e Orgone Institute Press. a knjige od r u k e do r u k e . i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. 8 of the 21 . stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Touching: The Human Significance Skin (New York. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. donji deo leđa i mišići butina. Pod pritiskom. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. često se graničeći sa ljutnjom. godine još više je ubrzalo taj razvoj. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. On nije p o t p u n o neaktivan. da bi ih relaksirao. ih n e ­ prirodno uvučena. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. Ipak. mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića. i sa snažnim toplim r u k a m a . Srećom. koji s a m završio j u n a 1951. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu. Naravno. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. Međutim. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. njegove ideje su se proširile. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. godine k a o lekar. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. sa toplim kestenjastim očima. a potražnja rajhovske terapije se povećala. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu.vanje Funkcije orgazma 1941. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta. 1971). Kao toliki mladi terapeuti. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi. Uprkos tome. S e p t e m b r a 1947.

nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. 22 . Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. a kroz telo i sa svojom okolinom. kriterijum emocionalnog zdravlja. d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. s jedne strane. već i orgastičko reagovanje u seksu. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. Te dve si­ tuacije. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. godine. što je nazvao strujanjem. To podrazumeva konflikt između individue i društva. Sek­ sualnost je bila. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. koja je moćan faktor. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. U jednoj od r a n i h formulacija. Takođe. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. Na nesreću. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. Me­ đutim. Ali. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). i jeste. ali ja to ne bih radio. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. Previše često se sam refleks gubi. Drugi konflikt. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. nerazdvojan od te antiteze. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. Prvi traži očuvanje pojedinca. i seksualnog instinkta. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. J o š 1947. prva je više emocionalno i energetski nabijena. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. razlikuju se među sobom. Me­ đutim.mišića ili da izvrše potreban pritisak. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Tempo. nije nužno da do tog prenosa dođe. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. seksualna i terapeutska.

gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Onda se jednoga dana desilo čudo. i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. čudo se nikada nije ponovo desilo. Konvej. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Na primer. učinivši to. n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Međutim. koja ne može da se odbaci ili negira. ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. Sva anksioznost je nes­ tala. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. najzad sam spoznao tu istinu. b u k v a l n o „nakraj sveta". P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. krivicu. seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije. Osećao se infe­ riornim. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. Njegove ideje su imale revolu25 . ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. Oni odlaze. i ne bez grešaka. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. U toj priči je glavni j u n a k . Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . Ispričao mi je fascinantnu priču. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. m e đ u t i m . To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. bilo kao studenti ili pacijenti. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Kako je promena iznenadno nastala. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. Bez obzi­ ra na to. ne može se ići do d r u g e krajnosti. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Nikada nije dostigao onaj nivo. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. koji se izgleda desio sam od sebe. Važnije je. Ali. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. što nije „od ovoga sveta". bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. Vladajući princip je u m e r e nost. opet napredujući samo malčice. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. usmeravajući pažnju samo na seksualnost. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". tako je i nestala. uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. Posle mnogo godina teškog rada. Bio je p r o ­ sto drugi čovek. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Ali. mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. Njegov brat.

Radeći una­ zad. koju je nazvao orgon. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. A k o je prošlost presečena. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. koji odjednom postaje jasno vidljiv. na. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. Mada se magla opet spusti. na primer. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Tvrdio j e . i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. 26 Ako ova moja definicija vredi. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. Razvoj je p r i r o d a n proces. m e đ u t i m .cionarnu privlačnost. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. I mada je proces razvoja stalan. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. zajedno sa njegovim dubokim disanjem. svojoj prošlosti. da je otkrio n o v u energiju. Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. je i prethodno bila. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Terapija može to postići. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. On je bio svestan situacije. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. Mi saznajemo proučavajući prošlost. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. Ako se odlučimo za razvoj. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Drvo. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". Svaki otkriva horizont. Ti aspekti razvoja se prepliću. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. To je reč izvedena od reči organski i organizam. T a k v e transformacije se. pripremajući organizam za novo napredovanje. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. koja je. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. kompromis sa detinjim konfliktima. kao što je po­ znato. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. Podigao je obrve. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. on ni­ k a d a nije ravnomeran. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. Oni su se pokazali korisnim za ponešto. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. Na nesreću. budućnost ne pos­ toji. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. sticanju znanja. pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. ostaje sećanje. Kada gledam unazad. možemo imati mnoge vizije. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Ako tražimo transcendenciju.

Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. Najzad. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. Ja nisam delio ta osećanja. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima. Pošto sam 1952. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. preselio se u Rendžli. od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. U razgovoru. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. ako se ta vizija ikada ostvari. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. oslobađale 29 . Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. Eksperiment je imao negativan efekat. u državi Mejn. dok sam radio kao rajhovski terapeut. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. doktor Lui Peletijer (Louis G. shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. i moje iskustvo na stažu. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga. koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti.slobodu i ograničava njegov život. otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. Godinama. A medicinsko obrazovanje. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. S m a t r a n o je drskim. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. što ona svaka. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. gde se posvetio orgonskoj fizici. Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. do 1947.ko i jeste. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. Sem toga. Po mom mišljenju. ako ne i jeretičkim. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. Pokrećući to agresivno izražavanje. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama.

Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. Konflikt je razrešen kompromisom. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. Naravno. Od tada. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha. a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Walling). Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. što sam ranije opisao. šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. Tokom 1953. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema. godine. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Nasuprot tome. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. S d r u g e strane. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. ali. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe.. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu. prema tome. Međutim. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Međutim. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala. koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. tokom svih ovih godina. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . Godine 1956. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Pierrakos). u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio.

Uzemljavanje. Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. sa svojim telom i seksualnošću. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. Fokus na seksualnost. savio kolena i napravio luk leđima. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. koji je Rajh uspostavio. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano.. Inc. Držao bih taj položaj nekoliko minuta. Kao analitičar. Coward — McCann. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate.svojim snažnim toplim r u k a m a . ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. To je imalo dodatni efekat. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. Osećao sam da mada mogu biti povređen. neću biti slomljen. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. držeći kolena malo savijena. On se laga­ no razvijao t o k o m godina. Y. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. kada se uglavnom smanjila. 33 . Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života.visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. m a d a je teorij­ ski valjan. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. i to je dovelo do olakšanja. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. m e đ u t i m . U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. kao i u rajhovskoj terapiji. < 7 7 Pleasure (New York. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Međutim. posebno u odnosu na svoju majku. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. N. dublje disanje stomakom. postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Radeći na sebi. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. sa osnovom na kojoj se stoji. koji je Rajh koristio. p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . stopala okrenuo na u n u t r a . U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom. Shvatio s a m da je bol tenzija. Disanje je suštinsko u bioenergetici. i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. 1970).. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. Raširio bih noge.. Značajnije je. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama". rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost.

ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. 1971). A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. osećanja i izražavanja sebe. u stvari. Macmillan. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. Ako je terapija bila uspešna. isto se može reći Alexander Lowen. izdali smo ga. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. 1958). The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. ograđen. d u h i dušu. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. A k o se ne kreće slobodno. i tako je završava. Sloboda. osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Istina. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. sužava život tela. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. Međutim. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. i tako izdajemo naša tela. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. Biti uzdržan. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. 8 i za automobil. pres­ tiža i posedovanja. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Ali. Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. Alexander Lowen. 9 Body (New York. Grune & Stratton. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Ona je objavljena 1958. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. U stvari. The Betrayal of the millan. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. što je uslov da budu slobodni. deo njihovog uobičajenog načina života. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. oklopljen.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. ta ograničenja života ne namećemo voljno. r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. k r e ­ tanja. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. 1967). Rad. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. Ipak. Mi se nismo identifikovali sa našim telom. Mac­ 34 35 . Ali. završili vaš razvoj. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. gracilni i lepi. ograničava život svoga tela. nepoverljiv. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. živeti potpuno život tela znači biti uman. od koga toliko zavisimo. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. d u h o v a n i duševan. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret.

ona po prirodi nije elek­ trična. nedostatak Albert Press. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. Na primer. rezultat je tragičan. II POJAM ENERGIJE Punjenje. Smisao. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. Međutim.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. jin i jang. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. osećanja. 10 Szent-Gyorgyi. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. živih i neživih. 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. To nije cilj koji se lako dostiže. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. pražnjenje. isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. pustolovina. Academic 36 37 . Ako naš cilj nije postignut. U stvari. i psi­ hološki i fizički. Međutim. čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. naročito kada se govori o živim organizmima. Bloenergetlcs (New York. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. 1957). proticanje i pokret Kao što sam naglasio. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . ali to nije novo. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela.

Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u . Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti. Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. N a s u p ­ rot tome. cit. ona takođe oslobađa uzbuđenje. Impulsivna osoba. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija.b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. Uopšte rečeno. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. Depresivne osobe su depresivne energetski. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. na primer. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. neki su opet u z držaniji. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. posebno kroz donji deo. op. ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". Depression and the Body. takođe. nevoljna podrhtavanja ili vibracije. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. takođe će imati t a k a v efekat. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. navesti je da diše dublje i potpunije. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a . što ću opisati u n a r e d n i m glavama. m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. skoro bez pokreta. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. a da pri tom ne oseća umor. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. S d r u g e strane. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. 39 . s Lowen. to nije lek za depresiju. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. Pošto saslušam priču te osobe. kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. Smanjeno je disanje i apetit. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. a oslab­ ljen seksualni nagon. čineći ga dubljim. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Glas može postati rezonantniii.

s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. naglasak je uvek na disanju. govore­ nja i seksa. 41 . da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. S e m toga. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. Di­ sanje može spontano postati dublje. P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. Međutim. osećanju i pokretu. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. clt. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. Dublje disanje otvara grlo. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. P r e m a tome. do hodanja. Iznenada. napaja telo i aktivira potisnute emocije. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. Nekad je ono što izbije bes. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca. Kao što sam rekao. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. mnogo puta se ništa ne desi. već izražavanje sopstvenog bića. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Kao što sam već istakao d r u g d e . neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. da bi održala ravnotežu energije u telu. puneći energetski nje­ no telo. Razvoj koristi energiju. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. da bi povećala energetski nivo osobe. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Isto tako. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu.Niti će efekat trajati. Ne retko. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). svoje ideje i osećanja. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. pacijent može početi da plače. Ali. naša. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. to se dešava spontano u toku punjenja energijom. peristaltičkih pokreta utrobe. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. energetski nivo se povećava. već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama). Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. Međutim. op. k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. Sa doživljavanjem zadovoljstva. Pleasure.

Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. već putuje svim telesnim tečnostima. M e đ u t i m . praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). ose­ ćanje besa može imati beo. posebno do erogenih zona. k r v je više od posrednika. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. usnama bradavicama i polnim organima. S d r u g e strane. Senzacije. zbog čega se r a d o ljuljaju. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. k r v n i h sudova. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. možemo zamisliti senzacije. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. Ali. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. The Physical Dynamics of Character Structure. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. mišića. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. Deca naročito vole te senzacije. u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. žlezda itd. Ta nevoljna komponenta. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. nasiljem i nesigurnošću. u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Protičući kroz organizam. besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. Energetski govoreći. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. clt. koja je integrisana sa voljnom akcijom. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. K a k o ljudi postaju stariji. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. od srca do usta. nerava. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. Pojam proticanja treba malo objasniti. sluznica. op. njihova pokretljivost se smanjuje.. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. 13 S e m krvi. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. koji napaja ruke. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. To je najočiglednije kod beba.. da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i . Oni uvek idu zajedno. dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Kada je osoba toliko u Lowen. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. nije od zna­ čaja. ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. Ona je predstavnik i nosilac eros a . ali su mnogi od njih tečni. intersticijalna i intracelularna teč­ nost.

ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena.) 45 . Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Uopšte. duh i duša su aspekti svakog živog tela. ima dana k a d a zračite životom. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva. „ u m r t vljenost". k a o i razlivanje toplote kože i očiju. Ali. zubi i r u k e . pokrete koji imaju emocionalni krug. svetao dan. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. da osećamo da smo više živi. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. srećna osoba. i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. To je vaš način bitisanja u svetu. Mrtvo telo nema um. Stav čoveka prema životu. Cisto voljni ili svesni pokreti. Što je vaše telo životni je. ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Pošto vaše telo govori ko ste vi. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. Otuda se izrazi „prepreka". stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . izgubilo je duh. n e d o s t a t a k sjaja u očima. a ipak su koordinirane i efikasne akcije. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. Sjajan. telesni pokreti imaju mehanički. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. To je prosto govor tela. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. 44 Um. ono izdaje samo sebe. to ste više prisutni. bliži. Bes s t v a r a napetost i. beživotni kvalitet.tanost naših akcija i pokreta. na p r i m e r kada ste iscrpljeni. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. prev. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . nastojite da se uvučete u sebe. Ako ste vi vaše telo. K a d a je to odsutno ili smanjeno. kao što smo videli. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. a duša ga je napustila. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. i svet oko vas izgleda svetliji. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. (Prim. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu. Ljudi ga osećaju. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Pošto je telo energetski sistem. usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. Slično. izazivaju malo senzacija. imaju stimulišući efekat. lepa scena. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. Može se 14 " Englesko . ili njegov lični stil. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Mračan i težak dan. Emocije su telesni d o g a đ a j . ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. koji se ispoljava kroz neku akciju. opuštenost kože lica. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. telo otkriva mnogo više od toga. S druge strane. a vaše telo je vi.n o b o d y * znači niko. stvarniji. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje.

debela. rigidno. koje pokazuje go­ dove. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. da b u d e izuzetan. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. K a k o se ljudski organizam razvija. pridodaje slo­ jeve ličnosti. ali ne uspeva. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. Ako je bilo koji sloj. Taj konflikt se javlja. Moj pacijent nije bio samo veliki. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. detinjasto aljkav. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju.tio da biti velika. K a d a su slojevi dostupni čoveku. postaje detinjasta. Godinama se bavio trčanjem. oslobođena konflikata. pojavljuju se kada se osoba prepusti. ali sa debelim valjuškama k a o beba. ali su oba zasnovana na istim principima. ili nesposobnošću da donese odluku. tanke. lič­ nost je integrisana. da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. da bu­ de čovek. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. vredno i moralistično. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. bio u stanju da prihvati — naime. dečački izgled lica. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Biti odrastao. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. često strogo.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. 47 . Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. Na površini osoba izgleda ozbiljno. kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt. Ali. M a d a je često namrgođen. ali bez uspeha. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. debelo i bezoblično. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. Tada je shva. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. de­ beo. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. Ali. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. Onda. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. uporedo sa strahom da bude sama.

Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. dete istražuje. kao svoja m a m a . stiče d u b i n u kroz sticanje veština. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. u stvari. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. maze. Beba želi da je drže. znači ograničena. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća. zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja. emocionalno i psihološki. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. posebno sa m a j ­ kom. m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. aspekt živoga tela. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. Ljubav. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. To je funkcija organiz­ ma. predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. Međutim. beba je zadovoljna. prostora i vremena. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. kada se govori o kvalitetima. počinje u detinjstvu. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. Zavisi od iskus­ tva. da je dobrodošla i da je prihvaćena. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu.osoba je u konfliktu. ili periodom k a d a je bio beba. a koja je još uvek deo njega. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. potvrđuje se kroz aktivnost. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. Razigranost. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. na primer. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. dete stvara sliku o svetu. poznaje osećanje lju­ bavi. novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Svaki sloj onda. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. imaginacija je slobodna. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću.

znači da je postignut stupanj odraslog. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. Ako su telo i um celina. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. U idealnom slučaju. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. i obratno. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. izazivaju svoj lični svet. pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. poseduje d u h i sadrži dušu. Z d r a v odrasli je beba. ali koji nisu di­ rektno povezani. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. Međutim. ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. sposobnost da bu­ de kreativan. i neka znanja o sebi. sa razigranošću i radošću deteta. oni na to retko utiču. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece. uskogruda i rigidna osoba. biće sterilna. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Oči. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. doživimo senzacju ili osećanje. kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje. Mi smo saosećajna bića. proizvod ljudskog mišljenja. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . dete. I stvarno.. što je j e d a n aspekt tela. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove.tu i sebi samom. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. da su telo i um. Na nesreću. dečak ili devojčica. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. Taj stav se nije potpuno izmenio. Srce nije samo p u m p a . a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Opažanje je funkcija uma. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. koja n e m a j u veze jedno sa drugim. Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Zivo telo ima um. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. a da se ne obrati pažnja na telo. na primer. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. Da bismo razumeli živo telo. Pošto su postigli taj stepen. nisu samo k a m e r e . Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. igrajući se. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. u stvari! jedno. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje.

U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. A k o to osetite. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. peckanje i vibracije. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. Prvo. osećajući i definišući nečije raspoloženje. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). Ali. napajanje. a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. šta osećamo. kao da se neko telo nalazi između. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. održavajući taj kontakt. Stvarno poznavati svoj u m . Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. koji je sada pod na­ ponom. znači znati šta hoćemo. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće.getiku. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. Može se opet osetiti strujanje. osećanja. čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut. Ako n e m a osećanja. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. Zatim. tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. n e m a svako tu sposobnost. U stvari. želje itd. onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. možete osetiti n a p o n medu njima. Za to v r e m e lagano dišite. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. upoznajemo sopstveni u m . 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike.

idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. gde znači vetar. Ali. to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. Može postati depersonalizovana. sa rajem i paklom. može odbiti neke ljude. odvojen od t e l a " . To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. j e r se onda može prosto izosta­ viti. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu.. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. Depression and izlaganje tog pojma. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. Ja bih. jeste ne znati šta se oseća. Među­ tim. pupčana vrpca. mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. otuđena i nepo­ vezana. već k a o duh. srce. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . sedište osećanja i emocija". Kada osećanja imaju pretići kvalitet. ili Sveti Duh. Izgubiti razum. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. jer je obeshrabrujuće. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. ona se uglavnom potiskuju. na primer. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. njen d u h se budi. p r e m a tome. na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. Mi nismo izolovani fenomen. op. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. nazvan je p n e u m a . ne- 54 55 . može poludeti. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". ne oseća svako tu vezu ili kontakt. w of the English Language. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. m a d a se najvidljivija veza. j e r on ima parališući efekat. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e . 10 Životna snaga. j e r je suviše opasan. osećanja. Mi smo rođeni povezani. disati. i beznađe. Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. To ne pomaže mnogo. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. cit. povezan je sa di­ sanjem. kao što je slučaj u ludilu. Lju­ di često potiskuju svoj strah. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. Reč „ p n e u m a " je iz Grčke.ovlada. koliko ima energije. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova. j e r ga ne mogu podneti. što znači duvati. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . 1970). U teologiji d u h Boga. bukvalno. Veza između energije i d u h a je neposredna. bol zbog neispunjene čežnje. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. A k o čovek nije svestan svoga tela. prekida po rođenju. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. pneumu ili energiju. potiskuju bes. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. Na sreću. Um i d u h su takođe povezani. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. U stvari. ja ne znam. the Body. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. koja nastoji da ima objektivnu valjanost. ili d u h organizma. Sinonimi duše su duh. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k . U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi.

Kao jedan aspekt organizma. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. beba je u izvesnom smislu deo majke. Ona reaguje na majčino uzbuđenje. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici. K a k o se povećava svesnost i kontakt. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Ljudi postaju deo sveta. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. Na d r u ­ gom nivou mišljenja. Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Ja hoću da p r i p a d a m . tako i poredak pripada njemu. Još dalje su zvezde i univerzum.funkcioniše. baš kao što on postaje deo njih. a ne osećam da p r i p a d a m " . Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. Ako čovek ne preseče taj red. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom.) 17 57 . osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. u različitim kontekstima. Kao što on pripada tom poretku. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. koja postaje njegova zajednica. Postoji zajednica u kojoj živi. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. osoba razvija sve šire krugove odnosa. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. I tako se to nastavlja sa godinama. i majčino raspoloženje utiče na bebino. kosmičkom energijom. I energetski i psihički. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. prev. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. ali u za­ četku. K a k o se svesnost širi. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje . novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. kao što on postaje njen deo. Osećanje čežnje. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja.

Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. Ja. Život tela je osećanje. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. taj problem nije jedinstven samo za mene. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. i da održavam živahnost tela. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. dobri. To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. na primer. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u . uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. v i b r a n tni. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. Ali. rad i znanje su izvori života. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". filozofiju i d r u g e discipline. za­ dovoljeni. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. radosni i. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj.organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. oni koji intenzivno r a d e vežbe. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. Na nesreću. tužni. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. osećanje da smo živi. već su produžile razvoj koji je terapija započela. doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. sve u svemu. Ja ih radim već dvanaestak godina. suviše uzan i ogra­ ničen. To je takođe bio moj problem. ne pomaže toj potrebi. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. ili razvili mišiće. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. Grci. stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. nadajući se da ću naći rešenje. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. ljuti. Naravno. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela. ostaje problem. uzbuđeni. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. igrači. stavili su ogroman naglasak na sportove. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. koja negira život. najzad. s a m se re 59 . Shvatio sam da gimnastičari. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama.

Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. koordinacije i duhovno­ sti tela. d e m . Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. Ali. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno. one će valjati tek ako postanu disciplina. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a . I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. kao istočnjačka praksa. Kao istočne discipline. Takođe. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Kroz rad. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu.upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. Ali. p r e m a kreativnosti i radosti. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. joge i rajhovske terapije. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. prema duhovnom razvoju. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada.

Energetski. Ali. da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe. Dinamski posmatrano. Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. luk je napet i spreman za akciju. n o g e će početi da vibriraju. j e r on od- . telo je pod naponom od glave do pete. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj.

Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. glava i vrat. Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. 66). Uočljiva je neelastič­ nost nogu.°lici. m e đ u t i m . Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj . Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. jasna je podeljenost delova tela. ne znajući ništa o ličnosti. Ponekad. tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. m a r t a 1972. Tao znači put.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. Ovo znači slabost u mišićima leđa. Kinezi. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. (Fotografija je bila objavljena 4. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. A da li je to tačno za današnje Kineze. kao i duž nogu i leđa. Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Shizoidan znači podeljen. što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni. Glavni delovi tela. godine. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. kada se telo p o s m a t r a spreda. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. trup i noge. Ličnost je svoje telo. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Ako postoji podeljenost u ličnosti. Karlica je malčice uvučena. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. prosto nisu u jednoj ravni. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. takođe je pod znakom pitanja.

tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze. Posle kratkotrajnog posmatranja tela. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan.Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. 5« 67 . Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno.

ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. i oni su bili naučeni da slušaju. Ali. To nije stvar vežbe.Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. čime označavamo naše psihološke stavove. da označimo onoga ko malo govori. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. jer se taj položaj ne može naučiti. Na primer. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. međutim. Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. počevši od drugog. osnova svih jezika. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. On. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. niti i m a m rezervi. je telesni jezik. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. što se odnosi na operacije 68 69 . oni su n a s nosali i pomagali nam. drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. što je. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. Na primer. Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. reakcija na situacije ili događaje. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. K a k o smo odrasli. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. n a r a v n o . Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". ili da stoji „čvrsto na zemlji". U svetu. Oči su mu bile različitih boja. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". a ne da gledaju. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. u stvari. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. To nije statičan položaj. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. ili da ima „začepljena usta". Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom.. izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje.

Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro. „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. Ali. ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. teleskop je produžetak očiju. koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. ali taj kavez može biti čvrst ili mek. k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. Ono služi i doprinosi životu tela. ništa više. čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. u smislu veze između srca i periferije tela. Srce takođe pumpa. Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. g r u d n o m k o ­ šu. nego obrnuto. Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. Identifikujemo sebe sa mašinom. najcentralniji deo ličnosti. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. ali sa slabim a b dominalnim učešćem. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. Izolovano iz tela. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. Međutim. Ako je to slučaj. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m .p a r n i h mašina. ono poseže i svojim srcem. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. Ali. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. P u m p a p u m p a . U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. mozga. ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. Ali. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. na srce se. saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". Da li je njegovo srce zatvorena. ono bi bilo samo pum­ pa. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. n e p o k r e t a n ili osetljiv. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. ne samo figurativno. da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. srce je p u m p a ili. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. na primer. čekić kao produžetak pesnice. recimo drugačije. To može zna­ čiti prekid. Ako to n a merno radite. kompjuter. u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. kao da drži ljude podalje od srca. To je detetu prvi kanal. Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. Na kraju. Ali. pak. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. fizičku traumu? Ja verujem u to. Navešću samo n e k e od njih. ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". lopata. može gledati kao na p u m p u . Međutim. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela.

Glava. padaju detetu. uzana. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. jeste više od fiziološke reak­ cije. kao da pri"a Alexander Lowen. To je njihova reč. Seks je akt ljubavi. dok donja polovina izgleda meka. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. t a n a n . Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. k a d a se pruže da dodirnu. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. 72 73 . ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. nalazi se često u p r e delu dijafragme.no blokirati svako prolaženje osećanja. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. D i ­ sanje je ili g r u d n o . Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. Macmillan. srce i genitalni organi nisu integrisani. Ali. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. ili dijafragmatsko. 19G5). P r e m a t o ­ me. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. ako je akcija izraz ljubavi. teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša. osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. ali je gornja polovina mala. seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. sa malim učešćem stomaka. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. da se grebe ili udavi. većina ljudi nešto oseća. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. k a o i seks. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. pasivna i mazohistička. Uzgred budi rečeno. hove and Orgasm (New York. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla. te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. zatvoreno. rigidan i agresivan kvalitet. Međutim. U tom slučaju slika ljubavi je nežan. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. 17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . linija tela ne formira pravi luk. Dojenje. Naravno. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. isto tako. k a o u deteta. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. milujući dodir majčine ruke. Nedostatak jedinstva označava da glava. Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći.

Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a .da nema obraza. što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. lice mu postaje ekspresivnije. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . T r e b a da počnemo od lica. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. i simbol veselosti. prev. lica koja zrače.) 75 . Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. i. status. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. prestiž. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe. Pos­ toje nasmejana lica. ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno.Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. oči. puno lice označava jak ego (to je jezik tela). Obrve. (Prim. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. veliko telo sa malom glavom i licem. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. depresivna lica. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. a ne samo znanja. dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela. mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. Bez lju­ bavi — prema sebi samom. jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine.. Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. obrazi. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega. Nasuprot tome. p r e m a svojim bližnjima. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce. žavanje uključuje lice. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. osećanje neadekvatnosti. anksioznost. ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . spuštene obrve označavaju grubijana. Ali. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. Na nesreću. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija. Veliko. tužna lica itd. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. Njene obrve se zaista spuste. A k o neko „skriva lice". Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom. Ta toplina je osećanje ljubavi. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. osećanje promašenosti itd. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju.

postavlja se pitanje kvaliteta dodira. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. 19 Ali. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. terapeutski je značajno ukloniti te tabue. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. a fizički k o n t a k t erotičan. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. je očajna. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. Dodirujući pacijentovo telo. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. posebno ako je suprotnog pola. ali se plaše da to traže. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. Funkcija ramena. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. a ne samo kroz reči. cit. živost tkiva. da bi mu se omogućilo da zaplače. znači da se i ne računa. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. dodirivanja je potpunije 77 . pošto podrazumeva ideju bliskosti. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Deca uče kroz dodirivanje. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. vlažnost kože. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu. postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. gde je ukus važan senzorni modalitet. za­ pečaćena usta itd. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta.. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. Mozes (Paul J. Što se tiče usta.sivni organ. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. prvenstveno funkcija kontakta rukom. p r e m a tome. Pol J. na t a k a v način da je dodir seksualan. oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Ona „nema šta da kaže". r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. Kao rezultat tog nedostatka. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. To nije u redu. što vuče korene iz detinjstva. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . Touching op. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. p r e m a tome. Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". Dužnost je terapeuta. koristimo izraze kao što su jezičara. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. " Montagu. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. Najzad. Može se dodirnuti osoba. ali to nije m e h a n i č k a operacija. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara. Dodiri­ vanje je. To je lako uočljivo kod beba. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno.

što i jeste cilj terapeutskog rada. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. on će me privući sebi. drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. imaju b u k ­ valno značenje. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. oni opisuju i osobu. da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). ili je protiv njega. I za razliku od drugih sisara. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. m a d a je to bilo ono što su. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa. a pokunjena se uzdržava da stane. Neko „stoji iza" predloga. mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. Bez podsticanja da to u r a d e . Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. čvrstog i grubog. P r e m a tome. Svaki položaj koji zauzimamo. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. na primer. već skljokati se. on to oseća kao prihvatanje. Uzmimo kao čest p r i m e r . Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. Za razliku 78 od riba i ptica. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. To kolebanje. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače. pokunjiti ili biti „nepostojan". i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju. ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i . Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. Nadvijen nad njim. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . međutim. K a d a se to desi. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. „Nepostojana" osoba n e m a stav. Kako se osoba snalazi u životu — t j . t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. on „čvrsto stoji na zemlji". Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. isprva su me iznenadili. skljokana osoba ne može da stoji. Ako ima stav. Ali. što je raz­ ličita vrsta akcije. u stvari. probni pokreti. pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. dodira podrške. otkud potreba za dodatnim osloncem?). U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice.Terapeute-v dodir treba da b u d e topao. Možemo. Ova druga se i ne računa k a o osoba. da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. Ali. ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). kada se primenjuju na ličnost. želeli da urade. Da bih prevazišao taj tabu. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". malo je njih privuklo moje lice svome. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a .

Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. znak zgreenosti mišića stopala. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. Taj stav je pasivan. jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. glava. posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. ja gledam u njena stopala. s d r u g e strane. Moja majka je insistirala da nosim uloške. osećanje „neće me noge držati". otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama". Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. Sva druga deca su obuvala patike. Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". Dva razloga su pos­ tojala za to. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. m o r a biti uzemljen. To je bilo stvarno mučenje. moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. Ja sam strašno želeo sportske patike. Da bih to video. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . ali ne sklj okanim. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . što izaziva. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. oduzimanje nezavisnosti. Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. lako se gubi ravnoteža. čineći ih ravnijim.malo savijenim kolenima. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. Visok luk je. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. tvrdih cipela. K a d a je sva težina na petama. to će izazvati vibracije u nogama. k a o št<| još uvek kažemo. već su bile nošene u palankinu. sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. Džejms Mičener 6 81 . P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. U stvari.

Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava. Danas za to postoji prilično interesovanje. ali n a d i m a k me ne može povrediti". imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". Noge. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. ili da kažem drugačije. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. Oče­ kivao bih da mu lice blista. ne treba nikada da budu potpuno opružene. Isti efekat se može postići od bioenergetskih. Ali. Majka je detetova prva zemlja. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. op. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. da mu glas bude rezonantan. Na primer. dok osoba diše lako i duboko. Počinjući sa savijenim kolenima. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. a pokreti živahni. one će početi da vibriraju. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. U odsustvu tih telesnih znakova. ili više. Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". da mu oči sjaje. ili „Moj seksualni život je odličan. jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. cit. telesno doživljajnih vežbi. Međutim. Noge su oko 30 cm razdvojene. To naročito važi za lične stavove. Položaj se drži oko jedan minut. Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. koje su naše pokretno korenje. 82 0> 83 . Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. m e đ u t i m . n e m a Problema sa tim". Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Ako osećanja protiču kroz noge. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. dete je uzemljeno kroz majčino telo. Depression and the Body. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . Stopala mogu početi da peckaju. kada pacijent kaže „Dobro se osećam". Baš kao korenje drveća. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima.(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. Nasuprot tome. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. prsti blago okrenuti prema u n u t r a . to je takođe bioenergetski fenomen. nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. Taj poremećaj je u nogama. Bez sumnje. nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija.

r a m e n a podignuta. Telesni sv 85 . Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. Na­ ročito u psihijatriji. Razumem želju za takvim informacijama. Međutim. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. ušima. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. Telo ne laže. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. Osećajući drugu osobu čulima. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. ali ne morate. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. sigurnim činjenicama. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. Na osnovu telesnog izražavanja. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . Ako ne verujemo svojim čulima. bez obzi­ ra na strah koji izražava. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. ili vibracijama. seksualnu privlačnost itd. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. U d a h n i t e vazduh. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. dignite r a m e n a i obrve. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. Praktično. ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. Ako ne oseća strah. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. Stalno procenjujemo jedni druge. Osećanja s v a k e osobe su privatna. subjektivna. što je prvi uslov da joj se pomogne. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. Međutim. Zauzmite taj položaj. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće. K a d a se to desi. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. k a o d o b r i m ili lošim. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Ona oseća šta se dešava u njenom telu. može se osetiti njegovo značenje. U stvari. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. živahnost ili umrtvljenost. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati. zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe. Možete se osećati uplašeno. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. vi osećate šta se dešava u vašem telu. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. pošto se ne može lako i objektivno proveravati.

Ako. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. p r e m a tome. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. Telo ne laže. a širom otvorene oči strah. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. isturena vilica prkos. koji su. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati. k a o što je uvučena zadnjica. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep. Bičevan pas zauzima isti položaj. isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. Izraz podrazumeva da postoji . da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. Međutim. i drugi. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe. mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. Najzad. pre­ poznati po toj pozi. na primer. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. analnog u r i n a m o g i genitalnog. zavođe­ nje. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. gubitak samoaktualizacije. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. ponižena ili poražena. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. Kada je značenje j e d n o m određeno. najzad. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . odba­ civanje dominira životom deteta. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. potčinjavanje i frustracije. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti.. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. Može se.

terapija i analiza su kamen-temeljci na. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. da je dovoljno n a p r e ­ dovao. I m a opasnosti i rizika. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja. m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. ali to nije bezbedan i siguran period. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi. Pozitivno. niti je bez tegoba i bezbolan. kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. negiranja i projekcije. Dalje.hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. On treba da bude. terapija sadrži put u otkrivanje sebe. P r e m a tome. analitički tretman emocionalnih poremećaja. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam. dovoljno uzemljen 89 . Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. To nije k r a t a k i jednostavan put. ali ni sam život nije bez rizika. Po m o m mišljenju. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. k a o što mi kažemo. Ipak. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne". Terapeut služi kao vodič ili navigator.

J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. Terapija može pomoći čoveku na taj način. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". ali isključuje predavanje disociranom intelektu. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. na primer. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. Betrayal of the Body. Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. Lowen. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. Mada. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. Čovek takođe mora održavati taj dodir. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. menjanje m e sta boravka. on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). cit. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. To me vodi do važne tačke.u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. napora i novca". nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. pitaju me pacijenti. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. Čak i kada su rane potpuno izlečene. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom. 21 Pokret je suština života. kao što je. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. drugim recima. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. budući da sam psihijatar. nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. a to znači predava­ nje životu tela. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. može nas njoj približiti. u m u koji nije svestan tela. op. 91 . razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. U realnosti n e m a mirovanja. Me­ đutim. što je stanje blaženstva. Takvo predavanje ne isključuje um. osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. Oni su u nevolji. ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti.

U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . Nisam ga jasno video. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. to je opa­ snost. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. To obično ne radim. psihološki. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. Čudno. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. Izne­ nada osetih oštar bol. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. ali bol je ostao a tenzija se povratila. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići.U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. nisam bio uznemiren u snu. To je radio r u k a m a . Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. Sre­ ćom. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Ne ulazeći u same krize. pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. Drugi je radio sa mojim nogama. rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. Tada sam osećao da bi to bilo u redu. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. Pojavili su se u dve noći zaredom. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . ekspresivnosti vladanja sobom). Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. P r e m a tome. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me. Zbog odsustva nelagodnosti. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. dobro izašao n a k r a j . Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. jer bih umro dostojanstveno. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. k a k o se moj život odvijao. Međutim. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. još u v e k sam očekivao oslobođenje. i nisam predosećao tegobe niti probleme. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. Takođe sam primetio. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. ne bukvalno. ali sam tom prilikom pristao. posebno kada bih bio umoran. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima.

ali sa druge. Pomagao sam mu u poslu. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. štaviše. ali to tako­ đe znači. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. Ali. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. 95 . Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. U stvari. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. ali sa drugorazrednom ulogom. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. i je­ dini sin. Pošto sam ispričao snove. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno. j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. ženici svoga oka. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. Ali. on je bio veći. To je bila prošlost. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. iznenada sam shvatio da je to završeno. ne kao dečaka. koja je bila sasvim jasno edipovska. Zbog te odluke sam se osećao dobro. osećao sam se superiorno u odnosu na oca. uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. Ja sarn bio prvo dete u porodici. počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. ležerniji. da manje iza­ zivam druge. prirodno. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti. Takođe. što je moglo samo da me uvali u nevolju. ne razmišljajući o tome. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. (moja ličnost. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. znao sam da sam sada ja kralj. što sam odmah shvatio. bol je nestajao. korišćen j e m svoje volje. ne kao princa. Sada više nije postojala potreba da se borim. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . Dakle. i živeti dostojan­ stveno. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. j e r sam znao g d e mi je mesto. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. Od tada sam oslobođen bola. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. bio sam okoreli pušač lule. S jedne strane. Drugi su zapazili tu promenu. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. 9 i kažu da sam postao mekši. Sem toga. Isprva nikome nisam pričao te snove. mogao sam. Ne raz­ mišljajući o tome. S d r u g e strane. kao kralja. Približavao sam se šezdese­ toj. međutim. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. Moj otac se takođe posvetio meni. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. mada nisam uvlačio dim. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. da v l a d a m svojim kraljevstvom. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. držati glavu uspravno. On nije bio surov i samo jednom me je udario. jer sam bio brz u računu. snažniji i ja sam ga se plašio. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. Mada je mnogo radio.n a p o r da ih protumačim. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. i kao što je to prirodno za kralja. Te napetosti. kada takvi napadi nisu retkost. Moja majka se posvetila meni.

jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Zatim. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. kao da je zrelost funkcija intelekta. je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. K a d a sam na­ pustio seansu. Ono je takođe dete. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. U vera vala me je da ona razume moj problem i da. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična. nisam se osećao kao da pla­ čem. Ne verujući m u . ima istine u tome. Znao sam ko je detinjasti kralj.nisu dostigle nivo bola. a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. Naravno. mada nisu bili daleko od moje svesti. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove." Ali. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. da vidim šta ću postići. „ J a " u snu je bio moj ego. naredio je. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . To „ja". Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani. intelekt. Ali. plakanju. Ja ga nisam stvarno izdao. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. K a k o mi to liči na moju majku. j e r srce n i k a d a ne stari. „Odrubite mu gla­ vu". moj intelekt. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. Otpevao sam reč „diabolo". Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. a njime vlada ljubav. j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. ali sam retko to činio. O. Tada sam shvatio da u m e m da pevam. ili treba da b u d e kralj. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. Pustio sam se. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. da me je sputavala samo iluzija. j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta. ne dozvolite glavi da preuzme vlast. slobodan zvuk. da oslobodim svoja r a m e n a . što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. Tada. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. zaštita se pojavila u formi zatvaranja. d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Srce je centar ili jezgro života. Bez obzira na to. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. p r v a deluje svom snagom ove druge. To mi je stvaralo teškoće u pričanju. to je onda izdaja srca. pošto su to privatni časovi. Na nesreću. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. ali naročito u pevanju. nastavio s a m sa časovima. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. Ali. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. Odjeknuo je kroz celo moje biće. „ne t r e b a mi takav loš savetnik. srce je kralj. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Naravno. Ipak. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. Na moje iznenađenje. To je bilo moje srce. što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. Uvek s a m želeo da pevam. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. P o m e n u o sam to iskustvo. Glas mi je postao slobodniji. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. moj svesni um. Mogao sam biti slobodan bilo kada. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. na neki način sam i ja bio u pravu. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Ali. zvuk je bio ja.

Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. Kako je on to uradio. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. nalik ropcu agonije. k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. ili malo više. strah od p r o ­ đ e n e je značajan. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. Uočio sam da se otpor smanjuje. Telo pos22 Lowen. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest.. Promena će se desiti kada je čovek spreman. povećana pokret­ ljivost. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. Kao što jedna lasta ne čini proleće. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. Počeo sam da jecam. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. dublje disanje. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. Na moje iznenađenje. možda mnogo puta. a ona je stajala iznad mene. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. Svesno. ali su otvorili put za tu promenu. počeo sam da plačem. Ramena su mi bila napeta. sve do zvuka iz punog grla. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. objašnjava važnost prihvatanja sebe . On takođe aktivira snage u lič­ nosti. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Najzad. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. Mislim da su obe interpretacije ispravne. Uprkos uvida do kojih sam došao. To se ne može postići na silu. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. op. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. voljan i sposoban da se menja. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. druga prosto ide dublje nego prva. potpunija i slobodnija ekspresivnost. posle otprilike jednog minuta. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. Sedeo sam na podu. Pleasure. S obzirom na to. jecanje u agoniji nije trajalo dugo. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. željom za promenom. Međutim. što može biti interesantno. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. moj maser. one takođe mogu postati igre. za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. Sem toga. prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. možda zabavno. Potom. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. To je telesni fenomen. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. ali ako je telo zapostavljeno. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. Bio sam nesposoban da to postignem.više frojdovska analiza. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. Proces treba da se ponavlja. terapeutskom procesu. Ne možemo menjati sebe snagom volje. a cit. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. Rezultat je bio neznatan.

sada je bilo drugačije. to nije u potpunosti tačno. obuhvata period od trideset godina. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. da bi se to postiglo. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. Radeći sa lju­ dima. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. u stvari. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Međutim. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. Međutim. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. A h . učio sam od njih. ali se opet zatvaralo. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. objavljene 1965. Ipak. Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. pomažući njima. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. Moje srce se otvaralo. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. Posle mnogo godina. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. To se može prikazati dijag- 101 . Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. problemima. ja sam po­ magao i sebi. Tek kada s a m razrešio svoj strah. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. sada mi ta veza nije nepoznata. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. pesmom. mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. Teza knjige Ljubav i orgazam. seksualnim inhibicijama. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. godine. r i t ­ mične aktivnosti. mada je malo nas to znalo. s a m još uvek. Govorili smo o našim strahovima. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. pričom. Svi smo se mi borili za isti cilj. Lju­ b a v i seks su izjednačeni. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne.

Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. projektuje. Projekcija E. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. a treći emocionalnim o d b r a n a m a . ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. beznađa. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 . Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. prvi se bavi intelektom. ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. Ne retko. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. Ispoljavanje besa je takođe korisno. On će katartični proces zameniti inhibitornim. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. nastaviće da vrišti. panike ili užasa. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. tuge i bola. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. mek102 Šajući i topeći krutost tela. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat. m a d a je on važan. Okrivljivan je D. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . katartični efekat oslobađanja vrištanja. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira. Po m o m mišljenju. Nepoverenje C. Ipak. Tipične ego odbrane su: A. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. radeći sa mišićnom tenzijom. Na primer. okrivljuje ili racionalizuje. Ali. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje.ramom. da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. t a k v a integracija se teško postiže. Tako se. Negiranje B. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. besa i tuge je kratkog veka. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. oni ne bi bili uklonjeni. Racionalizacija i intelektualizacija. sa pratećom. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. Ako neko radi sa drugim slojem. niti proradio. Međutim. S t r a h je teže i važnije izazvati. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. kad god je to moguće. p r v i m i trećim. odrasla osoba.

takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. zavisno od situacije. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. ali bi u svemu učestvovala srcem. Ali. imaju pozitivnu vrednost. igru ili seks. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. u cilju diskusije.zvuk. što bi značilo da osoba sve radi od srca. S d r u g e strane. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. Rad na telu kao. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. već p r e m a situaciji. govorim o idealu. nije terapeutski pro­ ces. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. Mog­ la bi da b u d e besna. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima. Svi impulsi bi išli od srca. bili bi koordinirani i sasvim u redu. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. tužna. Imajuću u centru pažnje probleme tela. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. P r e m a tome. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja. To znači. što su masaža ili joga-vežbe. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. Pretpostavimo. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. Međutim. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. Opisujući tu osobu. Prateći vrištanje. Svako ko je posmatrao 105 . volela bi da radi sve što radi. ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. kao i da redovno idu na masažu. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. uplašena ili radosna. poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e .

Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. Ne sluteći emocionalno rasterećenje. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. William M o r r o w . To prolaženje može biti praćeno anksioznošću." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize. U širem smislu. disanje joj je postalo ponovo lako. uspravila se p o t p u n o upaničena. Bilo mi je jasno šta se desilo. a umesto toga je ugušila svoje disanje. to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. kroz koja impulsi ne mogu da prođu. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. Ne mogu da dišem". ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. U mojoj poslednjoj knjizi. snažno jecanje. Tesnac se može odnositi. što dovodi do stvaranja anksioznosti. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. Angst . Nakon rasterećenja pla­ kanjem. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti. već se zadržavaju i „guše". Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje.U pismu godinu dana kasnije. kao što su vrat i struk. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. Reagovala je. Ta veza. 106 107 .) 23 Carl Strough. Ali.. Cim je počela da plače. Breath (New York. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. 1970). To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. što bi. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela. stvorena je predispozicija za anksioznost. Iznenada. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. Na nesreću. ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost". Depresija i telo. uzan prolaz između glave i ostatka tela. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. koje je trajalo neko vreme. (Prim prev. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija. što znači „gušiti u tesnacu". . Ako zgrčenost postane hronična. ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. da jesu. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. Frojdovog biografa. na primer. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. tesnac se takođe može odnositi na vrat. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak.

mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". i čovek može biti toga svestan. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. on je ranjiv. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. stvarajući anksioznost. O d b r a n e se privremeno predaju. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. Međutim. dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. čovek pokušava da priguši ta osećanja. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. ili k a d a one popuste. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . Stežući struk. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. održavanje o d b r a n a postaje deo života. P r e m a tome. razviju spontano. on ili ona razvija j a k u anksioznost. prema tome. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. Ali. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom.Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Međutim. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. N a ­ ravno. međutim. Svi smo mi smrtni. to je p r i ­ roda života. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. To se može desiti i u terapiji i van nje. Slično tome. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. Međutim. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. da izađe ili napusti svoje odbrane. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost. ili. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. U t r e n u t k u 109 . Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". seksualni im­ pulsi. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. ima samo zadovoljstva. oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. svako je od nas ranjiv. U mnogim slučajevima. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda. n e m a anksioznosti. koja su potekla od srca. ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . n a r a v n o . o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. seksualni po­ remećaji su česta tegoba. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. Moramo. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. drugim recima. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. Započeo sam ovo poglavlje. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. A k o se to desi.

Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Ali. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. neće biti anksioznosti. to je ograničen i s p u t a n stil. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. anksioznost može porasti. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. jer bi to vodilo smrti. Dok je čovek u t i m granicama. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. čulni receptori. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. povećanje zadovoljstva. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. života. p r e m a perifernim organima tela. po­ većanje anksioznosti i. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. U t o m smislu. Osim kod mozga. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 . Glavni organi gdave su mozak. kroz suženja. Kiseonik. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. najzad. oslobo­ đen je anksioznosti. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. nos i usta. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. ugrožavajući život organizma. doživeće vrlo jaku anksioznost. R u k e to isto čine. A k o su ti kanali otvoreni.ranjivosti. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup.

s d r u g e strane. Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. To je njihov način izražavanja ljubavi. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. sa s t r a h o m i čežnjom. što stvara v i b r a n t n o telo. Takođe treba da se naglasi i sledeće. bilo kroz plakanje bilo kroz bes. energetski nivo se može održavati na visokom nivou. voljenu osobu. što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou. nivo otpuštanja neodgovarajući. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. imaju grčeve i plaču od besa. To utiče i na disanje. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). kao posledica dubokog disanja. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. takozvani repni. što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. intimnošću. i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. a u psihi k a o karakterološki stavovi. U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje. naglasiću. Ze n 8 113 . osobi je skoro nemoguće da zaplače. Osoba će postati nervozna i uznemirena. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. igračku ili. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. sa impulsima da se grize. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. beznađa. Život nije pa­ sivna operacija. zbog inhibicija samoispoljavanju. osoba m o r a da prekine di­ sanje. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. Zdravlje je. živo i puno osećanja za život. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. Na površini — t j . Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati.postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. kako bi inhibiralo t a k v e impulse. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. Nežan poljubac je slična akcija. dok je drugi k r a j . K a d a su tenzije snažne. kasnije k a d a od­ raste. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. Kada je. prva posledica je stvaranje anksioznosti. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost. postaju nemirni. Na nesreću. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. besa i ljutnje.

Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. anticipirajući zadovoljstvo od hrane. kao što svi znamo. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu. ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu.Pa ipak. se plašio da. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. da luči pljuvačku. dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. To je bioenergetska orijentacija. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. dajući mu odmah posle zvona h r a n u . U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. stvarajući stanje anksioznosti. sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen. doživljavamo anksioznost. njeno srce čezne za lju­ bavlju. osoba nije m r t v a . Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. Za k r a t k o vreme. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. a l i 8« 114 115 . telo želi da b u d e slobodno. njena osećanja hoće da se izraze. Ali. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. a što dalje od bola. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. to uradi. Bol se. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. Međutim. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom.

uspostavljanja kontakta. Anksioznost koja iz toga proizlazi je. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. bioenergetski terapeuti. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. Drugi važan faktor je vreme. Posezanja. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. a to je k a d a posežemo za nečim. tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. frustracija. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . pošto su roditelji izvor h r a n e . Ali. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. To je biološki normalno. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Osećanje zadovoljstva možemo. zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. to podrazumeva da su pokreti tela. pošto je svaka odbrana ograničavanje života. povla­ čenje. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. posebno unutrašnji pokreti. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. usledila bi s m r t te osobe. 1 117 . Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom. ritmični. to ne traje dugo. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. Zatvaranje. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Tako. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. Roditelji. ona je delimično i smrt. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. po m o m e mišljenju.Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. dete je svo jezgro — tj. Prirodno. k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. Mi. p r e m a tome. jer što se ranije anksioznost javi u životu. svo srce. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. kao što sam pomenuo. Ali. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. n e s p u t a n i i otvoreni. kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. Ukoliko bi to bio slučaj. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. Dok se ne. na žalost. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. Ali. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu.

već bola. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. njene oči sijaju. Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. dok je druga hladna. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. k a o što su grudi 119 . što je u stvari somatski aspekt bola. koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela. bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. posebno seksualnih osećanja. bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. K a d a je osoba zadovoljna. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. ali se razlika može videti i osetiti. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. k r v i i energije ka periferiji tela. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. genitalni a p a r a t i dve noge. osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. Takvo reagovanje. A k o je impuls potisnut. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara. napeta i bezbojna. pati na brojne načine. uključujući senzorne organe u tom području. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. koža je ružičaste boje i topla. meka i sjajna. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. d v e r u k e . i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela.

Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. ukusa. d r u g i je fizički ili somatski. Tih šest tačaka se žetak organizma. Slično. zavisno od stepena u kome neko poseže. Na primer. 120. suve ili napete. slika na str.kod žena. napunjeni osećanjima i prošireni. tačka 6 je genitalni aparat. predstavljalo najisturenije delove. k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . g d e je n u m e r i s a n o šest područja. 121. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. energetski posmatrano. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. najintenzivnija. Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. Energetska inter­ akcija u seksu je. izvestan stepen protezanja je moguć. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. glava može štrcati. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. n a r a v ­ no. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. Pošto je vrat pokretljiv organ. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. n a r a v n o . Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. vida i mirisa. šest p o d r u č j a bi. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. i. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha.

P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Lowen. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma. Prigušen impuls nije izgubljen. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. koji ograničeni svet porodice ne nudi. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. što je proces koji stvara ego ideal. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. stežući grlo. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. između sebe i drugih. Međutim. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . zadrža­ vajući dah i stežući stomak. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. Ego formira sliku spoljašnjeg sveta. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. Ta dva sveta nisu potpuno različita. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. a t i m e se r a m e n a povlače unazad.. Nesvesno. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. Nasuprot tome. 25 : Ali. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. p r e nego mentalnog i fizičkog. 121. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. odakle ne utiče na svesnost. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Na primer. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. Ako je to učenje a clt. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. Osnovna teza bioenergetike. preuzeta od Raj­ ha. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije. prema tome. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. U prvo vreme inhibicija je svesna. birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. The Physical Dijnamics of Character Structure. koja je p r e d m e t svesne kontrole. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . p r e m a tome. kao što je prikazano na crtežu na str. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 .organizma. ne može se beskonačno održavati.

Po njemu. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima. bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. Oklop. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. Međutim. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti.malno. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. clt. verovatnije. projek­ cija. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. op. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. već gomilu. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. Stoga se oni zovu ego odbrane. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. 125 . hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. izazivanje i okrivljivanje. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. sada ugrađen. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Oni stoje na zemlji. Druge ego o d b r a n e su negiranje. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Na v r h u je ego.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

Muskulatura je nerazvijena. pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. ali i bukvalno. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. kao što sam ranije e 134 135 . Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. slabi pod stresom. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. Dlakavost je obično smanjena. to daje telu dečački izgled. oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti. zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. tendencija da se oslanja na druge. uočava se linearni razvoj. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. čiji je rezultat izduženo. Stopala su takođe t a n k a i uzana. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. međutim.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. podržavana i da se o njoj n e k o brine. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno. ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . t a n k o telo. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. Ali. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. ona protiče ka periferiji tela ali slabo.

Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j . k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. Uopšteno p o s m a t r a n o . Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima. koje. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. ukoliko se izrazi. Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. naročito seksualnih osećanja. naime. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. Zbog niskog energetskog nivoa. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima.titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". 1 136 137 . ako se ne suprotstavi nasilniku.pomenuo. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. a ne da ih podriva u korist ego ideala. da bi ga oni napunili. taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. bilo da je ona umrla. On stalno gleda u druge. u k o m slučaju. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. zbog njihove pomoći i podrške. Ta struktura može biti veoma složena. T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate. m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. Moram shva. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno.

Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. da se uspe. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. Biti kontrolisan znači biti korišćen. t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Telo drugog tipa.Glava je previše energetski nabijena. t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. ali bez kontakta. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. 138 . Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. da se ne bi videlo i razumelo. Oči su b u d n e ili nepoverljive. lukavom zavođenju. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. Težnja da se b u d e na v r h u . a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. Ona je takođe rigidna. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. nisu otvorene za među­ odnose. kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. on mora biti pobednik u svakom takmičenju. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. To zatvaranje očiju. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. u predelu koji se može naz­ vati oralnim. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". Tako je on u v e k onaj koji dobij a. ona je takođe zavisna od te osobe. i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . ergo. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o .

niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. negativizma. e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. Cilj toga je da priveže dete za roditelja. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. Dete će se ili uzdići iznad potrebe. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali. k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju. osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. ali nije zaleđen. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. i pošto nije u stanju da to promeni. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja.. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. međutim. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem. Tačno je da mazohista pati. Potčinjenost je samo na površini. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. clt. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. neprijateljstva i superiorno­ sti. čvrsto drži. op. BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. ili će zadovoljiti potrebu. str. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. ah ostaje potčinjena. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije . Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. ograničena je ekspresivna akcija. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. 28 140 141 . u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi. U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. Čvrsta. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. Međutim. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). 191. snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo. ipak. U p r k o s tom problemu. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. on je sasvim suprotan iz­ nutra. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. Potom. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. Taj naboj se.

odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. Posebno je karakterističan k r a t a k . 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo.Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u . što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. na nesvesnom nivou. zajedno sa težinom i napet ošću odozgo. to se negira ina­ tom. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. otac je pasi­ van i potčinjen. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari". Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. zbog stagnacije energije. dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. 143 . koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. Dominantna. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. m e đ u t i m . Podvi janje zadnjice. Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. požrtvovana majka bukvalno guši dete. čvrsto.stoj nijansi. negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe. Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. agresija je u velikoj meri smanjena.

što dopušta oseća­ njima da protiču. da ne bi u p a o u klopku. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. ali ograničava njihovo izražavanje. mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. Daj da m a m a vidi" itd. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. . Pacijent se. uključujući temper tantrume. Prirodno. što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. T a k o se glava drži vrlo visoko. „Budi dobar dečko. Zadržavanje impulsa je periferno. prljan ja ili prkosa. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. a zavr­ šava se porazom. naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. osoba je živahna i vibrantna. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. kičma je u s p r a v n a . Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. što omogućava samo reakciju inata. borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". . Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Bez obzira na to. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Na nesreću. Svi pokušaji pružanja otpora. dok je bio dete. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen.Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. K a d a je zadržavanje slabo. Pojedi sve iz t a n j i r a . bili su slomljeni. Zadovolji svoju m a m u . otud rigidnost. 10 145 . Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. a rigidnost nepopustljiva. I kaki redovno. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. ima različitih stepena rigidnosti. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom.

njegovo srce nije odsečeno od periferije. Ako je rigidnost jaka. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. Zbog snažnog razvoja ega. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. ukoliko se prepusti. ambiciozna je. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. Kao što je prikazano na dijagramu. posebno na genitalnom nivou. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata.ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . Viđenje u tom svetlu. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. na. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. oči gube nešto od sjaja. on se plaši da će. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. Erotsko zadovoljstvo. tako da se radije drži povučeno. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. narcisoidnog muškarca. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Imam jedan završni komentar. ETIOLOŠKI I ISTORI. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . ne izgubivši uvid u celinu. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je. ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. kao led — lomljiva. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. zbog zaleđenog energetskog sistema. Delom. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. živahnost gestova i pokreta. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti. sa podlogom na kojoj stoji. t j . Tako. sklona takmičenju i agresivna. on uključuje faličnog. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. i viktorijanski tip histerične žene. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. ali je retko inadžija. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. izgledati blesavo. već ljude. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 . Uopšte uzev. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. takođe. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože.

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

154 155 . mlada žena. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. kralj. ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'.. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu. Međutim. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i . 33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. Ibid. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. veruje da je ona čista.pretenzije'. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja.borbi za život. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. radi boljeg razumevanja. 121. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva. J e d a n moj paci­ jent mi je. veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. što onda vodi do beznadežnog ponašanja. Međutim. . Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. Na pri­ mer. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. str. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će. P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . ona nastoji da se zado­ volji.. na primer. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. str. U tom beznađu. Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno.. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći. opasnost iluzije je da produžava beznađe. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj . Do tada treba da održavam svoje . njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. ona je čistija nego d r u g e žene. sa puno vrlina. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . . 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". 127. str. 25. gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. otkriti njeno zlatno srce. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. Sto je ozbiljnija t r a u m a . P r e m a tome.

Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. Počeo je da se suočava sa realnošću. uspeo da je hteo. što se sreće kod shi­ zofrenije. — „Dva dolara". postaje uzbu­ đena i govorljiva. op. u stvari. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. što je tipično za tu s t r u k t u r u . Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. da bi ispunila tu iluziju. formu obmane. K a d a psihopatski karakter stekne moć. Tako. Pleasure. jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. pošto je on spreman da deli sve sa mnom. reče on. tako. iako je to njegova realnost. Osoba. Neuspeh. Antiteza moći. U samoodbrani. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim.000.može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. naime zadovoljstvo. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. on je bio ubeđen u svoju darežljivost. Ali. U shizofrenom stanju iluzija dobija. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio". ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. a to se ne može održavati. situacija posta­ je opasna. kao rezultat toga. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. Njegova lju­ bav je uzdržana. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu. ne na k o n s t r u k t i v a n način. Ako neko uzdržano izražava ljubav. ali da se njegova ljubav ne ceni. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. obrta­ njem značenja. A h . Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. kao što se neretko dešava. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. cit. 157 . to mi nije izgledalo kao realan predlog. Međutim. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. Interesantno je da ta Lowen. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. podržava iluziju superiornosti. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. što znači da bi on. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. On je osoba koja voli. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. nije slobodno. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. bio je odgovor. ali ne i akcijom. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. Uprkos tome. rigidna osoba voli osećanjima. Treba da pokažem da sam nešto posebno. Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. stanje nezadovoljenosti svoga tela. Napoleon. boginja Izida i slično. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. „Ja hoću da ti dam šta ja imam". a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge.

s d r u g e strane. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Ako je osoba svesna konflikta. ona se usled toga oseća zakačeno. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. imaćeš moć n a d njim. „višenje". tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". genije nije daleko od luđaka. a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. samo ponašanje je p r a v a stvar. „kačenje". Kao što svi znamo. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. „zakačaljka". Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. iz straha. Jedina ideja koja mi pada na pamet. jer. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. visimo.hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe.) n e 35 3e 159 . U svetu odraslih. noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja. m a d a znam da ona mora posto­ jati. uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. ali ga ne može razrešiti. često kažu ljudi. Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. Na nesreću. m a d a u manjem stepenu. znaj.iluzija nije potpuno pogrešna. a prevođeno kao „obešenost". Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. Budući da smo obešeni. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. „bešeJ " . ne na ponašanju. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. ima elemenata real­ nosti u tome. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. Nesposobna da mu priđe. ali se plaši da ga napusti. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. i nesposobna da ga napusti. stiče sigurnost koja mu je potrebna. I to takođe važi. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. koja. „zakačenost". zbog želje. radeći ga. svesna ili nesvesna. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. Slično. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. ona se potpuno „kači". da zatvara čoveku oči pred realnošću. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. Istina. S jedne strane. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. Svaka zakačenost. Međutim. (Prim. on može malo da da. ali. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. a o kome je sećanje potisnuto. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste". prev. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja. za nesvesnu zakačenost. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. on je u stvarnosti bio bespomoćan.. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći.

što je bilo teško razumeti. ar biti uzrok kasnije depresije. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. da kažem drugačije. to znači. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. na primer. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. Bukvalno. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. U najmanju r u k u . J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. To se može 161 160 . on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. ili. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. On nije voljan da odustane od iluzije. iluzije i fantazije važni. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja. možda zbog stida. reče ona. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. Međutim. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. Isto­ vremeno. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. svako ima noge na zemlji. i nastojanja da se ispuni iluzija. to je moje iskustvo. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". s jedne strane. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. U pijanstvu od alkohola. pokretu i izražavanju ose­ ćanja. m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama.r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. setite se šta se dešava kada se napijete. možemo zaključiti o iluziji. pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. Ali> depresija se nastavila. ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. što je izgledalo da objašnjava problem. na koje je pacijent izvanredno reagovao. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. mada neke lako izlaze na videlo. Negirao je osećanje tuge. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. a k o n t a k t je nesiguran. Ja ne znam k a k o je ona znala. što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. međutim. u energetskom smislu to nije uvek slučaj. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. Ta mišićna napetost. Videći tip zakačenosti. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. s druge strane. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. Tako je to trajalo nekoliko godina. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. On je priznavao da je još u v e k depresivan. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. koje ne mislim da je jedinstveno. u stvari.

desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. Lice gubi boju. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše. ili. to više izgleda da se čovek diže. da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. taj aspekt telesnog položaja. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. Emocionalno je to je priroda zakačaljke. ili u smislu osećanja. na primer. Zaljubljena osoba pleše. a g r u d n i koš je podignut. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. ali povući. pogled postaje t u p ili staklast. a čaljku. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. Podignuta r a m e n a su izraz straha. predstavlja negiranje straha. r a m e n a normalno padaju. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. hoda kao po jajima. u stvari. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Međutim. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. najčešći je onaj koji se vidi kod. tipa obešenog k a p u t a . pošto se u energetskom smislu. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati. zovemo je floter (onaj koji plovi). Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. Bez obzira na to. a živahnost je smanjena. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. Ali. on izdiže sa osnove. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti. u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. Kada izra­ žavate ljubav. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. To nazivam obešenim k a p u t o m . To se može. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. Ko se plaši. S d r u g e strane.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. kako ga ja zovem. rume­ nilo lica i opšta živahnost. a glava i vrat istureni. a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. P r e nekog 162 163 . jer negira strah. a sama emocija je potisnuta. Sto je veće povlačenje. u najmanju r u k u . Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Plašiti se. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. za­ tim se energija povlači iz glave. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. Ruke labavo vise. To prati odgovarajući protok krvi. Covek se oseća kao da plovi. kao i iz donjih delova tela. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena.

G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. prekidajući luk tela. akcija je „izgleda univerzalna. da zadovolje svoga tatu i porodicu. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem". Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena. često praćena pretećim pokretima. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. Ali. p ^ a jli mačke. K a d a je pokušao da se savije unapred. Nije mu išlo lako sa devojkama. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . a pri­ lično^ je često kod starijih. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa. nakostrešenu duž fcda. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. Watts & CO. što je. Rekao je.. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. r a m e n a i trupa. str. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. karlica isturena i stegnuta. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. 41. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. str. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. na mestu spa­ janja vrata.v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. ta­ kođe. da mu je stomak uvučen. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. Kod životinja. da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. 1934). The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. što ga je veoma uznemirilo. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu. a ne verbalno. Zbog izgleda. gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Gledajući njegove noge. u stvari. što je objašnjavalo teškoće u seksu. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. 40. a glava na kratkom vratu takođe isturena. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. zapaža Darvin. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. karlica se povukla unazad. od vrata do slabina". Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. Kod mesoždera. ta 38 164 165 .

s jedne strane. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. s druge strane. Zaista. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. što izgleda kao omča. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. Najzad. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. To dovodi do zakačaljke. mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Bilo je k r u t o i nepokretno. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. Međutim. i bes i frustracija. Ako tražite 166 167 . a to je — postaviti se na pijede- stal. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti..osećanja. što ja zovem k r s t . podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. što. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. n a r a v n o . Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. služilo je samo kao osnova za gornji deo tela.

Koristio sam tri vežbe. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. ali ova osoba nije tako reagovala. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. Rekla mi je da. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. i to postaje očigledno n a m a oboma. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. energetski govoreno. to takođe ima bukvalno značenje — naime. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 . što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. Ali. taidži-časove za stanovnike i posetioce. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu. Ali.od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. P r e nekoliko godina u Esalenu. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. opisan u drugoj glavi. ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. zakačen. kao i priroda zakačaljke. i da ima nerešene emocionalne probleme. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. kako bi se po­ javile vibracije. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. a kada noga počne mnogo da je boli. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. ali ne osećajni ili energetski. P r v a je bila položaj luka. Moram dodati da je ta. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. Dokle god osoba nije uzemljena. nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. kao i ostatak bioenergetike. Ali.

Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno. Na primer. Jasno. postaviti osobu na njene noge i stopala. Ovo je prvi put da sam bila u njima". kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. I. osećajući to vibriranje. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. Izvesno je da ta veza postoji. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. ona prosto nije osećala noge. Bioenergetski govoreno. Na primer. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. doživeti anksioznost ili kolabirati. hi­ steričan. a luk na sto­ palima mi hvata grč. noge su počele da joj vibriraju. tako sam nastavio da radim na sebi. Sada bih voleo da opin 171 . velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom.tu važbu po dva p u t a na obe noge. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. k a k o sam našao. Ostala je u tom položaju neko vreme. Pa ipak. Naravno. koji je obično prigušen. napunio sam šezdeset tri. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. Dok je radila treću vežbu. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. Covek može postati rastrojen. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. Jednoga dana. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. Međutim. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. držale su me. svi su izgledi da će se to osećanje održati. Nikada ih ranije nisam tako osećao". kao Sto su granične shizofrenije. ukoliko osoba nije uzemljena. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. koja je. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. ili da se izazove požar. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren. Kao posledica p r v e dve vežbe. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Članci me bole. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja. koju sam mogao lako ukloniti. Nije osećala da joj je hladno po nogama. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja.

Pleasure. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. to je realnost našeg bitisanja. n Lowen. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. pak. mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. počeće da plače. kao Indijanci. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Neki. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. jasno je da je t a k a v slučaj patološki. za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. osećaju da gube ravnotežu. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. cif. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. čvrsto j°je na svojim nogama. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . moja anksioz­ nost bi bila ogromna. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. Kao odrasli svi stojimo samostalno. Najzad. što znači stajati sam. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume. op. Teškoća je u prelaznom periodu. njima se vrti u glavi. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. o osećajući veliku anksioznost. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena. dok sam radio u zabavnom par­ ku. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. Najčešće. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. jer za njih to znači biti sam. vozeći se sva­ koga dana toboganom. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . Kačeći se za odnos sa nekom osobom. drugih koji su lišeni te anksioznosti. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. jer sam dugo patio od straha od visine. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. Ima. Kasnije sam prevazišao taj strah.

Nije mogla da ras t 0 Lowen. grubo rečeno. Ako prihvatimo tu analizu. jedan od najboljih po njegovim recima. Bio je u isku­ šenju. Zeleo je da padne. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. što Bil nije bio spreman da uradi. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. ali j e bilo potpuno bezbedno. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. mada tamo nisam koristio taj termin. j e r s a m znao da on ne može pasti. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . Bil je bio planinar. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta".. ali prvo je trebalo slomiti larvu. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. kada v S a tc n i 174 175 . sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. je bilo nesigurno. Nije sc plašio visine iL' padanja. sa malo osećanja u njima. 38 Bil nije osećao strah. kao što se obično dešava u snovima. u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. Ako se to bukvalno shvati. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. bezličnu volju. . onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. Bilo je bolje nego ostati sam. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . op. koja ga je obmotala kao larva. uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. To proizlazi iz koncepta da je. a one su se srušile. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. Bil je bio zakačen za liticu. 107. Međutim. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome.no negiraju svoj strah. prema tome. Bilo je užasno". Ali. clt. U opštoj diskusiji o anksioznosti. da se više ne oslanja na druge. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. anksioznost se ne doživljava. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. Pustiti se. Nije se plašio. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. The Betrayal of the Body. str. tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . Popeo sam se na stepenice. tražeći prstima noge oslonac. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. um mu je bio ravno­ dušan. Ali. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. Očekivali bismo. znači pasti u smrt. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. Imala je opsesivne fantazije padanja. Dok se njihao držeći se za ivicu. u IV glavi. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno.

Realno govoreći. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . Ako se njegove noge puste da idu. ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. K a d a čovek stane preda me. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. Drugom nogom lagano dodiruje pod. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. treba da bude nevoljno. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. u ovom slučaju gravitacije. dosad se niko nije povredio. zato što će pasti iza ili unazad. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. Ali. Ali. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. Da bi padanje bilo efikasno. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. sve bi uneredio. jer u ego ili volja provocirani. samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela.podloga pod nogama gubi stabilnost. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. S jedne strane. ne volj­ nim aktom. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. Biti dole. znači poraz. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. to mu postaje zastra­ šujuće. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti. on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. jer ga noge više ne drže. što služi samo za održavanje ravnoteže. Na kraju se mora predati. ta vežba podseća na Zen koan. tako da se. s ft 2a ( 12 177 . spusti na ćebe. niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. mada je učinjen bespo­ moćnim. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. on je n a d sve­ tom. Bilo šta da je u osnovi toga. neki stepen slobode i nezavisnosti. načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. koju smatram vrlo efikasnom. nego superiornom snagom prirode. pošto osoba kontroliše spuštanje. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. Dokle god je gore. savijajući koleno na kome stoji što više može. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. Ako je za održavanje položaja angažovan um. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. kada padne. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka.

Nisam m o ­ rala da propadnem. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim. da pusti da se razviju osećanja. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. Taj p r a v a c je prema dole. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj." Zatim je dodao: . ja ne želim da propadnem. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. " „Neću da propadnem." „Ne mogu zauvek ostati gore. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano. k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti. Tada borba postaje ozbiljna. Uvek ću grešiti.. Drugi put: „Neću da p a d n e m ." Sa tim recima pade i poče da plače. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. Ali. Drugi. on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. " „Neću da p r o p a d n e m ." „Uvek propadnem. ili „Neću da budem neuspešan". Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh". Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. Mogla sam ostati zauvek gore. bilo majke ili oca. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem". osuđen je na propast. kada izgo­ vori tu reč. doživela je veliko rasterećenje." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. Ali ne mogu. prema zemlji i realnosti." Opet je pala i plakala. To je neostvariv cilj. Na pri­ mer. Sem predaje. Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. kao i stajati zauvek uspravno. " „Uvek p r o p a d n e m " . glas može da se podigne. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". stojeći na jednoj nozi. ja propadnem. Zemlja je bila vrlo blizu. Ali. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta. vide lica. dozvoli svome telu da kolabira. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. m r t v i m nogama. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. m o r a m pokušavati. nekad sa stegnutim pesnicama. a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. Najzad. Neretko. To kaže odlučno. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste. Četvrti put: „Neću propasti. Vežba je efikasnija ukoliko čovek. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. po dva puta na svakoj nozi." „Neću više da pokušavam. i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. Prvo. 178 Treći put: „Ali. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću.Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima." „Ali. 12« 179 . čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. jer je to ono što će se stvarno desiti. Drugi vide vodu u koju će bućnuti. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. pak. n e m a načina da se izađe iz te borbe. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima.

Cak sam i pokušao. držaćeš se gore zauvek. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". što više p o k u š a v a m da ne pušim. polako. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. ja ću propasti. tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. Trebalo bi da mogu da se održim. ne bukvalno." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. Da je on to uradio kao dete. U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. Preveo sam to u reči i to je bilo . Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. K a d a svi druge završe. umreću. a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. rekao j e : „Ako padnem. ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . ali sam pao. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. ja sam ću biti ubijen. Cak ni sada.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. Bojim se da ću dobiti rak pluća. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. Bila je boa konstriktor. Rekao j e : „Naravno. i po penisu. dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj. uspeo sam. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj.ja ću umreti'. Ali. skoro godinu dana bolestan. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. postajem smušen." Rekavši to. M o r a m je držati. ona bi ga progutala." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. Ako prestanem da se borim. plačljiva beba. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. ali se mogu zauvek zakačiti za nju. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Održavaću se zauvek. Sada. ja sam pobedio." Džim je bio psihoterapeut. odsutan i počinjem da se znojim. stegao je pesnice. „To je dug put. P o v r e m e n o sam e v 181 . Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. ah. Ja neću pasti. to više pušim. za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. ali Džim nije imao drugog izlaza. Ja s a m kukavica. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. k a d a sam to rekao. Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. Njen m o t o je bio . Rekao j e : „Ja ću pasti. osećanje koje sam imao bilo je . Ako se prepustim. Pošto j e vežba padanja bila gotova." Obraćajući mi se." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. da nisi bio zabušant. Mislim da sam zabušant. ako izdržim." I onda se stvarnost potvrdila. g u r a m i borim se. S a m sebi k a ž e m : . To je psihopatska odbrana.Ja ću pasti'.Ubiću te'. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. ali ne p a d a m . „Dokle god je sve u redu. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. popuštalo." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. ja s a m već propao. vrednije bi radio'. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. Ljutim se na sebe što se lako predajem. To je bilo malo rasterećenje. on nije bio 180 u stanju da se preda. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . ja se bojim da ću umreti. Osećao sam kao da je to borba života i smrti. Ali. i ja idem nogu p r e d nogu. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. upašću j a m u bez dna. biću ubijen. Samo što je ispričao san. G u r a m . Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila. što u bolnici što a n nje. ja osta­ jem zakačen.Teškoće rešavamo odmah. Ako ja njih ubijem. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija." Sebi je r e k a o : „Džime. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. umreću. Kada sam bio dete maštao sam da letim.Džime. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji.

samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. Stopala su ispružena iza njega. koji vas čuva od teških povreda. Biljka se.bivao u komi. Jer. ako p a d n u . Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. a čovek ipak ne pada. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. „jeste kontakt sa podom. neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. kao u Džimovom slučaju. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. Na nesreću. koje treba da budu izvor snage u n a m a . Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. jer kako kora­ čamo unapred. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. naginje se u n a p r e d 183 . Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. Onda. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. koristeći svu svoju snagu volje za životom. stvara se pretnja opstanku. zemlja je tu radi nas. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije. Herkul je gubio. Zem­ lja je simbol za majku. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. ja sam izdržao. mada boli. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. izvori su naše snage. diže iz zemlje. da se preda i da veru je svome telu. ali umesto da dobije bitku. Dizanje je kao rast. On se zamorio. disanje postaje dublje. U isto vreme. ona ne vuče sebe naviše. pošto padanje može izazvati strah od umiranja. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. Džimov strah od smrti. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. zbog energetskih procesa tela. na primer. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. pri vučenju dolaze odozgo. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. kada noga konačno popusti i čovek padne. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o ." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. tako da ih zamara. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. m r t v e noge". To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. Te­ lom može proći d r h t a j . Najzad. koja je predstavnik zemlje. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu. što ne vodi nikuda. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. znaju da mogu sebe podići snagom volje. U isto vreme. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. koje terapija treba da obezbedi. Majka. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. n a r a v n o . U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. Ne možete pasti ako ste već dole. Ostajanjem zakačen. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. koji onda može biti analiziran i prorađen. kao i majka zemlja. Oni. telo se može opet podići. čvrsti tešilac koji je uvek tu. šaljući nas napred. na ćebetu a podu. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. mada ne predstavlja stvarnu opasnost. pisao je. ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. smrti njegovog d u h a ako se preda majci. Ali." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. Tada. Pod je postao prijatelj.

ali padaju kao bebe. k a d a s a m imao otprilike šest. ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. kao u slučaju buđenja ujutro. nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. Telo mu je imalo drveni. sedam ili osam godina. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. Hteo sam da b u d u zajedno. predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. nije lako uraditi tu vežbu. t v r d a srca. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. i na infantilnom nivou. Njih dvoje su bili niski. nesposobno da izađe napolje. Ako neko ne može da p a d n e . K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. mišićavi. Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. U osnovi tog problema je anksioznost padanja. Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. kao b u n a r . a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. 185 . Najčešće. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima. ne može se ni podići. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. Sedeljka nije okončana. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. Čini mi se kao da skoro vidim kraj. ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. Ako je to pravilno urađeno. nje­ govo telo je labavije. težak izgled. Debeli. Ako volja nije p o k r e n u t a . tornju. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Najčešće. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. k a d a s a m bio student. za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). Sada. ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. To je jasno u slučaju fenomena spavanja. dići će se. p r e nego trčanje i igranje. Večera nije bila važna. Vrlo je duboko. sanjao sam da mogu da letim. Takođe. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. Zatim. Celog života sam imao snove padanja. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. Međutim. Vežbom. Ali kasnije. Uradio sam to. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju.

Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja.) 40 John Pfeiffer. gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. Filogenetski razvoj ljudskih životinja. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima. Son. a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. nije se mogao smiriti. Za 39 majmunsku bebu. beba postaje uplašena i anksiozna. Ali. gaje svoje mladunče u gnezdima. pokuša­ vao da podigne glavu. 21). život na drveću ima i prednosti. prev. Ali. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. onda bi povratio ravnotežu. stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. Ako se iznenada izvuče taj oslonac. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. predstavlja uzrok anksioznosti padanja. (Prim. Harper & 186 187 . počeo je snažno da plače. 31 The Emergence of Man (New York. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . A padanja su bila česta." Pošto je Mark pao. Glodari. U vezi beba. 1969. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi.Stvarno sam i probao da poletim. pao sam na nos. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. ležao je na ćebetu i r e k a o : . ukoliko joj je slobodna. prima­ tima koji žive na drveću. sa intenzivnim strahom u oči­ ma. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. On bi se odmah probudio. kao što danas žive neki majmuni.. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti.0sećam olakšanje od padanja. dok su me ljudi gledali. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu. Rajh je 1945. Kada sam pokušao da uzletim. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. Ali. kao veverice na primer. novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Naravno. u šupljinama drveća. U svakom slučaju. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno. p r e m a tome. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. str. za t r e n u t a k reagovao usplahireno." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. Bilo je obilja hrane. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. Pfajfer ističe studije o pavijanima. Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna.

što je beba shvatala kao igru. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo.. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. kao da sebi obezbeduje oslonac. majčino telo treba da b u d e toplo. Vol. a treće nedelje je dobilo bronhitis. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. The cancer Biopathy Institute Press. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. kada smo pokušali da ga spusti­ mo. str. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja.. st u (New York. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. smireno i živo. Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta. disanje otežano. K a d a se to prekinulo. k a o što to rade primitivne žene. To je takode bilo uspešno. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme. druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca. Drugo. Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. i najzad. Prvo. razigran način. Ali. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela." Ovo je r a đ e n o na nežan. Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. r . Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti. 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. 41 tom." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . 329. a beba stavljena nazad u kolevku. Rajh je to radio oko tri meseca. Wilhelm. « Ibid. To je pomagalo. očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. 1951). Dete nije bilo dovoljno nošeno. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka"." Reich. nema osnove na kojoj će se stajati.podići. P r e m a Rajhu. str. pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n . što je Rajh nazvao orgazmom usta. 3. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. The Orgone 188 189 . u stvari. Treće. počela je da se grči. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. Sledeći put. 1949). Po Rajhovim recima. To dete je dobro napredovalo dve nedelje. No. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena. beba je izgledala uznemi­ reno. Armoring in a Newborn Infant. Orgone Institute Press. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke. 330. 120—138. igrajući se sa deteReich. Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. k a d a nije sisalo. „Bilo je. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. ljuto i nesrećno. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a . Wilhelm. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. noseći povodac. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete.. 8. nužno . I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. što je Rajh zvao anorgonija. Grudi su mu posta­ le osetljive. čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' .pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". Tek kada smo ga podigli on se smirio . „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " .

u glavi i udovima. Telo iznenada postaje teško. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. str. e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. kao i tela. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Anksioznost padanja je po Rajhu. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. Bez obzira na to. jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav". jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. To radimo ležeći. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole.) 45 4 190 191 . čovek to ne može znati. jer se funkcija znanja gasi spavanjem. čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. (Prim. Ali. prev. pražnjenje. Naravno. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. Vol. To se doživljava u očima. možemo pitati.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. 1955. * Reich. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Naravno. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. Nekada san dođe brzo. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. New York Orgone Institute Press. iz dešavanja u n u t a r tela. prema tome. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". Znajući to. Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. P u ­ š e n j e . ja brzo zaspim. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. već da je sama kontrola postala nesvesna. glava joj pada. ili glavu uspravno. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. ostajem budan. pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. je njime proizvedena. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. S t v a r n o . kada san savlada čoveka. koja je normalno pod ego kontrolom. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. Ali. tako da nema premeštanja tela u prostoru. proticanje i pokret su život tela. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. Međutim. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. ako bi čovek zaspao stojeći. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. Senzacija padanja. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. IV. u stvari. 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. 45 Ako dremne. 32. što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. one su praktično različite. pada­ nje u san i zaljubljivanje . Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research. „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i.

ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. padaju bez mnogo povreda. Ako ono nije dovoljno živo. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. previše je opasno". Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. znači upasti u zamku. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. k a d a se čovek budi. u k o m e se oseća uzbuđenje života.. 13 193 . ali upasti u zamku takođe znači umreti. P r e m a tome. Tajna padanja je ići sa padanjem. onda spoljašnjeg sveta. to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. 185. Boji se umiranja. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. anksioznost se ne javlja. Covek želi da se p u s t i da plovi. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. kao što su igrači ragbija. što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. biti nesposoban da se krećeš.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. prema tome. U stvari. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. što se dešava samo m r t v o m telu. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. ali čuvar k a ž e : „Ne. može se do­ živeti kao zadovoljstvo. . isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. sem što nema povratka na staro stanje. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. Umreti. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. . ako se doživljava kao za­ strašujuća. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. Betrayal of the Body. Ako čovek umre dok spava. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. Interpretirajući dalje njena zapažanja. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. kao što se dešava svakome. Ali. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . prvo postaje svestan svoga tela. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. To je zastrašujuća senzacija. strah nestaje. Bila bih zarobljena. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. Buđe­ nje sa živim telom. bez mogućnosti da i z a đ e m " . p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. jeste veliko zadovoljstvo. Deca čija je ego kontrola slaba. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. ili da se u m r e . Normalno. sto podseća na k o n t u r e zemlje. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". cit. a r i t a m sporiji. op. Zbog toga neki sportisti. sir. ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. što je kao umiranje. Kod Bila planinara se o tome radilo. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam.

Pleasure. Ali. gde se pali seksualna vatra. Neki od nas se možda " Lowen. Ako je orgazam veliki pad. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. ali. Zalaženje sunca ili padanje u okean. odraz otpuštanja energije. ali takođe i u r u p i u sto­ maku. slast stru­ janje i senzacije topljenja. cit. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. Koristan efekat gravitacije. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. doživeti njegove padanja u vodu. kao što nastaje iz stomaka. op. Kako neko može pasti u visoko? Ali. 47 sećaju tog divnog osećanja.nesvesnom i m r a k u . Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. praznina. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. fenomen nazvan „smrt ega". za­ dovoljavajući seksualni akt. stalno težimo da se popnemo više. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. treba da mislimo o životu kao o pokretu. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. Dizanje. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. čak težnjom ka još većim visinama. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Ali. život nastaje iz tih područja. To se takođe može u vožnji toboganom. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. Od­ sustvo pokreta je smrt. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. što je. može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. stajanju i ležanju. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. omogućava da dođe do sledećeg pada. seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. Ista se stvar dešava u seksu. izolacija. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. koji pred­ stavljaju t a m u . odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. onda je v r h u n a c koji to prati. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. Covek se bukvalno topi od ljubavi. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. Psihološki. što donosi svetlost dana. 195 . verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. proticanje uzbuđenja prema dole. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. Ali. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. Obrnuto se dešava sa spavanjem. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. u stomak i karlicu. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. Voda je takođe povezana sa seksom. razlog popularnosti. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Taj protok izaziva. manifestovano u skakanju. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. U ljubavi smo u oblacima. Ako se plašimo da ćemo pasti. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . sa d r u ­ ge strane. 13. siguran sam. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. S t r a h od davljenja. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti.

zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Zatim. ali se to. niti uspona koji razgaljuje. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. Prema tome. Kad god postoji pretnja silom. da bi seks imao taj efekat. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. energetski govoreno. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. Moj prvi cilj je. Može se izvoditi seksualni akt.uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. ne bi bio p r e d m e t stresa. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu. Na nesreću. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. čovek je pod stresom. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. Na isti način. Ali. Najzad. međutim. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. koje nijedan organizam ne može izbeći. ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . kao što svako zna. Spavanje i seks su blisko povezani. Međuljudski odno­ si su često stresni. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. postajemo predmet gravitacije. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Očigledno. služi rasterećenju napetosti. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. Naravno. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. ali kad god se uspravimo ni se krećemo. kao što svako zna.

Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. ako pritiskamo podlogu. of v w 199 . čak i u toj situaciji. gravitacija radi vukući nas naniže. jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. podjednako je tačno. Tako su grudi i srce. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . kao što je Rajh verovao. međutim. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. Ali. 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike. Ali. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. To je zaista tačno. ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. teško da treba dokazivati. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. ako ne i nemoguće. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. The University Chicago Press. stajati uspravno. Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. 1954). prednju stranu. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. naviše i naniže. U krajnjoj analizi. Možemo rukovati i manipulisati objektima. postaje teško. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije.ces. povećana seksualna interesovanja. oruđima i oružjima. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo. ta akcija je jed­ naka reakciji. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. Po fizičkom principu. The Human Animal (Chicago. Uopšte. Me­ đutim. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. ili ga vuče odozgo prema dole. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. bilo psihološki ili fizički. ili viši nivo uzbuđenja. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. Druga posledica uspravnog položaja je. eliminišući stres sile gravita­ cije. kao što su mnogi antropolozi primetili.

Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. Međutim. kako bi mogla tolerisati stres. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. ali to je ono što telo te osobe kaže. u stvari. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. Međutim. tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. a što je tipično za čoveka. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. muskulatura postaje previše razvijena. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. I naravno. i civilizovan. pošto je dupe. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a . Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. Nesposobni bilo da izbegnu stres. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. bežeći i stresne situacije. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost.tim načinom bitisanja u svetu. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. S t v a r a svet mašte. delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. niži deo tela. Budući da sam ljudsko biće. ako je dete r a n o izloženo pritisku. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. nego onoga gde je dupe. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . Međutim. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. telo ide u stanje delimičnog kolapsa. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. Nije logično da se kaže „zadnjica". taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. dete će uspravno dočekati stres. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom. verujem. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. U stvari. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. Na nesreću. Te dve velike m a s e mišića. delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. ako se pritisak nastavi. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. Treće. Da bi izdržalo stalni stres.

S d r u g e strane. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. u k o m e telo. J e d a n ili više mišića. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. N e k a d se. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. da nije toga. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. Kao rezime. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje.nadole. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. To je zastrašujuća misao. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. Kažemo da su mu se leđa ukočila. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. stvarno bivaju zgrčeni. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. Stalan stres. poz. McGraw-Hill. k a o posledica grča. koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. The Stress of Life (New York. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. Drugi su došli na konsultacije. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča. Međutim. ukoliko popuste. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. ako bi se stre nastavio. Faza 2 j k a o hladni rat. često je direktni i neposredni rezultat stresa. radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. pokušava da ga zadrži. a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. Mada s a m psihijatar. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. A k o je osoba nepokretna zbog bola. počela bi faza 2. obično na jednoj strani. K a d a je stres fizički napad n telo. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. javlja kila na međupršljenom disku. ali telo na kraju slabi. ali može ati razorno dejstvo na telo. U tom velikom škripu. Faza 2 mož da traje dugo. time priznali svoje slabosti. U svakom pogledu. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. Međutim. a ipak osećaju a bi. 1956) v 202 . Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. nedostatak kao ljudskih bića. ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i . kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. Onako kako je. učvršćuju svoje oge. proces prilagođavanja takođe troši energiju.

obaveza. ili duže. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. Kada sam ga video. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. Ali. dva dana. problemi srca su retki. treba zna. stres je prisutan u svakom slučaju. Takvo stanje je katatonija. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. otišla kući. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. Odnos sa devojkom je bio intenzivan. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. Oni takođe hodaju uspravno. a kratkovidost ne postoji. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč.Da bi se t a k v e vežbe razumele. da ne stoji uspravno. Razlika nije u ljudima. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Čim zar vršim posao. Ranije je imala napad.ti zašto se grč javlja. Očigledno. ali kada se noge slome leđa su pošteđena. čija su se leđa iznenada zgrčila. Sem toga. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. Verujem da je to bilo t a k o prosto. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. Pa ipak. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. Kada ju je grč uhvatio. ali retko bez svađa. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. zahtevi autoriteta. krivice. Ali. n 204 205 . da dam oduška nogama". Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. Katatoničar je podvojeno biće. odmarala se neko vreme. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. fizičkog i psihološkog tereta. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. Razmišljajući o katatoniji. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. Telo se transformisalo u kip. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. ići ću kući da se odmorim. To se ne dešava retko. ljubomore i neizvesnosti. što je shizofreni modalitet. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Završila je posao. pa su ga umesto toga leđa zadržavala. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. J e d a n mladić. ah to očigledno nije bilo dovoljno. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Čudno. mislila j e : „Spala sam s nogu. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. Ipak. Tada se leđa predaju. Osećao je da ne može nazad. kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. ali je primetila da hramlje. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. imaju srce i oči. ali nije mogla. Htela je da prekine sa tim. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo.

prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. Taj telesni položaj do­ pušta da. koja reaguju kao apsorber šoka. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. kolena će se saviti. nego da se njeno telo rasturi. funkcioniše kao čvrsta osnova. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. se pritisak p r e n e s e na kolena. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. jer to implicira mogućnost da se prepusti. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. Međutim. osoba beži iz situacije. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. ne da se bore sa njim. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Uplašen je od fleksi­ bilnosti. nije ukočena u fiksiranom položaju. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . Kada pritisak postane nepodnošljiv. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Kolena su savijena. ne plaši se ni da ga napusti. U tom slučaju donji deo tela. Gornji deo je povijen. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. uklju­ čujući karlicu. kada je pritisak nepodnošljiv. Ako je pritisak prevelik. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn. što štedi lumbosakralni deo. ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. tako da uzrokuje artritis. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. kolena će iz­ dati. e . Akcija kolena daje telu fleksibilnost. presaviće se i čovek će pasti. svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. Ali. Ako je pritisak odozgo veliki. Ako su noge meke i savitljive. to se retko dešava. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. već da na njega reaguju. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. Taj kapacitet je funkcija kolena.

Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. problem nikada ne postaje akutan. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. One su. kao što su i pluća. kako one to rade. Ona to i radi. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. Me­ đutim. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Međutim. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. Ali. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. Međutim. moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. Na dubljem nivou. odmah ispod tiroidne hrskavice. U 208 u 209 . previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. blizu zadnje strane tela. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. Sami hormoni ne produkuju energiju. po m o m e mišljenju. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. tiroidne. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. Međutim. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. ma po koju cenu. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Embriološki se razvila kao izrastaj guše. ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. Poznato je u javnosti da je Džon F. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. prema tome. Ali. To bi se. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. dok je u stanju odmaranja. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti.slavi. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti. stvarajući h o r m o n tiroksin. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. Vratimo se ponovo na stres. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. Smeštena je u suženju vrata. To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. Verujem da to nije slučajno. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. povrh bub­ rega. K a d a se to desi. koji cirkuliše proticanjem krvi. a zatim do iscrpljenosti. Sem toga.

ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. „drži stalno no­ ge blago savijene". to ga prisiljava da stoji ukrućeno. Onda. mišići leđa će se pustiti. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. koju u p r a v o želimo da smanjimo. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. gde može da se oslobodi. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. on se predaje i odmara se. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. na­ glašavajući. Stolac je smešten pored kreveta. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. ali. kao što se ne sme forsirati. U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. Međutim. sve v r e m e dok stoji. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. K a d a se čovek pusti. U s v Se 14* 211 . ali umesto da se bori protiv toga. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. nijedna druga ežba. uvuci stomak". Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. bez previše bola. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. u stvari. to se ne srne forsirati. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. p r e m a tome. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. Može se osećati umornije. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. gubeći elastičnost. To može biti bolno. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. To se može vežbati dok se čovek brije. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga. isturi g r u d n i koš. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. u početku je potrebna svesna pažnja. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. Ako to p e da uradi. Ali.

ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. cak i na nivou celokupnog tela. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. jednoga dana. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. strah od bola. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. Osoba se ne može slomiti. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. automatizovana osoba. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. smanjujući pokretljivost leđa. K a d a ljudi plaču. mora se prvo proraditi strah. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. Raditi ih pravilno.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. želja i ljubavi. nevoljni pokreti tela su suština života. a to je kada osoba postane uplašena. ukoliko nije u klopci. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. Da se izrazim još snažnije. uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. jer će se t a d a to sigurno i desiti. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. ima još jednu značajnu funkciju. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. Pacijenti nisu u tom položaju. To se može reći buntovnom de­ tetu. potrebna je analiza straha. Vibriranje tela. plačemo zbog oola ili tuge. tresemo se od besa. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. Lupanje srca. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. Ako se čovek toga plaši. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol. sem funkcije oslobađanja napetosti. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. da bi se to postiglo. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. a napetost pro­ izvodi bol. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. popuštanja i predaje. U svim slučajevima. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. ciklus disanja. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". Ali. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. skačemo od radosti. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. leđa postaju hronično ukrućena. pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Međutim. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. S t r a h stvara napetost. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. jer to povećava osećanje zarobljenosti. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. Ali. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. K a d a se to desi. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. Ali. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. uzdržavanje od pokazivanja potreba. ukoliko ih pra­ vilno radi. Na primer. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . slomiću ti leđa". Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 .

to su spontane. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. koji je najsmisleniji. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. to se takođe vrlo retko dešava." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. opuštenosti i pospanosti. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. Nema dva j e d n a k a orgazma. smisaoniji način. koji pruža najviše zadovoljstva. što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. onakav kakvim ga je Rajh opisao. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. nevoljne akcije. prijatnih Pokreta tela. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja. Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. Reći. samo je igra reči. one nas pokreću na dublji. što pruža zadovoljstvo. Ali. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. Tako je dobro. Ali. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. znači taj život. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. To može postati psihička tegoba. bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. Dalje. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. kao što je s a m Rajh shvatio. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji. a sada ga postigne. u kom slučaju seksualni kontakt. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući. Ali. čovpl* ostaje u frustriranom. u Orgazam. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. „orgazam je orgazam". P o k r e n u t i smo orgazmom. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. Kao što svako t r e b a da zna. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu.stva. Orgazam. Ako se to desi. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. onda doživljavamo p u n orgazam. Jer. Ali. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. to je prava stvar. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. posebno ako reagujemo srcem. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. razdraženom i nemirnom staniu. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom.

POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. međutim. a predavanje se doživljava kao pretnja. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi. Sledeća slika to pokazuje. mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. Glava. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. nazad sa izdisanjem. a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. da su vrlo zadovoljni. dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. a padati nazad sa udi­ sanjem. nape­ tost se ponovo može izgraditi.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. ne učestvuje u tim pokretima unapred. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. plače zato što je tužan. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. Ovde je važno ponoviti taj opis. Ruke leže sa strane. da nemaju seksualnih problema. 217 . oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti.koji aktivno reaguju. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja. IZDISANJE . nije stal­ no. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući. To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. međutim. K a k o terapija napre­ duje. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše. Dizače se sa izdisanjem. m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. Ali. već pada unazad. Bez obzira na to šta ljudi govore. Rasterećenje. karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. To nije jedini način oslobađanja napetosti.

To je suprotno od pasivnosti. seks je sveden na senzualnost. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. u stvari. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. U seksualnom o d n o s L i j drugačije. već ka dominaciji. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". a da se ne postane napet ili anksiozan. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. Kada se naboj kreće od podloge prema gore. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem. što se opaža kao nežan erotski kvalitet.. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. Čežnja je povezana sa erosom. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. Bez obzira na to. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. U odsustvu agresije. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body. To znači snažan u pozitivnom smislu. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. nogu i ruku. ljubavlju i nežnošću. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. kao što je to činio Rajh. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. cit. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . malo je vfr. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. U seksu. koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. posebno kroz velike mišiće leđa. nežnoj akciji se dodaje agresivan element. op. The Physical Dynamics of Character Structure. Taj pokret se zove refleks orgazma. o š t o postigne kontrolu. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. op. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. 50 218 219 . već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . postaje pasivan. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. objekta ljubavi u seksu. Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. S d r u g e stra50 a p Lowen. Opet. izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije. Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. Refleks orgazma nije orgazam. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički. ali se ne uključuje čitavo telo. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. cit. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . pokret koji čini agresiju. a zamišljenog objekta u masturbaciji. to je.OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. Kada se pojavi udisanje. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. Sisanje se odnosi na udisanje. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. besan ili grabljiv. Terapeut je t u zbog njega.

Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. nećete moći da se krećete unapred. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. dignite levu i prebacite je na­ pred. Ako se pete drže pod­ loge. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. A B. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. ali sa kolenima još više savijenim. Međutim. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak. Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan.ne. Međutim. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . Ako v a m je karlica ukočena. Sada. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. kontrahujući mišiće zad­ njice. ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. to predstavlja posezanje bez osećanja. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Njegova agresija je skrivena. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. Oralni k a r a k t e r je pasivan. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Međutim. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. ustajanje i guranje karlicom. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. C. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa. karlica p a d a nazad. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. Ako čovek pr> tiska podlogu. mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. Rečeno jezikom tela. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. kada im se kaže da kreću karlicu unapred.

N e w York. a kolena skoro potPuno savijena. 1977.DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže. Telo je n a g n u t o napred. Harper o p h o n e Books.) 222 223 . ali pokret ne može da se javi. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. Lowen. The Way Vibrant Health. Opisaću je ovde. 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. ako neki čitalac želi da je isproba. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. prev. u priručniku za bioenergetske v e ž b e . J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu. masažu. A manual of bioenergetic exercises. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. NAGINJANJE UNAPRED C. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. (Prim. A. stopala su razdvojena oko 15 cm. gnječenje napetih mišića. dok su pete A. niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. ili obične stolice.

Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. S t o m a k treba da b u d e isturen. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. da skrije njegovo neprijateljstvo. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". Uopšte rečeno. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. a karlica da se drži labavo. ne obazirući se na moja osećanja". ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. Hodao je po kući go. pošto je mislila o pada­ nju. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom.malČice podignute sa podloge. da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. Ako su još i mišići butina napeti. K a d a bol postane nepodnošljiv. pada napred na svoja kolena. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. P r e m a tome. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. posebno negativnih osećanja. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. On je bio sadista. zauzima odbrambeni položaj. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. čovek pada. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. Takođe. a karlica isturena napred bez naprezanja. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. osetiće se prilična količina bola. ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. Slika penisa ju je podsetila na oca. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. videla je sliku penisa. ali ne na prstima. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja.

Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. ne može da kaže ni da. da zarije prste nogu u dušek. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. P r e m a tome. mladić sa kojim se zabavlja. Mrzim te." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. neprijateljska osećanja i bes. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. Ona i dalje postoji sama za sebe. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. A k o se koriste reči. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. nežno dodirivanje i držanje. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. već akcijom. i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. ili ja. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. Međutim. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. Ta vežba se ne radi rutinski. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. Sada pacijent. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. muški ili ženski. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima.ma. pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. niti su ograni­ čene na negativna. ona sada mrzi sve muškarce. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. otkinuti glavu. udara karlicom o krevet žestokim pokretima. uključujući i t e r a p e u t a . To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. kao da je oprao svoje prljave r u k e . Kao devojka i žena ona voli muškarce. Nekoliko vežbi je pogodno za to. ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e . koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. ali se čovek oseća čisto. Zavrnuću ti šiju. Ponizio si me i ja te prezirem. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. one bi neizostavno bile zle. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. uključujući i svoga oca. drugi predstavnik omraženog muškog pola. anksioznost padanja se smanjuje. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. v u l g a r n e i uvredljive. Uvija­ jući peškir. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. „Ti si čudovište. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. Pose­ zanje za kontaktom. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. Ali. ili bilo kojem muškarcu. ili bi volela da kaže svome ocu. Uvrćući peškir.

Način na koji čovek hoda. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. Međutim. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. približno određuje godine. P r e m a toj definiciji. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. kao što su pevanje i plesanje. tu nema pokreta niti akcije. Kao i svaki drugi terapeut. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . Međutim. Možemo čak prepoznati određenog konja. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. pa do najprofinjenijih. na primer. nego uploviti u seks. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. oči. mada nisu identični sa ovima. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. glas. ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. kosa. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. počev od najosnovnijih. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. mi neprestano nešto izražavamo. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. boja. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. određuju vrstu i pojedinca. Ali. Što se tiče moga rada. to svakako nije tačno. Iz toga proizlaze dve važne stvari. ako smo ga poznavali. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. kao što su hodanje i jedenje. F o r m a i oblik tela.

Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. Govor je dobar primer. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. ne može ljude obučavati u tome. „odsustvo prepredenosti". da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . neutralnost. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. U ovom d r u g o m slučaju. Ne može neko obučavati druge spontanosti. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. Deca to ne mogu da razlikuju. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije. ekspresivniji. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. A b r a h a m Maslov (Maslow). P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. Međutim. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. Međutim. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. ton. istinoljubivost. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. ritam i gestove. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije.. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. kao što je slučaj u seksu. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. S druge strane. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. Spontanost. spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. neprepredenost. t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji.ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. neimitiranje itd. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. Reči koje koristimo su naučeni odgovori. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. a ne svesnost. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. Obe reči. odsustvo napregnute težnje. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. slobodno funkcionišućeg organizma. ta razlika se ne može strogo primeniti. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. prema tome. „odsustvo smetnji". Onda je nužno razumeti te prepreke. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". odsustvo namernog „pokušavanja". da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. p r e m a tome. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. a time i direktna. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline.

poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. jer ono izražava ono što mi jesmo. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. ide jedno sa drugim. čistim tenom. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. pisanje. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. Međutim. Za kretanje je potrebna energija. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. bez ikakve svesne misli o izražavanju. Naravno. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. Isto važi za ples. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. blistavim očima. Srećom. čak ni kada spava. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. Adolf P o r t m a n (Portmann). Ali. Osećati se dobro i izgledati dobro. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. kada se izgubi spontani impuls da se peva. smanjena je i spontanost. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. kao i plesanje. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. Dečija igra ima taj kvalitet. gracioznim pokretima i tako da­ lje. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. zadovoljstvo je najveće. belim zubima. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. izraz lica i drugih telesnih akcija. nužno se smanjuje i pokretljivost. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. Zavidimo osobi sa lepom kosom. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Uopšte govoreći. dobrim držanjem tela. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja.od reakcija drugih. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. govor. Obr­ nut redosled takođe važi. U situacijama gde se može biti slobodno spontan.

Koristeći glas. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". povećava učešće i rasterećenje. ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala.. šutiraju ili udaraju krevet. jeste njihov opseg samoizražavanja. Covek može imati mnogo novca.va i torzo n e p o ­ kretni. Da je Napoleon umeo da igra i peva. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . glas jeca a telo se može grčiti. . Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. ali ne i veće samstvo. Kažemo pacijentu da šutira. u d a r a dušek. noge se mogu kretati. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . udaranje. bivao je sve niži. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. uključujući dodirivanje. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. ili skup automobil. . Kako je postajao stariji. sisanje. možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja". Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. uče da se potpunije predaju pokretima. mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. Ako nema provokacije. relativno je prosta 235 . po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. Šutiranje dok se leži na krevetu. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. . Udaranje kreveta. Na pri­ mer. koristeći jednu nogu za drugom. Mada je akcija voljno započeta. zavisi u velikoj meri od . . da poseže za kon234 taktom. što sumnjam da je ikada i postigao. zvuke_ i izgled. bilo Pesnicama ili teniskim reketom. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. na primer. ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. glas i oči. Zvali su ga „mali kaplar". dok su gla. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. spoljašnji izraz i samstvo. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. da bi ih učinili ekspresivnijim. dodirivanje. Ono što je stvarno malo. griženje i tako dalje. Svaki put kada paci­ jenti. jer je to njegova ambicija. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. Ali. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma. Na primer. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. znači buniti se. Normalno. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. jeste akcija udaranja. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. teku n a m suze. šutiranje je nasumično i nekoordinirano. na pri­ mer. K a d a se osećamo nesrećno. gri­ ženje. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to.teresovan za ekspresiju kod životinja. to je negiranje. Sutnuti. Moć stvara samo veći „imidž". dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. kada se osoba prepusti. Šutiranje je dobar primer.

Propovednici. predsednik kompanije koja pravi tu spravu. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. ili analiza ili učenje. bilo bi pogrešno zapostaviti masku. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. P r e m a tome. iznos t r e 53 Paul M. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. mada malo ljudi to može dobro da uradi. 1954). Svaka tera­ pija. k a o hronična tenzija. a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. Pod stresom se. K a d a osoba izgovori laž. Među­ tim. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. prema tome. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. njenih akcija i pokreta. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. glas joj postaje ravan. već njihova r a z u m n a kombinacija. ali je princip u oba slučaja sličan. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Glas može biti ravan. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . P r e m a tom značenju. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. ne obra­ ćaj pažnju na masku. (Prim. drže kolena ukočeno. nastav­ nici. Alan Bel (Allan D.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. Ljudi se ne protegnu dovoljno. prev. ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. već slušaj glas". The Voice of Neurosis Stratton. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. naučeni tokom igara u detinjstvu. Bell). Maska utiče na glas i menja ga. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. sluge i poručnici. može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. vežbanjem. to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. ili licem kojim se predstavlja svetu. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. i to osećanje je valjano. ne saviju leđa unazad. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. ličnost se odražava kroz zvuk osobe. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. Grune 236 237 . Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. psihološki evaluator stresa.akcija. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. Ali. Moses. drugi na sadašnjost. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . k a d a dete ima emocionalne probleme. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. Ali. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. međutim. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. bez dubine ili rezonance. 63 (New York. Ali. a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti.

gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice. zavisno od emocija koje su prisutne. bilo u telu ih glasu. ali. mogao da peva bariton.U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . a koje ću citirati.. mladi advokat. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio. Nisam autoritet za probleme glasa. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. Kod ozbiljne anksioznosti. kao i efekat stresa. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. Neophodno je. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. odraža. da ponovo. 239 . m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme. Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. Drugi pacijent. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. Otud forsi­ ran ton. koje su vrlo česte. stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju . U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. 47. Koristeći elektronsku opremu. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld. delujući na glasne žice koje vibriraju. na primer. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. U stvari." Tremori su ono što ja zovem vibracije. p r e m a tome.. ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. nauče svoje lekcije. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. . Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti. Napetosti u v r a t u i mišićima grla. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. Ali. Imao je potpuno normalne glasne žice. glas postaje ta­ kođe d r h t a v . Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. u stvari.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. Mišići glasa. može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Slič­ no. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu. sa različitim registrom glasova. t a k o đ e pokazuju te iste tremore. nastavio je da govori u falsetu. str. utiču na rezonancu glasa. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata. ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja. u mladićkom dobu. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse. žalio se na stalnu promuklost.m o r a smanjuje.

ja p r e k i d a m pritisak. ponudio sam jedan savet. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. naći ćemo tri područja u 16 I John C. izazivajući svog „oca ugnjetača". koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. n e k e plaču energično. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe. tuga kroz dubok. dok pacijent vrišti. iako se jačina pritiska ne men ja. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. 55 240 241 . Međutim. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Ako pacijent ne vrišti. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. ali pošto je to toliko važno. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u . besa ili intenzivne frustracije. posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. g u g u t a v zvuk. suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. ?n dolazi od srca. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. bilo da je nastala zbog straha. na a u t o -putu. d r u g e nemoćno. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Institute for BioEnergetic Analysis. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. str. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Pierrakos. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. zadovoljstvo i ljubav kroz tih. oštar ton. jecajući glas. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. piskutav. K a d a je glas jedne osobe slobodan. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. bes kroz glasan. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. kao što smo ranije videli. Na nesreću. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . mada nisu nevažne. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. Iznenađujuće. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. ne oseća bol.blok se otvara. Reči su manje važne. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. Ne znajući uzrok njenog problema. opisaću kako ja to radim. Muškarac sa monotonim. 1969). 11. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. Znao sam da joj to ne može škoditi. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. Pijerakos je koristio taj manevar.

Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". ezofagus i t r a h e j a su iza. kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio . Negutanjem neprihvatljivog predmeta. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. Nužno. To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja. Taj izbor se gubi k a d a supstanca. Farinks i usta su prednji deo te zone. takođe je jasna.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. stegnutost ometa disanje. situacije i slično. su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno.. jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. A nekoliko s t r u k t u r a . Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka. lekove. ugurala bi svoju dojku u bebina usta. Psihološka važnost. primedbe. J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. ili p r e d m e t a koji može ozlediti. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. psihološki integritet organizma može da se održi. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. to se pridodaje anksioznosti. učestvuju u njegovom operisanju. a rezultat 16" 242 243 . Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna. Na nesreću. P r e m a tome. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. što mi činimo kada zevamo. mada manje očigledna. psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. ali takođe ograđuje one u n u t r a . v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. voda ili h r a n a na primer. jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. kao što su vilice i jezik. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. Donja vilica igra posebnu ulogu. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja.

koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. kao što je Rajh otkrio. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . koju sam i ranije čuo. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom. vrisak je mogao da izađe. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. 245 . To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. da guguću i proizvode zvuke dozivanja. koja još uvek postoji u njihovim srcima. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. zatvarajući otvor prema gru­ dima. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. Ali. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. Anatomija. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. već su bili stalno pod pritiskom.toga je da se usta. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. bol već postoji u pacijentu. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. drugi je spoj glave i vrata. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. Prvi je oko u s t a . u širem smislu. kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. a time^ i prema srcu. Ali. posebno u predelu grudi. Bilo je neophodno. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. Zbog bola. srednje i zadnje skalene mišiće. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. ljudskog bića. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. K a d a se hronično grče. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. bio s a m razočaran. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. pevanje kao i cviljenje. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. Ali.

" Zbunjenost — „Ne razumem. dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. Da bi se čitala ta ekspresija. na primer. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. kao i svi prozori. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. K a d a su relaksirane. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas." Čežnja — „Želim da te volim. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna. t r e b a blago gledati u oči. kao što ćemo videti). dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Međutim. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. Oči ptice su dru­ gačije. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja." Mržnja — „Mrzim te. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. u drugom se može čitati ličnost. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. op. Takođe ima očiju koje se smeju. Čovek oseća drugu osobu." Erotika — „Uzbuđuješ me. Rečeno na prozaičniji način. njihove tople braon oči su kao zemlja. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. Ipak. cit. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. jer verujem svojim čulima. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. sadrži potpuniji 246 . koje blistaju. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. Mačkine oči. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. oči su prozori tela. U prvom slučaju su neprobojne. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života. pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. the Body. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. Gledajući u t a k v e oči. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. oči svih životinja mogu da izraze osećanja. zastrašujuću moć. ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen.. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. Ali. Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. Ako su oči ogledalo duše. češće se vidi tuga i strah. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. negde daleko.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. imaju kvalitet nezavisnosti i distance. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. K a d a se to desi. skoro sam se ježio od užasa.

Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. Majka može reći detetu da ga voli. koji svlači itd. imaju d v o s t r u k u funkciju. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. okreće od onoga što oseća. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". K a d a su ljudi zatvoreni. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. dete neće steći osećanje da je voljeno. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. a pogled ima erotski kvalitet. K a d a se. sretnu oči muš­ karca i žene. Izgled može biti čvrst i oštar. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete. Međutim. Ako majka reaguje sa ljubavlju.sistema. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. S druge strane. a glas ravan ili težak. Oči. ili mek. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. što onda čini da se osoba oseća življom. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. posebno kada su učesnici različitog pola. efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. Oči su otvorene i pozivajuće. oko njega. u stvari. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. može osećati sasvim suprotno. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. verujući recima. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. Pogledi su. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. na primer. koji se doživljava kao milovanje. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. kao što sam već rekao. U stvari. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. bilo u očekivanju zadovoljstva. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. Covek može gledati u drugoga. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. oni to vide. jer je kontakt očima način dodirivanja. N a r a v n o . kroz njega. ali ako je njen pogled hladan i udaljen. ili gledaju n e k u d neodređeno. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. Može biti pogled koji prodire. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. pa se doživljava kao š a m a r u lice. ili skreću pogled. j e r dovodi osećanja do očiju. iznad njega. 248 mnogo moćniji od reči. što se neurotski razrešava tako što se dete. one su organ čula vida i organ kontakta. ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. može imati seksualne implikacije. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. posebno u odnosu majke i bebe. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . K o n t a k t je funk­ cija gledanja.

K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. Naglasio bih. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. su oči. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv.ili individualne terapije. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. a ja opisao u knjizi Izdaja tela. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. zaintere­ sovan. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. genitalije i stopala. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. Kod znatne rigidnosti. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Rajh je to komentarisao. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. Drugi pogled je topao. koje takođe ima efekat na oči. kao što sam ranije pomenuo. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. jer je sigurna u sebe. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Međutim. To svakako važi za shizofrene osobe. čije oči imaju odsutan pogled. zavodljiv. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. oči postaju tvrde. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. Te tačke. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala". koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. dodir. ih da može „odlutati". ruke. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. Kod umirućih se oči zastakle. Ona to može lako da uradi.

bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. U takvom slučaju n u d i m kompromis. u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. I nosio s a m ih u futroli. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. 253 . Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. ali to mi nije predstavljalo teškoću. A h . J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. P r e nekoliko godina. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. blistavu svetlost sunčanog dana. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. to i jeste postala retkost. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. uprkos zabrinutosti. Ali. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. Međutim. ali na manje upadljiv način. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. Moja majka. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. I one su nestale za nedelju dana. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. Dobio sam naočare. Za razliku od mazohističkog karaktera. emocionalno i fizički. sunčanoj atmosferi. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. Voleo sam sunce i čistu. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. majka je odustala od naočara. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. prilikom polaganja vozač­ kog ispita. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. Gledajući unazad. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. Na nesreću.gube sjaj. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti.

to se nije ponavljalo. To zavisi od mnogo faktora. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. to je možda uobičajena pojava za nju. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. Kćerka nije obraćala pažnju. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. Devojčica je bila kratkovida. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. Postoji i drugi element. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. naročito oči. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. i jer s a m bio „ženica njenog oka". To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. dete 255 . doživljava stanje šoka. Nije teško objasniti strah. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. Širom otvorene oči. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. Uopšte uzev. Psihološki. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. stvarajući rigidnost i napregnutost. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. nje­ govo telo. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće.U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. k a k o sam n a k n a d n o izračunao. Kratkovida osoba. proširuju polje perifernog viđenja. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. u smislu snaga koje je stvaraju. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. Ali. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Bez obzira na to. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. Nisu sva deca takve sreće. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. i količinu stresa u kući. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. Ali. vrištanjem. m e đ u t i m . Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Mišići u osnovi glave. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. dete će prisilno stezati oči. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. Srećom. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. ali je strah nespecifične prirode. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. ali smanjuju centralno viđenje. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. kao što s a m kazao ranije. telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. ne oseća nikakav strah. Na žalost. vrištanje ili temper tantrum. besom. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu.

potrebnu su obe k o m ­ ponente. koji traže pažnju. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. kroz grlo i lice do očiju. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. Vizuelna funkcija je očuvana. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. ali koji nisu postali kratkovidi. Ako je agresivna komponenta slaba. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. Drugi p u t jc duž le­ đa. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. Oči su prividno pošteđene. ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. one nisu ni pod nabojem. p r e k o čela do očiju. ne rešavaju potpuno problem. uključujući i oči. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. to se odražava na čitavo telo. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. od srca. a ne samo vizuelni. molećiv pogled. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. m a d a su neop­ hodne i od koristi. zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. penje se do v r h a glave. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. Na opštem planu.se povlači u mali. pogled će biti m o - lećiv. disanje ozbiljno ograničeno. To stvara topao. a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. ograničen prostor. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. kao što 256 sam već pomenuo. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. 17 257 . Ali. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. S a m i pacijenti. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. Disanje ima pozitivan efekat na oči. pogled će biti tvrd. niti su ekspresivne. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. To se vidi kod shizofrenih osoba. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. Njihov energetski nivo je snižen. Kratkovido oko je u stanju šoka. Slika prikazuje ta dva puta. Jedan je duž tela.

osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Međutim. Ako je strah intenzivan. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Ka­ da je povučena nežna komponenta. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. obrve se podižu a oči širom otvaraju. koristim sledeći postupak. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. m a d a normalnim. energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. ali nije dugo trajala.Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. Moja intervencija je bila eksperimentalna. vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n .. P r o m e n a je bila dramatična. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. ali to nije donelo trajniji rezultat. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. Ali. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. Sada. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. sužene ženice i fokusirano viđenje. bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. što se manifestu je kroz glatko čelo. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. Kao dete je imao dve operacije očiju. što nameće j a k teret očnoj 258 259 . što povećava m i ­ šićnu napetost. Međutim. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . one su relaksirane. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. Isturajući vilicu. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Video je samo l e vim okom. On je videokamerom snimao šta radim. Međutim. Da bih to postigao. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova. osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. Vid desnim okom. opuštene obrve. Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka.

U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. Dobro je kada se izađe". Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. da dodiruje i da b u d e dodirivan. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. j e r sam dobar dečak". primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Naravno. da će biti odbačeno ili da. oslobađanje k r i k a se olakšava. sve dok su oči širom otvorene. želeći da izađe. J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. ali se ne usuđuje. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. kao da hoće da je tuče. pri čemu pacijent duboko jeca. Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). Taj postupak se obično završava zagrljajem. one su najbolje žito za analitički mlin. mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. Međutim. ja prestajem sa pritiskom. Jer. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. i sa izrazom straha. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. To je dete koje se krije od sveta. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . j e r ja saosećam sa njima. Javio se čim se probudio. Odmah je otišao kući i spavao dva sata. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči. K a d a se to desi.tima. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. taj postupak nije uvek efi­ kasan. glas i telo. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. Kao što sam pomenuo. kao u stavu zaštite. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. efekat je dramatičan. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Čim počne vriš­ tanje. će mu se drugi podsmevati. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Nećeš me povrediti. pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a .

On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. čak i ako je to po­ navljanje. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . To je prirodno. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. Možemo. To ide dotle i ne dalje. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. Postupak je vrlo prost. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . Treba dodati još jednu opomenu. Govorio sam o prepuštanju. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. seksualnost ne znači genitalnost. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. Ali. međutim. da ne dozvoli tu mogućnost. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. Tragična greška je ako do toga dođe. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo. Međutim. oslobađajući se mišićne napetosti. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. potpuno svestan te činjenice. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. Ako se neko ne može prepustiti. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. Osoba sedi na stolici. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. ona je pri­ sutna. on ipak ostaje odrastao čovek. Držeći j a v n a predavanja. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. Obično bude b a r jedan. ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. on biva zadržavan. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. nego do­ diruje muškarca ili ženu. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Mnoge su mi to i kazale. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. sa prstima povrh lobanje. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. Taj postupak je. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. ali bez obzira na to. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. uspostavljajući ga sa pacijentom. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Interesovala. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene.

Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. To je bilo sve. po m o m iskustvu. proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna. To znači da su stigla do površine uma. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. 264 265 . p r e k o v r h a glave do očiju i. Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. kao u slučaju mog rođaka. On je imao nešto tenzije. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". tačno ispod ugla vilice. ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . tako da se ponaša kao poklopac. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. može trajati godinama. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. Međutim.ne gubi glavu". stvarajući glavobolju. m a d a erotsko. stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. K a d a se te tenzije oslobode. K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu.tenzija kod emocionalnih problema. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. mada nije prikazano. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. Poklopac je figurativan pojam. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata.. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. Ali. ali to nije isto što i glavobolja. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". do gornje vilice. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem. ali to nisam komentarisao. glavobolja nestaje. Glavobolja od migrene. došao sam do mog rođaka. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. u osnovi glave. retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. kroz prednji deo tela. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. nije ograničeno samo na njih. Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. To objašnjava zašto glavobolja. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. Neko može osećati napetost u glavi. ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac.

k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao. glavobolja je neizbežno nesta­ jala. oseća j an način. posle prespavane noći koja je sledila seansu. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. što joj je bilo teško da to prizna. Osećao sam da je to valjano za­ pažanje.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. Ali. a koji su bili seksualno aktivni. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. razumevanje nije samo intelektualna operacija. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. da bi glavobolja mogla da se otkloni. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. kada je n a p a d trajao satima. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. Ponekad. Naravno. Međutim. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. Ali. ali nije otklanjao glavobolju. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. a najzad i da je eliminišem. 51 266 267 . velikih u d a ­ ljenosti. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. ali oni nisu re­ šenje problema. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. taj postupak je smanjivao intenzitet. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. ili k a d a je na s a m o m početku napada. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam.

Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . pokreta susretanja. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. akcija n e m a nikakav smisao. ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. kao i u z b r d o . važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. mogu ići niz­ brdo. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. u n a j m a n j u r u k u . I zaista. t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. 59 Body. i pošto pripada humanističkom pristupu. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. nije ni m e ­ hanicizam pogrešan. od­ nosa između siromaštva i kriminala. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. kao i kulture. Ljudi. op. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. izuzev povlačenja kroz smrt. pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. jer ima u n j e m u n e k e istine. Treba. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. pravimo loš izbor. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. Pošto je bioenergetika doprinela tome. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. Ima. međutim. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. pak. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. eit. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. negira vrednost zakona uzroka i posledice. on stalno teži ka tome.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. umetnost. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. Ili. može se opisati kao mehanicistička. Ali. 269 Lowen. bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima. to se stvarno dešava. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. n a r a v n o . Mistični stav. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru.. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. ima potpuniju 268 . ali nije najpouzdanija . geštalt terapije.

svet i kosmos jedno. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. Ali. i ako zarijem nož u tvoje srce. takođe. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. 270 271 . sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. On ne poseže samo na mehanicistički način. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. Kao entitet koji reaguje. kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. k a k o je to Rajh opisao. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. U stvari. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. Gledajući tu sliku. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. zasigurno ćeš umreti. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. U svetu ob­ jekata ili stvari. dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. već otvo­ ren sistem. ta m e m b r a n a nije zid. m e đ u t i m . Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". postoje oba sveta. pošto je svestan svoje individualnosti. jer nijedan ne negira drugi. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. kao i dinamizma. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. S druge stra­ ne. nije zatvoren. ima mehanicizma u životu.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. J e r uzročnost zaista postoji. što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. ona je selektivno propustljiva. Život. j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. posebno materijalnih. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. Ali. stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. on oseća da su on. Impulsi polaze iz centra ili jezgra. Čineći to. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. Recimo ovako. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. dopušta razm e n u između individue i sveta. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. Ali.

To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger). U osnovi. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. a svaki mistik mehanicista na površini. Mehanicista. proučavani kao posebna zbivanja. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. zavisno od situacije. koji je sa druge strane zida. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. što je otprilike ono što čini bioenergetiku. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. Dokle god je zid podignut. ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. oni su isti. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . ali. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. ili ćutati. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa.unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. zavisno od potreba. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. Ali. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. ali ne na obe u isto vreme. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. kao što je Rajh objasnio. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. svaki mehanicista je mistik iznutra. Jedini način jeste da se sruši zid. Mehanicista. zbog rascepa. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. Covek može govoriti. mistična svest ne vidi drveće od šume. jer. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. na primer. nije važno. k a o što je funkcija govora. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. a ne kao o stanju. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. tako da može biti svestan ili ne. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. Nasuprot tome. propušta da vidi lepotu neba. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. gleda gore. ta dva sveta nisu zajedno. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. gleda dole. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. svest mistika je šira. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu.

što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. mi ne vidimo staro. To odražava kvalitet njihove svesti. već živo. e k r a n svetli i pokazuje sliku. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja. Ali. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. u stvari. telesne i u m n e . U penisu. U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. odgovara sličnom faktoru u svesti. ako je svest funkcija. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma. k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. Oči­ gledno. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. zavisno od stepena njihove osetljivosti. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. Slično je 1 sa svešću. oštrom osetljivošću za mirise. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. Isto tako k a d a je ruka. jer što više obraćamo pažnju na nešto. Sem toga. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. gle­ dati svoju nogu. Među­ tim. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena.me pod nazivom mišljenja. imati predstavu noge. j a k a svetlost otkriva više nego slaba. Međutim. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. moguće je na­ praviti takvo poređenje. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. tako da ga možemo videti jasno. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. na primer. j e r u procesu opažanja novog. Osoba sa jasnijim viđenjem. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. Televizor je mehanička sprava. to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. Mogu. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima. Takvo stanje je krajnje bolno. ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. boljim u k u ­ som — drugim recima. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. pojačivač. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. Najzad. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. u k o m slučaju može peckati i vibrirati. preciznijim čulom sluha. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . to smo toga svesniji. K a d a se na taj način izrazi. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. Slični faktori operišu u svesti — naime.

Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. tugu. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. koji. k a d a je naboj povučen sa površine tela. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. dok se druga kreće ka nediferencijaciji. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . sa razlivanjem granica samstva tako da. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. s t r a h ili sreću. što je samo kristalizacija svesti. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. U snu. što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. Sledeći nivo svesti. ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. uključuje opažanja specifičnih emocija. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. Znači. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. kako sam to ranije opisao. iznos pažnje ili svesti pada na nulu. v i b r a t o m o stanje muskulature. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom. pri­ rodom i kosmosom. periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. na primer. Ono plače.). k a d a smo budni. Vrlo malo dete ne oseća bes. što malo dete ne može opaziti. D r u g i m recima. Bes. nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. po mom mišljenju.gije u telu. P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. beba koja plače za majkom. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. nevoljne i spontane akcije. međutim. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. A k o su naše reakcije spontane. svesni smo. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. Ti procesi su ritmičko disanje. neudobnost itd. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti. ona ne oseća gubitak. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma.

postaje Lowen. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. ali ih ne osećaju. čovek može misliti o svome mišljenju. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci. Radeći to. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. ona se ne proširuje. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. Da bih prikazao tu razliku. a ne kao p r a v o samstvo. Slično. ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. već da misle svoj p u t kroz život. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Osoba je i subjekt i objekt. Mnogi ljudi. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest. b a r za n e k e od nas. m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . Da kažem prostije. Svest telom je na suprotnom polu. ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. To nije isto što i biti svestan sebe. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. ili varati ". stva­ rajući samosvest. niti r e a guju na njih. Doduše. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega. Pleasure. imaju pretežno svest glavom. korišćenjem jezika i reči. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. Oni žive u svojim glavama. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. na primer.Svesnost se odmotava postepeno. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. m a d a suprotan slučaj nije redak. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu.. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. senzacije i telesne procese. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. Govore o osećanjima. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. b a v e se gimnastikom ili plesom. Me­ đutim. Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. svesna je svoje aktivne uloge. pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. da bi po­ pravili stas). Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. nije za­ vedena „carevim novim odelom". kao cvetajući pu­ poljak. Ipak. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. K a k o se taj svet povećava. Oni lako komuniciraju svoje misli. Ali. 80 šira i obimnija. individue) postaje definisaniji. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. ranju ega. op. cit. Važan izbor je da li reći istinu. što oni i jesu. t a k o da se promena ne može lako opažati. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane.

možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. str. Bioenergetika to radi drugačije. K a d a bismo sve uklju­ čili. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. 280 281 . U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu".da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. Ali. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. ona se plaši m r a k a . 01 Pošto se to ne može postići. koje svetlost svesti glave ne može obasjati. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e . Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. ne možemo postati svesni akcije bubrega. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Ali. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. The Myth oj Sisyphus (New York. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. Na nivou svesti glavom. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. sa p r v i m pokretom. A pošto je svest u m a čisto svetio. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. dok je svest naša slava. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. 1955). 14. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. Books. svest telom ima. Tako. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak.

a ne doživljavanje na licu mesta. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. Ljudi često kažu „dobro se osećam". ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. To ne mora biti n a m e r n o laganje. problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. Razum­ ljivo je. Reči su supstitut za akciju. tužni ili utučeni. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. bez obzira na nepouz­ danost. 283 . Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. povremeno vrlo potreban i vredan. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. Nije dovoljno znati. pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Ali. postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. p r e m a tome. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. ne može se lagati na telesnom nivou. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. one sažimaju i umanjuju život. kako i zašto". To je bio efikasan uvid. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. k a k o i zašto. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima. Ali. Ljudi n a m e r n o lažu. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda. k a k o i zašto" svojih problema. Naravno. kao da samo izgovaranje menja stvari. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. m a d a se i to dešava. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. ekonomski ili energetski. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. Analitički rečeno.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. na. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. Ali. bez jakih emocija ili energetskog naboja. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. godine promenio ime terapije koju je radio. ona može uticati na svest telom. Mis­ lim da to čak ide i dalje. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme.

One takođe traju. to će se prevesti u reči koje će zamisliti. U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. a još više k a d a se reći izgovore. I slično. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. Znajući to. A k o postoje sećanja. pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. Mislim da smo svi svesni te činjenice. To je samo j e d a n primer. Izgovarajući.Reči su veliko skladište iskustva. on bi se mogao sećati. Reči pohvale znače duboko priznavanje. P r e m a tome. jer su reči bez njih prazne. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. a druga čuti priznanje izraženo recima. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. neće imati ni reči da ih opiše. samo doživljavanje nije dovoljno. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. „Lep si". Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. m e đ u t i m . J e d n o m 285 . obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". Rajha. poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. Ponekad. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. Ako to radi. da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. Ali. A svaki govor uvek prati r a d na telu. p o ­ sebno za decu. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. da povrede. reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. i m a ­ ju objektivan kvalitet. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj. jer čak i kada bih ja zaboravio. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. uzbudljivo je. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Ali za mnoge ljude. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. ali sam govorio recima odraslog. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Doživeo sam osećanje kao da sam dete. izgovarati ili pisati. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. „Drag si m i " . Osećanja su subjektivna: reči. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest. Osećanja i doživljavanja su važni. Izgovorivši to. m e đ u t i m . Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . Kao što mogu nekoga. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti.. ali je svesna istorija njenog života u recima. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. Ali. K a d a se to desi.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

ali. Čudno je da nas vatra ne uništava. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. ako s m e m da upotrebim taj izraz. Ali. Mistici. To ne radimo svesno. ili ravnoteža pokreta. već prelazna zona. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. a ne hodao. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. To je mehanicistički stav. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. kao vatra ulja. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. svesti glave i svesti tela. Covek bi skakao. Sa tačke gledišta svesti. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. ne na vodi. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. To je v a t r a koja gori u vodi. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. ravnoteža nije statičan fenomen. To je ono što mi radimo vežbom padanja. sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. telom ne samo da Svest su u 293 . pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. Naši spiritualni umovi. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. sa leve noge na desnu i opet nazad.može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. nećemo daleko stići. + skog bića. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi. od svesti dana do nesvesti spavanja. miš­ ljenja ili osećanja. najzad. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. ili se b a r ja n a d a m da neće. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. od širenja do sakupljanja. slutiti odnose. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i. poštovanja p r e m a samom životu. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. od udi­ sanja do izdisanja. imati dve noge — ili polamost. j e r da jeste. A život je paradoks. To r a đ a mis­ tičan stav. pokreti ne bi bili mogući. svesniji su tog jedinstva nego drugi. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. k a o deo vode. čija se svest lakše proširuje preko tog predela. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. kao severni i južni pol magneta. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i .

j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. proširujući granice sebe. Ali. postaje svesna da ima sopstveni život. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. Ako se čovek previše usmeri na publiku. ako se osoba usmeri na svoje telo. K a d a se usmerimo na mišljenje. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. da ih osećam i da govorim sa njima. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 . Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. Držeći predavanja. onim što on jeste. može izgubiti k o n t a k t sa sobom. da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. Sa tačke gledišta svesti. Ali. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. a k o je p r a v a ekstaza. Ipak. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. A k o prihvatimo dvojnost svesti. m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. u u m e r e n o m ritmu. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. to je nemoguće. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. već živi organizam. čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. 294 Taj pojam mogu ilustrovati. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. osoba „zna" i oseća jedinstvo života. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Međutim. susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. k a o što ja r a d i m kada pišem. i opet nazad. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. Da bismo to uradili. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. K a d a se to desi. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. Ali. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a . To su ekstatički doživljaji. Dakle. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. Ali. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. Bioenergetika radi na toj osnovi. To je princip koji je u osnovi alternatora. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano.. on shvata da ima svoj sopstveni u m . čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. To je normalno. Naravno.

ega i tela. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . neretko. misao je povezana sa telesnim reakcijama. Među­ tim. može imati k a r a k t e r ? P r e svega. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. konflikt ne nestaje. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. možemo govoriti o principu. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. Ali. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. Međutim. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Ili. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. On samo nestaje iz vidokruga. na­ ravno. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . misao.u osećanja koja su motivisala. — Osećanje 3. već sličnim. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. U stvari. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. Govorim. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. On se fizički doživljava k a o strah. ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. jer postavlja granice i određuje reakcije. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. To je nesrećan razvoj. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. Redosled razvoja je sledeći: 1. Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. naravno. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . Ali. Svi terapeuti se bave konfliktima. mišljenje i osećanje su u konfliktu. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit. k a k o čovek koji je relativno zdrav. — Emocija 4. ne ovog tipa koji sam opisao. Predvidljivost takođe znači zavisnost. Hoću da k u p i m veću jahtu. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. Pošto do posledica nije došlo. bilo da je to dobro ili loše. m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. — Senzacija 2. ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. — Princip Na nivou principa. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. Mi možemo. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. o principima koji su svesno odabrani. nazivamo ih emocijama. 297 .

" Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. ih. n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. i sa daljim iskustvom. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. nije za njega. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. sto je podjednako apsurdno. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. ali odluka. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. Postaje lako ići do ekstrema. Sva deca ponekad lažu. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . Ali. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. da bi se došlo do tog ubeđenja. čovek treba da ima izbor između istine i laži.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. izuzev pod neuobičajenim okolnostima. ili izbegavanje kažnjavanja. jer. on je sada znao šta gubi koristeći droge. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi. U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem". deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . integraciju mišljenja i osećanja. zbog kompulzivnosti. ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. S v a k a ge299 . ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama. da celokupno ponašanje kontroliše logički. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. bez njih. m a d a nije bio žrtva heroina. već i srcem. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. A k o je veća šteta nego korist. istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. Dalje. rekao je. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. Na kraju. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. u b e đen sam. Ali. Principi pospešuju u r e đ e n život. t a k o da su oba u harmoniji. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. Ali.. dete će znati da laganje. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . već ubeđenja. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. Vremenom. a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. Dobit je osećanje moći i kontrole.

Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ali. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. Istinoljubivost je j e d a n princip. ako ne možeš da kažeš istinu. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Ali. čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. Bioenergetski.O! Ali to nije moje". Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. jedinstveno 300 i celovito. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. one bi brzo bile odbačene. Ali. Kada je u pitanju preživljavanje. K a d a su se našli. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. Principi nisu tehnika preživljavanja. Covek je kreativan mislilac 301 . Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. bez obzira na činjenice koje govore suprotno. Ali. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. Covek se mogao ne slagati sa tim principima. nemoj uopšte da govo­ riš". ali ne može kontrolisati većinu. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. u Klubu Mediterane. Pisao s a m 1944. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. m a d a su neki blizu da to postanu. jer se osoba oseća povezano. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. pošto je ljud­ ska priroda ista. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. Moralni principi nisu apsolutni. Rajh je bio čovek od principa. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. Rajh je r e k a o : „Loven. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. a k o je n a m e t n u t a od većine. ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti.. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. koja je neosporna. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. Slično. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. genitalije i noge. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. čovek reče. . već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. prin­ cipi su irelevantni.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju. Diskutujući o tome sa mnom. to je lična uverenost i nikome je ne nameće. srce. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. P r e nego što govorimo o principi­ ma. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. prosto. da bi olakšala njen put kroz život. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. Ali. Videći njen pokret. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju.

Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija. Ali. reč m o r a doći iz srca. 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. Ali. to se ne završava na telu. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom. čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija.i osećajna životinja — i. on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . pražnjenje. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. a to n i j e lak cilj. proticanje i pokret V i ste vaše telo Um.

Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika. Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit.000 primeraka 1984.Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE . Subotiea Tiraž: 5. 304 .. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful