ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

Gospode. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. nije važno što ću se slomiti. Ne zapinji me slomiću se. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze). da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. O n . previše. Luk sam u tvojim rukama. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. nazva­ nim Euritmika. naime. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. tri molitve: Rajhovska terapija. Nikos Kazancakis. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . Gospode. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu.I. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Sreo sam ga 1940. do 1945. j e bio moj učitelj od 1942. potvrdile su ono što sam snažno osećao. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima. godine. Zapni me previše. Zapinji me da ne bih istrulio. Taj sklop je definisan kao oklop. Gospode. 1940—1945. j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. 9 .

McCann 1 .Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. nazvanog Infantilna seksualnost. pi­ tao se Rajh. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. to je moje interesovanje više raslo. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. T a k a v stav. Lowen. i pošto sam bio nepripremljen da ' A. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Seks nije potpuni odgovor. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. 1972). seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. to s a m već ranije znao. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . Caward. Onda. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Inc. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. toga nisam bio ni svestan. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. Mišićno oklopljavanje. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. kada sam prestao da čitam. za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. (N. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Depression and the Body. iznenada. Y. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Stigao sam do polovine drugog eseja. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. & Geoghegan. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. mislio sam. ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Razmatranje tog elementa — naime. „Zašto se". M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. razvija se histerični konverzivni simptom. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. ili hronična mišićna tenzija. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. tipičan je za mene. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. moj skepticizam je iščezao a da. „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje.

Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. ako si zainteresovan za ovaj posao. Nastavio sam d u ­ boko disanje. . Nastala je nekih devet godina ranije. j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. Naikompletnija studija o životu i radu V. N e w York. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. a biography of Wilhelm Reich. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu. Uradio sam što mi je rekao i . inače bih bio m r t a v " . Odgovorih: „Naravno da dišem. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. krik sc razlegao kroz moje grlo. jeste knjiga M. Rajh nije koristio kauč. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. pipni moj g r u d n i koš". Posle energetskog napada na njegov otpor. emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. Posle toga sam još malo disao. 1933.. g o ­ dine. Bilo je stvari (slika. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. 12 . Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. Da bi izbegao nezgode sa susedima. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. Opet nisam bio u dodiru sa tim. Sharaf. Čudno. ali ono što ja. Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . Rajh je to shvatio ozbiljno.) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. Opet se oteo vrisak. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". vrisak me nije uznemirio. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Njegove reci su me trgle. Ništa se nije desilo. u toku analitičke seanse. la koš ti se ne kreće. (Prim prev. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Jednoga dana mi reče: „Loven. Fury on Earth. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. a to je da ideš na terapiju". Rajna. Malo zatim Rajh reče: „Loven. Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji. hoću jeste da postanem slavan". Rečeno mi je da savijem kolena. ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. Vrisak mi se desio. st.vegetativne" energije. u stvari. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. ne dišeš". Loven nije napisao takvu knjigu. . Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu. što je prekinulo vrisak. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . kada je napisana Đioenergetika. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. 1983. koji su visoko cenili svi analitičari. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Martin's Press/Marek. koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. godine. Nisam osećao n i k a k a v strah. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza.se suočim sa tom željom. do danas A. Moj očigledno to nije radio.). on je iznenadno popustio. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. j e r nisam razmišljao o tom potezu. jer tada nije izgledalo da to ja radim. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. ali na alarmantan način. doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu.

pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. ali sam ga inhibirao. Ibid. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Dublje disanje. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. str 273. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. str. Izašla je besna na mene. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. The Fuction of the Orgasm (N. 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni. okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. Osećao sam impuls da dodirnem penis. tako da se majka nervirala i brinula. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. 273. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. ustao sam sa kreveta. jeste da se desilo potpuno spontano. 239—240.. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. Interesantan deo tog iskustva. to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima.. dok sam ležao na krevetu dišući. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". str. osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Orgone Insti­ tute Press. ta reakcija je nestajala. na koje nisam bio navikao. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Sto je v r e m e više odmicalo. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. Radeći to. Y. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv. to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. u svojoj trideset trećoj godini. 3 1 . K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. 1942). Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . i u u s n a m a . Nije tc bila svesna misao. kao i onog sa vrišta­ njem. O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. ne primetivši da to radim.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . * Ibid. osetio sam erekciju. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich. Onda se to desilo. osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . Plakao sam preglasno za moju majku. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. 15 14 . Rekao je da. Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. bez voljne kontrole. Moji roditelji su bili napolju. 3 1 dišući. Drugom prilikom. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. Onda. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah.ličite nijanse. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . D r h t a j se pojavljivao u nogama. Od tada nisam vrištao nijednom. ozbiljno mi grčeći šake. koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti.

To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. ja ga nisam mogao izgovoriti. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. Bio sam slomljen. ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. ritmičkim. k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. sa orgastičkom potencijom. mnom. Boreći se u sebi sa problemom. smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. a ne samo terapeutski. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. Terapija je opet krenula. ali sam bio blokiran. k o n vulzivnim pokretima. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa. 1927). Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. pre­ ma tome. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. P r e m a tome. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Pošto sam doživeo strah. prema Rajhu. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski. prognao s a m sve negativne misli iz glave. plakao sam duboko. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. Za Rajha. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. koja se manifestuje. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. n i ­ sam nikuda stigao. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. Međutim. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. Nisam više mogao zadržavati osećanja. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. U svakom slučaju. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. reče on. ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. videvši lice moje majke. Izgledalo je da će to trajati beskonačno. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. „Loven". Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. to mi nije polazilo za r u k o m . k a o i pozitivan. k a k o je on to nazvao. ili. 17 . otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . Potpuni orgazam. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima.

Međutim. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje. što je dalo elana m o m e duhu. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. Mada još nisam bio student medicine. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. i drugi koji su radili sa R a j hom. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. postali. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. 1945—1953. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. osećanja sigurnosti u svoj život. Rad kao rajhovski terapeut. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Uporno sam se t r u ­ dio. ja nisam bio završio. postala je laka. m a k a r privremeno. koji je vodio dr Teodor Volf. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Objavlji2' 19 . slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Refleks orgazma se nije ustalio. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. godine video sam svog prvog paci­ jenta. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog.. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. Ako nije razrešila sve moje probleme. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Predaja sopstvenom telu. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. te jeseni 1944. kao što s a m je ja doživeo. koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. što je još važnije. Ipak. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. r refleks orgazma ustalio. disanje mi je postalo lakše i slobodnije. K a d a se terapijska godina približila kraju. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. mnogi su psihijatri.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. U mom životu se desilo nekoliko promena. ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. (Theodore P. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. godine. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. njegovi entuzijastični sledbenici. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. uključujući i ličnu terapiju. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije.

Naravno.vanje Funkcije orgazma 1941. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. neviđen. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića. njegove ideje su se proširile. da bi ih relaksirao. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. koji s a m završio j u n a 1951. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. sa toplim kestenjastim očima. T h e Orgone Institute Press. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. Pod pritiskom. često se graničeći sa ljutnjom. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. Kao toliki mladi terapeuti. ih n e ­ prirodno uvučena. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. Ipak. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. a potražnja rajhovske terapije se povećala. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. 1971). Rajh je bio veliki čovek. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. 8 of the 21 . pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. Touching: The Human Significance Skin (New York. stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. S e p t e m b r a 1947. i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. Međutim. Ništa nije dalje od istine. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. ili je prkosno isturena. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. On nije p o t p u n o neaktivan. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. Uprkos tome. Srećom. da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. a knjige od r u k e do r u k e . doduše sporo. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. godine k a o lekar. i sa snažnim toplim r u k a m a . Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. godine još više je ubrzalo taj razvoj. Columbia University Press. donji deo leđa i mišići butina. Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente.

kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. ali ja to ne bih radio. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. Ali. U jednoj od r a n i h formulacija. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. Me­ đutim. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. i seksualnog instinkta. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. s jedne strane. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. Tempo. nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. kriterijum emocionalnog zdravlja. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. već i orgastičko reagovanje u seksu. Drugi konflikt. prva je više emocionalno i energetski nabijena. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. koja je moćan faktor. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. što je nazvao strujanjem. Te dve si­ tuacije. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. godine. To podrazumeva konflikt između individue i društva. Sek­ sualnost je bila. d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. 22 . a kroz telo i sa svojom okolinom. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. Me­ đutim. nije nužno da do tog prenosa dođe. J o š 1947. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. nerazdvojan od te antiteze. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Prvi traži očuvanje pojedinca. seksualna i terapeutska. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. Takođe. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. i jeste.mišića ili da izvrše potreban pritisak. jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Previše često se sam refleks gubi. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. razlikuju se među sobom. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. Na nesreću. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit.

Na primer. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. Nikada nije dostigao onaj nivo. spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. Bio je p r o ­ sto drugi čovek. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. U toj priči je glavni j u n a k . Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Osećao se infe­ riornim. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. Njegove ideje su imale revolu25 . ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. koja ne može da se odbaci ili negira. čudo se nikada nije ponovo desilo. Važnije je. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. Bez obzi­ ra na to. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije. Kako je promena iznenadno nastala. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. i ne bez grešaka. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . Njegov brat. P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Onda se jednoga dana desilo čudo. Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. bilo kao studenti ili pacijenti. tako je i nestala. Međutim. Konvej.gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. Sva anksioznost je nes­ tala. inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. Ali. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. b u k v a l n o „nakraj sveta". Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. ne može se ići do d r u g e krajnosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. m e đ u t i m . bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Posle mnogo godina teškog rada. koji se izgleda desio sam od sebe. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. učinivši to. bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. Ispričao mi je fascinantnu priču. Oni odlaze. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . usmeravajući pažnju samo na seksualnost. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". Vladajući princip je u m e r e nost. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. što nije „od ovoga sveta". krivicu. n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. najzad sam spoznao tu istinu. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. Ali. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. opet napredujući samo malčice.

na. A prošlost jedne osobe je njeno telo. koji odjednom postaje jasno vidljiv. možemo imati mnoge vizije.cionarnu privlačnost. kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. svojoj prošlosti. Svaki otkriva horizont. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. 26 Ako ova moja definicija vredi. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. kao što je po­ znato. Mada se magla opet spusti. Radeći una­ zad. A k o je prošlost presečena. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. Mi saznajemo proučavajući prošlost. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Ako tražimo transcendenciju. Podigao je obrve. budućnost ne pos­ toji. on ni­ k a d a nije ravnomeran. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. I mada je proces razvoja stalan. pripremajući organizam za novo napredovanje. pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. Terapija može to postići. ostaje sećanje. one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. kompromis sa detinjim konfliktima. da je otkrio n o v u energiju. r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. On je bio svestan situacije. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. m e đ u t i m . Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. koja je. Kada gledam unazad. To je reč izvedena od reči organski i organizam. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. Oni su se pokazali korisnim za ponešto. zajedno sa njegovim dubokim disanjem. Drvo. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. Ti aspekti razvoja se prepliću. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. Razvoj je p r i r o d a n proces. T a k v e transformacije se. Ako se odlučimo za razvoj. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. Tvrdio j e . koju je nazvao orgon. dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. je i prethodno bila. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. na primer. osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. sticanju znanja. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. Na nesreću. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo.

Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Pošto sam 1952. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. dok sam radio kao rajhovski terapeut. Ja nisam delio ta osećanja. do 1947. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. preselio se u Rendžli. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. u državi Mejn. u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu.slobodu i ograničava njegov život. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. ako se ta vizija ikada ostvari. Po mom mišljenju. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. Godinama. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. i moje iskustvo na stažu. A medicinsko obrazovanje. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. U razgovoru. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. doktor Lui Peletijer (Louis G. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. Eksperiment je imao negativan efekat. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. ako ne i jeretičkim. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. Pokrećući to agresivno izražavanje. dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova. koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. gde se posvetio orgonskoj fizici. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. S m a t r a n o je drskim. Sem toga. razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure.ko i jeste. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. što ona svaka. od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. oslobađale 29 . Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. Najzad.

U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. ali. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha. Walling). Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Godine 1956. prema tome. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. Tokom 1953. Naravno.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. Pierrakos). opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. tokom svih ovih godina. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. S d r u g e strane. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. FDA je dobila parnicu. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Od tada. osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. Konflikt je razrešen kompromisom. godine. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. Međutim. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Međutim. Nasuprot tome. što sam ranije opisao. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema.. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je.

Coward — McCann. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije.. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. posebno u odnosu na svoju majku. Fokus na seksualnost. To je imalo dodatni efekat. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. Y. razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao.. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela.. rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. 1970). N. Uzemljavanje. dublje disanje stomakom. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. Kao analitičar. m a d a je teorij­ ski valjan. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. m e đ u t i m . sa svojim telom i seksualnošću. Radeći na sebi. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom. savio kolena i napravio luk leđima. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. 33 . koji je Rajh koristio. koji je Rajh uspostavio. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama".svojim snažnim toplim r u k a m a . Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. neću biti slomljen. Disanje je suštinsko u bioenergetici. Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. Međutim. kada se uglavnom smanjila. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Raširio bih noge. Osećao sam da mada mogu biti povređen. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave.visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. i to je dovelo do olakšanja. < 7 7 Pleasure (New York. Značajnije je. Shvatio s a m da je bol tenzija. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . On se laga­ no razvijao t o k o m godina. Inc. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. kao i u rajhovskoj terapiji. Držao bih taj položaj nekoliko minuta. i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. stopala okrenuo na u n u t r a . T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. sa osnovom na kojoj se stoji. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. držeći kolena malo savijena.

A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. Biti uzdržan. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. 1958). Grune & Stratton. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. U stvari. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Sloboda. Međutim. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. 1971). 8 i za automobil. d u h o v a n i duševan. mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. Ali. ograđen. A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. i tako izdajemo naša tela. pres­ tiža i posedovanja. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. deo njihovog uobičajenog načina života. ograničava život svoga tela. A k o se ne kreće slobodno. što je uslov da budu slobodni. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. Mac­ 34 35 . Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. i tako je završava. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. 9 Body (New York. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. The Betrayal of the millan. 1967). ta ograničenja života ne namećemo voljno. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. d u h i dušu. Ipak. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Mi se nismo identifikovali sa našim telom. k r e ­ tanja. Ona je objavljena 1958. izdali smo ga. gracilni i lepi. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. sužava život tela. Alexander Lowen. završili vaš razvoj.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. Ali. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Macmillan. osećanja i izražavanja sebe. nepoverljiv. živeti potpuno život tela znači biti uman. r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. u stvari. Istina. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. Ako je terapija bila uspešna. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. oklopljen. od koga toliko zavisimo. isto se može reći Alexander Lowen. osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. Rad. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju.

Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . nedostatak Albert Press. 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Međutim. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. naročito kada se govori o živim organizmima. ali to nije novo. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. Ako naš cilj nije postignut. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. pustolovina. II POJAM ENERGIJE Punjenje. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. 10 Szent-Gyorgyi. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. pražnjenje. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. To nije cilj koji se lako dostiže.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. ona po prirodi nije elek­ trična. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. osećanja. jin i jang. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. Bloenergetlcs (New York. Smisao. i psi­ hološki i fizički. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. Na primer. živih i neživih. rezultat je tragičan. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje. 1957). Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. Academic 36 37 . U stvari. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. proticanje i pokret Kao što sam naglasio. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. Međutim.

N a s u p ­ rot tome. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. to nije lek za depresiju. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. takođe će imati t a k a v efekat. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u . ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. čineći ga dubljim. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. neki su opet u z držaniji. Depression and the Body. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. na primer. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. 39 . U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Glas može postati rezonantniii. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Impulsivna osoba. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. posebno kroz donji deo. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. Smanjeno je disanje i apetit. a da pri tom ne oseća umor. s Lowen. što ću opisati u n a r e d n i m glavama. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. S d r u g e strane. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti. Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. Depresivne osobe su depresivne energetski. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. Pošto saslušam priču te osobe. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. ona takođe oslobađa uzbuđenje. navesti je da diše dublje i potpunije. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". Uopšte rečeno. op. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način.b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. skoro bez pokreta. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. cit. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest. ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. takođe. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. a oslab­ ljen seksualni nagon. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. nevoljna podrhtavanja ili vibracije. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a .

naglasak je uvek na disanju. Nekad je ono što izbije bes. Međutim. u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. Dublje disanje otvara grlo. Isto tako. do hodanja. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. 41 . S e m toga. osećanju i pokretu. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. napaja telo i aktivira potisnute emocije. Razvoj koristi energiju. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. svoje ideje i osećanja. da bi povećala energetski nivo osobe. da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. Kao što sam rekao. govore­ nja i seksa. naša. ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. Kao što sam već istakao d r u g d e . njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. mnogo puta se ništa ne desi.Niti će efekat trajati. puneći energetski nje­ no telo. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. već izražavanje sopstvenog bića. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. Ali. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. Sa doživljavanjem zadovoljstva. energetski nivo se povećava. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. Pleasure. peristaltičkih pokreta utrobe. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Di­ sanje može spontano postati dublje. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca. pacijent može početi da plače. Međutim. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). Ne retko. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. op. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama). clt. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. to se dešava spontano u toku punjenja energijom. P r e m a tome. P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Iznenada. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. da bi održala ravnotežu energije u telu. neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme.

U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. Oni uvek idu zajedno. Pojam proticanja treba malo objasniti. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. ali su mnogi od njih tečni. nerava. očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. njihova pokretljivost se smanjuje. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . žlezda itd. već putuje svim telesnim tečnostima. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv. Ta nevoljna komponenta. nije od zna­ čaja. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. To je najočiglednije kod beba. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. usnama bradavicama i polnim organima. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i .. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela.. op. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. K a k o ljudi postaju stariji. zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). k r v je više od posrednika. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. clt.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. Senzacije. od srca do usta. Kada je osoba toliko u Lowen. u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. M e đ u t i m . Ona je predstavnik i nosilac eros a . ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. Ali. osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. koji napaja ruke. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. koja je integrisana sa voljnom akcijom. 13 S e m krvi. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. Protičući kroz organizam. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. Deca naročito vole te senzacije. sluznica. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. ose­ ćanje besa može imati beo. zbog čega se r a d o ljuljaju. praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. možemo zamisliti senzacije. mišića. S d r u g e strane. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. The Physical Dynamics of Character Structure. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. nasiljem i nesigurnošću. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. Energetski govoreći. intersticijalna i intracelularna teč­ nost. besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. posebno do erogenih zona. k r v n i h sudova.

zubi i r u k e . a duša ga je napustila. Uopšte. pokrete koji imaju emocionalni krug. a vaše telo je vi. Sjajan. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. Pošto je telo energetski sistem. na p r i m e r kada ste iscrpljeni. ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj.) 45 . prev. i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Cisto voljni ili svesni pokreti. To je vaš način bitisanja u svetu. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. Mrtvo telo nema um. „ u m r t vljenost". Pošto vaše telo govori ko ste vi. To je prosto govor tela. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. ono izdaje samo sebe. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. stvarniji. izgubilo je duh. posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. imaju stimulišući efekat. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. n e d o s t a t a k sjaja u očima. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. to ste više prisutni. duh i duša su aspekti svakog živog tela. ima dana k a d a zračite životom. a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. Bes s t v a r a napetost i. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . i svet oko vas izgleda svetliji. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. telesni pokreti imaju mehanički. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu.tanost naših akcija i pokreta. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. stisnutim pesnicama i ustima koja reže. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. Ako ste vi vaše telo. ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. telo otkriva mnogo više od toga. Mračan i težak dan. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. srećna osoba. Stav čoveka prema životu. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva. beživotni kvalitet. koji se ispoljava kroz neku akciju. Slično. k a o i razlivanje toplote kože i očiju. kao što smo videli. Otuda se izrazi „prepreka". ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. S druge strane. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. Može se 14 " Englesko . U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. Ali. ili njegov lični stil. bliži. Što je vaše telo životni je. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. lepa scena. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Emocije su telesni d o g a đ a j . Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. svetao dan. izazivaju malo senzacija. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa.n o b o d y * znači niko. nastojite da se uvučete u sebe. opuštenost kože lica. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. 44 Um. (Prim. Ljudi ga osećaju. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. da osećamo da smo više živi. K a d a je to odsutno ili smanjeno.

da b u d e izuzetan. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. debelo i bezoblično. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. rigidno. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. Ali. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. uporedo sa strahom da bude sama. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. dečački izgled lica. 47 . on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno.tio da biti velika. K a d a su slojevi dostupni čoveku. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. da bu­ de čovek. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. ali bez uspeha. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. Godinama se bavio trčanjem. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. Biti odrastao. težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Ali.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. K a k o se ljudski organizam razvija. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. vredno i moralistično. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. pridodaje slo­ jeve ličnosti. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. M a d a je često namrgođen. postaje detinjasta. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. tanke. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. često strogo. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. de­ beo. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. ili nesposobnošću da donese odluku. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. bio u stanju da prihvati — naime. Moj pacijent nije bio samo veliki. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. Onda. ali sa debelim valjuškama k a o beba. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. pojavljuju se kada se osoba prepusti. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. oslobođena konflikata. Na površini osoba izgleda ozbiljno. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. koje pokazuje go­ dove. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. Ako je bilo koji sloj. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. debela. detinjasto aljkav. ali su oba zasnovana na istim principima. Taj konflikt se javlja. ali ne uspeva. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt. Tada je shva. lič­ nost je integrisana. znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete.

da je dobrodošla i da je prihvaćena. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća. a koja je još uvek deo njega. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti.osoba je u konfliktu. beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. emocionalno i psihološki. posebno sa m a j ­ kom. Ljubav. kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. ili periodom k a d a je bio beba. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. To je funkcija organiz­ ma. u stvari. kao svoja m a m a . novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. Zavisi od iskus­ tva. stiče d u b i n u kroz sticanje veština. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. Svaki sloj onda. zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja. znači ograničena. dete stvara sliku o svetu. imaginacija je slobodna. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. dete istražuje. prostora i vremena. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. aspekt živoga tela. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. na primer. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. kada se govori o kvalitetima. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. potvrđuje se kroz aktivnost. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. maze. Razigranost. beba je zadovoljna. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. Beba želi da je drže. poznaje osećanje lju­ bavi. počinje u detinjstvu. Međutim. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću.

ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. da su telo i um. poseduje d u h i sadrži dušu. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. I stvarno. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Zivo telo ima um. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. izazivaju svoj lični svet. znači da je postignut stupanj odraslog. uskogruda i rigidna osoba. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . dete. a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. a da se ne obrati pažnja na telo. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. na primer. sposobnost da bu­ de kreativan. m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život.. Oči. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti.tu i sebi samom. oni na to retko utiču. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece. Z d r a v odrasli je beba. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. Pošto su postigli taj stepen. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje. nisu samo k a m e r e . Da bismo razumeli živo telo. Opažanje je funkcija uma. dečak ili devojčica. ali koji nisu di­ rektno povezani. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. proizvod ljudskog mišljenja. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo. doživimo senzacju ili osećanje. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. što je j e d a n aspekt tela. Na nesreću. i neka znanja o sebi. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. u stvari! jedno. što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. Međutim. Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. koja n e m a j u veze jedno sa drugim. Taj stav se nije potpuno izmenio. sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. sa razigranošću i radošću deteta. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. i obratno. igrajući se. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. biće sterilna. Mi smo saosećajna bića. U idealnom slučaju. Srce nije samo p u m p a . Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Ako su telo i um celina.

Zatim. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. Može se opet osetiti strujanje. onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. želje itd. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje. Stvarno poznavati svoj u m . Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. Prvo. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. šta osećamo. n e m a svako tu sposobnost. napajanje. osećajući i definišući nečije raspoloženje. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). U stvari. znači znati šta hoćemo. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. održavajući taj kontakt. 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike. peckanje i vibracije. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. kao da se neko telo nalazi između. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. možete osetiti n a p o n medu njima. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. A k o to osetite. tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Ali. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. koji je sada pod na­ ponom. Za to v r e m e lagano dišite. Ako n e m a osećanja. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće.getiku. osećanja. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. upoznajemo sopstveni u m .

bukvalno. Može postati depersonalizovana. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. koja nastoji da ima objektivnu valjanost. njen d u h se budi. A k o čovek nije svestan svoga tela. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. Lju­ di često potiskuju svoj strah. Mi nismo izolovani fenomen. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. 1970). Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. kao što je slučaj u ludilu. Um i d u h su takođe povezani. U teologiji d u h Boga. j e r on ima parališući efekat. j e r se onda može prosto izosta­ viti. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . U stvari. što znači duvati. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. ona se uglavnom potiskuju. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. odvojen od t e l a " . bol zbog neispunjene čežnje. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e . mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. osećanja. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija. sa rajem i paklom. srce. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. otuđena i nepo­ vezana. the Body. Reč „ p n e u m a " je iz Grčke. p r e m a tome. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. sedište osećanja i emocija". definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Depression and izlaganje tog pojma. Na sreću. gde znači vetar. 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. ili Sveti Duh. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. ne oseća svako tu vezu ili kontakt. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". Mi smo rođeni povezani. To ne pomaže mnogo. ne- 54 55 . disati. to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. može poludeti. Izgubiti razum. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. pneumu ili energiju. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. ja ne znam. jeste ne znati šta se oseća. jer je obeshrabrujuće. j e r ga ne mogu podneti. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. pupčana vrpca.ovlada. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. već k a o duh. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. cit. op. ili d u h organizma. Ja bih. idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Kada osećanja imaju pretići kvalitet. Među­ tim. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. 10 Životna snaga. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. m a d a se najvidljivija veza. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. potiskuju bes. na primer. Sinonimi duše su duh. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k . Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. j e r je suviše opasan. w of the English Language. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. i beznađe. nazvan je p n e u m a . koliko ima energije. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova. može odbiti neke ljude. Veza između energije i d u h a je neposredna. povezan je sa di­ sanjem. Ali. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi.. prekida po rođenju.

Ljudi postaju deo sveta. Na d r u ­ gom nivou mišljenja. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. koja postaje njegova zajednica. tako i poredak pripada njemu. osoba razvija sve šire krugove odnosa. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. K a k o se povećava svesnost i kontakt. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze.funkcioniše. Još dalje su zvezde i univerzum. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. Kao jedan aspekt organizma. Postoji zajednica u kojoj živi. tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. ali u za­ četku. i majčino raspoloženje utiče na bebino. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. Kao što on pripada tom poretku. Ona reaguje na majčino uzbuđenje. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. I tako se to nastavlja sa godinama. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem.) 17 57 . K a k o se svesnost širi. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. Ako čovek ne preseče taj red. kao što on postaje njen deo. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje . Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Ja hoću da p r i p a d a m . I energetski i psihički. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. beba je u izvesnom smislu deo majke. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. a ne osećam da p r i p a d a m " . osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. prev. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. kosmičkom energijom. novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. u različitim kontekstima. ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. Osećanje čežnje. baš kao što on postaje deo njih.

na primer. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. oni koji intenzivno r a d e vežbe. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. i da održavam živahnost tela. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. ostaje problem. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. radosni i. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. rad i znanje su izvori života. Grci. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. Shvatio sam da gimnastičari. ljuti. nadajući se da ću naći rešenje. Ja ih radim već dvanaestak godina. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. stavili su ogroman naglasak na sportove. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. ne pomaže toj potrebi. Ali. Život tela je osećanje. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. To je takođe bio moj problem. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. najzad. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. ili razvili mišiće. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. osećanje da smo živi. v i b r a n tni. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". uzbuđeni. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. taj problem nije jedinstven samo za mene. s a m se re 59 . Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. filozofiju i d r u g e discipline. Ja. već su produžile razvoj koji je terapija započela. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. igrači. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. suviše uzan i ogra­ ničen. za­ dovoljeni. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. koja negira život. dobri. Na nesreću. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. Naravno. sve u svemu. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela. tužni. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u .organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom.

joge i rajhovske terapije. Takođe. U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. Ali. Kroz rad. Ali. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. Kao istočne discipline. p r e m a kreativnosti i radosti. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela.upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. d e m . Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. kao istočnjačka praksa. koordinacije i duhovno­ sti tela. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. one će valjati tek ako postanu disciplina. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . prema duhovnom razvoju. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a .

Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Ali. Dinamski posmatrano. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano. Energetski.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe. luk je napet i spreman za akciju. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. j e r on od- . Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. n o g e će početi da vibriraju. telo je pod naponom od glave do pete. da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj. Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk".

Ovo znači slabost u mišićima leđa. jasna je podeljenost delova tela. takođe je pod znakom pitanja. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. (Fotografija je bila objavljena 4. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Tao znači put. godine. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. 66). tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj . Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. Karlica je malčice uvučena. Kinezi. prosto nisu u jednoj ravni. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. Glavni delovi tela. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. ne znajući ništa o ličnosti. A da li je to tačno za današnje Kineze. tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. trup i noge. kao i duž nogu i leđa. Ličnost je svoje telo. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. m a r t a 1972. Ponekad. m e đ u t i m . Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima.°lici. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Ako postoji podeljenost u ličnosti. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje. Shizoidan znači podeljen. kada se telo p o s m a t r a spreda. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". glava i vrat.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti.

moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze. Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno. 5« 67 . Posle kratkotrajnog posmatranja tela. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan.Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali.

Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . čime označavamo naše psihološke stavove. j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. reakcija na situacije ili događaje. Na primer. To nije statičan položaj. što je. Ali. jer se taj položaj ne može naučiti. U svetu. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. On. što se odnosi na operacije 68 69 . III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. je telesni jezik. jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. u stvari. i oni su bili naučeni da slušaju. Oči su mu bile različitih boja. Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". počevši od drugog. osnova svih jezika. ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. a ne da gledaju. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto. Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. K a k o smo odrasli. oni su n a s nosali i pomagali nam. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela.Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. niti i m a m rezervi. Na primer. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. To nije stvar vežbe. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. n a r a v n o . K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. međutim. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. ili da stoji „čvrsto na zemlji".. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. ili da ima „začepljena usta". drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". da označimo onoga ko malo govori. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju.

čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. ono bi bilo samo pum­ pa.p a r n i h mašina. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu. što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. Navešću samo n e k e od njih. čekić kao produžetak pesnice. Da li je njegovo srce zatvorena. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. Identifikujemo sebe sa mašinom. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro. saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi. ono poseže i svojim srcem. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. To je detetu prvi kanal. Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. najcentralniji deo ličnosti. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. teleskop je produžetak očiju. recimo drugačije. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. Ono služi i doprinosi životu tela. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. fizičku traumu? Ja verujem u to. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. ništa više. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. ali sa slabim a b dominalnim učešćem. P u m p a p u m p a . Srce takođe pumpa. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m . može gledati kao na p u m p u . Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. Ako to n a merno radite. Međutim. Ali. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. na primer. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. srce je p u m p a ili. To može zna­ čiti prekid. lopata. ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. Ako je to slučaj. koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. n e p o k r e t a n ili osetljiv. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. kompjuter. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. pak. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. ne samo figurativno. da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". na srce se. koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. kao da drži ljude podalje od srca. često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. Ali. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. ali taj kavez može biti čvrst ili mek. k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. mozga. Ali. u smislu veze između srca i periferije tela. Ali. Na kraju. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. g r u d n o m k o ­ šu. Izolovano iz tela. Međutim. nego obrnuto.

Dojenje. ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. jeste više od fiziološke reak­ cije. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. uzana.no blokirati svako prolaženje osećanja. Uzgred budi rečeno. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. linija tela ne formira pravi luk. t a n a n . Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. Seks je akt ljubavi. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. ali je gornja polovina mala. Nedostatak jedinstva označava da glava. Naravno. hove and Orgasm (New York. da se grebe ili udavi. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . kao da pri"a Alexander Lowen. Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano. dok donja polovina izgleda meka. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. k a d a se pruže da dodirnu. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. pasivna i mazohistička. k a o i seks. rigidan i agresivan kvalitet. P r e m a t o ­ me. ili dijafragmatsko. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. ako je akcija izraz ljubavi. D i ­ sanje je ili g r u d n o . M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla. Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. srce i genitalni organi nisu integrisani. nalazi se često u p r e delu dijafragme. milujući dodir majčine ruke. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. Glava. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. 17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. sa malim učešćem stomaka. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . zatvoreno. Međutim. 19G5). padaju detetu. te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. većina ljudi nešto oseća. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. isto tako. seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. To je njihova reč. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. 72 73 . osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. Macmillan. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. U tom slučaju slika ljubavi je nežan. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. Ali. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. k a o u deteta.

osećanje promašenosti itd. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. tužna lica itd. Njene obrve se zaista spuste. i simbol veselosti. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. Obrve. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu.. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. anksioznost. to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. lica koja zrače. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. prev. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. prestiž. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega. Nasuprot tome. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce. lice mu postaje ekspresivnije. a ne samo znanja. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a . veliko telo sa malom glavom i licem. spuštene obrve označavaju grubijana. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. T r e b a da počnemo od lica. mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. Na nesreću. žavanje uključuje lice. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. status. oči. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju. puno lice označava jak ego (to je jezik tela). ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno. dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči".Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. Ta toplina je osećanje ljubavi. osećanje neadekvatnosti. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. obrazi. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo.da nema obraza. Pos­ toje nasmejana lica. i. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. p r e m a svojim bližnjima.) 75 . Bez lju­ bavi — prema sebi samom. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. depresivna lica. Ali. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija. A k o neko „skriva lice". Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom. (Prim. Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. Veliko.

gde je ukus važan senzorni modalitet. je očajna. p r e m a tome. Kao rezultat tog nedostatka. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . da bi mu se omogućilo da zaplače. pošto podrazumeva ideju bliskosti. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. posebno ako je suprotnog pola. Ona „nema šta da kaže". Deca uče kroz dodirivanje. Najzad. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. 19 Ali. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. " Montagu. a fizički k o n t a k t erotičan. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. Mozes (Paul J. dodirivanja je potpunije 77 . Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. postavlja se pitanje kvaliteta dodira. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. Što se tiče usta. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. cit. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". Touching op. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. Funkcija ramena. za­ pečaćena usta itd. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. terapeutski je značajno ukloniti te tabue. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta. živost tkiva. koristimo izraze kao što su jezičara. na t a k a v način da je dodir seksualan. Dužnost je terapeuta. verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. vlažnost kože. ali se plaše da to traže. To nije u redu. a ne samo kroz reči. j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću.. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. ali to nije m e h a n i č k a operacija. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. Dodirujući pacijentovo telo. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta. Može se dodirnuti osoba. Dodiri­ vanje je. znači da se i ne računa. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Pol J. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu.sivni organ. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. prvenstveno funkcija kontakta rukom. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. p r e m a tome. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. što vuče korene iz detinjstva. To je lako uočljivo kod beba. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega.

na primer. svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice. što i jeste cilj terapeutskog rada. on „čvrsto stoji na zemlji". Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). on će me privući sebi. Ali. Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. želeli da urade. „Nepostojana" osoba n e m a stav. U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. P r e m a tome. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. Nadvijen nad njim. mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . malo je njih privuklo moje lice svome. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. Kako se osoba snalazi u životu — t j . Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Ali. skljokana osoba ne može da stoji. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. Ova druga se i ne računa k a o osoba. drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. Neko „stoji iza" predloga. Da bih prevazišao taj tabu. I za razliku od drugih sisara. opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. K a d a se to desi. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). čvrstog i grubog. da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. m a d a je to bilo ono što su. probni pokreti. već skljokati se. imaju b u k ­ valno značenje. t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. Ako ima stav. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. kada se primenjuju na ličnost. on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. Za razliku 78 od riba i ptica. što je raz­ ličita vrsta akcije. međutim. otkud potreba za dodatnim osloncem?). ili je protiv njega. njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. To kolebanje. dodira podrške. To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira. anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. Svaki položaj koji zauzimamo. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. a pokunjena se uzdržava da stane. isprva su me iznenadili. Možemo. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i . Bez podsticanja da to u r a d e . ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. on to oseća kao prihvatanje. prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa.Terapeute-v dodir treba da b u d e topao. u stvari. i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. Uzmimo kao čest p r i m e r . pokunjiti ili biti „nepostojan". oni opisuju i osobu. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju.

otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. znak zgreenosti mišića stopala. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. Visok luk je. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. K a d a je sva težina na petama. težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. oduzimanje nezavisnosti. Moja majka je insistirala da nosim uloške. m o r a biti uzemljen.malo savijenim kolenima. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. Sva druga deca su obuvala patike. j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . ja gledam u njena stopala. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. ali ne sklj okanim. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. čineći ih ravnijim. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. Dva razloga su pos­ tojala za to. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama. lako se gubi ravnoteža. što izaziva. Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. tvrdih cipela. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. k a o št<| još uvek kažemo. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. glava. U stvari. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. Džejms Mičener 6 81 . K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. Ja sam strašno želeo sportske patike. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. s d r u g e strane. već su bile nošene u palankinu. pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama". Taj stav je pasivan. moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". To je bilo stvarno mučenje. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. Da bih to video. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. osećanje „neće me noge držati". to će izazvati vibracije u nogama. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike.

koje su naše pokretno korenje. Počinjući sa savijenim kolenima. to je takođe bioenergetski fenomen. a pokreti živahni. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. Noge. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. Taj poremećaj je u nogama. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. ili „Moj seksualni život je odličan. Depression and the Body. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. da mu oči sjaje. dete je uzemljeno kroz majčino telo. prsti blago okrenuti prema u n u t r a . m e đ u t i m . Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". Ali. nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. n e m a Problema sa tim". cit. Bez sumnje. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija.(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. Danas za to postoji prilično interesovanje. ne treba nikada da budu potpuno opružene. Međutim. kada pacijent kaže „Dobro se osećam". 82 0> 83 . K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. dok osoba diše lako i duboko. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. ili da kažem drugačije. jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . one će početi da vibriraju. To naročito važi za lične stavove. Stopala mogu početi da peckaju. Isti efekat se može postići od bioenergetskih. U odsustvu tih telesnih znakova. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. ili više. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava. promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Položaj se drži oko jedan minut. Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. Nasuprot tome. Majka je detetova prva zemlja. ali n a d i m a k me ne može povrediti". Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Baš kao korenje drveća. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. da mu glas bude rezonantan. telesno doživljajnih vežbi. Noge su oko 30 cm razdvojene. jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Oče­ kivao bih da mu lice blista. op. Ako osećanja protiču kroz noge. Na primer.

ušima. pošto se ne može lako i objektivno proveravati. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. Ako ne oseća strah. identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Zauzmite taj položaj. seksualnu privlačnost itd. Osećajući drugu osobu čulima. Međutim. može se osetiti njegovo značenje. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. sigurnim činjenicama. Praktično. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. k a o d o b r i m ili lošim. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. r a m e n a podignuta. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. ali ne morate. Telo ne laže. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. Razumem želju za takvim informacijama. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. Na­ ročito u psihijatriji. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. U stvari. Stalno procenjujemo jedni druge. Možete se osećati uplašeno. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. što je prvi uslov da joj se pomogne. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati. bez obzi­ ra na strah koji izražava. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . K a d a se to desi. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. dignite r a m e n a i obrve. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". subjektivna. živahnost ili umrtvljenost. ili vibracijama. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . Ako ne verujemo svojim čulima. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. U d a h n i t e vazduh. Telesni sv 85 . Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. Na osnovu telesnog izražavanja. Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. Međutim. Ona oseća šta se dešava u njenom telu. to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe. Osećanja s v a k e osobe su privatna. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. vi osećate šta se dešava u vašem telu.

k a o što je uvučena zadnjica. potčinjavanje i frustracije. najzad. da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. a širom otvorene oči strah. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. Ako. odba­ civanje dominira životom deteta. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati. mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. koji su. Bičevan pas zauzima isti položaj. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. pre­ poznati po toj pozi. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. i drugi. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. Izraz podrazumeva da postoji . ponižena ili poražena. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije. analnog u r i n a m o g i genitalnog. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. na primer. Najzad. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. p r e m a tome.. Međutim. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti. Telo ne laže. zavođe­ nje. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. Kada je značenje j e d n o m određeno. gubitak samoaktualizacije. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. Može se. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. isturena vilica prkos. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom.

To nije k r a t a k i jednostavan put. terapija i analiza su kamen-temeljci na. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. Dalje. da je dovoljno n a p r e ­ dovao. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . terapija sadrži put u otkrivanje sebe. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. On treba da bude.hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne". Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi. ali to nije bezbedan i siguran period. kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. Ipak. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. P r e m a tome. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. Po m o m mišljenju. negiranja i projekcije. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. analitički tretman emocionalnih poremećaja. m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. niti je bez tegoba i bezbolan. I m a opasnosti i rizika. dovoljno uzemljen 89 . ali ni sam život nije bez rizika. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. k a o što mi kažemo. Terapeut služi kao vodič ili navigator. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. Pozitivno. Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam.

Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. 91 . t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". drugim recima. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. napora i novca". Terapija može pomoći čoveku na taj način. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. budući da sam psihijatar. Me­ đutim. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom.u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. ali isključuje predavanje disociranom intelektu. razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. Betrayal of the Body. nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. kao što je. menjanje m e sta boravka. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. op. ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. Mada. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj. J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava. pitaju me pacijenti. Oni su u nevolji. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. To me vodi do važne tačke. Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. Lowen. Čovek takođe mora održavati taj dodir. pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. može nas njoj približiti. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. cit. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. što je stanje blaženstva. Takvo predavanje ne isključuje um. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. 21 Pokret je suština života. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. u m u koji nije svestan tela. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. U realnosti n e m a mirovanja. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). Čak i kada su rane potpuno izlečene. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. a to znači predava­ nje životu tela. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. na primer.

Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. dobro izašao n a k r a j . U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. Ne ulazeći u same krize. psihološki. još u v e k sam očekivao oslobođenje. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. i nisam predosećao tegobe niti probleme. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. Drugi je radio sa mojim nogama. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. to je opa­ snost. k a k o se moj život odvijao. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. Nisam ga jasno video. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. ali sam tom prilikom pristao. Izne­ nada osetih oštar bol. pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. ekspresivnosti vladanja sobom). Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. Međutim. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. nisam bio uznemiren u snu. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. Pojavili su se u dve noći zaredom. jer bih umro dostojanstveno. rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . Sre­ ćom. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. To obično ne radim. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina.U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. ali bol je ostao a tenzija se povratila. To je radio r u k a m a . ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. Zbog odsustva nelagodnosti. Čudno. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. ne bukvalno. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. Takođe sam primetio. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. P r e m a tome. Tada sam osećao da bi to bilo u redu. posebno kada bih bio umoran.

uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. Moj otac se takođe posvetio meni. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. U stvari. Isprva nikome nisam pričao te snove. To je bila prošlost. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. Od tada sam oslobođen bola. ne kao princa. što sam odmah shvatio. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. Mada je mnogo radio. Pomagao sam mu u poslu. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. i je­ dini sin. on je bio veći. Drugi su zapazili tu promenu. Ja sarn bio prvo dete u porodici. kada takvi napadi nisu retkost. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. štaviše. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. ne razmišljajući o tome. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. Te napetosti. Ali. da manje iza­ zivam druge. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno. bio sam okoreli pušač lule. mada nisam uvlačio dim. Moja majka se posvetila meni. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. jer sam bio brz u računu. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . bol je nestajao. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. ženici svoga oka. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. Sem toga. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. osećao sam se superiorno u odnosu na oca. mogao sam. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. korišćen j e m svoje volje. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. znao sam da sam sada ja kralj. Dakle. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. Takođe. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. ali sa drugorazrednom ulogom. S jedne strane. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. Sada više nije postojala potreba da se borim. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju. međutim. Ne raz­ mišljajući o tome. koja je bila sasvim jasno edipovska. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. snažniji i ja sam ga se plašio. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. Pošto sam ispričao snove. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao. ležerniji. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. ali to tako­ đe znači. iznenada sam shvatio da je to završeno. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. da v l a d a m svojim kraljevstvom. On nije bio surov i samo jednom me je udario. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. ali sa druge. 95 . j e r sam znao g d e mi je mesto. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. Zbog te odluke sam se osećao dobro. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. što je moglo samo da me uvali u nevolju.n a p o r da ih protumačim. i živeti dostojan­ stveno. ne kao dečaka. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. Ali. kao kralja. S d r u g e strane. prirodno. Približavao sam se šezdese­ toj. držati glavu uspravno. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. 9 i kažu da sam postao mekši. j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. (moja ličnost. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada. i kao što je to prirodno za kralja.

Odjeknuo je kroz celo moje biće.nisu dostigle nivo bola. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta. a njime vlada ljubav. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. „ J a " u snu je bio moj ego. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. Uvek s a m želeo da pevam. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. moj svesni um. Otpevao sam reč „diabolo". zvuk je bio ja. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična. jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Ali. nastavio s a m sa časovima. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove. Pustio sam se. Glas mi je postao slobodniji. Ipak. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. K a k o mi to liči na moju majku. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. Ali. da vidim šta ću postići. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. K a d a sam na­ pustio seansu. O. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . U vera vala me je da ona razume moj problem i da. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. Znao sam ko je detinjasti kralj. moj intelekt. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. mada nisu bili daleko od moje svesti." Ali. kao da je zrelost funkcija intelekta. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. da oslobodim svoja r a m e n a . Mogao sam biti slobodan bilo kada. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. Bez obzira na to. p r v a deluje svom snagom ove druge. Na nesreću. Na moje iznenađenje. a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . „ne t r e b a mi takav loš savetnik. naredio je. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. ali sam retko to činio. „Odrubite mu gla­ vu". To mi je stvaralo teškoće u pričanju. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. Tada sam shvatio da u m e m da pevam. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Naravno. jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Tada. P o m e n u o sam to iskustvo. da me je sputavala samo iluzija. Ja ga nisam stvarno izdao. d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. Ali. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. na neki način sam i ja bio u pravu. ne dozvolite glavi da preuzme vlast. j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. nisam se osećao kao da pla­ čem. Ne verujući m u . j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. To je bilo moje srce. ali naročito u pevanju. To „ja". srce je kralj. što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. j e r srce n i k a d a ne stari. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani. slobodan zvuk. zaštita se pojavila u formi zatvaranja. ili treba da b u d e kralj. plakanju. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. Naravno. ima istine u tome. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. Zatim. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. Srce je centar ili jezgro života. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Ono je takođe dete. nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. intelekt. pošto su to privatni časovi. to je onda izdaja srca.

Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. a cit. one takođe mogu postati igre. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. Mislim da su obe interpretacije ispravne. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. ili malo više. Međutim. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. druga prosto ide dublje nego prva. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. Uočio sam da se otpor smanjuje. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. željom za promenom. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. objašnjava važnost prihvatanja sebe . prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. Ne možemo menjati sebe snagom volje. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. strah od p r o ­ đ e n e je značajan.. potpunija i slobodnija ekspresivnost. Sedeo sam na podu. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. a ona je stajala iznad mene. Pleasure. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. op. Uprkos uvida do kojih sam došao. Proces treba da se ponavlja. Sem toga. što može biti interesantno. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. počeo sam da plačem. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. nalik ropcu agonije. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. moj maser. Potom. ali ako je telo zapostavljeno. ali su otvorili put za tu promenu. Bio sam nesposoban da to postignem. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. Počeo sam da jecam. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. Telo pos22 Lowen. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. Promena će se desiti kada je čovek spreman. sve do zvuka iz punog grla. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. Na moje iznenađenje. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce.više frojdovska analiza. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. S obzirom na to. To je telesni fenomen. voljan i sposoban da se menja. dublje disanje. On takođe aktivira snage u lič­ nosti. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. To se ne može postići na silu. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. Kao što jedna lasta ne čini proleće. možda zabavno. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. Kako je on to uradio. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. Najzad. Rezultat je bio neznatan. jecanje u agoniji nije trajalo dugo. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. povećana pokret­ ljivost. možda mnogo puta. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. posle otprilike jednog minuta. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. terapeutskom procesu. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. Svesno. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. Ramena su mi bila napeta.

Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. s a m još uvek. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. objavljene 1965. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. ja sam po­ magao i sebi. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. problemima. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. Posle mnogo godina. Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. pomažući njima. Teza knjige Ljubav i orgazam. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. obuhvata period od trideset godina. mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. godine. Međutim. pričom. jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. to nije u potpunosti tačno. Govorili smo o našim strahovima. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. Lju­ b a v i seks su izjednačeni. Međutim. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. sada mi ta veza nije nepoznata. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. Moje srce se otvaralo. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. Radeći sa lju­ dima. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. pesmom. Ipak. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. r i t ­ mične aktivnosti. učio sam od njih. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. To se može prikazati dijag- 101 . sada je bilo drugačije. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. A h . u stvari. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. mada je malo nas to znalo. ali se opet zatvaralo. Svi smo se mi borili za isti cilj. seksualnim inhibicijama. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. da bi se to postiglo. Tek kada s a m razrešio svoj strah.

Ispoljavanje besa je takođe korisno. Međutim. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. Ipak. t a k v a integracija se teško postiže. Na primer. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. projektuje. tuge i bola. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. Tako se. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. besa i tuge je kratkog veka. Racionalizacija i intelektualizacija. sa pratećom. Ali. odrasla osoba. m a d a je on važan. prvi se bavi intelektom. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. Nepoverenje C. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. nastaviće da vrišti. p r v i m i trećim. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. Po m o m mišljenju. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira. Tipične ego odbrane su: A. kad god je to moguće. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. panike ili užasa. mek102 Šajući i topeći krutost tela. ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. Ako neko radi sa drugim slojem. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. oni ne bi bili uklonjeni. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. beznađa. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. Ne retko. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. katartični efekat oslobađanja vrištanja. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. S t r a h je teže i važnije izazvati. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat.ramom. okrivljuje ili racionalizuje. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . a treći emocionalnim o d b r a n a m a . da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. Projekcija E. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. On će katartični proces zameniti inhibitornim. niti proradio. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. Negiranje B. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 . Okrivljivan je D. radeći sa mišićnom tenzijom. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja.

Međutim. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. To znači. ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. Prateći vrištanje. bili bi koordinirani i sasvim u redu. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja.zvuk. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima. Svako ko je posmatrao 105 . Opisujući tu osobu. takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. Ali. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. igru ili seks. već p r e m a situaciji. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. govorim o idealu. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. nije terapeutski pro­ ces. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. Pretpostavimo. što bi značilo da osoba sve radi od srca. Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . S d r u g e strane. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. imaju pozitivnu vrednost. uplašena ili radosna. Rad na telu kao. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. Imajuću u centru pažnje probleme tela. tužna. u cilju diskusije. Mog­ la bi da b u d e besna. volela bi da radi sve što radi. P r e m a tome. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. Svi impulsi bi išli od srca. zavisno od situacije. poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. kao i da redovno idu na masažu. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. ali bi u svemu učestvovala srcem. što su masaža ili joga-vežbe.

1970). (Prim prev. Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja. ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. tesnac se takođe može odnositi na vrat. Ako zgrčenost postane hronična. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću. Breath (New York. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela.U pismu godinu dana kasnije. koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost". stvorena je predispozicija za anksioznost. Angst . Reagovala je. Nakon rasterećenja pla­ kanjem. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. uzan prolaz između glave i ostatka tela. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. Na nesreću. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. 106 107 . pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. Ali. disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija. ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. da jesu.. a umesto toga je ugušila svoje disanje. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. Ne sluteći emocionalno rasterećenje.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. Ne mogu da dišem". Cim je počela da plače. na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. Iznenada. Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje. koje je trajalo neko vreme. već se zadržavaju i „guše". U širem smislu. William M o r r o w . postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak. uspravila se p o t p u n o upaničena. Frojdovog biografa. Tesnac se može odnositi. 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. što znači „gušiti u tesnacu". Ta veza.) 23 Carl Strough. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti. snažno jecanje. disanje joj je postalo ponovo lako. Depresija i telo. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. . što bi. na primer. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. Bilo mi je jasno šta se desilo. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize. što dovodi do stvaranja anksioznosti. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. kao što su vrat i struk. U mojoj poslednjoj knjizi. kroz koja impulsi ne mogu da prođu. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom.

dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . stvarajući anksioznost. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. O d b r a n e se privremeno predaju. n a r a v n o . Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". Međutim. Svi smo mi smrtni. Moramo. To se može desiti i u terapiji i van nje. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja.Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. čovek pokušava da priguši ta osećanja. ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. U t r e n u t k u 109 . U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. i čovek može biti toga svestan. o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. N a ­ ravno. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. U mnogim slučajevima. ili. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. međutim. ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. to je p r i ­ roda života. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. Slično tome. A k o se to desi. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. ili k a d a one popuste. svako je od nas ranjiv. koja su potekla od srca. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . da izađe ili napusti svoje odbrane. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. održavanje o d b r a n a postaje deo života. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost. ima samo zadovoljstva. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. on je ranjiv. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. seksualni im­ pulsi. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. on ili ona razvija j a k u anksioznost. prema tome. dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. Međutim. drugim recima. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. Stežući struk. Započeo sam ovo poglavlje. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. Ali. P r e m a tome. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. Međutim. seksualni po­ remećaji su česta tegoba. i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. n e m a anksioznosti. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. razviju spontano.

to je ograničen i s p u t a n stil. A k o su ti kanali otvoreni. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. doživeće vrlo jaku anksioznost. Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. Osim kod mozga. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori.ranjivosti. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. najzad. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. Kiseonik. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. neće biti anksioznosti. R u k e to isto čine. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. života. p r e m a perifernim organima tela. čulni receptori. ugrožavajući život organizma. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. oslobo­ đen je anksioznosti. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. kroz suženja. po­ većanje anksioznosti i. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. anksioznost može porasti. povećanje zadovoljstva. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. Glavni organi gdave su mozak. Ali. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 . Dok je čovek u t i m granicama. jer bi to vodilo smrti. U t o m smislu. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. nos i usta. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu.

igračku ili. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. energetski nivo se može održavati na visokom nivou. Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. Na nesreću. dok je drugi k r a j . O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. To je njihov način izražavanja ljubavi. Nežan poljubac je slična akcija. intimnošću. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. Život nije pa­ sivna operacija. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". bilo kroz plakanje bilo kroz bes. što stvara v i b r a n t n o telo. zbog inhibicija samoispoljavanju. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . osoba m o r a da prekine di­ sanje. stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. sa impulsima da se grize. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). sa s t r a h o m i čežnjom. takozvani repni. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . kasnije k a d a od­ raste. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje. voljenu osobu. beznađa. To utiče i na disanje. nivo otpuštanja neodgovarajući. postaju nemirni. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. kao posledica dubokog disanja. kako bi inhibiralo t a k v e impulse. što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. osobi je skoro nemoguće da zaplače. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . imaju grčeve i plaču od besa. što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . Zdravlje je. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. živo i puno osećanja za život. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. Takođe treba da se naglasi i sledeće. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. Na površini — t j . Osoba će postati nervozna i uznemirena. besa i ljutnje. 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Ze n 8 113 . I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. K a d a su tenzije snažne. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. naglasiću. a u psihi k a o karakterološki stavovi. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. Kada je. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou.postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. prva posledica je stvaranje anksioznosti. s d r u g e strane. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom.

jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. doživljavamo anksioznost. kao što svi znamo. To je bioenergetska orijentacija. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. njena osećanja hoće da se izraze. kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom. telo želi da b u d e slobodno. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. njeno srce čezne za lju­ bavlju. Ali. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. osoba nije m r t v a . Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. Bol se. dajući mu odmah posle zvona h r a n u . Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju. a što dalje od bola. Međutim. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu.Pa ipak. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu. da luči pljuvačku. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. to uradi. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara. stvarajući stanje anksioznosti. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. Za k r a t k o vreme. anticipirajući zadovoljstvo od hrane. se plašio da. ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu. a l i 8« 114 115 .

a to je k a d a posežemo za nečim. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. Osećanje zadovoljstva možemo. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. p r e m a tome. Posezanja. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. kao što sam pomenuo. Zatvaranje. ritmični. po m o m e mišljenju. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. posebno unutrašnji pokreti. Dok se ne. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. Prirodno. Ukoliko bi to bio slučaj. Tako. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. dete je svo jezgro — tj. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. n e s p u t a n i i otvoreni. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. Mi. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. na žalost. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. to podrazumeva da su pokreti tela. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. Ali. pošto su roditelji izvor h r a n e . k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. Anksioznost koja iz toga proizlazi je. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. To je biološki normalno. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. jer što se ranije anksioznost javi u životu. svo srce. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću. uspostavljanja kontakta. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka.Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. ona je delimično i smrt. povla­ čenje. Ali. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. Ali. pošto je svaka odbrana ograničavanje života. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Roditelji. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. frustracija. to ne traje dugo. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. 1 117 . zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. Drugi važan faktor je vreme. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. bioenergetski terapeuti. usledila bi s m r t te osobe.

Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. njene oči sijaju. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. pati na brojne načine. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra. genitalni a p a r a t i dve noge. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. posebno seksualnih osećanja. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. već bola. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. Takvo reagovanje. koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. k a o što su grudi 119 . U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. što je u stvari somatski aspekt bola. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. A k o je impuls potisnut. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. dok je druga hladna. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. ali se razlika može videti i osetiti. i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . k r v i i energije ka periferiji tela. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. uključujući senzorne organe u tom području. napeta i bezbojna.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. K a d a je osoba zadovoljna. d v e r u k e . osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. koža je ružičaste boje i topla. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara. meka i sjajna. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen.

d r u g i je fizički ili somatski.kod žena. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. napunjeni osećanjima i prošireni. k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. predstavljalo najisturenije delove. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. Tih šest tačaka se žetak organizma. slika na str. Pošto je vrat pokretljiv organ. Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. vida i mirisa. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. 120. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. Slično. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. izvestan stepen protezanja je moguć. najintenzivnija. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. n a r a v n o . Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. glava može štrcati. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. energetski posmatrano. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. i. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha. Na primer. zavisno od stepena u kome neko poseže. tačka 6 je genitalni aparat. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. šest p o d r u č j a bi. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. ukusa. g d e je n u m e r i s a n o šest područja. Energetska inter­ akcija u seksu je. suve ili napete. n a r a v ­ no. 121.

Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. preuzeta od Raj­ ha. 121. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. koji ograničeni svet porodice ne nudi. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije.. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. što je proces koji stvara ego ideal. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. Međutim. Ako je to učenje a clt. Na primer. zadrža­ vajući dah i stežući stomak. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. p r e nego mentalnog i fizičkog. a t i m e se r a m e n a povlače unazad. odakle ne utiče na svesnost. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. The Physical Dijnamics of Character Structure. Nasuprot tome. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. Nesvesno. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . prema tome. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. stežući grlo. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 . Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. p r e m a tome. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. ne može se beskonačno održavati.organizma. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Prigušen impuls nije izgubljen. zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. Lowen. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. koja je p r e d m e t svesne kontrole. U prvo vreme inhibicija je svesna. kao što je prikazano na crtežu na str. Ta dva sveta nisu potpuno različita. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. 25 : Ali. Osnovna teza bioenergetike. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. između sebe i drugih. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. Ego formira sliku spoljašnjeg sveta. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom.

Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. sada ugrađen. Oni stoje na zemlji. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. 125 . Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. Međutim. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. verovatnije. Stoga se oni zovu ego odbrane. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. Po njemu. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. već gomilu. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. izazivanje i okrivljivanje. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. clt. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima. Na v r h u je ego. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti.malno. Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. Druge ego o d b r a n e su negiranje. Oklop. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. op. hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. projek­ cija. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . Ali. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. čiji je rezultat izduženo. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno. Muskulatura je nerazvijena. ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . kao što sam ranije e 134 135 . Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. međutim. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . uočava se linearni razvoj. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. ali i bukvalno. oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. ona protiče ka periferiji tela ali slabo. zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. slabi pod stresom. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. t a n k o telo. pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. tendencija da se oslanja na druge. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. Stopala su takođe t a n k a i uzana.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. podržavana i da se o njoj n e k o brine. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. Dlakavost je obično smanjena. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. to daje telu dečački izgled. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko.

Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka. bilo da je ona umrla. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. ukoliko se izrazi.titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . Moram shva. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. naročito seksualnih osećanja. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. naime. u k o m slučaju. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. 1 136 137 .pomenuo. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. a ne da ih podriva u korist ego ideala. k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. koje. zbog njihove pomoći i podrške. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. Ta struktura može biti veoma složena. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. ako se ne suprotstavi nasilniku. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate. On stalno gleda u druge. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. Zbog niskog energetskog nivoa. da bi ga oni napunili. Uopšteno p o s m a t r a n o . što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j . P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima.

Glava je previše energetski nabijena. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. u predelu koji se može naz­ vati oralnim. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. Biti kontrolisan znači biti korišćen. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. To zatvaranje očiju. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. 138 . U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Težnja da se b u d e na v r h u . što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. nisu otvorene za među­ odnose. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. da se uspe. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. on mora biti pobednik u svakom takmičenju. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. ona je takođe zavisna od te osobe. ali bez kontakta. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. lukavom zavođenju. da se ne bi videlo i razumelo. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o . Tako je on u v e k onaj koji dobij a. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). Ona je takođe rigidna. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. Oči su b u d n e ili nepoverljive. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. ergo. Telo drugog tipa.

ili će zadovoljiti potrebu. Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. ah ostaje potčinjena. što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. međutim. Potčinjenost je samo na površini. Čvrsta. str. njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . i pošto nije u stanju da to promeni. osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. Potom. Taj naboj se. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . neprijateljstva i superiorno­ sti. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). U p r k o s tom problemu. on je sasvim suprotan iz­ nutra. 28 140 141 . Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije.niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali. 191. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem. op. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. negativizma. Tačno je da mazohista pati. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. Cilj toga je da priveže dete za roditelja. clt. 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. Međutim. u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema.. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. Dete će se ili uzdići iznad potrebe. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. ograničena je ekspresivna akcija. snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo. ali nije zaleđen. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije . Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju. e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. ipak. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. čvrsto drži. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi.

Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. zajedno sa težinom i napet ošću odozgo. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost.Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u . koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine. što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. otac je pasi­ van i potčinjen. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. zbog stagnacije energije. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno.stoj nijansi. čvrsto. mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . Posebno je karakterističan k r a t a k . 143 . Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. Dominantna. na nesvesnom nivou. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari". Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. Podvi janje zadnjice. agresija je u velikoj meri smanjena. dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. požrtvovana majka bukvalno guši dete. negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. m e đ u t i m . 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. to se negira ina­ tom. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe.

a zavr­ šava se porazom. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. kičma je u s p r a v n a . otud rigidnost. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom. Pacijent se. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. I kaki redovno. što omogućava samo reakciju inata. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Daj da m a m a vidi" itd. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen.Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. Prirodno. naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. Pojedi sve iz t a n j i r a . Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. prljan ja ili prkosa. Zadovolji svoju m a m u . Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. T a k o se glava drži vrlo visoko. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. 10 145 . borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. a rigidnost nepopustljiva. mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. da ne bi u p a o u klopku. što dopušta oseća­ njima da protiču. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. ima različitih stepena rigidnosti. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. ali ograničava njihovo izražavanje. Na nesreću. što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. dok je bio dete. uključujući temper tantrume. Zadržavanje impulsa je periferno. . „Budi dobar dečko. Svi pokušaji pružanja otpora. osoba je živahna i vibrantna. . K a d a je zadržavanje slabo. bili su slomljeni. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. Bez obzira na to.

on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. Zbog snažnog razvoja ega. Imam jedan završni komentar. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. ukoliko se prepusti. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti. na. ambiciozna je. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. ne izgubivši uvid u celinu. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata. To je u prvom planu terapeutovog pristupa.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. već ljude. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . on uključuje faličnog. ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. tako da se radije drži povučeno. kao led — lomljiva. Tako. ali je retko inadžija. Ako je rigidnost jaka. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. zbog zaleđenog energetskog sistema. kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. Kao što je prikazano na dijagramu. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. narcisoidnog muškarca. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. takođe. t j . U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. sa podlogom na kojoj stoji. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 . izgledati blesavo. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. ETIOLOŠKI I ISTORI. Delom. Erotsko zadovoljstvo. oči gube nešto od sjaja. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa. njegovo srce nije odsečeno od periferije. živahnost gestova i pokreta. sklona takmičenju i agresivna.ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. posebno na genitalnom nivou. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. Viđenje u tom svetlu. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je. Uopšte uzev. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav. i viktorijanski tip histerične žene. seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i. on se plaši da će.

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i . ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'. Sto je ozbiljnija t r a u m a .. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . Do tada treba da održavam svoje . 33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. veruje da je ona čista. opasnost iluzije je da produžava beznađe. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj .. Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. ona nastoji da se zado­ volji. ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će. ona je čistija nego d r u g e žene. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno. Međutim. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Međutim. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja. 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu. Ibid.. na primer. U tom beznađu. 25. mlada žena. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. P r e m a tome. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva. koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. 154 155 . projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. 121. otkriti njeno zlatno srce. . njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Na pri­ mer. S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. str.pretenzije'. kralj. veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. str. sa puno vrlina. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. str.borbi za život. pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći. ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. . Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. što onda vodi do beznadežnog ponašanja. 127. J e d a n moj paci­ jent mi je. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. radi boljeg razumevanja.

rigidna osoba voli osećanjima. Napoleon.može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Interesantno je da ta Lowen. 157 . K a d a psihopatski karakter stekne moć. Njegova lju­ bav je uzdržana. naime zadovoljstvo. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. on je bio ubeđen u svoju darežljivost. Ako neko uzdržano izražava ljubav. obrta­ njem značenja. op. to mi nije izgledalo kao realan predlog. bio je odgovor. A h . postaje uzbu­ đena i govorljiva. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. pošto je on spreman da deli sve sa mnom. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. kao što se neretko dešava. stanje nezadovoljenosti svoga tela. podržava iluziju superiornosti. uspeo da je hteo. ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. što je tipično za tu s t r u k t u r u . a to se ne može održavati. ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. nije slobodno. što se sreće kod shi­ zofrenije. U shizofrenom stanju iluzija dobija. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. kao rezultat toga. što znači da bi on. Treba da pokažem da sam nešto posebno. situacija posta­ je opasna. „Ja hoću da ti dam šta ja imam". a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. cit. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu. reče on.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. Pleasure. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. Ali. On je osoba koja voli. ali da se njegova ljubav ne ceni. ne na k o n s t r u k t i v a n način. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. formu obmane. boginja Izida i slično. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. Uprkos tome. Osoba. Tako. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. ali ne i akcijom. tako. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . — „Dva dolara". j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje.000. Počeo je da se suočava sa realnošću. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. Neuspeh. Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. u stvari. U samoodbrani. Antiteza moći. da bi ispunila tu iluziju. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. iako je to njegova realnost." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio". Međutim.

Istina. koja. (Prim. uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći. Međutim.hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. ali se plaši da ga napusti. Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. S jedne strane. „kačenje". radeći ga. Svaka zakačenost.. naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. „višenje". a o kome je sećanje potisnuto. U svetu odraslih. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. „bešeJ " . da zatvara čoveku oči pred realnošću. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. često kažu ljudi. ona se usled toga oseća zakačeno. Ako je osoba svesna konflikta. za nesvesnu zakačenost. jer. Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. iz straha. m a d a u manjem stepenu. genije nije daleko od luđaka. a prevođeno kao „obešenost". ona se potpuno „kači". postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . znaj. svesna ili nesvesna. s d r u g e strane. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. ne na ponašanju. navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste". Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. samo ponašanje je p r a v a stvar. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . ali.iluzija nije potpuno pogrešna. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. on je u stvarnosti bio bespomoćan. Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. Nesposobna da mu priđe. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. visimo. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. imaćeš moć n a d njim. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. Slično. i nesposobna da ga napusti. m a d a znam da ona mora posto­ jati. „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". Budući da smo obešeni. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. prev. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti. ima elemenata real­ nosti u tome. Na nesreću. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu. ali ga ne može razrešiti. Kao što svi znamo.) n e 35 3e 159 . a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. on može malo da da. I to takođe važi. zbog želje. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. stiče sigurnost koja mu je potrebna. „zakačenost". Jedina ideja koja mi pada na pamet. „zakačaljka".

što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. Videći tip zakačenosti. U pijanstvu od alkohola. U najmanju r u k u . Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja. pokretu i izražavanju ose­ ćanja. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. Bukvalno. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. a k o n t a k t je nesiguran. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. u stvari. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. Isto­ vremeno. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. da kažem drugačije. ar biti uzrok kasnije depresije. On je priznavao da je još u v e k depresivan. Ta mišićna napetost. što je bilo teško razumeti. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. Tako je to trajalo nekoliko godina. iluzije i fantazije važni. to znači. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. koje ne mislim da je jedinstveno. u energetskom smislu to nije uvek slučaj. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. na koje je pacijent izvanredno reagovao. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. što je izgledalo da objašnjava problem. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. i nastojanja da se ispuni iluzija. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. možda zbog stida. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. s jedne strane. Ali> depresija se nastavila. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. mada neke lako izlaze na videlo. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. To se može 161 160 .r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . s druge strane. svako ima noge na zemlji. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. ili. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. možemo zaključiti o iluziji. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. On nije voljan da odustane od iluzije. Negirao je osećanje tuge. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. na primer. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. međutim. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. to je moje iskustvo. Ja ne znam k a k o je ona znala. Međutim. m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. reče ona. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. setite se šta se dešava kada se napijete.

Zaljubljena osoba pleše. To prati odgovarajući protok krvi. desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. Bez obzira na to. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". Ali. kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. To nazivam obešenim k a p u t o m . Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. hoda kao po jajima. Podignuta r a m e n a su izraz straha. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. r a m e n a normalno padaju. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. S d r u g e strane. predstavlja negiranje straha. ili u smislu osećanja.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. a čaljku. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti. on izdiže sa osnove. a živahnost je smanjena. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. ili. jer negira strah. kako ga ja zovem. Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. a g r u d n i koš je podignut. pogled postaje t u p ili staklast. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. ali povući. u stvari. P r e nekog 162 163 . T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. zovemo je floter (onaj koji plovi). Sto je veće povlačenje. to više izgleda da se čovek diže. pošto se u energetskom smislu. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. za­ tim se energija povlači iz glave. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena. Covek se oseća kao da plovi. najčešći je onaj koji se vidi kod. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. Međutim. a glava i vrat istureni. a sama emocija je potisnuta. Ko se plaši. taj aspekt telesnog položaja. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. Ruke labavo vise. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. rume­ nilo lica i opšta živahnost. u najmanju r u k u . R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. Kada izra­ žavate ljubav. To se može. kao i iz donjih delova tela. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Emocionalno je to je priroda zakačaljke. Plašiti se. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. Lice gubi boju. tipa obešenog k a p u t a . u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. na primer. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više.

jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. karlica isturena i stegnuta. osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. ta­ kođe. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. Nije mu išlo lako sa devojkama. ta 38 164 165 . gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. često praćena pretećim pokretima. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. u stvari.v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu. 1934). da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. a ne verbalno. što je. karlica se povukla unazad. str. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . nakostrešenu duž fcda. akcija je „izgleda univerzalna. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. što je objašnjavalo teškoće u seksu. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom.. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. K a d a je pokušao da se savije unapred. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem". G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena. 40. Gledajući njegove noge. str. r a m e n a i trupa. što ga je veoma uznemirilo. Rekao je. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa. Kod mesoždera. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. Kod životinja. 41. na mestu spa­ janja vrata. Watts & CO. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. a pri­ lično^ je često kod starijih. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. Ali. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. p ^ a jli mačke. zapaža Darvin. od vrata do slabina". da mu je stomak uvučen. a glava na kratkom vratu takođe isturena. da zadovolje svoga tatu i porodicu. postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. prekidajući luk tela. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. Zbog izgleda.

To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. Bilo je k r u t o i nepokretno. a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. Međutim. To dovodi do zakačaljke. što ja zovem k r s t . Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča. i bes i frustracija. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. s jedne strane. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. a to je — postaviti se na pijede- stal. s druge strane. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. što izgleda kao omča. služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. Ako tražite 166 167 . Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem. što. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan.osećanja.. Najzad. n a r a v n o . jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. Zaista.

kao i ostatak bioenergetike. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. taidži-časove za stanovnike i posetioce. Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. a kada noga počne mnogo da je boli. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. opisan u drugoj glavi. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Ali. kao i priroda zakačaljke. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. zakačen. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 . Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. to takođe ima bukvalno značenje — naime. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. P r v a je bila položaj luka. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu.od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. Rekla mi je da. što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. kako bi se po­ javile vibracije. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. Ali. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. i to postaje očigledno n a m a oboma. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Ali. ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. energetski govoreno. i da ima nerešene emocionalne probleme. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. Koristio sam tri vežbe. nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. P r e nekoliko godina u Esalenu. Dokle god osoba nije uzemljena. ali ne osećajni ili energetski. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. Moram dodati da je ta. ali ova osoba nije tako reagovala. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen.

kao Sto su granične shizofrenije. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. koja je. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. noge su počele da joj vibriraju. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. tako sam nastavio da radim na sebi. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. Kao posledica p r v e dve vežbe. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Na primer. kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. Jasno. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. Naravno. Nikada ih ranije nisam tako osećao". napunio sam šezdeset tri. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. Nije osećala da joj je hladno po nogama. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja. Članci me bole. Na primer. k a k o sam našao. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. doživeti anksioznost ili kolabirati. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. Izvesno je da ta veza postoji. Međutim. Sada bih voleo da opin 171 . Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. Ostala je u tom položaju neko vreme. ili da se izazove požar. koju sam mogao lako ukloniti. I. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. postaviti osobu na njene noge i stopala. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. ukoliko osoba nije uzemljena. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. Covek može postati rastrojen. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja. koji je obično prigušen. Dok je radila treću vežbu. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. hi­ steričan. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. ona prosto nije osećala noge.tu važbu po dva p u t a na obe noge. držale su me. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Pa ipak. a luk na sto­ palima mi hvata grč. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. Jednoga dana. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. Bioenergetski govoreno. svi su izgledi da će se to osećanje održati. velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. osećajući to vibriranje. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno.

i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Kasnije sam prevazišao taj strah. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. op. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Kačeći se za odnos sa nekom osobom. vozeći se sva­ koga dana toboganom. o osećajući veliku anksioznost. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla. njima se vrti u glavi. pak. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . što znači stajati sam. n Lowen. to je realnost našeg bitisanja. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. čvrsto j°je na svojim nogama. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . jasno je da je t a k a v slučaj patološki. osećaju da gube ravnotežu. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. cif. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. drugih koji su lišeni te anksioznosti. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. Pleasure. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. počeće da plače. Najčešće.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. Kao odrasli svi stojimo samostalno. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. Ima. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. dok sam radio u zabavnom par­ ku. kao Indijanci. Teškoća je u prelaznom periodu. Neki. moja anksioz­ nost bi bila ogromna. jer za njih to znači biti sam. Najzad. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. jer sam dugo patio od straha od visine. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena.

The Betrayal of the Body. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. Nije mogla da ras t 0 Lowen. jedan od najboljih po njegovim recima. bezličnu volju. kada v S a tc n i 174 175 . u IV glavi. Bil je bio planinar. Popeo sam se na stepenice. str. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. tražeći prstima noge oslonac. Očekivali bismo. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. op. što Bil nije bio spreman da uradi. sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. Ako se to bukvalno shvati. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. grubo rečeno. znači pasti u smrt. uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. . To proizlazi iz koncepta da je. Međutim. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. Pustiti se. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. 107. Ali. mada tamo nisam koristio taj termin. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . Bio je u isku­ šenju. 38 Bil nije osećao strah. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. Dok se njihao držeći se za ivicu. anksioznost se ne doživljava. Ali. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao.. sa malo osećanja u njima. koja ga je obmotala kao larva. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. Nije se plašio. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. clt. prema tome. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta".no negiraju svoj strah. Bil je bio zakačen za liticu. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice. kao što se obično dešava u snovima. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. ali j e bilo potpuno bezbedno. Bilo je bolje nego ostati sam. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. da se više ne oslanja na druge. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. U opštoj diskusiji o anksioznosti. a one su se srušile. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. Nije sc plašio visine iL' padanja. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. Ako prihvatimo tu analizu. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja. tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. um mu je bio ravno­ dušan. Imala je opsesivne fantazije padanja. ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. je bilo nesigurno. Bilo je užasno". Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. Zeleo je da padne. j e r s a m znao da on ne može pasti. ali prvo je trebalo slomiti larvu. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji.

Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. s ft 2a ( 12 177 . što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. kada padne. Bilo šta da je u osnovi toga. Ali. Na kraju se mora predati. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. Dokle god je gore. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. sve bi uneredio. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. K a d a čovek stane preda me. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. Biti dole. Ako se njegove noge puste da idu. on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. neki stepen slobode i nezavisnosti. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. jer u ego ili volja provocirani. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. on je n a d sve­ tom. jer ga noge više ne drže. Ali. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. koju smatram vrlo efikasnom. to mu postaje zastra­ šujuće. S jedne strane. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. Drugom nogom lagano dodiruje pod. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. nego superiornom snagom prirode. već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. Realno govoreći. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. spusti na ćebe. dosad se niko nije povredio. ne volj­ nim aktom. Da bi padanje bilo efikasno. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. što služi samo za održavanje ravnoteže. tako da se. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. pošto osoba kontroliše spuštanje. zato što će pasti iza ili unazad. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti.podloga pod nogama gubi stabilnost. ta vežba podseća na Zen koan. treba da bude nevoljno. Ako je za održavanje položaja angažovan um. u ovom slučaju gravitacije. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. savijajući koleno na kome stoji što više može. samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. znači poraz. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. mada je učinjen bespo­ moćnim. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e .

Nisam m o ­ rala da propadnem. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. vide lica. j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". Drugi. Najzad." Zatim je dodao: . dozvoli svome telu da kolabira. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. da pusti da se razviju osećanja. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste. To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. bilo majke ili oca. Drugi put: „Neću da p a d n e m . stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj. Ali. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem". pak. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. Taj p r a v a c je prema dole. jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. Zemlja je bila vrlo blizu. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Drugi vide vodu u koju će bućnuti." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem. To kaže odlučno. kao i stajati zauvek uspravno. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh".." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. To je neostvariv cilj. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . kada izgo­ vori tu reč. n e m a načina da se izađe iz te borbe." Opet je pala i plakala. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. 178 Treći put: „Ali. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. doživela je veliko rasterećenje. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. Ali. stojeći na jednoj nozi. ili „Neću da budem neuspešan". glas može da se podigne. nekad sa stegnutim pesnicama. po dva puta na svakoj nozi. Mogla sam ostati zauvek gore. " „Neću da propadnem." Sa tim recima pade i poče da plače. Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. prema zemlji i realnosti. 12« 179 . Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim. Prvo. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano. m o r a m pokušavati. on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. Neretko. jer je to ono što će se stvarno desiti. Četvrti put: „Neću propasti. " „Uvek p r o p a d n e m " . " „Neću da p r o p a d n e m . Uvek ću grešiti.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi. ja ne želim da propadnem. Tada borba postaje ozbiljna." „Neću više da pokušavam." „Ali. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. Sem predaje.Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti." „Ne mogu zauvek ostati gore. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. Na pri­ mer. Vežba je efikasnija ukoliko čovek. čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe." „Uvek propadnem. m r t v i m nogama. ja propadnem. osuđen je na propast. Ali ne mogu.

ja sam pobedio.Ja ću pasti'." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . Ja neću pasti. Ja s a m kukavica." Rekavši to. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. Rekao j e : „Naravno. ali se mogu zauvek zakačiti za nju.Džime. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. ako izdržim. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima." Obraćajući mi se. Bojim se da ću dobiti rak pluća." I onda se stvarnost potvrdila. Cak sam i pokušao. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. stegao je pesnice. Trebalo bi da mogu da se održim. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a .ja ću umreti'. i ja idem nogu p r e d nogu." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. G u r a m . Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. k a d a sam to rekao. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija.Teškoće rešavamo odmah. Ako prestanem da se borim. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. postajem smušen. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. i po penisu. Mislim da sam zabušant. Njen m o t o je bio . Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila. Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. g u r a m i borim se. odsutan i počinjem da se znojim. što više p o k u š a v a m da ne pušim. ona bi ga progutala. skoro godinu dana bolestan. on nije bio 180 u stanju da se preda. ali Džim nije imao drugog izlaza.Ubiću te'. Ljutim se na sebe što se lako predajem. uspeo sam. da nisi bio zabušant. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. osećanje koje sam imao bilo je . S a m sebi k a ž e m : . to više pušim. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene. rekao j e : „Ako padnem. dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. ja sam ću biti ubijen. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. Sada." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. ja s a m već propao. Preveo sam to u reči i to je bilo . Ako ja njih ubijem. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. upašću j a m u bez dna. P o v r e m e n o sam e v 181 . To je psihopatska odbrana." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. umreću. polako. plačljiva beba. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. K a d a svi druge završe. Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. ja osta­ jem zakačen. Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. Da je on to uradio kao dete." Džim je bio psihoterapeut. To je bilo malo rasterećenje. Pošto j e vežba padanja bila gotova. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. što u bolnici što a n nje. umreću. za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. Kada sam bio dete maštao sam da letim. biću ubijen. Ako se prepustim. Rekao j e : „Ja ću pasti. Ali. vrednije bi radio'. Cak ni sada." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. ah. Održavaću se zauvek. „To je dug put. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. Osećao sam kao da je to borba života i smrti. ali ne p a d a m . Ali. ne bukvalno. držaćeš se gore zauvek.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. „Dokle god je sve u redu. Bila je boa konstriktor." Sebi je r e k a o : „Džime. U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. ja ću propasti. Samo što je ispričao san. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj. ali sam pao. ja se bojim da ću umreti. popuštalo. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. M o r a m je držati.

Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. tako da ih zamara. „jeste kontakt sa podom. Ne možete pasti ako ste već dole. a čovek ipak ne pada. Herkul je gubio. koji vas čuva od teških povreda. Te­ lom može proći d r h t a j . Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. Tada. Najzad. zbog energetskih procesa tela. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. smrti njegovog d u h a ako se preda majci. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. pisao je. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. m r t v e noge". koji onda može biti analiziran i prorađen. Pod je postao prijatelj. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. izvori su naše snage. možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. On se zamorio. na ćebetu a podu. pošto padanje može izazvati strah od umiranja. ako p a d n u . Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. Majka. majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. koristeći svu svoju snagu volje za životom. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. U isto vreme. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. diže iz zemlje. Biljka se. da se preda i da veru je svome telu. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". stvara se pretnja opstanku." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. jer kako kora­ čamo unapred. n a r a v n o . Jer. pri vučenju dolaze odozgo. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. čvrsti tešilac koji je uvek tu. Dizanje je kao rast. ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. ona ne vuče sebe naviše. javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. Na nesreću. koje terapija treba da obezbedi. U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. koje treba da budu izvor snage u n a m a . telo se može opet podići. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. mada boli. Onda. Stopala su ispružena iza njega. kao i majka zemlja. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. ja sam izdržao. što ne vodi nikuda. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. U isto vreme. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . Zem­ lja je simbol za majku. šaljući nas napred. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. kada noga konačno popusti i čovek padne. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . ali umesto da dobije bitku. Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. koja je predstavnik zemlje. Ostajanjem zakačen. Džimov strah od smrti. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. Ali. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. znaju da mogu sebe podići snagom volje. naginje se u n a p r e d 183 . kao u Džimovom slučaju. disanje postaje dublje. zemlja je tu radi nas. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. Oni. na primer. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija.bivao u komi. mada ne predstavlja stvarnu opasnost.

To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. Najčešće. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. U osnovi tog problema je anksioznost padanja. Debeli. nesposobno da izađe napolje. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. t v r d a srca. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. Međutim. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. Čini mi se kao da skoro vidim kraj. sedam ili osam godina. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina. moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. nje­ govo telo je labavije. k a d a s a m imao otprilike šest. Hteo sam da b u d u zajedno. k a d a s a m bio student. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. Vežbom. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. Ako je to pravilno urađeno. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. sanjao sam da mogu da letim. mišićavi. ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. Najčešće. za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. Vrlo je duboko. Uradio sam to. a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. kao u slučaju buđenja ujutro. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. dići će se. po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . To je jasno u slučaju fenomena spavanja. ali padaju kao bebe. 185 . p r e nego trčanje i igranje. Sada. težak izgled. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. Sedeljka nije okončana. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. Telo mu je imalo drveni. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. Zatim. Ali kasnije. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje. nije lako uraditi tu vežbu. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. ne može se ni podići. predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. Večera nije bila važna. ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. kao b u n a r . i na infantilnom nivou. Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. Ako volja nije p o k r e n u t a . ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. Takođe. Njih dvoje su bili niski. tornju. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Celog života sam imao snove padanja. uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. Ako neko ne može da p a d n e .

Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Filogenetski razvoj ljudskih životinja.. Ali. 1969. pokuša­ vao da podigne glavu. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Za 39 majmunsku bebu. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. počeo je snažno da plače. beba postaje uplašena i anksiozna. Pfajfer ističe studije o pavijanima. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. prima­ tima koji žive na drveću. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. str. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno. Harper & 186 187 . ležao je na ćebetu i r e k a o : . dok su me ljudi gledali. nije se mogao smiriti.Stvarno sam i probao da poletim. U vezi beba. kao što danas žive neki majmuni.0sećam olakšanje od padanja. Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. ukoliko joj je slobodna. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. kao veverice na primer. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. Kada sam pokušao da uzletim. gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. Ali. On bi se odmah probudio. p r e m a tome. život na drveću ima i prednosti. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije. pao sam na nos. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . Son. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. A padanja su bila česta. u šupljinama drveća. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu. gaje svoje mladunče u gnezdima. za t r e n u t a k reagovao usplahireno. Ali. Glodari. prev. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje." Pošto je Mark pao. predstavlja uzrok anksioznosti padanja.) 40 John Pfeiffer. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. (Prim. Ako se iznenada izvuče taj oslonac. Bilo je obilja hrane. 31 The Emergence of Man (New York. onda bi povratio ravnotežu. Rajh je 1945. a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. Naravno. 21). Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. sa intenzivnim strahom u oči­ ma. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja. U svakom slučaju. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe.

Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. r . 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. ljuto i nesrećno. k a d a nije sisalo. nema osnove na kojoj će se stajati. Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. Vol. str. Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. što je Rajh nazvao orgazmom usta. Ali. što je Rajh zvao anorgonija. k a o što to rade primitivne žene. beba je izgledala uznemi­ reno.. 3. str. The cancer Biopathy Institute Press. To je pomagalo. To dete je dobro napredovalo dve nedelje.. I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. Wilhelm. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. majčino telo treba da b u d e toplo. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. K a d a se to prekinulo. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena. 1949). Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. No. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme. 41 tom. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. 330. „Bilo je. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela. počela je da se grči. očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . razigran način. The Orgone 188 189 .pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". Orgone Institute Press. čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. a beba stavljena nazad u kolevku. Drugo. 120—138. Treće. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. 329. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. što je beba shvatala kao igru. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta. smireno i živo. Armoring in a Newborn Infant. Tek kada smo ga podigli on se smirio ." Ovo je r a đ e n o na nežan. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n . 8. disanje otežano. Grudi su mu posta­ le osetljive. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže.. « Ibid. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. Rajh je to radio oko tri meseca. kada smo pokušali da ga spusti­ mo. Prvo. druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca." Reich." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . kao da sebi obezbeduje oslonac.podići. igrajući se sa deteReich. Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. 1951). noseći povodac. a treće nedelje je dobilo bronhitis. i najzad. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a . Wilhelm. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. u stvari. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka". To je takode bilo uspešno. Sledeći put. st u (New York. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. P r e m a Rajhu. Po Rajhovim recima. 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke. Dete nije bilo dovoljno nošeno. nužno .

P u ­ š e n j e . jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. je njime proizvedena. pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. Ali. u stvari. Senzacija padanja. 32. Znajući to. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. koja je normalno pod ego kontrolom. što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. proticanje i pokret su život tela. Telo iznenada postaje teško. „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav". Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. 1955. (Prim. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. Vol. Međutim. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. iz dešavanja u n u t a r tela. kao i tela. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu.) 45 4 190 191 . jer se funkcija znanja gasi spavanjem. ja brzo zaspim. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. str. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. Ali. Naravno. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. IV. već da je sama kontrola postala nesvesna. jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research. ili glavu uspravno. New York Orgone Institute Press. pada­ nje u san i zaljubljivanje . tako da nema premeštanja tela u prostoru. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. one su praktično različite. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . kada san savlada čoveka. To radimo ležeći. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. 45 Ako dremne. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. Nekada san dođe brzo. pražnjenje. S t v a r n o . Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. prema tome. * Reich. možemo pitati. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. glava joj pada. ostajem budan.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. u glavi i udovima. čovek to ne može znati. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. prev. ako bi čovek zaspao stojeći. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Anksioznost padanja je po Rajhu. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. To se doživljava u očima. Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. Naravno. Bez obzira na to. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije.

P r e m a tome. . To je zastrašujuća senzacija.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. prema tome. previše je opasno". Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. Ako ono nije dovoljno živo. 185. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. bez mogućnosti da i z a đ e m " . isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. Zbog toga neki sportisti. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. u k o m e se oseća uzbuđenje života. ali čuvar k a ž e : „Ne. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. Interpretirajući dalje njena zapažanja. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. Boji se umiranja. ili da se u m r e . Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad. može se do­ živeti kao zadovoljstvo. biti nesposoban da se krećeš. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. sto podseća na k o n t u r e zemlje. Ako čovek umre dok spava. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. znači upasti u zamku. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. Normalno. . k a d a se čovek budi. cit. Deca čija je ego kontrola slaba. a r i t a m sporiji. padaju bez mnogo povreda. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. Ali. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. kao što se dešava svakome. Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji. Betrayal of the Body. 13 193 . ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. Covek želi da se p u s t i da plovi. sir. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. U stvari.. Kod Bila planinara se o tome radilo. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. onda spoljašnjeg sveta. kao što su igrači ragbija. Buđe­ nje sa živim telom. Umreti. Bila bih zarobljena. sem što nema povratka na staro stanje. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. ako se doživljava kao za­ strašujuća. vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. jeste veliko zadovoljstvo. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. anksioznost se ne javlja. to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. što je kao umiranje. prvo postaje svestan svoga tela. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. op. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. strah nestaje. ali upasti u zamku takođe znači umreti. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. Tajna padanja je ići sa padanjem. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". što se dešava samo m r t v o m telu.

Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. omogućava da dođe do sledećeg pada. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. Dizanje. To se takođe može u vožnji toboganom.nesvesnom i m r a k u . verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . Ali. praznina. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. treba da mislimo o životu kao o pokretu. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. za­ dovoljavajući seksualni akt. siguran sam. doživeti njegove padanja u vodu. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. ali takođe i u r u p i u sto­ maku. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. 47 sećaju tog divnog osećanja. koji pred­ stavljaju t a m u . 13. 195 . Od­ sustvo pokreta je smrt. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Zalaženje sunca ili padanje u okean. Neki od nas se možda " Lowen. što je. U ljubavi smo u oblacima. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. proticanje uzbuđenja prema dole. Ali. slast stru­ janje i senzacije topljenja. seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. manifestovano u skakanju. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. cit. Covek se bukvalno topi od ljubavi. Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. Obrnuto se dešava sa spavanjem. Kako neko može pasti u visoko? Ali. čak težnjom ka još većim visinama. Psihološki. što donosi svetlost dana. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . stalno težimo da se popnemo više. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. Ako je orgazam veliki pad. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. onda je v r h u n a c koji to prati. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. izolacija. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. sa d r u ­ ge strane. Ali. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. Pleasure. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji. kao što nastaje iz stomaka. može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. u stomak i karlicu. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. stajanju i ležanju. Koristan efekat gravitacije. život nastaje iz tih područja. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. op. to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. S t r a h od davljenja. gde se pali seksualna vatra. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. razlog popularnosti. fenomen nazvan „smrt ega". Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. odraz otpuštanja energije. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. ali. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. Ako se plašimo da ćemo pasti. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Taj protok izaziva. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. Ista se stvar dešava u seksu. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. Voda je takođe povezana sa seksom.

uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. ali se to. zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu. da bi seks imao taj efekat. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. međutim. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. Zatim. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. kao što svako zna. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Na nesreću. Prema tome. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. ali kad god se uspravimo ni se krećemo. Ali. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. služi rasterećenju napetosti. Naravno. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. čovek je pod stresom. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. Kad god postoji pretnja silom. Spavanje i seks su blisko povezani. niti uspona koji razgaljuje. Može se izvoditi seksualni akt. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. Očigledno. Najzad. kao što svako zna. koje nijedan organizam ne može izbeći. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . Međuljudski odno­ si su često stresni. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. ne bi bio p r e d m e t stresa. ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. postajemo predmet gravitacije. Na isti način. energetski govoreno. Moj prvi cilj je. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa.

Ali. To je zaista tačno. ako ne i nemoguće. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. Druga posledica uspravnog položaja je. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. eliminišući stres sile gravita­ cije. povećana seksualna interesovanja. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. The Human Animal (Chicago. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. međutim. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. Me­ đutim. ili viši nivo uzbuđenja. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. oruđima i oružjima. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. kao što su mnogi antropolozi primetili. naviše i naniže. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo. U krajnjoj analizi. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. ili ga vuče odozgo prema dole. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. kao što je Rajh verovao. postaje teško. Po fizičkom principu. ta akcija je jed­ naka reakciji. aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. gravitacija radi vukući nas naniže. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. Uopšte. čak i u toj situaciji. Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. stajati uspravno. of v w 199 . P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. The University Chicago Press. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. 1954). ako pritiskamo podlogu. Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. podjednako je tačno. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. Ali. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova.ces. bilo psihološki ili fizički. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. teško da treba dokazivati. Možemo rukovati i manipulisati objektima. Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. prednju stranu. Tako su grudi i srce.

delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. i civilizovan. S t v a r a svet mašte. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . pošto je dupe. bežeći i stresne situacije. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. U stvari. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam.tim načinom bitisanja u svetu. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. a što je tipično za čoveka. ako se pritisak nastavi. muskulatura postaje previše razvijena. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. Međutim. tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. kako bi mogla tolerisati stres. u stvari. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. telo ide u stanje delimičnog kolapsa. Da bi izdržalo stalni stres. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. niži deo tela. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. verujem. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. ako je dete r a n o izloženo pritisku. Nesposobni bilo da izbegnu stres. Međutim. uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. Te dve velike m a s e mišića. činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled. Međutim. Budući da sam ljudsko biće. dete će uspravno dočekati stres. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. ali to je ono što telo te osobe kaže. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. nego onoga gde je dupe. ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. Treće. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a . Nije logično da se kaže „zadnjica". K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. I naravno. Na nesreću.

nedostatak kao ljudskih bića. Faza 2 j k a o hladni rat. N e k a d se. ali telo na kraju slabi. a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. The Stress of Life (New York. obično na jednoj strani. poz. u k o m e telo. U tom velikom škripu. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. To je zastrašujuća misao. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet. ukoliko popuste. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. Kao rezime. U svakom pogledu. učvršćuju svoje oge. koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. K a d a je stres fizički napad n telo. Onako kako je. stvarno bivaju zgrčeni. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. J e d a n ili više mišića.nadole. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. Faza 2 mož da traje dugo. ali može ati razorno dejstvo na telo. To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. McGraw-Hill. javlja kila na međupršljenom disku. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . Kažemo da su mu se leđa ukočila. ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. S d r u g e strane. S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. Međutim. time priznali svoje slabosti. Međutim. počela bi faza 2. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. ako bi se stre nastavio. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. 1956) v 202 . a ipak osećaju a bi. Mada s a m psihijatar. dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. k a o posledica grča. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. Stalan stres. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. Drugi su došli na konsultacije. Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. često je direktni i neposredni rezultat stresa. pokušava da ga zadrži. njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. proces prilagođavanja takođe troši energiju. A k o je osoba nepokretna zbog bola. ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i . da nije toga.

Oni takođe hodaju uspravno. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Verujem da je to bilo t a k o prosto. zahtevi autoriteta. čija su se leđa iznenada zgrčila. Takvo stanje je katatonija.Da bi se t a k v e vežbe razumele. Telo se transformisalo u kip. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. pa su ga umesto toga leđa zadržavala. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. ali kada se noge slome leđa su pošteđena.ti zašto se grč javlja. krivice. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. Razmišljajući o katatoniji. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. mislila j e : „Spala sam s nogu. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. ali retko bez svađa. fizičkog i psihološkog tereta. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. Kada ju je grč uhvatio. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. Sem toga. Čim zar vršim posao. Pa ipak. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. To se ne dešava retko. Osećao je da ne može nazad. Katatoničar je podvojeno biće. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. odmarala se neko vreme. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. ah to očigledno nije bilo dovoljno. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Htela je da prekine sa tim. što je shizofreni modalitet. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. imaju srce i oči. a kratkovidost ne postoji. Ali. da ne stoji uspravno. treba zna. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. dva dana. ali je primetila da hramlje. problemi srca su retki. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. da dam oduška nogama". n 204 205 . obaveza. Razlika nije u ljudima. Kada sam ga video. bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. ili duže. Tada se leđa predaju. Ali. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. Završila je posao. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. stres je prisutan u svakom slučaju. Ipak. isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. ljubomore i neizvesnosti. Odnos sa devojkom je bio intenzivan. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. Očigledno. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. J e d a n mladić. Čudno. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. ići ću kući da se odmorim. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. otišla kući. ali nije mogla. Ranije je imala napad.

kada je pritisak nepodnošljiv. Uplašen je od fleksi­ bilnosti. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. što štedi lumbosakralni deo. presaviće se i čovek će pasti. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. Akcija kolena daje telu fleksibilnost. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn. kolena će se saviti. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. tako da uzrokuje artritis. U tom slučaju donji deo tela. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. Ali. ne da se bore sa njim. uklju­ čujući karlicu. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. Taj telesni položaj do­ pušta da. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Kolena su savijena. Ako su noge meke i savitljive. Međutim. ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. nije ukočena u fiksiranom položaju. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. Gornji deo je povijen. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. ne plaši se ni da ga napusti. nego da se njeno telo rasturi. jer to implicira mogućnost da se prepusti. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. to se retko dešava. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. Taj kapacitet je funkcija kolena. Ako je pritisak odozgo veliki. funkcioniše kao čvrsta osnova. kolena će iz­ dati. prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. koja reaguju kao apsorber šoka. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. Kada pritisak postane nepodnošljiv. osoba beži iz situacije. se pritisak p r e n e s e na kolena. svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . e . Ako je pritisak prevelik. već da na njega reaguju. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede.

Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. dok je u stanju odmaranja. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. Embriološki se razvila kao izrastaj guše. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. K a d a se to desi. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. Međutim. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. Vratimo se ponovo na stres. kao što su i pluća. To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. a zatim do iscrpljenosti.slavi. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. Na dubljem nivou. ma po koju cenu. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. koji cirkuliše proticanjem krvi. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. prema tome. neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. po m o m e mišljenju. kako one to rade. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. problem nikada ne postaje akutan. Me­ đutim. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. Međutim. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. povrh bub­ rega. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. stvarajući h o r m o n tiroksin. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. blizu zadnje strane tela. ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. Verujem da to nije slučajno. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. odmah ispod tiroidne hrskavice. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. Smeštena je u suženju vrata. jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. Ali. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. Ali. One su. taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. Sem toga. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. Međutim. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. tiroidne. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. Ona to i radi. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. Poznato je u javnosti da je Džon F. Sami hormoni ne produkuju energiju. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. U 208 u 209 . To bi se.

Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. sve v r e m e dok stoji. Stolac je smešten pored kreveta. bez previše bola. To se može vežbati dok se čovek brije. Onda. on se predaje i odmara se. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. „drži stalno no­ ge blago savijene". P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. Može se osećati umornije. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. u početku je potrebna svesna pažnja. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. gde može da se oslobodi. ali. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. kao što se ne sme forsirati. gubeći elastičnost. K a d a se čovek pusti. Ali. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. ali umesto da se bori protiv toga. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. koju u p r a v o želimo da smanjimo. sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. Ako to p e da uradi. ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. to ga prisiljava da stoji ukrućeno. nijedna druga ežba. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. u stvari. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. To može biti bolno. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. to se ne srne forsirati. U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. uvuci stomak". Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. p r e m a tome. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. Međutim. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . na­ glašavajući. dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. isturi g r u d n i koš. U s v Se 14* 211 . J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. mišići leđa će se pustiti. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga.

ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. jer će se t a d a to sigurno i desiti. S t r a h stvara napetost. slomiću ti leđa". želja i ljubavi. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. ciklus disanja. Ali. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. Lupanje srca. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. ukoliko ih pra­ vilno radi. nevoljni pokreti tela su suština života. a napetost pro­ izvodi bol. strah od bola. K a d a se to desi. jer to povećava osećanje zarobljenosti. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. ima još jednu značajnu funkciju. Vibriranje tela. potrebna je analiza straha. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. Osoba se ne može slomiti. Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 . Da se izrazim još snažnije. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. sem funkcije oslobađanja napetosti. Na primer. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. Raditi ih pravilno. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. mora se prvo proraditi strah. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. automatizovana osoba. smanjujući pokretljivost leđa. Pacijenti nisu u tom položaju. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol. leđa postaju hronično ukrućena. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. K a d a ljudi plaču.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. ukoliko nije u klopci. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. Ako se čovek toga plaši. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. Ali. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. plačemo zbog oola ili tuge. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. uzdržavanje od pokazivanja potreba. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. cak i na nivou celokupnog tela. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. tresemo se od besa. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. Međutim. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. Ali. U svim slučajevima. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. a to je kada osoba postane uplašena. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. popuštanja i predaje. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. skačemo od radosti. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. To se može reći buntovnom de­ tetu. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". da bi se to postiglo. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. jednoga dana.

stva. samo je igra reči. Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. u Orgazam. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu. razdraženom i nemirnom staniu. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. nevoljne akcije. opuštenosti i pospanosti. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. to su spontane. u kom slučaju seksualni kontakt. nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. To može postati psihička tegoba. to se takođe vrlo retko dešava. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. one nas pokreću na dublji. posebno ako reagujemo srcem. to je prava stvar. što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. znači taj život. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. Reći. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. onda doživljavamo p u n orgazam. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. „orgazam je orgazam". Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. Ako se to desi. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. Orgazam. smisaoniji način. a sada ga postigne. prijatnih Pokreta tela. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. koji je najsmisleniji. ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. Jer." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ali. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. Ali. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. što pruža zadovoljstvo. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. kao što je s a m Rajh shvatio. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. Ali. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. onakav kakvim ga je Rajh opisao. Kao što svako t r e b a da zna. koji pruža najviše zadovoljstva. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. Ali. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. čovpl* ostaje u frustriranom. Dalje. Nema dva j e d n a k a orgazma. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . Tako je dobro. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela.

Ovde je važno ponoviti taj opis. To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. 217 . Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. To nije jedini način oslobađanja napetosti. Glava. plače zato što je tužan. nije stal­ no. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. Ali. Bez obzira na to šta ljudi govore. Rasterećenje.koji aktivno reaguju. već pada unazad. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. a padati nazad sa udi­ sanjem. karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. K a k o terapija napre­ duje. pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja. Dizače se sa izdisanjem. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. IZDISANJE . a predavanje se doživljava kao pretnja.POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . međutim. da su vrlo zadovoljni. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. međutim. nape­ tost se ponovo može izgraditi. mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. Sledeća slika to pokazuje. da nemaju seksualnih problema. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. nazad sa izdisanjem. ne učestvuje u tim pokretima unapred. Ruke leže sa strane. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem.

Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body. Kada se pojavi udisanje. Opet. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. a zamišljenog objekta u masturbaciji. U odsustvu agresije. The Physical Dynamics of Character Structure. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. U seksualnom o d n o s L i j drugačije. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. malo je vfr. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. U seksu. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. pokret koji čini agresiju. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Refleks orgazma nije orgazam. Sisanje se odnosi na udisanje. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. ljubavlju i nežnošću.. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. Taj pokret se zove refleks orgazma. op. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. postaje pasivan. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . to je. nežnoj akciji se dodaje agresivan element. Kada se naboj kreće od podloge prema gore. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . ali se ne uključuje čitavo telo.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. što se opaža kao nežan erotski kvalitet. cit. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . besan ili grabljiv. na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. nogu i ruku. To je suprotno od pasivnosti. izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. u stvari. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. To znači snažan u pozitivnom smislu. već ka dominaciji. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. 50 218 219 . rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. S d r u g e stra50 a p Lowen. Čežnja je povezana sa erosom. već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . o š t o postigne kontrolu. objekta ljubavi u seksu. posebno kroz velike mišiće leđa. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički.OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. kao što je to činio Rajh. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. Terapeut je t u zbog njega. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. cit. op. a da se ne postane napet ili anksiozan. Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. Bez obzira na to. seks je sveden na senzualnost. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem.

Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. Oralni k a r a k t e r je pasivan. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. karlica p a d a nazad. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak.ne. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . kada im se kaže da kreću karlicu unapred. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. nećete moći da se krećete unapred. Njegova agresija je skrivena. Međutim. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. ali sa kolenima još više savijenim. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. Sada. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju. dignite levu i prebacite je na­ pred. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. A B. ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Ako se pete drže pod­ loge. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. to predstavlja posezanje bez osećanja. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. kontrahujući mišiće zad­ njice. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. C. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. Ako v a m je karlica ukočena. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Ako čovek pr> tiska podlogu. ustajanje i guranje karlicom. Međutim. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. Međutim. da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. Rečeno jezikom tela. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. mazohista nije pasivan kao što to izgleda.

prev. gnječenje napetih mišića. (Prim. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. NAGINJANJE UNAPRED C. niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu. dok su pete A. The Way Vibrant Health. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. A.DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. Harper o p h o n e Books. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. A manual of bioenergetic exercises. Opisaću je ovde. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. stopala su razdvojena oko 15 cm. masažu. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. N e w York. a kolena skoro potPuno savijena.) 222 223 . N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. Telo je n a g n u t o napred. ako neki čitalac želi da je isproba. u priručniku za bioenergetske v e ž b e . ili obične stolice. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže. 1977. ali pokret ne može da se javi. Lowen.

„Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. P r e m a tome. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. Uopšte rečeno. vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. pošto je mislila o pada­ nju. da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. Takođe. Slika penisa ju je podsetila na oca. Ako su još i mišići butina napeti. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. K a d a bol postane nepodnošljiv. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. a karlica da se drži labavo. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. pada napred na svoja kolena. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. On je bio sadista. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. posebno negativnih osećanja. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. da skrije njegovo neprijateljstvo. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. zauzima odbrambeni položaj.malČice podignute sa podloge. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. ali ne na prstima. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. Hodao je po kući go. osetiće se prilična količina bola. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. videla je sliku penisa. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja. čovek pada. S t o m a k treba da b u d e isturen. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. ne obazirući se na moja osećanja". To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. a karlica isturena napred bez naprezanja. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja.

Mrzim te. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e . U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. drugi predstavnik omraženog muškog pola. Pose­ zanje za kontaktom. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. već akcijom. ne može da kaže ni da. Sada pacijent. mladić sa kojim se zabavlja. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. muški ili ženski. niti su ograni­ čene na negativna. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. „Ti si čudovište. ili bilo kojem muškarcu. ona sada mrzi sve muškarce. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. Kao devojka i žena ona voli muškarce. one bi neizostavno bile zle. neprijateljska osećanja i bes. ili ja. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. ili bi volela da kaže svome ocu. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. A k o se koriste reči. uključujući i svoga oca. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. Ta vežba se ne radi rutinski. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. Ali. otkinuti glavu. Međutim. Zavrnuću ti šiju. ali se čovek oseća čisto. Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. anksioznost padanja se smanjuje.ma. Ona i dalje postoji sama za sebe. nežno dodirivanje i držanje. uključujući i t e r a p e u t a . kao da je oprao svoje prljave r u k e . sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. P r e m a tome. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. v u l g a r n e i uvredljive. i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima. Ponizio si me i ja te prezirem. koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. udara karlicom o krevet žestokim pokretima. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. Uvija­ jući peškir. pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. Uvrćući peškir." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. da zarije prste nogu u dušek. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. Nekoliko vežbi je pogodno za to. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu.

Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. oči. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. kao što su pevanje i plesanje. mada nisu identični sa ovima. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. kao što su hodanje i jedenje. mi neprestano nešto izražavamo. na primer. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. kosa. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. boja. Iz toga proizlaze dve važne stvari. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. pa do najprofinjenijih. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Način na koji čovek hoda. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. Kao i svaki drugi terapeut. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. F o r m a i oblik tela. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. P r e m a toj definiciji. to svakako nije tačno. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. Što se tiče moga rada. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. Međutim. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Ali. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. glas. ako smo ga poznavali. nego uploviti u seks. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. Možemo čak prepoznati određenog konja. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. određuju vrstu i pojedinca. približno određuje godine. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. počev od najosnovnijih. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. tu nema pokreta niti akcije. Međutim.

odsustvo namernog „pokušavanja". Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. Reči koje koristimo su naučeni odgovori.ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. ritam i gestove. istinoljubivost. ta razlika se ne može strogo primeniti. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata. kao što je slučaj u seksu. a time i direktna. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. Govor je dobar primer. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. slobodno funkcionišućeg organizma. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. Ne može neko obučavati druge spontanosti. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. prema tome. da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke. neprepredenost. ne može ljude obučavati u tome. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. neimitiranje itd. Međutim. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. Spontanost. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. Deca to ne mogu da razlikuju. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. odsustvo napregnute težnje. A b r a h a m Maslov (Maslow). Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. Međutim. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. U ovom d r u g o m slučaju. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. neutralnost. S druge strane.. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. „odsustvo prepredenosti". kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. ton. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. Onda je nužno razumeti te prepreke. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. a ne svesnost. Obe reči. ekspresivniji. rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. p r e m a tome. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije. „odsustvo smetnji".

zadovoljstvo je najveće. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. pisanje. kao i plesanje. Dečija igra ima taj kvalitet. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. smanjena je i spontanost.od reakcija drugih. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. Za kretanje je potrebna energija. ide jedno sa drugim. Zavidimo osobi sa lepom kosom. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. Obr­ nut redosled takođe važi. Adolf P o r t m a n (Portmann). Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. bez ikakve svesne misli o izražavanju. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. čistim tenom. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. Međutim. govor. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. Osećati se dobro i izgledati dobro. nužno se smanjuje i pokretljivost. Isto važi za ples. ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. čak ni kada spava. Uopšte govoreći. belim zubima. a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. izraz lica i drugih telesnih akcija. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen. ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. Srećom. kada se izgubi spontani impuls da se peva. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. blistavim očima. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. Naravno. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. dobrim držanjem tela. gracioznim pokretima i tako da­ lje. U situacijama gde se može biti slobodno spontan. Ali. jer ono izražava ono što mi jesmo.

Ono što je stvarno malo. dodirivanje. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. Na primer. povećava učešće i rasterećenje. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. koristeći jednu nogu za drugom. . zvuke_ i izgled. to je negiranje. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. jeste akcija udaranja. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. na pri­ mer. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. bilo Pesnicama ili teniskim reketom. K a d a se osećamo nesrećno. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. da bi ih učinili ekspresivnijim. ali ne i veće samstvo.va i torzo n e p o ­ kretni.teresovan za ekspresiju kod životinja. kada se osoba prepusti. znači buniti se. zavisi u velikoj meri od . P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. uče da se potpunije predaju pokretima. jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja". ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. . Kažemo pacijentu da šutira. glas jeca a telo se može grčiti. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. Svaki put kada paci­ jenti. teku n a m suze. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje.. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. da poseže za kon234 taktom. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život. ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. Normalno. udaranje. Šutiranje je dobar primer. dok su gla. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. Moć stvara samo veći „imidž". ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. bivao je sve niži. Da je Napoleon umeo da igra i peva. šutiraju ili udaraju krevet. Udaranje kreveta. da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. Na pri­ mer. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. . Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. spoljašnji izraz i samstvo. gri­ ženje. šutiranje je nasumično i nekoordinirano. ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. relativno je prosta 235 . U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. jer je to njegova ambicija. dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. uključujući dodirivanje. Kako je postajao stariji. Zvali su ga „mali kaplar". Covek može imati mnogo novca. griženje i tako dalje. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Sutnuti. u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Ako nema provokacije. Koristeći glas. Šutiranje dok se leži na krevetu. u d a r a dušek. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Mada je akcija voljno započeta. što sumnjam da je ikada i postigao. sisanje. ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. jeste njihov opseg samoizražavanja. noge se mogu kretati. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. . ili skup automobil. glas i oči. Ali. na primer.

psihološki evaluator stresa. a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti. čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. iznos t r e 53 Paul M. Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. njenih akcija i pokreta. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . drže kolena ukočeno. Ali. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. drugi na sadašnjost. Bell). k a d a dete ima emocionalne probleme. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. (Prim. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. Pod stresom se. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. već slušaj glas". ličnost se odražava kroz zvuk osobe. ili analiza ili učenje.akcija. bez dubine ili rezonance. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. Svaka tera­ pija. naučeni tokom igara u detinjstvu. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Alan Bel (Allan D. već njihova r a z u m n a kombinacija. predsednik kompanije koja pravi tu spravu. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. P r e m a tome. ili licem kojim se predstavlja svetu. 63 (New York. ali je princip u oba slučaja sličan. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. ne saviju leđa unazad. Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. Ali. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. ne obra­ ćaj pažnju na masku. prema tome. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . Ali. ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. Propovednici. mada malo ljudi to može dobro da uradi. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. nastav­ nici. sluge i poručnici. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. međutim. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. bilo bi pogrešno zapostaviti masku. Maska utiče na glas i menja ga. Glas može biti ravan. Među­ tim. Ljudi se ne protegnu dovoljno. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. i to osećanje je valjano. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. 1954). glas joj postaje ravan.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. prev. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". Grune 236 237 . P r e m a tom značenju. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. k a o hronična tenzija. The Voice of Neurosis Stratton. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. K a d a osoba izgovori laž. vežbanjem. može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. Moses.

Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa. Ali. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju.. Kod ozbiljne anksioznosti. gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. Napetosti u v r a t u i mišićima grla. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. u stvari. u mladićkom dobu. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. Otud forsi­ ran ton. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. bilo u telu ih glasu.U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . na primer. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti. t a k o đ e pokazuju te iste tremore. ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse. stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju ." Tremori su ono što ja zovem vibracije. 239 . ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova. sa različitim registrom glasova. Mišići glasa. kao i efekat stresa. Koristeći elektronsku opremu. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme.m o r a smanjuje. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije. 47. koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. delujući na glasne žice koje vibriraju. koje su vrlo česte. mogao da peva bariton. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. ali. p r e m a tome. Imao je potpuno normalne glasne žice. odraža. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. glas postaje ta­ kođe d r h t a v . da ponovo. Neophodno je. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara.. utiču na rezonancu glasa. U stvari. nauče svoje lekcije. . zavisno od emocija koje su prisutne. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Drugi pacijent. Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. nastavio je da govori u falsetu. Slič­ no. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. mladi advokat. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. str. žalio se na stalnu promuklost. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. a koje ću citirati. Nisam autoritet za probleme glasa.

ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. tuga kroz dubok. g u g u t a v zvuk. Reči su manje važne. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. ponudio sam jedan savet. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. ?n dolazi od srca. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. K a d a je glas jedne osobe slobodan. koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. Pierrakos. Ako pacijent ne vrišti. izazivajući svog „oca ugnjetača". U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. Znao sam da joj to ne može škoditi. piskutav. na a u t o -putu. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. Muškarac sa monotonim. iako se jačina pritiska ne men ja. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u . posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. Međutim. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. ja p r e k i d a m pritisak. Na nesreću. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. ali pošto je to toliko važno. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. kao što smo ranije videli. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. 55 240 241 . The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. Pijerakos je koristio taj manevar. ne oseća bol. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. dok pacijent vrišti. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. bes kroz glasan. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. jecajući glas. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . mada nisu nevažne. zadovoljstvo i ljubav kroz tih.blok se otvara. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. bilo da je nastala zbog straha. d r u g e nemoćno. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. Institute for BioEnergetic Analysis. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. opisaću kako ja to radim. Ne znajući uzrok njenog problema. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Iznenađujuće. n e k e plaču energično. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. besa ili intenzivne frustracije. 1969). naći ćemo tri područja u 16 I John C. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. oštar ton. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. str. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. 11.

jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. primedbe. Negutanjem neprihvatljivog predmeta. to se pridodaje anksioznosti. čovek ima izbor da proguta ili da ispljune.. Donja vilica igra posebnu ulogu. P r e m a tome. ugurala bi svoju dojku u bebina usta. A nekoliko s t r u k t u r a . ali takođe ograđuje one u n u t r a . učestvuju u njegovom operisanju. Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. a rezultat 16" 242 243 . su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. voda ili h r a n a na primer. Farinks i usta su prednji deo te zone. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. ezofagus i t r a h e j a su iza. Na nesreću. zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. psihološki integritet organizma može da se održi. mada manje očigledna. Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio . M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. Psihološka važnost. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. takođe je jasna. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. Nužno. što mi činimo kada zevamo. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. Taj izbor se gubi k a d a supstanca. Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". stegnutost ometa disanje. lekove. psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. ili p r e d m e t a koji može ozlediti. Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. kao što su vilice i jezik. situacije i slično. v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje. To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja.

vrisak je mogao da izađe. a time^ i prema srcu. vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. da guguću i proizvode zvuke dozivanja. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. Ali. koju sam i ranije čuo. bio s a m razočaran. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. Ali. srednje i zadnje skalene mišiće. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. u širem smislu. zatvarajući otvor prema gru­ dima. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. ljudskog bića. bol već postoji u pacijentu. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. Prvi je oko u s t a . ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. koja još uvek postoji u njihovim srcima. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. K a d a se hronično grče. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. kao što je Rajh otkrio. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. Bilo je neophodno. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti. fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. posebno u predelu grudi. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. već su bili stalno pod pritiskom. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe.toga je da se usta. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. drugi je spoj glave i vrata. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. Anatomija. pevanje kao i cviljenje. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. Ali. Zbog bola. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. 245 . Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama.

Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja. oči svih životinja mogu da izraze osećanja. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen. ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. Gledajući u t a k v e oči. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled. kao i svi prozori. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. K a d a su relaksirane. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica. K a d a se to desi. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. Da bi se čitala ta ekspresija. Ali. pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. koje blistaju. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. skoro sam se ježio od užasa. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. Ipak. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom." Čežnja — „Želim da te volim. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. Rečeno na prozaičniji način. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga. na primer. op." Zbunjenost — „Ne razumem. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Međutim. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. Ako su oči ogledalo duše. t r e b a blago gledati u oči. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. U prvom slučaju su neprobojne. sadrži potpuniji 246 . češće se vidi tuga i strah.. cit. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. jer verujem svojim čulima. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet." Mržnja — „Mrzim te. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Čovek oseća drugu osobu." Erotika — „Uzbuđuješ me. u drugom se može čitati ličnost. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. Takođe ima očiju koje se smeju. imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. njihove tople braon oči su kao zemlja. Oči ptice su dru­ gačije. Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. Mačkine oči. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. negde daleko. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. zastrašujuću moć. čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. oči su prozori tela. the Body. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me. kao što ćemo videti). Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna.

K o n t a k t je funk­ cija gledanja. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. ili mek. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. Oči. K a d a se. može osećati sasvim suprotno. oni to vide. posebno u odnosu majke i bebe. jer je kontakt očima način dodirivanja. što se neurotski razrešava tako što se dete. ili gledaju n e k u d neodređeno. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. S druge strane. U stvari. Oči su otvorene i pozivajuće. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. Izgled može biti čvrst i oštar. efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. okreće od onoga što oseća. one su organ čula vida i organ kontakta. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. koji svlači itd. a pogled ima erotski kvalitet. ili skreću pogled. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. može imati seksualne implikacije. koji se doživljava kao milovanje. u stvari. K a d a su ljudi zatvoreni. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. 248 mnogo moćniji od reči. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. imaju d v o s t r u k u funkciju. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. Može biti pogled koji prodire. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. kroz njega. jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. bilo u očekivanju zadovoljstva. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije. ali ako je njen pogled hladan i udaljen.sistema. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. N a r a v n o . Majka može reći detetu da ga voli. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. sretnu oči muš­ karca i žene. dete neće steći osećanje da je voljeno. na primer. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. iznad njega. oko njega. posebno kada su učesnici različitog pola. Covek može gledati u drugoga. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. pa se doživljava kao š a m a r u lice. što onda čini da se osoba oseća življom. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. kao što sam već rekao. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. j e r dovodi osećanja do očiju. a glas ravan ili težak. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. Međutim. Pogledi su. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. Ako majka reaguje sa ljubavlju. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. verujući recima.

a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Kod umirućih se oči zastakle. Te tačke. a ja opisao u knjizi Izdaja tela. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. zavodljiv. jer je sigurna u sebe. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. koje takođe ima efekat na oči. Međutim. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. Naglasio bih. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju.ili individualne terapije. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. ruke. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. oči postaju tvrde. čije oči imaju odsutan pogled. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Rajh je to komentarisao. dodir. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. Ona to može lako da uradi. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Drugi pogled je topao. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. genitalije i stopala. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala". jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. kao što sam ranije pomenuo. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. zaintere­ sovan. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. Kod znatne rigidnosti. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. ih da može „odlutati". Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. su oči. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv. To svakako važi za shizofrene osobe. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju.

U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. I one su nestale za nedelju dana. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. ali na manje upadljiv način. Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. Na nesreću. U takvom slučaju n u d i m kompromis. jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. prilikom polaganja vozač­ kog ispita. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. Za razliku od mazohističkog karaktera. J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. Gledajući unazad. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. blistavu svetlost sunčanog dana. Ali. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. sunčanoj atmosferi. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. ali to mi nije predstavljalo teškoću. 253 . Moja majka. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. A h . Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. emocionalno i fizički. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. Dobio sam naočare. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. Međutim. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. Voleo sam sunce i čistu. to i jeste postala retkost. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. I nosio s a m ih u futroli. P r e nekoliko godina. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje.gube sjaj. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako. majka je odustala od naočara. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. uprkos zabrinutosti. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti.

i količinu stresa u kući. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. naročito oči. Kćerka nije obraćala pažnju. stvarajući rigidnost i napregnutost. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. ne oseća nikakav strah. vrištanjem. kao što s a m kazao ranije. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Uopšte uzev. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. doživljava stanje šoka. dete će prisilno stezati oči. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. vrištanje ili temper tantrum.U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. Ali. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. ali je strah nespecifične prirode. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. Na žalost. Devojčica je bila kratkovida. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. Ali. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. nje­ govo telo. u smislu snaga koje je stvaraju. to se nije ponavljalo. Nisu sva deca takve sreće. k a k o sam n a k n a d n o izračunao. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. ali smanjuju centralno viđenje. besom. telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. i jer s a m bio „ženica njenog oka". Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. Mišići u osnovi glave. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće. Psihološki. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Nije teško objasniti strah. to je možda uobičajena pojava za nju. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. proširuju polje perifernog viđenja. dete 255 . i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. Postoji i drugi element. To zavisi od mnogo faktora. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Bez obzira na to. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. Kratkovida osoba. Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. Srećom. m e đ u t i m . izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. Širom otvorene oči.

Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. pogled će biti m o - lećiv. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. S a m i pacijenti.se povlači u mali. a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. p r e k o čela do očiju. Jedan je duž tela. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. uključujući i oči. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. ali koji nisu postali kratkovidi. a ne samo vizuelni. one nisu ni pod nabojem. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. ne rešavaju potpuno problem. koji traže pažnju. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. Na opštem planu. Kratkovido oko je u stanju šoka. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. to se odražava na čitavo telo. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. Disanje ima pozitivan efekat na oči. od srca. Drugi p u t jc duž le­ đa. pogled će biti tvrd. To se vidi kod shizofrenih osoba. disanje ozbiljno ograničeno. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. penje se do v r h a glave. To stvara topao. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. Vizuelna funkcija je očuvana. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. m a d a su neop­ hodne i od koristi. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. potrebnu su obe k o m ­ ponente. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije. Ako je agresivna komponenta slaba. ograničen prostor. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. kao što 256 sam već pomenuo. 17 257 . Slika prikazuje ta dva puta. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. Njihov energetski nivo je snižen. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. niti su ekspresivne. kroz grlo i lice do očiju. molećiv pogled. Ali. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. Oči su prividno pošteđene. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu.

Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju. Međutim. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. On je videokamerom snimao šta radim. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. opuštene obrve. vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n . Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. Ako je strah intenzivan. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve.. Video je samo l e vim okom. što nameće j a k teret očnoj 258 259 . Ka­ da je povučena nežna komponenta. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. ali nije dugo trajala. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. koristim sledeći postupak. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. m a d a normalnim. osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. Međutim. ali to nije donelo trajniji rezultat. što povećava m i ­ šićnu napetost. Sada. Da bih to postigao. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. one su relaksirane. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. Isturajući vilicu. sužene ženice i fokusirano viđenje.Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. što se manifestu je kroz glatko čelo. Kao dete je imao dve operacije očiju. obrve se podižu a oči širom otvaraju. P r o m e n a je bila dramatična. Vid desnim okom. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Ali. Međutim. nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike.

Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Javio se čim se probudio. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma. Nećeš me povrediti. Jer. mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. glas i telo. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. Dobro je kada se izađe". U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Odmah je otišao kući i spavao dva sata. sve dok su oči širom otvorene. pri čemu pacijent duboko jeca. K a d a se to desi. Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. one su najbolje žito za analitički mlin. j e r sam dobar dečak". Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. Čim počne vriš­ tanje. kao u stavu zaštite. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. Međutim. pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. ali se ne usuđuje. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. oslobađanje k r i k a se olakšava. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. taj postupak nije uvek efi­ kasan. Kao što sam pomenuo. i sa izrazom straha. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. će mu se drugi podsmevati. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. Taj postupak se obično završava zagrljajem. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. ja prestajem sa pritiskom. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. j e r ja saosećam sa njima. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. Naravno. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi.tima. da će biti odbačeno ili da. želeći da izađe. efekat je dramatičan. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . To je dete koje se krije od sveta. da dodiruje i da b u d e dodirivan. kao da hoće da je tuče. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna.

Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . ali bez obzira na to. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. Taj postupak je. seksualnost ne znači genitalnost. Interesovala. To je prirodno. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. To ide dotle i ne dalje. nego do­ diruje muškarca ili ženu. Možemo. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. oslobađajući se mišićne napetosti. što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. čak i ako je to po­ navljanje. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. Držeći j a v n a predavanja. ona je pri­ sutna. ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. potpuno svestan te činjenice. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. on biva zadržavan. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. Međutim. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene. sa prstima povrh lobanje. da ne dozvoli tu mogućnost. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. Osoba sedi na stolici. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Ako se neko ne može prepustiti. Ali. Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. međutim. To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. uspostavljajući ga sa pacijentom. Postupak je vrlo prost. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. on ipak ostaje odrastao čovek. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. Govorio sam o prepuštanju. Mnoge su mi to i kazale. to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . Treba dodati još jednu opomenu. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. Tragična greška je ako do toga dođe. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. Obično bude b a r jedan.

Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. Poklopac je figurativan pojam. Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. To znači da su stigla do površine uma. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. Ali. glavobolja nestaje. stvarajući glavobolju.ne gubi glavu". koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. mada nije prikazano. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. Glavobolja od migrene. kroz prednji deo tela. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac. ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . To objašnjava zašto glavobolja. nije ograničeno samo na njih. tako da se ponaša kao poklopac. došao sam do mog rođaka. m a d a erotsko. Međutim. K a d a se te tenzije oslobode. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna. stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. p r e k o v r h a glave do očiju i. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu.. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. u osnovi glave. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". po m o m iskustvu. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. do gornje vilice. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. To je bilo sve. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu.tenzija kod emocionalnih problema. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. 264 265 . ali to nije isto što i glavobolja. može trajati godinama. ali to nisam komentarisao. tačno ispod ugla vilice. Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem. On je imao nešto tenzije. kao u slučaju mog rođaka. To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". Sve što čovek oseća je bol od pritiska. Neko može osećati napetost u glavi.

Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. Ponekad. k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. ali nije otklanjao glavobolju. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. ali oni nisu re­ šenje problema. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. da bi glavobolja mogla da se otkloni. ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava. razumevanje nije samo intelektualna operacija. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. Ali. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam. Naravno. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. kada je n a p a d trajao satima. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. posle prespavane noći koja je sledila seansu. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. a najzad i da je eliminišem. Međutim. velikih u d a ­ ljenosti. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. što joj je bilo teško da to prizna. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. 51 266 267 . Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . glavobolja je neizbežno nesta­ jala. taj postupak je smanjivao intenzitet. Ali. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. a koji su bili seksualno aktivni. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. ili k a d a je na s a m o m početku napada. oseća j an način. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao.

tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. kao i kulture. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. Ili. on stalno teži ka tome. n a r a v n o . Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. eit. kao i u z b r d o . pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. to se stvarno dešava. Treba. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti. t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . op. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". ali nije najpouzdanija .. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. od­ nosa između siromaštva i kriminala. Ali. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. geštalt terapije. Mistični stav. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. Pošto je bioenergetika doprinela tome. u n a j m a n j u r u k u . Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. i pošto pripada humanističkom pristupu. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. I zaista. pravimo loš izbor. može se opisati kao mehanicistička. jer ima u n j e m u n e k e istine. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. umetnost. koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. Ljudi. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima. ima potpuniju 268 . da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. negira vrednost zakona uzroka i posledice. jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. akcija n e m a nikakav smisao. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. 59 Body. ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. nije ni m e ­ hanicizam pogrešan. međutim. Ima. 269 Lowen. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. pak. izuzev povlačenja kroz smrt. jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. mogu ići niz­ brdo. pokreta susretanja.

što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. postoje oba sveta. kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. nije zatvoren. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. jer nijedan ne negira drugi. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. kao i dinamizma. i ako zarijem nož u tvoje srce. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. Recimo ovako. stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. već otvo­ ren sistem. U svetu ob­ jekata ili stvari. m e đ u t i m . dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. k a k o je to Rajh opisao. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. ta m e m b r a n a nije zid. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. Ali. Ali. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". zasigurno ćeš umreti. Čineći to. ona je selektivno propustljiva. S druge stra­ ne.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. Život. sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. J e r uzročnost zaista postoji. posebno materijalnih. ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. pošto je svestan svoje individualnosti. dopušta razm e n u između individue i sveta. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. Impulsi polaze iz centra ili jezgra. U stvari. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. on oseća da su on. Gledajući tu sliku. Ali. Kao entitet koji reaguje. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. On ne poseže samo na mehanicistički način. 270 271 . svet i kosmos jedno. takođe. ima mehanicizma u životu.

k a o što je funkcija govora. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. ili ćutati. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. a svaki mistik mehanicista na površini. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. ta dva sveta nisu zajedno. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. Mehanicista. ali ne na obe u isto vreme. Ali. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. oni su isti. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger). Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . a ne kao o stanju. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu. zbog rascepa. gleda gore. kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . Dokle god je zid podignut. kao što je Rajh objasnio. obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. svaki mehanicista je mistik iznutra. koji je sa druge strane zida. i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. gleda dole. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. Covek može govoriti.unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. na primer. ali. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). tako da može biti svestan ili ne. što je otprilike ono što čini bioenergetiku. zavisno od potreba. proučavani kao posebna zbivanja. svest mistika je šira. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. Nasuprot tome. izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. nije važno. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. Jedini način jeste da se sruši zid. mistična svest ne vidi drveće od šume. zavisno od situacije. Mehanicista. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. jer. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. U osnovi. propušta da vidi lepotu neba. jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan.

Osoba sa jasnijim viđenjem. oštrom osetljivošću za mirise. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima. ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. j a k a svetlost otkriva više nego slaba. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. Među­ tim. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. pojačivač. Sem toga. zavisno od stepena njihove osetljivosti. Ali. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja. jer što više obraćamo pažnju na nešto. to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Isto tako k a d a je ruka. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. Najzad. tako da ga možemo videti jasno. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. ako je svest funkcija. To odražava kvalitet njihove svesti. ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma. K a d a se na taj način izrazi. to smo toga svesniji. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j .me pod nazivom mišljenja. preciznijim čulom sluha. gle­ dati svoju nogu. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. na primer. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. telesne i u m n e . Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. Slično je 1 sa svešću. imati predstavu noge. u stvari. e k r a n svetli i pokazuje sliku. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. Mogu. mi ne vidimo staro. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. Međutim. j e r u procesu opažanja novog. odgovara sličnom faktoru u svesti. već živo. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. Televizor je mehanička sprava. moguće je na­ praviti takvo poređenje. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. Oči­ gledno. U penisu. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. Slični faktori operišu u svesti — naime. Takvo stanje je krajnje bolno. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. boljim u k u ­ som — drugim recima. k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. u k o m slučaju može peckati i vibrirati.

više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. na primer. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. svesni smo. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. Bes. međutim. k a d a je naboj povučen sa površine tela. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. što je samo kristalizacija svesti. neudobnost itd. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . iznos pažnje ili svesti pada na nulu. beba koja plače za majkom. dok se druga kreće ka nediferencijaciji. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. što malo dete ne može opaziti. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. k a d a smo budni. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. D r u g i m recima. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. s t r a h ili sreću. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. kako sam to ranije opisao. što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. uključuje opažanja specifičnih emocija. sa razlivanjem granica samstva tako da. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. koji.). Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. Znači. Ti procesi su ritmičko disanje. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine.gije u telu. pri­ rodom i kosmosom. nevoljne i spontane akcije. U snu. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. Vrlo malo dete ne oseća bes. Sledeći nivo svesti. P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Ono plače. v i b r a t o m o stanje muskulature. po mom mišljenju. 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . A k o su naše reakcije spontane. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. ona ne oseća gubitak. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. tugu.

čovek može misliti o svome mišljenju. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. stva­ rajući samosvest. već da misle svoj p u t kroz život. korišćenjem jezika i reči. t a k o da se promena ne može lako opažati. ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. što oni i jesu. Govore o osećanjima. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. Pleasure. kao cvetajući pu­ poljak. K a k o se taj svet povećava. imaju pretežno svest glavom. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. Oni lako komuniciraju svoje misli. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. b a r za n e k e od nas. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Doduše. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. Ipak. ranju ega. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje.. ona se ne proširuje. a ne kao p r a v o samstvo. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest. Svest telom je na suprotnom polu. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. na primer. To nije isto što i biti svestan sebe. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. m a d a suprotan slučaj nije redak. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Da kažem prostije. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. 80 šira i obimnija. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. cit. da bi po­ pravili stas). ili varati ". nije za­ vedena „carevim novim odelom". Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. Ali. već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. Važan izbor je da li reći istinu. ali ih ne osećaju. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. Radeći to. b a v e se gimnastikom ili plesom. m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega. Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. Oni žive u svojim glavama. individue) postaje definisaniji. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. op. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom. Mnogi ljudi. Me­ đutim. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. svesna je svoje aktivne uloge. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. Da bih prikazao tu razliku. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja.Svesnost se odmotava postepeno. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane. Slično. postaje Lowen. senzacije i telesne procese. niti r e a guju na njih. Osoba je i subjekt i objekt. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti.

Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. Bioenergetika to radi drugačije. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e . možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. ona se plaši m r a k a . Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. dok je svest naša slava. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Tako. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. 01 Pošto se to ne može postići. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo.da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. 280 281 . Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. svest telom ima. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. A pošto je svest u m a čisto svetio. 14. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". Ali. Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. The Myth oj Sisyphus (New York. koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. Ali. ne možemo postati svesni akcije bubrega. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. 1955). K a d a bismo sve uklju­ čili. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. sa p r v i m pokretom. Na nivou svesti glavom. koje svetlost svesti glave ne može obasjati. str. Books.

šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda. 283 . ne može se lagati na telesnom nivou. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. povremeno vrlo potreban i vredan. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. Ali. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. godine promenio ime terapije koju je radio. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. Ljudi n a m e r n o lažu. bez obzira na nepouz­ danost. k a k o i zašto" svojih problema. To ne mora biti n a m e r n o laganje. čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. ona može uticati na svest telom. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. one sažimaju i umanjuju život. Ljudi često kažu „dobro se osećam". kako i zašto". Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. kao da samo izgovaranje menja stvari. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. Ali. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. Analitički rečeno. ekonomski ili energetski. Naravno. Nije dovoljno znati. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. Mis­ lim da to čak ide i dalje. p r e m a tome. Reči su supstitut za akciju. k a k o i zašto. Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. na. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. a ne doživljavanje na licu mesta. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. tužni ili utučeni. m a d a se i to dešava. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. bez jakih emocija ili energetskog naboja. To je bio efikasan uvid. Razum­ ljivo je. Ali. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno.

A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. to će se prevesti u reči koje će zamisliti. „Lep si". Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. m e đ u t i m . uzbudljivo je. Reči pohvale znače duboko priznavanje. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. A k o postoje sećanja. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. Ali. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. a druga čuti priznanje izraženo recima. p o ­ sebno za decu. pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj.. objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. da povrede. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. Mislim da smo svi svesni te činjenice. jer su reči bez njih prazne. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. Ali. K a d a se to desi. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. J e d n o m 285 . U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. neće imati ni reči da ih opiše. Osećanja su subjektivna: reči. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. ali sam govorio recima odraslog. Ali za mnoge ljude. Izgovorivši to. m e đ u t i m . Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. Osećanja i doživljavanja su važni. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest. i m a ­ ju objektivan kvalitet. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. Kao što mogu nekoga. To je samo j e d a n primer. da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. ali je svesna istorija njenog života u recima. P r e m a tome. jer čak i kada bih ja zaboravio. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. Izgovarajući. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. „Drag si m i " . Doživeo sam osećanje kao da sam dete. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. I slično. Ako to radi. a još više k a d a se reći izgovore. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. One takođe traju. obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". Znajući to. A svaki govor uvek prati r a d na telu. samo doživljavanje nije dovoljno. on bi se mogao sećati. Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. Rajha. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . izgovarati ili pisati.Reči su veliko skladište iskustva. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. Ponekad. One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

ne na vodi. j e r da jeste. To je ono što mi radimo vežbom padanja. pokreti ne bi bili mogući. Čudno je da nas vatra ne uništava. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. To r a đ a mis­ tičan stav. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. kao severni i južni pol magneta. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. od svesti dana do nesvesti spavanja. slutiti odnose. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. Mistici. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. To ne radimo svesno. telom ne samo da Svest su u 293 . Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i. i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. poštovanja p r e m a samom životu. čija se svest lakše proširuje preko tog predela. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. Ali. + skog bića. sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. od širenja do sakupljanja. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. miš­ ljenja ili osećanja. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. svesniji su tog jedinstva nego drugi. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. najzad. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja.može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. svesti glave i svesti tela. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. Sa tačke gledišta svesti. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. ili ravnoteža pokreta. ali. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi. nećemo daleko stići. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. od udi­ sanja do izdisanja. ravnoteža nije statičan fenomen. Covek bi skakao. Naši spiritualni umovi. kao vatra ulja. ako s m e m da upotrebim taj izraz. sa leve noge na desnu i opet nazad. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. a ne hodao. A život je paradoks. već prelazna zona. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. To je v a t r a koja gori u vodi. k a o deo vode. imati dve noge — ili polamost. To je mehanicistički stav. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. ili se b a r ja n a d a m da neće.

j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. To je normalno. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. može izgubiti k o n t a k t sa sobom. susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. postaje svesna da ima sopstveni život. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. proširujući granice sebe.. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. Držeći predavanja. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 . 294 Taj pojam mogu ilustrovati. čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. u u m e r e n o m ritmu. Ali. Dakle. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. Sa tačke gledišta svesti. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. Ako se čovek previše usmeri na publiku. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. K a d a se usmerimo na mišljenje. To je princip koji je u osnovi alternatora. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. Međutim. osoba „zna" i oseća jedinstvo života. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. To su ekstatički doživljaji. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. i opet nazad. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Bioenergetika radi na toj osnovi. K a d a se to desi. Naravno. k a o što ja r a d i m kada pišem. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. da ih osećam i da govorim sa njima. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. Ali. onim što on jeste. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. A k o prihvatimo dvojnost svesti. čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. on shvata da ima svoj sopstveni u m . Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. to je nemoguće. Ali. tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. Da bismo to uradili. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. Ali. već živi organizam. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. a k o je p r a v a ekstaza. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. Ipak. ako se osoba usmeri na svoje telo. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a .

možemo govoriti o principu. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. — Emocija 4. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. Ali.u osećanja koja su motivisala. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. jer postavlja granice i određuje reakcije. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. Pošto do posledica nije došlo. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. To je nesrećan razvoj. mišljenje i osećanje su u konfliktu. nazivamo ih emocijama. Predvidljivost takođe znači zavisnost. 297 . Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. na­ ravno. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. Govorim. Svi terapeuti se bave konfliktima. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. ega i tela. — Osećanje 3. Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. već sličnim. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . može imati k a r a k t e r ? P r e svega. Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. Ali. m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . — Senzacija 2. ne ovog tipa koji sam opisao. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. bilo da je to dobro ili loše. Mi možemo. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. konflikt ne nestaje. naravno. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. o principima koji su svesno odabrani. Međutim. k a k o čovek koji je relativno zdrav. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. Ili. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit. On samo nestaje iz vidokruga. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. Redosled razvoja je sledeći: 1. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. neretko. j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. misao. Hoću da k u p i m veću jahtu. misao je povezana sa telesnim reakcijama. On se fizički doživljava k a o strah. Među­ tim. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. — Princip Na nivou principa. U stvari. k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako.

integraciju mišljenja i osećanja. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. Dalje. on je sada znao šta gubi koristeći droge. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Na kraju. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. dete će znati da laganje. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . Ali. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama. deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. m a d a nije bio žrtva heroina. t a k o da su oba u harmoniji. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. zbog kompulzivnosti. S v a k a ge299 . da bi se došlo do tog ubeđenja. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene. ali odluka. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. Ali. Principi pospešuju u r e đ e n život. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. čovek treba da ima izbor između istine i laži. izuzev pod neuobičajenim okolnostima. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. nije za njega. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. već ubeđenja. i sa daljim iskustvom. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. Vremenom. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem"." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji.. sto je podjednako apsurdno. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. da celokupno ponašanje kontroliše logički. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. u b e đen sam. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. Dobit je osećanje moći i kontrole. Sva deca ponekad lažu. A k o je veća šteta nego korist. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. ih. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. već i srcem. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . jer. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. Postaje lako ići do ekstrema. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. rekao je. Ali. ili izbegavanje kažnjavanja. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. bez njih. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e .

Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. jer se osoba oseća povezano.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju. Ali. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . jedinstveno 300 i celovito. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost. nemoj uopšte da govo­ riš". to je lična uverenost i nikome je ne nameće. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. prosto. čovek reče. Ali. Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti.O! Ali to nije moje". poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. u Klubu Mediterane. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Kada je u pitanju preživljavanje. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. . Principi nisu tehnika preživljavanja. Ali. Rajh je r e k a o : „Loven. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. ako ne možeš da kažeš istinu. prin­ cipi su irelevantni.. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. srce. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. one bi brzo bile odbačene. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. Pisao s a m 1944. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Covek je kreativan mislilac 301 . Slično. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. koja je neosporna. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. K a d a su se našli. ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. Videći njen pokret. Ali. genitalije i noge. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. da bi olakšala njen put kroz život. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Rajh je bio čovek od principa. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. m a d a su neki blizu da to postanu. pošto je ljud­ ska priroda ista. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. Ali. Moralni principi nisu apsolutni. P r e nego što govorimo o principi­ ma. Istinoljubivost je j e d a n princip. Bioenergetski. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. ali ne može kontrolisati većinu. Diskutujući o tome sa mnom. a k o je n a m e t n u t a od većine. već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. bez obzira na činjenice koje govore suprotno. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . Covek se mogao ne slagati sa tim principima. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati.

čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. Ali. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. pražnjenje. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. Ali. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom. a to n i j e lak cilj. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija. proticanje i pokret V i ste vaše telo Um. reč m o r a doći iz srca.i osećajna životinja — i. to se ne završava na telu. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena.

Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika.Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE . Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit. Beograd. 304 .000 primeraka 1984. Subotiea Tiraž: 5..