ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. Ne zapinji me slomiću se. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. Gospode. naime.I. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. Nikos Kazancakis. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. godine. Sreo sam ga 1940. j e bio moj učitelj od 1942. 1940—1945. gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . nazva­ nim Euritmika. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. Gospode. Taj sklop je definisan kao oklop. potvrdile su ono što sam snažno osećao. Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). 9 . previše. sportom i gimnastikom. tri molitve: Rajhovska terapija. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Luk sam u tvojim rukama. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Gospode. Zapinji me da ne bih istrulio. Zapni me previše. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. do 1945. O n . To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze). nije važno što ću se slomiti.

Depression and the Body. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Mišićno oklopljavanje. Caward. Inc. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. razvija se histerični konverzivni simptom. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . & Geoghegan. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima.Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena. Onda. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Y. 1972). Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. Seks nije potpuni odgovor. nazvanog Infantilna seksualnost. mislio sam. ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. moj skepticizam je iščezao a da. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Stigao sam do polovine drugog eseja. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. McCann 1 . Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. tipičan je za mene. ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Lowen. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. toga nisam bio ni svestan. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. iznenada. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. „Zašto se". Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. i pošto sam bio nepripremljen da ' A. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. ili hronična mišićna tenzija. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. (N. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. pi­ tao se Rajh. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. Razmatranje tog elementa — naime. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. to s a m već ranije znao. T a k a v stav. kada sam prestao da čitam. vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. to je moje interesovanje više raslo.

Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . jer tada nije izgledalo da to ja radim. ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. Loven nije napisao takvu knjigu. 1983. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu. j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu. Rajh nije koristio kauč. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. kada je napisana Đioenergetika. la koš ti se ne kreće. ali ono što ja. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. (Prim prev. .). 12 . ne dišeš". Jednoga dana mi reče: „Loven. koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. . Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Nastavio sam d u ­ boko disanje. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Rečeno mi je da savijem kolena. Moj očigledno to nije radio. Odgovorih: „Naravno da dišem. Njegove reci su me trgle. pipni moj g r u d n i koš". u stvari. Rajh je to shvatio ozbiljno. Opet se oteo vrisak. Opet nisam bio u dodiru sa tim. Legao sam ponovo i nastavio disanje. godine. j e r nisam razmišljao o tom potezu. Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. N e w York. ako si zainteresovan za ovaj posao. postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. Da bi izbegao nezgode sa susedima. što je prekinulo vrisak. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. 1933. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. st. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. inače bih bio m r t a v " . Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. Posle toga sam još malo disao.se suočim sa tom željom. Vrisak mi se desio. Sharaf. Malo zatim Rajh reče: „Loven. koji su visoko cenili svi analitičari. a biography of Wilhelm Reich. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. ali na alarmantan način. Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu.) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. Fury on Earth. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". krik sc razlegao kroz moje grlo. Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. on je iznenadno popustio. Nisam osećao n i k a k a v strah.vegetativne" energije. Martin's Press/Marek. Nastala je nekih devet godina ranije. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. do danas A. u toku analitičke seanse.. Rajna. jeste knjiga M. a to je da ideš na terapiju". pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Bilo je stvari (slika. Ništa se nije desilo. hoću jeste da postanem slavan". Uradio sam što mi je rekao i . Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. vrisak me nije uznemirio. Naikompletnija studija o životu i radu V. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. g o ­ dine. Čudno. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. Posle energetskog napada na njegov otpor. Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji.

ozbiljno mi grčeći šake. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Onda se to desilo. Moji roditelji su bili napolju. Od tada nisam vrištao nijednom. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere.. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. Y. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. i u u s n a m a . Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. Plakao sam preglasno za moju majku. Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Osećao sam impuls da dodirnem penis. osetio sam erekciju. O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. 1942). Izašla je besna na mene. str. okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. * Ibid. bez voljne kontrole. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega.ličite nijanse. Drugom prilikom. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. u svojoj trideset trećoj godini. na koje nisam bio navikao. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. jeste da se desilo potpuno spontano. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . Interesantan deo tog iskustva. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis.. ne primetivši da to radim. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. The Fuction of the Orgasm (N. tako da se majka nervirala i brinula. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. dok sam ležao na krevetu dišući. Ibid. 273. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich. Orgone Insti­ tute Press. Radeći to. 3 1 dišući. str. prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". str 273. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. 3 1 . 239—240. ta reakcija je nestajala. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. Onda. ustao sam sa kreveta. pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. Sto je v r e m e više odmicalo. D r h t a j se pojavljivao u nogama. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni. to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Nije tc bila svesna misao. ali sam ga inhibirao. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Rekao je da. ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. 15 14 . kao i onog sa vrišta­ njem. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . Dublje disanje.

cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. Pošto sam doživeo strah. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. k o n vulzivnim pokretima. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Nisam više mogao zadržavati osećanja. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. Terapija je opet krenula. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. prognao s a m sve negativne misli iz glave. smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. k a o i pozitivan. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. njegova akcija je proizvela željeni rezultat. ali sam bio blokiran. k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. „Loven". budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. ritmičkim. sa orgastičkom potencijom. pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. reče on. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. pre­ ma tome. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. to mi nije polazilo za r u k o m . U svakom slučaju. a ne samo terapeutski. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Za Rajha. Teorijski. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni. Bio sam slomljen. plakao sam duboko. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. k a k o je on to nazvao. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. Potpuni orgazam. n i ­ sam nikuda stigao. 17 . Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. koja se manifestuje. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. prema Rajhu. ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. ja ga nisam mogao izgovoriti. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. 1927). Međutim. mnom. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. Boreći se u sebi sa problemom. Izgledalo je da će to trajati beskonačno. „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. ili. videvši lice moje majke. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. P r e m a tome. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja.

Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Ipak. uključujući i ličnu terapiju. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. Predaja sopstvenom telu. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. U mom životu se desilo nekoliko promena. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. postala je laka. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. Mada još nisam bio student medicine. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. i drugi koji su radili sa R a j hom. K a d a se terapijska godina približila kraju. osećanja sigurnosti u svoj život. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. Objavlji2' 19 . te jeseni 1944. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu. godine video sam svog prvog paci­ jenta. što je dalo elana m o m e duhu. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. (Theodore P. mnogi su psihijatri. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji. disanje mi je postalo lakše i slobodnije. godine. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije.. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. Rad kao rajhovski terapeut. to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. m a k a r privremeno. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. 1945—1953. Ako nije razrešila sve moje probleme. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Uporno sam se t r u ­ dio. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. r refleks orgazma ustalio. njegovi entuzijastični sledbenici. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. postali. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. što je još važnije. Refleks orgazma se nije ustalio. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. ja nisam bio završio. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. ili ih ovi možda prosto zanemaruju. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Međutim. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. kao što s a m je ja doživeo. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje. koji je vodio dr Teodor Volf.

n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. neviđen. Međutim. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. Uprkos tome. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. Naravno. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. ili je prkosno isturena. Ništa nije dalje od istine. ih n e ­ prirodno uvučena. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. Ipak. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. često se graničeći sa ljutnjom. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta.vanje Funkcije orgazma 1941. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. godine k a o lekar. 8 of the 21 . Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. sa toplim kestenjastim očima. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. njegove ideje su se proširile. donji deo leđa i mišići butina. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. doduše sporo. Pod pritiskom. Columbia University Press. 1971). Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. a knjige od r u k e do r u k e . Kao toliki mladi terapeuti. godine još više je ubrzalo taj razvoj. i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. Srećom. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. S e p t e m b r a 1947. koji s a m završio j u n a 1951. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. da bi ih relaksirao. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića. i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. a potražnja rajhovske terapije se povećala. On nije p o t p u n o neaktivan. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. i sa snažnim toplim r u k a m a . m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. Rajh je bio veliki čovek. Touching: The Human Significance Skin (New York. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. T h e Orgone Institute Press. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu.

godine. razlikuju se među sobom. koja je moćan faktor. Prvi traži očuvanje pojedinca. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. seksualna i terapeutska. ali ja to ne bih radio. prva je više emocionalno i energetski nabijena. Me­ đutim. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). Te dve si­ tuacije. kriterijum emocionalnog zdravlja. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. nerazdvojan od te antiteze. To podrazumeva konflikt između individue i društva. posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. Tempo. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. Na nesreću. s jedne strane. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. J o š 1947. Previše često se sam refleks gubi. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. nije nužno da do tog prenosa dođe. pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam.mišića ili da izvrše potreban pritisak. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. i seksualnog instinkta. već i orgastičko reagovanje u seksu. Drugi konflikt. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. što je nazvao strujanjem. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. i jeste. Me­ đutim. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. 22 . Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. U jednoj od r a n i h formulacija. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. a kroz telo i sa svojom okolinom. nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Takođe. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. Ali. Sek­ sualnost je bila.

Kako je promena iznenadno nastala. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Posle mnogo godina teškog rada. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. Osećao se infe­ riornim. seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije. Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. učinivši to. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. krivicu.gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. Oni odlaze. koji se izgleda desio sam od sebe. Međutim. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. najzad sam spoznao tu istinu. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. m e đ u t i m . bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. koja ne može da se odbaci ili negira. ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. Ali. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. Konvej. i ne bez grešaka. Nikada nije dostigao onaj nivo. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. Vladajući princip je u m e r e nost. bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Ispričao mi je fascinantnu priču. inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. čudo se nikada nije ponovo desilo. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. Ali. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. tako je i nestala. ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. ne može se ići do d r u g e krajnosti. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Onda se jednoga dana desilo čudo. opet napredujući samo malčice. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Na primer. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. Njegov brat. bilo kao studenti ili pacijenti. ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. Važnije je. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". usmeravajući pažnju samo na seksualnost. Sva anksioznost je nes­ tala. b u k v a l n o „nakraj sveta". Bez obzi­ ra na to. i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. U toj priči je glavni j u n a k . Njegove ideje su imale revolu25 . Bio je p r o ­ sto drugi čovek. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. što nije „od ovoga sveta". ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem.

na. kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. Tvrdio j e . Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. Ako tražimo transcendenciju. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. budućnost ne pos­ toji. Mada se magla opet spusti. na primer. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. kao što je po­ znato. sticanju znanja. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. T a k v e transformacije se. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. Terapija može to postići. kompromis sa detinjim konfliktima. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. m e đ u t i m . Drvo. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. da je otkrio n o v u energiju. ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. svojoj prošlosti. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. Kada gledam unazad. koji odjednom postaje jasno vidljiv. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Ako se odlučimo za razvoj. Svaki otkriva horizont. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. I mada je proces razvoja stalan. zajedno sa njegovim dubokim disanjem. 26 Ako ova moja definicija vredi.cionarnu privlačnost. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. Mi saznajemo proučavajući prošlost. koju je nazvao orgon. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. on ni­ k a d a nije ravnomeran. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. Podigao je obrve. Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. Oni su se pokazali korisnim za ponešto. s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. Ti aspekti razvoja se prepliću. je i prethodno bila. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. Radeći una­ zad. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije. On je bio svestan situacije. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. Razvoj je p r i r o d a n proces. To je reč izvedena od reči organski i organizam. ostaje sećanje. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. A k o je prošlost presečena. Na nesreću. r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. pripremajući organizam za novo napredovanje. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. A prošlost jedne osobe je njeno telo. koja je. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. možemo imati mnoge vizije. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost.

P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima. što ona svaka. doktor Lui Peletijer (Louis G. Eksperiment je imao negativan efekat. Pošto sam 1952. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga. otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. dok sam radio kao rajhovski terapeut. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. Godinama. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. preselio se u Rendžli. Po mom mišljenju. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje. razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. U razgovoru. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse.slobodu i ograničava njegov život. S m a t r a n o je drskim. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. u državi Mejn. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. gde se posvetio orgonskoj fizici. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. ako se ta vizija ikada ostvari. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. Sem toga. od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. do 1947. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. ako ne i jeretičkim. i moje iskustvo na stažu. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. oslobađale 29 . dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova.ko i jeste. Ja nisam delio ta osećanja. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. Najzad. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. A medicinsko obrazovanje. što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike.

Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . Međutim. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. što sam ranije opisao. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Naravno. jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. Od tada. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. prema tome. Međutim. ali. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha.. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. godine. FDA je dobila parnicu. a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. Konflikt je razrešen kompromisom. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Nasuprot tome. Pierrakos). Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. tokom svih ovih godina. Tokom 1953. u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. S d r u g e strane. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Walling). Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Godine 1956. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B.

kada se uglavnom smanjila. dublje disanje stomakom. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. Međutim..visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. Shvatio s a m da je bol tenzija. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. posebno u odnosu na svoju majku. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. koji je Rajh uspostavio. savio kolena i napravio luk leđima. Uzemljavanje. koji je Rajh koristio. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života.svojim snažnim toplim r u k a m a . Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. < 7 7 Pleasure (New York. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. držeći kolena malo savijena. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. m e đ u t i m . To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Y. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Značajnije je. sa svojim telom i seksualnošću. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. Disanje je suštinsko u bioenergetici. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama". To je imalo dodatni efekat. neću biti slomljen. Raširio bih noge... Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. Coward — McCann. Osećao sam da mada mogu biti povređen. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. i to je dovelo do olakšanja. rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. kao i u rajhovskoj terapiji. Inc. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa. stopala okrenuo na u n u t r a . postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . m a d a je teorij­ ski valjan. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. On se laga­ no razvijao t o k o m godina. sa osnovom na kojoj se stoji. Fokus na seksualnost. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja. 33 . Držao bih taj položaj nekoliko minuta. 1970). Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. Kao analitičar. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. N. ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. Radeći na sebi. izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata.

ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Mi se nismo identifikovali sa našim telom. The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. sužava život tela. Rad. Ako je terapija bila uspešna. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. 1967). u stvari. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. živeti potpuno život tela znači biti uman. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. 9 Body (New York. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. Mac­ 34 35 . mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. ograđen. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. osećanja i izražavanja sebe. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. Istina. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. d u h o v a n i duševan. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. Ona je objavljena 1958. od koga toliko zavisimo. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. U stvari. oklopljen. isto se može reći Alexander Lowen. Međutim. k r e ­ tanja. Alexander Lowen. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. nepoverljiv. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. pres­ tiža i posedovanja. i tako izdajemo naša tela. i tako je završava. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. Macmillan. d u h i dušu. izdali smo ga. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. Ipak. završili vaš razvoj. 1971). gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Sloboda. Ali. A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. ograničava život svoga tela. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret. gracilni i lepi. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. 8 i za automobil. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. The Betrayal of the millan. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Ali. ta ograničenja života ne namećemo voljno. Biti uzdržan. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. A k o se ne kreće slobodno. 1958). što je uslov da budu slobodni. deo njihovog uobičajenog načina života. Grune & Stratton. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja.

Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. Na primer. p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. Bloenergetlcs (New York.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. II POJAM ENERGIJE Punjenje. 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. naročito kada se govori o živim organizmima. Međutim. To nije cilj koji se lako dostiže. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. i psi­ hološki i fizički. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. ona po prirodi nije elek­ trična. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. jin i jang. Ako naš cilj nije postignut. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . 1957). proticanje i pokret Kao što sam naglasio. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. Smisao. U stvari. Academic 36 37 . isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. rezultat je tragičan. 10 Szent-Gyorgyi. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. osećanja. živih i neživih. pražnjenje. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. Međutim. ali to nije novo. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. pustolovina. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje. nedostatak Albert Press. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu.

posebno kroz donji deo. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. skoro bez pokreta. Depresivne osobe su depresivne energetski. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. Pošto saslušam priču te osobe. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. navesti je da diše dublje i potpunije. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. na primer. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. takođe. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. neki su opet u z držaniji. nevoljna podrhtavanja ili vibracije. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u . Uopšte rečeno. cit. s Lowen. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. 39 . Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik.b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. a oslab­ ljen seksualni nagon. to nije lek za depresiju. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. op. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. Smanjeno je disanje i apetit. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest. S d r u g e strane. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. Impulsivna osoba. kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. a da pri tom ne oseća umor. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti. takođe će imati t a k a v efekat. Glas može postati rezonantniii. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a . N a s u p ­ rot tome. ona takođe oslobađa uzbuđenje. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. Depression and the Body. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. čineći ga dubljim. m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. što ću opisati u n a r e d n i m glavama.

k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. Međutim. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca. Sa doživljavanjem zadovoljstva. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. P r e m a tome. Dublje disanje otvara grlo. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. da bi povećala energetski nivo osobe. Nekad je ono što izbije bes. Di­ sanje može spontano postati dublje. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. već izražavanje sopstvenog bića. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. op. Kao što sam već istakao d r u g d e . Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. Iznenada. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. pacijent može početi da plače. Pleasure. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama).Niti će efekat trajati. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. mnogo puta se ništa ne desi. da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. S e m toga. energetski nivo se povećava. svoje ideje i osećanja. Ne retko. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. peristaltičkih pokreta utrobe. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. to se dešava spontano u toku punjenja energijom. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. naša. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Razvoj koristi energiju. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. clt. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Međutim. naglasak je uvek na disanju. do hodanja. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. govore­ nja i seksa. osećanju i pokretu. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. Kao što sam rekao. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. puneći energetski nje­ no telo. da bi održala ravnotežu energije u telu. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. 41 . već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. Ali. neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. napaja telo i aktivira potisnute emocije. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Isto tako. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje.

Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela. u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. mišića. ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. Pojam proticanja treba malo objasniti. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. Energetski govoreći. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. žlezda itd. koji napaja ruke. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. Kada je osoba toliko u Lowen. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. Ona je predstavnik i nosilac eros a . K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. 13 S e m krvi. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. The Physical Dynamics of Character Structure. koja je integrisana sa voljnom akcijom. To je najočiglednije kod beba. dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. op. nije od zna­ čaja. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. ose­ ćanje besa može imati beo. clt. posebno do erogenih zona. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. Ta nevoljna komponenta. u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. k r v je više od posrednika.. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. od srca do usta. možemo zamisliti senzacije. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. Protičući kroz organizam. M e đ u t i m . zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični.. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i . nasiljem i nesigurnošću. zbog čega se r a d o ljuljaju. S d r u g e strane. k r v n i h sudova. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. intersticijalna i intracelularna teč­ nost. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. već putuje svim telesnim tečnostima. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv. sluznica. ali su mnogi od njih tečni. očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. Deca naročito vole te senzacije. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. njihova pokretljivost se smanjuje. Senzacije. nerava. Oni uvek idu zajedno. usnama bradavicama i polnim organima. Ali. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. K a k o ljudi postaju stariji. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku.

a duša ga je napustila. svetao dan. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. To je prosto govor tela. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . nastojite da se uvučete u sebe.tanost naših akcija i pokreta. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. izgubilo je duh. Slično. što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. 44 Um. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. to ste više prisutni. a vaše telo je vi. koji se ispoljava kroz neku akciju. ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu. Bes s t v a r a napetost i. prev. ili njegov lični stil. ono izdaje samo sebe. Mrtvo telo nema um. Otuda se izrazi „prepreka". Može se 14 " Englesko . Ali. Emocije su telesni d o g a đ a j . Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. lepa scena. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. K a d a je to odsutno ili smanjeno. stisnutim pesnicama i ustima koja reže. telesni pokreti imaju mehanički. da osećamo da smo više živi. stvarniji. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. duh i duša su aspekti svakog živog tela. telo otkriva mnogo više od toga.n o b o d y * znači niko. ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. Što je vaše telo životni je. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. Pošto vaše telo govori ko ste vi. ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. kao što smo videli. k a o i razlivanje toplote kože i očiju. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. i svet oko vas izgleda svetliji. (Prim. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. pokrete koji imaju emocionalni krug. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Pošto je telo energetski sistem. Stav čoveka prema životu. ima dana k a d a zračite životom. Uopšte. srećna osoba. opuštenost kože lica. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. n e d o s t a t a k sjaja u očima. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. „ u m r t vljenost". Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. To je vaš način bitisanja u svetu. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Cisto voljni ili svesni pokreti. izazivaju malo senzacija. ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. na p r i m e r kada ste iscrpljeni. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. Sjajan. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. imaju stimulišući efekat. Ako ste vi vaše telo. S druge strane. Mračan i težak dan. zubi i r u k e . usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge.) 45 . Ljudi ga osećaju. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. beživotni kvalitet. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. bliži. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen.

on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. de­ beo. Biti odrastao. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. K a k o se ljudski organizam razvija. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. uporedo sa strahom da bude sama. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. Moj pacijent nije bio samo veliki. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. ali ne uspeva. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. K a d a su slojevi dostupni čoveku. debelo i bezoblično. Ali. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. debela. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. dečački izgled lica. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. vredno i moralistično. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla. postaje detinjasta. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno. Onda. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. rigidno.tio da biti velika. Taj konflikt se javlja. da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. ali bez uspeha. težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. tanke. lič­ nost je integrisana. Ako je bilo koji sloj. oslobođena konflikata. da bu­ de čovek. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. bio u stanju da prihvati — naime. Godinama se bavio trčanjem. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. detinjasto aljkav. pojavljuju se kada se osoba prepusti. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. koje pokazuje go­ dove. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. pridodaje slo­ jeve ličnosti. Na površini osoba izgleda ozbiljno. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. ili nesposobnošću da donese odluku.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. Ali. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. ali su oba zasnovana na istim principima. ali sa debelim valjuškama k a o beba. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. M a d a je često namrgođen. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. često strogo. kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt. Tada je shva. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. 47 . da b u d e izuzetan. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe.

Svaki sloj onda. Ljubav. počinje u detinjstvu. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. Razigranost. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. kada se govori o kvalitetima. emocionalno i psihološki. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. ili periodom k a d a je bio beba.osoba je u konfliktu. Međutim. novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Zavisi od iskus­ tva. da je dobrodošla i da je prihvaćena. znači ograničena. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. stiče d u b i n u kroz sticanje veština. dete stvara sliku o svetu. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. beba je zadovoljna. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću. potvrđuje se kroz aktivnost. dete istražuje. na primer. imaginacija je slobodna. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. kao svoja m a m a . beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. maze. poznaje osećanje lju­ bavi. a koja je još uvek deo njega. posebno sa m a j ­ kom. prostora i vremena. u stvari. Beba želi da je drže. aspekt živoga tela. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća. To je funkcija organiz­ ma. zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja.

ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. uskogruda i rigidna osoba. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. nisu samo k a m e r e . Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. Međutim. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. na primer. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. Da bismo razumeli živo telo. m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. znači da je postignut stupanj odraslog. Z d r a v odrasli je beba. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. oni na to retko utiču. što je j e d a n aspekt tela. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. doživimo senzacju ili osećanje. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. ali koji nisu di­ rektno povezani. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti.. igrajući se. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. Zivo telo ima um. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . dečak ili devojčica. Ako su telo i um celina. a da se ne obrati pažnja na telo. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. izazivaju svoj lični svet. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. Mi smo saosećajna bića. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. Srce nije samo p u m p a . Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. da su telo i um. dete. koja n e m a j u veze jedno sa drugim. sposobnost da bu­ de kreativan. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. poseduje d u h i sadrži dušu. Na nesreću.tu i sebi samom. u stvari! jedno. Opažanje je funkcija uma. Oči. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece. Taj stav se nije potpuno izmenio. a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. U idealnom slučaju. sa razigranošću i radošću deteta. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. proizvod ljudskog mišljenja. i neka znanja o sebi. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Pošto su postigli taj stepen. pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. I stvarno. biće sterilna. i obratno. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje.

čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. Stvarno poznavati svoj u m . Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut. peckanje i vibracije. upoznajemo sopstveni u m . a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. održavajući taj kontakt. U stvari. napajanje. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. osećanja. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. Za to v r e m e lagano dišite. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. želje itd. A k o to osetite. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. Zatim. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. n e m a svako tu sposobnost. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Ali.getiku. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. Prvo. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. šta osećamo. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. koji je sada pod na­ ponom. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. kao da se neko telo nalazi između. Ako n e m a osećanja. znači znati šta hoćemo. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. možete osetiti n a p o n medu njima. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. osećajući i definišući nečije raspoloženje. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. Može se opet osetiti strujanje. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog.

Mi smo rođeni povezani. disati. gde znači vetar. njen d u h se budi. 1970). Veza između energije i d u h a je neposredna. i beznađe. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. bol zbog neispunjene čežnje. može odbiti neke ljude. koliko ima energije. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. nazvan je p n e u m a . Depression and izlaganje tog pojma. Lju­ di često potiskuju svoj strah. j e r je suviše opasan. Kada osećanja imaju pretići kvalitet. definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. j e r se onda može prosto izosta­ viti. ja ne znam. ne oseća svako tu vezu ili kontakt. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. Izgubiti razum. m a d a se najvidljivija veza. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. potiskuju bes. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. cit. j e r ga ne mogu podneti. To ne pomaže mnogo. kao što je slučaj u ludilu. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. ili d u h organizma. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Na sreću. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. U teologiji d u h Boga. Um i d u h su takođe povezani. pupčana vrpca. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. Sinonimi duše su duh. ona se uglavnom potiskuju. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. j e r on ima parališući efekat. Ja bih. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. Među­ tim. na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. ne- 54 55 .ovlada. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. A k o čovek nije svestan svoga tela. idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. Mi nismo izolovani fenomen. jer je obeshrabrujuće. otuđena i nepo­ vezana. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. što znači duvati. može poludeti. prekida po rođenju. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. the Body. Reč „ p n e u m a " je iz Grčke. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. w of the English Language. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e . To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. U stvari. bukvalno. Ali. Može postati depersonalizovana. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k . Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija.. op. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. osećanja. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. jeste ne znati šta se oseća. ili Sveti Duh. p r e m a tome. koja nastoji da ima objektivnu valjanost. pneumu ili energiju. 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. na primer. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu. već k a o duh. povezan je sa di­ sanjem. sedište osećanja i emocija". to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. sa rajem i paklom. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova. 10 Životna snaga. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. odvojen od t e l a " . srce.

I tako se to nastavlja sa godinama. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. prev. osoba razvija sve šire krugove odnosa. koja postaje njegova zajednica. Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Ljudi postaju deo sveta. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. Na d r u ­ gom nivou mišljenja. Još dalje su zvezde i univerzum. novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. beba je u izvesnom smislu deo majke. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. a ne osećam da p r i p a d a m " . Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. Ako čovek ne preseče taj red. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. Kao jedan aspekt organizma. Osećanje čežnje. i majčino raspoloženje utiče na bebino. kao što on postaje njen deo. K a k o se svesnost širi. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. K a k o se povećava svesnost i kontakt. Ja hoću da p r i p a d a m . ali u za­ četku. Ona reaguje na majčino uzbuđenje. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem.) 17 57 . ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje .funkcioniše. u različitim kontekstima. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. Kao što on pripada tom poretku. tako i poredak pripada njemu. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. kosmičkom energijom. I energetski i psihički. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. baš kao što on postaje deo njih. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. Postoji zajednica u kojoj živi.

U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. Grci. radosni i. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. ili razvili mišiće. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama. v i b r a n tni. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. na primer. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. Ali. Ja ih radim već dvanaestak godina. Naravno. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. osećanje da smo živi. Na nesreću. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. tužni. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela.organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. filozofiju i d r u g e discipline. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. za­ dovoljeni. koja negira život. stavili su ogroman naglasak na sportove. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. Ja. dobri. ne pomaže toj potrebi. To je takođe bio moj problem. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. nadajući se da ću naći rešenje. sve u svemu. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. uzbuđeni. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. igrači. taj problem nije jedinstven samo za mene. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. Život tela je osećanje. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u . Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. oni koji intenzivno r a d e vežbe. suviše uzan i ogra­ ničen. i da održavam živahnost tela. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. rad i znanje su izvori života. najzad. već su produžile razvoj koji je terapija započela. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. ljuti. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. ostaje problem. uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. s a m se re 59 . To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. Shvatio sam da gimnastičari.

Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. p r e m a kreativnosti i radosti. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. koordinacije i duhovno­ sti tela.upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. Ali. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . joge i rajhovske terapije. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. kao istočnjačka praksa. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno. Kroz rad. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. d e m . Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela. Kao istočne discipline. one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. prema duhovnom razvoju. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a . one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. Ali. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. one će valjati tek ako postanu disciplina. Takođe.

Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". n o g e će početi da vibriraju. Dinamski posmatrano.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. Energetski. telo je pod naponom od glave do pete. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Ali. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. luk je napet i spreman za akciju. Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. j e r on od- . takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe. da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore.

Ponekad. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj . Ovo znači slabost u mišićima leđa. tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . Karlica je malčice uvučena. kao i duž nogu i leđa. Tao znači put. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. Glavni delovi tela.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. Ako postoji podeljenost u ličnosti. godine. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. jasna je podeljenost delova tela. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. Shizoidan znači podeljen. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. Kinezi.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. kada se telo p o s m a t r a spreda. tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. (Fotografija je bila objavljena 4. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni. Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. takođe je pod znakom pitanja. ne znajući ništa o ličnosti. Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. glava i vrat. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou.°lici. što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. m a r t a 1972. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. trup i noge. 66). Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. Ličnost je svoje telo. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. prosto nisu u jednoj ravni. A da li je to tačno za današnje Kineze. m e đ u t i m .

tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze. 5« 67 . Posle kratkotrajnog posmatranja tela. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan. moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno.Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali.

. gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. niti i m a m rezervi. U svetu. oni su n a s nosali i pomagali nam. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. reakcija na situacije ili događaje. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. što se odnosi na operacije 68 69 . Na primer. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". ili da stoji „čvrsto na zemlji". Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. Oči su mu bile različitih boja. n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. To nije stvar vežbe. čime označavamo naše psihološke stavove. a ne da gledaju. On. To nije statičan položaj. jer se taj položaj ne može naučiti. osnova svih jezika. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Ali. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. K a k o smo odrasli. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. da označimo onoga ko malo govori. međutim. K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. u stvari. jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. Na primer. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva.Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. i oni su bili naučeni da slušaju. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. n a r a v n o . Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. što je. K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. ili da ima „začepljena usta". J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. je telesni jezik. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. počevši od drugog.

može gledati kao na p u m p u . Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. srce je p u m p a ili. „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. Identifikujemo sebe sa mašinom. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. Srce takođe pumpa. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. ono bi bilo samo pum­ pa. lopata. čekić kao produžetak pesnice. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. P u m p a p u m p a . Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. To je detetu prvi kanal. koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu. fizičku traumu? Ja verujem u to. n e p o k r e t a n ili osetljiv. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. kompjuter. Da li je njegovo srce zatvorena. Ako je to slučaj. što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. ali sa slabim a b dominalnim učešćem. ono poseže i svojim srcem. Navešću samo n e k e od njih. Ali. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro. što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. Ali. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m . To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. To može zna­ čiti prekid. nego obrnuto. kao da drži ljude podalje od srca. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. na primer. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. Ako to n a merno radite. ne samo figurativno. ali taj kavez može biti čvrst ili mek. na srce se. u smislu veze između srca i periferije tela. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. teleskop je produžetak očiju. Ono služi i doprinosi životu tela. k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. g r u d n o m k o ­ šu. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. Na kraju. najcentralniji deo ličnosti. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. Izolovano iz tela. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. Ali. P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta.p a r n i h mašina. dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. recimo drugačije. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. ništa više. ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. pak. mozga. vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. Ali. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. Međutim. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. Međutim. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi.

k a d a se pruže da dodirnu. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. ali je gornja polovina mala. Naravno. ili dijafragmatsko. Nedostatak jedinstva označava da glava. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. milujući dodir majčine ruke. te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . Međutim. Glava. osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . 17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. padaju detetu. To je njihova reč. Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. zatvoreno. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. kao da pri"a Alexander Lowen. P r e m a t o ­ me. isto tako. 19G5). sa malim učešćem stomaka. U tom slučaju slika ljubavi je nežan. ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. srce i genitalni organi nisu integrisani. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. Dojenje. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. hove and Orgasm (New York. k a o i seks. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. ako je akcija izraz ljubavi. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. linija tela ne formira pravi luk. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. k a o u deteta. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. nalazi se često u p r e delu dijafragme. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. da se grebe ili udavi. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. većina ljudi nešto oseća. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. 72 73 . D i ­ sanje je ili g r u d n o . Seks je akt ljubavi. U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. dok donja polovina izgleda meka. Macmillan.no blokirati svako prolaženje osećanja. osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. pasivna i mazohistička. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. t a n a n . rigidan i agresivan kvalitet. uzana. Uzgred budi rečeno. jeste više od fiziološke reak­ cije. Ali. Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno.

to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. osećanje neadekvatnosti. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. lica koja zrače. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". Veliko. lice mu postaje ekspresivnije. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. osećanje promašenosti itd. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . Ali. anksioznost. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. i. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe. Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. Nasuprot tome. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. prestiž. obrazi. mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. puno lice označava jak ego (to je jezik tela). Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. Ta toplina je osećanje ljubavi. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. status. ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno. a ne samo znanja. što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. Na nesreću. Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini.. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela. žavanje uključuje lice. veliko telo sa malom glavom i licem. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega.da nema obraza.) 75 . pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. A k o neko „skriva lice". p r e m a svojim bližnjima. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. oči. Bez lju­ bavi — prema sebi samom. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. T r e b a da počnemo od lica. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce.Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. depresivna lica. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. spuštene obrve označavaju grubijana. Obrve. tužna lica itd. prev. i simbol veselosti. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. Njene obrve se zaista spuste. dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. (Prim. Pos­ toje nasmejana lica. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a .

T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. na t a k a v način da je dodir seksualan. Što se tiče usta. posebno ako je suprotnog pola. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. Mozes (Paul J. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. Pol J. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. postavlja se pitanje kvaliteta dodira. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. p r e m a tome. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. Može se dodirnuti osoba. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. vlažnost kože. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. je očajna. Dužnost je terapeuta. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. cit. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. Ona „nema šta da kaže".. a ne samo kroz reči. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. znači da se i ne računa. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. što vuče korene iz detinjstva. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. dodirivanja je potpunije 77 . verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. Dodirujući pacijentovo telo. 19 Ali. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. pošto podrazumeva ideju bliskosti. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. Najzad. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. To je lako uočljivo kod beba. Dodiri­ vanje je. Touching op. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. Kao rezultat tog nedostatka. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo.sivni organ. a fizički k o n t a k t erotičan. p r e m a tome. da bi mu se omogućilo da zaplače. To nije u redu. terapeutski je značajno ukloniti te tabue. za­ pečaćena usta itd. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . koristimo izraze kao što su jezičara. r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. ali se plaše da to traže. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu. prvenstveno funkcija kontakta rukom. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. Funkcija ramena. postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. živost tkiva. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. ali to nije m e h a n i č k a operacija. oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". gde je ukus važan senzorni modalitet. " Montagu. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Deca uče kroz dodirivanje. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac).

Možemo. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. oni opisuju i osobu. K a d a se to desi. stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. m a d a je to bilo ono što su. Kako se osoba snalazi u životu — t j . kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. ili je protiv njega. k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. a pokunjena se uzdržava da stane. prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa. on će me privući sebi. on to oseća kao prihvatanje. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. imaju b u k ­ valno značenje. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. Da bih prevazišao taj tabu. Za razliku 78 od riba i ptica. dodira podrške. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). međutim. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. Ova druga se i ne računa k a o osoba. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. on „čvrsto stoji na zemlji". Uzmimo kao čest p r i m e r . što je raz­ ličita vrsta akcije. Svaki položaj koji zauzimamo. „Nepostojana" osoba n e m a stav. svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. Ali. pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. što i jeste cilj terapeutskog rada. u stvari. ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. P r e m a tome. čvrstog i grubog. skljokana osoba ne može da stoji. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju. otkud potreba za dodatnim osloncem?). Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. I za razliku od drugih sisara. Bez podsticanja da to u r a d e . Taj položaj n a m oslobađa r u k e . S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. Nadvijen nad njim. i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i . kada se primenjuju na ličnost. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. isprva su me iznenadili. pokunjiti ili biti „nepostojan". drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. probni pokreti. To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. malo je njih privuklo moje lice svome. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. Neko „stoji iza" predloga. To kolebanje. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. već skljokati se. Ali. Ako ima stav. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira. opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. želeli da urade. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice. na primer. Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače.Terapeute-v dodir treba da b u d e topao.

Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. Sva druga deca su obuvala patike. jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. s d r u g e strane. moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. osećanje „neće me noge držati". Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. tvrdih cipela. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. čineći ih ravnijim. U stvari. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. ja gledam u njena stopala. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. Visok luk je. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. što izaziva. k a o št<| još uvek kažemo. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. Dva razloga su pos­ tojala za to. posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. već su bile nošene u palankinu. Džejms Mičener 6 81 . P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika.malo savijenim kolenima. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. Ja sam strašno želeo sportske patike. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. ali ne sklj okanim. znak zgreenosti mišića stopala. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. Taj stav je pasivan. oduzimanje nezavisnosti. Moja majka je insistirala da nosim uloške. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. lako se gubi ravnoteža. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. To je bilo stvarno mučenje. čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. to će izazvati vibracije u nogama. K a d a je sva težina na petama. Da bih to video. glava. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. m o r a biti uzemljen. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama".

n e m a Problema sa tim". Ako osećanja protiču kroz noge. Noge. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. dete je uzemljeno kroz majčino telo. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. ili „Moj seksualni život je odličan. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. ili da kažem drugačije. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. cit. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. 82 0> 83 . one će početi da vibriraju. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. Oče­ kivao bih da mu lice blista. na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. Ali. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. kada pacijent kaže „Dobro se osećam". Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". Na primer. imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Baš kao korenje drveća. Isti efekat se može postići od bioenergetskih. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. To naročito važi za lične stavove. koje su naše pokretno korenje. Stopala mogu početi da peckaju. nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. a pokreti živahni. ali n a d i m a k me ne može povrediti". Noge su oko 30 cm razdvojene. Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". Taj poremećaj je u nogama. Bez sumnje. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. m e đ u t i m . nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u .(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. Počinjući sa savijenim kolenima. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . Depression and the Body. Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. ne treba nikada da budu potpuno opružene. op. prsti blago okrenuti prema u n u t r a . da mu glas bude rezonantan. promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. Položaj se drži oko jedan minut. telesno doživljajnih vežbi. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. da mu oči sjaje. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. dok osoba diše lako i duboko. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. Majka je detetova prva zemlja. Nasuprot tome. njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. Danas za to postoji prilično interesovanje. to je takođe bioenergetski fenomen. ili više. U odsustvu tih telesnih znakova. Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. Međutim. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice.

znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. dignite r a m e n a i obrve. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. Telesni sv 85 . vi osećate šta se dešava u vašem telu. Na osnovu telesnog izražavanja. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. ali ne morate. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće. ušima. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. k a o d o b r i m ili lošim. Osećanja s v a k e osobe su privatna. subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. živahnost ili umrtvljenost. Možete se osećati uplašeno. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. r a m e n a podignuta. K a d a se to desi. Stalno procenjujemo jedni druge. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. Ona oseća šta se dešava u njenom telu. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". U d a h n i t e vazduh. Osećajući drugu osobu čulima. Razumem želju za takvim informacijama. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. subjektivna. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. Međutim. sigurnim činjenicama.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. Telo ne laže. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. Međutim. zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. Praktično. seksualnu privlačnost itd. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. može se osetiti njegovo značenje. pošto se ne može lako i objektivno proveravati. podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. Zauzmite taj položaj. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. ili vibracijama. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. što je prvi uslov da joj se pomogne. Ako ne verujemo svojim čulima. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe. Ako ne oseća strah. U stvari. bez obzi­ ra na strah koji izražava. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Na­ ročito u psihijatriji. često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati.

To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. na primer. Može se. Kada je značenje j e d n o m određeno.. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. i drugi. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. potčinjavanje i frustracije. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. Bičevan pas zauzima isti položaj. analnog u r i n a m o g i genitalnog. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. p r e m a tome. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. Izraz podrazumeva da postoji . da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. Međutim. gubitak samoaktualizacije. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. najzad. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . isturena vilica prkos.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe. k a o što je uvučena zadnjica. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. a širom otvorene oči strah. plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. Najzad. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. odba­ civanje dominira životom deteta. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . Ako. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. ponižena ili poražena. zavođe­ nje. pre­ poznati po toj pozi. da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. Telo ne laže. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. koji su. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije.

Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode. Terapeut služi kao vodič ili navigator. Po m o m mišljenju. Ipak. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. analitički tretman emocionalnih poremećaja. ali ni sam život nije bez rizika. Pozitivno. niti je bez tegoba i bezbolan. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam. terapija sadrži put u otkrivanje sebe. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi. I m a opasnosti i rizika. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. P r e m a tome. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. On treba da bude. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. da je dovoljno n a p r e ­ dovao. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne". terapija i analiza su kamen-temeljci na. m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. k a o što mi kažemo. a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. negiranja i projekcije. dovoljno uzemljen 89 . Dalje. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije.hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. To nije k r a t a k i jednostavan put. ali to nije bezbedan i siguran period.

Lowen. Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. cit. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. Čak i kada su rane potpuno izlečene. on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). može nas njoj približiti. ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. op. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. na primer. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. Me­ đutim. nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. Čovek takođe mora održavati taj dodir. pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). U realnosti n e m a mirovanja. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. pitaju me pacijenti. Terapija može pomoći čoveku na taj način. a to znači predava­ nje životu tela. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. drugim recima. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. ali isključuje predavanje disociranom intelektu. 21 Pokret je suština života. To me vodi do važne tačke. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. kao što je. napora i novca". Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. što je stanje blaženstva. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. menjanje m e sta boravka. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava. razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. u m u koji nije svestan tela. budući da sam psihijatar. n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". 91 . Oni su u nevolji. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. Betrayal of the Body. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Takvo predavanje ne isključuje um. nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. Mada. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena.u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka.

ekspresivnosti vladanja sobom). Tada sam osećao da bi to bilo u redu. Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. nisam bio uznemiren u snu. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. psihološki. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. Ne ulazeći u same krize. pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. ali bol je ostao a tenzija se povratila. još u v e k sam očekivao oslobođenje. a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići. Čudno. mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. Takođe sam primetio. tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me.U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . jer bih umro dostojanstveno. Međutim. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. Nisam ga jasno video. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. To je radio r u k a m a . rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. P r e m a tome. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. ali sam tom prilikom pristao. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. i nisam predosećao tegobe niti probleme. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. k a k o se moj život odvijao. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem. Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. Zbog odsustva nelagodnosti. Sre­ ćom. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Izne­ nada osetih oštar bol. Pojavili su se u dve noći zaredom. posebno kada bih bio umoran. dobro izašao n a k r a j . nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. Drugi je radio sa mojim nogama. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. ne bukvalno. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. To obično ne radim. to je opa­ snost.

j e r sam znao g d e mi je mesto. Sada više nije postojala potreba da se borim. Moja majka se posvetila meni. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. Ne raz­ mišljajući o tome. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. 9 i kažu da sam postao mekši. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. S jedne strane. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. međutim. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. S d r u g e strane. Od tada sam oslobođen bola. počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. ženici svoga oka. Takođe. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. držati glavu uspravno. snažniji i ja sam ga se plašio. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. bio sam okoreli pušač lule. da v l a d a m svojim kraljevstvom. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. i kao što je to prirodno za kralja. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . on je bio veći. ne kao princa. 95 . Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. kao kralja. Dakle. Moj otac se takođe posvetio meni. ne razmišljajući o tome. Približavao sam se šezdese­ toj. Zbog te odluke sam se osećao dobro. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. Drugi su zapazili tu promenu. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. ležerniji. mogao sam. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu.n a p o r da ih protumačim. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. U stvari. koja je bila sasvim jasno edipovska. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno. Ali. iznenada sam shvatio da je to završeno. kada takvi napadi nisu retkost. znao sam da sam sada ja kralj. (moja ličnost. Mada je mnogo radio. Te napetosti. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. To je bila prošlost. što je moglo samo da me uvali u nevolju. da manje iza­ zivam druge. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. Pomagao sam mu u poslu. prirodno. za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. osećao sam se superiorno u odnosu na oca. Ali. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. ne kao dečaka. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. ali sa druge. bol je nestajao. i je­ dini sin. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. ali to tako­ đe znači. Isprva nikome nisam pričao te snove. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. Pošto sam ispričao snove. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. On nije bio surov i samo jednom me je udario. mada nisam uvlačio dim. Ja sarn bio prvo dete u porodici. i živeti dostojan­ stveno. što sam odmah shvatio. ali sa drugorazrednom ulogom. štaviše. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. jer sam bio brz u računu. Sem toga. j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. korišćen j e m svoje volje. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti.

a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . ne dozvolite glavi da preuzme vlast. naredio je. Ipak. O. nastavio s a m sa časovima. K a d a sam na­ pustio seansu. ali sam retko to činio. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. Bez obzira na to. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove. „ne t r e b a mi takav loš savetnik. Na moje iznenađenje. ili treba da b u d e kralj. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. Ali. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. mada nisu bili daleko od moje svesti. srce je kralj. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. Pustio sam se. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. To mi je stvaralo teškoće u pričanju." Ali. To je bilo moje srce. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. K a k o mi to liči na moju majku. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. Na nesreću. Ono je takođe dete. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. zvuk je bio ja. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. da me je sputavala samo iluzija. je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. intelekt. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. Uvek s a m želeo da pevam. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. slobodan zvuk. a njime vlada ljubav. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta. moj svesni um. j e r srce n i k a d a ne stari. jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. ali naročito u pevanju. Tada. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. kao da je zrelost funkcija intelekta. „Odrubite mu gla­ vu". Naravno. što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. Zatim. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Ali. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. moj intelekt. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. zaštita se pojavila u formi zatvaranja. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. Glas mi je postao slobodniji. Znao sam ko je detinjasti kralj. to je onda izdaja srca. To „ja". Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. Srce je centar ili jezgro života. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani. Ja ga nisam stvarno izdao. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična. Ne verujući m u . što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. Otpevao sam reč „diabolo". U vera vala me je da ona razume moj problem i da. Odjeknuo je kroz celo moje biće. Naravno. da oslobodim svoja r a m e n a . nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. P o m e n u o sam to iskustvo.nisu dostigle nivo bola. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. da vidim šta ću postići. pošto su to privatni časovi. j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. plakanju. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. na neki način sam i ja bio u pravu. p r v a deluje svom snagom ove druge. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . ima istine u tome. Ali. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Tada sam shvatio da u m e m da pevam. nisam se osećao kao da pla­ čem. „ J a " u snu je bio moj ego.

Kako je on to uradio. dublje disanje. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. Uočio sam da se otpor smanjuje. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. terapeutskom procesu. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. voljan i sposoban da se menja. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. druga prosto ide dublje nego prva. a cit. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. možda mnogo puta. ili malo više. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. To se ne može postići na silu. On takođe aktivira snage u lič­ nosti. Sem toga. ali ako je telo zapostavljeno. Svesno. povećana pokret­ ljivost. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. Promena će se desiti kada je čovek spreman. što može biti interesantno. sve do zvuka iz punog grla. Potom. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. možda zabavno. Kao što jedna lasta ne čini proleće. Mislim da su obe interpretacije ispravne. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. one takođe mogu postati igre. k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. nalik ropcu agonije. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. strah od p r o ­ đ e n e je značajan. Uprkos uvida do kojih sam došao. Pleasure. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. posle otprilike jednog minuta. Telo pos22 Lowen. Na moje iznenađenje. Ramena su mi bila napeta. Ne možemo menjati sebe snagom volje. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. Rezultat je bio neznatan. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. ali su otvorili put za tu promenu. moj maser. Počeo sam da jecam. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. jecanje u agoniji nije trajalo dugo. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina.više frojdovska analiza. To je telesni fenomen. željom za promenom. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. objašnjava važnost prihvatanja sebe . Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. Bio sam nesposoban da to postignem. a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. počeo sam da plačem. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. Sedeo sam na podu. Međutim. a ona je stajala iznad mene. Najzad. prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti.. S obzirom na to. Proces treba da se ponavlja. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. op. potpunija i slobodnija ekspresivnost.

objavljene 1965. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. To se može prikazati dijag- 101 . jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. Teza knjige Ljubav i orgazam. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. Lju­ b a v i seks su izjednačeni. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. to nije u potpunosti tačno. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. A h . godine. ja sam po­ magao i sebi. Moje srce se otvaralo. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne. da bi se to postiglo. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. pomažući njima. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. s a m još uvek. Međutim. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima. Međutim. ali se opet zatvaralo. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. sada je bilo drugačije. Govorili smo o našim strahovima. Svi smo se mi borili za isti cilj. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. problemima. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. sada mi ta veza nije nepoznata. r i t ­ mične aktivnosti. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. obuhvata period od trideset godina. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. Ipak. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Radeći sa lju­ dima. mada je malo nas to znalo. Tek kada s a m razrešio svoj strah. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. pričom. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. Posle mnogo godina. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. seksualnim inhibicijama. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. učio sam od njih. pesmom. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. u stvari.

da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. Okrivljivan je D. odrasla osoba. Projekcija E. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. Na primer. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. niti proradio. Tako se. Ali. mek102 Šajući i topeći krutost tela. ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. Ipak. Negiranje B. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 . Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja.ramom. radeći sa mišićnom tenzijom. panike ili užasa. tuge i bola. okrivljuje ili racionalizuje. t a k v a integracija se teško postiže. Tipične ego odbrane su: A. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat. p r v i m i trećim. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. m a d a je on važan. Ispoljavanje besa je takođe korisno. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. kad god je to moguće. sa pratećom. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. S t r a h je teže i važnije izazvati. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. projektuje. katartični efekat oslobađanja vrištanja. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. Nepoverenje C. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . oni ne bi bili uklonjeni. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Međutim. besa i tuge je kratkog veka. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. nastaviće da vrišti. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. On će katartični proces zameniti inhibitornim. Po m o m mišljenju. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. prvi se bavi intelektom. beznađa. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. Ne retko. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. a treći emocionalnim o d b r a n a m a . A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. Ako neko radi sa drugim slojem. Racionalizacija i intelektualizacija.

tužna. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. S d r u g e strane. To znači. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje.zvuk. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. ali bi u svemu učestvovala srcem. uplašena ili radosna. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. Međutim. takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. bili bi koordinirani i sasvim u redu. Mog­ la bi da b u d e besna. Opisujući tu osobu. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. kao i da redovno idu na masažu. već p r e m a situaciji. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. Rad na telu kao. poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. P r e m a tome. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. volela bi da radi sve što radi. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. Prateći vrištanje. Ali. Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. što bi značilo da osoba sve radi od srca. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. Svako ko je posmatrao 105 . Imajuću u centru pažnje probleme tela. što su masaža ili joga-vežbe. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. imaju pozitivnu vrednost. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. igru ili seks. zavisno od situacije. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu. Svi impulsi bi išli od srca. nije terapeutski pro­ ces. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. govorim o idealu. Pretpostavimo. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . u cilju diskusije.

stvorena je predispozicija za anksioznost. a umesto toga je ugušila svoje disanje. Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. kroz koja impulsi ne mogu da prođu. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija.) 23 Carl Strough. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. Ne sluteći emocionalno rasterećenje. Breath (New York. Bilo mi je jasno šta se desilo. na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. što znači „gušiti u tesnacu". ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. što bi. 106 107 . U širem smislu. William M o r r o w . Nakon rasterećenja pla­ kanjem. Tesnac se može odnositi. Reagovala je. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje.. to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. Depresija i telo. Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja. koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje. Cim je počela da plače. postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. disanje joj je postalo ponovo lako. Angst . U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. na primer. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). . To prolaženje može biti praćeno anksioznošću. kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. koje je trajalo neko vreme. već se zadržavaju i „guše". uzan prolaz između glave i ostatka tela. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). Frojdovog biografa. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. Ali. Ta veza. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. (Prim prev. a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. Ne mogu da dišem". U mojoj poslednjoj knjizi. pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. kao što su vrat i struk. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. uspravila se p o t p u n o upaničena. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti.U pismu godinu dana kasnije. snažno jecanje. tesnac se takođe može odnositi na vrat. 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. Iznenada. što dovodi do stvaranja anksioznosti. Ako zgrčenost postane hronična. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize. Na nesreću. koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost". da jesu. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. 1970).

Stežući struk. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. n a r a v n o . Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. međutim. mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. seksualni po­ remećaji su česta tegoba. koja su potekla od srca. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. stvarajući anksioznost. Međutim. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . on ili ona razvija j a k u anksioznost. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . održavanje o d b r a n a postaje deo života. Međutim. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. prema tome. N a ­ ravno. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. i čovek može biti toga svestan. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. Međutim. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. O d b r a n e se privremeno predaju. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. Započeo sam ovo poglavlje. ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. ili. ima samo zadovoljstva. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. on je ranjiv. to je p r i ­ roda života. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. drugim recima. U t r e n u t k u 109 . U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". To se može desiti i u terapiji i van nje. da izađe ili napusti svoje odbrane. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda. o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. seksualni im­ pulsi. P r e m a tome. A k o se to desi. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. svako je od nas ranjiv. pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. ili k a d a one popuste. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. Slično tome.Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Svi smo mi smrtni. čovek pokušava da priguši ta osećanja. Moramo. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. Ali. ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. U mnogim slučajevima. n e m a anksioznosti. razviju spontano.

Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. Dok je čovek u t i m granicama. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. kroz suženja. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup. Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. R u k e to isto čine. čulni receptori. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. jer bi to vodilo smrti. A k o su ti kanali otvoreni. p r e m a perifernim organima tela. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. to je ograničen i s p u t a n stil. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. života. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. neće biti anksioznosti. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 . ugrožavajući život organizma. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. Glavni organi gdave su mozak. po­ većanje anksioznosti i. doživeće vrlo jaku anksioznost. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. najzad. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. anksioznost može porasti. Kiseonik. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. Osim kod mozga. U t o m smislu. oslobo­ đen je anksioznosti. povećanje zadovoljstva. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. nos i usta. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori.ranjivosti. Ali.

To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. kako bi inhibiralo t a k v e impulse. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. osobi je skoro nemoguće da zaplače. prva posledica je stvaranje anksioznosti. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. postaju nemirni. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja.postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. Zdravlje je. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . dok je drugi k r a j . stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. Takođe treba da se naglasi i sledeće. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. igračku ili. naglasiću. U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom. što stvara v i b r a n t n o telo. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . sa s t r a h o m i čežnjom. energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. Osoba će postati nervozna i uznemirena. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. Na nesreću. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. a u psihi k a o karakterološki stavovi. i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. beznađa. Nežan poljubac je slična akcija. nivo otpuštanja neodgovarajući. To utiče i na disanje. energetski nivo se može održavati na visokom nivou. Ze n 8 113 . To je njihov način izražavanja ljubavi. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. kao posledica dubokog disanja. kasnije k a d a od­ raste. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. imaju grčeve i plaču od besa. voljenu osobu. zbog inhibicija samoispoljavanju. sa impulsima da se grize. bilo kroz plakanje bilo kroz bes. što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. osoba m o r a da prekine di­ sanje. 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. s d r u g e strane. besa i ljutnje. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost. Na površini — t j . K a d a su tenzije snažne. takozvani repni. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". živo i puno osećanja za život. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. intimnošću. Život nije pa­ sivna operacija. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. Kada je. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje.

Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. anticipirajući zadovoljstvo od hrane. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. Bol se. doživljavamo anksioznost. njeno srce čezne za lju­ bavlju. Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju.Pa ipak. telo želi da b u d e slobodno. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. se plašio da. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. kao što svi znamo. Ali. kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom. osoba nije m r t v a . Za k r a t k o vreme. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen. dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. to uradi. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. a što dalje od bola. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu. stvarajući stanje anksioznosti. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. To je bioenergetska orijentacija. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. da luči pljuvačku. ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu. jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. njena osećanja hoće da se izraze. Međutim. a l i 8« 114 115 . dajući mu odmah posle zvona h r a n u .

1 117 . pošto je svaka odbrana ograničavanje života. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. to podrazumeva da su pokreti tela. jer što se ranije anksioznost javi u životu. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. povla­ čenje. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. na žalost. pošto su roditelji izvor h r a n e . tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. kao što sam pomenuo. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. usledila bi s m r t te osobe. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " .Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. n e s p u t a n i i otvoreni. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. Ali. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. Prirodno. frustracija. Drugi važan faktor je vreme. Ukoliko bi to bio slučaj. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. Osećanje zadovoljstva možemo. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. to ne traje dugo. k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. Ali. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. Tako. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. Ali. p r e m a tome. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. bioenergetski terapeuti. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. posebno unutrašnji pokreti. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Zatvaranje. Dok se ne. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. dete je svo jezgro — tj. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. Mi. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. To je biološki normalno. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. a to je k a d a posežemo za nečim. uspostavljanja kontakta. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. ona je delimično i smrt. po m o m e mišljenju. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka. Anksioznost koja iz toga proizlazi je. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. svo srce. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. Roditelji. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. Posezanja. ritmični. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću.

koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara. koža je ružičaste boje i topla. već bola. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen. dok je druga hladna. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. genitalni a p a r a t i dve noge. posebno seksualnih osećanja. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. k r v i i energije ka periferiji tela. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. K a d a je osoba zadovoljna. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. pati na brojne načine. k a o što su grudi 119 . Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra. A k o je impuls potisnut. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. uključujući senzorne organe u tom području. Takvo reagovanje. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. njene oči sijaju. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. d v e r u k e . i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. što je u stvari somatski aspekt bola. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . meka i sjajna. napeta i bezbojna. ali se razlika može videti i osetiti. i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije.

Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. 120. d r u g i je fizički ili somatski. zavisno od stepena u kome neko poseže. n a r a v n o . Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. Tih šest tačaka se žetak organizma. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta. izvestan stepen protezanja je moguć. napunjeni osećanjima i prošireni. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha. vida i mirisa. i. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. glava može štrcati. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. ukusa. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene. biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. 121. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka.kod žena. Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. najintenzivnija. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. slika na str. predstavljalo najisturenije delove. tačka 6 je genitalni aparat. kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. šest p o d r u č j a bi. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. n a r a v ­ no. Pošto je vrat pokretljiv organ. Slično. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. suve ili napete. g d e je n u m e r i s a n o šest područja. energetski posmatrano. Na primer. Energetska inter­ akcija u seksu je. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo.

Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja. 25 : Ali. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. p r e nego mentalnog i fizičkog. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. koja je p r e d m e t svesne kontrole. što je proces koji stvara ego ideal. birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije. Nesvesno. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. Prigušen impuls nije izgubljen. Lowen. tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. Na primer. zadrža­ vajući dah i stežući stomak. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. prema tome. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. koji ograničeni svet porodice ne nudi. Ako je to učenje a clt. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Međutim. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 . P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. između sebe i drugih. Ego formira sliku spoljašnjeg sveta. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju.. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. kao što je prikazano na crtežu na str. p r e m a tome. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. stežući grlo. Ta dva sveta nisu potpuno različita. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a .organizma. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. The Physical Dijnamics of Character Structure. Nasuprot tome. preuzeta od Raj­ ha. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. U prvo vreme inhibicija je svesna. a t i m e se r a m e n a povlače unazad. 121. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. Osnovna teza bioenergetike. ne može se beskonačno održavati. odakle ne utiče na svesnost.

ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. op. verovatnije. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. izazivanje i okrivljivanje. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. Na v r h u je ego. Oni stoje na zemlji. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. 125 . Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima.malno. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. projek­ cija. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. Međutim. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. Druge ego o d b r a n e su negiranje. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. sada ugrađen. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Oklop. Po njemu. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. clt. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. Stoga se oni zovu ego odbrane. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. već gomilu. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. ali i bukvalno. međutim. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. kao što sam ranije e 134 135 . Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. Ali. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. ona protiče ka periferiji tela ali slabo. što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. Dlakavost je obično smanjena. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. slabi pod stresom. oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. tendencija da se oslanja na druge. čiji je rezultat izduženo. uočava se linearni razvoj. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. Muskulatura je nerazvijena. n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. podržavana i da se o njoj n e k o brine. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Stopala su takođe t a n k a i uzana.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. to daje telu dečački izgled. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. t a n k o telo.

T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. ukoliko se izrazi. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka. m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata.pomenuo. k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. On stalno gleda u druge. što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . naime. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. 1 136 137 . Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. a ne da ih podriva u korist ego ideala. Ta struktura može biti veoma složena. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. ako se ne suprotstavi nasilniku. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". zbog njihove pomoći i podrške. u k o m slučaju. dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j . gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. da bi ga oni napunili. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. bilo da je ona umrla. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. Uopšteno p o s m a t r a n o . Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. koje. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. Zbog niskog energetskog nivoa. naročito seksualnih osećanja. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje.titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno. ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. Moram shva.

i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. ona je takođe zavisna od te osobe. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. ergo. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. To zatvaranje očiju. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". 138 . Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje.Glava je previše energetski nabijena. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. Težnja da se b u d e na v r h u . Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. da se ne bi videlo i razumelo. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. Telo drugog tipa. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. on mora biti pobednik u svakom takmičenju. PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o . Oči su b u d n e ili nepoverljive. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . nisu otvorene za među­ odnose. Ona je takođe rigidna. Biti kontrolisan znači biti korišćen. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. ali bez kontakta. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. da se uspe. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. u predelu koji se može naz­ vati oralnim. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. lukavom zavođenju. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije.

op. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. clt. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem.. Potom. 191. ah ostaje potčinjena. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju. njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dete će se ili uzdići iznad potrebe. ili će zadovoljiti potrebu. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. on je sasvim suprotan iz­ nutra. U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. međutim. Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali. što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. negativizma. ograničena je ekspresivna akcija. BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. Taj naboj se. Cilj toga je da priveže dete za roditelja. ipak. snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo. neprijateljstva i superiorno­ sti. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. U p r k o s tom problemu. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . ali nije zaleđen. str. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. čvrsto drži. Potčinjenost je samo na površini. u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije .niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Čvrsta. Tačno je da mazohista pati. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. 28 140 141 . Međutim. i pošto nije u stanju da to promeni. dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem.

Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. otac je pasi­ van i potčinjen. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. čvrsto. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. 143 . Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari".Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u . Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe. dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. negativističkim stavom ili neprijateljstvom. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena.stoj nijansi. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. na nesvesnom nivou. Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. Podvi janje zadnjice. Posebno je karakterističan k r a t a k . mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred. 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana. što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. m e đ u t i m . koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. to se negira ina­ tom. zbog stagnacije energije. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. agresija je u velikoj meri smanjena. požrtvovana majka bukvalno guši dete. Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. Dominantna. zajedno sa težinom i napet ošću odozgo.

Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. Pojedi sve iz t a n j i r a . Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. T a k o se glava drži vrlo visoko. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. a rigidnost nepopustljiva. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. da ne bi u p a o u klopku. dok je bio dete. Svi pokušaji pružanja otpora. Daj da m a m a vidi" itd. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. „Budi dobar dečko.Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. otud rigidnost. Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. osoba je živahna i vibrantna. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen. I kaki redovno. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. Prirodno. K a d a je zadržavanje slabo. ali ograničava njihovo izražavanje. borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. kičma je u s p r a v n a . Pacijent se. . Bez obzira na to. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Na nesreću. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. prljan ja ili prkosa. Zadržavanje impulsa je periferno. . Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. ima različitih stepena rigidnosti. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. Zadovolji svoju m a m u . naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. uključujući temper tantrume. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. što omogućava samo reakciju inata. a zavr­ šava se porazom. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. 10 145 . To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. bili su slomljeni. što dopušta oseća­ njima da protiču. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom.

To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . Ako je rigidnost jaka. Tako. kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom. rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. živahnost gestova i pokreta. kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. Imam jedan završni komentar. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. Viđenje u tom svetlu. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. takođe. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. i viktorijanski tip histerične žene. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. Kao što je prikazano na dijagramu. izgledati blesavo. zbog zaleđenog energetskog sistema. Zbog snažnog razvoja ega. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. njegovo srce nije odsečeno od periferije. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. kao led — lomljiva.ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . on uključuje faličnog. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. Erotsko zadovoljstvo. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. Uopšte uzev. Delom. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. ETIOLOŠKI I ISTORI. već ljude. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je. oči gube nešto od sjaja. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti. on se plaši da će. Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. ne izgubivši uvid u celinu. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. sa podlogom na kojoj stoji. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. ukoliko se prepusti. sklona takmičenju i agresivna. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. t j . Pasivnost se doživljava kao ranjivost. posebno na genitalnom nivou. ali je retko inadžija. narcisoidnog muškarca. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 . Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. na. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav. Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. tako da se radije drži povučeno. ambiciozna je.

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

Međutim. mlada žena. na primer. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. što onda vodi do beznadežnog ponašanja. 127. str. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. radi boljeg razumevanja. kralj. Ibid. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. str. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. ona je čistija nego d r u g e žene. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i .pretenzije'. 154 155 . ona nastoji da se zado­ volji. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . 25. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja.. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. opasnost iluzije je da produžava beznađe. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj . u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu.. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. 33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. U tom beznađu. Na pri­ mer. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. ali je u svakom slučaju ulaganje znatno.borbi za život. r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. J e d a n moj paci­ jent mi je. Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'. pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. 121. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će. str. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće.. Međutim. S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. otkriti njeno zlatno srce. veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. veruje da je ona čista. koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. sa puno vrlina. 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. Sto je ozbiljnija t r a u m a . čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno. . ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. Do tada treba da održavam svoje . U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu. . P r e m a tome.

Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. u stvari. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. to mi nije izgledalo kao realan predlog. što se sreće kod shi­ zofrenije. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. obrta­ njem značenja. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. iako je to njegova realnost. on je bio ubeđen u svoju darežljivost. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio"." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. Treba da pokažem da sam nešto posebno. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. Ali. Uprkos tome. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. Napoleon. cit. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. situacija posta­ je opasna. A h . ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. reče on. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. Interesantno je da ta Lowen. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. ali da se njegova ljubav ne ceni. ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. ne na k o n s t r u k t i v a n način. Neuspeh. kao što se neretko dešava. On je osoba koja voli. Antiteza moći. U samoodbrani. postaje uzbu­ đena i govorljiva. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. „Ja hoću da ti dam šta ja imam". uspeo da je hteo. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. U shizofrenom stanju iluzija dobija. kao rezultat toga. Njegova lju­ bav je uzdržana. j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. da bi ispunila tu iluziju. podržava iluziju superiornosti. Tako. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. bio je odgovor. ali ne i akcijom. pošto je on spreman da deli sve sa mnom.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. — „Dva dolara". Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. op. stanje nezadovoljenosti svoga tela.000. tako. rigidna osoba voli osećanjima. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete.može spustiti tako nisko da radi obične poslove. nije slobodno. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Osoba. šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. Pleasure. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. što je tipično za tu s t r u k t u r u . Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. 157 . formu obmane. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. Počeo je da se suočava sa realnošću. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. boginja Izida i slično. što znači da bi on. jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Međutim. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. naime zadovoljstvo. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu. Ako neko uzdržano izražava ljubav. a to se ne može održavati. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos. K a d a psihopatski karakter stekne moć.

iluzija nije potpuno pogrešna. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. ona se potpuno „kači". a o kome je sećanje potisnuto. radeći ga. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. za nesvesnu zakačenost. prev. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. „bešeJ " . Nesposobna da mu priđe. ali. genije nije daleko od luđaka. „višenje". Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. ali ga ne može razrešiti. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. m a d a znam da ona mora posto­ jati. „kačenje". često kažu ljudi. on može malo da da. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. on je u stvarnosti bio bespomoćan. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. visimo. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. da zatvara čoveku oči pred realnošću. (Prim. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. s d r u g e strane. naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe. „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". Svaka zakačenost. ali se plaši da ga napusti. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti.hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. znaj. Budući da smo obešeni. Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. Međutim. samo ponašanje je p r a v a stvar. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. imaćeš moć n a d njim. ona se usled toga oseća zakačeno. Jedina ideja koja mi pada na pamet. noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. a prevođeno kao „obešenost". U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja.. Ako je osoba svesna konflikta. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. stiče sigurnost koja mu je potrebna. Na nesreću. S jedne strane. postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . Kao što svi znamo. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. Slično. Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. m a d a u manjem stepenu. „zakačaljka". U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. I to takođe važi. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. svesna ili nesvesna. navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste". koja. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. i nesposobna da ga napusti. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu. Istina. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. iz straha. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. ima elemenata real­ nosti u tome. „zakačenost".) n e 35 3e 159 . Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. ne na ponašanju. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. jer. a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. zbog želje. U svetu odraslih.

U najmanju r u k u . Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. setite se šta se dešava kada se napijete. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. reče ona. to je moje iskustvo. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. Isto­ vremeno. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja.r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. na koje je pacijent izvanredno reagovao. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. mada neke lako izlaze na videlo. Ja ne znam k a k o je ona znala. i nastojanja da se ispuni iluzija. u energetskom smislu to nije uvek slučaj. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. u stvari. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. koje ne mislim da je jedinstveno. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. To se može 161 160 . Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. Tako je to trajalo nekoliko godina. Međutim. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. s druge strane. što je izgledalo da objašnjava problem. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. iluzije i fantazije važni. što je bilo teško razumeti. da kažem drugačije. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. s jedne strane. On nije voljan da odustane od iluzije. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. ar biti uzrok kasnije depresije. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. ili. pokretu i izražavanju ose­ ćanja. možemo zaključiti o iluziji. svako ima noge na zemlji. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. to znači. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. a k o n t a k t je nesiguran. Ta mišićna napetost. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. međutim. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. Negirao je osećanje tuge. On je priznavao da je još u v e k depresivan. Videći tip zakačenosti. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. na primer. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. možda zbog stida. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. Ali> depresija se nastavila. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. U pijanstvu od alkohola. Bukvalno.

P r e nekog 162 163 . a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. najčešći je onaj koji se vidi kod. u najmanju r u k u . Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. Zaljubljena osoba pleše. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. u stvari.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. To nazivam obešenim k a p u t o m . potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. S d r u g e strane. R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena. u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više. za­ tim se energija povlači iz glave. r a m e n a normalno padaju. predstavlja negiranje straha. jer negira strah. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. a sama emocija je potisnuta. Lice gubi boju. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. a g r u d n i koš je podignut. kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. a glava i vrat istureni. ili. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. Ali. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše. To prati odgovarajući protok krvi. Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. Plašiti se. Podignuta r a m e n a su izraz straha. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Međutim. a živahnost je smanjena. Sto je veće povlačenje. pogled postaje t u p ili staklast. Covek se oseća kao da plovi. Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. Bez obzira na to. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. a čaljku. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. pošto se u energetskom smislu. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. on izdiže sa osnove. ili u smislu osećanja. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. To se može. zovemo je floter (onaj koji plovi). hoda kao po jajima. na primer. ali povući. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. Ko se plaši. rume­ nilo lica i opšta živahnost. kao i iz donjih delova tela. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti. Kada izra­ žavate ljubav. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". kako ga ja zovem. Emocionalno je to je priroda zakačaljke. to više izgleda da se čovek diže. Ruke labavo vise. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. taj aspekt telesnog položaja. da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. tipa obešenog k a p u t a . nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati.

Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. Kod životinja. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. Watts & CO. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. na mestu spa­ janja vrata. a pri­ lično^ je često kod starijih. 1934). da mu je stomak uvučen. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. Zbog izgleda. a glava na kratkom vratu takođe isturena. karlica se povukla unazad. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena. često praćena pretećim pokretima. akcija je „izgleda univerzalna. prekidajući luk tela. Gledajući njegove noge. da zadovolje svoga tatu i porodicu. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. u stvari. K a d a je pokušao da se savije unapred. zapaža Darvin. r a m e n a i trupa. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. str. što ga je veoma uznemirilo. str. nakostrešenu duž fcda. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu.v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. što je objašnjavalo teškoće u seksu. 41. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem". od vrata do slabina". Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. p ^ a jli mačke. Nije mu išlo lako sa devojkama. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. Kod mesoždera. ta­ kođe. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života.. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa. što je. Ali. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. 40. Rekao je. karlica isturena i stegnuta. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. a ne verbalno. The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. ta 38 164 165 .

Međutim. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. što ja zovem k r s t . To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. To dovodi do zakačaljke. Bilo je k r u t o i nepokretno. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem. što. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča.. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. s druge strane. n a r a v n o . Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. što izgleda kao omča. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima. a to je — postaviti se na pijede- stal. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. Najzad. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. Zaista. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica.osećanja. s jedne strane. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. Ako tražite 166 167 . i bes i frustracija. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi.

Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. a kada noga počne mnogo da je boli. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. Ali. Moram dodati da je ta. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. opisan u drugoj glavi. kao i priroda zakačaljke. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. taidži-časove za stanovnike i posetioce. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti.od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. to takođe ima bukvalno značenje — naime. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . kako bi se po­ javile vibracije. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. i to postaje očigledno n a m a oboma. Ali. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. Ali. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno. P r v a je bila položaj luka. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. i da ima nerešene emocionalne probleme. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. energetski govoreno. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 . nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. kao i ostatak bioenergetike. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. Koristio sam tri vežbe. P r e nekoliko godina u Esalenu. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. ali ne osećajni ili energetski. ali ova osoba nije tako reagovala. Rekla mi je da. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. zakačen. Dokle god osoba nije uzemljena. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim.

m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. Naravno. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. Međutim. ona prosto nije osećala noge. Kao posledica p r v e dve vežbe. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. Bioenergetski govoreno. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. Jasno. držale su me. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. Na primer. Nije osećala da joj je hladno po nogama. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. ukoliko osoba nije uzemljena. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. koji je obično prigušen. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. Izvesno je da ta veza postoji. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. doživeti anksioznost ili kolabirati. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. hi­ steričan. kao Sto su granične shizofrenije. postaviti osobu na njene noge i stopala. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. osećajući to vibriranje. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. Jednoga dana. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Na primer. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. Članci me bole. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. napunio sam šezdeset tri. koju sam mogao lako ukloniti. tako sam nastavio da radim na sebi. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Pa ipak. Ostala je u tom položaju neko vreme. svi su izgledi da će se to osećanje održati. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom.tu važbu po dva p u t a na obe noge. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama. kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. I. k a k o sam našao. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren. Dok je radila treću vežbu. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. Covek može postati rastrojen. dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. Nikada ih ranije nisam tako osećao". noge su počele da joj vibriraju. koja je. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. ili da se izazove požar. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Ovo je prvi put da sam bila u njima". velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. a luk na sto­ palima mi hvata grč. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. Sada bih voleo da opin 171 .

Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. Najčešće. prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. jasno je da je t a k a v slučaj patološki. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. Neki. njima se vrti u glavi. Kasnije sam prevazišao taj strah. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. Kačeći se za odnos sa nekom osobom. n Lowen. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Ima. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla. op. Pleasure. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . Najzad. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. drugih koji su lišeni te anksioznosti. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. čvrsto j°je na svojim nogama. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. kao Indijanci. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. pak. Teškoća je u prelaznom periodu. jer za njih to znači biti sam. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. dok sam radio u zabavnom par­ ku. što znači stajati sam. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. osećaju da gube ravnotežu. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Kao odrasli svi stojimo samostalno. za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. vozeći se sva­ koga dana toboganom. o osećajući veliku anksioznost. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. jer sam dugo patio od straha od visine. počeće da plače. cif. moja anksioz­ nost bi bila ogromna. to je realnost našeg bitisanja. i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom.

tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. da se više ne oslanja na druge. Bil je bio zakačen za liticu.. Ako prihvatimo tu analizu. bezličnu volju. Bilo je užasno". je bilo nesigurno. ali prvo je trebalo slomiti larvu. Pustiti se. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. Bio je u isku­ šenju. anksioznost se ne doživljava. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. Očekivali bismo. a one su se srušile. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. mada tamo nisam koristio taj termin. Popeo sam se na stepenice. u IV glavi. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. 107. Ako se to bukvalno shvati. kada v S a tc n i 174 175 . Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. ali j e bilo potpuno bezbedno. Međutim. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta". U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja. ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. Dok se njihao držeći se za ivicu. znači pasti u smrt. Ali. grubo rečeno. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. kao što se obično dešava u snovima. u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. To proizlazi iz koncepta da je. što Bil nije bio spreman da uradi. Bil je bio planinar. Nije sc plašio visine iL' padanja. Ali. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. Bilo je bolje nego ostati sam. prema tome. sa malo osećanja u njima. Nije se plašio. U opštoj diskusiji o anksioznosti. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. koja ga je obmotala kao larva. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. jedan od najboljih po njegovim recima. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. um mu je bio ravno­ dušan. sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. str. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. . Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . clt. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. op. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. Imala je opsesivne fantazije padanja. The Betrayal of the Body. Nije mogla da ras t 0 Lowen.no negiraju svoj strah. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. 38 Bil nije osećao strah. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . tražeći prstima noge oslonac. j e r s a m znao da on ne može pasti. Zeleo je da padne.

To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. on je n a d sve­ tom. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. s ft 2a ( 12 177 . ne volj­ nim aktom. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. nego superiornom snagom prirode. jer u ego ili volja provocirani. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. Da bi padanje bilo efikasno. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen.podloga pod nogama gubi stabilnost. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. K a d a čovek stane preda me. jer ga noge više ne drže. savijajući koleno na kome stoji što više može. sve bi uneredio. kada padne. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. Biti dole. samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela. što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. u ovom slučaju gravitacije. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. Na kraju se mora predati. S jedne strane. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. koju smatram vrlo efikasnom. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. Drugom nogom lagano dodiruje pod. tako da se. zato što će pasti iza ili unazad. Dokle god je gore. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. pošto osoba kontroliše spuštanje. načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. Ako se njegove noge puste da idu. ta vežba podseća na Zen koan. znači poraz. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. to mu postaje zastra­ šujuće. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. Ali. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. što služi samo za održavanje ravnoteže. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. mada je učinjen bespo­ moćnim. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. Realno govoreći. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. Bilo šta da je u osnovi toga. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. spusti na ćebe. Ali. neki stepen slobode i nezavisnosti. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. Ako je za održavanje položaja angažovan um. dosad se niko nije povredio. treba da bude nevoljno. iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti.

Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. osuđen je na propast. 12« 179 . k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti." Opet je pala i plakala." Zatim je dodao: ." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. Ali. doživela je veliko rasterećenje. " „Neću da propadnem. Taj p r a v a c je prema dole. stojeći na jednoj nozi. Mogla sam ostati zauvek gore. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh". m r t v i m nogama." „Uvek propadnem. To je neostvariv cilj. i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. po dva puta na svakoj nozi. Ali ne mogu." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. n e m a načina da se izađe iz te borbe. kada izgo­ vori tu reč. Drugi. a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. Najzad. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava.." „Ne mogu zauvek ostati gore. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . Tada borba postaje ozbiljna. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste. on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta. Sem predaje. dozvoli svome telu da kolabira. Ali. ja propadnem. Zemlja je bila vrlo blizu. ili „Neću da budem neuspešan". Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. pak. Drugi vide vodu u koju će bućnuti. jer je to ono što će se stvarno desiti. To kaže odlučno. " „Neću da p r o p a d n e m . Na pri­ mer.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi." „Neću više da pokušavam. glas može da se podigne. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. nekad sa stegnutim pesnicama. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem". jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. ja ne želim da propadnem. Četvrti put: „Neću propasti. vide lica. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe. da pusti da se razviju osećanja. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju." Sa tim recima pade i poče da plače. Uvek ću grešiti. bilo majke ili oca." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. m o r a m pokušavati. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. Neretko. 178 Treći put: „Ali. Vežba je efikasnija ukoliko čovek. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano. j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu." „Ali. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. " „Uvek p r o p a d n e m " . Nisam m o ­ rala da propadnem. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj. Drugi put: „Neću da p a d n e m . dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem".Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. Prvo. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. kao i stajati zauvek uspravno. prema zemlji i realnosti.

za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. Da je on to uradio kao dete. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. S a m sebi k a ž e m : . U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. ali Džim nije imao drugog izlaza. skoro godinu dana bolestan. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. ali sam pao. ona bi ga progutala. Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. što u bolnici što a n nje. Samo što je ispričao san. P o v r e m e n o sam e v 181 . Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. Cak sam i pokušao. Ako se prepustim." Rekavši to. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. Održavaću se zauvek. K a d a svi druge završe. ja se bojim da ću umreti. To je bilo malo rasterećenje. Kada sam bio dete maštao sam da letim." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Pošto j e vežba padanja bila gotova. ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene. ja ću propasti. Ako ja njih ubijem. tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. Trebalo bi da mogu da se održim. Ali. k a d a sam to rekao. „To je dug put. Ja s a m kukavica. dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. polako. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji. To je psihopatska odbrana. odsutan i počinjem da se znojim. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. Njen m o t o je bio . što više p o k u š a v a m da ne pušim. Rekao j e : „Ja ću pasti. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila. Osećao sam kao da je to borba života i smrti. Bojim se da ću dobiti rak pluća. a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. ne bukvalno." Obraćajući mi se.Džime.Teškoće rešavamo odmah. postajem smušen." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. ako izdržim. umreću. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije." Džim je bio psihoterapeut. ah. Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. vrednije bi radio'." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . Ali. Preveo sam to u reči i to je bilo . Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. ja osta­ jem zakačen. uspeo sam. i po penisu. ja sam ću biti ubijen. plačljiva beba." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. rekao j e : „Ako padnem. ja sam pobedio.ja ću umreti'. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. ja s a m već propao. Ako prestanem da se borim. Ja neću pasti. to više pušim.Ja ću pasti'. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. biću ubijen. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. Bila je boa konstriktor. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan." Sebi je r e k a o : „Džime. „Dokle god je sve u redu. Ljutim se na sebe što se lako predajem. držaćeš se gore zauvek. Rekao j e : „Naravno. popuštalo. Osećam vrlo snaž­ no tu ideju.Ubiću te'. g u r a m i borim se. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. da nisi bio zabušant. ali se mogu zauvek zakačiti za nju. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. stegao je pesnice. ali ne p a d a m . Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. on nije bio 180 u stanju da se preda. Cak ni sada. G u r a m . Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . umreću." I onda se stvarnost potvrdila. i ja idem nogu p r e d nogu. Mislim da sam zabušant." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. osećanje koje sam imao bilo je . Sada.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. M o r a m je držati. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj. upašću j a m u bez dna.

Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. mada boli. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. znaju da mogu sebe podići snagom volje. Onda. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . tako da ih zamara. mada ne predstavlja stvarnu opasnost. šaljući nas napred. koja je predstavnik zemlje. neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. koji onda može biti analiziran i prorađen. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. ja sam izdržao. ako p a d n u . Te­ lom može proći d r h t a j . On se zamorio. U isto vreme. Ne možete pasti ako ste već dole." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. koristeći svu svoju snagu volje za životom. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. Herkul je gubio. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. a čovek ipak ne pada. Tada. pošto padanje može izazvati strah od umiranja. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. čvrsti tešilac koji je uvek tu. telo se može opet podići. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. Najzad. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. smrti njegovog d u h a ako se preda majci. Ali. kao i majka zemlja.bivao u komi. U isto vreme. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. pisao je. možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. Pod je postao prijatelj. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. Biljka se. Jer. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. Džimov strah od smrti. koje terapija treba da obezbedi." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. jer kako kora­ čamo unapred. Dizanje je kao rast. n a r a v n o . koje treba da budu izvor snage u n a m a . m r t v e noge". Stopala su ispružena iza njega. U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. naginje se u n a p r e d 183 . samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. zemlja je tu radi nas. da se preda i da veru je svome telu. stvara se pretnja opstanku. kao u Džimovom slučaju. majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. ali umesto da dobije bitku. na primer. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. Na nesreću. koji vas čuva od teških povreda. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. izvori su naše snage. Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. Majka. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. „jeste kontakt sa podom. kada noga konačno popusti i čovek padne. Ostajanjem zakačen. ona ne vuče sebe naviše. pri vučenju dolaze odozgo. Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. zbog energetskih procesa tela. disanje postaje dublje. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . što ne vodi nikuda. Oni. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. diže iz zemlje. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. Zem­ lja je simbol za majku. na ćebetu a podu. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije.

a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. i na infantilnom nivou. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. Ako je to pravilno urađeno. t v r d a srca. Čini mi se kao da skoro vidim kraj. kao b u n a r . grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. sedam ili osam godina. ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. mišićavi. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. težak izgled. p r e nego trčanje i igranje. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. Njih dvoje su bili niski. predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. Međutim. Celog života sam imao snove padanja. dići će se. Ako neko ne može da p a d n e . Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. Sedeljka nije okončana. da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. nije lako uraditi tu vežbu. k a d a s a m imao otprilike šest. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. nesposobno da izađe napolje. tornju. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . 185 . Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. nje­ govo telo je labavije. Takođe. Najčešće. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. U osnovi tog problema je anksioznost padanja. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. kao u slučaju buđenja ujutro. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina. Ali kasnije. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. Hteo sam da b u d u zajedno. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. Najčešće. ali padaju kao bebe. Ako volja nije p o k r e n u t a . O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima. Telo mu je imalo drveni. Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. Zatim. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Sada. k a d a s a m bio student. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. Vrlo je duboko. Debeli. Uradio sam to. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. Vežbom. ne može se ni podići. To je jasno u slučaju fenomena spavanja. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Večera nije bila važna. sanjao sam da mogu da letim.

Pfajfer ističe studije o pavijanima. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. Son.0sećam olakšanje od padanja. prev. pao sam na nos. ležao je na ćebetu i r e k a o : . Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije. Rajh je 1945. str. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. za t r e n u t a k reagovao usplahireno. U svakom slučaju. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. prima­ tima koji žive na drveću. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. Filogenetski razvoj ljudskih životinja. Kada sam pokušao da uzletim. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. Ali. Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. nije se mogao smiriti." Pošto je Mark pao. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. Harper & 186 187 . Bilo je obilja hrane. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. počeo je snažno da plače.Stvarno sam i probao da poletim. (Prim. a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. onda bi povratio ravnotežu. život na drveću ima i prednosti. Ali. život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. ukoliko joj je slobodna. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. 1969. kao veverice na primer. u šupljinama drveća. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. Naravno. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. Za 39 majmunsku bebu. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. kao što danas žive neki majmuni. A padanja su bila česta. 31 The Emergence of Man (New York. gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima.. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna. Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. On bi se odmah probudio. beba postaje uplašena i anksiozna. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. Glodari. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja. sa intenzivnim strahom u oči­ ma. 21).) 40 John Pfeiffer. Ako se iznenada izvuče taj oslonac. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . U vezi beba. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. p r e m a tome. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. Ali. gaje svoje mladunče u gnezdima. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . predstavlja uzrok anksioznosti padanja. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. pokuša­ vao da podigne glavu. dok su me ljudi gledali.

podići. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. Wilhelm. „Bilo je. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena." Ovo je r a đ e n o na nežan. 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke.pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. 120—138. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". To je pomagalo. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. Prvo. « Ibid. igrajući se sa deteReich. k a d a nije sisalo. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. i najzad. počela je da se grči. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja. što je Rajh nazvao orgazmom usta. smireno i živo. To je takode bilo uspešno. The cancer Biopathy Institute Press. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n . Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. str. disanje otežano. Orgone Institute Press. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. 8. k a o što to rade primitivne žene. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. beba je izgledala uznemi­ reno.. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. Dete nije bilo dovoljno nošeno. K a d a se to prekinulo. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. Grudi su mu posta­ le osetljive. 329. Tek kada smo ga podigli on se smirio . 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. Treće. nema osnove na kojoj će se stajati. u stvari. 3. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. 41 tom. P r e m a Rajhu." Reich. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka". Po Rajhovim recima. Ali. Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. Drugo. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. Armoring in a Newborn Infant. 330. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. što je beba shvatala kao igru. druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca. 1949). Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti. Rajh je to radio oko tri meseca. nužno . Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. što je Rajh zvao anorgonija. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. razigran način. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. str. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. majčino telo treba da b u d e toplo. Sledeći put. noseći povodac. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. a treće nedelje je dobilo bronhitis. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a .. a beba stavljena nazad u kolevku. The Orgone 188 189 ." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. kao da sebi obezbeduje oslonac. r . Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. Vol. ljuto i nesrećno. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta.. čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . 1951). I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. kada smo pokušali da ga spusti­ mo. očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. Wilhelm. st u (New York. To dete je dobro napredovalo dve nedelje. No. Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo.

Vol. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. kada san savlada čoveka. u stvari. Međutim. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. kao i tela. New York Orgone Institute Press. 45 Ako dremne. one su praktično različite. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. koja je normalno pod ego kontrolom. 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. ja brzo zaspim. To radimo ležeći. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. prev. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. Znajući to. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. je njime proizvedena. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. prema tome. Naravno. Bez obzira na to. ostajem budan. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. Ali. 32. IV. proticanje i pokret su život tela. što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. čovek to ne može znati. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. pada­ nje u san i zaljubljivanje . (Prim. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i. možemo pitati. glava joj pada. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav". jer se funkcija znanja gasi spavanjem. čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. Nekada san dođe brzo. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. već da je sama kontrola postala nesvesna. tako da nema premeštanja tela u prostoru. jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. * Reich. Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. str. S t v a r n o . Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. 1955. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. Ali. e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. pražnjenje.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. u glavi i udovima. Senzacija padanja.) 45 4 190 191 . pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. Telo iznenada postaje teško. P u ­ š e n j e . Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. Anksioznost padanja je po Rajhu. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. ako bi čovek zaspao stojeći. To se doživljava u očima. ili glavu uspravno. Naravno. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu. iz dešavanja u n u t a r tela.

ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad. Boji se umiranja. u k o m e se oseća uzbuđenje života. Buđe­ nje sa živim telom. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. padaju bez mnogo povreda. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. . Tajna padanja je ići sa padanjem. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. jeste veliko zadovoljstvo. Covek želi da se p u s t i da plovi. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. sto podseća na k o n t u r e zemlje. Deca čija je ego kontrola slaba. Bila bih zarobljena. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. ako se doživljava kao za­ strašujuća. prvo postaje svestan svoga tela. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. Ako čovek umre dok spava. Umreti. ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. što se dešava samo m r t v o m telu. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. ili da se u m r e . Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". Interpretirajući dalje njena zapažanja. Ako ono nije dovoljno živo. . znači upasti u zamku. U stvari. isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. anksioznost se ne javlja. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. ali čuvar k a ž e : „Ne. strah nestaje. ali upasti u zamku takođe znači umreti. k a d a se čovek budi. kao što su igrači ragbija. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji. Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. a r i t a m sporiji. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. 13 193 . op. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . bez mogućnosti da i z a đ e m " . Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. prema tome. može se do­ živeti kao zadovoljstvo. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. Betrayal of the Body. Ali.. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. Normalno. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. Zbog toga neki sportisti. cit. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. što je kao umiranje.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. sem što nema povratka na staro stanje. To je zastrašujuća senzacija. previše je opasno". 185. to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. onda spoljašnjeg sveta. Kod Bila planinara se o tome radilo. biti nesposoban da se krećeš. Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. sir. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. kao što se dešava svakome. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. P r e m a tome. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine.

47 sećaju tog divnog osećanja. slast stru­ janje i senzacije topljenja. 13. Ako se plašimo da ćemo pasti. može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Covek se bukvalno topi od ljubavi. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . Neki od nas se možda " Lowen. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. proticanje uzbuđenja prema dole. ali takođe i u r u p i u sto­ maku. Kako neko može pasti u visoko? Ali. To se takođe može u vožnji toboganom. Ali. što je. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. Ali. doživeti njegove padanja u vodu. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. ali. cit. sa d r u ­ ge strane. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. za­ dovoljavajući seksualni akt. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. razlog popularnosti.nesvesnom i m r a k u . Zalaženje sunca ili padanje u okean. Koristan efekat gravitacije. S t r a h od davljenja. u stomak i karlicu. Ali. odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. stajanju i ležanju. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. Taj protok izaziva. treba da mislimo o životu kao o pokretu. odraz otpuštanja energije. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. gde se pali seksualna vatra. 195 . Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. Psihološki. Dizanje. Voda je takođe povezana sa seksom. Pleasure. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. op. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. Ako je orgazam veliki pad. Od­ sustvo pokreta je smrt. koji pred­ stavljaju t a m u . kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. Ista se stvar dešava u seksu. siguran sam. kao što nastaje iz stomaka. omogućava da dođe do sledećeg pada. seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . čak težnjom ka još većim visinama. verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. onda je v r h u n a c koji to prati. U ljubavi smo u oblacima. fenomen nazvan „smrt ega". To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. izolacija. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. što donosi svetlost dana. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. praznina. manifestovano u skakanju. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. stalno težimo da se popnemo više. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. Obrnuto se dešava sa spavanjem. život nastaje iz tih područja.

ali kad god se uspravimo ni se krećemo. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. Na nesreću. Zatim. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. Kad god postoji pretnja silom. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. čovek je pod stresom. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. Naravno. ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. da bi seks imao taj efekat. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. Ali. kao što svako zna. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. Prema tome. postajemo predmet gravitacije. energetski govoreno. ne bi bio p r e d m e t stresa.uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. služi rasterećenju napetosti. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. kao što svako zna. koje nijedan organizam ne može izbeći. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. Očigledno. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. međutim. Međuljudski odno­ si su često stresni. niti uspona koji razgaljuje. Može se izvoditi seksualni akt. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. Spavanje i seks su blisko povezani. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. ali se to. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. Najzad. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa. Moj prvi cilj je. Na isti način. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju.

stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Uopšte. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. teško da treba dokazivati. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. povećana seksualna interesovanja. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. Druga posledica uspravnog položaja je. gravitacija radi vukući nas naniže. oruđima i oružjima. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. postaje teško. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. ili viši nivo uzbuđenja. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. Tako su grudi i srce. čak i u toj situaciji. The Human Animal (Chicago. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. Ali. Me­ đutim. To je zaista tačno. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. U krajnjoj analizi. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. 1954). kao što su mnogi antropolozi primetili. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova. ta akcija je jed­ naka reakciji. prednju stranu. podjednako je tačno. The University Chicago Press. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. stajati uspravno. ili ga vuče odozgo prema dole. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. kao što je Rajh verovao. stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. ako pritiskamo podlogu. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. naviše i naniže. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. Ali. 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. međutim. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. ako ne i nemoguće. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. of v w 199 . Po fizičkom principu. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. eliminišući stres sile gravita­ cije. Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo.ces. bilo psihološki ili fizički. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. Možemo rukovati i manipulisati objektima. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj.

tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom. ali to je ono što telo te osobe kaže. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. pošto je dupe. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. Da bi izdržalo stalni stres. Međutim. a što je tipično za čoveka. u stvari. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. I naravno. tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. S t v a r a svet mašte. ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. Međutim. činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. telo ide u stanje delimičnog kolapsa. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove. verujem. Nije logično da se kaže „zadnjica". K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. bežeći i stresne situacije. niži deo tela. Treće. i civilizovan. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. Nesposobni bilo da izbegnu stres. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. muskulatura postaje previše razvijena. kako bi mogla tolerisati stres. Na nesreću. taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. ako se pritisak nastavi. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. Međutim. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled. ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. nego onoga gde je dupe. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a . ako je dete r a n o izloženo pritisku. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. Budući da sam ljudsko biće. U stvari. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . Te dve velike m a s e mišića. delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. dete će uspravno dočekati stres.tim načinom bitisanja u svetu.

zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. Onako kako je. Faza 2 j k a o hladni rat. dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. ali može ati razorno dejstvo na telo. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . K a d a je stres fizički napad n telo. javlja kila na međupršljenom disku. Kao rezime. 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. da nije toga. često je direktni i neposredni rezultat stresa. Kažemo da su mu se leđa ukočila. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet. koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. stvarno bivaju zgrčeni. učvršćuju svoje oge. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. Međutim. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. To je zastrašujuća misao. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. a ipak osećaju a bi. nedostatak kao ljudskih bića. ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i . Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. poz.nadole. u k o m e telo. S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. obično na jednoj strani. Stalan stres. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. ako bi se stre nastavio. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . McGraw-Hill. proces prilagođavanja takođe troši energiju. U tom velikom škripu. time priznali svoje slabosti. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. pokušava da ga zadrži. A k o je osoba nepokretna zbog bola. radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. U svakom pogledu. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. Drugi su došli na konsultacije. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". Mada s a m psihijatar. ukoliko popuste. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. ali telo na kraju slabi. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. N e k a d se. njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. S d r u g e strane. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. Faza 2 mož da traje dugo. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka. 1956) v 202 . jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. J e d a n ili više mišića. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. počela bi faza 2. Međutim. ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. k a o posledica grča. The Stress of Life (New York. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča.

problemi srca su retki. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. zahtevi autoriteta. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. da ne stoji uspravno. ali je primetila da hramlje. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. otišla kući. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. To se ne dešava retko. Sem toga. Kada sam ga video. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. treba zna. dva dana. mislila j e : „Spala sam s nogu. što je shizofreni modalitet. Ranije je imala napad. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. pa su ga umesto toga leđa zadržavala. bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Kada ju je grč uhvatio. Razmišljajući o katatoniji. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. Htela je da prekine sa tim. fizičkog i psihološkog tereta. Ipak. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Ali. ah to očigledno nije bilo dovoljno. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. odmarala se neko vreme. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. Ali. Pa ipak. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. čija su se leđa iznenada zgrčila. ići ću kući da se odmorim. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. da dam oduška nogama". isto koliko i kratkovidost ili problemi srca.ti zašto se grč javlja. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. stres je prisutan u svakom slučaju. kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Tada se leđa predaju. J e d a n mladić. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. a kratkovidost ne postoji. Takvo stanje je katatonija. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. imaju srce i oči. Katatoničar je podvojeno biće. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. Očigledno. ali retko bez svađa. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. krivice. Osećao je da ne može nazad. n 204 205 . Odnos sa devojkom je bio intenzivan. Čudno. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom.Da bi se t a k v e vežbe razumele. Razlika nije u ljudima. ali kada se noge slome leđa su pošteđena. ali nije mogla. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. Čim zar vršim posao. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. ljubomore i neizvesnosti. Telo se transformisalo u kip. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. ili duže. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. Završila je posao. obaveza. Verujem da je to bilo t a k o prosto. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Oni takođe hodaju uspravno. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju.

Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. jer to implicira mogućnost da se prepusti. osoba beži iz situacije. ne da se bore sa njim. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. Uplašen je od fleksi­ bilnosti. Ako je pritisak odozgo veliki. Kolena su savijena. ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. nego da se njeno telo rasturi. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. Ako su noge meke i savitljive. e . ne plaši se ni da ga napusti. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. funkcioniše kao čvrsta osnova. U tom slučaju donji deo tela.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. Taj telesni položaj do­ pušta da. svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. Međutim. kolena će se saviti. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. što štedi lumbosakralni deo. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Ako je pritisak prevelik. Akcija kolena daje telu fleksibilnost. Taj kapacitet je funkcija kolena. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. Kada pritisak postane nepodnošljiv. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. nije ukočena u fiksiranom položaju. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. se pritisak p r e n e s e na kolena. Gornji deo je povijen. kada je pritisak nepodnošljiv. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. kolena će iz­ dati. to se retko dešava. presaviće se i čovek će pasti. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn. uklju­ čujući karlicu. tako da uzrokuje artritis. Ali. koja reaguju kao apsorber šoka. već da na njega reaguju. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju.

pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. Međutim. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. koji cirkuliše proticanjem krvi. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. tiroidne. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. dok je u stanju odmaranja. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". Vratimo se ponovo na stres. Smeštena je u suženju vrata. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. prema tome. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. Međutim. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. stvarajući h o r m o n tiroksin. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. To bi se. Ali. taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. problem nikada ne postaje akutan. Me­ đutim. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. K a d a se to desi. a zatim do iscrpljenosti. po m o m e mišljenju. već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. U 208 u 209 . Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. Verujem da to nije slučajno. previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. ma po koju cenu. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. Sami hormoni ne produkuju energiju. To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. Međutim. Embriološki se razvila kao izrastaj guše. moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. Sem toga. One su. odmah ispod tiroidne hrskavice. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. blizu zadnje strane tela. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. kao što su i pluća. kako one to rade. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika.slavi. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. povrh bub­ rega. ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. Na dubljem nivou. Ali. Poznato je u javnosti da je Džon F. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. Ona to i radi. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti.

K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. Međutim. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Stolac je smešten pored kreveta. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. gde može da se oslobodi. To se može vežbati dok se čovek brije. u stvari. na­ glašavajući. Može se osećati umornije. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. koju u p r a v o želimo da smanjimo. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. „drži stalno no­ ge blago savijene". Pa zašto to ne bi važilo za svakoga. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. uvuci stomak". Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. mišići leđa će se pustiti. p r e m a tome. to ga prisiljava da stoji ukrućeno. on se predaje i odmara se. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. bez previše bola. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. K a d a se čovek pusti. U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. Onda. nijedna druga ežba. gubeći elastičnost. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. Ako to p e da uradi. ali umesto da se bori protiv toga. ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. to se ne srne forsirati. kao što se ne sme forsirati. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. Ali. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. sve v r e m e dok stoji. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. U s v Se 14* 211 . dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. To može biti bolno. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. u početku je potrebna svesna pažnja. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. isturi g r u d n i koš. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . ali. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna.

plačemo zbog oola ili tuge. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. leđa postaju hronično ukrućena. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. ima još jednu značajnu funkciju. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. Na primer. To se može reći buntovnom de­ tetu. Ali. mora se prvo proraditi strah. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. potrebna je analiza straha. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. smanjujući pokretljivost leđa. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. uzdržavanje od pokazivanja potreba. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. želja i ljubavi. Ako se čovek toga plaši. jer to povećava osećanje zarobljenosti. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. sem funkcije oslobađanja napetosti. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 . Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. Vibriranje tela. U svim slučajevima. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. da bi se to postiglo. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. Lupanje srca. ukoliko ih pra­ vilno radi. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. K a d a ljudi plaču. a napetost pro­ izvodi bol. ukoliko nije u klopci. Pacijenti nisu u tom položaju. strah od bola. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. nevoljni pokreti tela su suština života. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. automatizovana osoba. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". jer će se t a d a to sigurno i desiti. Međutim. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. ciklus disanja. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. Da se izrazim još snažnije. Raditi ih pravilno. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. K a d a se to desi. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. Ali. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. Osoba se ne može slomiti. ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. tresemo se od besa.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. slomiću ti leđa". Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. Ali. S t r a h stvara napetost. a to je kada osoba postane uplašena. cak i na nivou celokupnog tela. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. skačemo od radosti. jednoga dana. popuštanja i predaje. pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol.

Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. prijatnih Pokreta tela. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. smisaoniji način. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. P o k r e n u t i smo orgazmom. Dalje. što pruža zadovoljstvo. Ako se to desi. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . čovpl* ostaje u frustriranom. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. Jer. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . Kao što svako t r e b a da zna.stva. Ali. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. u kom slučaju seksualni kontakt. Ali. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. u Orgazam. Nema dva j e d n a k a orgazma. razdraženom i nemirnom staniu. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu. to su spontane. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. Reći. one nas pokreću na dublji. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. koji pruža najviše zadovoljstva. „orgazam je orgazam". Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. koji je najsmisleniji. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. opuštenosti i pospanosti. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. Tako je dobro. ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. znači taj život. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela. a sada ga postigne. samo je igra reči. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. onda doživljavamo p u n orgazam. Ali. nevoljne akcije. To može postati psihička tegoba. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. to je prava stvar. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja. to se takođe vrlo retko dešava. Ali. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. posebno ako reagujemo srcem. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. onakav kakvim ga je Rajh opisao. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. kao što je s a m Rajh shvatio. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. Orgazam. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući.

Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše.koji aktivno reaguju. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom.POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. ne učestvuje u tim pokretima unapred. a padati nazad sa udi­ sanjem. a predavanje se doživljava kao pretnja. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. 217 . plače zato što je tužan. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. nape­ tost se ponovo može izgraditi. da su vrlo zadovoljni. Bez obzira na to šta ljudi govore. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući. Ali. nazad sa izdisanjem. Ovde je važno ponoviti taj opis. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. da nemaju seksualnih problema. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. Ruke leže sa strane. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. Sledeća slika to pokazuje. međutim. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. Rasterećenje.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. Glava. dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. IZDISANJE . oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. već pada unazad. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. nije stal­ no. To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. međutim. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. To nije jedini način oslobađanja napetosti. K a k o terapija napre­ duje. Dizače se sa izdisanjem.

op. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije.. zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. Kada se naboj kreće od podloge prema gore. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. malo je vfr. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . To znači snažan u pozitivnom smislu. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . seks je sveden na senzualnost. a da se ne postane napet ili anksiozan. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. Taj pokret se zove refleks orgazma. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. Kada se pojavi udisanje. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. Opet. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. nogu i ruku. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. cit. Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve.OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. objekta ljubavi u seksu. postaje pasivan. Terapeut je t u zbog njega. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. S d r u g e stra50 a p Lowen. Bez obzira na to. U seksu. U odsustvu agresije. U seksualnom o d n o s L i j drugačije. u stvari. 50 218 219 . rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. to je. posebno kroz velike mišiće leđa. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. o š t o postigne kontrolu.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. već ka dominaciji. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . Čežnja je povezana sa erosom. besan ili grabljiv. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. a zamišljenog objekta u masturbaciji. nežnoj akciji se dodaje agresivan element. cit. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. kao što je to činio Rajh. To je suprotno od pasivnosti. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. op. Refleks orgazma nije orgazam. pokret koji čini agresiju. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. The Physical Dynamics of Character Structure. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. što se opaža kao nežan erotski kvalitet. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. ali se ne uključuje čitavo telo. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. Sisanje se odnosi na udisanje. ljubavlju i nežnošću.

sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. mazohista nije pasivan kao što to izgleda. ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa.ne. C. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . karlica p a d a nazad. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. nećete moći da se krećete unapred. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju. Ako se pete drže pod­ loge. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. Međutim. Ako čovek pr> tiska podlogu. Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. dignite levu i prebacite je na­ pred. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Rečeno jezikom tela. kontrahujući mišiće zad­ njice. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. ustajanje i guranje karlicom. to predstavlja posezanje bez osećanja. Njegova agresija je skrivena. kada im se kaže da kreću karlicu unapred. terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. Ako v a m je karlica ukočena. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. Oralni k a r a k t e r je pasivan. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. ali sa kolenima još više savijenim. Sada. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. Međutim. da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. Međutim. A B.

ali pokret ne može da se javi. a kolena skoro potPuno savijena.) 222 223 . Opisaću je ovde. gnječenje napetih mišića. A manual of bioenergetic exercises. 1977. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. stopala su razdvojena oko 15 cm. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže.DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. dok su pete A. ili obične stolice. Harper o p h o n e Books. Telo je n a g n u t o napred. masažu. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu. 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. The Way Vibrant Health. NAGINJANJE UNAPRED C. u priručniku za bioenergetske v e ž b e . (Prim. ako neki čitalac želi da je isproba. A. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. N e w York. Lowen. prev.

koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. osetiće se prilična količina bola. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. a karlica da se drži labavo. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. videla je sliku penisa. funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. čovek pada. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. Ako su još i mišići butina napeti. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. Slika penisa ju je podsetila na oca. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. ali ne na prstima. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. Hodao je po kući go. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. zauzima odbrambeni položaj. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. da skrije njegovo neprijateljstvo. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. posebno negativnih osećanja. savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. K a d a bol postane nepodnošljiv. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima.malČice podignute sa podloge. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. P r e m a tome. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. a karlica isturena napred bez naprezanja. On je bio sadista. S t o m a k treba da b u d e isturen. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. ne obazirući se na moja osećanja". vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. pada napred na svoja kolena. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. pošto je mislila o pada­ nju. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. Takođe. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . Uopšte rečeno.

U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. uključujući i t e r a p e u t a . Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. A k o se koriste reči. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. Uvrćući peškir. Nekoliko vežbi je pogodno za to. Ali. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. ona sada mrzi sve muškarce. nežno dodirivanje i držanje. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. Ta vežba se ne radi rutinski." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. Ponizio si me i ja te prezirem. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. ili bilo kojem muškarcu. drugi predstavnik omraženog muškog pola. pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela. Sada pacijent. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. niti su ograni­ čene na negativna. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e . v u l g a r n e i uvredljive. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. kao da je oprao svoje prljave r u k e . otkinuti glavu. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. uključujući i svoga oca. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. Kao devojka i žena ona voli muškarce. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. ili ja. već akcijom. Međutim. Uvija­ jući peškir. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Zavrnuću ti šiju. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. one bi neizostavno bile zle.ma. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. muški ili ženski. „Ti si čudovište. Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. ne može da kaže ni da. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. ali se čovek oseća čisto. da zarije prste nogu u dušek. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. Ona i dalje postoji sama za sebe. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. mladić sa kojim se zabavlja. ili bi volela da kaže svome ocu. anksioznost padanja se smanjuje. neprijateljska osećanja i bes. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. P r e m a tome. Mrzim te. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. Pose­ zanje za kontaktom. Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. udara karlicom o krevet žestokim pokretima.

Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. Što se tiče moga rada. ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. F o r m a i oblik tela. bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. Način na koji čovek hoda. približno određuje godine. to svakako nije tačno. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. Međutim. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. tu nema pokreta niti akcije. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. na primer. Ali.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. određuju vrstu i pojedinca. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. Možemo čak prepoznati određenog konja. Međutim. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. počev od najosnovnijih. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. pa do najprofinjenijih. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. kao što su pevanje i plesanje. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. kosa. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Iz toga proizlaze dve važne stvari. oči. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. P r e m a toj definiciji. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. mada nisu identični sa ovima. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. glas. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. kao što su hodanje i jedenje. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . nego uploviti u seks. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. ako smo ga poznavali. boja. Kao i svaki drugi terapeut. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. mi neprestano nešto izražavamo.

kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. ne može ljude obučavati u tome.ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. odsustvo napregnute težnje. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. a ne svesnost. p r e m a tome. Reči koje koristimo su naučeni odgovori. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. neutralnost. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. slobodno funkcionišućeg organizma. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. neprepredenost. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. Onda je nužno razumeti te prepreke. da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke. kao što je slučaj u seksu. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju.. U ovom d r u g o m slučaju. pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . Ne može neko obučavati druge spontanosti. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. ekspresivniji. A b r a h a m Maslov (Maslow). prema tome. Obe reči. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. Spontanost. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. Međutim. Međutim. ton. a time i direktna. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. odsustvo namernog „pokušavanja". „odsustvo smetnji". Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. Deca to ne mogu da razlikuju. neimitiranje itd. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. S druge strane. Govor je dobar primer. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. istinoljubivost. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. ta razlika se ne može strogo primeniti. već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji. ritam i gestove. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. „odsustvo prepredenosti". Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije.

Osećati se dobro i izgledati dobro. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. smanjena je i spontanost. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. Adolf P o r t m a n (Portmann). ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. Isto važi za ples. čistim tenom. belim zubima. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. gracioznim pokretima i tako da­ lje. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. Ali. ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. blistavim očima. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. zadovoljstvo je najveće.od reakcija drugih. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. Dečija igra ima taj kvalitet. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. čak ni kada spava. bez ikakve svesne misli o izražavanju. poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . Uopšte govoreći. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. kada se izgubi spontani impuls da se peva. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. izraz lica i drugih telesnih akcija. dobrim držanjem tela. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. kao i plesanje. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. Srećom. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. U situacijama gde se može biti slobodno spontan. govor. Obr­ nut redosled takođe važi. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu. jer ono izražava ono što mi jesmo. Zavidimo osobi sa lepom kosom. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. Međutim. Za kretanje je potrebna energija. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. ide jedno sa drugim. nužno se smanjuje i pokretljivost. pisanje. Naravno. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen.

Sutnuti. jeste njihov opseg samoizražavanja. Na primer. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. . možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. . relativno je prosta 235 . Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Ako nema provokacije. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . Koristeći glas. sisanje. udaranje. ali ne i veće samstvo. što sumnjam da je ikada i postigao. u d a r a dušek. da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. na primer. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. Ono što je stvarno malo. glas i oči. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost.. u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. mada se njegov lik nadvio nad Evropom. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . Covek može imati mnogo novca. Kako je postajao stariji. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. jeste akcija udaranja. ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja". P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". Svaki put kada paci­ jenti.va i torzo n e p o ­ kretni. Šutiranje je dobar primer. K a d a se osećamo nesrećno. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. glas jeca a telo se može grčiti. zavisi u velikoj meri od . pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. griženje i tako dalje. Šutiranje dok se leži na krevetu. gri­ ženje. na pri­ mer. Ali. ili skup automobil. . zvuke_ i izgled. uče da se potpunije predaju pokretima. Na pri­ mer. jer je to njegova ambicija. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život. uključujući dodirivanje. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. Kažemo pacijentu da šutira. ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. Mada je akcija voljno započeta. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. dok su gla. . spoljašnji izraz i samstvo. dodirivanje. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. povećava učešće i rasterećenje. kada se osoba prepusti. teku n a m suze. bilo Pesnicama ili teniskim reketom. Da je Napoleon umeo da igra i peva. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. šutiranje je nasumično i nekoordinirano. da poseže za kon234 taktom. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. znači buniti se. šutiraju ili udaraju krevet. Normalno. bivao je sve niži. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. Moć stvara samo veći „imidž". Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji.teresovan za ekspresiju kod životinja. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. to je negiranje. noge se mogu kretati. ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. Udaranje kreveta. Zvali su ga „mali kaplar". da bi ih učinili ekspresivnijim. koristeći jednu nogu za drugom. po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu.

To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. ili analiza ili učenje. bez dubine ili rezonance. Maska utiče na glas i menja ga. bilo bi pogrešno zapostaviti masku. P r e m a tom značenju. Pod stresom se. Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. ličnost se odražava kroz zvuk osobe. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. prev. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. The Voice of Neurosis Stratton. Propovednici.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. naučeni tokom igara u detinjstvu. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. Grune 236 237 . ne saviju leđa unazad. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. Ali. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". Ali. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. Moses. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. prema tome. već slušaj glas". 1954). to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Alan Bel (Allan D. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. sluge i poručnici. psihološki evaluator stresa. i to osećanje je valjano. već njihova r a z u m n a kombinacija. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. nastav­ nici.akcija. Ali. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. K a d a osoba izgovori laž. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. međutim. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. Glas može biti ravan. vežbanjem. ne obra­ ćaj pažnju na masku. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. Među­ tim. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. ili licem kojim se predstavlja svetu. Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti. Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. iznos t r e 53 Paul M. Svaka tera­ pija. 63 (New York. k a d a dete ima emocionalne probleme. čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. P r e m a tome. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. Bell). drugi na sadašnjost. (Prim. njenih akcija i pokreta. Ljudi se ne protegnu dovoljno. drže kolena ukočeno. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. k a o hronična tenzija. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. mada malo ljudi to može dobro da uradi. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. predsednik kompanije koja pravi tu spravu. glas joj postaje ravan. ali je princip u oba slučaja sličan.

ali. U stvari. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. Ali. utiču na rezonancu glasa. da ponovo. bilo u telu ih glasu. koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. mladi advokat. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. Mišići glasa. nauče svoje lekcije. stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju . m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. 47. s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti.. Drugi pacijent. sa različitim registrom glasova. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. u stvari. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. a koje ću citirati. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. zavisno od emocija koje su prisutne. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. 239 . t a k o đ e pokazuju te iste tremore. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a .. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. žalio se na stalnu promuklost. nastavio je da govori u falsetu. mogao da peva bariton. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata. Koristeći elektronsku opremu. Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa." Tremori su ono što ja zovem vibracije. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. Slič­ no. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. . To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. kao i efekat stresa. Otud forsi­ ran ton. p r e m a tome. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme. Nisam autoritet za probleme glasa.U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . Neophodno je. Napetosti u v r a t u i mišićima grla. koje su vrlo česte. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. odraža. Imao je potpuno normalne glasne žice. glas postaje ta­ kođe d r h t a v . Kod ozbiljne anksioznosti. Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse. str. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije. na primer. u mladićkom dobu.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti.m o r a smanjuje. delujući na glasne žice koje vibriraju. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju.

ja p r e k i d a m pritisak. izazivajući svog „oca ugnjetača". ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju.blok se otvara. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. oštar ton. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. dok pacijent vrišti. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. Muškarac sa monotonim. piskutav. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. d r u g e nemoćno. bilo da je nastala zbog straha. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . jecajući glas. bes kroz glasan. na a u t o -putu. 55 240 241 . posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. ?n dolazi od srca. Pierrakos. Pijerakos je koristio taj manevar. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. 1969). Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. besa ili intenzivne frustracije. n e k e plaču energično. iako se jačina pritiska ne men ja. Ne znajući uzrok njenog problema. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. opisaću kako ja to radim. Reči su manje važne. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. ali pošto je to toliko važno. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. Međutim. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. g u g u t a v zvuk. koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. Institute for BioEnergetic Analysis. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. ne oseća bol. str. 11. zadovoljstvo i ljubav kroz tih. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. Ako pacijent ne vrišti. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. Znao sam da joj to ne može škoditi. Iznenađujuće. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. naći ćemo tri područja u 16 I John C. tuga kroz dubok. K a d a je glas jedne osobe slobodan. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u . Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. ponudio sam jedan savet. Na nesreću. kao što smo ranije videli. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. mada nisu nevažne. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe.

To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja. Donja vilica igra posebnu ulogu. Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. Taj izbor se gubi k a d a supstanca. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". kao što su vilice i jezik. Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka. ali takođe ograđuje one u n u t r a . ezofagus i t r a h e j a su iza. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. voda ili h r a n a na primer. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna. M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. učestvuju u njegovom operisanju. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . Na nesreću. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. ili p r e d m e t a koji može ozlediti. takođe je jasna. Nužno. jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. psihološki integritet organizma može da se održi. tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio . Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. Psihološka važnost. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje.. zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. što mi činimo kada zevamo. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. ugurala bi svoju dojku u bebina usta. Farinks i usta su prednji deo te zone. A nekoliko s t r u k t u r a . Negutanjem neprihvatljivog predmeta. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. mada manje očigledna. primedbe. psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. a rezultat 16" 242 243 . to se pridodaje anksioznosti. P r e m a tome.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. situacije i slično. v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje. stegnutost ometa disanje. lekove.

kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. Prvi je oko u s t a . Anatomija. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. kao što je Rajh otkrio. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. K a d a se hronično grče. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. pevanje kao i cviljenje. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. a time^ i prema srcu. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. bio s a m razočaran. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". Ali. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. u širem smislu. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Ali. vrisak je mogao da izađe. Zbog bola. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. ljudskog bića. već su bili stalno pod pritiskom.toga je da se usta. vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom. bol već postoji u pacijentu. drugi je spoj glave i vrata. posebno u predelu grudi. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. srednje i zadnje skalene mišiće. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. 245 . koju sam i ranije čuo. zatvarajući otvor prema gru­ dima. ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. Bilo je neophodno. Ali. da guguću i proizvode zvuke dozivanja. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. koja još uvek postoji u njihovim srcima. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju.

" Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom. negde daleko. Rečeno na prozaičniji način. Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. Mačkine oči. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. kao i svi prozori. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. t r e b a blago gledati u oči. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja. ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. skoro sam se ježio od užasa. op. the Body. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. kao što ćemo videti). Gledajući u t a k v e oči. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Ipak. U prvom slučaju su neprobojne. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas. prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. oči su prozori tela. Čovek oseća drugu osobu. dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. K a d a su relaksirane. cit. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. sadrži potpuniji 246 . Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo." Čežnja — „Želim da te volim. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled." Mržnja — „Mrzim te. njihove tople braon oči su kao zemlja.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Međutim. jer verujem svojim čulima.. na primer. dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. u drugom se može čitati ličnost. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. Da bi se čitala ta ekspresija. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. Oči ptice su dru­ gačije. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama." Zbunjenost — „Ne razumem. K a d a se to desi. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled. zastrašujuću moć. Ali. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. Takođe ima očiju koje se smeju." Erotika — „Uzbuđuješ me. češće se vidi tuga i strah. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. Ako su oči ogledalo duše. oči svih životinja mogu da izraze osećanja. pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. koje blistaju.

U stvari. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. jer je kontakt očima način dodirivanja. imaju d v o s t r u k u funkciju. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. na primer. postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. N a r a v n o . U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. one su organ čula vida i organ kontakta. ali ako je njen pogled hladan i udaljen. ili mek. a glas ravan ili težak. oko njega. okreće od onoga što oseća. ili skreću pogled. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. K a d a su ljudi zatvoreni. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. verujući recima. S druge strane. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. Može biti pogled koji prodire. dete neće steći osećanje da je voljeno. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. bilo u očekivanju zadovoljstva. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. Ako majka reaguje sa ljubavlju. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. 248 mnogo moćniji od reči. iznad njega. oni to vide. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. Oči su otvorene i pozivajuće. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. kroz njega. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. j e r dovodi osećanja do očiju. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. pa se doživljava kao š a m a r u lice. Pogledi su. ili gledaju n e k u d neodređeno. može osećati sasvim suprotno. Izgled može biti čvrst i oštar.sistema. Majka može reći detetu da ga voli. u stvari. Covek može gledati u drugoga. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. može imati seksualne implikacije. posebno kada su učesnici različitog pola. što se neurotski razrešava tako što se dete. posebno u odnosu majke i bebe. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. koji se doživljava kao milovanje. K a d a se. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. Međutim. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. sretnu oči muš­ karca i žene. Oči. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. što onda čini da se osoba oseća življom. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. kao što sam već rekao. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. K o n t a k t je funk­ cija gledanja. a pogled ima erotski kvalitet. koji svlači itd. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu.

Kod umirućih se oči zastakle. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. jer je sigurna u sebe. Drugi pogled je topao. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled.ili individualne terapije. ih da može „odlutati". Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. oči postaju tvrde. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. su oči. zaintere­ sovan. koje takođe ima efekat na oči. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. To svakako važi za shizofrene osobe. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. genitalije i stopala. ruke. zavodljiv. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. kao što sam ranije pomenuo. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. Kod znatne rigidnosti. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. Te tačke. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. Međutim. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala". Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. dodir. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. a ja opisao u knjizi Izdaja tela. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Ona to može lako da uradi. Naglasio bih. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. čije oči imaju odsutan pogled. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Rajh je to komentarisao. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči.

u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. ali na manje upadljiv način. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. A h . prilikom polaganja vozač­ kog ispita. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. Na nesreću. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. Gledajući unazad. Dobio sam naočare. uprkos zabrinutosti. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. U takvom slučaju n u d i m kompromis. Za razliku od mazohističkog karaktera. majka je odustala od naočara. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. sunčanoj atmosferi. jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. I one su nestale za nedelju dana. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. ali to mi nije predstavljalo teškoću. to i jeste postala retkost. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. emocionalno i fizički. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. blistavu svetlost sunčanog dana. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. Voleo sam sunce i čistu. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. Ali. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. Međutim. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. Moja majka. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. P r e nekoliko godina. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. I nosio s a m ih u futroli.gube sjaj. 253 .

Bez obzira na to. kao što s a m kazao ranije. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Na žalost. k a k o sam n a k n a d n o izračunao. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. Nije teško objasniti strah. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. ali je strah nespecifične prirode. doživljava stanje šoka. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. Kratkovida osoba. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. m e đ u t i m . I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Uopšte uzev. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. Devojčica je bila kratkovida. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Srećom. Nisu sva deca takve sreće. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće. nje­ govo telo. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Ali. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. Kćerka nije obraćala pažnju. telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina.U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. ali smanjuju centralno viđenje. proširuju polje perifernog viđenja. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. to je možda uobičajena pojava za nju. Postoji i drugi element. postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. ne oseća nikakav strah. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. Psihološki. naročito oči. Širom otvorene oči. To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. vrištanjem. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. i količinu stresa u kući. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. to se nije ponavljalo. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. dete 255 . Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. Mišići u osnovi glave. dete će prisilno stezati oči. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. stvarajući rigidnost i napregnutost. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. Ali. u smislu snaga koje je stvaraju. izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. besom. To zavisi od mnogo faktora. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. vrištanje ili temper tantrum. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. i jer s a m bio „ženica njenog oka".

m a d a su neop­ hodne i od koristi. uključujući i oči. Na opštem planu. To se vidi kod shizofrenih osoba. penje se do v r h a glave. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. to se odražava na čitavo telo. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. od srca. ne rešavaju potpuno problem. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. a ne samo vizuelni. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. Kratkovido oko je u stanju šoka. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. molećiv pogled. pogled će biti m o - lećiv. niti su ekspresivne. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. Drugi p u t jc duž le­ đa. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. Ali. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. S a m i pacijenti. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. Disanje ima pozitivan efekat na oči. zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. Oči su prividno pošteđene. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. ali koji nisu postali kratkovidi. Vizuelna funkcija je očuvana. Slika prikazuje ta dva puta. kroz grlo i lice do očiju. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. ograničen prostor. Ako je agresivna komponenta slaba. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. potrebnu su obe k o m ­ ponente. Njihov energetski nivo je snižen. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. 17 257 . one nisu ni pod nabojem. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno.se povlači u mali. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. disanje ozbiljno ograničeno. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. kao što 256 sam već pomenuo. pogled će biti tvrd. Jedan je duž tela. To stvara topao. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. p r e k o čela do očiju. koji traže pažnju. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom.

K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n . Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. Video je samo l e vim okom. Ka­ da je povučena nežna komponenta. bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. Međutim. energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve. osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. ali to nije donelo trajniji rezultat. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova. Ali. Kao dete je imao dve operacije očiju. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. Vid desnim okom. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. sužene ženice i fokusirano viđenje. Da bih to postigao. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. Ako je strah intenzivan. Međutim. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju. On je videokamerom snimao šta radim. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. m a d a normalnim. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. Sada. što nameće j a k teret očnoj 258 259 . energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. koristim sledeći postupak. obrve se podižu a oči širom otvaraju. mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a .Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. P r o m e n a je bila dramatična. što povećava m i ­ šićnu napetost. osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka. što se manifestu je kroz glatko čelo. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke.. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. one su relaksirane. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. opuštene obrve. ali nije dugo trajala. Isturajući vilicu. Međutim. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči.

pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. Dobro je kada se izađe". Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. taj postupak nije uvek efi­ kasan. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . Nećeš me povrediti. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. Čim počne vriš­ tanje. K a d a se to desi. U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. Javio se čim se probudio. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. kao u stavu zaštite. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. želeći da izađe. Kao što sam pomenuo. pri čemu pacijent duboko jeca. j e r ja saosećam sa njima. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. i sa izrazom straha. To je dete koje se krije od sveta. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. ja prestajem sa pritiskom. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna. ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. da će biti odbačeno ili da. Odmah je otišao kući i spavao dva sata. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. sve dok su oči širom otvorene. one su najbolje žito za analitički mlin. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. kao da hoće da je tuče. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Međutim. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. da dodiruje i da b u d e dodirivan. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. j e r sam dobar dečak". mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. oslobađanje k r i k a se olakšava.tima. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. ali se ne usuđuje. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. efekat je dramatičan. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči. Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. glas i telo. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. Naravno. Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . će mu se drugi podsmevati. Jer. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Taj postupak se obično završava zagrljajem. primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa.

Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. Treba dodati još jednu opomenu. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . Međutim. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Interesovala. To je prirodno. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. da ne dozvoli tu mogućnost. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. Ali. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. Obično bude b a r jedan. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. nego do­ diruje muškarca ili ženu. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. Govorio sam o prepuštanju. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. on ipak ostaje odrastao čovek. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome. To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. međutim. ona je pri­ sutna. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. potpuno svestan te činjenice. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . ali bez obzira na to.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. Mnoge su mi to i kazale. kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Taj postupak je. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. Držeći j a v n a predavanja. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene. Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. To ide dotle i ne dalje. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. sa prstima povrh lobanje. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. uspostavljajući ga sa pacijentom. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. oslobađajući se mišićne napetosti. Osoba sedi na stolici. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. Tragična greška je ako do toga dođe. Ako se neko ne može prepustiti. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. čak i ako je to po­ navljanje. Možemo. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. Postupak je vrlo prost. seksualnost ne znači genitalnost. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. on biva zadržavan.

Ali. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. glavobolja nestaje. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu. retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. p r e k o v r h a glave do očiju i. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. On je imao nešto tenzije. K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. mada nije prikazano. Neko može osećati napetost u glavi. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. do gornje vilice. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. To je bilo sve. m a d a erotsko. ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. Glavobolja od migrene. u osnovi glave. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. ali to nije isto što i glavobolja. Poklopac je figurativan pojam. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina".tenzija kod emocionalnih problema.ne gubi glavu". nije ograničeno samo na njih.. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. po m o m iskustvu. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem. došao sam do mog rođaka. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna. kroz prednji deo tela. To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. Međutim. može trajati godinama. stvarajući glavobolju. tačno ispod ugla vilice. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. kao u slučaju mog rođaka. To znači da su stigla do površine uma. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. To objašnjava zašto glavobolja. K a d a se te tenzije oslobode. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. 264 265 . Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. tako da se ponaša kao poklopac. ali to nisam komentarisao.

velikih u d a ­ ljenosti. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. Ali. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. Ponekad. ali oni nisu re­ šenje problema. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. taj postupak je smanjivao intenzitet. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. da bi glavobolja mogla da se otkloni. Međutim. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. kada je n a p a d trajao satima. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao. ili k a d a je na s a m o m početku napada. posle prespavane noći koja je sledila seansu. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. 51 266 267 . Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. a najzad i da je eliminišem. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. glavobolja je neizbežno nesta­ jala. a koji su bili seksualno aktivni.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. Naravno. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. što joj je bilo teško da to prizna. razumevanje nije samo intelektualna operacija. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. oseća j an način. Ali. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. ali nije otklanjao glavobolju. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja.

ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. može se opisati kao mehanicistička. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . u n a j m a n j u r u k u . Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. ima potpuniju 268 . U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. umetnost. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. on stalno teži ka tome. Mistični stav. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. akcija n e m a nikakav smisao. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. Pošto je bioenergetika doprinela tome. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. izuzev povlačenja kroz smrt. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. mogu ići niz­ brdo. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. 269 Lowen. geštalt terapije. odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". nije ni m e ­ hanicizam pogrešan. I zaista. jer ima u n j e m u n e k e istine. 59 Body.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. Ali. to se stvarno dešava. eit. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. međutim. koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti. negira vrednost zakona uzroka i posledice. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. pokreta susretanja. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. pravimo loš izbor. n a r a v n o . Ili.. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada. da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. kao i kulture. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. Treba. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. Ljudi. važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. pak. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. Ima. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. od­ nosa između siromaštva i kriminala. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. i pošto pripada humanističkom pristupu. ali nije najpouzdanija . jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. kao i u z b r d o . bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. op.

doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. k a k o je to Rajh opisao. Život. kao i dinamizma. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. Čineći to. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". Impulsi polaze iz centra ili jezgra. Gledajući tu sliku.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. pošto je svestan svoje individualnosti. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. S druge stra­ ne. u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. Ali. već otvo­ ren sistem. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. Ali. U svetu ob­ jekata ili stvari. posebno materijalnih. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. ta m e m b r a n a nije zid. J e r uzročnost zaista postoji. postoje oba sveta. jer nijedan ne negira drugi. svet i kosmos jedno. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. 270 271 . kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. zasigurno ćeš umreti. nije zatvoren. stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. ima mehanicizma u životu. On ne poseže samo na mehanicistički način. U stvari. m e đ u t i m . Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. Recimo ovako. on oseća da su on. dopušta razm e n u između individue i sveta. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. ona je selektivno propustljiva. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. takođe. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. Ali. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. i ako zarijem nož u tvoje srce. ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. Kao entitet koji reaguje. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku.

što je otprilike ono što čini bioenergetiku. koji je sa druge strane zida.unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. Jedini način jeste da se sruši zid. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. jer. zavisno od potreba. a ne kao o stanju. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. U osnovi. k a o što je funkcija govora. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. oni su isti. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. tako da može biti svestan ili ne. zbog rascepa. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. ali. obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. gleda gore. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. propušta da vidi lepotu neba. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. ili ćutati. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. svaki mehanicista je mistik iznutra. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. ali ne na obe u isto vreme. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. Nasuprot tome. Mehanicista. na primer. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. a svaki mistik mehanicista na površini. mistična svest ne vidi drveće od šume. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. Covek može govoriti. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. svest mistika je šira. i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Mehanicista. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger). Dokle god je zid podignut. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. proučavani kao posebna zbivanja. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. ta dva sveta nisu zajedno. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. nije važno. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. Ali. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. kao što je Rajh objasnio. zavisno od situacije. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. gleda dole.

Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . Slični faktori operišu u svesti — naime. preciznijim čulom sluha. pojačivač. j e r u procesu opažanja novog. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. u k o m slučaju može peckati i vibrirati. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. telesne i u m n e . Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. Isto tako k a d a je ruka. K a d a se na taj način izrazi. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. Televizor je mehanička sprava. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. gle­ dati svoju nogu. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. Najzad. odgovara sličnom faktoru u svesti. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. to smo toga svesniji. U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. Slično je 1 sa svešću. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. tako da ga možemo videti jasno. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . zavisno od stepena njihove osetljivosti. e k r a n svetli i pokazuje sliku. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma. ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. u stvari. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa.me pod nazivom mišljenja. na primer. k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja. Među­ tim. Osoba sa jasnijim viđenjem. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. boljim u k u ­ som — drugim recima. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. Međutim. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . moguće je na­ praviti takvo poređenje. oštrom osetljivošću za mirise. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. već živo. ako je svest funkcija. mi ne vidimo staro. j a k a svetlost otkriva više nego slaba. U penisu. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. jer što više obraćamo pažnju na nešto. Takvo stanje je krajnje bolno. To odražava kvalitet njihove svesti. Oči­ gledno. koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. Sem toga. ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. Ali. imati predstavu noge. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. Mogu.

Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. uključuje opažanja specifičnih emocija. ona ne oseća gubitak. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. Sledeći nivo svesti. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . na primer. koji. svesni smo. ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. pri­ rodom i kosmosom. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. Ti procesi su ritmičko disanje. kako sam to ranije opisao. beba koja plače za majkom. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. iznos pažnje ili svesti pada na nulu. sa razlivanjem granica samstva tako da. međutim. k a d a je naboj povučen sa površine tela. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. s t r a h ili sreću. neudobnost itd. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. nevoljne i spontane akcije. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. A k o su naše reakcije spontane. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom. tugu. što je samo kristalizacija svesti.gije u telu. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. dok se druga kreće ka nediferencijaciji. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. U snu. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. po mom mišljenju. v i b r a t o m o stanje muskulature. P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Ono plače. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti.). k a d a smo budni. Vrlo malo dete ne oseća bes. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom. Bes. Znači. što malo dete ne može opaziti. D r u g i m recima. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva.

Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. kao cvetajući pu­ poljak. ali ih ne osećaju. ili varati ". već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. što oni i jesu. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. Radeći to. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. Oni lako komuniciraju svoje misli. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. a ne kao p r a v o samstvo. a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. svesna je svoje aktivne uloge. pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. Slično. 80 šira i obimnija. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. m a d a suprotan slučaj nije redak. cit. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. čovek može misliti o svome mišljenju. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. korišćenjem jezika i reči. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. Oni žive u svojim glavama. Ali. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. Me­ đutim.. Pleasure. da bi po­ pravili stas). niti r e a guju na njih. t a k o da se promena ne može lako opažati. Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom. individue) postaje definisaniji. Osoba je i subjekt i objekt. postaje Lowen. To nije isto što i biti svestan sebe. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. već da misle svoj p u t kroz život. Mnogi ljudi. ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. Da bih prikazao tu razliku. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. stva­ rajući samosvest. imaju pretežno svest glavom. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. Govore o osećanjima. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. Svest telom je na suprotnom polu. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. Važan izbor je da li reći istinu. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. nije za­ vedena „carevim novim odelom". Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. b a r za n e k e od nas. Doduše. K a k o se taj svet povećava. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest.Svesnost se odmotava postepeno. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci. ranju ega. na primer. senzacije i telesne procese. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. op. b a v e se gimnastikom ili plesom. Da kažem prostije. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. ona se ne proširuje. Ipak. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega.

Books. koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. ona se plaši m r a k a . Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. str. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. A pošto je svest u m a čisto svetio. dok je svest naša slava. Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. 01 Pošto se to ne može postići. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e . Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. K a d a bismo sve uklju­ čili. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. sa p r v i m pokretom. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. The Myth oj Sisyphus (New York. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. Tako. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Na nivou svesti glavom. Ali. koje svetlost svesti glave ne može obasjati. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. Ali. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. svest telom ima. možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. 1955). Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. 280 281 . 14. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. ne možemo postati svesni akcije bubrega. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. Bioenergetika to radi drugačije. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu".da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak.

Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. Naravno. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. k a k o i zašto" svojih problema. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. ona može uticati na svest telom. Mis­ lim da to čak ide i dalje. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. na. kako i zašto". U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. Ali. Ljudi n a m e r n o lažu. p r e m a tome. ekonomski ili energetski. povremeno vrlo potreban i vredan. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. k a k o i zašto. Ljudi često kažu „dobro se osećam". bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Analitički rečeno. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. ne može se lagati na telesnom nivou. ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. bez obzira na nepouz­ danost. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. Ali. a ne doživljavanje na licu mesta. Razum­ ljivo je. 283 . U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda. Reči su supstitut za akciju. To ne mora biti n a m e r n o laganje. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. godine promenio ime terapije koju je radio. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. bez jakih emocija ili energetskog naboja. postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno. kao da samo izgovaranje menja stvari. Ali. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. Nije dovoljno znati.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. tužni ili utučeni. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. m a d a se i to dešava. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. one sažimaju i umanjuju život. To je bio efikasan uvid.

on bi se mogao sećati. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. Znajući to. m e đ u t i m . J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. ali sam govorio recima odraslog. obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. Rajha. poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. izgovarati ili pisati. I slično. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. Ali za mnoge ljude. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. ali je svesna istorija njenog života u recima. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. to će se prevesti u reči koje će zamisliti. Osećanja su subjektivna: reči. Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju.Reči su veliko skladište iskustva. objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. p o ­ sebno za decu. a druga čuti priznanje izraženo recima. „Drag si m i " . da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Ako to radi. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. P r e m a tome. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest. samo doživljavanje nije dovoljno. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. Izgovorivši to. a još više k a d a se reći izgovore. J e d n o m 285 . „Lep si". da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. Osećanja i doživljavanja su važni. Reči pohvale znače duboko priznavanje. reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. Ali. To je samo j e d a n primer. One takođe traju. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou. Kao što mogu nekoga. da povrede. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. A svaki govor uvek prati r a d na telu. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. Doživeo sam osećanje kao da sam dete. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. Mislim da smo svi svesni te činjenice. neće imati ni reči da ih opiše. K a d a se to desi. U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu.. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. m e đ u t i m . uzbudljivo je. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. i m a ­ ju objektivan kvalitet. pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. A k o postoje sećanja. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. jer su reči bez njih prazne. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. Ali. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. Izgovarajući. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. jer čak i kada bih ja zaboravio. Ponekad. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

Covek bi skakao. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. telom ne samo da Svest su u 293 . To je ono što mi radimo vežbom padanja. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. Ali. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života.može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. Mistici. + skog bića. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. miš­ ljenja ili osećanja. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. To je mehanicistički stav. imati dve noge — ili polamost. svesniji su tog jedinstva nego drugi. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. svesti glave i svesti tela. j e r da jeste. najzad. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. k a o deo vode. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. sa leve noge na desnu i opet nazad. ili se b a r ja n a d a m da neće. slutiti odnose. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. a ne hodao. Čudno je da nas vatra ne uništava. kao severni i južni pol magneta. Sa tačke gledišta svesti. od svesti dana do nesvesti spavanja. To r a đ a mis­ tičan stav. ravnoteža nije statičan fenomen. i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. ili ravnoteža pokreta. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. već prelazna zona. ne na vodi. pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. Naši spiritualni umovi. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. To je v a t r a koja gori u vodi. od udi­ sanja do izdisanja. čija se svest lakše proširuje preko tog predela. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. pokreti ne bi bili mogući. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. ako s m e m da upotrebim taj izraz. od širenja do sakupljanja. nećemo daleko stići. To ne radimo svesno. vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. A život je paradoks. kao vatra ulja. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. poštovanja p r e m a samom životu. ali. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi.

m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. ako se osoba usmeri na svoje telo. može izgubiti k o n t a k t sa sobom. Naravno. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. onim što on jeste. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 . Ali. i opet nazad.. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. Dakle. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. već živi organizam. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ali. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. Da bismo to uradili. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. u u m e r e n o m ritmu. proširujući granice sebe. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. da ih osećam i da govorim sa njima. da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. Ako se čovek previše usmeri na publiku. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. Ipak. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. Držeći predavanja. a k o je p r a v a ekstaza. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo. Međutim. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. 294 Taj pojam mogu ilustrovati. osoba „zna" i oseća jedinstvo života. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. Bioenergetika radi na toj osnovi. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. k a o što ja r a d i m kada pišem. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a . da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. postaje svesna da ima sopstveni život. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. to je nemoguće. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. Ali. Sa tačke gledišta svesti. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. K a d a se usmerimo na mišljenje. To su ekstatički doživljaji. To je normalno. K a d a se to desi. Ali. To je princip koji je u osnovi alternatora. on shvata da ima svoj sopstveni u m . A k o prihvatimo dvojnost svesti.

Međutim. možemo govoriti o principu. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. bilo da je to dobro ili loše. Hoću da k u p i m veću jahtu. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja.u osećanja koja su motivisala. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. Ali. ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. U stvari. ne ovog tipa koji sam opisao. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. Ali. k a k o čovek koji je relativno zdrav. već sličnim. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. Govorim. mišljenje i osećanje su u konfliktu. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. jer postavlja granice i određuje reakcije. Pošto do posledica nije došlo. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. To je nesrećan razvoj. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. — Princip Na nivou principa. m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. na­ ravno. — Emocija 4. naravno. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. nazivamo ih emocijama. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. Među­ tim. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. Predvidljivost takođe znači zavisnost. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Mi možemo. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. ega i tela. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. misao. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. Ili. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. — Senzacija 2. j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. On se fizički doživljava k a o strah. misao je povezana sa telesnim reakcijama. Redosled razvoja je sledeći: 1. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. 297 . K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. konflikt ne nestaje. jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. može imati k a r a k t e r ? P r e svega. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. o principima koji su svesno odabrani. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. On samo nestaje iz vidokruga. dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . neretko. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . Svi terapeuti se bave konfliktima. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit. — Osećanje 3.

To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. jer. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. t a k o da su oba u harmoniji. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene. istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. on je sada znao šta gubi koristeći droge. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . nije za njega. Ali. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. Dobit je osećanje moći i kontrole. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. izuzev pod neuobičajenim okolnostima. bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji. Vremenom. A k o je veća šteta nego korist. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. m a d a nije bio žrtva heroina. ih. sto je podjednako apsurdno. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. bez njih. Postaje lako ići do ekstrema. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. Dalje. dete će znati da laganje. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. Principi pospešuju u r e đ e n život. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem". ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. zbog kompulzivnosti. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. već ubeđenja. i sa daljim iskustvom. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. rekao je. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. S v a k a ge299 . ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Ali. da celokupno ponašanje kontroliše logički. Ali. ali odluka. u b e đen sam. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije.. Na kraju. čovek treba da ima izbor između istine i laži. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. već i srcem. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. Sva deca ponekad lažu. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. ili izbegavanje kažnjavanja. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi. da bi se došlo do tog ubeđenja. integraciju mišljenja i osećanja.

U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. jedinstveno 300 i celovito. one bi brzo bile odbačene. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. Ali. Bioenergetski. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. čovek reče.. Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. Videći njen pokret. koja je neosporna. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. Covek je kreativan mislilac 301 . ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. Rajh je bio čovek od principa. to je lična uverenost i nikome je ne nameće. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. genitalije i noge. Pisao s a m 1944. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. K a d a su se našli. ali ne može kontrolisati većinu. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. bez obzira na činjenice koje govore suprotno. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o .O! Ali to nije moje". Kada je u pitanju preživljavanje. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. srce. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. prin­ cipi su irelevantni. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju. . pošto je ljud­ ska priroda ista. a k o je n a m e t n u t a od većine. Rajh je r e k a o : „Loven. jer se osoba oseća povezano. u Klubu Mediterane. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. Ali. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. Covek se mogao ne slagati sa tim principima. P r e nego što govorimo o principi­ ma. nemoj uopšte da govo­ riš". da bi olakšala njen put kroz život.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. Moralni principi nisu apsolutni. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. Ali. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . Principi nisu tehnika preživljavanja. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. Istinoljubivost je j e d a n princip. čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. Ali. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Slično. m a d a su neki blizu da to postanu. ako ne možeš da kažeš istinu. m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost. Ali. prosto. Diskutujući o tome sa mnom. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom.

proticanje i pokret V i ste vaše telo Um. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. Ali. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija. a to n i j e lak cilj. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom. čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija. pražnjenje. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. reč m o r a doći iz srca. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. to se ne završava na telu. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. Ali.i osećajna životinja — i. on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena.

Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE .. Beograd. Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika.000 primeraka 1984. 304 . Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit. Subotiea Tiraž: 5.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful