ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

Sreo sam ga 1940. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. Gospode. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze). Gospode. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Zapinji me da ne bih istrulio. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima. Taj sklop je definisan kao oklop. Gospode. gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). potvrdile su ono što sam snažno osećao. godine. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. Nikos Kazancakis. j e bio moj učitelj od 1942.I. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Zapni me previše. naime. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. 1940—1945. 9 . do 1945. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. nazva­ nim Euritmika. previše. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. sportom i gimnastikom. Luk sam u tvojim rukama. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. tri molitve: Rajhovska terapija. nije važno što ću se slomiti. j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Ne zapinji me slomiću se. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. O n .

ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. tipičan je za mene. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. to s a m već ranije znao. Razmatranje tog elementa — naime. nazvanog Infantilna seksualnost. Stigao sam do polovine drugog eseja. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. „Zašto se". Seks nije potpuni odgovor. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. to je moje interesovanje više raslo. mislio sam. „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja.Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Mišićno oklopljavanje. moj skepticizam je iščezao a da. & Geoghegan. vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. McCann 1 . Y. ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Caward. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . ili hronična mišićna tenzija. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. (N. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. i pošto sam bio nepripremljen da ' A. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. T a k a v stav. pi­ tao se Rajh. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Inc. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Onda. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. 1972). kada sam prestao da čitam. 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. iznenada. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. razvija se histerični konverzivni simptom. Lowen. toga nisam bio ni svestan. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Depression and the Body. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje.

u stvari. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao).vegetativne" energije. Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. a to je da ideš na terapiju". Moj očigledno to nije radio. Sharaf. postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. pipni moj g r u d n i koš". Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. kada je napisana Đioenergetika. Jednoga dana mi reče: „Loven. j e r nisam razmišljao o tom potezu. Nastavio sam d u ­ boko disanje. 1983. Naikompletnija studija o životu i radu V. krik sc razlegao kroz moje grlo. jer tada nije izgledalo da to ja radim. Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči.) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. hoću jeste da postanem slavan".). (Prim prev. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . koji su visoko cenili svi analitičari. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu. Fury on Earth. Martin's Press/Marek. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. la koš ti se ne kreće. 1933.. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Čudno. iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. što je prekinulo vrisak. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. ako si zainteresovan za ovaj posao. emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. ali na alarmantan način. . Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. Rajna. Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji. ali ono što ja. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . Posle energetskog napada na njegov otpor. Vrisak mi se desio. inače bih bio m r t a v " . Opet nisam bio u dodiru sa tim. Loven nije napisao takvu knjigu. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. jeste knjiga M. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu. Odgovorih: „Naravno da dišem. Uradio sam što mi je rekao i . U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. N e w York. Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". Nisam bio emocionalno povezan sa tim. ne dišeš". Ništa se nije desilo. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. Njegove reci su me trgle. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. Posle toga sam još malo disao. j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. Opet se oteo vrisak. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu. Bilo je stvari (slika. Rajh nije koristio kauč. Malo zatim Rajh reče: „Loven. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Da bi izbegao nezgode sa susedima. Rečeno mi je da savijem kolena. on je iznenadno popustio. a biography of Wilhelm Reich. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. Rajh je to shvatio ozbiljno. u toku analitičke seanse. vrisak me nije uznemirio. Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. g o ­ dine. Nisam osećao n i k a k a v strah. . U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. 12 . Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. do danas A. st.se suočim sa tom željom. Nastala je nekih devet godina ranije. godine. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza.

koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. ta reakcija je nestajala. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. Dublje disanje. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. Onda. pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. Osećao sam impuls da dodirnem penis. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. u svojoj trideset trećoj godini. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. str.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. kao i onog sa vrišta­ njem. The Fuction of the Orgasm (N. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Y. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . 239—240. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Nije tc bila svesna misao. str 273. 1942). to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. Od tada nisam vrištao nijednom. ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. dok sam ležao na krevetu dišući.. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. ustao sam sa kreveta. O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. 3 1 dišući.. Ibid. okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom".ličite nijanse. jeste da se desilo potpuno spontano. Drugom prilikom. ne primetivši da to radim. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. Onda se to desilo. * Ibid. 15 14 . Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . ozbiljno mi grčeći šake. 273. Interesantan deo tog iskustva. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. na koje nisam bio navikao. Rekao je da. Sto je v r e m e više odmicalo. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. Orgone Insti­ tute Press. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. osetio sam erekciju. to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Izašla je besna na mene. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. i u u s n a m a . Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . bez voljne kontrole. D r h t a j se pojavljivao u nogama. str. Moji roditelji su bili napolju. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. ali sam ga inhibirao. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. Plakao sam preglasno za moju majku. 3 1 . tako da se majka nervirala i brinula. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Radeći to. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich.

Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. njegova akcija je proizvela željeni rezultat. ritmičkim. P r e m a tome. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Terapija je opet krenula. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. k o n vulzivnim pokretima. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. sa orgastičkom potencijom. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. reče on. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. mnom. ali sam bio blokiran. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. Potpuni orgazam. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. pre­ ma tome. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. n i ­ sam nikuda stigao. 17 . n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. Bio sam slomljen. plakao sam duboko. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. Pošto sam doživeo strah. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. Nisam više mogao zadržavati osećanja. prognao s a m sve negativne misli iz glave. smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. ili. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. Teorijski. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. prema Rajhu. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni. Za Rajha. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. 1927). ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. Izgledalo je da će to trajati beskonačno. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. videvši lice moje majke. „Loven". Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. k a k o je on to nazvao. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. ja ga nisam mogao izgovoriti. U svakom slučaju. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. koja se manifestuje. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. Međutim. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. a ne samo terapeutski. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. to mi nije polazilo za r u k o m . k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. k a o i pozitivan. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. Boreći se u sebi sa problemom.

m a k a r privremeno. ili ih ovi možda prosto zanemaruju. U mom životu se desilo nekoliko promena. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. osećanja sigurnosti u svoj život. godine. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. r refleks orgazma ustalio. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. K a d a se terapijska godina približila kraju. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Ipak. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. disanje mi je postalo lakše i slobodnije. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. što je dalo elana m o m e duhu. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom.. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme. postala je laka. Refleks orgazma se nije ustalio. postali. te jeseni 1944. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. uključujući i ličnu terapiju. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. i drugi koji su radili sa R a j hom. godine video sam svog prvog paci­ jenta. koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. Uporno sam se t r u ­ dio. njegovi entuzijastični sledbenici. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. ja nisam bio završio. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. (Theodore P. Rad kao rajhovski terapeut. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. mnogi su psihijatri. Mada još nisam bio student medicine. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Predaja sopstvenom telu. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. Objavlji2' 19 . Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. 1945—1953. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. koji je vodio dr Teodor Volf. Međutim. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. kao što s a m je ja doživeo. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. što je još važnije. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje.

Analitičar sedi iza p a ­ cijenta. On nije p o t p u n o neaktivan. Uprkos tome. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. i sa snažnim toplim r u k a m a . m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. donji deo leđa i mišići butina. 1971). sa toplim kestenjastim očima. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. 8 of the 21 . stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. T h e Orgone Institute Press. Rajh je bio veliki čovek.vanje Funkcije orgazma 1941. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. njegove ideje su se proširile. neviđen. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. Srećom. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi. Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića. Ipak. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. a potražnja rajhovske terapije se povećala. Ništa nije dalje od istine. ili je prkosno isturena. Columbia University Press. doduše sporo. Međutim. S e p t e m b r a 1947. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. godine k a o lekar. koji s a m završio j u n a 1951. a knjige od r u k e do r u k e . Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. ih n e ­ prirodno uvučena. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Pod pritiskom. pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. često se graničeći sa ljutnjom. Naravno. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. Kao toliki mladi terapeuti. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. da bi ih relaksirao. godine još više je ubrzalo taj razvoj. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. Touching: The Human Significance Skin (New York. Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala.

mišića ili da izvrše potreban pritisak. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. Na nesreću. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. Tempo. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. Drugi konflikt. prva je više emocionalno i energetski nabijena. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. To podrazumeva konflikt između individue i društva. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. a kroz telo i sa svojom okolinom. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. i jeste. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. što je nazvao strujanjem. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Ali. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške. ali ja to ne bih radio. kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. već i orgastičko reagovanje u seksu. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. 22 . nerazdvojan od te antiteze. kriterijum emocionalnog zdravlja. seksualna i terapeutska. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Te dve si­ tuacije. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. U jednoj od r a n i h formulacija. Me­ đutim. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. s jedne strane. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. koja je moćan faktor. razlikuju se među sobom. posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. nije nužno da do tog prenosa dođe. i seksualnog instinkta. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. Prvi traži očuvanje pojedinca. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti. Me­ đutim. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. godine. Takođe. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. Previše često se sam refleks gubi. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. J o š 1947. Sek­ sualnost je bila. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi.

Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. m e đ u t i m . Njegov brat. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Ispričao mi je fascinantnu priču. Posle mnogo godina teškog rada. bilo kao studenti ili pacijenti. Ali. opet napredujući samo malčice. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. i ne bez grešaka. Bio je p r o ­ sto drugi čovek. U toj priči je glavni j u n a k . Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. b u k v a l n o „nakraj sveta". n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. usmeravajući pažnju samo na seksualnost. Međutim. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. ne može se ići do d r u g e krajnosti. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. koji se izgleda desio sam od sebe. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Bez obzi­ ra na to. Važnije je. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . Sva anksioznost je nes­ tala. mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Onda se jednoga dana desilo čudo. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Osećao se infe­ riornim. spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan.gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. tako je i nestala. Ali. 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. što nije „od ovoga sveta". P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. koja ne može da se odbaci ili negira. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. Konvej. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. čudo se nikada nije ponovo desilo. Na primer. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. Njegove ideje su imale revolu25 . krivicu. uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". učinivši to. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije. ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Kako je promena iznenadno nastala. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. najzad sam spoznao tu istinu. inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Nikada nije dostigao onaj nivo. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Vladajući princip je u m e r e nost. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. Oni odlaze.

Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". 26 Ako ova moja definicija vredi. pripremajući organizam za novo napredovanje. Ako tražimo transcendenciju. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. Kada gledam unazad. je i prethodno bila. Svaki otkriva horizont. osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. kompromis sa detinjim konfliktima. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije. I mada je proces razvoja stalan. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. koja je. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. koju je nazvao orgon. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. na. Radeći una­ zad. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Terapija može to postići. On je bio svestan situacije. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. možemo imati mnoge vizije. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. To je reč izvedena od reči organski i organizam. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Oni su se pokazali korisnim za ponešto. da je otkrio n o v u energiju. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. A k o je prošlost presečena. svojoj prošlosti. Podigao je obrve. Mi saznajemo proučavajući prošlost. Drvo. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. Razvoj je p r i r o d a n proces. Tvrdio j e . zajedno sa njegovim dubokim disanjem. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. sticanju znanja. ostaje sećanje. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. na primer. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. T a k v e transformacije se. Na nesreću. Ti aspekti razvoja se prepliću. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. on ni­ k a d a nije ravnomeran. Ako se odlučimo za razvoj. m e đ u t i m . Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. koji odjednom postaje jasno vidljiv. one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. kao što je po­ znato. budućnost ne pos­ toji. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. Mada se magla opet spusti. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem.cionarnu privlačnost.

koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. Ja nisam delio ta osećanja. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. gde se posvetio orgonskoj fizici. Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. Najzad. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Sem toga. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. ako ne i jeretičkim. shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga. u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova. od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. u državi Mejn. razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. ako se ta vizija ikada ostvari. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. Po mom mišljenju. i moje iskustvo na stažu. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja. doktor Lui Peletijer (Louis G.ko i jeste. Pošto sam 1952. Godinama. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. S m a t r a n o je drskim. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. A medicinsko obrazovanje. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. Eksperiment je imao negativan efekat. otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. dok sam radio kao rajhovski terapeut. U razgovoru. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. Pokrećući to agresivno izražavanje. do 1947. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj.slobodu i ograničava njegov život. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. preselio se u Rendžli. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. oslobađale 29 . što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. što ona svaka. takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima.

Walling). Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe. opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. Naravno. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. Godine 1956. osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala.. Međutim. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. ali. jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. Međutim. Nasuprot tome. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. što sam ranije opisao. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Od tada. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha. Pierrakos). Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. prema tome. Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. S d r u g e strane. tokom svih ovih godina. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . Konflikt je razrešen kompromisom. koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . godine. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. FDA je dobila parnicu.

i to je dovelo do olakšanja. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Fokus na seksualnost.visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. Inc. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. 1970). Raširio bih noge. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. neću biti slomljen. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. kada se uglavnom smanjila. rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. Y. Coward — McCann. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Značajnije je. stopala okrenuo na u n u t r a . Uzemljavanje. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. To je imalo dodatni efekat. posebno u odnosu na svoju majku. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. Međutim. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. Shvatio s a m da je bol tenzija. koji je Rajh koristio.. Držao bih taj položaj nekoliko minuta. bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. < 7 7 Pleasure (New York. držeći kolena malo savijena. razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. dublje disanje stomakom. kao i u rajhovskoj terapiji. sa osnovom na kojoj se stoji. koji je Rajh uspostavio. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa. On se laga­ no razvijao t o k o m godina. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom.. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. 33 . Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Radeći na sebi. Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. Osećao sam da mada mogu biti povređen. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. m e đ u t i m . Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. Kao analitičar. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. N. m a d a je teorij­ ski valjan. Disanje je suštinsko u bioenergetici. savio kolena i napravio luk leđima. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja.svojim snažnim toplim r u k a m a . promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja.. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama". sa svojim telom i seksualnošću.

I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Ona je objavljena 1958. ograđen. 1958). oklopljen. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Sloboda. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. k r e ­ tanja. ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. sužava život tela. Istina. 9 Body (New York. 1967). Međutim. i tako je završava. nepoverljiv. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. gracilni i lepi. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali sa našim telom. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. Alexander Lowen. ograničava život svoga tela. u stvari. izdali smo ga. d u h i dušu. ta ograničenja života ne namećemo voljno. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. što je uslov da budu slobodni. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. A k o se ne kreće slobodno. osećanja i izražavanja sebe. Ako je terapija bila uspešna. The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. pres­ tiža i posedovanja. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Mac­ 34 35 . Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. Biti uzdržan. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. Ali. Rad. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. 1971). A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. Ali. i tako izdajemo naša tela. ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. deo njihovog uobičajenog načina života. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. The Betrayal of the millan. Grune & Stratton. Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. 8 i za automobil. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. živeti potpuno život tela znači biti uman. završili vaš razvoj. d u h o v a n i duševan. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. Ipak. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. U stvari. isto se može reći Alexander Lowen. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Macmillan. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi.

i psi­ hološki i fizički. proticanje i pokret Kao što sam naglasio. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. osećanja. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. II POJAM ENERGIJE Punjenje. naročito kada se govori o živim organizmima. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Bloenergetlcs (New York. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. rezultat je tragičan. nedostatak Albert Press. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . jin i jang. ona po prirodi nije elek­ trična. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. To nije cilj koji se lako dostiže. Međutim. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Na primer. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. pražnjenje. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. živih i neživih. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje. ali to nije novo. Smisao. 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Ako naš cilj nije postignut. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. Academic 36 37 . 10 Szent-Gyorgyi. 1957). U stvari. Međutim. pustolovina.

j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. cit. ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. nevoljna podrhtavanja ili vibracije. On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest.b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. N a s u p ­ rot tome. Depression and the Body. Impulsivna osoba. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. s Lowen. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u . K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. posebno kroz donji deo. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. Uopšte rečeno. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. takođe će imati t a k a v efekat. a oslab­ ljen seksualni nagon. skoro bez pokreta. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a . to nije lek za depresiju. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. neki su opet u z držaniji. S d r u g e strane. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. ona takođe oslobađa uzbuđenje. takođe. ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. Smanjeno je disanje i apetit. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti. što ću opisati u n a r e d n i m glavama. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. Pošto saslušam priču te osobe. 39 . Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. a da pri tom ne oseća umor. Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . Depresivne osobe su depresivne energetski. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. Glas može postati rezonantniii. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. navesti je da diše dublje i potpunije. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. na primer. op. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. čineći ga dubljim.

k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. Isto tako. ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Međutim. osećanju i pokretu. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. energetski nivo se povećava. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Sa doživljavanjem zadovoljstva. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. peristaltičkih pokreta utrobe. napaja telo i aktivira potisnute emocije. neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. naglasak je uvek na disanju. u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. da bi povećala energetski nivo osobe. njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. Kao što sam već istakao d r u g d e . Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. mnogo puta se ništa ne desi. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. svoje ideje i osećanja. S e m toga. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu.Niti će efekat trajati. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. Di­ sanje može spontano postati dublje. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme. Dublje disanje otvara grlo. Međutim. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. naša. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. 41 . P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. Ali. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. Nekad je ono što izbije bes. da bi održala ravnotežu energije u telu. Ne retko. s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama). Razvoj koristi energiju. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. puneći energetski nje­ no telo. da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. Kao što sam rekao. P r e m a tome. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). govore­ nja i seksa. Iznenada. op. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Pleasure. do hodanja. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. pacijent može početi da plače. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. to se dešava spontano u toku punjenja energijom. clt. već izražavanje sopstvenog bića. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen.

u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. The Physical Dynamics of Character Structure. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje.. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. mišića. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. Ona je predstavnik i nosilac eros a . S d r u g e strane. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. nerava. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. Ta nevoljna komponenta. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. k r v je više od posrednika. žlezda itd. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. intersticijalna i intracelularna teč­ nost. koji napaja ruke.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. njihova pokretljivost se smanjuje. nasiljem i nesigurnošću. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. M e đ u t i m . posebno do erogenih zona. sluznica. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela. već putuje svim telesnim tečnostima. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela. Pojam proticanja treba malo objasniti. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. Energetski govoreći. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). koja je integrisana sa voljnom akcijom. Kada je osoba toliko u Lowen. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i . nije od zna­ čaja. To je najočiglednije kod beba. op. od srca do usta. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. K a k o ljudi postaju stariji. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. 13 S e m krvi. Oni uvek idu zajedno. zbog čega se r a d o ljuljaju. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku. ose­ ćanje besa može imati beo. praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. možemo zamisliti senzacije. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. Deca naročito vole te senzacije. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. Ali. Senzacije. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. k r v n i h sudova. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. Protičući kroz organizam. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. usnama bradavicama i polnim organima. ali su mnogi od njih tečni.. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični. osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. clt.

Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. nastojite da se uvučete u sebe. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. telo otkriva mnogo više od toga. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva. Sjajan. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. da osećamo da smo više živi. beživotni kvalitet. posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . 44 Um.n o b o d y * znači niko. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge. a vaše telo je vi. Pošto vaše telo govori ko ste vi. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. stisnutim pesnicama i ustima koja reže. ima dana k a d a zračite životom. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. (Prim. ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. S druge strane. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. Mrtvo telo nema um. Ali. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. Uopšte. a duša ga je napustila. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. izazivaju malo senzacija. ili njegov lični stil. svetao dan. To je prosto govor tela. Stav čoveka prema životu. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. „ u m r t vljenost". usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. imaju stimulišući efekat. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. Ljudi ga osećaju. opuštenost kože lica. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. ono izdaje samo sebe. bliži. to ste više prisutni. Emocije su telesni d o g a đ a j . Mračan i težak dan. Slično. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. duh i duša su aspekti svakog živog tela. koji se ispoljava kroz neku akciju. stvarniji. i svet oko vas izgleda svetliji. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. telesni pokreti imaju mehanički. na p r i m e r kada ste iscrpljeni. ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj.tanost naših akcija i pokreta. n e d o s t a t a k sjaja u očima. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . k a o i razlivanje toplote kože i očiju. Bes s t v a r a napetost i. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. Pošto je telo energetski sistem. pokrete koji imaju emocionalni krug. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. To je vaš način bitisanja u svetu. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. kao što smo videli. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Što je vaše telo životni je.) 45 . K a d a je to odsutno ili smanjeno. a ipak su koordinirane i efikasne akcije. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. zubi i r u k e . prev. Može se 14 " Englesko . i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Ako ste vi vaše telo. Otuda se izrazi „prepreka". lepa scena. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. srećna osoba. izgubilo je duh. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. Cisto voljni ili svesni pokreti.

znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. de­ beo. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. vredno i moralistično. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. rigidno. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. 47 . Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. dečački izgled lica. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. debelo i bezoblično.tio da biti velika. lič­ nost je integrisana. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. Godinama se bavio trčanjem. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. uporedo sa strahom da bude sama. K a d a su slojevi dostupni čoveku. bio u stanju da prihvati — naime. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. koje pokazuje go­ dove. Moj pacijent nije bio samo veliki. M a d a je često namrgođen. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. postaje detinjasta. Na površini osoba izgleda ozbiljno. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. ali su oba zasnovana na istim principima. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla. ili nesposobnošću da donese odluku. Tada je shva. K a k o se ljudski organizam razvija. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. ali sa debelim valjuškama k a o beba. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. Taj konflikt se javlja. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. Ako je bilo koji sloj. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. tanke. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. pridodaje slo­ jeve ličnosti. debela. ali bez uspeha. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. detinjasto aljkav. ali ne uspeva.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. Biti odrastao. Ali. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. oslobođena konflikata. Onda. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. da bu­ de čovek. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. često strogo. pojavljuju se kada se osoba prepusti. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. da b u d e izuzetan. Ali.

zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja. da je dobrodošla i da je prihvaćena.osoba je u konfliktu. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. kao svoja m a m a . počinje u detinjstvu. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. To je funkcija organiz­ ma. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. Razigranost. m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. aspekt živoga tela. imaginacija je slobodna. novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Beba želi da je drže. predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. poznaje osećanje lju­ bavi. kada se govori o kvalitetima. posebno sa m a j ­ kom. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. maze. kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. dete stvara sliku o svetu. ili periodom k a d a je bio beba. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. emocionalno i psihološki. u stvari. stiče d u b i n u kroz sticanje veština. Međutim. Ljubav. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. potvrđuje se kroz aktivnost. prostora i vremena. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Zavisi od iskus­ tva. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. Svaki sloj onda. a koja je još uvek deo njega. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. na primer. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. znači ograničena. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. dete istražuje. beba je zadovoljna. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način.

U idealnom slučaju. Srce nije samo p u m p a . Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba.. Ako su telo i um celina. koja n e m a j u veze jedno sa drugim. pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. oni na to retko utiču. što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . da su telo i um. poseduje d u h i sadrži dušu. i obratno. dečak ili devojčica. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. na primer. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. znači da je postignut stupanj odraslog. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. Na nesreću. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. nisu samo k a m e r e . Pošto su postigli taj stepen. ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. ali koji nisu di­ rektno povezani. doživimo senzacju ili osećanje. dete. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . sa razigranošću i radošću deteta. Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. u stvari! jedno. I stvarno. ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. Taj stav se nije potpuno izmenio. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. Zivo telo ima um. Z d r a v odrasli je beba. biće sterilna. one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Opažanje je funkcija uma. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. Da bismo razumeli živo telo. što je j e d a n aspekt tela. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. uskogruda i rigidna osoba. i neka znanja o sebi. m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. igrajući se. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. Međutim. proizvod ljudskog mišljenja. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje. izazivaju svoj lični svet. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. sposobnost da bu­ de kreativan. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Oči. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece.tu i sebi samom. a da se ne obrati pažnja na telo. sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. Mi smo saosećajna bića.

onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. možete osetiti n a p o n medu njima. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje. Stvarno poznavati svoj u m . Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut.getiku. šta osećamo. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. Može se opet osetiti strujanje. a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. kao da se neko telo nalazi između. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. koji je sada pod na­ ponom. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. A k o to osetite. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. održavajući taj kontakt. n e m a svako tu sposobnost. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. osećanja. napajanje. Ali. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. Ako n e m a osećanja. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. Za to v r e m e lagano dišite. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. Prvo. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. U stvari. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. upoznajemo sopstveni u m . čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. Zatim. želje itd. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike. osećajući i definišući nečije raspoloženje. znači znati šta hoćemo. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. peckanje i vibracije. tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće.

nazvan je p n e u m a . jer je obeshrabrujuće. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova. ona se uglavnom potiskuju. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. j e r je suviše opasan. w of the English Language. koja nastoji da ima objektivnu valjanost. Izgubiti razum. Sinonimi duše su duh. Kada osećanja imaju pretići kvalitet. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . op. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. otuđena i nepo­ vezana. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. povezan je sa di­ sanjem. bukvalno. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. već k a o duh. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. Ali. m a d a se najvidljivija veza. the Body. pupčana vrpca. 1970). j e r on ima parališući efekat. Ja bih. potiskuju bes. Lju­ di često potiskuju svoj strah. Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. njen d u h se budi. i beznađe. 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. p r e m a tome.. idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. pneumu ili energiju. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e . To ne pomaže mnogo. disati. osećanja. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k .ovlada. ili Sveti Duh. j e r se onda može prosto izosta­ viti. U stvari. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. U teologiji d u h Boga. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. sa rajem i paklom. srce. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. prekida po rođenju. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. ili d u h organizma. definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. sedište osećanja i emocija". može poludeti. ne- 54 55 . na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. Može postati depersonalizovana. Veza između energije i d u h a je neposredna. cit. kao što je slučaj u ludilu. Među­ tim. Um i d u h su takođe povezani. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Mi nismo izolovani fenomen. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. može odbiti neke ljude. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. j e r ga ne mogu podneti. Reč „ p n e u m a " je iz Grčke. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. 10 Životna snaga. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija. koliko ima energije. Depression and izlaganje tog pojma. gde znači vetar. Mi smo rođeni povezani. to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. odvojen od t e l a " . bol zbog neispunjene čežnje. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Na sreću. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. ne oseća svako tu vezu ili kontakt. jeste ne znati šta se oseća. A k o čovek nije svestan svoga tela. ja ne znam. što znači duvati. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. na primer.

Osećanje čežnje. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. Ona reaguje na majčino uzbuđenje. kosmičkom energijom. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. I energetski i psihički. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje . Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz.) 17 57 . Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. prev. ali u za­ četku. tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. Ljudi postaju deo sveta. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. I tako se to nastavlja sa godinama. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. Još dalje su zvezde i univerzum. osoba razvija sve šire krugove odnosa. Postoji zajednica u kojoj živi. tako i poredak pripada njemu. ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Ja hoću da p r i p a d a m . K a k o se svesnost širi. beba je u izvesnom smislu deo majke. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. a ne osećam da p r i p a d a m " . i majčino raspoloženje utiče na bebino. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. Kao što on pripada tom poretku. baš kao što on postaje deo njih. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. Na d r u ­ gom nivou mišljenja. koja postaje njegova zajednica. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno.funkcioniše. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. Kao jedan aspekt organizma. Ako čovek ne preseče taj red. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. u različitim kontekstima. novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. kao što on postaje njen deo. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. K a k o se povećava svesnost i kontakt.

To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. rad i znanje su izvori života. filozofiju i d r u g e discipline. uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. tužni. Ja. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u . Život tela je osećanje. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. i da održavam živahnost tela. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. oni koji intenzivno r a d e vežbe. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela. koja negira život. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca.organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. Na nesreću. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. na primer. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. za­ dovoljeni. Grci. ne pomaže toj potrebi. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. dobri. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. Ja ih radim već dvanaestak godina. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. To je takođe bio moj problem. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. stavili su ogroman naglasak na sportove. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. već su produžile razvoj koji je terapija započela. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. s a m se re 59 . radosni i. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. Ali. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. sve u svemu. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. ostaje problem. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. Shvatio sam da gimnastičari. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. ili razvili mišiće. suviše uzan i ogra­ ničen. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. osećanje da smo živi. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. taj problem nije jedinstven samo za mene. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. v i b r a n tni. igrači. Naravno. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. nadajući se da ću naći rešenje. uzbuđeni. ljuti. najzad.

U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a . Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. p r e m a kreativnosti i radosti. one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. Takođe. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. Ali. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. joge i rajhovske terapije.upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. koordinacije i duhovno­ sti tela. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. Kao istočne discipline. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. d e m . kao istočnjačka praksa. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . Kroz rad. Ali. a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. one će valjati tek ako postanu disciplina. prema duhovnom razvoju. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu.

n o g e će početi da vibriraju. Ali. telo je pod naponom od glave do pete. takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. luk je napet i spreman za akciju. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj. Energetski.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. j e r on od- . Dinamski posmatrano. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano.

Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa. Shizoidan znači podeljen. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. Tao znači put. Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. kao i duž nogu i leđa. A da li je to tačno za današnje Kineze. Ličnost je svoje telo. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Ovo znači slabost u mišićima leđa. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju.°lici. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. godine. 66). tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. prosto nisu u jednoj ravni. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. glava i vrat. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. Ako postoji podeljenost u ličnosti. tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. m e đ u t i m . (Fotografija je bila objavljena 4. Glavni delovi tela. jasna je podeljenost delova tela. trup i noge. što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". kada se telo p o s m a t r a spreda. Ponekad. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. Kinezi. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. ne znajući ništa o ličnosti. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. m a r t a 1972. takođe je pod znakom pitanja. Karlica je malčice uvučena. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj .

5« 67 . Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan.Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze. moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. Posle kratkotrajnog posmatranja tela. Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno.

. čime označavamo naše psihološke stavove. da označimo onoga ko malo govori. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. je telesni jezik. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. Na primer. osnova svih jezika. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. ili da stoji „čvrsto na zemlji". Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. Ali. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. oni su n a s nosali i pomagali nam. j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. U svetu. reakcija na situacije ili događaje. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. međutim. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. niti i m a m rezervi. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. jer se taj položaj ne može naučiti. To nije stvar vežbe. Na primer. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. što je. To nije statičan položaj. počevši od drugog. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. On. III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. Oči su mu bile različitih boja. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. u stvari. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. i oni su bili naučeni da slušaju. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. ili da ima „začepljena usta".Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. a ne da gledaju. drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. n a r a v n o . Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". K a k o smo odrasli. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. što se odnosi na operacije 68 69 . n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto.

kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". ali taj kavez može biti čvrst ili mek. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. To je detetu prvi kanal. Ali. na srce se. P u m p a p u m p a . Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. To može zna­ čiti prekid. Ako je to slučaj. Navešću samo n e k e od njih. Izolovano iz tela. Međutim. nego obrnuto. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. Ali. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. lopata. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. fizičku traumu? Ja verujem u to. ne samo figurativno. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. ono poseže i svojim srcem. koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. u smislu veze između srca i periferije tela. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . Ali. što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro. ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. teleskop je produžetak očiju. Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m . Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. Da li je njegovo srce zatvorena. najcentralniji deo ličnosti. Međutim. n e p o k r e t a n ili osetljiv. što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". Ono služi i doprinosi životu tela. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu. srce je p u m p a ili. Na kraju. „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. pak. Srce takođe pumpa. saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi. vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. na primer. ali sa slabim a b dominalnim učešćem. može gledati kao na p u m p u . Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. Ako to n a merno radite. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. kompjuter. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. mozga. g r u d n o m k o ­ šu. recimo drugačije. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine.p a r n i h mašina. kao da drži ljude podalje od srca. ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. Identifikujemo sebe sa mašinom. ono bi bilo samo pum­ pa. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. ništa više. čekić kao produžetak pesnice. Ali.

Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. rigidan i agresivan kvalitet. da se grebe ili udavi. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". kao da pri"a Alexander Lowen. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. U tom slučaju slika ljubavi je nežan. seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. k a d a se pruže da dodirnu. zatvoreno. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. P r e m a t o ­ me. ali je gornja polovina mala. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. padaju detetu. osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. nalazi se često u p r e delu dijafragme. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. srce i genitalni organi nisu integrisani. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. Macmillan. linija tela ne formira pravi luk. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša.no blokirati svako prolaženje osećanja. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla. osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . pasivna i mazohistička. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. k a o u deteta. 17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. dok donja polovina izgleda meka. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. 19G5). ako je akcija izraz ljubavi. Dojenje. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. Međutim. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. To je njihova reč. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. Naravno. Glava. t a n a n . hove and Orgasm (New York. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. 72 73 . U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. Ali. k a o i seks. Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. Nedostatak jedinstva označava da glava. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. ili dijafragmatsko. jeste više od fiziološke reak­ cije. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. sa malim učešćem stomaka. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. Seks je akt ljubavi. pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. Uzgred budi rečeno. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano. te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. uzana. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. milujući dodir majčine ruke. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. većina ljudi nešto oseća. isto tako. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. D i ­ sanje je ili g r u d n o .

Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. prestiž. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a . Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. i simbol veselosti. pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. prev. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ali. Obrve. Ta toplina je osećanje ljubavi. T r e b a da počnemo od lica. puno lice označava jak ego (to je jezik tela). dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. status. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. osećanje neadekvatnosti. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. Veliko. anksioznost. Nasuprot tome. tužna lica itd.) 75 . obrazi. lica koja zrače. Pos­ toje nasmejana lica. Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. i. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem.Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. Njene obrve se zaista spuste. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. Bez lju­ bavi — prema sebi samom. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega. Na nesreću. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela.. a ne samo znanja. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. depresivna lica. spuštene obrve označavaju grubijana. pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. (Prim. žavanje uključuje lice. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela.da nema obraza. ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . oči. lice mu postaje ekspresivnije. mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. veliko telo sa malom glavom i licem. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. p r e m a svojim bližnjima. osećanje promašenosti itd. A k o neko „skriva lice". Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce. to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe.

dodirivanja je potpunije 77 . Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. Pol J. p r e m a tome. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. ali to nije m e h a n i č k a operacija. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. je očajna. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara. ali se plaše da to traže. Dužnost je terapeuta. posebno ako je suprotnog pola. Deca uče kroz dodirivanje. a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. To nije u redu. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. Mozes (Paul J. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. na t a k a v način da je dodir seksualan. za­ pečaćena usta itd. " Montagu. j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. terapeutski je značajno ukloniti te tabue. Dodirujući pacijentovo telo.sivni organ. a ne samo kroz reči. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta. Touching op. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. da bi mu se omogućilo da zaplače. Ona „nema šta da kaže". 19 Ali. živost tkiva. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . Najzad. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. postavlja se pitanje kvaliteta dodira. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. a fizički k o n t a k t erotičan. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. Funkcija ramena.. Dodiri­ vanje je. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. To je lako uočljivo kod beba. postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. što vuče korene iz detinjstva. cit. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. pošto podrazumeva ideju bliskosti. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. koristimo izraze kao što su jezičara. Može se dodirnuti osoba. Što se tiče usta. p r e m a tome. r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". gde je ukus važan senzorni modalitet. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. znači da se i ne računa. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. Kao rezultat tog nedostatka. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . vlažnost kože. verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. prvenstveno funkcija kontakta rukom.

pokunjiti ili biti „nepostojan". Možemo. svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice. Ako ima stav. Uzmimo kao čest p r i m e r . ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. a pokunjena se uzdržava da stane. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače. k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira. da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. dodira podrške. To kolebanje. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. Za razliku 78 od riba i ptica. prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa. on to oseća kao prihvatanje. Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. Kako se osoba snalazi u životu — t j . To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. međutim. Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. oni opisuju i osobu. skljokana osoba ne može da stoji. na primer. Nadvijen nad njim. Neko „stoji iza" predloga. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. m a d a je to bilo ono što su. „Nepostojana" osoba n e m a stav. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. već skljokati se. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. Ali. on „čvrsto stoji na zemlji". opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. kada se primenjuju na ličnost. Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. što i jeste cilj terapeutskog rada. isprva su me iznenadili. kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Svaki položaj koji zauzimamo. I za razliku od drugih sisara. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. imaju b u k ­ valno značenje. čvrstog i grubog. Da bih prevazišao taj tabu. Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. otkud potreba za dodatnim osloncem?). P r e m a tome. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. on će me privući sebi. Bez podsticanja da to u r a d e . želeli da urade. malo je njih privuklo moje lice svome. Ova druga se i ne računa k a o osoba. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i . što je raz­ ličita vrsta akcije. Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. K a d a se to desi. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. probni pokreti. drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. Ali.Terapeute-v dodir treba da b u d e topao. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. ili je protiv njega. u stvari.

moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". to će izazvati vibracije u nogama. P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. glava. k a o št<| još uvek kažemo. Džejms Mičener 6 81 . U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama". Taj stav je pasivan. lako se gubi ravnoteža. m o r a biti uzemljen. U stvari. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . osećanje „neće me noge držati". „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. To je bilo stvarno mučenje. jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. Da bih to video. tvrdih cipela. Moja majka je insistirala da nosim uloške. Ja sam strašno želeo sportske patike. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. Dva razloga su pos­ tojala za to. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . K a d a je sva težina na petama. Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. ja gledam u njena stopala. znak zgreenosti mišića stopala. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . Sva druga deca su obuvala patike. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. s d r u g e strane. posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. oduzimanje nezavisnosti. ali ne sklj okanim. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. Visok luk je. Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. što izaziva. težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala.malo savijenim kolenima. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. već su bile nošene u palankinu. čineći ih ravnijim. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. otoke i dru­ ge tegobe sa nogama.

naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. ali n a d i m a k me ne može povrediti". nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. da mu glas bude rezonantan. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. Noge su oko 30 cm razdvojene. Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. Stopala mogu početi da peckaju. ili više. Oče­ kivao bih da mu lice blista. promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. da mu oči sjaje. prsti blago okrenuti prema u n u t r a .(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. m e đ u t i m . Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. To naročito važi za lične stavove. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Ako osećanja protiču kroz noge. jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. one će početi da vibriraju. Ali. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. Isti efekat se može postići od bioenergetskih. cit. Taj poremećaj je u nogama. kada pacijent kaže „Dobro se osećam". telesno doživljajnih vežbi. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". ili da kažem drugačije. Počinjući sa savijenim kolenima. Položaj se drži oko jedan minut. U odsustvu tih telesnih znakova. koje su naše pokretno korenje. Depression and the Body. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Danas za to postoji prilično interesovanje. Majka je detetova prva zemlja. dok osoba diše lako i duboko. Nasuprot tome. n e m a Problema sa tim". Međutim. Na primer. ne treba nikada da budu potpuno opružene. Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. Baš kao korenje drveća. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". dete je uzemljeno kroz majčino telo. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. a pokreti živahni. nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. Noge. to je takođe bioenergetski fenomen. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. ili „Moj seksualni život je odličan. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava. Bez sumnje. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. op. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. 82 0> 83 . Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja.

subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. r a m e n a podignuta. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. što je prvi uslov da joj se pomogne. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . k a o d o b r i m ili lošim. Osećanja s v a k e osobe su privatna. Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. Međutim. subjektivna. Zauzmite taj položaj. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. može se osetiti njegovo značenje. znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Praktično. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. vi osećate šta se dešava u vašem telu. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe. Možete se osećati uplašeno. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. Ako ne oseća strah. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. U d a h n i t e vazduh. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. Na osnovu telesnog izražavanja. ili vibracijama. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. Osećajući drugu osobu čulima. Ako ne verujemo svojim čulima. zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. pošto se ne može lako i objektivno proveravati. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. ali ne morate. podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . U stvari. to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe. Telo ne laže. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. sigurnim činjenicama. seksualnu privlačnost itd. ušima. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. Razumem želju za takvim informacijama. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Stalno procenjujemo jedni druge. dignite r a m e n a i obrve. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . Ona oseća šta se dešava u njenom telu. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati. živahnost ili umrtvljenost. K a d a se to desi. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. Na­ ročito u psihijatriji. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. Telesni sv 85 . Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Međutim. bez obzi­ ra na strah koji izražava. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće.

isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. koji su. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. ponižena ili poražena. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti.. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. pre­ poznati po toj pozi. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. zavođe­ nje. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. Izraz podrazumeva da postoji . Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. najzad. mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . Najzad. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. Međutim. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. analnog u r i n a m o g i genitalnog. nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. na primer. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. Može se. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. Bičevan pas zauzima isti položaj. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep. p r e m a tome. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. Ako. gubitak samoaktualizacije. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. isturena vilica prkos. da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. potčinjavanje i frustracije. i drugi. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. Kada je značenje j e d n o m određeno. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. k a o što je uvučena zadnjica. plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Telo ne laže. odba­ civanje dominira životom deteta. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. a širom otvorene oči strah.

m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. negiranja i projekcije. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. da je dovoljno n a p r e ­ dovao. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . dovoljno uzemljen 89 . niti je bez tegoba i bezbolan. jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. Po m o m mišljenju. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. P r e m a tome. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. To nije k r a t a k i jednostavan put. I m a opasnosti i rizika. k a o što mi kažemo. terapija i analiza su kamen-temeljci na. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode.hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. analitički tretman emocionalnih poremećaja. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. Pozitivno. a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije. ali ni sam život nije bez rizika. On treba da bude. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. Dalje. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. Ipak. terapija sadrži put u otkrivanje sebe. ali to nije bezbedan i siguran period. kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne". Terapeut služi kao vodič ili navigator. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi.

nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. a to znači predava­ nje životu tela. ali isključuje predavanje disociranom intelektu. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. cit. poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. Čovek takođe mora održavati taj dodir. J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj. osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. na primer. Mada. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. kao što je. ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. Čak i kada su rane potpuno izlečene. što je stanje blaženstva. nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. može nas njoj približiti. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). drugim recima. op. Takvo predavanje ne isključuje um. Terapija može pomoći čoveku na taj način. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Lowen. Oni su u nevolji. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava.u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. U realnosti n e m a mirovanja. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti. napora i novca". n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. To me vodi do važne tačke. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. 21 Pokret je suština života. pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. menjanje m e sta boravka. Betrayal of the Body. u m u koji nije svestan tela. pitaju me pacijenti. 91 . Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. Me­ đutim. t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. budući da sam psihijatar. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom.

jer bih umro dostojanstveno. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. ekspresivnosti vladanja sobom). što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. Zbog odsustva nelagodnosti. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. Čudno. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. i nisam predosećao tegobe niti probleme. ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. dobro izašao n a k r a j . pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me. m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. ali bol je ostao a tenzija se povratila. Takođe sam primetio. a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. Pojavili su se u dve noći zaredom. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. Nisam ga jasno video. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. To obično ne radim. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. nisam bio uznemiren u snu. još u v e k sam očekivao oslobođenje. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . to je opa­ snost. ali sam tom prilikom pristao. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. k a k o se moj život odvijao. Izne­ nada osetih oštar bol. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. psihološki. P r e m a tome. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. Međutim. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem. Tada sam osećao da bi to bilo u redu. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Drugi je radio sa mojim nogama. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. Sre­ ćom. mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. To je radio r u k a m a . Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. posebno kada bih bio umoran. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo.U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. ne bukvalno. Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. Ne ulazeći u same krize. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije.

jer sam bio brz u računu. on je bio veći. ali sa drugorazrednom ulogom. Mada je mnogo radio. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. prirodno. Ali. počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. znao sam da sam sada ja kralj. 95 . Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. Zbog te odluke sam se osećao dobro. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. Drugi su zapazili tu promenu. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. ženici svoga oka. uspostavile su se neke veze sa detinjstvom.n a p o r da ih protumačim. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. držati glavu uspravno. ne kao dečaka. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. Moja majka se posvetila meni. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . On nije bio surov i samo jednom me je udario. štaviše. osećao sam se superiorno u odnosu na oca. Sada više nije postojala potreba da se borim. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. U stvari. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. mada nisam uvlačio dim. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. kao kralja. i je­ dini sin. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. što sam odmah shvatio. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. Od tada sam oslobođen bola. To je bila prošlost. j e r sam znao g d e mi je mesto. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. bol je nestajao. S jedne strane. koja je bila sasvim jasno edipovska. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. da manje iza­ zivam druge. što je moglo samo da me uvali u nevolju. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. Te napetosti. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. ležerniji. Ne raz­ mišljajući o tome. ali sa druge. j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. Sem toga. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. ne razmišljajući o tome. Isprva nikome nisam pričao te snove. Ja sarn bio prvo dete u porodici. (moja ličnost. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. bio sam okoreli pušač lule. Pomagao sam mu u poslu. i kao što je to prirodno za kralja. Takođe. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. ali to tako­ đe znači. kada takvi napadi nisu retkost. korišćen j e m svoje volje. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. mogao sam. iznenada sam shvatio da je to završeno. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti. Približavao sam se šezdese­ toj. snažniji i ja sam ga se plašio. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. 9 i kažu da sam postao mekši. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. ne kao princa. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. da v l a d a m svojim kraljevstvom. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. Ali. S d r u g e strane. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. i živeti dostojan­ stveno. Moj otac se takođe posvetio meni. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. Pošto sam ispričao snove. međutim. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. Dakle.

j e r srce n i k a d a ne stari. zvuk je bio ja. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. To mi je stvaralo teškoće u pričanju. da me je sputavala samo iluzija. Naravno. moj svesni um. j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet." Ali. „Odrubite mu gla­ vu". Ne verujući m u . Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. Ali. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. P o m e n u o sam to iskustvo. dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. a njime vlada ljubav. da oslobodim svoja r a m e n a . to je onda izdaja srca. imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. Pustio sam se. moj intelekt. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. naredio je. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Znao sam ko je detinjasti kralj. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Bez obzira na to. „ J a " u snu je bio moj ego. Odjeknuo je kroz celo moje biće. srce je kralj. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. da vidim šta ću postići. a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta. na neki način sam i ja bio u pravu. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Srce je centar ili jezgro života. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. O. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična. „ne t r e b a mi takav loš savetnik. ima istine u tome. jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Tada. Ipak.nisu dostigle nivo bola. Naravno. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. Na moje iznenađenje. slobodan zvuk. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. To „ja". Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. nastavio s a m sa časovima. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. ali sam retko to činio. To je bilo moje srce. K a d a sam na­ pustio seansu. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. Ono je takođe dete. je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Mogao sam biti slobodan bilo kada. j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. Uvek s a m želeo da pevam. K a k o mi to liči na moju majku. plakanju. Ali. nisam se osećao kao da pla­ čem. Zatim. Otpevao sam reč „diabolo". jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. kao da je zrelost funkcija intelekta. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. U vera vala me je da ona razume moj problem i da. Ali. mada nisu bili daleko od moje svesti. ili treba da b u d e kralj. d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. p r v a deluje svom snagom ove druge. pošto su to privatni časovi. intelekt. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. Ja ga nisam stvarno izdao. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove. ne dozvolite glavi da preuzme vlast. zaštita se pojavila u formi zatvaranja. Na nesreću. ali naročito u pevanju. Tada sam shvatio da u m e m da pevam. Glas mi je postao slobodniji. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno.

Bio sam nesposoban da to postignem. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. nalik ropcu agonije. ali su otvorili put za tu promenu. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. op. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest. posle otprilike jednog minuta. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. Promena će se desiti kada je čovek spreman. željom za promenom. To je telesni fenomen. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. Telo pos22 Lowen. strah od p r o ­ đ e n e je značajan. Sedeo sam na podu. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. Međutim. počeo sam da plačem. a cit. ali ako je telo zapostavljeno. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. jecanje u agoniji nije trajalo dugo. ili malo više. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. druga prosto ide dublje nego prva. k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce. pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. povećana pokret­ ljivost. sve do zvuka iz punog grla.više frojdovska analiza. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. Pleasure. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. potpunija i slobodnija ekspresivnost. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. Uprkos uvida do kojih sam došao. Svesno. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. Ramena su mi bila napeta. prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. Proces treba da se ponavlja. Sem toga. Kako je on to uradio. voljan i sposoban da se menja. To se ne može postići na silu. Kao što jedna lasta ne čini proleće. one takođe mogu postati igre. objašnjava važnost prihvatanja sebe . a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. Ne možemo menjati sebe snagom volje. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. Najzad. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. Mislim da su obe interpretacije ispravne. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . moj maser. možda mnogo puta. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. On takođe aktivira snage u lič­ nosti. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze.. a ona je stajala iznad mene. S obzirom na to. za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. Na moje iznenađenje. Uočio sam da se otpor smanjuje. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. dublje disanje. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. što može biti interesantno. Rezultat je bio neznatan. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. Počeo sam da jecam. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. terapeutskom procesu. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. možda zabavno. Potom.

Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. Ipak. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. r i t ­ mične aktivnosti. seksualnim inhibicijama. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. Svi smo se mi borili za isti cilj. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. Lju­ b a v i seks su izjednačeni. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. učio sam od njih. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima. Govorili smo o našim strahovima. s a m još uvek. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. obuhvata period od trideset godina. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. mada je malo nas to znalo. Teza knjige Ljubav i orgazam. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. Posle mnogo godina. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. A h . Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života. godine. sada je bilo drugačije. problemima. pomažući njima. To se može prikazati dijag- 101 . Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. pričom. mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. sada mi ta veza nije nepoznata. objavljene 1965. u stvari. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. ali se opet zatvaralo. to nije u potpunosti tačno. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. Međutim. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. ja sam po­ magao i sebi. jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. Radeći sa lju­ dima. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. pesmom. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. Međutim. Moje srce se otvaralo. da bi se to postiglo. Tek kada s a m razrešio svoj strah.

Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. nastaviće da vrišti. Ispoljavanje besa je takođe korisno. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. Tipične ego odbrane su: A. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. Na primer. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. p r v i m i trećim. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. Ali. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 . To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. Ipak. m a d a je on važan. Međutim. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . On će katartični proces zameniti inhibitornim. beznađa. Nepoverenje C. besa i tuge je kratkog veka. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. radeći sa mišićnom tenzijom. S t r a h je teže i važnije izazvati. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. okrivljuje ili racionalizuje. t a k v a integracija se teško postiže. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. prvi se bavi intelektom. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. panike ili užasa. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. Negiranje B. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. Tako se. mek102 Šajući i topeći krutost tela. da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. niti proradio. Racionalizacija i intelektualizacija. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. odrasla osoba. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira. tuge i bola. oni ne bi bili uklonjeni. ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. Okrivljivan je D. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. sa pratećom. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. Projekcija E. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. projektuje. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. Ako neko radi sa drugim slojem. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. Po m o m mišljenju. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. a treći emocionalnim o d b r a n a m a .ramom. Ne retko. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. kad god je to moguće. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. katartični efekat oslobađanja vrištanja.

K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. zavisno od situacije. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. što su masaža ili joga-vežbe. Svi impulsi bi išli od srca. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. kao i da redovno idu na masažu. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. bili bi koordinirani i sasvim u redu. Prateći vrištanje. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. u cilju diskusije. Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. Mog­ la bi da b u d e besna. volela bi da radi sve što radi. uplašena ili radosna. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. već p r e m a situaciji. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. ali bi u svemu učestvovala srcem. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. tužna. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. Opisujući tu osobu. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. P r e m a tome. imaju pozitivnu vrednost. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu.zvuk. na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. igru ili seks. što bi značilo da osoba sve radi od srca. poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. Svako ko je posmatrao 105 . S d r u g e strane. Imajuću u centru pažnje probleme tela. ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. Ali. Pretpostavimo. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. nije terapeutski pro­ ces. Međutim. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. To znači. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. govorim o idealu. Rad na telu kao. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega.

na primer. snažno jecanje. Angst . ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). William M o r r o w . To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. Depresija i telo.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. (Prim prev. uspravila se p o t p u n o upaničena. da jesu. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. Ta veza. stvorena je predispozicija za anksioznost. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti.. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. što bi. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija. koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. kao što su vrat i struk. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela.) 23 Carl Strough. Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. . koje je trajalo neko vreme. U širem smislu. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. Na nesreću. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. Tesnac se može odnositi. Reagovala je. 106 107 . Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. uzan prolaz između glave i ostatka tela. što dovodi do stvaranja anksioznosti. Cim je počela da plače. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. Ako zgrčenost postane hronična. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). tesnac se takođe može odnositi na vrat. Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja. disanje joj je postalo ponovo lako. kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. Ne sluteći emocionalno rasterećenje. Ali. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. Bilo mi je jasno šta se desilo. Breath (New York. Ne mogu da dišem". pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. a umesto toga je ugušila svoje disanje. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak. 1970). kroz koja impulsi ne mogu da prođu. U mojoj poslednjoj knjizi. Frojdovog biografa. koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize.U pismu godinu dana kasnije. što znači „gušiti u tesnacu". koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost". Iznenada. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću. Nakon rasterećenja pla­ kanjem. Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje. već se zadržavaju i „guše".

međutim. seksualni po­ remećaji su česta tegoba. i čovek može biti toga svestan. stvarajući anksioznost. N a ­ ravno. Moramo. on je ranjiv. O d b r a n e se privremeno predaju. ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . seksualni im­ pulsi. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. drugim recima.Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Međutim. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. To se može desiti i u terapiji i van nje. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . ili k a d a one popuste. ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. Ali. Svi smo mi smrtni. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". P r e m a tome. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. čovek pokušava da priguši ta osećanja. U mnogim slučajevima. prema tome. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. ili. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. ima samo zadovoljstva. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. n a r a v n o . Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. n e m a anksioznosti. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". svako je od nas ranjiv. Međutim. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. Započeo sam ovo poglavlje. U t r e n u t k u 109 . dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. A k o se to desi. stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. razviju spontano. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. on ili ona razvija j a k u anksioznost. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. da izađe ili napusti svoje odbrane. pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. održavanje o d b r a n a postaje deo života. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. koja su potekla od srca. Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. Međutim. to je p r i ­ roda života. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. Slično tome. Stežući struk. zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost.

ranjivosti. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. po­ većanje anksioznosti i. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 . Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. ugrožavajući život organizma. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Glavni organi gdave su mozak. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. anksioznost može porasti. R u k e to isto čine. doživeće vrlo jaku anksioznost. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. neće biti anksioznosti. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. oslobo­ đen je anksioznosti. života. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. jer bi to vodilo smrti. povećanje zadovoljstva. p r e m a perifernim organima tela. Dok je čovek u t i m granicama. U t o m smislu. Kiseonik. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. Ali. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. to je ograničen i s p u t a n stil. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. čulni receptori. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. najzad. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. kroz suženja. Osim kod mozga. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. A k o su ti kanali otvoreni. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. nos i usta.

U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom. živo i puno osećanja za život. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. To je njihov način izražavanja ljubavi. voljenu osobu. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. besa i ljutnje. kako bi inhibiralo t a k v e impulse.postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. bilo kroz plakanje bilo kroz bes. na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". Zdravlje je. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. Osoba će postati nervozna i uznemirena. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. igračku ili. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. kasnije k a d a od­ raste. beznađa. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. energetski nivo se može održavati na visokom nivou. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). sa s t r a h o m i čežnjom. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. sa impulsima da se grize. zbog inhibicija samoispoljavanju. a u psihi k a o karakterološki stavovi. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. K a d a su tenzije snažne. takozvani repni. osobi je skoro nemoguće da zaplače. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. intimnošću. Ze n 8 113 . Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. Život nije pa­ sivna operacija. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Nežan poljubac je slična akcija. imaju grčeve i plaču od besa. nivo otpuštanja neodgovarajući. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. što stvara v i b r a n t n o telo. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. Na nesreću. s d r u g e strane. prva posledica je stvaranje anksioznosti. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. Kada je. dok je drugi k r a j . O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. To utiče i na disanje. Na površini — t j . naglasiću. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. kao posledica dubokog disanja. postaju nemirni. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje. osoba m o r a da prekine di­ sanje. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. Takođe treba da se naglasi i sledeće. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti.

To je bioenergetska orijentacija. dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. kao što svi znamo. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom. njena osećanja hoće da se izraze. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu. Bol se. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. da luči pljuvačku. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. osoba nije m r t v a . anticipirajući zadovoljstvo od hrane. se plašio da. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. a l i 8« 114 115 . Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Ali. dajući mu odmah posle zvona h r a n u . Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. Međutim. sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen.Pa ipak. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. stvarajući stanje anksioznosti. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. Za k r a t k o vreme. to uradi. doživljavamo anksioznost. a što dalje od bola. ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu. telo želi da b u d e slobodno. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara. jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. njeno srce čezne za lju­ bavlju.

Anksioznost koja iz toga proizlazi je. Osećanje zadovoljstva možemo. Roditelji. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. to ne traje dugo. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. ona je delimično i smrt. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka. n e s p u t a n i i otvoreni. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. p r e m a tome. Posezanja. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. Mi. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću. ritmični. k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. jer što se ranije anksioznost javi u životu.Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Zatvaranje. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. na žalost. Ali. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. Ali. kao što sam pomenuo. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. usledila bi s m r t te osobe. Drugi važan faktor je vreme. pošto je svaka odbrana ograničavanje života. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. 1 117 . O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. frustracija. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. Ukoliko bi to bio slučaj. po m o m e mišljenju. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. To je biološki normalno. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . posebno unutrašnji pokreti. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom. dete je svo jezgro — tj. Tako. kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. povla­ čenje. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. Prirodno. svo srce. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. to podrazumeva da su pokreti tela. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. Dok se ne. uspostavljanja kontakta. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. a to je k a d a posežemo za nečim. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. Ali. pošto su roditelji izvor h r a n e . Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. bioenergetski terapeuti. zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova.

Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. koža je ružičaste boje i topla. Takvo reagovanje. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. K a d a je osoba zadovoljna. uključujući senzorne organe u tom području. napeta i bezbojna. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. pati na brojne načine. Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. k r v i i energije ka periferiji tela. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. ali se razlika može videti i osetiti. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. meka i sjajna. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. njene oči sijaju. d v e r u k e . što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. što je u stvari somatski aspekt bola. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. posebno seksualnih osećanja. k a o što su grudi 119 . Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. A k o je impuls potisnut. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela. i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. genitalni a p a r a t i dve noge. i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. već bola. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. dok je druga hladna. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara.

Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. n a r a v ­ no. suve ili napete. šest p o d r u č j a bi. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. napunjeni osećanjima i prošireni. vida i mirisa. n a r a v n o . kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene. najintenzivnija. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. glava može štrcati. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. Tih šest tačaka se žetak organizma. slika na str. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. energetski posmatrano. ukusa. d r u g i je fizički ili somatski. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. g d e je n u m e r i s a n o šest područja. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. predstavljalo najisturenije delove. Energetska inter­ akcija u seksu je. tačka 6 je genitalni aparat. Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta.kod žena. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . zavisno od stepena u kome neko poseže. 120. Na primer. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. 121. Pošto je vrat pokretljiv organ. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha. biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. Slično. izvestan stepen protezanja je moguć. i.

p r e nego mentalnog i fizičkog. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije. odakle ne utiče na svesnost. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. Međutim. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. ne može se beskonačno održavati. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. 121. koji ograničeni svet porodice ne nudi. P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. stežući grlo. Nasuprot tome. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. prema tome. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. zadrža­ vajući dah i stežući stomak.. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. između sebe i drugih. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. Nesvesno. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. Lowen. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. U prvo vreme inhibicija je svesna. a t i m e se r a m e n a povlače unazad. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma.organizma. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. Ako je to učenje a clt. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. The Physical Dijnamics of Character Structure. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. kao što je prikazano na crtežu na str. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. Ta dva sveta nisu potpuno različita. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. Ego formira sliku spoljašnjeg sveta. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. Prigušen impuls nije izgubljen. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. što je proces koji stvara ego ideal. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. 25 : Ali. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. preuzeta od Raj­ ha. p r e m a tome. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. koja je p r e d m e t svesne kontrole. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 . U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. Na primer. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. Osnovna teza bioenergetike.

Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. op. Oklop. 125 . bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. Međutim. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. Na v r h u je ego. verovatnije. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. Oni stoje na zemlji. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. sada ugrađen. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. projek­ cija. clt. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. izazivanje i okrivljivanje. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. Druge ego o d b r a n e su negiranje. Stoga se oni zovu ego odbrane. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima.malno. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima. već gomilu. Po njemu. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. kao što sam ranije e 134 135 . Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko. Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. Stopala su takođe t a n k a i uzana. slabi pod stresom. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. t a n k o telo. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. uočava se linearni razvoj. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. čiji je rezultat izduženo. ali i bukvalno. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. tendencija da se oslanja na druge. Ali. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. podržavana i da se o njoj n e k o brine. zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. Dlakavost je obično smanjena. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . to daje telu dečački izgled. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno. što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. međutim. oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. Muskulatura je nerazvijena. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. ona protiče ka periferiji tela ali slabo. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču.

što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate. Ta struktura može biti veoma složena. naime. Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. 1 136 137 . Moram shva.pomenuo. On stalno gleda u druge. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. naročito seksualnih osećanja. bilo da je ona umrla. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. Zbog niskog energetskog nivoa. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. koje. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j .titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . ukoliko se izrazi. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. a ne da ih podriva u korist ego ideala. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. da bi ga oni napunili. m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. u k o m slučaju. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". Uopšteno p o s m a t r a n o . dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. zbog njihove pomoći i podrške. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno. taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. ako se ne suprotstavi nasilniku.

Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. da se ne bi videlo i razumelo. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. nisu otvorene za među­ odnose. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. Biti kontrolisan znači biti korišćen. što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o . Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). da se uspe. kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. ali bez kontakta. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. To zatvaranje očiju. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. on mora biti pobednik u svakom takmičenju. ona je takođe zavisna od te osobe. 138 . u predelu koji se može naz­ vati oralnim. Telo drugog tipa. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. ergo. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. Oči su b u d n e ili nepoverljive. Ona je takođe rigidna. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe.Glava je previše energetski nabijena. Težnja da se b u d e na v r h u . PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. lukavom zavođenju. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled.

Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali. ah ostaje potčinjena. U p r k o s tom problemu. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije . Potom. njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. ali nije zaleđen. što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . neprijateljstva i superiorno­ sti. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. Taj naboj se. Cilj toga je da priveže dete za roditelja. Tačno je da mazohista pati. negativizma. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem. i pošto nije u stanju da to promeni. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi.niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. ipak. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. 191. ograničena je ekspresivna akcija. clt.. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata. međutim. op. Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. ili će zadovoljiti potrebu. 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. str. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. Čvrsta. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Potčinjenost je samo na površini. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. 28 140 141 . čvrsto drži. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. Međutim. što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo. on je sasvim suprotan iz­ nutra. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. Dete će se ili uzdići iznad potrebe. BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola.

Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. čvrsto. na nesvesnom nivou. negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. požrtvovana majka bukvalno guši dete. Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari". zajedno sa težinom i napet ošću odozgo. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. Posebno je karakterističan k r a t a k . Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. zbog stagnacije energije. Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. m e đ u t i m . koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. Podvi janje zadnjice. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. agresija je u velikoj meri smanjena. otac je pasi­ van i potčinjen. 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana. 143 . dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom.stoj nijansi. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. to se negira ina­ tom. Dominantna. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe. Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka.Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u . koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine.

Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. a rigidnost nepopustljiva. ali ograničava njihovo izražavanje. Pacijent se. ima različitih stepena rigidnosti. Daj da m a m a vidi" itd. naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. Zadržavanje impulsa je periferno. Bez obzira na to. . BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. da ne bi u p a o u klopku.Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. što omogućava samo reakciju inata. otud rigidnost. mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. uključujući temper tantrume. K a d a je zadržavanje slabo. što dopušta oseća­ njima da protiču. dok je bio dete. 10 145 . Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. kičma je u s p r a v n a . Prirodno. borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. „Budi dobar dečko. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. . Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. I kaki redovno. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. prljan ja ili prkosa. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom. bili su slomljeni. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. T a k o se glava drži vrlo visoko. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". Zadovolji svoju m a m u . Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. a zavr­ šava se porazom. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen. što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. Svi pokušaji pružanja otpora. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Pojedi sve iz t a n j i r a . osoba je živahna i vibrantna. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. Na nesreću.

ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože. on se plaši da će. takođe. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 .ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. njegovo srce nije odsečeno od periferije. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. tako da se radije drži povučeno. Ako je rigidnost jaka. Imam jedan završni komentar. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. Zbog snažnog razvoja ega. i viktorijanski tip histerične žene. sklona takmičenju i agresivna. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. ali je retko inadžija. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. posebno na genitalnom nivou. na. Viđenje u tom svetlu. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. ETIOLOŠKI I ISTORI. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav. Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. izgledati blesavo. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. t j . kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom. narcisoidnog muškarca. Uopšte uzev. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. Tako. živahnost gestova i pokreta. oči gube nešto od sjaja. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. zbog zaleđenog energetskog sistema. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. već ljude. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti. kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. ambiciozna je. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. kao led — lomljiva. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa. ukoliko se prepusti. on uključuje faličnog. Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. Kao što je prikazano na dijagramu. ne izgubivši uvid u celinu. u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata. sa podlogom na kojoj stoji. Erotsko zadovoljstvo. Delom. Pasivnost se doživljava kao ranjivost.

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva.. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će. . Na pri­ mer. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. 127. Međutim. S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. što onda vodi do beznadežnog ponašanja. 154 155 . Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i . 25. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. Međutim. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". kralj. P r e m a tome. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. str. Ibid. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. . 121.pretenzije'. opasnost iluzije je da produžava beznađe. P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. mlada žena. Sto je ozbiljnija t r a u m a . veruje da je ona čista. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. Do tada treba da održavam svoje . str.borbi za život. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. ona je čistija nego d r u g e žene. ona nastoji da se zado­ volji. ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. na primer.. projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. sa puno vrlina. U tom beznađu. J e d a n moj paci­ jent mi je. otkriti njeno zlatno srce. pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno. str. gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. radi boljeg razumevanja. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj .. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu.

op. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. naime zadovoljstvo. uspeo da je hteo. Ako neko uzdržano izražava ljubav. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. Antiteza moći. Ali. to mi nije izgledalo kao realan predlog. ali ne i akcijom. nije slobodno.000. Međutim. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. stanje nezadovoljenosti svoga tela. cit. rigidna osoba voli osećanjima. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. bio je odgovor. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos. U samoodbrani. Njegova lju­ bav je uzdržana. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. kao rezultat toga. Tako. a to se ne može održavati. „Ja hoću da ti dam šta ja imam". on je bio ubeđen u svoju darežljivost. a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. 157 . obrta­ njem značenja. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. Počeo je da se suočava sa realnošću. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. što znači da bi on. kao što se neretko dešava. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. formu obmane. On je osoba koja voli. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. ali da se njegova ljubav ne ceni. — „Dva dolara". što se sreće kod shi­ zofrenije. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. Uprkos tome. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. Pleasure. pošto je on spreman da deli sve sa mnom. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. iako je to njegova realnost. reče on. situacija posta­ je opasna. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. Neuspeh. tako. Osoba. A h . što je tipično za tu s t r u k t u r u . Treba da pokažem da sam nešto posebno. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. boginja Izida i slično. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu. u stvari. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio". Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. ne na k o n s t r u k t i v a n način. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. U shizofrenom stanju iluzija dobija. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. da bi ispunila tu iluziju. postaje uzbu­ đena i govorljiva. ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. Napoleon.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. K a d a psihopatski karakter stekne moć. Interesantno je da ta Lowen.može spustiti tako nisko da radi obične poslove. podržava iluziju superiornosti. jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti.

K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. Slično. imaćeš moć n a d njim. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. ona se usled toga oseća zakačeno. Ako je osoba svesna konflikta. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. „zakačenost". on je u stvarnosti bio bespomoćan. S jedne strane. Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. Istina. Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . „zakačaljka". Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. Jedina ideja koja mi pada na pamet. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života.) n e 35 3e 159 . ali ga ne može razrešiti. Svaka zakačenost. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu. m a d a znam da ona mora posto­ jati. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. a prevođeno kao „obešenost". Budući da smo obešeni. koja. često kažu ljudi. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. svesna ili nesvesna. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije.iluzija nije potpuno pogrešna. uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. za nesvesnu zakačenost. I to takođe važi. Nesposobna da mu priđe. Međutim. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. ima elemenata real­ nosti u tome. da zatvara čoveku oči pred realnošću. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. jer. ali. prev. U svetu odraslih. zbog želje. navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste". „višenje". samo ponašanje je p r a v a stvar. „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. iz straha. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. visimo. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. stiče sigurnost koja mu je potrebna. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. m a d a u manjem stepenu. ali se plaši da ga napusti. radeći ga.. znaj. „kačenje". a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. on može malo da da. tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . a o kome je sećanje potisnuto. Kao što svi znamo. (Prim. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći. genije nije daleko od luđaka. ona se potpuno „kači". Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. i nesposobna da ga napusti. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. „bešeJ " . Na nesreću. ne na ponašanju. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. s d r u g e strane. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti.hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku.

pokretu i izražavanju ose­ ćanja. U pijanstvu od alkohola. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. mada neke lako izlaze na videlo. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. to znači. iluzije i fantazije važni. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. On je priznavao da je još u v e k depresivan. međutim. ar biti uzrok kasnije depresije. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. To se može 161 160 . Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja. možda zbog stida. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. što je izgledalo da objašnjava problem. Ja ne znam k a k o je ona znala. Ali> depresija se nastavila. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. Negirao je osećanje tuge. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. na koje je pacijent izvanredno reagovao. Međutim. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. koje ne mislim da je jedinstveno. u energetskom smislu to nije uvek slučaj. s druge strane. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. ili. Videći tip zakačenosti. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. što je bilo teško razumeti. setite se šta se dešava kada se napijete. s jedne strane. na primer. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. to je moje iskustvo. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. svako ima noge na zemlji. pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. Ta mišićna napetost. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. U najmanju r u k u . i nastojanja da se ispuni iluzija.r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . On nije voljan da odustane od iluzije. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. Tako je to trajalo nekoliko godina. m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. Isto­ vremeno. možemo zaključiti o iluziji. Bukvalno. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. u stvari. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. reče ona. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. a k o n t a k t je nesiguran. da kažem drugačije.

kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. Covek se oseća kao da plovi. pogled postaje t u p ili staklast. Ko se plaši. da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. Kada izra­ žavate ljubav. Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. hoda kao po jajima. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. a glava i vrat istureni. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Ruke labavo vise. a čaljku. ili. tipa obešenog k a p u t a . Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. on izdiže sa osnove. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše. jer negira strah. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. Međutim. pošto se u energetskom smislu. taj aspekt telesnog položaja. Plašiti se. kako ga ja zovem. desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. zovemo je floter (onaj koji plovi). Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više. nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Lice gubi boju. P r e nekog 162 163 . to više izgleda da se čovek diže. na primer. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. ali povući. u najmanju r u k u . R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. ili u smislu osećanja. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. r a m e n a normalno padaju. u stvari. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena. Emocionalno je to je priroda zakačaljke. predstavlja negiranje straha. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. S d r u g e strane. najčešći je onaj koji se vidi kod. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Bez obzira na to. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. Ali. a živahnost je smanjena. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. Sto je veće povlačenje. a g r u d n i koš je podignut. To prati odgovarajući protok krvi. potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. za­ tim se energija povlači iz glave. a sama emocija je potisnuta. To nazivam obešenim k a p u t o m . T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". rume­ nilo lica i opšta živahnost. Zaljubljena osoba pleše. kao i iz donjih delova tela. To se može. u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti.

i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. r a m e n a i trupa. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. što je objašnjavalo teškoće u seksu. Zbog izgleda. Ali. ta 38 164 165 . To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. da mu je stomak uvučen.. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. na mestu spa­ janja vrata. a pri­ lično^ je često kod starijih. Kod mesoždera. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. od vrata do slabina". nakostrešenu duž fcda. osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. karlica isturena i stegnuta. da zadovolje svoga tatu i porodicu. K a d a je pokušao da se savije unapred. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa. Rekao je.v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. a ne verbalno. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. karlica se povukla unazad. zapaža Darvin. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. Kod životinja. Gledajući njegove noge. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. Watts & CO. često praćena pretećim pokretima. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. u stvari. 1934). a glava na kratkom vratu takođe isturena. str. The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. akcija je „izgleda univerzalna. str. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. prekidajući luk tela. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. p ^ a jli mačke. što je. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . ta­ kođe. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. Nije mu išlo lako sa devojkama. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu. 41. 40. što ga je veoma uznemirilo. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem".

U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi. a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Bilo je k r u t o i nepokretno. najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. s druge strane. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. s jedne strane. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. Ako tražite 166 167 . Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. a to je — postaviti se na pijede- stal. jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. n a r a v n o .. Zaista. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica. mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo.osećanja. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. To dovodi do zakačaljke. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. Najzad. Međutim. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. što. i bes i frustracija. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. što izgleda kao omča. što ja zovem k r s t .

P r e nekoliko godina u Esalenu. i to postaje očigledno n a m a oboma. Dokle god osoba nije uzemljena. nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. kako bi se po­ javile vibracije. i da ima nerešene emocionalne probleme. Moram dodati da je ta. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Rekla mi je da. a kada noga počne mnogo da je boli. kao i ostatak bioenergetike.od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. opisan u drugoj glavi. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. zakačen. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. P r v a je bila položaj luka. kao i priroda zakačaljke. ali ova osoba nije tako reagovala. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu. taidži-časove za stanovnike i posetioce. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. Ali. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. ali ne osećajni ili energetski. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 . To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. Ali. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. Ali. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. to takođe ima bukvalno značenje — naime. energetski govoreno. ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. Koristio sam tri vežbe. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike.

ili da se izazove požar. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Ovo je prvi put da sam bila u njima". oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. Na primer. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. hi­ steričan. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. držale su me. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. Bioenergetski govoreno. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama.tu važbu po dva p u t a na obe noge. Međutim. Naravno. dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. koju sam mogao lako ukloniti. doživeti anksioznost ili kolabirati. m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. k a k o sam našao. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Nikada ih ranije nisam tako osećao". U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja. koji je obično prigušen. kao Sto su granične shizofrenije. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. noge su počele da joj vibriraju. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Kao posledica p r v e dve vežbe. ona prosto nije osećala noge. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. a luk na sto­ palima mi hvata grč. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom. Ostala je u tom položaju neko vreme. osećajući to vibriranje. Covek može postati rastrojen. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja. Jednoga dana. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. Članci me bole. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. I. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. Nije osećala da joj je hladno po nogama. Jasno. Na primer. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. ukoliko osoba nije uzemljena. kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. postaviti osobu na njene noge i stopala. Pa ipak. Dok je radila treću vežbu. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. svi su izgledi da će se to osećanje održati. Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. tako sam nastavio da radim na sebi. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. napunio sam šezdeset tri. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. Sada bih voleo da opin 171 . ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Izvesno je da ta veza postoji. koja je. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren.

mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. moja anksioz­ nost bi bila ogromna. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena. Kačeći se za odnos sa nekom osobom.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Najzad. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. osećaju da gube ravnotežu. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. Ima. to je realnost našeg bitisanja. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. pak. vozeći se sva­ koga dana toboganom. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. Teškoća je u prelaznom periodu. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. op. jer sam dugo patio od straha od visine. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. Neki. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. cif. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Najčešće. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. što znači stajati sam. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. n Lowen. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. dok sam radio u zabavnom par­ ku. njima se vrti u glavi. kao Indijanci. o osećajući veliku anksioznost. drugih koji su lišeni te anksioznosti. Kasnije sam prevazišao taj strah. Pleasure. jer za njih to znači biti sam. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . Kao odrasli svi stojimo samostalno. čvrsto j°je na svojim nogama. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. počeće da plače. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. jasno je da je t a k a v slučaj patološki. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla.

no negiraju svoj strah. sa malo osećanja u njima. ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Imala je opsesivne fantazije padanja. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . ali j e bilo potpuno bezbedno. . To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. jedan od najboljih po njegovim recima. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. bezličnu volju. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. Ako prihvatimo tu analizu. Bil je bio planinar. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. um mu je bio ravno­ dušan. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta". 107. da se više ne oslanja na druge. Bilo je užasno". u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. Ali. ali prvo je trebalo slomiti larvu. To proizlazi iz koncepta da je. u IV glavi. j e r s a m znao da on ne može pasti. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. prema tome. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . Zeleo je da padne. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. je bilo nesigurno. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja. što Bil nije bio spreman da uradi. a one su se srušile. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. tražeći prstima noge oslonac. mada tamo nisam koristio taj termin. Ali. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. op. Bilo je bolje nego ostati sam. Nije mogla da ras t 0 Lowen. Popeo sam se na stepenice. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. Dok se njihao držeći se za ivicu. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. str. The Betrayal of the Body. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. znači pasti u smrt. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. 38 Bil nije osećao strah. sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. grubo rečeno. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. Ako se to bukvalno shvati. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. kada v S a tc n i 174 175 . clt. Bio je u isku­ šenju. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. Nije sc plašio visine iL' padanja. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . Nije se plašio.. Međutim. U opštoj diskusiji o anksioznosti. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. Pustiti se. Bil je bio zakačen za liticu. koja ga je obmotala kao larva. Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. kao što se obično dešava u snovima. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. anksioznost se ne doživljava. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. Očekivali bismo. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja.

zato što će pasti iza ili unazad. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. ne volj­ nim aktom. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. Na kraju se mora predati. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. što služi samo za održavanje ravnoteže. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. dosad se niko nije povredio. jer u ego ili volja provocirani. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. ta vežba podseća na Zen koan. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. to mu postaje zastra­ šujuće. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Dokle god je gore. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti. Biti dole.podloga pod nogama gubi stabilnost. ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. sve bi uneredio. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. Ako se njegove noge puste da idu. tako da se. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. koju smatram vrlo efikasnom. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. znači poraz. Ako je za održavanje položaja angažovan um. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. K a d a čovek stane preda me. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. Bilo šta da je u osnovi toga. pošto osoba kontroliše spuštanje. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. jer ga noge više ne drže. nego superiornom snagom prirode. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. S jedne strane. on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Ali. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. neki stepen slobode i nezavisnosti. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. spusti na ćebe. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. Da bi padanje bilo efikasno. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. mada je učinjen bespo­ moćnim. Realno govoreći. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. kada padne. Ali. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). u ovom slučaju gravitacije. s ft 2a ( 12 177 . savijajući koleno na kome stoji što više može. treba da bude nevoljno. Drugom nogom lagano dodiruje pod. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. on je n a d sve­ tom.

po dva puta na svakoj nozi. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom." „Neću više da pokušavam. Neretko. k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti. Nisam m o ­ rala da propadnem. 178 Treći put: „Ali. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano. To je neostvariv cilj. pak. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste. Sem predaje. Na pri­ mer. dozvoli svome telu da kolabira." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti. dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. m r t v i m nogama. stojeći na jednoj nozi. bilo majke ili oca. Uvek ću grešiti. Drugi. Vežba je efikasnija ukoliko čovek. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. nekad sa stegnutim pesnicama. j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. n e m a načina da se izađe iz te borbe. da pusti da se razviju osećanja. Ali. To kaže odlučno. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. ja propadnem. a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. ili „Neću da budem neuspešan". Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj. Mogla sam ostati zauvek gore.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi. glas može da se podigne. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim. Tada borba postaje ozbiljna. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta.Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. Drugi put: „Neću da p a d n e m . Drugi vide vodu u koju će bućnuti. Taj p r a v a c je prema dole. 12« 179 . Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. jer je to ono što će se stvarno desiti. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh". i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. prema zemlji i realnosti. Zemlja je bila vrlo blizu." Sa tim recima pade i poče da plače. doživela je veliko rasterećenje." „Uvek propadnem. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne." Zatim je dodao: . To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava." „Ne mogu zauvek ostati gore. osuđen je na propast." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem." „Ali. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. kada izgo­ vori tu reč. ja ne želim da propadnem.. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. kao i stajati zauvek uspravno. Ali. Ali ne mogu. stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. " „Neću da propadnem. m o r a m pokušavati. " „Neću da p r o p a d n e m . " „Uvek p r o p a d n e m " . Prvo. Najzad. Četvrti put: „Neću propasti." Opet je pala i plakala. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem". vide lica.

umreću. on nije bio 180 u stanju da se preda. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. ja s a m već propao. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija. ali se mogu zauvek zakačiti za nju.Ubiću te'. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. Cak sam i pokušao.Teškoće rešavamo odmah. ne bukvalno. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. popuštalo." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. Ja neću pasti." Sebi je r e k a o : „Džime. da nisi bio zabušant. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . uspeo sam. i po penisu. polako. dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj.Ja ću pasti'. ja se bojim da ću umreti. Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. ona bi ga progutala. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. rekao j e : „Ako padnem. Ako prestanem da se borim. držaćeš se gore zauvek. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. ja ću propasti. „To je dug put. ali Džim nije imao drugog izlaza. Njen m o t o je bio . M o r a m je držati." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. ali sam pao. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene.Džime. Bojim se da ću dobiti rak pluća.ja ću umreti'. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. što u bolnici što a n nje. k a d a sam to rekao. „Dokle god je sve u redu. što više p o k u š a v a m da ne pušim. Bila je boa konstriktor. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji. upašću j a m u bez dna. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Održavaću se zauvek. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. Pošto j e vežba padanja bila gotova. osećanje koje sam imao bilo je . Mislim da sam zabušant. ja sam ću biti ubijen. vrednije bi radio'. stegao je pesnice. i ja idem nogu p r e d nogu. P o v r e m e n o sam e v 181 . Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj. Rekao j e : „Naravno. Sada. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. postajem smušen. Ako se prepustim. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu." Džim je bio psihoterapeut. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. G u r a m ." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. Preveo sam to u reči i to je bilo . Rekao j e : „Ja ću pasti. Samo što je ispričao san. Ali. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. ali ne p a d a m . za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove." Rekavši to. Ako ja njih ubijem. Ljutim se na sebe što se lako predajem. umreću. Ja s a m kukavica. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila. Trebalo bi da mogu da se održim. Osećao sam kao da je to borba života i smrti. To je bilo malo rasterećenje. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. ah. Da je on to uradio kao dete. To je psihopatska odbrana. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. Cak ni sada. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". ako izdržim. Kada sam bio dete maštao sam da letim. g u r a m i borim se." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. Ali. plačljiva beba." I onda se stvarnost potvrdila.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. ja osta­ jem zakačen. skoro godinu dana bolestan. ja sam pobedio. K a d a svi druge završe. odsutan i počinjem da se znojim. S a m sebi k a ž e m : . biću ubijen." Obraćajući mi se. to više pušim.

„Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". Jer. samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. mada ne predstavlja stvarnu opasnost. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. On se zamorio. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. diže iz zemlje. koja je predstavnik zemlje. zemlja je tu radi nas. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. naginje se u n a p r e d 183 . kada noga konačno popusti i čovek padne. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. Te­ lom može proći d r h t a j . majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. Majka. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. „jeste kontakt sa podom. a čovek ipak ne pada. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. koji vas čuva od teških povreda. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu.bivao u komi. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. da se preda i da veru je svome telu." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. Tada. tako da ih zamara. stvara se pretnja opstanku. Ne možete pasti ako ste već dole. Na nesreću. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . U isto vreme. koje treba da budu izvor snage u n a m a . m r t v e noge". pisao je. šaljući nas napred. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. ona ne vuče sebe naviše. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. Onda. mada boli. ja sam izdržao. neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. smrti njegovog d u h a ako se preda majci. Ali. koje terapija treba da obezbedi. pri vučenju dolaze odozgo. jer kako kora­ čamo unapred. što ne vodi nikuda. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. Najzad. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. ali umesto da dobije bitku. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. kao u Džimovom slučaju. javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. n a r a v n o . disanje postaje dublje. koristeći svu svoju snagu volje za životom. U isto vreme. izvori su naše snage. čvrsti tešilac koji je uvek tu. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. Džimov strah od smrti. na primer. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. zbog energetskih procesa tela. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. Pod je postao prijatelj. Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. na ćebetu a podu. koji onda može biti analiziran i prorađen. telo se može opet podići. Ostajanjem zakačen. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . Biljka se. Herkul je gubio. Oni. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. pošto padanje može izazvati strah od umiranja. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije. znaju da mogu sebe podići snagom volje. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. Zem­ lja je simbol za majku. kao i majka zemlja. Dizanje je kao rast. Stopala su ispružena iza njega. ako p a d n u .

Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. dići će se. nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. kao b u n a r . Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. i na infantilnom nivou. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. Sedeljka nije okončana. Sada. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. Ali kasnije. Celog života sam imao snove padanja. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. nije lako uraditi tu vežbu. sanjao sam da mogu da letim. Hteo sam da b u d u zajedno. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. nje­ govo telo je labavije. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. k a d a s a m bio student. predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. Vežbom. nesposobno da izađe napolje. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. Ako je to pravilno urađeno. ne može se ni podići. ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. Večera nije bila važna. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. kao u slučaju buđenja ujutro. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. Najčešće. težak izgled. p r e nego trčanje i igranje. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. To je jasno u slučaju fenomena spavanja. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. Ako volja nije p o k r e n u t a . Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. Debeli. mišićavi. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. Čini mi se kao da skoro vidim kraj. ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. Uradio sam to. za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. sedam ili osam godina. Međutim. k a d a s a m imao otprilike šest. U osnovi tog problema je anksioznost padanja. on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. Njih dvoje su bili niski. Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. t v r d a srca. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Takođe. Ako neko ne može da p a d n e . Vrlo je duboko. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. Zatim. ali padaju kao bebe. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. tornju. Najčešće. 185 . Telo mu je imalo drveni.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina.

str. U svakom slučaju. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. dok su me ljudi gledali. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. kao što danas žive neki majmuni. u šupljinama drveća. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. Harper & 186 187 . godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja. počeo je snažno da plače. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana.. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. gaje svoje mladunče u gnezdima. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. nije se mogao smiriti. Pfajfer ističe studije o pavijanima.Stvarno sam i probao da poletim. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. Ali. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E." Pošto je Mark pao. Za 39 majmunsku bebu. Bilo je obilja hrane. pao sam na nos." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. Glodari. Filogenetski razvoj ljudskih životinja. beba postaje uplašena i anksiozna. 21). Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. sa intenzivnim strahom u oči­ ma. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. U vezi beba. p r e m a tome. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. ležao je na ćebetu i r e k a o : . Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. 1969. život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. On bi se odmah probudio. Ali. Ali.) 40 John Pfeiffer. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima. kao veverice na primer. Son. (Prim. prima­ tima koji žive na drveću. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. Rajh je 1945. pokuša­ vao da podigne glavu. Ako se iznenada izvuče taj oslonac. život na drveću ima i prednosti. onda bi povratio ravnotežu. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu. A padanja su bila česta. ukoliko joj je slobodna. za t r e n u t a k reagovao usplahireno. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Kada sam pokušao da uzletim. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu.0sećam olakšanje od padanja. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije. Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Naravno. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. 31 The Emergence of Man (New York. predstavlja uzrok anksioznosti padanja. prev.

1951). očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka". kada smo pokušali da ga spusti­ mo. nužno . 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. Wilhelm. majčino telo treba da b u d e toplo. Sledeći put. k a d a nije sisalo. ljuto i nesrećno. « Ibid. r . Grudi su mu posta­ le osetljive. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. a beba stavljena nazad u kolevku. Ali. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno.pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. u stvari. beba je izgledala uznemi­ reno. k a o što to rade primitivne žene. pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. Armoring in a Newborn Infant.podići. The cancer Biopathy Institute Press. 330. razigran način. Treće. Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada.. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja. str. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. noseći povodac. Rajh je to radio oko tri meseca. Drugo. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. 329. K a d a se to prekinulo. To dete je dobro napredovalo dve nedelje. što je beba shvatala kao igru. I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. počela je da se grči." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca. smireno i živo. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. „Bilo je. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena. nema osnove na kojoj će se stajati. To je takode bilo uspešno. kao da sebi obezbeduje oslonac. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme. The Orgone 188 189 . U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. 41 tom. i najzad. a treće nedelje je dobilo bronhitis. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. disanje otežano. To je pomagalo. što je Rajh nazvao orgazmom usta. Prvo." Reich. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu.. P r e m a Rajhu. Tek kada smo ga podigli on se smirio . 3. Dete nije bilo dovoljno nošeno. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a . 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke. Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. No. što je Rajh zvao anorgonija. 1949). 8. Orgone Institute Press. Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti." Ovo je r a đ e n o na nežan. st u (New York. 120—138. str. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n .. Wilhelm. Po Rajhovim recima. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. Vol. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. igrajući se sa deteReich. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni.

tako da nema premeštanja tela u prostoru. Naravno. u stvari. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. Vol. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. Senzacija padanja. ostajem budan. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. New York Orgone Institute Press. jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. Naravno. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. je njime proizvedena. S t v a r n o . To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. To radimo ležeći. e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. Međutim. Telo iznenada postaje teško. čovek to ne može znati. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. IV. 45 Ako dremne. Bez obzira na to. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. * Reich. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. 32. To se doživljava u očima. kada san savlada čoveka. pada­ nje u san i zaljubljivanje . čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. Anksioznost padanja je po Rajhu. Nekada san dođe brzo. koja je normalno pod ego kontrolom. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. Ali. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. prev. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". već da je sama kontrola postala nesvesna. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. glava joj pada. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. u glavi i udovima. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav".) 45 4 190 191 . Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. ja brzo zaspim. str. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu. iz dešavanja u n u t a r tela. pražnjenje. Ali. prema tome.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. proticanje i pokret su život tela. P u ­ š e n j e . ili glavu uspravno. one su praktično različite. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. 1955. (Prim. jer se funkcija znanja gasi spavanjem. Znajući to. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. kao i tela. „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. ako bi čovek zaspao stojeći. možemo pitati. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research.

Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji.. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. padaju bez mnogo povreda. Deca čija je ego kontrola slaba. Tajna padanja je ići sa padanjem. Ako ono nije dovoljno živo. cit. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. sem što nema povratka na staro stanje. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. Interpretirajući dalje njena zapažanja. ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. P r e m a tome. ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. Covek želi da se p u s t i da plovi. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". Boji se umiranja. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. kao što su igrači ragbija. sto podseća na k o n t u r e zemlje. k a d a se čovek budi. kao što se dešava svakome. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. anksioznost se ne javlja. 185. ali upasti u zamku takođe znači umreti. prvo postaje svestan svoga tela. Ako čovek umre dok spava. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. 13 193 . Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. previše je opasno". može se do­ živeti kao zadovoljstvo. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. Buđe­ nje sa živim telom. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. biti nesposoban da se krećeš. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. što je kao umiranje. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. ili da se u m r e . To je zastrašujuća senzacija. sir. ali čuvar k a ž e : „Ne. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. U stvari. Zbog toga neki sportisti. jeste veliko zadovoljstvo. Bila bih zarobljena. ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. bez mogućnosti da i z a đ e m " . vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. Kod Bila planinara se o tome radilo. a r i t a m sporiji. p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. . ako se doživljava kao za­ strašujuća. što se dešava samo m r t v o m telu. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. op. Ali. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. u k o m e se oseća uzbuđenje života. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. Betrayal of the Body. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. znači upasti u zamku. Normalno. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. prema tome. onda spoljašnjeg sveta. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. . strah nestaje. Umreti.

Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. 13. praznina. Ista se stvar dešava u seksu. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. odraz otpuštanja energije. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . Psihološki. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. stalno težimo da se popnemo više. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. ali takođe i u r u p i u sto­ maku. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. To se takođe može u vožnji toboganom. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. U ljubavi smo u oblacima. doživeti njegove padanja u vodu. siguran sam. Ali. život nastaje iz tih područja. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. 47 sećaju tog divnog osećanja. stajanju i ležanju. Covek se bukvalno topi od ljubavi. verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. Koristan efekat gravitacije. Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. Ali. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. Dizanje. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. onda je v r h u n a c koji to prati. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. cit. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada.nesvesnom i m r a k u . seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. Zalaženje sunca ili padanje u okean. u stomak i karlicu. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. manifestovano u skakanju. fenomen nazvan „smrt ega". čak težnjom ka još većim visinama. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. za­ dovoljavajući seksualni akt. Od­ sustvo pokreta je smrt. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. Ako se plašimo da ćemo pasti. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. izolacija. što donosi svetlost dana. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. op. slast stru­ janje i senzacije topljenja. Ali. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. ali. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. što je. Neki od nas se možda " Lowen. Pleasure. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. treba da mislimo o životu kao o pokretu. koji pred­ stavljaju t a m u . Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. Voda je takođe povezana sa seksom. Kako neko može pasti u visoko? Ali. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. omogućava da dođe do sledećeg pada. gde se pali seksualna vatra. proticanje uzbuđenja prema dole. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. razlog popularnosti. sa d r u ­ ge strane. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. Ako je orgazam veliki pad. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. kao što nastaje iz stomaka. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. S t r a h od davljenja. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji. Taj protok izaziva. Obrnuto se dešava sa spavanjem. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. 195 .

postajemo predmet gravitacije. međutim. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. niti uspona koji razgaljuje. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. ne bi bio p r e d m e t stresa. Najzad. koje nijedan organizam ne može izbeći. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. ali kad god se uspravimo ni se krećemo. služi rasterećenju napetosti. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Međuljudski odno­ si su često stresni. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. Na nesreću. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu. da bi seks imao taj efekat. energetski govoreno. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. čovek je pod stresom. kao što svako zna. ali se to. Prema tome. kao što svako zna. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. Zatim. Može se izvoditi seksualni akt. Ali. Na isti način. Naravno. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. Spavanje i seks su blisko povezani.uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. Očigledno. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. Kad god postoji pretnja silom. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. Moj prvi cilj je.

prednju stranu. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. ili viši nivo uzbuđenja. oruđima i oružjima. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. Uopšte. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. 1954). jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. podjednako je tačno. međutim. čak i u toj situaciji. Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. kao što su mnogi antropolozi primetili. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. kao što je Rajh verovao. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Ali. stajati uspravno. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova. Možemo rukovati i manipulisati objektima. eliminišući stres sile gravita­ cije. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . naviše i naniže. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. To je zaista tačno. ili ga vuče odozgo prema dole. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike. gravitacija radi vukući nas naniže. aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. The Human Animal (Chicago. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. of v w 199 . Po fizičkom principu. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . U krajnjoj analizi. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. teško da treba dokazivati. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. The University Chicago Press. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. bilo psihološki ili fizički. postaje teško. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. Tako su grudi i srce. Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . Druga posledica uspravnog položaja je. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove.ces. Me­ đutim. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. povećana seksualna interesovanja. Ali. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. ta akcija je jed­ naka reakciji. ako pritiskamo podlogu. ako ne i nemoguće. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa.

Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . Te dve velike m a s e mišića. Treće. Nesposobni bilo da izbegnu stres. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. pošto je dupe. taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. ako je dete r a n o izloženo pritisku. nego onoga gde je dupe. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. bežeći i stresne situacije. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. Međutim. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. Na nesreću. niži deo tela. ako se pritisak nastavi. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom. i civilizovan. U stvari. Međutim. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. I naravno. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. Nije logično da se kaže „zadnjica". dete će uspravno dočekati stres. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. telo ide u stanje delimičnog kolapsa. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. Budući da sam ljudsko biće. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . u stvari. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. S t v a r a svet mašte. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. Međutim. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. muskulatura postaje previše razvijena. jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. kako bi mogla tolerisati stres. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a .tim načinom bitisanja u svetu. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . a što je tipično za čoveka. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove. Da bi izdržalo stalni stres. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. ali to je ono što telo te osobe kaže. verujem. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled.

koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. Međutim. dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. počela bi faza 2. J e d a n ili više mišića. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. k a o posledica grča. stvarno bivaju zgrčeni. poz. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. A k o je osoba nepokretna zbog bola. učvršćuju svoje oge. radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. obično na jednoj strani. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. The Stress of Life (New York. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. N e k a d se. pokušava da ga zadrži. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. Faza 2 mož da traje dugo. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet.nadole. Kao rezime. Mada s a m psihijatar. To je zastrašujuća misao. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. ali telo na kraju slabi. Međutim. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka. a ipak osećaju a bi. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i . K a d a je stres fizički napad n telo. 1956) v 202 . Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. S d r u g e strane. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". nedostatak kao ljudskih bića. ako bi se stre nastavio. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. Kažemo da su mu se leđa ukočila. često je direktni i neposredni rezultat stresa. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. ukoliko popuste. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča. ali može ati razorno dejstvo na telo. McGraw-Hill. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. time priznali svoje slabosti. a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . Drugi su došli na konsultacije. u k o m e telo. To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. Faza 2 j k a o hladni rat. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. proces prilagođavanja takođe troši energiju. Stalan stres. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. U tom velikom škripu. Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. da nije toga. javlja kila na međupršljenom disku. U svakom pogledu. njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. Onako kako je.

kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. da dam oduška nogama". bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. problemi srca su retki. isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. J e d a n mladić. Sem toga. To se ne dešava retko. a kratkovidost ne postoji. fizičkog i psihološkog tereta. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. mislila j e : „Spala sam s nogu. Pa ipak. Katatoničar je podvojeno biće. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. stres je prisutan u svakom slučaju. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. ići ću kući da se odmorim. ah to očigledno nije bilo dovoljno. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. Ali. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. Čim zar vršim posao. Htela je da prekine sa tim. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. zahtevi autoriteta. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. ali nije mogla. Takvo stanje je katatonija. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. Razmišljajući o katatoniji.ti zašto se grč javlja. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. Telo se transformisalo u kip. Očigledno. ili duže. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. ali kada se noge slome leđa su pošteđena. Osećao je da ne može nazad. Kada ju je grč uhvatio. odmarala se neko vreme.Da bi se t a k v e vežbe razumele. čija su se leđa iznenada zgrčila. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. Ipak. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. Ali. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Odnos sa devojkom je bio intenzivan. pa su ga umesto toga leđa zadržavala. obaveza. Ranije je imala napad. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. što je shizofreni modalitet. imaju srce i oči. otišla kući. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Razlika nije u ljudima. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. n 204 205 . Oni takođe hodaju uspravno. ali je primetila da hramlje. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. Tada se leđa predaju. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. da ne stoji uspravno. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Završila je posao. Čudno. Verujem da je to bilo t a k o prosto. ljubomore i neizvesnosti. dva dana. Kada sam ga video. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. krivice. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. ali retko bez svađa. treba zna. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima.

Ali. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. Taj telesni položaj do­ pušta da. e . Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . Kada pritisak postane nepodnošljiv. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. jer to implicira mogućnost da se prepusti. već da na njega reaguju. osoba beži iz situacije. prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. što štedi lumbosakralni deo. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . Međutim. kolena će iz­ dati. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. ne da se bore sa njim. svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. Uplašen je od fleksi­ bilnosti.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. koja reaguju kao apsorber šoka. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. nije ukočena u fiksiranom položaju. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. ne plaši se ni da ga napusti. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. to se retko dešava. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. Ako je pritisak odozgo veliki. Akcija kolena daje telu fleksibilnost. Gornji deo je povijen. nego da se njeno telo rasturi. kada je pritisak nepodnošljiv. presaviće se i čovek će pasti. se pritisak p r e n e s e na kolena. ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. Kolena su savijena. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. uklju­ čujući karlicu. kolena će se saviti. Ako je pritisak prevelik. Taj kapacitet je funkcija kolena. tako da uzrokuje artritis. funkcioniše kao čvrsta osnova. Ako su noge meke i savitljive. U tom slučaju donji deo tela. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn.

što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. a zatim do iscrpljenosti. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. blizu zadnje strane tela. ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. kako one to rade. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. tiroidne. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. dok je u stanju odmaranja. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. Vratimo se ponovo na stres. odmah ispod tiroidne hrskavice. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Ona to i radi. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. problem nikada ne postaje akutan. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. koji cirkuliše proticanjem krvi. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. Međutim. To bi se. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. Ali. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. Sami hormoni ne produkuju energiju. Međutim. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. One su. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. po m o m e mišljenju. Smeštena je u suženju vrata. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. Međutim. kao što su i pluća. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. Na dubljem nivou. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. stvarajući h o r m o n tiroksin. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. Me­ đutim. Ali. taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. Sem toga. K a d a se to desi. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. Verujem da to nije slučajno. ma po koju cenu. U 208 u 209 . prema tome. Embriološki se razvila kao izrastaj guše.slavi. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. Poznato je u javnosti da je Džon F. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". povrh bub­ rega. neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem.

Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna. u početku je potrebna svesna pažnja. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. U s v Se 14* 211 . Ako to p e da uradi. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. on se predaje i odmara se. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. „drži stalno no­ ge blago savijene". ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. K a d a se čovek pusti. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. to se ne srne forsirati. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. isturi g r u d n i koš. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. bez previše bola. U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. nijedna druga ežba. To se može vežbati dok se čovek brije. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. Može se osećati umornije. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. Ali. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga. to ga prisiljava da stoji ukrućeno. koju u p r a v o želimo da smanjimo. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. To može biti bolno. kao što se ne sme forsirati. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. mišići leđa će se pustiti. Međutim. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . gubeći elastičnost. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. p r e m a tome. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa. dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. uvuci stomak". Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Onda. ali. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. na­ glašavajući. sve v r e m e dok stoji. Stolac je smešten pored kreveta. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. u stvari. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. gde može da se oslobodi. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. ali umesto da se bori protiv toga.

Osoba se ne može slomiti. Raditi ih pravilno. oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. jer će se t a d a to sigurno i desiti. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. mora se prvo proraditi strah. strah od bola. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. automatizovana osoba. Pacijenti nisu u tom položaju. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. potrebna je analiza straha.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. ima još jednu značajnu funkciju. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". skačemo od radosti. ukoliko ih pra­ vilno radi. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. sem funkcije oslobađanja napetosti. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. cak i na nivou celokupnog tela. a napetost pro­ izvodi bol. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. tresemo se od besa. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. želja i ljubavi. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Lupanje srca. ukoliko nije u klopci. ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. Vibriranje tela. ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Ali. smanjujući pokretljivost leđa. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. Ali. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. Međutim. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. a to je kada osoba postane uplašena. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. To se može reći buntovnom de­ tetu. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. popuštanja i predaje. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 . S t r a h stvara napetost. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. Ali. ciklus disanja. Ako se čovek toga plaši. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. uzdržavanje od pokazivanja potreba. K a d a ljudi plaču. leđa postaju hronično ukrućena. Na primer. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. U svim slučajevima. da bi se to postiglo. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. jednoga dana. K a d a se to desi. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. nevoljni pokreti tela su suština života. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. slomiću ti leđa". jer to povećava osećanje zarobljenosti. Da se izrazim još snažnije. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. plačemo zbog oola ili tuge.

Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. To može postati psihička tegoba. kao što je s a m Rajh shvatio. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. Ali. Ako se to desi. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. „orgazam je orgazam". Orgazam. Ali. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu. Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. Tako je dobro. čovpl* ostaje u frustriranom. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. Jer. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. to je prava stvar. znači taj život. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. to su spontane. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. prijatnih Pokreta tela. nevoljne akcije. onakav kakvim ga je Rajh opisao. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. to se takođe vrlo retko dešava. bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. Ali. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ali." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. Dalje. razdraženom i nemirnom staniu. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . Kao što svako t r e b a da zna. u kom slučaju seksualni kontakt. koji je najsmisleniji.stva. a sada ga postigne. što pruža zadovoljstvo. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . opuštenosti i pospanosti. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. u Orgazam. one nas pokreću na dublji. onda doživljavamo p u n orgazam. ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. Reći. samo je igra reči. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. posebno ako reagujemo srcem. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. Nema dva j e d n a k a orgazma. smisaoniji način. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. koji pruža najviše zadovoljstva. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće.

mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. To nije jedini način oslobađanja napetosti. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi.POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. plače zato što je tužan. Rasterećenje. Glava. mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. Ali. već pada unazad. da su vrlo zadovoljni. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. a predavanje se doživljava kao pretnja.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . Bez obzira na to šta ljudi govore. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. IZDISANJE . oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. međutim. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. Ruke leže sa strane. nazad sa izdisanjem. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. nape­ tost se ponovo može izgraditi. 217 . Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. nije stal­ no. da nemaju seksualnih problema. dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. Sledeća slika to pokazuje. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. međutim. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. Ovde je važno ponoviti taj opis. K a k o terapija napre­ duje. ne učestvuje u tim pokretima unapred. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući.koji aktivno reaguju. To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše. Dizače se sa izdisanjem. karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. a padati nazad sa udi­ sanjem. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja.

ljubavlju i nežnošću. objekta ljubavi u seksu. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala. kao što je to činio Rajh. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. posebno kroz velike mišiće leđa. Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. Kada se pojavi udisanje. postaje pasivan. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . Čežnja je povezana sa erosom. Bez obzira na to. U seksualnom o d n o s L i j drugačije. U seksu. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija.OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. ali se ne uključuje čitavo telo. a zamišljenog objekta u masturbaciji. To znači snažan u pozitivnom smislu. op. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. Taj pokret se zove refleks orgazma. to je. što se opaža kao nežan erotski kvalitet. besan ili grabljiv. Terapeut je t u zbog njega. izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. već ka dominaciji. cit. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. o š t o postigne kontrolu. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. To je suprotno od pasivnosti. Kada se naboj kreće od podloge prema gore. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. cit. a da se ne postane napet ili anksiozan. koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. nežnoj akciji se dodaje agresivan element. Refleks orgazma nije orgazam. Opet. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. malo je vfr. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. The Physical Dynamics of Character Structure. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. S d r u g e stra50 a p Lowen. već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. op. Sisanje se odnosi na udisanje. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički. treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. u stvari. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. pokret koji čini agresiju. seks je sveden na senzualnost. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body.. nogu i ruku. Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . 50 218 219 . zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". U odsustvu agresije. Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet.

to predstavlja posezanje bez osećanja. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. ali sa kolenima još više savijenim. sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. Oralni k a r a k t e r je pasivan. ustajanje i guranje karlicom. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. C. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. nećete moći da se krećete unapred. terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju.ne. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . kada im se kaže da kreću karlicu unapred. i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. karlica p a d a nazad. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. Rečeno jezikom tela. Njegova agresija je skrivena. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. Međutim. Međutim. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. Međutim. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. Ako se pete drže pod­ loge. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. Ako v a m je karlica ukočena. dignite levu i prebacite je na­ pred. kontrahujući mišiće zad­ njice. Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan. da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. A B. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. Ako čovek pr> tiska podlogu. Sada. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak.

masažu. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. The Way Vibrant Health.) 222 223 . niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. 1977. gnječenje napetih mišića. Lowen. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana. NAGINJANJE UNAPRED C. Harper o p h o n e Books. N e w York. (Prim. Opisaću je ovde. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu.DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. ali pokret ne može da se javi. A manual of bioenergetic exercises. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. A. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže. ako neki čitalac želi da je isproba. prev. u priručniku za bioenergetske v e ž b e . 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. Telo je n a g n u t o napred. dok su pete A. a kolena skoro potPuno savijena. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. ili obične stolice. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. stopala su razdvojena oko 15 cm. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela.

Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. a karlica da se drži labavo. Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom. funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. K a d a bol postane nepodnošljiv. On je bio sadista. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. pada napred na svoja kolena. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. čovek pada. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Hodao je po kući go. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. P r e m a tome. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. da skrije njegovo neprijateljstvo. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. osetiće se prilična količina bola. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. videla je sliku penisa. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici.malČice podignute sa podloge. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. zauzima odbrambeni položaj. posebno negativnih osećanja. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. a karlica isturena napred bez naprezanja. ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. ne obazirući se na moja osećanja". Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. Slika penisa ju je podsetila na oca. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. Takođe. pošto je mislila o pada­ nju. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. S t o m a k treba da b u d e isturen. savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. Ako su još i mišići butina napeti. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. Uopšte rečeno. ali ne na prstima. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom.

Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. ili bi volela da kaže svome ocu. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. Nekoliko vežbi je pogodno za to. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. one bi neizostavno bile zle. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. Mrzim te. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. muški ili ženski. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. Uvrćući peškir. ali se čovek oseća čisto. da zarije prste nogu u dušek. uključujući i svoga oca. već akcijom. ili bilo kojem muškarcu. neprijateljska osećanja i bes. Sada pacijent. To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. Uvija­ jući peškir. „Ti si čudovište. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. Ona i dalje postoji sama za sebe. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu.ma. P r e m a tome. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. Kao devojka i žena ona voli muškarce. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. drugi predstavnik omraženog muškog pola. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. niti su ograni­ čene na negativna. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e ." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. mladić sa kojim se zabavlja. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. ne može da kaže ni da. Pose­ zanje za kontaktom. Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. ili ja. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Zavrnuću ti šiju. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela. v u l g a r n e i uvredljive. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. otkinuti glavu. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. Ta vežba se ne radi rutinski. udara karlicom o krevet žestokim pokretima. uključujući i t e r a p e u t a . nežno dodirivanje i držanje. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. Ponizio si me i ja te prezirem. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. kao da je oprao svoje prljave r u k e . A k o se koriste reči. anksioznost padanja se smanjuje. ona sada mrzi sve muškarce. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. Međutim. Ali.

Možemo čak prepoznati određenog konja. određuju vrstu i pojedinca. kosa. F o r m a i oblik tela. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. Međutim. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. počev od najosnovnijih. boja. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. nego uploviti u seks. Iz toga proizlaze dve važne stvari. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. Što se tiče moga rada. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. mada nisu identični sa ovima. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. Ali. Međutim. pa do najprofinjenijih. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. oči. glas. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. to svakako nije tačno. kao što su hodanje i jedenje. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. tu nema pokreta niti akcije. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. ako smo ga poznavali. približno određuje godine. Kao i svaki drugi terapeut. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. P r e m a toj definiciji. Način na koji čovek hoda. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. mi neprestano nešto izražavamo. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. kao što su pevanje i plesanje. na primer. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi.

Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". Ne može neko obučavati druge spontanosti. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline. Međutim. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. U ovom d r u g o m slučaju. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. neutralnost. ne može ljude obučavati u tome. ritam i gestove. A b r a h a m Maslov (Maslow).ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. ton. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. Obe reči. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije. S druge strane. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. Spontanost. ekspresivniji. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. Reči koje koristimo su naučeni odgovori. odsustvo napregnute težnje. Govor je dobar primer. doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. Deca to ne mogu da razlikuju. kao što je slučaj u seksu. a time i direktna. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. prema tome. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. a ne svesnost. t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. „odsustvo smetnji". ta razlika se ne može strogo primeniti. neprepredenost. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. neimitiranje itd. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. p r e m a tome. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. Onda je nužno razumeti te prepreke. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. „odsustvo prepredenosti". Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata.. slobodno funkcionišućeg organizma. odsustvo namernog „pokušavanja". Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. istinoljubivost. Međutim.

gracioznim pokretima i tako da­ lje. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . smanjena je i spontanost. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. Naravno.od reakcija drugih. Za kretanje je potrebna energija. Obr­ nut redosled takođe važi. ide jedno sa drugim. dobrim držanjem tela. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. Zavidimo osobi sa lepom kosom. Isto važi za ples. Ali. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. Srećom. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. U situacijama gde se može biti slobodno spontan. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. Uopšte govoreći. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. čistim tenom. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. Adolf P o r t m a n (Portmann). Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. pisanje. nužno se smanjuje i pokretljivost. jer ono izražava ono što mi jesmo. Dečija igra ima taj kvalitet. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. govor. vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu. ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. bez ikakve svesne misli o izražavanju. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. kada se izgubi spontani impuls da se peva. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. čak ni kada spava. izraz lica i drugih telesnih akcija. ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. Međutim. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. kao i plesanje. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. Osećati se dobro i izgledati dobro. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. zadovoljstvo je najveće. blistavim očima. belim zubima.

Kako je postajao stariji. po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. Na primer. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. K a d a se osećamo nesrećno. griženje i tako dalje. udaranje. ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. zvuke_ i izgled. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma. Ali. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. kada se osoba prepusti. pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. relativno je prosta 235 . glas i oči. Moć stvara samo veći „imidž". šutiranje je nasumično i nekoordinirano. to je negiranje. dok su gla. uključujući dodirivanje. teku n a m suze. jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. noge se mogu kretati. . Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. na primer. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život. ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. znači buniti se. Ono što je stvarno malo. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. bilo Pesnicama ili teniskim reketom. u d a r a dušek. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". što sumnjam da je ikada i postigao. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje. glas jeca a telo se može grčiti. ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. spoljašnji izraz i samstvo. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . ili skup automobil. Kažemo pacijentu da šutira. Ako nema provokacije. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. dodirivanje. Sutnuti. zavisi u velikoj meri od . da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. Šutiranje dok se leži na krevetu. da bi ih učinili ekspresivnijim. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. bivao je sve niži. . da poseže za kon234 taktom. stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja".teresovan za ekspresiju kod životinja. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. . mada se njegov lik nadvio nad Evropom. ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. gri­ ženje. Covek može imati mnogo novca. jer je to njegova ambicija.va i torzo n e p o ­ kretni. jeste akcija udaranja. Na pri­ mer. sisanje. na pri­ mer. Svaki put kada paci­ jenti. Šutiranje je dobar primer. uče da se potpunije predaju pokretima. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. Normalno. ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. Udaranje kreveta. povećava učešće i rasterećenje. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. koristeći jednu nogu za drugom. . ali ne i veće samstvo. u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. Zvali su ga „mali kaplar". šutiraju ili udaraju krevet.. možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. jeste njihov opseg samoizražavanja. Mada je akcija voljno započeta. Da je Napoleon umeo da igra i peva. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. Koristeći glas.

Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. i to osećanje je valjano. drže kolena ukočeno. Ali. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. P r e m a tome. ličnost se odražava kroz zvuk osobe. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. (Prim. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. sluge i poručnici. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. predsednik kompanije koja pravi tu spravu. Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. 63 (New York. Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. Moses. mada malo ljudi to može dobro da uradi. Grune 236 237 . Propovednici. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. međutim. njenih akcija i pokreta. To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. psihološki evaluator stresa. glas joj postaje ravan. 1954). Alan Bel (Allan D. k a d a dete ima emocionalne probleme. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Maska utiče na glas i menja ga. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. bez dubine ili rezonance. drugi na sadašnjost. već slušaj glas". bilo bi pogrešno zapostaviti masku. Svaka tera­ pija. vežbanjem. K a d a osoba izgovori laž. naučeni tokom igara u detinjstvu. ne obra­ ćaj pažnju na masku. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. Ljudi se ne protegnu dovoljno. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . prema tome. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. iznos t r e 53 Paul M. Među­ tim. ili analiza ili učenje. nastav­ nici. ili licem kojim se predstavlja svetu. ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. ali je princip u oba slučaja sličan. Pod stresom se. Bell). k a o hronična tenzija.akcija. čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. P r e m a tom značenju. Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. The Voice of Neurosis Stratton. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. Ali. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Glas može biti ravan. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. prev. Ali. već njihova r a z u m n a kombinacija. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. ne saviju leđa unazad.

zavisno od emocija koje su prisutne. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. Neophodno je. u stvari. Mišići glasa. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. nauče svoje lekcije. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata. sa različitim registrom glasova. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice. nastavio je da govori u falsetu.. . t a k o đ e pokazuju te iste tremore. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja. mladi advokat. u mladićkom dobu.. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. odraža. utiču na rezonancu glasa. ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. a koje ću citirati. Otud forsi­ ran ton. Slič­ no. stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju . Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. kao i efekat stresa. da ponovo. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu. žalio se na stalnu promuklost. 47. m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse.U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Napetosti u v r a t u i mišićima grla.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. glas postaje ta­ kođe d r h t a v . Nisam autoritet za probleme glasa. Kod ozbiljne anksioznosti. str. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. 239 . Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. koje su vrlo česte. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. delujući na glasne žice koje vibriraju. ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. ali. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara.m o r a smanjuje. može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . p r e m a tome. U stvari. Koristeći elektronsku opremu. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. na primer. koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. Drugi pacijent. Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. mogao da peva bariton. da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Ali. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. bilo u telu ih glasu. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. Imao je potpuno normalne glasne žice. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave." Tremori su ono što ja zovem vibracije.

Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. oštar ton. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe. Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. K a d a je glas jedne osobe slobodan. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. Institute for BioEnergetic Analysis. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. Pijerakos je koristio taj manevar. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. ali pošto je to toliko važno. tuga kroz dubok. mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. d r u g e nemoćno. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. mada nisu nevažne. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. ?n dolazi od srca. 11. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. Muškarac sa monotonim. ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. ne oseća bol. koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. bes kroz glasan.blok se otvara. jecajući glas. ja p r e k i d a m pritisak. bilo da je nastala zbog straha. 1969). J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. Pierrakos. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . n e k e plaču energično. besa ili intenzivne frustracije. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. Ne znajući uzrok njenog problema. The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u . Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. g u g u t a v zvuk. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. 55 240 241 . piskutav. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. dok pacijent vrišti. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Znao sam da joj to ne može škoditi. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. Na nesreću. Iznenađujuće. str. Ako pacijent ne vrišti. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. opisaću kako ja to radim. ponudio sam jedan savet. Međutim. kao što smo ranije videli. Reči su manje važne. izazivajući svog „oca ugnjetača". Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. iako se jačina pritiska ne men ja. zadovoljstvo i ljubav kroz tih. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. naći ćemo tri područja u 16 I John C. na a u t o -putu. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak.

Donja vilica igra posebnu ulogu. jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. što mi činimo kada zevamo. takođe je jasna. psihološki integritet organizma može da se održi. ugurala bi svoju dojku u bebina usta. Farinks i usta su prednji deo te zone.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio . M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. kao što su vilice i jezik. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. ali takođe ograđuje one u n u t r a . Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. voda ili h r a n a na primer. P r e m a tome. Psihološka važnost. su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. Taj izbor se gubi k a d a supstanca. Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna. mada manje očigledna. Nužno. stegnutost ometa disanje. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. to se pridodaje anksioznosti.. situacije i slično. Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. učestvuju u njegovom operisanju. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. ili p r e d m e t a koji može ozlediti. Negutanjem neprihvatljivog predmeta. Na nesreću. ezofagus i t r a h e j a su iza. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja. lekove. a rezultat 16" 242 243 . Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. primedbe. A nekoliko s t r u k t u r a . Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže.

da guguću i proizvode zvuke dozivanja. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. ljudskog bića. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. K a d a se hronično grče. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. a time^ i prema srcu. posebno u predelu grudi. fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. 245 . Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. Ali. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. već su bili stalno pod pritiskom. Ali. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". drugi je spoj glave i vrata. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. bol već postoji u pacijentu. Zbog bola. srednje i zadnje skalene mišiće. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. vrisak je mogao da izađe. To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. u širem smislu. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. Ali. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. Prvi je oko u s t a . koju sam i ranije čuo. pevanje kao i cviljenje. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. zatvarajući otvor prema gru­ dima. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. Anatomija. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. kao što je Rajh otkrio. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. koja još uvek postoji u njihovim srcima. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. bio s a m razočaran. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom. Bilo je neophodno. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada.toga je da se usta. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti.

oči su prozori tela. dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. češće se vidi tuga i strah. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. oči svih životinja mogu da izraze osećanja." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. Takođe ima očiju koje se smeju. Ako su oči ogledalo duše. zastrašujuću moć. Mačkine oči. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . Rečeno na prozaičniji način. jer verujem svojim čulima. čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. kao i svi prozori. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. the Body. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. skoro sam se ježio od užasa. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . njihove tople braon oči su kao zemlja.. U prvom slučaju su neprobojne. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me. Ali. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. kao što ćemo videti). S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet. koje blistaju." Zbunjenost — „Ne razumem. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. Gledajući u t a k v e oči. Čovek oseća drugu osobu." Čežnja — „Želim da te volim. na primer." Erotika — „Uzbuđuješ me. u drugom se može čitati ličnost. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. negde daleko.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. Ipak. Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. Međutim. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica. sadrži potpuniji 246 . K a d a se to desi. K a d a su relaksirane. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. t r e b a blago gledati u oči. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled. imaju kvalitet nezavisnosti i distance. ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga. Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. op. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. cit. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. Da bi se čitala ta ekspresija. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. dok smanjenje povećava oštrinu fokusa." Mržnja — „Mrzim te. Oči ptice su dru­ gačije.

one su organ čula vida i organ kontakta. oko njega. ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. kao što sam već rekao. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. u stvari. okreće od onoga što oseća. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. K o n t a k t je funk­ cija gledanja. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. ili skreću pogled. Izgled može biti čvrst i oštar. Covek može gledati u drugoga. bilo u očekivanju zadovoljstva. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe.sistema. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. j e r dovodi osećanja do očiju. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. što se neurotski razrešava tako što se dete. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije. S druge strane. efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. posebno kada su učesnici različitog pola. ali ako je njen pogled hladan i udaljen. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. Međutim. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. Oči su otvorene i pozivajuće. može imati seksualne implikacije. Oči. dete neće steći osećanje da je voljeno. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. Može biti pogled koji prodire. Majka može reći detetu da ga voli. posebno u odnosu majke i bebe. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. oni to vide. ili mek. a pogled ima erotski kvalitet. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. iznad njega. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. može osećati sasvim suprotno. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete. koji svlači itd. ili gledaju n e k u d neodređeno. K a d a su ljudi zatvoreni. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. 248 mnogo moćniji od reči. U stvari. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. imaju d v o s t r u k u funkciju. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. K a d a se. kroz njega. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. jer je kontakt očima način dodirivanja. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. verujući recima. na primer. pa se doživljava kao š a m a r u lice. Ako majka reaguje sa ljubavlju. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. koji se doživljava kao milovanje. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. N a r a v n o . a glas ravan ili težak. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. sretnu oči muš­ karca i žene. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. što onda čini da se osoba oseća življom. Pogledi su.

Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. zavodljiv. To svakako važi za shizofrene osobe. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. zaintere­ sovan. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. Kod znatne rigidnosti. su oči. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. oči postaju tvrde. dodir. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala". To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. Te tačke. ruke. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. Kod umirućih se oči zastakle. a ja opisao u knjizi Izdaja tela. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. kao što sam ranije pomenuo. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled. jer je sigurna u sebe. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. koje takođe ima efekat na oči. jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. Međutim. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. genitalije i stopala. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju.ili individualne terapije. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. ih da može „odlutati". To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. čije oči imaju odsutan pogled. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Rajh je to komentarisao. Naglasio bih. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. Ona to može lako da uradi. Drugi pogled je topao.

J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. Za razliku od mazohističkog karaktera. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. I nosio s a m ih u futroli. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. ali to mi nije predstavljalo teškoću. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. Voleo sam sunce i čistu. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. P r e nekoliko godina. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. emocionalno i fizički. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. Moja majka. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. ali na manje upadljiv način. bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. 253 . I one su nestale za nedelju dana. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare.gube sjaj. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. majka je odustala od naočara. prilikom polaganja vozač­ kog ispita. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti. Na nesreću. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. sunčanoj atmosferi. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. uprkos zabrinutosti. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. Gledajući unazad. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. Dobio sam naočare. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. Međutim. to i jeste postala retkost. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. Ali. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. A h . blistavu svetlost sunčanog dana. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. U takvom slučaju n u d i m kompromis. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako.

Postoji i drugi element. Nisu sva deca takve sreće. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. Devojčica je bila kratkovida. to se nije ponavljalo. dete će prisilno stezati oči. doživljava stanje šoka. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. stvarajući rigidnost i napregnutost. to je možda uobičajena pojava za nju. nje­ govo telo. i jer s a m bio „ženica njenog oka". Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. vrištanjem. u smislu snaga koje je stvaraju. izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. proširuju polje perifernog viđenja. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. Kćerka nije obraćala pažnju. Kratkovida osoba. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. vrištanje ili temper tantrum. telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. k a k o sam n a k n a d n o izračunao. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće. ali je strah nespecifične prirode. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. besom. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. Srećom. Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. Nije teško objasniti strah. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. Širom otvorene oči.U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. ali smanjuju centralno viđenje. Ali. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. Ali. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. m e đ u t i m . Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. Psihološki. ne oseća nikakav strah. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. Bez obzira na to. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. dete 255 . kao što s a m kazao ranije. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. naročito oči. i količinu stresa u kući. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina. Mišići u osnovi glave. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Na žalost. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. Uopšte uzev. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. To zavisi od mnogo faktora. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled.

Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. Ako je agresivna komponenta slaba. zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". uključujući i oči. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. a ne samo vizuelni. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. disanje ozbiljno ograničeno. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. od srca. pogled će biti m o - lećiv. Vizuelna funkcija je očuvana. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. Njihov energetski nivo je snižen. to se odražava na čitavo telo. plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. kao što 256 sam već pomenuo. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. p r e k o čela do očiju. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. 17 257 . To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. ali koji nisu postali kratkovidi. Ali. Na opštem planu. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena. Slika prikazuje ta dva puta. ne rešavaju potpuno problem. molećiv pogled. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. ograničen prostor. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. pogled će biti tvrd. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. To se vidi kod shizofrenih osoba. kroz grlo i lice do očiju. niti su ekspresivne. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. Kratkovido oko je u stanju šoka.se povlači u mali. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. m a d a su neop­ hodne i od koristi. Oči su prividno pošteđene. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. Drugi p u t jc duž le­ đa. S a m i pacijenti. To stvara topao. ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. penje se do v r h a glave. potrebnu su obe k o m ­ ponente. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. Disanje ima pozitivan efekat na oči. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. one nisu ni pod nabojem. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom. a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. Jedan je duž tela. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. koji traže pažnju.

Video je samo l e vim okom. Međutim.Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. Isturajući vilicu. Da bih to postigao. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. P r o m e n a je bila dramatična. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Međutim. On je videokamerom snimao šta radim. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . što povećava m i ­ šićnu napetost. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. obrve se podižu a oči širom otvaraju. Moja intervencija je bila eksperimentalna. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova. ali to nije donelo trajniji rezultat. Sada. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve. Ako je strah intenzivan. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. Ka­ da je povučena nežna komponenta. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. koristim sledeći postupak. m a d a normalnim. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n . Vid desnim okom. sužene ženice i fokusirano viđenje. što nameće j a k teret očnoj 258 259 . Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka. Međutim. Kao dete je imao dve operacije očiju. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. što se manifestu je kroz glatko čelo. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju.. one su relaksirane. Ali. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. ali nije dugo trajala. opuštene obrve. energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave.

ja prestajem sa pritiskom. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. želeći da izađe. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. j e r sam dobar dečak". Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. Dobro je kada se izađe". Odmah je otišao kući i spavao dva sata. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. glas i telo. taj postupak nije uvek efi­ kasan.tima. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. kao da hoće da je tuče. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. K a d a se to desi. ali se ne usuđuje. Nećeš me povrediti. i sa izrazom straha. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna. mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. pri čemu pacijent duboko jeca. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. Jer. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. one su najbolje žito za analitički mlin. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. Kao što sam pomenuo. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. j e r ja saosećam sa njima. Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma. vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. Taj postupak se obično završava zagrljajem. Čim počne vriš­ tanje. Naravno. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči. će mu se drugi podsmevati. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. Međutim. Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. da dodiruje i da b u d e dodirivan. kao u stavu zaštite. da će biti odbačeno ili da. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. sve dok su oči širom otvorene. efekat je dramatičan. Javio se čim se probudio. oslobađanje k r i k a se olakšava. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. To je dete koje se krije od sveta. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi.

Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. čak i ako je to po­ navljanje. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. Tragična greška je ako do toga dođe. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. seksualnost ne znači genitalnost. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. Treba dodati još jednu opomenu. stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome. Interesovala. Mnoge su mi to i kazale. Obično bude b a r jedan. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. Ako se neko ne može prepustiti. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. Međutim. što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. Držeći j a v n a predavanja. potpuno svestan te činjenice. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. Možemo. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . Ali. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. Taj postupak je. on ipak ostaje odrastao čovek. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. oslobađajući se mišićne napetosti. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. da ne dozvoli tu mogućnost. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. To ide dotle i ne dalje. međutim. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. ona je pri­ sutna. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. uspostavljajući ga sa pacijentom. jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. sa prstima povrh lobanje. Osoba sedi na stolici. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. nego do­ diruje muškarca ili ženu. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. Govorio sam o prepuštanju. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. Postupak je vrlo prost. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. on biva zadržavan. Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . ali bez obzira na to. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. To je prirodno.

stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". To objašnjava zašto glavobolja. Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. može trajati godinama. mada nije prikazano. K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. tako da se ponaša kao poklopac. To znači da su stigla do površine uma. po m o m iskustvu. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. došao sam do mog rođaka. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". Ali. ali to nije isto što i glavobolja. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem.ne gubi glavu". Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu. kroz prednji deo tela. To je bilo sve. Međutim. kao u slučaju mog rođaka. Glavobolja od migrene. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna. u osnovi glave. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. stvarajući glavobolju. m a d a erotsko. 264 265 . proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. tačno ispod ugla vilice. nije ograničeno samo na njih. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. Neko može osećati napetost u glavi. On je imao nešto tenzije. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. ali to nisam komentarisao. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup.tenzija kod emocionalnih problema. Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. glavobolja nestaje. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. do gornje vilice. retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti.. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. p r e k o v r h a glave do očiju i. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. K a d a se te tenzije oslobode. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. Poklopac je figurativan pojam. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave.

razumevanje nije samo intelektualna operacija. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam. ali nije otklanjao glavobolju. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. Međutim. 51 266 267 . Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. a najzad i da je eliminišem. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. Ali. Ali. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. kada je n a p a d trajao satima. da bi glavobolja mogla da se otkloni. ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. Naravno. a koji su bili seksualno aktivni. k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . posle prespavane noći koja je sledila seansu. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Ponekad. oseća j an način. velikih u d a ­ ljenosti. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. ali oni nisu re­ šenje problema. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. ili k a d a je na s a m o m početku napada. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. taj postupak je smanjivao intenzitet. što joj je bilo teško da to prizna. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. glavobolja je neizbežno nesta­ jala.

Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. mogu ići niz­ brdo. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. Ima. ali nije najpouzdanija . t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. jer ima u n j e m u n e k e istine. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. međutim. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. kao i kulture. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. umetnost. 269 Lowen. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. ima potpuniju 268 . eit. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . 59 Body. Ali. Ljudi. jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. I zaista. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. on stalno teži ka tome. pokreta susretanja. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. pravimo loš izbor. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada. Pošto je bioenergetika doprinela tome. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. izuzev povlačenja kroz smrt. može se opisati kao mehanicistička. kao i u z b r d o . odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". Mistični stav. jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima.. i pošto pripada humanističkom pristupu. to se stvarno dešava. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. od­ nosa između siromaštva i kriminala. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. pak. geštalt terapije. ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. Ili.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. u n a j m a n j u r u k u . koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. n a r a v n o . negira vrednost zakona uzroka i posledice. akcija n e m a nikakav smisao. op. tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Treba. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. nije ni m e ­ hanicizam pogrešan.

Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. ona je selektivno propustljiva. Ali. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. jer nijedan ne negira drugi. 270 271 . Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. nije zatvoren. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. J e r uzročnost zaista postoji. on oseća da su on. postoje oba sveta. Život. m e đ u t i m . j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. već otvo­ ren sistem. u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. k a k o je to Rajh opisao. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. pošto je svestan svoje individualnosti. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. U svetu ob­ jekata ili stvari. Impulsi polaze iz centra ili jezgra. dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. S druge stra­ ne. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. Ali. i ako zarijem nož u tvoje srce. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. kao i dinamizma. On ne poseže samo na mehanicistički način. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. U stvari. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. zasigurno ćeš umreti. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. Recimo ovako. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. Ali. što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. posebno materijalnih. takođe. sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. dopušta razm e n u između individue i sveta. ta m e m b r a n a nije zid. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Čineći to. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali. svet i kosmos jedno. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. ima mehanicizma u životu. Gledajući tu sliku. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. Kao entitet koji reaguje.

kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). ta dva sveta nisu zajedno. zavisno od situacije. zbog rascepa. obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. a svaki mistik mehanicista na površini. nije važno. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. Jedini način jeste da se sruši zid. propušta da vidi lepotu neba. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. tako da može biti svestan ili ne. kao što je Rajh objasnio. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. jer. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. što je otprilike ono što čini bioenergetiku. oni su isti. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. Ali. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. k a o što je funkcija govora. na primer. i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa.unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. Covek može govoriti. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. koji je sa druge strane zida. ali. Dokle god je zid podignut. a ne kao o stanju. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu. Mehanicista. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. mistična svest ne vidi drveće od šume. svest mistika je šira. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. proučavani kao posebna zbivanja. gleda dole. okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. U osnovi. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger). jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. gleda gore. morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Nasuprot tome. ali ne na obe u isto vreme. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. ili ćutati. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. zavisno od potreba. svaki mehanicista je mistik iznutra.

A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. j e r u procesu opažanja novog.me pod nazivom mišljenja. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. K a d a se na taj način izrazi. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. To odražava kvalitet njihove svesti. Među­ tim. Mogu. Međutim. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. Slični faktori operišu u svesti — naime. preciznijim čulom sluha. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . oštrom osetljivošću za mirise. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. boljim u k u ­ som — drugim recima. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma. to smo toga svesniji. pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. gle­ dati svoju nogu. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. Ali. Oči­ gledno. j a k a svetlost otkriva više nego slaba. Slično je 1 sa svešću. Osoba sa jasnijim viđenjem. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. mi ne vidimo staro. to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. Najzad. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. ako je svest funkcija. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. Isto tako k a d a je ruka. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. imati predstavu noge. Televizor je mehanička sprava. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. odgovara sličnom faktoru u svesti. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. pojačivač. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. tako da ga možemo videti jasno. u stvari. U penisu. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. moguće je na­ praviti takvo poređenje. već živo. na primer. što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. Takvo stanje je krajnje bolno. jer što više obraćamo pažnju na nešto. e k r a n svetli i pokazuje sliku. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. zavisno od stepena njihove osetljivosti. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. u k o m slučaju može peckati i vibrirati. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. telesne i u m n e . ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. Sem toga. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima.

više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. Ono plače. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. s t r a h ili sreću. D r u g i m recima. 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. međutim. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. što je samo kristalizacija svesti. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. beba koja plače za majkom. P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. uključuje opažanja specifičnih emocija. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. tugu. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. kako sam to ranije opisao. po mom mišljenju. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. na primer. Bes. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. Znači. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. Ti procesi su ritmičko disanje. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. A k o su naše reakcije spontane. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. dok se druga kreće ka nediferencijaciji.). nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti. k a d a smo budni. Sledeći nivo svesti. što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. neudobnost itd. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom. v i b r a t o m o stanje muskulature. ona ne oseća gubitak. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. nevoljne i spontane akcije. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. koji. svesni smo. U snu. k a d a je naboj povučen sa površine tela. iznos pažnje ili svesti pada na nulu. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . pri­ rodom i kosmosom. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema.gije u telu. Vrlo malo dete ne oseća bes. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. sa razlivanjem granica samstva tako da. što malo dete ne može opaziti. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom.

posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. b a v e se gimnastikom ili plesom. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje. ranju ega. na primer. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. ali ih ne osećaju. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Mnogi ljudi. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane. cit. nije za­ vedena „carevim novim odelom". Osoba je i subjekt i objekt. Da bih prikazao tu razliku. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest. op. individue) postaje definisaniji. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. već da misle svoj p u t kroz život. stva­ rajući samosvest. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. 80 šira i obimnija. svesna je svoje aktivne uloge. već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. Pleasure. Ipak. postaje Lowen. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. b a r za n e k e od nas. Svest telom je na suprotnom polu. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom.. m a d a suprotan slučaj nije redak. To nije isto što i biti svestan sebe. ona se ne proširuje. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. Ali. Doduše. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. K a k o se taj svet povećava. ili varati ". korišćenjem jezika i reči. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. Da kažem prostije. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. Govore o osećanjima. Oni lako komuniciraju svoje misli. da bi po­ pravili stas). a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Oni žive u svojim glavama. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. čovek može misliti o svome mišljenju. Važan izbor je da li reći istinu. Me­ đutim. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. t a k o da se promena ne može lako opažati. ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. kao cvetajući pu­ poljak. pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. a ne kao p r a v o samstvo. što oni i jesu. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. senzacije i telesne procese. ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. imaju pretežno svest glavom.Svesnost se odmotava postepeno. Radeći to. Slično. niti r e a guju na njih. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega.

Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Ali. Ali. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. The Myth oj Sisyphus (New York. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. sa p r v i m pokretom. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. 14. 01 Pošto se to ne može postići. koje svetlost svesti glave ne može obasjati.da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. dok je svest naša slava. ona se plaši m r a k a . U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. ne možemo postati svesni akcije bubrega. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. Bioenergetika to radi drugačije. i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e . 1955). svest telom ima. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. A pošto je svest u m a čisto svetio. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. Na nivou svesti glavom. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. Tako. koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. K a d a bismo sve uklju­ čili. 280 281 . Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. Books. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. str.

problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. a ne doživljavanje na licu mesta. kao da samo izgovaranje menja stvari. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. godine promenio ime terapije koju je radio. Nije dovoljno znati. Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. m a d a se i to dešava.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. Ali. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. na. ona može uticati na svest telom. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. Ali. Analitički rečeno. čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. 283 . Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. Mis­ lim da to čak ide i dalje. povremeno vrlo potreban i vredan. Ljudi često kažu „dobro se osećam". ne može se lagati na telesnom nivou. To ne mora biti n a m e r n o laganje. bez jakih emocija ili energetskog naboja. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. Ali.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. k a k o i zašto. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima. To je bio efikasan uvid. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči. Naravno. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. kako i zašto". p r e m a tome. bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. Ljudi n a m e r n o lažu. ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. bez obzira na nepouz­ danost. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. ekonomski ili energetski. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest. Reči su supstitut za akciju. k a k o i zašto" svojih problema. one sažimaju i umanjuju život. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. Razum­ ljivo je. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. tužni ili utučeni.

samo doživljavanje nije dovoljno. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. izgovarati ili pisati. poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. J e d n o m 285 . obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. jer su reči bez njih prazne. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest. I slično. P r e m a tome. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. Osećanja su subjektivna: reči. a druga čuti priznanje izraženo recima. Doživeo sam osećanje kao da sam dete. Ako to radi.Reči su veliko skladište iskustva. To je samo j e d a n primer. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. A svaki govor uvek prati r a d na telu. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. Kao što mogu nekoga. A k o postoje sećanja. Ali. jer čak i kada bih ja zaboravio. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Rajha. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. m e đ u t i m . Reči pohvale znače duboko priznavanje. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. ali je svesna istorija njenog života u recima. Izgovarajući. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. Ali za mnoge ljude. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . „Drag si m i " . uzbudljivo je. One takođe traju. a još više k a d a se reći izgovore. Izgovorivši to. m e đ u t i m . One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči.. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. da povrede. „Lep si". One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou. on bi se mogao sećati. Ali. reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. Znajući to. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj. Mislim da smo svi svesni te činjenice. K a d a se to desi. to će se prevesti u reči koje će zamisliti. p o ­ sebno za decu. U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. ali sam govorio recima odraslog. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. neće imati ni reči da ih opiše. Ponekad. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. i m a ­ ju objektivan kvalitet. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. Osećanja i doživljavanja su važni. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. telom ne samo da Svest su u 293 . sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. j e r da jeste. svesti glave i svesti tela. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. poštovanja p r e m a samom životu. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. imati dve noge — ili polamost. To ne radimo svesno. sa leve noge na desnu i opet nazad. pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. To je mehanicistički stav. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. miš­ ljenja ili osećanja. Naši spiritualni umovi. To je ono što mi radimo vežbom padanja. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi. od širenja do sakupljanja. Covek bi skakao. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. ali. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. ili ravnoteža pokreta. ako s m e m da upotrebim taj izraz. k a o deo vode. ravnoteža nije statičan fenomen. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. Ali. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. slutiti odnose. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. pokreti ne bi bili mogući. a ne hodao. svesniji su tog jedinstva nego drugi. A život je paradoks. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. kao severni i južni pol magneta. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. ne na vodi. Mistici.može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. + skog bića. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. To je v a t r a koja gori u vodi. čija se svest lakše proširuje preko tog predela. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. To r a đ a mis­ tičan stav. nećemo daleko stići. Čudno je da nas vatra ne uništava. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. kao vatra ulja. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. već prelazna zona. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. najzad. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . Sa tačke gledišta svesti. ili se b a r ja n a d a m da neće. od svesti dana do nesvesti spavanja. od udi­ sanja do izdisanja. jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i.

poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. postaje svesna da ima sopstveni život. da ih osećam i da govorim sa njima. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. Ali. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. Ako se čovek previše usmeri na publiku. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. Dakle. Da bismo to uradili. Ali. m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. A k o prihvatimo dvojnost svesti. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. onim što on jeste. on shvata da ima svoj sopstveni u m . jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. može izgubiti k o n t a k t sa sobom. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. Bioenergetika radi na toj osnovi. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. k a o što ja r a d i m kada pišem. K a d a se usmerimo na mišljenje. To su ekstatički doživljaji. Ali. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. i opet nazad. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. To je princip koji je u osnovi alternatora. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano. Međutim. Naravno. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa.. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. ako se osoba usmeri na svoje telo. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. 294 Taj pojam mogu ilustrovati. već živi organizam. proširujući granice sebe. To je normalno. K a d a se to desi. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. Držeći predavanja. u u m e r e n o m ritmu. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj. Ali. osoba „zna" i oseća jedinstvo života. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. to je nemoguće. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. Sa tačke gledišta svesti. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. a k o je p r a v a ekstaza. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. Ipak. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a . Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 .

ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. ega i tela. Među­ tim. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. o principima koji su svesno odabrani. Predvidljivost takođe znači zavisnost. j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. — Osećanje 3. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. — Senzacija 2. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. 297 . On se fizički doživljava k a o strah. Ali. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. bilo da je to dobro ili loše. na­ ravno. konflikt ne nestaje. Redosled razvoja je sledeći: 1. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. misao. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. — Emocija 4. može imati k a r a k t e r ? P r e svega. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. ne ovog tipa koji sam opisao. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. Hoću da k u p i m veću jahtu. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. — Princip Na nivou principa. ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit.u osećanja koja su motivisala. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . možemo govoriti o principu. On samo nestaje iz vidokruga. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. Govorim. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. U stvari. Svi terapeuti se bave konfliktima. neretko. k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. Međutim. dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . To je nesrećan razvoj. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. nazivamo ih emocijama. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. misao je povezana sa telesnim reakcijama. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . već sličnim. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. mišljenje i osećanje su u konfliktu. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. k a k o čovek koji je relativno zdrav. što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. jer postavlja granice i određuje reakcije. Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. Mi možemo. Pošto do posledica nije došlo. Ili. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. naravno. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Ali. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa.

remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. Dalje. ili izbegavanje kažnjavanja. ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. da bi se došlo do tog ubeđenja. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. rekao je. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. da celokupno ponašanje kontroliše logički. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. Principi pospešuju u r e đ e n život. t a k o da su oba u harmoniji. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. Sva deca ponekad lažu. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. Vremenom. bez njih. sto je podjednako apsurdno. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. Ali. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. u b e đen sam. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama. već ubeđenja. a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. m a d a nije bio žrtva heroina. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. već i srcem. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. ali odluka. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. S v a k a ge299 . izuzev pod neuobičajenim okolnostima. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem".. jer. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. i sa daljim iskustvom. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . Ali.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. Na kraju. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene. čovek treba da ima izbor između istine i laži. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. ih. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. Dobit je osećanje moći i kontrole. Postaje lako ići do ekstrema. integraciju mišljenja i osećanja. dete će znati da laganje. Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. nije za njega. istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. Ali. A k o je veća šteta nego korist. ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . zbog kompulzivnosti. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. on je sada znao šta gubi koristeći droge. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu.

Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. prosto. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. Istinoljubivost je j e d a n princip. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja.O! Ali to nije moje". Diskutujući o tome sa mnom. čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela.. Bioenergetski. Ali. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Covek se mogao ne slagati sa tim principima. Videći njen pokret. m a d a su neki blizu da to postanu. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. Rajh je r e k a o : „Loven. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. Slično. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. Ali. jedinstveno 300 i celovito. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Ali. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. Rajh je bio čovek od principa. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. srce. u Klubu Mediterane. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. koja je neosporna. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. genitalije i noge. Pisao s a m 1944. ali ne može kontrolisati većinu. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. Moralni principi nisu apsolutni. jer se osoba oseća povezano. ako ne možeš da kažeš istinu. Ali. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. nemoj uopšte da govo­ riš". Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju. K a d a su se našli. one bi brzo bile odbačene. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. Kada je u pitanju preživljavanje. . bez obzira na činjenice koje govore suprotno. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. pošto je ljud­ ska priroda ista. a k o je n a m e t n u t a od većine. Principi nisu tehnika preživljavanja. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. P r e nego što govorimo o principi­ ma. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. čovek reče. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. prin­ cipi su irelevantni. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. da bi olakšala njen put kroz život. to je lična uverenost i nikome je ne nameće. Ali. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. Covek je kreativan mislilac 301 .

i osećajna životinja — i. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom. Ali. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . to se ne završava na telu. proticanje i pokret V i ste vaše telo Um. a to n i j e lak cilj. on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena. 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija. pražnjenje. reč m o r a doći iz srca. Ali. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija.

000 primeraka 1984. Subotiea Tiraž: 5..Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE . Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit. 304 . Beograd. Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful