ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

I. o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. tri molitve: Rajhovska terapija. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. Ne zapinji me slomiću se. Zapinji me da ne bih istrulio. 9 . Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile. Gospode. Luk sam u tvojim rukama. Gospode. Sreo sam ga 1940. Taj sklop je definisan kao oklop. O n . Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima. Zapni me previše. nije važno što ću se slomiti. u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. sportom i gimnastikom. godine. nazva­ nim Euritmika. Nikos Kazancakis. Izveštaj Greku Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). j e bio moj učitelj od 1942. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Tri vrste duše. previše. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze). da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu. 1940—1945. do 1945. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. potvrdile su ono što sam snažno osećao. gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . naime. Gospode.

(N. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. toga nisam bio ni svestan. kada sam prestao da čitam. pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. ponašanja i s t a v a pacijenta prema. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja. ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. mislio sam. & Geoghegan. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti. mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u . i pošto sam bio nepripremljen da ' A. Inc. njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. T a k a v stav. Frojdova Trt eseja o seksualnosti. služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži. u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige. McCann 1 . Depression and the Body. Lowen. to je moje interesovanje više raslo.Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. to s a m već ranije znao. Onda. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. Stigao sam do polovine drugog eseja. Seks nije potpuni odgovor. „Zašto se". „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje. Razmatranje tog elementa — naime. Caward. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja. tipičan je za mene. ili hronična mišićna tenzija. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Mišićno oklopljavanje. moj skepticizam je iščezao a da. meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . pi­ tao se Rajh. a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. nazvanog Infantilna seksualnost. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije. ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m . 1 Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično. ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Y. razvija se histerični konverzivni simptom. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom. iznenada. 1972). Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena.

ali na alarmantan način. Opet se oteo vrisak. Naikompletnija studija o životu i radu V. što je prekinulo vrisak. Ništa se nije desilo. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. on je iznenadno popustio. (Prim prev. moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. krik sc razlegao kroz moje grlo. j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Nastala je nekih devet godina ranije. Legao sam ponovo i nastavio disanje. 1983. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. inače bih bio m r t a v " . ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio.) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. Posle energetskog napada na njegov otpor. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. Rečeno mi je da savijem kolena. Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. pipni moj g r u d n i koš". Nastavio sam d u ­ boko disanje. Posle toga sam još malo disao. Rajh nije koristio kauč. kada je napisana Đioenergetika. koža je bila išarana i imala raz13 Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . a to je da ideš na terapiju". Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji. Jednoga dana mi reče: „Loven. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu. da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. u toku analitičke seanse. Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju.. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. vrisak me nije uznemirio. Vrisak mi se desio. radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Odgovorih: „Naravno da dišem. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m .vegetativne" energije. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). Rekao sam m u : „Zainteresovan sam. Moj očigledno to nije radio. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. 12 . Opet nisam bio u dodiru sa tim. . Sharaf. jer tada nije izgledalo da to ja radim. Čudno. Moje disanje se nastavilo lako i duboko.se suočim sa tom željom. st. Uradio sam što mi je rekao i . jeste knjiga M. g o ­ dine. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Martin's Press/Marek. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Rajna. gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog. Bilo je stvari (slika. . ako si zainteresovan za ovaj posao.). godine. ne dišeš". u stvari. Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. N e w York. a biography of Wilhelm Reich. Malo zatim Rajh reče: „Loven. Fury on Earth. Njegove reci su me trgle. koji su visoko cenili svi analitičari. zabaci glavu unazad i otvori širom oči". iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju. do danas A. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu. Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. Da bi izbegao nezgode sa susedima. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. Loven nije napisao takvu knjigu. 1933. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. Rajh je to shvatio ozbiljno. la koš ti se ne kreće. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. hoću jeste da postanem slavan". postoji samo j e d a n način da uđeš u njega. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao n i k a k a v strah. j e r nisam razmišljao o tom potezu. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju . ali ono što ja.

239—240. Onda.i Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. Izašla je besna na mene. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Radeći to. Drugom prilikom. 3 1 dišući. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. 2 „Energetski n a p a d je bio samo verbalni. The Fuction of the Orgasm (N. ta reakcija je nestajala. Moji roditelji su bili napolju. već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. str. Plakao sam preglasno za moju majku. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. 1942). Nije tc bila svesna misao. Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. D r h t a j se pojavljivao u nogama. Onda se to desilo. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav. osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. jeste da se desilo potpuno spontano. Osećao sam impuls da dodirnem penis. Sto je v r e m e više odmicalo. ustao sam sa kreveta.ličite nijanse. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti. dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. Orgone Insti­ tute Press. str. 15 14 . prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a . pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. na koje nisam bio navikao. ne primetivši da to radim. pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. kao i onog sa vrišta­ njem. Ibid. Od tada nisam vrištao nijednom." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . u svojoj trideset trećoj godini. Interesantan deo tog iskustva. kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu. str 273. osetio sam erekciju. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu. koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč. dok sam ležao na krevetu dišući. ali sam ga inhibirao. a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. i u u s n a m a . J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u Wilhelm Reich. tako da se majka nervirala i brinula. to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. * Ibid. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao. ozbiljno mi grčeći šake. 3 1 . 273. Y. Dublje disanje. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom".. dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba. bez voljne kontrole.. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu. Rekao je da.

prema Rajhu. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Nisam više mogao zadržavati osećanja. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji. cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16 nja. mnom. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa. Međutim. sa orgastičkom potencijom. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala. plakao sam duboko. jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. ja ga nisam mogao izgovoriti. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. pre­ ma tome. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. to mi nije polazilo za r u k o m . n i ­ sam nikuda stigao. n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda. reče on. naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. Za Rajha. in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Teorijski. otpušta s a v višak energije koji organizam ima i. Izgledalo je da će to trajati beskonačno.Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. ili. Boreći se u sebi sa problemom. prognao s a m sve negativne misli iz glave. pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. Terapija je opet krenula. ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r . njegova akcija je proizvela željeni rezultat. koja se manifestuje. k a o i pozitivan. k o n vulzivnim pokretima. nisam sumnjao u njegovu iskrenost. ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela. U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici. k a k o je on to nazvao. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. P r e m a tome. budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev. videvši lice moje majke. Potpuni orgazam. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim. „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije. a ne samo terapeutski. 1927). Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. ritmičkim. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. Bio sam slomljen. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. smišljen sa ciljem da slomi moj otpor. o n e su bile izražene u vreme 5 5 des 2 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi. sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Pošto sam doživeo strah. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost. ali sam bio blokiran. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. 17 . U svakom slučaju. „Loven". Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno.

disanje mi je postalo lakše i slobodnije. mnogi su psihijatri. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan. njegovi entuzijastični sledbenici. Za k r a t k o v r e m e se 18 U jesen 1945. kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. r refleks orgazma ustalio. što je još važnije. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku.kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. K a d a se terapijska godina približila kraju. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta. ja nisam bio završio. koji je vodio dr Teodor Volf. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu. osećanja sigurnosti u svoj život. Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim. Međutim. osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. 1945—1953. Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom. Ipak. postali. što je dalo elana m o m e duhu. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. i drugi koji su radili sa R a j hom. koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući. ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Rad kao rajhovski terapeut. kao što s a m je ja doživeo. Refleks orgazma se nije ustalio. otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. godine video sam svog prvog paci­ jenta. naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. godine. gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan. što je ujedno značilo i predaju Rajhu. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. (Theodore P.. sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Predaja sopstvenom telu. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje. Ako nije razrešila sve moje probleme. postala je laka. te jeseni 1944. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet. Mada još nisam bio student medicine. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. Objavlji2' 19 . to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. uključujući i ličnu terapiju. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u ­ dio. U mom životu se desilo nekoliko promena. uči­ nila je da postanem svestan tih problema. m a k a r privremeno. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj.

i sa snažnim toplim r u k a m a . Uprkos tome. T h e Orgone Institute Press. Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. godine još više je ubrzalo taj razvoj. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi.vanje Funkcije orgazma 1941. ili je prkosno isturena. a knjige od r u k e do r u k e . 1971). i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu. sa toplim kestenjastim očima. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. a potražnja rajhovske terapije se povećala. Rajh je bio veliki čovek. Naravno. i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. neviđen. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta. m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti. Columbia University Press. On nije p o t p u n o neaktivan. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. ako se d o b ­ ro sećam sa seansi. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. godine k a o lekar. Ništa nije dalje od istine. Touching: The Human Significance Skin (New York. Srećom. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat. donji deo leđa i mišići butina. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta. Kao toliki mladi terapeuti. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke. S e p t e m b r a 1947. koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. da dodiruju i osete napetost 0 Ashley Montagu. svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Pod pritiskom. 8 of the 21 . njegove ideje su se proširile. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti. ih n e ­ prirodno uvučena. često se graničeći sa ljutnjom. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. doduše sporo. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Ipak. Međutim. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. da bi ih relaksirao. Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20 drhtavanje u telu i nogama. koji s a m završio j u n a 1951.

Prvi traži očuvanje pojedinca. s jedne strane. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol. koja je moćan faktor. kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. što je nazvao strujanjem. Takođe. to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške. već i orgastičko reagovanje u seksu. Me­ đutim. nerazdvojan od te antiteze. i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. nije nužno da do tog prenosa dođe. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. i jeste. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo. u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. koje su prethodile pojmu instinkta smrti. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks. Na nesreću. refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. i seksualnog instinkta. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. prva je više emocionalno i energetski nabijena. ali ja to ne bih radio. godine. a kroz telo i sa svojom okolinom. r Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Tempo. poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo. doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Previše često se sam refleks gubi. u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške. ključ svih emocionalnih p r o ­ blema. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. Te dve si­ tuacije. Drugi konflikt. razlikuju se među sobom. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. Me­ đutim. i uslova socijalnog života s d r u g e strane. Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23 Međutim. kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. To podrazumeva konflikt između individue i društva. a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. J o š 1947. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. U jednoj od r a n i h formulacija. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost. seksualna i terapeutska. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost. Ali.mišića ili da izvrše potreban pritisak. Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. Sek­ sualnost je bila. da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa. ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti. jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. kriterijum emocionalnog zdravlja. 22 . nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. d r u g o m e je cilj očuvanje vrste.

Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma. Na primer. bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Njegov brat. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. 24 Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. najzad sam spoznao tu istinu. Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Ali. legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata. U toj priči je glavni j u n a k . tako je i nestala. ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška.gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. opet napredujući samo malčice. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La. Posle mnogo godina teškog rada. i ne bez grešaka. usmeravajući pažnju samo na seksualnost. Ali. ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja. n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku. Oni odlaze. Ispričao mi je fascinantnu priču. spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. ne može se ići do d r u g e krajnosti. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. Osećao se infe­ riornim. Važnije je. Onda se jednoga dana desilo čudo. Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u . ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . Njegove ideje su imale revolu25 . Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La. i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Međutim. Vladajući princip je u m e r e nost. krivicu. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice. što nije „od ovoga sveta". Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući. Sva anksioznost je nes­ tala. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Konvej. jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina. koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije. Bez obzi­ ra na to. m e đ u t i m . b u k v a l n o „nakraj sveta". Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije. Kako je promena iznenadno nastala. koji se izgleda desio sam od sebe. čudo se nikada nije ponovo desilo. koja ne može da se odbaci ili negira. Nikada nije dostigao onaj nivo. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. bilo kao studenti ili pacijenti. koji se zaljubio u mladu Kineskinju. učinivši to. ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. ostavio za sobom a n k ­ sioznost. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. Bio je p r o ­ sto drugi čovek.

Ako se odlučimo za razvoj. budućnost ne pos­ toji. ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. Ako tražimo transcendenciju. A k o je prošlost presečena. p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27 . osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. kao što je po­ znato. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu. m e đ u t i m . one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". 26 Ako ova moja definicija vredi. ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. pripremajući organizam za novo napredovanje. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. Tvrdio j e . ostaje sećanje. Na nesreću. Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". Kada gledam unazad. koju je nazvao orgon. Podigao je obrve. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. Oni su se pokazali korisnim za ponešto. na. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. u te godine entuzijazma i uz­ buđenja. pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva. I mada je proces razvoja stalan. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja. dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. možemo imati mnoge vizije. proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. On je bio svestan situacije. To je reč izvedena od reči organski i organizam. sticanju znanja. možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije. s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. Mi saznajemo proučavajući prošlost. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. Razvoj je p r i r o d a n proces. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi.cionarnu privlačnost. kompromis sa detinjim konfliktima. na primer. Drvo. zajedno sa njegovim dubokim disanjem. ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. Ti aspekti razvoja se prepliću. Radeći una­ zad. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. Svaki otkriva horizont. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa. da je otkrio n o v u energiju. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. je i prethodno bila. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou. on ni­ k a d a nije ravnomeran. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. koji odjednom postaje jasno vidljiv. pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom. T a k v e transformacije se. kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. svojoj prošlosti. koja je. Terapija može to postići. ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. Mada se magla opet spusti.

shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. i moje iskustvo na stažu. preselio se u Rendžli. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi. doktor Lui Peletijer (Louis G. delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". S m a t r a n o je drskim. dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga. do 1947. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja.ko i jeste. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. U razgovoru. Pokrećući to agresivno izražavanje. to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. ako ne i jeretičkim. oslobađale 29 . dok sam radio kao rajhovski terapeut. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju. Ja nisam delio ta osećanja. Najzad. gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva. razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. gde se posvetio orgonskoj fizici. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki.slobodu i ograničava njegov život. dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova. Po mom mišljenju. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje. Eksperiment je imao negativan efekat. i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. A medicinsko obrazovanje. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama. Godinama. u državi Mejn. Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Pošto sam 1952. i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. ako se ta vizija ikada ostvari. takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. što ona svaka. Sem toga. Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno. ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu. od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima.

To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad. ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Walling). godine. moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos.. FDA je dobila parnicu. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. Pierrakos). Međutim. što sam ranije opisao. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema. prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. tokom svih ovih godina. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni. obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. S d r u g e strane. nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha. čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Godine 1956. a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi. tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. ali. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a . Konflikt je razrešen kompromisom. kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja. bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. Nasuprot tome. tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu. šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima. koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora. u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi. Međutim. Tokom 1953. ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31 . verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe. mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. Od tada. prema tome. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora.su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Naravno. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala.

Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja. Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata. 33 . Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Držao bih taj položaj nekoliko minuta. pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. N. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. Y. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. kada se uglavnom smanjila. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. držeći kolena malo savijena. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije.. On se laga­ no razvijao t o k o m godina. kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi.. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Fokus na seksualnost. Disanje je suštinsko u bioenergetici. koji je Rajh koristio. stopala okrenuo na u n u t r a . U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao. i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. koji je Rajh uspostavio. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su . Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama. T a d a sam odlučio da nezavisno Alexander Lowen. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama". sa osnovom na kojoj se stoji. posebno u odnosu na svoju majku. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. i to je dovelo do olakšanja. m a d a je teorij­ ski valjan. Raširio bih noge. savio kolena i napravio luk leđima. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva. p r e k o kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe . Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Osećao sam da mada mogu biti povređen.svojim snažnim toplim r u k a m a . Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. Uzemljavanje. osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Kao analitičar. ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću. neću biti slomljen. Međutim. kao i u rajhovskoj terapiji. rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost. bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. Shvatio s a m da je bol tenzija.. m e đ u t i m . Inc. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. To je imalo dodatni efekat. Radeći na sebi. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju. 1970). sa svojim telom i seksualnošću. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. dublje disanje stomakom. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm. izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. < 7 7 Pleasure (New York. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života.visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. Coward — McCann. meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Značajnije je.

Sloboda. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. Biti uzdržan. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. završili vaš razvoj. ograđen. izdali smo ga. 8 i za automobil. k r e ­ tanja. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini. brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. Međutim.od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama. p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo. Ali. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi. Ona je objavljena 1958. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Ako je terapija bila uspešna. on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Ipak. to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Grune & Stratton. Rad. ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme. The Betrayal of the millan. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. isto se može reći Alexander Lowen. A k o se ne kreće slobodno. r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. od koga toliko zavisimo. Istina. nepoverljiv. 9 Body (New York. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. osećanja i izražavanja sebe. mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. Ali. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. deo njihovog uobičajenog načina života. osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Macmillan. Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York. gracilni i lepi. jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. i tako je završava. ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda. što je uslov da budu slobodni. razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um. d u h i dušu. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći. Mac­ 34 35 . oklopljen. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. A a k o je njegova ekspre­ sija sputana. Alexander Lowen. pres­ tiža i posedovanja. živeti potpuno život tela znači biti uman. gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. 1958). u stvari. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja. ograničava život svoga tela. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama. dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. i tako izdajemo naša tela. pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju. 1971). Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti. U stvari. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja. Mi se nismo identifikovali sa našim telom. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York. sužava život tela. 1967). d u h o v a n i duševan. ta ograničenja života ne namećemo voljno.

Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. naročito kada se govori o živim organizmima. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj. možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a . osećanja. Međutim. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao . 10 Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. Smisao. bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. Međutim. U stvari. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu. p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života.Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. rezultat je tragičan. nedostatak Albert Press. proticanje i pokret Kao što sam naglasio. pražnjenje. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. Academic 36 37 . To nije cilj koji se lako dostiže. jin i jang. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi. pustolovina. ona po prirodi nije elek­ trična. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. 1957). Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon. ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Ako naš cilj nije postignut. Bloenergetlcs (New York. II POJAM ENERGIJE Punjenje. ali to nije novo. mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Na primer. 10 Szent-Gyorgyi. i psi­ hološki i fizički. energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari. živih i neživih.

neki su opet u z držaniji. Uopšte rečeno. posebno kroz donji deo. takođe. skoro bez pokreta. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju. važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje. takođe će imati t a k a v efekat. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata. ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava. a oslab­ ljen seksualni nagon. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a . j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti. a da pri tom ne oseća umor. N a s u p ­ rot tome. biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest. vezujući i transformišući je u svoje tkivo. ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. Smanjeno je disanje i apetit. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. s Lowen. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. j e d n a s t v a r je sas11 11 vim jasna. to nije lek za depresiju. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina. Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i . op. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. navesti je da diše dublje i potpunije. povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način. Impulsivna osoba.b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. 39 . njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje. cit. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno. S d r u g e strane. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj. Pošto saslušam priču te osobe. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. čineći ga dubljim. pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. Glas može postati rezonantniii. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u . m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. ona takođe oslobađa uzbuđenje. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. što ću opisati u n a r e d n i m glavama. nevoljna podrhtavanja ili vibracije. Depresivne osobe su depresivne energetski. isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. na primer. Depression and the Body. On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici.

Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12 11 Lowen. op. energetski nivo se povećava. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije. osećanju i pokretu. doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. svoje ideje i osećanja. Međutim. to se dešava spontano u toku punjenja energijom. kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima. ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. Nekad je ono što izbije bes. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. naša. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen. s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe. S e m toga. bez ikakve n a mere ili svesti o tome. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno. da bi povećala energetski nivo osobe. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija. koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Međutim. do hodanja. da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. napaja telo i aktivira potisnute emocije. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. Sa doživljavanjem zadovoljstva. P u t s a m o 40 izražavanja kroz pokret. ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama). Ne retko. Iznenada. mnogo puta se ništa ne desi. da bi održala ravnotežu energije u telu. Kao što sam rekao. ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. P r e m a tome. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. nijedan živi organizam nije m a ­ šina. 41 . Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca. j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe. Ali. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. Razvoj koristi energiju. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj. govore­ nja i seksa. njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. clt. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom. Dublje disanje otvara grlo. pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Pleasure. Isto tako. Kao što sam već istakao d r u g d e . Di­ sanje može spontano postati dublje. neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno). u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje. peristaltičkih pokreta utrobe. naglasak je uvek na disanju. puneći energetski nje­ no telo. pacijent može početi da plače. k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela. da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. već izražavanje sopstvenog bića.Niti će efekat trajati.

Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život. Energetski govoreći. Kada je osoba toliko u Lowen. usnama bradavicama i polnim organima. Deca naročito vole te senzacije. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični. Pojam proticanja treba malo objasniti. koja je integrisana sa voljnom akcijom. dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. posebno do erogenih zona. nije od zna­ čaja. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. možemo zamisliti senzacije. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. S d r u g e strane. njihova pokretljivost se smanjuje. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. sluznica. Ta nevoljna komponenta. Ali. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv. žlezda itd.. krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom. To je najočiglednije kod beba. mišića. ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva. k r v je više od posrednika. ili k r v s t v a r a uzbuđenje. 13 S e m krvi. isto proticanje može biti praćeno anksioznošću. K a k o ljudi postaju stariji. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu. koji napaja ruke. u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. k r v n i h sudova. osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. op. praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama. nasiljem i nesigurnošću. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv. čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova). da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i . joj je mrežnjača preplavljena krvlju. The Physical Dynamics of Character Structure. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera. Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama. clt. to je tečnost tela sa energetskim nabojem. osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. ali su mnogi od njih tečni. celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. M e đ u t i m . besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu. zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. Protičući kroz organizam. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. nerava. intersticijalna i intracelularna teč­ nost. hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji. već putuje svim telesnim tečnostima. od srca do usta. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija. Oni uvek idu zajedno. k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. Ona je predstavnik i nosilac eros a . ose­ ćanje besa može imati beo. pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom.njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. zaslužna je za živahnost i spon43 42 . očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. Senzacije. zbog čega se r a d o ljuljaju.. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela.

Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju. Mračan i težak dan. o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. stisnutim pesnicama i ustima koja reže. k a o i razlivanje toplote kože i očiju. zubi i r u k e . Ali. onda vaše telo izražava ono što vi jeste. stvarniji. posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . Stav čoveka prema životu. telesni pokreti imaju mehanički. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas. ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. imaju stimulišući efekat. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira. koji se ispoljava kroz neku akciju. Bes s t v a r a napetost i. što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela. na p r i m e r kada ste iscrpljeni. bliži. srećna osoba. kao što smo videli. to ste više prisutni. k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu. sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru. To je prosto govor tela. Pošto je telo energetski sistem. svetao dan. vaše p o ­ vlačenje nije tajna. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Svi bismo voleli da budemo p u n i života. i svet oko vas izgleda svetliji. ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. da osećamo da smo više živi. jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. Cisto voljni ili svesni pokreti. Ljudi ga osećaju. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge. ono izdaje samo sebe. a vaše telo je vi. kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa.n o b o d y * znači niko. izgubilo je duh. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. opuštenost kože lica. ali razdvojeno na no-body znači °ez tela.) 45 . Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je. a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. n e d o s t a t a k sjaja u očima. K a d a je to odsutno ili smanjeno. Mrtvo telo nema um. Što je vaše telo životni je. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. lepa scena. pokrete koji imaju emocionalni krug. (Prim. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti. odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. telo otkriva mnogo više od toga. Otuda se izrazi „prepreka". 44 Um. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. Može se 14 " Englesko . Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a . ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu. Uopšte. S druge strane. duh i duša su aspekti svakog živog tela. Emocije su telesni d o g a đ a j .tanost naših akcija i pokreta. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena. Slično. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane. prev. To je vaš način bitisanja u svetu. a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva. beživotni kvalitet. nastojite da se uvučete u sebe. a duša ga je napustila. ima dana k a d a zračite životom. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Pošto vaše telo govori ko ste vi. napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. ili njegov lični stil. i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Sjajan. izazivaju malo senzacija. „ u m r t vljenost". Ako ste vi vaše telo. ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu.

kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt. tanke. kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. vredno i moralistično. pojavljuju se kada se osoba prepusti. da bu­ de čovek. Tada je shva. već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. rigidno. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e . Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti. kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda. Ali. Onda. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. postaje detinjasta. oslobođena konflikata. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti. bio u stanju da prihvati — naime.tio da biti velika. Biti odrastao. debela. ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti. od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. Ako je bilo koji sloj. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane. ili nesposobnošću da donese odluku. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. M a d a je često namrgođen. n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste. da b u d e izuzetan. dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. Taj konflikt se javlja. ali ne uspeva. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko. on nije p o t p u n o bio odrastao čovek. dečački izgled lica. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. lič­ nost je integrisana. K a d a su slojevi dostupni čoveku. praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti.razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa. kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. uporedo sa strahom da bude sama. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost. jer je imao veliko telo odraslog čoveka. ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno. Ali. koje pokazuje go­ dove. znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal. od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom. ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Godinama se bavio trčanjem. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo. Moj pacijent nije bio samo veliki. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe. Na površini osoba izgleda ozbiljno. K a k o se ljudski organizam razvija. Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. detinjasto aljkav. često strogo. debelo i bezoblično. 47 . de­ beo. pridodaje slo­ jeve ličnosti. ali sa debelim valjuškama k a o beba. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla. ali bez uspeha. spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja. ali su oba zasnovana na istim principima.

Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4 49 . Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti. beba dete dečak ili devojčica mladić ili devojka odrasli pridodaje životu mogu se = ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost Možda bi. kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga. kada se govori o kvalitetima. prostora i vremena. Međutim. Svaki sloj onda. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća.osoba je u konfliktu. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. a koja je još uvek deo njega. neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. imaginacija je slobodna. na primer. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću. posebno sa m a j ­ kom. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. beba je zadovoljna. da je dobrodošla i da je prihvaćena. može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. aspekt živoga tela. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem. m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. dete istražuje. svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. Razvija se u odnosu na rast tela fizički. Ljubav. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena. Razigranost. To je funkcija organiz­ ma. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga. počinje u detinjstvu. maze. dete stvara sliku o svetu. potvrđuje se kroz aktivnost. Kroz to istraživanje ljudi i stvari. u stvari. zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. stiče d u b i n u kroz sticanje veština. Zavisi od iskus­ tva. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. ili periodom k a d a je bio beba. Beba želi da je drže. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. kao svoja m a m a . predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala. najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. znači ograničena. poznaje osećanje lju­ bavi. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. emocionalno i psihološki. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih.

Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. da su telo i um. imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. oni na to retko utiču. one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. sposobnost da bu­ de kreativan. proizvod ljudskog mišljenja. m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. biće sterilna. Taj stav se nije potpuno izmenio. ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e . dete. što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. I stvarno. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk •4« 51 . poseduje d u h i sadrži dušu. i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da. izazivaju svoj lični svet. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece. znači da je postignut stupanj odraslog. uskogruda i rigidna osoba. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati. informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Mi smo saosećajna bića. dečak ili devojčica. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo. duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um. Srce nije samo p u m p a . kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom. u stvari! jedno. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo. slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. koja n e m a j u veze jedno sa drugim. Na nesreću. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. dečak ili devojčica i mladić ili devojka. a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva. a da se ne obrati pažnja na telo. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće.tu i sebi samom. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Međutim.. Zivo telo ima um. Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. na primer. Oči. ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje. sa razigranošću i radošću deteta. Pošto su postigli taj stepen. Ako su telo i um celina. ali koji nisu di­ rektno povezani. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija. Z d r a v odrasli je beba. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um. nisu samo k a m e r e . doživimo senzacju ili osećanje. i obratno. i neka znanja o sebi. U idealnom slučaju. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća. sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta. Opažanje je funkcija uma. igrajući se. ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. Da bismo razumeli živo telo. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih. ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. što je j e d a n aspekt tela.

Ako n e m a osećanja. možete osetiti n a p o n medu njima. U stvari. želje itd. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. osećanja. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela. Stvarno poznavati svoj u m . tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. znači znati šta hoćemo. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. A k o to osetite. održavajući taj kontakt. p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog. u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja. peckanje i vibracije. sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53 . osećajući i definišući nečije raspoloženje. upoznajemo sopstveni u m . koji je sada pod na­ ponom. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. Za to v r e m e lagano dišite. Ako lagano približite dlanove jedan drugome. da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje.getiku. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Zatim. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. napajanje. Ali. 52 Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike. um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. n e m a svako tu sposobnost. šta osećamo. kao da se neko telo nalazi između. Prvo. Može se opet osetiti strujanje. Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut. čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ. nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje.

bukvalno. definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . P r i ­ marno značenje pojma je „princip života. gde znači vetar. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije. kao što je slučaj u ludilu. Um i d u h su takođe povezani. ne oseća svako tu vezu ili kontakt. nazvan je p n e u m a . j e r se onda može prosto izosta­ viti. i beznađe. srce. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. koliko ima energije. To ne pomaže mnogo. potiskuju bes. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija. jeste ne znati šta se oseća. p r e m a tome. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . osećanja. dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. w of the English Language. 15 religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. j e r on ima parališući efekat. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene. Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu. Mi nismo izolovani fenomen. Ali. Lju­ di često potiskuju svoj strah. op.. Dokle god ta vrpca The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. ili d u h organizma. pneumu ili energiju. Depression and izlaganje tog pojma. cit. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. odvojen od t e l a " . Reč „ p n e u m a " je iz Grčke. Veza između energije i d u h a je neposredna. može odbiti neke ljude. što znači duvati. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. otuđena i nepo­ vezana. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna. ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. Ja bih. nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. 1970). može poludeti. Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e . Mnoge orijentalne » Vidi Lowen. u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. disati. samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova.ovlada. Mi smo rođeni povezani. Može postati depersonalizovana. na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet. j e r je suviše opasan. povezan je sa di­ sanjem. koja nastoji da ima objektivnu valjanost. to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. Kada osećanja imaju pretići kvalitet. U teologiji d u h Boga. pupčana vrpca. već k a o duh. m a d a se najvidljivija veza. napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. prekida po rođenju. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju. Oni će takođe potisnuti svest o bolu. za potpunije Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". ja ne znam. sedište osećanja i emocija". idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. bol zbog neispunjene čežnje. razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. the Body. ili Sveti Duh. A k o čovek nije svestan svoga tela. Izgubiti razum. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. Među­ tim. ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. ne- 54 55 . Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. 10 Životna snaga. jer je obeshrabrujuće. Sinonimi duše su duh. U stvari. sa rajem i paklom. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. njen d u h se budi. Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k . Na sreću. j e r ga ne mogu podneti. što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. na primer. ona se uglavnom potiskuju.

tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem. K a k o se povećava svesnost i kontakt. Ljudi postaju deo sveta. kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz. a ne osećam da p r i p a d a m " . Postoji zajednica u kojoj živi. nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na. beba je u izvesnom smislu deo majke. duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. K a k o se svesnost širi. ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. prev. Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. baš kao što on postaje deo njih. osoba razvija sve šire krugove odnosa. postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici. Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. Kao jedan aspekt organizma. Kao što on pripada tom poretku. kao što on postaje njen deo. Ja hoću da p r i p a d a m .) 17 57 . Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. Osećanje čežnje. koja postaje njegova zajednica. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. Ako čovek ne preseče taj red. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. Na d r u ­ gom nivou mišljenja. 56 Život dolazi na svet kao biće = bitisanje . I tako se to nastavlja sa godinama.funkcioniše. I energetski i psihički. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje. odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS 17 UNIVERZUM U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje. i majčino raspoloženje utiče na bebino. ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. ali u za­ četku. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. kosmičkom energijom. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju. Ona reaguje na majčino uzbuđenje. u različitim kontekstima. Još dalje su zvezde i univerzum. tako i poredak pripada njemu. osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa.

Ja. ostaje problem. Život tela: bioenergetska vezba i U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. oni koji intenzivno r a d e vežbe. podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. Grci. osećanje da smo živi. uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav. da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju. rad i znanje su izvori života. igrači. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. ljuti. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom. vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove. Shvatio sam da gimnastičari. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. To je takođe bio moj problem. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim. doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. filozofiju i d r u g e discipline. već su produžile razvoj koji je terapija započela. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja. za­ dovoljeni. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma. stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. najzad. koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela. na primer. radosni i. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u . koja negira život. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. v i b r a n tni. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". ili razvili mišiće. Ali. nadajući se da ću naći rešenje. uzbuđeni. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. Pošto posvećivanje telu traje čitav život. suviše uzan i ogra­ ničen. taj problem nije jedinstven samo za mene. Na nesreću. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. Ja ih radim već dvanaestak godina. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina. koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura. tužni. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji.organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. s a m se re 59 . Naravno. dobri. očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put. Život tela je osećanje. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. sve u svemu. stavili su ogroman naglasak na sportove. i da održavam živahnost tela. Radimo 58 ih da bismo bolje izgledali. ne pomaže toj potrebi. u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama.

upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. one će valjati tek ako postanu disciplina. kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. Kao istočne discipline. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela. koordinacije i duhovno­ sti tela. ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela. Ali. već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. joge i rajhovske terapije. U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. p r e m a kreativnosti i radosti. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60 više uzemljen. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a . one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. kao istočnjačka praksa. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. Takođe. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. d e m . Kroz rad. Ali. prema duhovnom razvoju. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno.

Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano. Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". luk je napet i spreman za akciju. takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe. da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore.Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. Dinamski posmatrano. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. Tekst ispod slike k a ž e : Tri građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. Ali. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj. Energetski. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. telo je pod naponom od glave do pete. n o g e će početi da vibriraju. j e r on od- .

U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen. 66). Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. Karlica je malčice uvučena. što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. Ličnost je svoje telo. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom.°lici. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. Kinezi. m e đ u t i m . Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj . [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. jasna je podeljenost delova tela. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r 5 65 . trup i noge. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. Shizoidan znači podeljen.mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. A da li je to tačno za današnje Kineze. Tao znači put. takođe je pod znakom pitanja.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. Ponekad. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti. ne znajući ništa o ličnosti. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa. kada se telo p o s m a t r a spreda. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. glava i vrat. prosto nisu u jednoj ravni. Ovo znači slabost u mišićima leđa. što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. kao i duž nogu i leđa. Ako postoji podeljenost u ličnosti. Glavni delovi tela. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. godine. (Fotografija je bila objavljena 4. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. m a r t a 1972. ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja".

Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. 5« 67 . Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan. moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. Posle kratkotrajnog posmatranja tela. tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze.

j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. i oni su bili naučeni da slušaju.Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. Na primer. Oči su mu bile različitih boja. n a r a v n o . U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . reakcija na situacije ili događaje. ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. oni su n a s nosali i pomagali nam. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri. u stvari. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. niti i m a m rezervi. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva. K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela. tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. da označimo onoga ko malo govori. je telesni jezik. n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. a ne da gledaju. izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. K a k o smo odrasli. znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje.. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. jer se taj položaj ne može naučiti. K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam. ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk". počevši od drugog. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava". Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. U svetu. To nije statičan položaj. ili da stoji „čvrsto na zemlji". gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. To nije stvar vežbe. Na primer. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav. a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. On. III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. što je. što se odnosi na operacije 68 69 . Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima". međutim. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. Ali. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih. ili da ima „začepljena usta". osnova svih jezika. čime označavamo naše psihološke stavove.

Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. fizičku traumu? Ja verujem u to. srce je p u m p a ili. ono bi bilo samo pum­ pa. „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70 u čiju ljubav verujemo. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu. recimo drugačije. ne samo figurativno. kompjuter. Da li je njegovo srce zatvorena. kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce". koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". „Pokloniti srce" znači zaljubiti se. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. Međutim. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji. dete ne poseže samo u s n a m a i ustima. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje. nego obrnuto. kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela. najcentralniji deo ličnosti. Na kraju. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. kao da drži ljude podalje od srca. može gledati kao na p u m p u . Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu. mozga. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Međutim. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. Kada kažemo „skupilo mi se srce*'. pak. teleskop je produžetak očiju. Srce takođe pumpa. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile. što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. razlika je da li je u to uključeno srce ili nije. što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. n e p o k r e t a n ili osetljiv. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". P u m p a p u m p a . Izolovano iz tela. Ono služi i doprinosi životu tela. u smislu veze između srca i periferije tela. koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju. Ako to n a merno radite. vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. ali sa slabim a b dominalnim učešćem. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro. čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. Identifikujemo sebe sa mašinom. P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. Ako je to slučaj. ali taj kavez može biti čvrst ili mek. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. Ali. Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela. Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu. saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi.p a r n i h mašina. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem. Ali. i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. ništa više. na primer. ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. g r u d n o m k o ­ šu. čekić kao produžetak pesnice. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. Ali. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71 . Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m . u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. lopata. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. To je detetu prvi kanal. ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. Navešću samo n e k e od njih. poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu. koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima. ono poseže i svojim srcem. To može zna­ čiti prekid. na srce se. Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. Ali. ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine. osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš".

17a Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove. 19G5). Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. padaju detetu. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno.no blokirati svako prolaženje osećanja. kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja. uzana. teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. pasivna i mazohistička. k a o u deteta. linija tela ne formira pravi luk. ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja. Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene. nalazi se često u p r e delu dijafragme. jeste više od fiziološke reak­ cije. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji. Seks je akt ljubavi. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa. t a n a n . To je njihova reč. k a o i seks. Međutim. koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. hove and Orgasm (New York. P r e m a t o ­ me. Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst. Uzgred budi rečeno. u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji. ili dijafragmatsko. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi. većina ljudi nešto oseća. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla. ako je akcija izraz ljubavi. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. srce i genitalni or­ gani ili mišljenje. kao da pri"a Alexander Lowen. seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. Glava. pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. rigidan i agresivan kvalitet. normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. D i ­ sanje je ili g r u d n o . zatvoreno. 72 73 . milujući dodir majčine ruke. Nedostatak jedinstva označava da glava. isto tako. sa malim učešćem stomaka. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup. Ali. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama. Macmillan. srce i genitalni organi nisu integrisani. da se grebe ili udavi. te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela. U tom slučaju slika ljubavi je nežan. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije. pri dojenju žlezde izlučuju mleko. k a d a se pruže da dodirnu. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . ali je gornja polovina mala. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. Dojenje. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. dok donja polovina izgleda meka. osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno. ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno. pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano. R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. Naravno. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu. ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša.

lica koja zrače. mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro. tužna lica itd. što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja. Nasuprot tome. spuštene obrve označavaju grubijana. i. Ali. bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . Veliko. Kao ekspre- Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna. ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije. osećanje promašenosti itd. anksioznost. a ne samo znanja. to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Na nesreću. status. Njene obrve se zaista spuste. Izra­ - Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak 18 l toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". A k o neko „skriva lice". što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom.. T r e b a da počnemo od lica. depresivna lica. žavanje uključuje lice. 18 Interakcija sa životom Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela. pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska. Pos­ toje nasmejana lica. usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. veliko telo sa malom glavom i licem. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a . Obrve. i simbol veselosti. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe.Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. puno lice označava jak ego (to je jezik tela). ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce. Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije. obrazi. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani.da nema obraza. iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. Ta toplina je osećanje ljubavi. oči. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima. pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. prev. p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega. dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. osećanje neadekvatnosti. često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. Bez lju­ bavi — prema sebi samom. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje. Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. lice mu postaje ekspresivnije. (Prim. to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. prestiž. p r e m a svojim bližnjima.) 75 . Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju.

r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. p r e m a tome. znači da se i ne računa. postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru. bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua. za Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. da bi mu se omogućilo da zaplače. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno. koristimo izraze kao što su jezičara. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu. t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature. 19 Ali. Funkcija ramena. 76 Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. vlažnost kože.. na t a k a v način da je dodir seksualan. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. gde je ukus važan senzorni modalitet. ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. Što se tiče usta. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta. Dodirujući pacijentovo telo. Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. To nije u redu. izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta.sivni organ. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. ali se plaše da to traže. oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos. Touching op. to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. ali to nije m e h a n i č k a operacija. Može se dodirnuti osoba. za­ pečaćena usta itd. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja. Pol J. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a . Ona „nema šta da kaže". a ne samo kroz reči. cit. dodirivanja je potpunije 77 . Mozes (Paul J. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili. čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu. To je lako uočljivo kod beba. posebno ako je suprotnog pola. p r e m a tome. a fizički k o n t a k t erotičan. pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. postavlja se pitanje kvaliteta dodira. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete. Kao rezultat tog nedostatka. a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu. pošto podrazumeva ideju bliskosti. živost tkiva. Dužnost je terapeuta. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji. Najzad. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Deca uče kroz dodirivanje. što vuče korene iz detinjstva. prvenstveno funkcija kontakta rukom. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. je očajna. Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima. „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva. terapeutski je značajno ukloniti te tabue. " Montagu. da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". Dodiri­ vanje je. kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara.

Uzmimo kao čest p r i m e r . Ova druga se i ne računa k a o osoba. ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. Nadvijen nad njim. drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom. da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. kada se primenjuju na ličnost. čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . imaju b u k ­ valno značenje. m a d a je to bilo ono što su. i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. Ali. Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti. To kolebanje. Ali. t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. na primer. Bez podsticanja da to u r a d e . Neko „stoji iza" predloga. čvrstog i grubog. Ako tražimo od osobe da stane sa 79 . Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira. Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i .Terapeute-v dodir treba da b u d e topao. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom. t e r a p e u t treba da poznaje sebe. uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. Za razliku 78 od riba i ptica. on to oseća kao prihvatanje. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. ili je protiv njega. skljokana osoba ne može da stoji. otkud potreba za dodatnim osloncem?). Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost. on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. on „čvrsto stoji na zemlji". mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. što je raz­ ličita vrsta akcije. K a d a se to desi. To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada. već skljokati se. malo je njih privuklo moje lice svome. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). pokunjiti ili biti „nepostojan". Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). Svaki položaj koji zauzimamo. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti. pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće. opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva. želeli da urade. oni opisuju i osobu. Možemo. ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. P r e m a tome. što i jeste cilj terapeutskog rada. prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa. „Nepostojana" osoba n e m a stav. k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. probni pokreti. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. a pokunjena se uzdržava da stane. Ako ima stav. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice. Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela. međutim. u stvari. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. isprva su me iznenadili. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. Da bih prevazišao taj tabu. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". I za razliku od drugih sisara. on će me privući sebi. Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju. Kako se osoba snalazi u životu — t j . dodira podrške.

U stvari. ja gledam u njena stopala. tvrdih cipela. j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge. čineći ih ravnijim. Džejms Mičener 6 81 . Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. lako se gubi ravnoteža. oduzimanje nezavisnosti. Sva druga deca su obuvala patike. stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80 ljene su sa velikim širokim stopalima. pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama". što izaziva. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala. moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom. Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama. Moja majka je insistirala da nosim uloške. To je bilo stvarno mučenje. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. Visok luk je. tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. Da bi neko imao d o b a r položaj tela. Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a . Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama. biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve. Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. već su bile nošene u palankinu. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e . sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova. glava. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". ali ne sklj okanim. Dva razloga su pos­ tojala za to. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena.malo savijenim kolenima. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. Da bih to video. k a o št<| još uvek kažemo. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu. K a d a je sva težina na petama. jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike. posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. m o r a biti uzemljen. Taj stav je pasivan. težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. Ja sam strašno želeo sportske patike. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. znak zgreenosti mišića stopala. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena. jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih. Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. s d r u g e strane. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. osećanje „neće me noge držati". Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". to će izazvati vibracije u nogama.

82 0> 83 . Ako osećanja protiču kroz noge. Majka je detetova prva zemlja. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. Noge su oko 30 cm razdvojene. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. Depression and the Body. ili da kažem drugačije. Položaj se drži oko jedan minut. njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. koje su naše pokretno korenje. Ali. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. prsti blago okrenuti prema u n u t r a . Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled. Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. To naročito važi za lične stavove. naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. ne treba nikada da budu potpuno opružene. Noge. cit. Međutim. U odsustvu tih telesnih znakova. Oče­ kivao bih da mu lice blista. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti. dok osoba diše lako i duboko. nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . da mu oči sjaje. Stopala mogu početi da peckaju. dete je uzemljeno kroz majčino telo. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. m e đ u t i m . op. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. ali n a d i m a k me ne može povrediti". Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. one će početi da vibriraju. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n Lowen. jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Počinjući sa savijenim kolenima. Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. telesno doživljajnih vežbi. n e m a Problema sa tim". Taj poremećaj je u nogama. Biti „ukorenjen" ili „uzemljen". a pokreti živahni. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. Baš kao korenje drveća. ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Isti efekat se može postići od bioenergetskih. nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. ili „Moj seksualni život je odličan. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . Bez sumnje. promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. to je takođe bioenergetski fenomen. na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje.(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Na primer. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20 jućeg kontakta sa telom svojih majki. kada pacijent kaže „Dobro se osećam". Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. Nasuprot tome. da mu glas bude rezonantan. ili više. Danas za to postoji prilično interesovanje. osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu.

ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte. bez obzi­ ra na strah koji izražava. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe. U stvari. seksualnu privlačnost itd.pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. k a o d o b r i m ili lošim. znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. što je prvi uslov da joj se pomogne. Razumem želju za takvim informacijama. može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. Telesni sv 85 . Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. Ako ne verujemo svojim čulima. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja. Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati. 84 Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima. Međutim. otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima. možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. Na osnovu telesnog izražavanja. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje. Međutim. da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. taj izvor informacija je od ogromne važnosti. Stalno procenjujemo jedni druge. ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. Osećajući drugu osobu čulima. nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Možete se osećati uplašeno. Ona oseća šta se dešava u njenom telu. subjektivna. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Zauzmite taj položaj. vi osećate šta se dešava u vašem telu. mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . pošto se ne može lako i objektivno proveravati. subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. Ako ne oseća strah. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba. kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama. Praktično. sigurnim činjenicama. K a d a se to desi. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće. identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Druga osoba se ne mora osećati uplašeno. što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a . zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. živahnost ili umrtvljenost. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. r a m e n a podignuta. ali ne morate. ili vibracijama. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Na­ ročito u psihijatriji. ušima. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. Telo ne laže. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo. njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. U d a h n i t e vazduh. dignite r a m e n a i obrve. Osećanja s v a k e osobe su privatna. može se osetiti njegovo značenje. to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe.

U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati. mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica. zavođe­ nje. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. koji su. a širom otvorene oči strah. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta. t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno.. isturena vilica prkos. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. Telo ne laže. Bičevan pas zauzima isti položaj. pre­ poznati po toj pozi. Sledeći korak je koreli86- ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom. asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje. Ako. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. analnog u r i n a m o g i genitalnog. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. najzad. s V e Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova. da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. ponižena ili poražena. mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. k a o što je uvučena zadnjica. Izraz podrazumeva da postoji . Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Najzad.prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . gubitak samoaktualizacije. p r e m a tome. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. Kada je značenje j e d n o m određeno. stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost. ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti. ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r Sa re 8-7 . odba­ civanje dominira životom deteta. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje. Može se. potčinjavanje i frustracije. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. i drugi. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje.stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena. nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije. Međutim. m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. na primer.

Pozitivno. To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam. Po m o m mišljenju. ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima. dovoljno uzemljen 89 . negiranja i projekcije. terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida. ali to nije bezbedan i siguran period. bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost. da je dovoljno n a p r e ­ dovao. inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e .hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete. Ipak. a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije. analitički tretman emocionalnih poremećaja. Dalje. kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na. niti je bez tegoba i bezbolan. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja. kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. k a o što mi kažemo. To nije k r a t a k i jednostavan put. Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode. terapija sadrži put u otkrivanje sebe. terapija i analiza su kamen-temeljci na. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost. Terapeut služi kao vodič ili navigator. ali ni sam život nije bez rizika. jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. k o ­ jima stoji ovo razumevanje. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. I m a opasnosti i rizika. On treba da bude. koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom. P r e m a tome. j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne".

nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života. Betrayal of the Body. Mada. mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. a to znači predava­ nje životu tela. Terapija može pomoći čoveku na taj način. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati. kao što je. poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo". pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi. n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. Takvo predavanje ne isključuje um. Me­ đutim. cit. U realnosti n e m a mirovanja. J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane. razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji". t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. što je stanje blaženstva. p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90 da prevaziđe ili negira. u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe. Lowen. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. napora i novca". drugim recima. To me vodi do važne tačke. onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih. ali isključuje predavanje disociranom intelektu. Oni su u nevolji. Čak i kada su rane potpuno izlečene. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo. može nas njoj približiti. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj. na primer. „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena. nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti. Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe). i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?). Čovek takođe mora održavati taj dodir. ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. 91 .u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti. kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. op. 21 Pokret je suština života. u m u koji nije svestan tela. ožiljak često ostaje kao stalni efekat. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. pitaju me pacijenti. i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. budući da sam psihijatar. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi. menjanje m e sta boravka.

nisam bio uznemiren u snu. ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. jer bih umro dostojanstveno. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. još u v e k sam očekivao oslobođenje. kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti. ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. Drugi je radio sa mojim nogama. Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem. M a d a mi je to' mnogo pomoglo. ne bukvalno. To obično ne radim. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93 . da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. posebno kada bih bio umoran. ekspresivnosti vladanja sobom). N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. ali sam tom prilikom pristao. 92 U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno. nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. k a k o se moj život odvijao. a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići. P r e m a tome. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. Izne­ nada osetih oštar bol. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara.U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm. m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika. Pojavili su se u dve noći zaredom. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. dobro izašao n a k r a j . Međutim. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja. Takođe sam primetio. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me. Zbog odsustva nelagodnosti. opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. Čudno. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi. gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima. Sre­ ćom. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe. pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. to je opa­ snost. Tada sam osećao da bi to bilo u redu. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. ali bol je ostao a tenzija se povratila. i nisam predosećao tegobe niti probleme. Ne ulazeći u same krize. ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. To je radio r u k a m a . Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. Nisam ga jasno video. psihološki.

Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali. najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. Zbog te odluke sam se osećao dobro. j e r sam znao g d e mi je mesto. j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. on je bio veći. Pomagao sam mu u poslu. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu. Pošto sam ispričao snove. Sada više nije postojala potreba da se borim. počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu. što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. ali sa druge. n s Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom. ženici svoga oka. i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava. Približavao sam se šezdese­ toj. uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. i je­ dini sin. 9 i kažu da sam postao mekši. kada takvi napadi nisu retkost. Drugi su zapazili tu promenu. znao sam da sam sada ja kralj. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti. međutim. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. To je bila prošlost. Moj otac se takođe posvetio meni. kao kralja. Sem toga. insistirala je da ona 94 zjia sve najbolje. mada nisam uvlačio dim. otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. S jedne strane. što je moglo samo da me uvali u nevolju. jer sam bio brz u računu. i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. 95 . osećao sam se superiorno u odnosu na oca. U stvari. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao.n a p o r da ih protumačim. bio sam okoreli pušač lule. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka. štaviše. mogao sam. ne razmišljajući o tome. On nije bio surov i samo jednom me je udario. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. prirodno. ne kao princa. držati glavu uspravno. sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. Isprva nikome nisam pričao te snove. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. Ne raz­ mišljajući o tome. moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. Ja sarn bio prvo dete u porodici. Moja majka se posvetila meni. Takođe. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. ne kao dečaka. nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. da v l a d a m svojim kraljevstvom. Mada je mnogo radio. Ali. Te napetosti. ležerniji. ali sa drugorazrednom ulogom. (moja ličnost. toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. i živeti dostojan­ stveno. što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. iznenada sam shvatio da je to završeno. manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. da manje iza­ zivam druge. korišćen j e m svoje volje. Dakle. snažniji i ja sam ga se plašio. i kao što je to prirodno za kralja. S d r u g e strane. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva. Ali. postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. bol je nestajao. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. što sam odmah shvatio. majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. ali to tako­ đe znači. Od tada sam oslobođen bola. koja je bila sasvim jasno edipovska. niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada.

Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. To „ja". moj intelekt. Znao sam ko je detinjasti kralj. prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta." Ali. na neki način sam i ja bio u pravu. Naravno. da oslobodim svoja r a m e n a . a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. K a k o mi to liči na moju majku. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. U vera vala me je da ona razume moj problem i da. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Bez obzira na to. intelekt. m a d a sam proklamovao taj prin­ cip. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. ima istine u tome. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom. da vidim šta ću postići. srce je kralj. j e r srce n i k a d a ne stari. Ono je takođe dete. „ J a " u snu je bio moj ego. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. da me je sputavala samo iluzija. tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. Ali. što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. Tada. Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet. Srce je centar ili jezgro života. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove. Uvek s a m želeo da pevam. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora. Ali. zvuk je bio ja. zaštita se pojavila u formi zatvaranja. „Odrubite mu gla­ vu". d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Zatim. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. Ipak. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. ali sam retko to činio. To mi je stvaralo teškoće u pričanju. Glas mi je postao slobodniji. nastavio s a m sa časovima. plakanju. moj svesni um. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična. držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96 stom g r u d n o m košu. O. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice. slobodan zvuk. p r v a deluje svom snagom ove druge. a njime vlada ljubav. Na moje iznenađenje. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. naredio je. Na nesreću. kao da je zrelost funkcija intelekta. jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. P o m e n u o sam to iskustvo. Pustio sam se. „ne t r e b a mi takav loš savetnik. k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. to je onda izdaja srca. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. ili treba da b u d e kralj. mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost. uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska. ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. ne dozvolite glavi da preuzme vlast. Ja ga nisam stvarno izdao. nisam se osećao kao da pla­ čem. nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Ne verujući m u . P r e t h o d n a interpretacija je bila 7 97 . P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. mada nisu bili daleko od moje svesti. j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. Ali. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. Odjeknuo je kroz celo moje biće.nisu dostigle nivo bola. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. To je bilo moje srce. pošto su to privatni časovi. imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. ali naročito u pevanju. nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol. Otpevao sam reč „diabolo". K a d a sam na­ pustio seansu. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani. Naravno. Tada sam shvatio da u m e m da pevam. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću.

povećana pokret­ ljivost. osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. ali ako je telo zapostavljeno. problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. terapeutskom procesu. zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. moj maser. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca. pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. nalik ropcu agonije. a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. Počeo sam da jecam. ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. ali su otvorili put za tu promenu. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela. željom za promenom. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. Bio sam nesposoban da to postignem. Telo pos22 Lowen. ako sam hteo da oslobodim svoje srce. Pleasure. k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. To je telesni fenomen. Rezultat je bio neznatan. izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla.. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku. Na moje iznenađenje. Ramena su mi bila napeta. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. pa sam tražio 98 da mi vežba ramena. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim. koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici. Uočio sam da se otpor smanjuje. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja. bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. Promena će se desiti kada je čovek spreman. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. druga prosto ide dublje nego prva. plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. potpunija i slobodnija ekspresivnost. koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest. počeo sam da plačem. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. To se ne može postići na silu. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. Sedeo sam na podu. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. Ne možemo menjati sebe snagom volje. objašnjava važnost prihvatanja sebe . strah od p r o ­ đ e n e je značajan. ili malo više. ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime. jecanje u agoniji nije trajalo dugo. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. a ona je stajala iznad mene. dublje disanje. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. S obzirom na to. Sem toga. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno. posle otprilike jednog minuta. prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a . za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. možda zabavno. a cit. tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. Uprkos uvida do kojih sam došao. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. voljan i sposoban da se menja. Proces treba da se ponavlja. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat. Kako je on to uradio. Potom. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. Kao što jedna lasta ne čini proleće. Mislim da su obe interpretacije ispravne. On takođe aktivira snage u lič­ nosti. Najzad. one takođe mogu postati igre.više frojdovska analiza. Svesno. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce. što može biti interesantno. Međutim. sve do zvuka iz punog grla. blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. možda mnogo puta. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. op.

mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. sada je bilo drugačije. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. A h . Lju­ b a v i seks su izjednačeni. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. ja sam po­ magao i sebi. Posle mnogo godina. Međutim. pričom. To se može prikazati dijag- 101 . Naše bitisanje zavisi od njegove stalne. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca. obuhvata period od trideset godina. Tek kada s a m razrešio svoj strah. od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen. objavljene 1965. u stvari. ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima. Međutim. Jezgro terapije Moj lični p u t u otkrivanje sebe. sada mi ta veza nije nepoznata. ali se opet zatvaralo. Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i. Ipak.tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije. dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. seksualnim inhibicijama. pomažući njima. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. Svi smo se mi borili za isti cilj. za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. s a m još uvek. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života. to nije u potpunosti tačno. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. Radeći sa lju­ dima. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom. Moje srce se otvaralo. Teza knjige Ljubav i orgazam. jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje. Govorili smo o našim strahovima. a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. problemima. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. Bio s a m du­ boko zaljubljen i. da bi se to postiglo. pesmom. učio sam od njih. godine. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu. ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. 100 Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. r i t ­ mične aktivnosti. jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. mada je malo nas to znalo. doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića.

Ako neko radi sa drugim slojem. beznađa. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. projektuje. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja. Tipične ego odbrane su: A. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja. nastaviće da vrišti. pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e . Slojevi se mogu sumirati na sledeći način. tuge i bola. odrasla osoba. svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija. Ako se ne utiče na mišićne tenzije. ponovo će uspostaviti svoje odbrane. Ne može d r u g a ­ čije postupiti. S t r a h je teže i važnije izazvati. Projekcija E. Po m o m mišljenju. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. Okrivljivan je D. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo. t a k v a integracija se teško postiže. može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg. panike ili užasa. sa pratećom. ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. besa i tuge je kratkog veka. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja. niti proradio. kad god je to moguće. Racionalizacija i intelektualizacija. i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. radeći sa mišićnom tenzijom. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. Na primer. m a d a je on važan. ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. oni ne bi bili uklonjeni. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira. okrivljuje ili racionalizuje. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije.ramom. a treći emocionalnim o d b r a n a m a . p r v i m i trećim. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. mek102 Šajući i topeći krutost tela. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja. Ali. katartični efekat oslobađanja vrištanja. k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. Međutim. On će katartični proces zameniti inhibitornim. Ne retko. Negiranje B. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103 . Tako se. ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa. Ispoljavanje besa je takođe korisno. može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. Nepoverenje C. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj. prvi se bavi intelektom. Ipak. ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine. da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest. za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje.

poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana. ali bi u svemu učestvovala srcem. imaju pozitivnu vrednost. Svako ko je posmatrao 105 . Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. igru ili seks. kao i da redovno idu na masažu. o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu. oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. što su masaža ili joga-vežbe. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. bili bi koordinirani i sasvim u redu. na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Iako niko ne može dostići to idealno stanje. Mog­ la bi da b u d e besna. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba. To znači. P r e m a tome. Prateći vrištanje. Međutim. da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak.zvuk. nije terapeutski pro­ ces. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja. Opisujući tu osobu. Rad na telu kao. njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. Imajuću u centru pažnje probleme tela. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. Svi impulsi bi išli od srca. bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja. volela bi da radi sve što radi. Ali. uplašena ili radosna. pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104 kada mu je srce otvoreno i slobodno. je da zaštiti čoveka od anksioznosti. što bi značilo da osoba sve radi od srca. S d r u g e strane. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti. mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti. zavisno od situacije. osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna. govorim o idealu. već p r e m a situaciji. Pretpostavimo. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. tužna. u cilju diskusije. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju. tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima.

Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje. što znači „gušiti u tesnacu". 1970). ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. tesnac se takođe može odnositi na vrat. na primer. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak.U pismu godinu dana kasnije. da jesu. snažno jecanje. kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. Ako zgrčenost postane hronična. možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije. Na nesreću. Ne sluteći emocionalno rasterećenje. Angst . Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko. a umesto toga je ugušila svoje disanje. . U mojoj poslednjoj knjizi. uspravila se p o t p u n o upaničena. a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. William M o r r o w . na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje.astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. disanje joj je postalo ponovo lako. Reagovala je. otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. već se zadržavaju i „guše". 106 107 . 23 Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones). Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. stvorena je predispozicija za anksioznost. Frojdovog biografa. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost".. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. Ta veza." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize. koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao. to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. Ne mogu da dišem". kroz koja impulsi ne mogu da prođu. 2 Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. Nakon rasterećenja pla­ kanjem. ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo. što dovodi do stvaranja anksioznosti. Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja. Iznenada. postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. (Prim prev. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May). koje je trajalo neko vreme. što bi. nesvesno pokušavajući da priguši impuls. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. U širem smislu. Breath (New York. Depresija i telo. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću. Cim je počela da plače. uzan prolaz između glave i ostatka tela. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Tesnac se može odnositi. siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. kao što su vrat i struk. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. Bilo mi je jasno šta se desilo. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje. disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. Ali. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti.) 23 Carl Strough. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija.

ima samo zadovoljstva. mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. To se može desiti i u terapiji i van nje. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. n a r a v n o . i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja. stvarajući anksioznost.Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Ali. prema tome. međutim. bilo od n a p a d a ili odbacivanja. braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor. oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". on ili ona razvija j a k u anksioznost. drugim recima. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. Započeo sam ovo poglavlje. Ako ne čini n a p o r da izađe odatle. Međutim. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost. Opasnost ne m o r a biti stvar­ na. Slično tome. dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. koja su potekla od srca. Moramo. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. on je ranjiv. U mnogim slučajevima. razviju spontano. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. O d b r a n e se privremeno predaju. P r e m a tome. ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. Svi smo mi smrtni. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. svako je od nas ranjiv. njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda. ono što s t v a r a u s love za anksioznost. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori. Međutim. Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. ili. videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana. seksualni im­ pulsi. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti. da izađe ili napusti svoje odbrane. a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. Stežući struk. seksualni po­ remećaji su česta tegoba. održavanje o d b r a n a postaje deo života. zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost. aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. to je p r i ­ roda života. rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. N a ­ ravno. koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je. n e m a anksioznosti. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest. i čovek može biti toga svestan. U t r e n u t k u 109 . Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama. Međutim. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a . dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108 njjn zadovoljstvom. A k o se to desi. čovek pokušava da priguši ta osećanja. ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. ili k a d a one popuste.

kroz suženja. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. p r e m a perifernim organima tela. po­ većanje anksioznosti i. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije. nos i usta. to je ograničen i s p u t a n stil. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca. doživeće vrlo jaku anksioznost.ranjivosti. čulni receptori. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane. Glavni organi gdave su mozak. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. ugrožavajući život organizma. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup. pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. Ali. povećanje zadovoljstva. osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. U t o m smislu. jer bi to vodilo smrti. Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111 . Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. Dok je čovek u t i m granicama. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. R u k e to isto čine. Osim kod mozga. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti. neće biti anksioznosti. svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. Kiseonik. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja. anksioznost može porasti. h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. najzad. oslobo­ đen je anksioznosti. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi. života. A k o su ti kanali otvoreni. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak.

dok je drugi k r a j . naglasiću. takozvani repni. besa i ljutnje. poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. To je njihov način izražavanja ljubavi. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje. što stvara v i b r a n t n o telo. Ze n 8 113 . Na površini — t j . Nežan poljubac je slična akcija. osoba m o r a da prekine di­ sanje. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. kao posledica dubokog disanja. i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje. energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o . osobi je skoro nemoguće da zaplače. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. Pošto su frustrirani u tom pokušaju. imaju grčeve i plaču od besa. zbog inhibicija samoispoljavanju. na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. nivo otpuštanja neodgovarajući. intimnošću. stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje. s d r u g e strane. Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. Život nije pa­ sivna operacija. što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . postaju nemirni. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam. kasnije k a d a od­ raste. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). K a d a su tenzije snažne. živo i puno osećanja za život. Na nesreću. unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. Kada je. Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. Osoba će postati nervozna i uznemirena. prva posledica je stvaranje anksioznosti.postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem. igračku ili. U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom. To utiče i na disanje. a u psihi k a o karakterološki stavovi. bilo kroz plakanje bilo kroz bes. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou. Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje. Zdravlje je. jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. voljenu osobu. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti. uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. sa s t r a h o m i čežnjom. što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. 112 Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Takođe treba da se naglasi i sledeće. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. beznađa. t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. energetski nivo se može održavati na visokom nivou. Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima. kako bi inhibiralo t a k v e impulse. sa impulsima da se grize.

ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu. jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. njena osećanja hoće da se izraze. Međutim. stvarajući stanje anksioznosti. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa. To je bioenergetska orijentacija. Sa Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju. a l i 8« 114 115 . dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. Za k r a t k o vreme. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru. kao što svi znamo. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen. a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu. anticipirajući zadovoljstvo od hrane. doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani. doživljavamo anksioznost. kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom. odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. njeno srce čezne za lju­ bavlju. telo želi da b u d e slobodno. ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. dajući mu odmah posle zvona h r a n u . Bol se.Pa ipak. da luči pljuvačku. a što dalje od bola. Ali. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu. osoba nije m r t v a . se plašio da. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona. to uradi. održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju.

kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva. ritmični. posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo. Ukoliko bi to bio slučaj. jer što se ranije anksioznost javi u životu. pošto je svaka odbrana ograničavanje života. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva. odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. To je biološki normalno. n e s p u t a n i i otvoreni. racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija. 1 117 . Dok se ne. Ali. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja. Osećanje zadovoljstva možemo. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Zatvaranje. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. m a d a se mogu grupisati U različite tipove. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj. zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti. v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. Ali. jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. dete je svo jezgro — tj. ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. suoči sa frustracijama i uskraćenjima. to ne traje dugo. povla­ čenje. ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. usledila bi s m r t te osobe. ona je delimično i smrt. p r e m a tome. bioenergetski terapeuti. k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. Roditelji. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću. to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova.Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom. Posezanja. pošto su roditelji izvor h r a n e . to podrazumeva da su pokreti tela. odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka. Ali. Tako. na žalost. kao što sam pomenuo. ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. frustracija. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja. Drugi važan faktor je vreme. voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. a to je k a d a posežemo za nečim. Prirodno. K a r a k t e r je deft* 116 nišan kao uvreženi sklop ponašanja. svo srce. po m o m e mišljenju. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost. zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. Mi. Anksioznost koja iz toga proizlazi je. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma. posebno unutrašnji pokreti. uspostavljanja kontakta.

d v e r u k e . Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. već bola. k r v i i energije ka periferiji tela. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. dok je druga hladna. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa). Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. posebno seksualnih osećanja. uključujući senzorne organe u tom području. ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k oštra. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla. Takvo reagovanje. njene oči sijaju. centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi. t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen. kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118 perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela.Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara. i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol. i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. pati na brojne načine. koža je ružičaste boje i topla. ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. Postoje minimalna područja k o n t a k t a . ali se razlika može videti i osetiti. k a o što su grudi 119 . Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela. A k o je impuls potisnut. jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. genitalni a p a r a t i dve noge. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva. što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu. meka i sjajna. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela. što je u stvari somatski aspekt bola. bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću. K a d a je osoba zadovoljna. koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela.

Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. n a r a v ­ no. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. glava može štrcati. koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom. n a r a v n o . Pošto je vrat pokretljiv organ. Slično. Na primer. Bez ENERGETSKI PROCESI 121 . slika na str. zavisno od stepena u kome neko poseže. vida i mirisa. predstavljalo najisturenije delove. g d e je n u m e r i s a n o šest područja. genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju. 121. izvestan stepen protezanja je moguć. k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. Energetska inter­ akcija u seksu je. šest p o d r u č j a bi. Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. najintenzivnija. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram. energetski posmatrano. Tačke 4 i 5 predstavljaju noge. kao kod 120 zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha. ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta.kod žena. i. napunjeni osećanjima i prošireni. suve ili napete. tačka 6 je genitalni aparat. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene. koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom. 120. ukusa. Tih šest tačaka se žetak organizma. k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne. d r u g i je fizički ili somatski. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo. obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e . Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene.

Ego formira sliku spoljašnjeg sveta.. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. p r e nego mentalnog i fizičkog. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i. jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. The Physical Dijnamics of Character Structure. Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa. t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. između sebe i drugih. što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. preuzeta od Raj­ ha. zadrža­ vajući dah i stežući stomak. zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. 25 : Ali. birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela. prema tome. predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. Nasuprot tome. Nesvesno. osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji. dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima. impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. kao što je prikazano na crtežu na str. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. Ako je to učenje a clt. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije. Međutim. sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije. svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i. Ta dva sveta nisu potpuno različita. op- bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti. šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Osnovna teza bioenergetike. 121. stežući grlo. koja je p r e d m e t svesne kontrole. ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa.organizma. p r e m a tome. Prigušen impuls nije izgubljen. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . Lowen. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. odakle ne utiče na svesnost. Na primer. koji ograničeni svet porodice ne nudi. tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. što je proces koji stvara ego ideal. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123 122 . ne može se beskonačno održavati. a t i m e se r a m e n a povlače unazad. U prvo vreme inhibicija je svesna.

verovatnije. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela. Oni stoje na zemlji. Međutim. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. projek­ cija. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. Osoba je tada samo na recima za ideju promene. op. Stoga se oni zovu ego odbrane. teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa. m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima. već gomilu. 26 PRIRODNA SREDINA Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. Na v r h u je ego. Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku. proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. Po njemu. sada ugrađen. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu. 125 . Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. izazivanje i okrivljivanje. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. Druge ego o d b r a n e su negiranje. ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću.malno. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v t r 20 sical Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure. ali dok se ne suoči"? 124 f problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . Oklop. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. clt. u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. k a o nemogućnost da se nosi sa stresom.

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIČKO

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
1

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. međutim. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n . Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja. kao što sam ranije e 134 135 . Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni. Stopala su takođe t a n k a i uzana. podržavana i da se o njoj n e k o brine. slabi pod stresom. smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a . Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka. t a n k o telo. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela. tendencija da se oslanja na druge. što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . uočava se linearni razvoj. p S l H O L O Š K E ODLIKE Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno. n FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOENERGETSKO STANJE Energetski. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje. pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. Ali. čiji je rezultat izduženo. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. Cesti su fizički znaci nezrelosti. delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. ali i bukvalno.Oralna OPIS karakterna struktura Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko. Muskulatura je nerazvijena. to daje telu dečački izgled. Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o . zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. Dlakavost je obično smanjena. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. ona protiče ka periferiji tela ali slabo. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje. a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen.

taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja. postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu. naročito seksualnih osećanja. Psihopatska OPIS karakterna struktura ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku. ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. naime. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. Ta struktura može biti veoma složena. u k o m slučaju. oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. ukoliko se izrazi. zbog njihove pomoći i podrške. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne. ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. BIOENERGETSKO STANJE Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate. Uopšteno p o s m a t r a n o . što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje. 1 136 137 . Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao.titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a . koje. da bi ga oni napunili.pomenuo. Zbog niskog energetskog nivoa. k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno. bilo da je ona umrla. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja. Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom. ako se ne suprotstavi nasilniku. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be. 0 Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. On stalno gleda u druge. ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j . Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima. a ne da ih podriva u korist ego ideala. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Moram shva.

Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima. To zatvaranje očiju. što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata. da se uspe. ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. ergo. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e . U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. Biti kontrolisan znači biti korišćen. U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu). Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o . Telo drugog tipa. da se ne bi videlo i razumelo. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Ona je takođe rigidna. ali bez kontakta. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje. je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. PSIHOLOŠKE ODLIKE Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati. što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. Izložiću opšti stav da 139 FIZIČKE KARAKTERISTIKE Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Oči su b u d n e ili nepoverljive.Glava je previše energetski nabijena. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. ona je takođe zavisna od te osobe. lukavom zavođenju. i m a d a izgleda da nekoga kontroliše. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici. 138 . nisu otvorene za među­ odnose. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. u predelu koji se može naz­ vati oralnim. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim". on mora biti pobednik u svakom takmičenju. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela. karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Težnja da se b u d e na v r h u . Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva.

Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem. U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi. Potom. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. i pošto nije u stanju da to promeni. što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. clt. Međutim. čvrsto drži. U p r k o s tom problemu. snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo.. Cilj toga je da priveže dete za roditelja. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. on je sasvim suprotan iz­ nutra. mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. Taj naboj se. 28 Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure. 28 140 141 . Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. Dete će se ili uzdići iznad potrebe. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi. ah ostaje potčinjena.niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. neprijateljstva i superiorno­ sti. op. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali. u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Potčinjenost je samo na površini. Čvrsta. dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. BIOENERGETSKO S T A N J E Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i . Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . ili će zadovoljiti potrebu. jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. manipulišući roditeljem (manipulativni tip). e Mazohistička OPIS karakterna struktura Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama. k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. negativizma. ograničena je ekspresivna akcija. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. 191. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije. međutim. ali nije zaleđen. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . ipak. što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest. str. Tačno je da mazohista pati. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata. u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije .

Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela.Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u . Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu. to se negira ina­ tom. dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . 142 Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Dominantna. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Zdepasto. čvrsto. otac je pasi­ van i potčinjen. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. na nesvesnom nivou. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. PSIHOLOŠKE ODLIKE FIZIČKE KARAKTERISTIKE Zbog ozbiljnog uzdržavanja. odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. m e đ u t i m . Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred. Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka. zajedno sa težinom i napet ošću odozgo. negativističkim stavom ili neprijateljstvom. 143 . S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari". Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe. koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine. agresija je u velikoj meri smanjena. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana.stoj nijansi. Posebno je karakterističan k r a t a k . požrtvovana majka bukvalno guši dete. Podvi janje zadnjice. što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. zbog stagnacije energije. što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo. uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom.

Zadovolji svoju m a m u . bili su slomljeni. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. 10 145 . Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. T a k o se glava drži vrlo visoko. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. osoba je živahna i vibrantna. I kaki redovno. što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. što omogućava samo reakciju inata. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. Bez obzira na to. Daj da m a m a vidi" itd. uključujući temper tantrume. ukotvljavanjem 144 PIZICKE KARAKTERISTIKE Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću. . Rigidna OPIS karakterna struktura Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. kičma je u s p r a v n a . Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. Na nesreću. izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom. što dopušta oseća­ njima da protiču. otud rigidnost. naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima. „Budi dobar dečko. Pojedi sve iz t a n j i r a . a zavr­ šava se porazom. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. a rigidnost nepopustljiva. To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben. Zadržavanje impulsa je periferno. prljan ja ili prkosa. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa". da ne bi u p a o u klopku. K a d a je zadržavanje slabo. Prirodno. . ima različitih stepena rigidnosti. Pacijent se. dok je bio dete. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen. Svi pokušaji pružanja otpora.Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. BIOENERGETSKO S T A N J E U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom. osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni. Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti. borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. ali ograničava njihovo izražavanje.

on se plaši da će. PSIHOLOŠKE ODLIKE i. različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju. Uopšte uzev. Imam jedan završni komentar. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je. Ako je rigidnost jaka. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147 146 . u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata. žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. Zbog snažnog razvoja ega. oči gube nešto od sjaja. koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. Delom. to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. kao led — lomljiva. rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. Tako. sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. ali je retko inadžija. na. on uključuje faličnog.ISKI FAKTORI Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Hijerarhija karakternih tipova Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. 11 K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju. izgledati blesavo.Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. živahnost gestova i pokreta. čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti. ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi. t j . ne izgubivši uvid u celinu. ukoliko se prepusti. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a . ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera. jer le to previše opasno — i na drugom kraju. posebno na genitalnom nivou. i viktorijanski tip histerične žene. sklona takmičenju i agresivna. traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. narcisoidnog muškarca. suočava sa odbacivanjem od strane roditelja. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r . njegovo srce nije odsečeno od periferije. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. ETIOLOŠKI I ISTORI. čiji je fokus na erektivnoj potenciji. kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom. ambiciozna je. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa. već ljude. Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu. a boja kože može postati bleda ili sivkasta. Viđenje u tom svetlu. Erotsko zadovoljstvo. tako da se radije drži povučeno. takođe. emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove. seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . zbog zaleđenog energetskog sistema. Kao što je prikazano na dijagramu. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje. sa podlogom na kojoj stoji. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo. rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav. bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi.

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest oni­ po­ doz­ Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti". između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

e

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni = = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac. 31 dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. Međutim. Na pri­ mer. koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja. Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. što onda vodi do beznadežnog ponašanja. 154 155 . Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. sa puno vrlina. Ibid. str. gurajući time osobu u konflikt sa realnošću. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. P r e m a tome. njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. radi boljeg razumevanja. ona nastoji da se zado­ volji. Do tada treba da održavam svoje . Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva. 121. str. projektovaće u svoju sliku o bu31 ibiđ. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven. kralj. doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. opasnost iluzije je da produžava beznađe. veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju. Sto je ozbiljnija t r a u m a . ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti'.pretenzije'.borbi za život. . čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1 Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu. 127. možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. U tom beznađu. ona je čistija nego d r u g e žene. r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija. ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. otkriti njeno zlatno srce. kao što je i svaka ličnost jedinstvena. veruje da je ona čista. Međutim. gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti. 33 J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj .. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena. na primer. . Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost. u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i . Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. 25. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. str... P r i n c se ne 83 32 Ibiđ. koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". J e d a n moj paci­ jent mi je. mlada žena. ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći.

K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. rigidna osoba voli osećanjima. Počeo je da se suočava sa realnošću. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. što je tipično za tu s t r u k t u r u . u stvari. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. — „Dva dolara". jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. bio je odgovor. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete. ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. Tako. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. ne na k o n s t r u k t i v a n način.000. nije slobodno. ali je komuniciranje te ljubavi zadržano. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli. ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i. Njegova lju­ bav je uzdržana. situacija posta­ je opasna. cit. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara. Pleasure. Napoleon. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. Antiteza moći. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam. Ako neko uzdržano izražava ljubav. pošto je on spreman da deli sve sa mnom. ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave. vrednost te ljubavi je s m a n j e n a . Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. reče on. rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Interesantno je da ta Lowen. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8. j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. a to se ne može održavati. U samoodbrani. „Ja hoću da ti dam šta ja imam".može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti. što se sreće kod shi­ zofrenije. kao što se neretko dešava. ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. tako. Treba da pokažem da sam nešto posebno. U shizofrenom stanju iluzija dobija. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. On je osoba koja voli. moć može 156 biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike. a Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. ali ne i akcijom. Neuspeh. postaje uzbu­ đena i govorljiva. sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. Njegovo srce je otvoreno za ljubav. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. A h . ali da se njegova ljubav ne ceni. podržava iluziju superiornosti. što znači da bi on. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio". on je bio ubeđen u svoju darežljivost. uspeo da je hteo. formu obmane. op. stanje nezadovoljenosti svoga tela. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina. iako je to njegova realnost. Ali. diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. obrta­ njem značenja. naime zadovoljstvo. da bi ispunila tu iluziju. 157 . K a d a psihopatski karakter stekne moć. Osoba. boginja Izida i slično. Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. kao rezultat toga. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. Međutim. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja. Uprkos tome. to mi nije izgledalo kao realan predlog.

Opasnost od iluzije ili ego slike jeste. I to takođe važi. prev. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli. s d r u g e strane. ali se plaši da ga napusti. ona se usled toga oseća zakačeno. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima. Međutim. jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. znaj. gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. m a d a u manjem stepenu. „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo". (Prim. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. često kažu ljudi. Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti. što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. jer. čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu.) n e 35 3e 159 . navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste". on je u stvarnosti bio bespomoćan. Ako je osoba svesna konflikta. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti. ona se potpuno „kači". on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n . „zakačenost". visimo. a o kome je sećanje potisnuto. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen. ali ga ne može razrešiti. Evo nekih p r i m e r a : Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. a prevođeno kao „obešenost". Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. Jedina ideja koja mi pada na pamet. a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje. „zakačaljka". tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u . Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. Zakačaljke'* Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. ne na ponašanju. radeći ga. iz straha. ali. „bešeJ " . Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji. Nesposobna da mu priđe. „kačenje". Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe. „višenje". U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja. koja. genije nije daleko od luđaka. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom. i nesposobna da ga napusti. uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu. on može malo da da. kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti. Svaka zakačenost. zbog želje. ima elemenata real­ nosti u tome. Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. da zatvara čoveku oči pred realnošću. imaćeš moć n a d njim.hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. S jedne strane. rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158 ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Slično. U svetu odraslih. za nesvesnu zakačenost. noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja. Na nesreću. postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz . samo ponašanje je p r a v a stvar. Kao što svi znamo. Istina. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas.iluzija nije potpuno pogrešna. naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe. inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji. od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. m a d a znam da ona mora posto­ jati. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći.. Budući da smo obešeni. stiče sigurnost koja mu je potrebna. ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. svesna ili nesvesna. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti.

m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. koje ne mislim da je jedinstveno. Ta mišićna napetost. U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti. Ali> depresija se nastavila. on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu. m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. Ja ne znam k a k o je ona znala. Negirao je osećanje tuge. s druge strane. pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću. možemo zaključiti o iluziji. i nastojanja da se ispuni iluzija. u stvari. n Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije.r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. možda zbog stida. Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja. a k o n t a k t je nesiguran. to je moje iskustvo. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka. ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. U pijanstvu od alkohola. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama. s jedne strane. reče ona. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " . što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. To negiranje je mogl° e Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma. ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge. njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. On nije voljan da odustane od iluzije. a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. svako ima noge na zemlji. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija. iluzije i fantazije važni. setite se šta se dešava kada se napijete. na primer. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju. Tako je to trajalo nekoliko godina. To se može 161 160 . Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti. u energetskom smislu to nije uvek slučaj. to znači. Bukvalno. što je bilo teško razumeti. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. ili. međutim. mada neke lako izlaze na videlo. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. On je priznavao da je još u v e k depresivan. U najmanju r u k u . Međutim. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. Videći tip zakačenosti. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". na koje je pacijent izvanredno reagovao. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima. da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. pokretu i izražavanju ose­ ćanja. možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog. Isto­ vremeno. da kažem drugačije. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. što je izgledalo da objašnjava problem. ar biti uzrok kasnije depresije.

a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. on izdiže sa osnove. Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. ali povući. pošto se u energetskom smislu. Plašiti se. ili u smislu osećanja. kako ga ja zovem. kao i iz donjih delova tela. ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. P r e nekog 162 163 . To prati odgovarajući protok krvi. za­ tim se energija povlači iz glave. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Zaljubljena osoba pleše.pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. a čaljku. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred. već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. predstavlja negiranje straha. u stvari. pogled postaje t u p ili staklast. Sto je veće povlačenje. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva. To nazivam obešenim k a p u t o m . To se može. Covek se oseća kao da plovi. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više. jer negira strah. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. Lice gubi boju. r a m e n a normalno padaju. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha. S d r u g e strane. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje. Međutim. taj aspekt telesnog položaja. kao da se osoba suprotstavlja opasnosti. u najmanju r u k u . Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. a sama emocija je potisnuta. ili. hoda kao po jajima. to više izgleda da se čovek diže. najčešći je onaj koji se vidi kod. jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Ko se plaši. a glava i vrat istureni. Bez obzira na to. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom. potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti. Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta. jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha. Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. a g r u d n i koš je podignut. rume­ nilo lica i opšta živahnost. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena. Ali. Ruke labavo vise. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. Covek se ne može ni nepokretan — to negirati. tipa obešenog k a p u t a . Kada izra­ žavate ljubav. Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. na primer. T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti. u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore. Emocionalno je to je priroda zakačaljke. zovemo je floter (onaj koji plovi). a živahnost je smanjena. ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod- loge naviše.

Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa. masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena. da zadovolje svoga tatu i porodicu. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. Watts & CO. a glava na kratkom vratu takođe isturena. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. K a d a je pokušao da se savije unapred. 40. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu. bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu. i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. to zovemo zakačenost za kasapsku kuku. Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti. prekidajući luk tela. da mu je stomak uvučen. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. Ali. u stvari. ta 38 164 165 . jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. karlica se povukla unazad. a ne verbalno. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko. što je. gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše. jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. Nije mu išlo lako sa devojkama. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. 1934). Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos. Rekao je. r a m e n a i trupa. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem". p ^ a jli mačke. što je objašnjavalo teškoće u seksu. akcija je „izgleda univerzalna. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. karlica isturena i stegnuta. postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Kod životinja. zapaža Darvin. str. kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. Kod mesoždera. video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . nakostrešenu duž fcda. 3 6 Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. a pri­ lično^ je često kod starijih.. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. The Expression of the Emotions in Man and Animals (London. često praćena pretećim pokretima. Gledajući njegove noge. ta­ kođe. 41. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba. od vrata do slabina". na mestu spa­ janja vrata. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna Charles Darwin. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena.v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. Zbog izgleda. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje. str. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice. što ga je veoma uznemirilo. skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere.

Zaista. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem. Međutim. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom. s jedne strane. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. što ja zovem k r s t . najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje. što izgleda kao omča. mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. Bilo je k r u t o i nepokretno. i bes i frustracija. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. s druge strane. a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča. pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi. Najzad. podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi. i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima.osećanja.. sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. a to je — postaviti se na pijede- stal. već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. n a r a v n o . služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. To dovodi do zakačaljke. što. Ako tražite 166 167 . Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica.

opisan u drugoj glavi. Koristio sam tri vežbe. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Ali. a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. kao i ostatak bioenergetike. Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu. Ali. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti. što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo. i to postaje očigledno n a m a oboma. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. zakačen. P r e nekoliko godina u Esalenu. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi. P r v a je bila položaj luka. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. i da ima nerešene emocionalne probleme. kao i priroda zakačaljke. dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom. ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću. održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. kako bi se po­ javile vibracije. zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno. ali ova osoba nije tako reagovala. Rekla mi je da. Uradila je Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. ali ne osećajni ili energetski. prišla mi je mlada žena koja je vodila 168 169 .od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane. ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe. uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati. Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost. da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. a kada noga počne mnogo da je boli. uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. to takođe ima bukvalno značenje — naime. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt. Moram dodati da je ta. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. Dokle god osoba nije uzemljena. energetski govoreno. Ali. ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom. nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. taidži-časove za stanovnike i posetioce. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu.

U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Pa ipak. osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka. koja je. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. Na primer. Na primer. svi su izgledi da će se to osećanje održati. Članci me bole. kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. doživeti anksioznost ili kolabirati. Naravno. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama. osećajući to vibriranje. j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Međutim. Nikada ih ranije nisam tako osećao". dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. kao Sto su granične shizofrenije. ili da se izazove požar. meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. tako sam nastavio da radim na sebi. noge su počele da joj vibriraju. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama. ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj. držale su me. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. Jednoga dana. a luk na sto­ palima mi hvata grč. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni. uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo. Dok je radila treću vežbu. utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. tokom časova bio­ 170 energetskih vežbi koje vodi moja supruga. hi­ steričan. Kao posledica p r v e dve vežbe. Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. koju sam mogao lako ukloniti. Izvesno je da ta veza postoji. koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. kada osoba ode osećajući se dobro i solidno. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći. ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam. Ostala je u tom položaju neko vreme. Sada bih voleo da opin 171 . k a k o sam našao. ukoliko osoba nije uzemljena. noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. napunio sam šezdeset tri. u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti. Bioenergetski govoreno. I. Jasno. postaviti osobu na njene noge i stopala. Ovo je prvi put da sam bila u njima". To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. pošto im objasnim pojam uzemljavanja. Covek može postati rastrojen. velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. ona prosto nije osećala noge. Nije osećala da joj je hladno po nogama. nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka.tu važbu po dva p u t a na obe noge. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja. koji je obično prigušen.

o osećajući veliku anksioznost. Najzad. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami. prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena. jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Neki. Kao odrasli svi stojimo samostalno. koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . osećaju da gube ravnotežu. 1 37 Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina. dok sam radio u zabavnom par­ ku. ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Tokom godina moj strah od visine se smanjio. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja. što znači stajati sam.šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. vozeći se sva­ koga dana toboganom. Drugi ljudi nesvesm s 172 173 . jasno je da je t a k a v slučaj patološki. čvrsto j°je na svojim nogama. op. Pleasure. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju. drugih koji su lišeni te anksioznosti. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. moja anksioz­ nost bi bila ogromna. Ima. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku. oni poni­ štavaju vrednost odnosa. jer sam dugo patio od straha od visine. već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Teškoća je u prelaznom periodu. pak. i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla. cif. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost. Kasnije sam prevazišao taj strah. kao Indijanci. njima se vrti u glavi. Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore. pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. jer za njih to znači biti sam. mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a . n Lowen. Najčešće. postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama. koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. to je realnost našeg bitisanja. 37 VII STRAH OD PADANJA Strah od visine Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju. jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. počeće da plače. Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. Kačeći se za odnos sa nekom osobom.

Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. Ako prihvatimo tu analizu. onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja. u IV glavi. ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. Imala je opsesivne fantazije padanja. Bilo je užasno".. Bio je u isku­ šenju. Očekivali bismo. je bilo nesigurno. Bil je bio planinar. da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. Nije mogla da ras t 0 Lowen.no negiraju svoj strah. da se više ne oslanja na druge. Ali. znači pasti u smrt. tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . um mu je bio ravno­ dušan. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. 107. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao. u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge. The Betrayal of the Body. u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. U opštoj diskusiji o anksioznosti. op. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. j e r s a m znao da on ne može pasti. . To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. grubo rečeno. što Bil nije bio spreman da uradi. prema tome. mada tamo nisam koristio taj termin. jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. clt. sa malo osećanja u njima. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. Nije sc plašio visine iL' padanja. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. koja ga je obmotala kao larva. Ako se to bukvalno shvati. jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe. Ali. Zeleo je da padne. 38 Bil nije osećao strah. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. Bilo je bolje nego ostati sam. Nije se plašio. str. kada v S a tc n i 174 175 . ali prvo je trebalo slomiti larvu. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. a one su se srušile. Međutim. anksioznost se ne doživljava. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta". ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . jedan od najboljih po njegovim recima. Dok se njihao držeći se za ivicu. proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. bezličnu volju. tražeći prstima noge oslonac. ali j e bilo potpuno bezbedno. Bil je bio zakačen za liticu. Popeo sam se na stepenice. Pustiti se. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja. pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. To proizlazi iz koncepta da je. kao što se obično dešava u snovima. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice.

samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela. u ovom slučaju gravitacije. Dokle god je gore. s ft 2a ( 12 177 . Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. savijajući koleno na kome stoji što više može. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. jer ga noge više ne drže. Drugom nogom lagano dodiruje pod. tako da se. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju. treba da bude nevoljno. popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. to mu postaje zastra­ šujuće. on je n a d sve­ tom. ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu. kada padne. Ali. r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku. ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . znači poraz. sve bi uneredio. Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu. on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. spusti na ćebe. Biti dole. ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik. pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt. ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe. Ako je za održavanje položaja angažovan um. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim. već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. zato što će pasti iza ili unazad. ta vežba podseća na Zen koan. načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. jer u ego ili volja provocirani. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića.podloga pod nogama gubi stabilnost. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. Realno govoreći. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred. 176 Vežba padanja Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba. K a d a čovek stane preda me. svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. mada je učinjen bespo­ moćnim. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija). Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. koju smatram vrlo efikasnom. dosad se niko nije povredio. pošto osoba kontroliše spuštanje. Ako se njegove noge puste da idu. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu. S jedne strane. Da bi padanje bilo efikasno. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. neki stepen slobode i nezavisnosti. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. Ali. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. Bilo šta da je u osnovi toga. što služi samo za održavanje ravnoteže. jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod. vežba sama po sebi izaziva anksioznost. Na kraju se mora predati. što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. što otvara mogućnost da bude iskorišćen. shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda. Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela. ne volj­ nim aktom. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. nego superiornom snagom prirode.

osuđen je na propast. čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti. jer je to ono što će se stvarno desiti. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. nekad sa stegnutim pesnicama. Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. stojeći na jednoj nozi. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe. Ali. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao. " „Neću da propadnem. Mogla sam ostati zauvek gore. prema zemlji i realnosti. jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Ali ne mogu. n e m a načina da se izađe iz te borbe." „Ne mogu zauvek ostati gore. da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. bilo majke ili oca. Sem predaje.Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu. vide lica. Drugi. ja ne želim da propadnem. stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. glas je bez ikakvog emocionalnog tona. dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih. To kaže odlučno. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste." Zatim je dodao: ." „Neću više da pokušavam. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. 12« 179 . Četvrti put: „Neću propasti. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj. i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta. " „Uvek p r o p a d n e m " . To je neostvariv cilj. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem"." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem. ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe. " „Neću da p r o p a d n e m ." Sa tim recima pade i poče da plače. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano. ili „Neću da budem neuspešan"." Opet je pala i plakala. m r t v i m nogama. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. ja propadnem. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . dozvoli svome telu da kolabira. da pusti da se razviju osećanja." „Uvek propadnem." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj. m o r a m pokušavati. j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. 178 Treći put: „Ali. kao i stajati zauvek uspravno. Drugi vide vodu u koju će bućnuti.. Uvek ću grešiti. kada izgo­ vori tu reč. Neretko. pak. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim. Prvo." „Ali. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići. po dva puta na svakoj nozi. dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". glas može da se podigne. Taj p r a v a c je prema dole.U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh". Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. Drugi put: „Neću da p a d n e m . I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. Zemlja je bila vrlo blizu." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. Ali. Na pri­ mer. To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava. doživela je veliko rasterećenje. Nisam m o ­ rala da propadnem. Tada borba postaje ozbiljna. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću". k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti. Vežba je efikasnija ukoliko čovek. jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. Najzad.

ja sam pobedio. G u r a m . To je psihopatska odbrana. tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. S a m sebi k a ž e m : . ja ću propasti." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem . Ljutim se na sebe što se lako predajem. polako. biću ubijen. Kada sam bio dete maštao sam da letim. ja sam ću biti ubijen. Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. ja se bojim da ću umreti. obmotana oko moga s t r u k a stežući me. k a d a sam to rekao. ali ne p a d a m . skoro godinu dana bolestan. ako izdržim. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a .Džime." Rekavši to. ja osta­ jem zakačen. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e . Trebalo bi da mogu da se održim." Obraćajući mi se. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. Rekao j e : „Ja ću pasti. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu." Sebi je r e k a o : „Džime. Osećao sam kao da je to borba života i smrti.Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. i ja idem nogu p r e d nogu. g u r a m i borim se. da nisi bio zabušant. Mislim da sam zabušant." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. rekao j e : „Ako padnem. Ako se prepustim.Ubiću te'. za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. ne bukvalno. stegao je pesnice.Teškoće rešavamo odmah. vrednije bi radio'. Cak ni sada. Bojim se da ću dobiti rak pluća. Cak sam i pokušao. Rekao j e : „Naravno. ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene. Ja s a m kukavica. Preveo sam to u reči i to je bilo . dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj. Pošto j e vežba padanja bila gotova. Održavaću se zauvek." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. „Dokle god je sve u redu. ona bi ga progutala. P o v r e m e n o sam e v 181 . Ja neću pasti. Da je on to uradio kao dete. što više p o k u š a v a m da ne pušim. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. ja s a m već propao.ja ću umreti'. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. plačljiva beba. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. odsutan i počinjem da se znojim. on nije bio 180 u stanju da se preda." I onda se stvarnost potvrdila. umreću. Dok je to radio rekao j e : „To je zmija. Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. što u bolnici što a n nje. popuštalo. osećanje koje sam imao bilo je . a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. Ali. To je bilo malo rasterećenje. Sada. već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. uspeo sam. K a d a svi druge završe. Ako ja njih ubijem. ali sam pao. ah. Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". ali se mogu zauvek zakačiti za nju. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. ali Džim nije imao drugog izlaza. upašću j a m u bez dna. postajem smušen. to više pušim.Ja ću pasti'. umreću. Ali. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. M o r a m je držati." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. „To je dug put. Ako prestanem da se borim. Bila je boa konstriktor. držaćeš se gore zauvek. i po penisu. Samo što je ispričao san. Njen m o t o je bio . Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto." Džim je bio psihoterapeut.

" U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. pri vučenju dolaze odozgo. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. stvara se pretnja opstanku. ako p a d n u . Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da. treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. Stopala su ispružena iza njega. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije. pisao je. naginje se u n a p r e d 183 . koje treba da budu izvor snage u n a m a . m r t v e noge". možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. koristeći svu svoju snagu volje za životom. n U vežbi dizanja čovek je na oba kolena. da se preda i da veru je svome telu. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi. kada noga konačno popusti i čovek padne. Te­ lom može proći d r h t a j . Ne možete pasti ako ste već dole. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo. majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. Džimov strah od smrti. „jeste kontakt sa podom. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja. treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni. čvrsti tešilac koji je uvek tu. dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. koji vas čuva od teških povreda. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. tako da ih zamara. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene. Na nesreću. na primer. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom. inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten. mada ne predstavlja stvarnu opasnost. zbog energetskih procesa tela. neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. izvori su naše snage. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. Najzad. doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja. ali umesto da dobije bitku. disanje postaje dublje. Oni. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. Biljka se. Onda. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. pošto padanje može izazvati strah od umiranja.bivao u komi. U isto vreme. Zem­ lja je simbol za majku. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao. a čovek ipak ne pada. Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke. što ne vodi nikuda. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. jer kako kora­ čamo unapred. m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. šaljući nas napred. znaju da mogu sebe podići snagom volje. ona ne vuče sebe naviše. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala. Pod je postao prijatelj. na ćebetu a podu. smrti njegovog d u h a ako se preda majci. pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad. telo se može opet podići. Majka. Dizanje je kao rast. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom". koji onda može biti analiziran i prorađen. Jer. zemlja je tu radi nas. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na miju obnavljao i jačao. ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja. Ostajanjem zakačen. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . koja je predstavnik zemlje. javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu. Herkul je gubio. Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta. Ali. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. koje terapija treba da obezbedi. On se zamorio. n a r a v n o . U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. ja sam izdržao. Tada. U isto vreme. diže iz zemlje. on stavlja jedno stopalo ispred sebe. mada boli. kao i majka zemlja. samo je iznenađen da ga noge i dalje drže. kao u Džimovom slučaju.

po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. k a d a s a m imao otprilike šest. nije lako uraditi tu vežbu. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184 nje. čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina. t v r d a srca. ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. Večera nije bila važna. Čini mi se kao da skoro vidim kraj. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku. Debeli. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica. moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. sanjao sam da mogu da letim. nje­ govo telo je labavije. Hteo sam da b u d u zajedno." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra. U osnovi tog problema je anksioznost padanja. da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. Vrlo je duboko. nesposobno da izađe napolje. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n . Najčešće.tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu. takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore. ali padaju kao bebe. k a d a s a m bio student. tornju. ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. ne može se ni podići. kao b u n a r . Vežbom. izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. Telo mu je imalo drveni. teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki. uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. i na infantilnom nivou. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. To je jasno u slučaju fenomena spavanja. Najčešće. ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. težak izgled. Uradio sam to. Ako volja nije p o k r e n u t a . ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano. Sedeljka nije okončana. Ako je to pravilno urađeno. Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. kao u slučaju buđenja ujutro. Ali kasnije. to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. Međutim. jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. Njih dvoje su bili niski. Takođe. a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. Zatim. gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. dići će se. na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću. nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom. sedam ili osam godina. mišićavi. Sada. i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. Celog života sam imao snove padanja. zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja. za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). 185 . predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete. Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu. p r e nego trčanje i igranje. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima. pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. Ako neko ne može da p a d n e .

To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja. Bilo je obilja hrane. Morali smo ga ponovo Opisana beba je Rajhov sin Piter. gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. Ali. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E." Pošto je Mark pao. 21). Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. Pfajfer ističe studije o pavijanima. koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno." Uzroci anksioznosti padanja Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. On bi se odmah probudio. koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. sa intenzivnim strahom u oči­ ma. počeo je snažno da plače. Glodari. Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. prev. kao veverice na primer. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene. pao sam na nos. a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. dok su me ljudi gledali. A padanja su bila česta. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom. sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. onda bi povratio ravnotežu. za t r e n u t a k reagovao usplahireno.0sećam olakšanje od padanja. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima. Harper & 186 187 . život na drveću je uveo jedinstvenu crtu. novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Rajh je 1945. život na drveću ima i prednosti. Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. str. U vezi beba. majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. ležao je na ćebetu i r e k a o : . beba postaje uplašena i anksiozna. Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. Naravno. Kada sam pokušao da uzletim. prima­ tima koji žive na drveću.) 40 John Pfeiffer. U svakom slučaju. nije se mogao smiriti. ukoliko joj je slobodna. Ako se iznenada izvuče taj oslonac.. 1969. Ali. Filogenetski razvoj ljudskih životinja. kao što danas žive neki majmuni. relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Za 39 majmunsku bebu. (Prim. u šupljinama drveća. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu. p r e m a tome.Stvarno sam i probao da poletim. stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac. 31 The Emergence of Man (New York. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. Son. predstavlja uzrok anksioznosti padanja. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. gaje svoje mladunče u gnezdima. Ali. pokuša­ vao da podigne glavu. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije.

« Ibid. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. The cancer Biopathy Institute Press. druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca. Wilhelm. Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta. Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete. a treće nedelje je dobilo bronhitis. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta. „Bilo je.. 330. i najzad. Prvo. očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka. a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. Treće. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. k a o što to rade primitivne žene." Reich. I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života. Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja. 41 Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. 1951)." Ovo je r a đ e n o na nežan. Wilhelm. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena. počela je da se grči. nužno . nema osnove na kojoj će se stajati. u stvari. To dete je dobro napredovalo dve nedelje. Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja. kada smo pokušali da ga spusti­ mo. što je beba shvatala kao igru. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a . Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". beba je izgledala uznemi­ reno. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. To je pomagalo. koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. 1949). 42 Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke. Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. Sledeći put. tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. 4 5 Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga. majčino telo treba da b u d e toplo. b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n . Dete nije bilo dovoljno nošeno.. 8. čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . 3. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. Vol.podići. k a d a nije sisalo. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje. Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo.. igrajući se sa deteReich." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . Ali. razigran način. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka". kao da sebi obezbeduje oslonac. pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. smireno i živo. Rajh je to radio oko tri meseca. K a d a se to prekinulo. disanje otežano. No. To je takode bilo uspešno. Drugo. Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. Orgone Ener­ gy Bulletin (New York. anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme.pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. str. Armoring in a Newborn Infant. st u (New York. a beba stavljena nazad u kolevku. The Orgone 188 189 . 41 tom. 329. što je Rajh nazvao orgazmom usta. osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. noseći povodac. P r e m a Rajhu. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. Orgone Institute Press. r . ljuto i nesrećno. Tek kada smo ga podigli on se smirio . Grudi su mu posta­ le osetljive. Po Rajhovim recima. str. 120—138. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela. što je Rajh zvao anorgonija.

45 Ako dremne. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav". Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije. * Reich.Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene. uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi. ostajem budan. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo. S t v a r n o . To radimo ležeći. tako da nema premeštanja tela u prostoru. Naravno. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju.) 45 4 190 191 . Vol. jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu. u stvari. kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje. To se doživljava u očima. Telo iznenada postaje teško. vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. možemo pitati. 32. e Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje. Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research. onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. (Prim. je njime proizvedena. odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Znajući to. Naravno. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. glava joj pada. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu. Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. Bez obzira na to. ako bi čovek zaspao stojeći. „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i. a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. već da je sama kontrola postala nesvesna. ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije. što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim. Ali. anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. 44 Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. Međutim. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime. kao i tela. kada san savlada čoveka. ja brzo zaspim. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. prev. Nekada san dođe brzo. koja je normalno pod ego kontrolom. 1955. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. Senzacija padanja. jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma. prema tome. mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta. IV. u glavi i udovima. proticanje i pokret su život tela. pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. str. nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou. one su praktično različite. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. Anksioznost padanja je po Rajhu. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti. ili glavu uspravno. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". iz dešavanja u n u t a r tela. P u ­ š e n j e . čovek to ne može znati. jer se funkcija znanja gasi spavanjem. pražnjenje. New York Orgone Institute Press. Ali. pada­ nje u san i zaljubljivanje .

Normalno. može se do­ živeti kao zadovoljstvo. kao što su igrači ragbija. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. jeste veliko zadovoljstvo. onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. anksioznost se ne javlja. a r i t a m sporiji. bez mogućnosti da i z a đ e m " . biti nesposoban da se krećeš. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju. predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku. Umreti. onda spoljašnjeg sveta. Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili. Ako čovek umre dok spava. znači upasti u zamku. Interpretirajući dalje njena zapažanja. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. sto podseća na k o n t u r e zemlje. osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. ali čuvar k a ž e : „Ne. U stvari. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja. vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost.što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. u k o m e se oseća uzbuđenje života. kao što se dešava svakome. Boji se umiranja. Tajna padanja je ići sa padanjem. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni. što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. prvo postaje svestan svoga tela. Zbog toga neki sportisti. Ako ono nije dovoljno živo. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. Betrayal of the Body. P r e m a tome. može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. op. Ali. Covek želi da se p u s t i da plovi. Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. padaju bez mnogo povreda. Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji. što je kao umiranje.. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. ah je podjednako uplašen da upadne u zamku. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i. sem što nema povratka na staro stanje. . 185. Deca čija je ego kontrola slaba. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela. ali upasti u zamku takođe znači umreti. Kao devojčica nisa 192 mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti. ako se doživljava kao za­ strašujuća. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća. cit. To je zastrašujuća senzacija. Bila bih zarobljena. k a d a se čovek budi. strah nestaje. ili da se u m r e . 13 193 . ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti. m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. Kod Bila planinara se o tome radilo. Buđe­ nje sa živim telom. p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. i pijanci kod kojih je u celini oslabljena. to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. prema tome. previše je opasno". Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . što se dešava samo m r t v o m telu. U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola. ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije. isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu e w Lowen. sir. . Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja. 46 Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija.

13. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju. Ali. Od­ sustvo pokreta je smrt. Psihološki. to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru. koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja. S t r a h od davljenja. taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru. ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu <ja se penju sve više i više. onda je v r h u n a c koji to prati. odraz otpuštanja energije. S e v Qa Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo. Kako neko može pasti u visoko? Ali. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom. praznina. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . cit. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne. 195 . omogućava da dođe do sledećeg pada. kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. manifestovano u skakanju. što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. Ista se stvar dešava u seksu. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično. verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. Covek se bukvalno topi od ljubavi. jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. Neki od nas se možda " Lowen. proticanje uzbuđenja prema dole. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva . gde se pali seksualna vatra. siguran sam. seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. sa d r u ­ ge strane. ali takođe i u r u p i u sto­ maku. doživeti njegove padanja u vodu. odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. kao što nastaje iz stomaka. ali. razlog popularnosti. u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada. kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje. U ljubavi smo u oblacima. što donosi svetlost dana. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat. Koristan efekat gravitacije. predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu. dolazi u opasnost od ludila — 'Urak. u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. Ako je orgazam veliki pad. ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu. život nastaje iz tih područja.nesvesnom i m r a k u . Obrnuto se dešava sa spavanjem. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje. Dizanje. što je. zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Taj protok izaziva. senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. u stomak i karlicu. može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. Pleasure. Ali. čak težnjom ka još većim visinama. stalno težimo da se popnemo više. Voda je takođe povezana sa seksom. Ako neko ide tako daleko poseže za mesecom. On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. 47 sećaju tog divnog osećanja. slast stru­ janje i senzacije topljenja. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. Ali. To se takođe može u vožnji toboganom. on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. koji pred­ stavljaju t a m u . stajanju i ležanju. Zalaženje sunca ili padanje u okean. za­ dovoljavajući seksualni akt. Ako se plašimo da ćemo pasti. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah. op. fenomen nazvan „smrt ega". treba da mislimo o životu kao o pokretu. izolacija.

Prema tome. Stajanje nije mehanički pro1 196 197 . J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu. događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. Najzad.uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Naravno. čovek je pod stresom. seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam. Kad god postoji pretnja silom. jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. kao što svako zna. Moj prvi cilj je. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. međutim. našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja. koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu. služi rasterećenju napetosti. VIII STRES I SEKS Gravitacija: Opšti pogled na stres Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje. ne bi bio p r e d m e t stresa. ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda. da bi seks imao taj efekat. energetski govoreno. k a d a bi organizam mogao izbeći te sile. pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. ali se to. ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja. Spavanje i seks su blisko povezani. Međuljudski odno­ si su često stresni. Može se izvoditi seksualni akt. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. Zatim. kao što svako zna. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše. Ali. koje nijedan organizam ne može izbeći. svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem. koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći. niti uspona koji razgaljuje. Na nesreću. Na isti način. ali kad god se uspravimo ni se krećemo. gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. Očigledno. postajemo predmet gravitacije.

P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže. Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova. Ali. zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. Ne verujem da su one tome pret­ hodile. Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva. aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e . stajati uspravno. The University Chicago Press. of v w 199 . naviše i naniže. ako ne i nemoguće. eliminišući stres sile gravita­ cije. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike. mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. bilo psihološki ili fizički. ta akcija je jed­ naka reakciji. čak i u toj situaciji. ili viši nivo uzbuđenja. Po fizičkom principu. prednju stranu. koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. kao što je Rajh verovao. Me­ đutim. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok. Možemo rukovati i manipulisati objektima. povećana seksualna interesovanja. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost. jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. 8 Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga. ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela. stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. ili ga vuče odozgo prema dole. obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. Ali. stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže. postaje teško. kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa Weston LaBarre. omogućava da postigne j održi uspravan položaj. oruđima i oružjima. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . gravitacija radi vukući nas naniže. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. podjednako je tačno. teško da treba dokazivati. ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički.ces. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema. Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. Uopšte. ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku. U krajnjoj analizi. ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju. ako pritiskamo podlogu. Tako su grudi i srce. 1954). Efekat te snažne pul198 sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. kao što su mnogi antropolozi primetili. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. To je zaista tačno. međutim. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. Druga posledica uspravnog položaja je. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. The Human Animal (Chicago.

pošto je dupe. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama. Te dve velike m a s e mišića.tim načinom bitisanja u svetu. bežeći i stresne situacije. Nesposobni bilo da izbegnu stres. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. verujem. radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi. ako je dete r a n o izloženo pritisku. tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred. Da bi izdržalo stalni stres. Budući da sam ljudsko biće. Međutim. čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. Međutim. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. niži deo tela. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled. I naravno. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu. telo ide u stanje delimičnog kolapsa. što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode. sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. kako bi mogla tolerisati stres. kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. U stvari. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a . delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. ali to je ono što telo te osobe kaže. Nije logično da se kaže „zadnjica". ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. a što je tipično za čoveka. i civilizovan. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201 200 . uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. ako se pritisak nastavi. mazohisti se potčinjae z vaju i savijaju. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu. Treće. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava. kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a . taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. dete će uspravno dočekati stres. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. Međutim. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a . u stvari. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove. muskulatura postaje previše razvijena. delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. nego onoga gde je dupe. ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. Na nesreću. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je. S t v a r a svet mašte. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom.

S d r u g e strane. mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. nedostatak kao ljudskih bića. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi. zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. U tom velikom škripu. vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet. 49 a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima. ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom. To je zastrašujuća misao. veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. da nije toga. koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena. Onako kako je. stvarno bivaju zgrčeni. učvršćuju svoje oge. radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. U svakom pogledu. onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. Međutim. ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. obično na jednoj strani. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. Kao rezime. uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. a ipak osećaju a bi. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost. pokušava da ga zadrži. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . 203 Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom. ako bi se stre nastavio. The Stress of Life (New York. N e k a d se. kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o . J e d a n ili više mišića. k a o posledica grča. počela bi faza 2. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča. poz.nadole. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. često je direktni i neposredni rezultat stresa. To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. ukoliko popuste. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. Međutim. K a d a je stres fizički napad n telo. Stalan stres. Mada s a m psihijatar. Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka. Kažemo da su mu se leđa ukočila. time priznali svoje slabosti. A k o je osoba nepokretna zbog bola. ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet. javlja kila na međupršljenom disku. proces prilagođavanja takođe troši energiju. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48 Hans Selye. jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. ali može ati razorno dejstvo na telo. drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. oni još čvršće isturaju svoju vilicu. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Faza 2 mož da traje dugo. ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. Faza 2 j k a o hladni rat. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. u k o m e telo. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i . njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. pošto ne može da ukloni uzročnika stresa. telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. 1956) v 202 . a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa. Drugi su došli na konsultacije. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi. McGraw-Hill. ali telo na kraju slabi.

ljubomore i neizvesnosti. održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. Kada ju je grč uhvatio. Završila je posao. ali je primetila da hramlje. Katatoničar je podvojeno biće. Ona je užur­ bano radila kućne poslove. obaveza. dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. Sem toga. isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. fizičkog i psihološkog tereta. krivice. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa z koloseka. otišla kući. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti. Razlika nije u ljudima. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. dva dana. što je shizofreni modalitet. Verujem da je to bilo t a k o prosto. čija su se leđa iznenada zgrčila. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Oni takođe hodaju uspravno. stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. da dam oduška nogama". Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. Takvo stanje je katatonija. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi. u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. ali nije mogla. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan. Ipak. problemi srca su retki. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča.ti zašto se grč javlja. ili duže. bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Očigledno. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. Kada sam ga video. oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. ah to očigledno nije bilo dovoljno. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. ali kada se noge slome leđa su pošteđena. Htela je da prekine sa tim. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce. a kratkovidost ne postoji. Pa ipak. zahtevi autoriteta. treba zna. stres je prisutan u svakom slučaju. Odnos sa devojkom je bio intenzivan. n 204 205 . mislila j e : „Spala sam s nogu. Čudno. da ne stoji uspravno. J e d a n mladić. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. Razmišljajući o katatoniji. Osećao je da ne može nazad. To se ne dešava retko. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. odmarala se neko vreme. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge. Ranije je imala napad. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. ali retko bez svađa. imaju srce i oči. ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. pa su ga umesto toga leđa zadržavala. ići ću kući da se odmorim. Telo se transformisalo u kip.Da bi se t a k v e vežbe razumele. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. Ali. Čim zar vršim posao. zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo. Tada se leđa predaju. ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Ali.

svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. nego da se njeno telo rasturi. već da na njega reaguju. uklju­ čujući karlicu. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. U tom slučaju donji deo tela. koja reaguju kao apsorber šoka. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn. Ako je pritisak odozgo veliki. Ali. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Ako je pritisak prevelik. presaviće se i čovek će pasti. kolena će se saviti. nije ukočena u fiksiranom položaju. ne plaši se ni da ga napusti. ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. što štedi lumbosakralni deo. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Akcija kolena daje telu fleksibilnost. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom. ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207 206 . Uplašen je od fleksi­ bilnosti. kolena će iz­ dati. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. tako da uzrokuje artritis. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo. Taj telesni položaj do­ pušta da. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest. jer to implicira mogućnost da se prepusti. Međutim. Kada pritisak postane nepodnošljiv. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a . ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. ne da se bore sa njim. kada je pritisak nepodnošljiv. kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. e . Ako su noge meke i savitljive.Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu. prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. se pritisak p r e n e s e na kolena. osoba beži iz situacije. Gornji deo je povijen. to se retko dešava. funkcioniše kao čvrsta osnova. Kolena su savijena. Taj kapacitet je funkcija kolena. da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu.

K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu. koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti. ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. po m o m e mišljenju. kako one to rade. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno. Ona to i radi. Smeštena je u suženju vrata. koji cirkuliše proticanjem krvi. strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. Me­ đutim. jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. Međutim. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. ma po koju cenu. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije. izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Sem toga. blizu zadnje strane tela. tiroidne. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. Međutim. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. prema tome. dok je u stanju odmaranja. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan.slavi. kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. a zatim do iscrpljenosti. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde. Ali. problem nikada ne postaje akutan. tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. Vratimo se ponovo na stres. Embriološki se razvila kao izrastaj guše. kao što su i pluća. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane. već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. odmah ispod tiroidne hrskavice. U 208 u 209 . Međutim. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae Merenje disanja u jedinici vremena. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom. treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto. Sami hormoni ne produkuju energiju. Na dubljem nivou. stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. stvarajući h o r m o n tiroksin. povrh bub­ rega. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu. stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. Ali. pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. K a d a se to desi. Verujem da to nije slučajno. to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti. pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. To bi se. moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres. što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. Poznato je u javnosti da je Džon F. i on je zaista bio ta vrsta čoveka. u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma. što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres. neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. One su.

P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može. pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. ukočena 210 kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. Onda. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. ali to t r e b a poste­ peno da se radi. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa. pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu. ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. na­ glašavajući. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna. mišići leđa će se pustiti. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. nijedna druga ežba. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje. To može biti bolno. gubeći elastičnost. telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta. ali. „drži stalno no­ ge blago savijene". Može se osećati umornije. k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola. koju u p r a v o želimo da smanjimo. sve v r e m e dok stoji. gde može da se oslobodi. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. bez previše bola. Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena. ali umesto da se bori protiv toga. Ako to p e da uradi. ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad. Međutim. to se ne srne forsirati. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. on se predaje i odmara se. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. p r e m a tome. to ga prisiljava da stoji ukrućeno. da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge. u stvari. u početku je potrebna svesna pažnja. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. U s v Se 14* 211 . Ali. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga.bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. To se može vežbati dok se čovek brije. i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. Stolac je smešten pored kreveta. uvuci stomak". U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima. isturi g r u d n i koš. Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o . J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je. K a d a se čovek pusti. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. kao što se ne sme forsirati. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa.

Ti pacijenti ne samo da se plaše bola. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. U svim slučajevima. kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. smanjujući pokretljivost leđa. ukoliko nije u klopci. K a d a ljudi plaču. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše. ciklus disanja. Lupanje srca. jer će se t a d a to sigurno i desiti. paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a . Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije. uzdržavanje od pokazivanja potreba. izgubiće spontanost i završiti kao rigidna. popuštanja i predaje. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol. potrebna je analiza straha. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem. jednoga dana. pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba.Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah. uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim. oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. strah od bola. Osoba se ne može slomiti. ima još jednu značajnu funkciju. jer to povećava osećanje zarobljenosti. ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema. a napetost pro­ izvodi bol. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi. Raditi ih pravilno. skačemo od radosti. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah. već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. da bi se to postiglo. mora se prvo proraditi strah. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. leđa postaju hronično ukrućena. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli. ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt. Ali. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". Ali. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. ukoliko ih pra­ vilno radi. plačemo zbog oola ili tuge. slomiću ti leđa". Ja ni­ kada ne savetujem operaciju. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. Međutim. k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213 . To se može reći buntovnom de­ tetu. zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. želja i ljubavi. pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. Na primer. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja. nevoljni pokreti tela su suština života. odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". cak i na nivou celokupnog tela. Mnogo češće se javlja otvoren 212 1 konflikt volje. Pacijenti nisu u tom položaju. sem funkcije oslobađanja napetosti. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. a to je kada osoba postane uplašena. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme. tresemo se od besa. Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe. Ali. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke. S t r a h stvara napetost. K a d a se to desi. strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. automatizovana osoba. Da se izrazim još snažnije. Vibriranje tela. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor. Ako se čovek toga plaši.

što pruža zadovoljstvo. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. Ali. kao što je to Albert Ajnštajn rekao. opuštenosti i pospanosti. Dalje. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost. oslobađa napetost u onim delovima tela 215 . što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. Kao što svako t r e b a da zna. Žena koja ranije nije postizala vr214 hunsko seksualno uzbuđenje. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam. To može postati psihička tegoba. ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e . Orgazam. psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak. jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. smisaoniji način. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. Seksualno rasterećenje Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem. Reći. čovpl* ostaje u frustriranom. podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. to je prava stvar. onakav kakvim ga je Rajh opisao. u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu.stva. mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. onda doživljavamo p u n orgazam. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice. nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. nevoljne akcije. rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. koji je najsmisleniji. znači taj život. nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima. dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. prijatnih Pokreta tela. ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu. Može se javiti misao: „ A h a ! To je. Jer. z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. to se takođe vrlo retko dešava. one nas pokreću na dublji. doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. Nema dva j e d n a k a orgazma. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja. Ali. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. a sada ga postigne. Ali. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. to su spontane. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ako se to desi. Tako je dobro. Ali. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. koji pruža najviše zadovoljstva. razdraženom i nemirnom staniu. posebno ako reagujemo srcem. u Orgazam. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. „orgazam je orgazam". bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela. u kom slučaju seksualni kontakt. kao što je s a m Rajh shvatio. samo je igra reči. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto. može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku.

a padati nazad sa udi­ sanjem. međutim.koji aktivno reaguju. m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar. K a k o terapija napre­ duje. IZDISANJE . To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. nazad sa izdisanjem. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. 217 . karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. Dizače se sa izdisanjem. pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole. oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život. da nemaju seksualnih problema. mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma. ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. plače zato što je tužan. Ali. Rasterećenje. niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. nije stal­ no. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. ne učestvuje u tim pokretima unapred. već pada unazad. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo. Sledeća slika to pokazuje. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216 leži na krevetu i diše. da su vrlo zadovoljni.POKRET K A R L I C O M U NAPRED •UDISANJE . Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima. Ovde je važno ponoviti taj opis. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. nape­ tost se ponovo može izgraditi. Ruke leže sa strane. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti. Glava. moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. a predavanje se doživljava kao pretnja. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi.POKRET KARLICOM UNAZAD Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem. To nije jedini način oslobađanja napetosti. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući. dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. međutim. Bez obzira na to šta ljudi govore. a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja.

Taj pokret se zove refleks orgazma. takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body. ljubavlju i nežnošću. postaje pasivan. nežnoj akciji se dodaje agresivan element. nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. objekta ljubavi u seksu. o š t o postigne kontrolu. nogu i ruku. a zamišljenog objekta u masturbaciji. 50 218 219 . P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem. to je. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički. zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Kada se pojavi udisanje. izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije. op. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. kao što je to činio Rajh. U seksualnom o d n o s L i j drugačije. malo je vfr. već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . U odsustvu agresije. u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. To znači snažan u pozitivnom smislu. Terapeut je t u zbog njega. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića.. The Physical Dynamics of Character Structure. što se opaža kao nežan erotski kvalitet. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". Opet. S d r u g e stra50 a p Lowen. treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . Kada se naboj kreće od podloge prema gore. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. posebno kroz velike mišiće leđa. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. u stvari.OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA' mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom. rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. Pokret je OSLOBAĐANJE - REFLEKS ORGAZMA POLOŽAJ LUKA REFLEKS ORGAZMA . Bez obzira na to. U seksu. Ne znači e l da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije. jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. Sisanje se odnosi na udisanje. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela. a da se ne postane napet ili anksiozan. seks je sveden na senzualnost. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. cit. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. Čežnja je povezana sa erosom. To je suprotno od pasivnosti. po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. besan ili grabljiv. već ka dominaciji. na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. ali se ne uključuje čitavo telo. Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. Refleks orgazma nije orgazam. op. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. cit. redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala.Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma. pokret koji čini agresiju.

terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost. da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. Međutim. Rečeno jezikom tela. ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa. to predstavlja posezanje bez osećanja. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. karlica p a d a nazad. Ako v a m je karlica ukočena. sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge.ne. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. Njegova agresija je skrivena. sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Međutim. kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm. ustajanje i guranje karlicom. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. Međutim. mazohista nije pasivan kao što to izgleda. i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Ako čovek pr> tiska podlogu. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje. To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. Pritisnite des­ 220 nom nogom prema dole. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. kontrahujući mišiće zad­ njice. kada im se kaže da kreću karlicu unapred. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. A k a d a se pritisak na podlogu smanji. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat. Ako se pete drže pod­ loge. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. A B. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji. Sada. pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. STAJANJE PRITISKANJE NADOLE KRETANJE UNAPRED Dizanje: Zauzmite isti položaj. bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221 . nećete moći da se krećete unapred. ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe. posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena. C. dignite levu i prebacite je na­ pred. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. Oralni k a r a k t e r je pasivan. što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. ali sa kolenima još više savijenim.

DIZANJE STOLAC ILI STOLICA muskulaturu. ili obične stolice. dok su pete A. koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže. gnječenje napetih mišića. POKRET KARLICOM UNAPRED Zauzme se položaj ispred stolca. 1977. masažu. niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi. STAJANJE SA TEŽINOM NA PREDNJEM DELU B LJULJANJE KARLICE UNAPRED ° Ol "' U međuvremenu je takva knjiga napisana.DIZANJE Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe. A.) 222 223 . Telo je n a g n u t o napred. 51 A S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA B. (Prim. Harper o p h o n e Books. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. The Way Vibrant Health. a kolena skoro potPuno savijena. ako neki čitalac želi da je isproba. NAGINJANJE UNAPRED C. N e w York. stopala su razdvojena oko 15 cm. ali pokret ne može da se javi. Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. Opisaću je ovde. Lowen. u priručniku za bioenergetske v e ž b e . A manual of bioenergetic exercises. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore. prev.

Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. njegova p r i r o d n a reakcija je bes. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom. osetiće se prilična količina bola. a karlica da se drži labavo.malČice podignute sa podloge. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može. funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. P r e m a tome. ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. pada napred na svoja kolena. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. Onda je izjednačila strah od se padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. Nije bilo nužno da dalje objašnjava. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen. čovek pada. kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. Takođe. Slika penisa ju je podsetila na oca. pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti. Uopšte rečeno. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak. posebno negativnih osećanja. ne obazirući se na moja osećanja". savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. pošto je mislila o pada­ nju. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. Telo treba da b u d e izvijeno unazad. videla je sliku penisa. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. ali ne na prstima. da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. da skrije njegovo neprijateljstvo. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis 224 15 225 . J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i. od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom. zauzima odbrambeni položaj. ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen. noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. S t o m a k treba da b u d e isturen. On je bio sadista. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja. Ako su još i mišići butina napeti. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova. K a d a bol postane nepodnošljiv. Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred. vibra­ cije će se proširiti na karlicu. a karlica isturena napred bez naprezanja. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. Hodao je po kući go.

koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Peškir može predstavljati bilo koju osobu. ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. drugi predstavnik omraženog muškog pola. Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. ne može da kaže ni da. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . Kao devojka i žena ona voli muškarce. da zarije prste nogu u dušek. Ta vežba se ne radi rutinski. „Ti si čudovište. neprijateljska osećanja i bes. k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. ona sada mrzi sve muškarce. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima. onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Nekoliko vežbi je pogodno za to. jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga. P r e m a tome. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. ili bilo kojem muškarcu. ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e . v u l g a r n e i uvredljive. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15« 226 227 . Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa. sU sa K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. Sada pacijent. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. Ona i dalje postoji sama za sebe. Pose­ zanje za kontaktom." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. otkinuti glavu. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete. ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca. uključujući i svoga oca. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja. kao da je oprao svoje prljave r u k e . muški ili ženski. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima. ili ja. one bi neizostavno bile zle. mladić sa kojim se zabavlja. i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. ili bi volela da kaže svome ocu. pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela. anksioznost padanja se smanjuje. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. udara karlicom o krevet žestokim pokretima. Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. Zavrnuću ti šiju. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. uključujući i t e r a p e u t a . već akcijom. To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji. Uvrćući peškir. Međutim. A k o se koriste reči. jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. nežno dodirivanje i držanje. ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes. ali se čovek oseća čisto. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici. niti su ograni­ čene na negativna.ma. Ponizio si me i ja te prezirem. Uvija­ jući peškir. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. Mrzim te. Ali.

Iz toga proizlaze dve važne stvari. počev od najosnovnijih. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. ako smo ga poznavali.osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229 J 228 . Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja. svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. određuju vrstu i pojedinca. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih. kosa. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. mi neprestano nešto izražavamo. prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. na primer. Ali. ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto. F o r m a i oblik tela. Način na koji čovek hoda. mada nisu identični sa ovima. boja. ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. to svakako nije tačno. oči. P r e m a toj definiciji. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. približno određuje godine. glas. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. kao što su pevanje i plesanje. Međutim. Možemo čak prepoznati određenog konja. IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE Samoizražavanje i spontanost Samoizražavanje opisuje slobodnu. Što se tiče moga rada. pa do najprofinjenijih. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. Međutim. nego uploviti u seks. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. Kao i svaki drugi terapeut. bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. kao što su hodanje i jedenje. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. tu nema pokreta niti akcije.

kao što je slučaj u seksu. Međutim. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke. neimitiranje itd. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. odsustvo napregnute težnje. samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. Obe reči. ekspresivniji. prema tome. ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. Govor je dobar primer. a ne svesnost. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog. rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe. da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231 230 . P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima. a time i direktna. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani. jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. ritam i gestove. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i. Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše. niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline. koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. Spontanost s odvojena od ego kontrole je haos i nered. „odsustvo smetnji". Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. S druge strane. ne može ljude obučavati u tome. jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja. odsustvo namernog „pokušavanja".. uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. A b r a h a m Maslov (Maslow). da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke. treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog. odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. U ovom d r u g o m slučaju. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv. Spontanost. „odsustvo prepredenosti". ta razlika se ne može strogo primeniti. Međutim. slobodno funkcionišućeg organizma. Deca to ne mogu da razlikuju. manifestacija u n u t r a š n j e g samstva. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. Reči koje koristimo su naučeni odgovori. istinoljubivost. p r e m a tome. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija. ton. Onda je nužno razumeti te prepreke. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. neprepredenost. ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. kao odsustvo „namernog poku­ šavanja". spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija. t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. Ne može neko obučavati druge spontanosti. neutralnost. već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji.ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije. pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja.

nužno se smanjuje i pokretljivost. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. Za kretanje je potrebna energija. čistim tenom. Uopšte govoreći. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja. Isto važi za ples. kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda. ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak. ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se. Srećom. zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. Ali. kuvanje ili bilo koju aktivnost. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave. izraz lica i drugih telesnih akcija. a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva.od reakcija drugih. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. Adolf P o r t m a n (Portmann). poznati biolog zainSAMSTVO UNUTRAŠNJI Ž1VOT SAMOIZRAŽAVANJE 233 . govor. čak ni kada spava. nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. kada se izgubi spontani impuls da se peva. Dečija igra ima taj kvalitet. jer ono izražava ono što mi jesmo. blistavim očima. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. pisanje. bez ikakve svesne misli o izražavanju. pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije. belim zubima. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen. Naravno. smanjena je i spontanost. ide jedno sa drugim. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole. m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji. Ako je izražajnost jedne osobe sputana. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. U situacijama gde se može biti slobodno spontan. Obr­ nut redosled takođe važi. dobrim držanjem tela. zadovoljstvo je najveće. Zavidimo osobi sa lepom kosom. Osećati se dobro i izgledati dobro. proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu. ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232 nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. kao i plesanje. gracioznim pokretima i tako da­ lje. Međutim.

jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje. Kako je postajao stariji. Moć stvara samo veći „imidž". uključujući dodirivanje. . Covek može imati mnogo novca. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira. što sumnjam da je ikada i postigao. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. Ali. sisanje. pacijent će r u k a m a posezati za' mnom. šutiranje je nasumično i nekoordinirano. Zvali su ga „mali kaplar". U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. Sutnuti. znači buniti se. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno. kada se osoba prepusti. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma. bilo Pesnicama ili teniskim reketom.teresovan za ekspresiju kod životinja. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja. na pri­ mer. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. Svaki put kada paci­ jenti. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću. ili skup automobil. bivao je sve niži. K a d a se osećamo nesrećno. ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet. u d a r a dušek. da bi ih učinili ekspresivnijim. po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. to je negiranje. Mada je akcija voljno započeta. povećava učešće i rasterećenje. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. jer je to njegova ambicija. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. noge se mogu kretati. ali ne i veće samstvo. Udaranje kreveta. . zvuke_ i izgled. možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe. gri­ ženje. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. jeste akcija udaranja. ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. zavisi u velikoj meri od . na primer. Šutiranje dok se leži na krevetu. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. ali će povući r a m e n a u n a ­ zad. da poseže za kon234 taktom. glas jeca a telo se može grčiti. da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. Normalno. relativno je prosta 235 . stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja".va i torzo n e p o ­ kretni. udaranje. dok su gla. Na primer. Ako nema provokacije. . Ono što je stvarno malo. šutiraju ili udaraju krevet. spoljašnji izraz i samstvo. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. koristeći jednu nogu za drugom. u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. jer mu se glava uvlačila u r a m e n a .. griženje i tako dalje. uče da se potpunije predaju pokretima. Šutiranje je dobar primer. glas i oči. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret. teku n a m suze. Kažemo pacijentu da šutira. . dodirivanje. jeste njihov opseg samoizražavanja. Da je Napoleon umeo da igra i peva. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. Koristeći glas. Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život. nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. mada se njegov lik nadvio nad Evropom. ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. Na pri­ mer. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima.

i to osećanje je valjano. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo. mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. bez dubine ili rezonance. a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE. k a d a dete ima emocionalne probleme. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. mada malo ljudi to može dobro da uradi. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka. (Prim. već slušaj glas". ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. P r e m a tome. ličnost se odražava kroz zvuk osobe. Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. k a o hronična tenzija. Moses. The Voice of Neurosis Stratton.akcija. ili licem kojim se predstavlja svetu. Zvuk i ličnost 52 Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. ili analiza ili učenje. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti. R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. prev. vežbanjem. Ali. drugi na sadašnjost. Svaka tera­ pija. iznos t r e 53 Paul M. a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. bilo bi pogrešno zapostaviti masku. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti. u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu. Ali. pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou. glas joj postaje ravan. Pod stresom se. k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost. čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. sluge i poručnici. već njihova r a z u m n a kombinacija. Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe. ali je princip u oba slučaja sličan. Glas može biti ravan. imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče. Alan Bel (Allan D. Dobro zvuči taj B Engleska reč za ličnost je personality. Propovednici. može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. ne obra­ ćaj pažnju na masku. Maska utiče na glas i menja ga. Grune 236 237 . Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. Među­ tim. Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. naučeni tokom igara u detinjstvu. njenih akcija i pokreta. sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. Ljudi se ne protegnu dovoljno. Bell). To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože. ne saviju leđa unazad. to učenje se ne odvija prirodno i potpuno.) savet — bez n a m e r e da se igra recima. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako. 63 (New York. predsednik kompanije koja pravi tu spravu. K a d a osoba izgovori laž. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . međutim. nastav­ nici. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces. P r e m a tom značenju. drže kolena ukočeno. prema tome. psihološki evaluator stresa. Ali. 1954).

kao i efekat stresa. p r e m a tome. delujući na glasne žice koje vibriraju. ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. nauče svoje lekcije. bilo u telu ih glasu. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije.vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje. jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. Otud forsi­ ran ton. Kod ozbiljne anksioznosti. Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća. kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja. odraža. sa različitim registrom glasova. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. u stvari. da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom.. glas postaje ta­ kođe d r h t a v .U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m . Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. 54 Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema. 239 . Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata.m o r a smanjuje. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. utiču na rezonancu glasa. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje. da ponovo. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Slič­ no. u mladićkom dobu. U stvari. Ali. Neophodno je. Mišići glasa. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka. . stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju . Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa. 47. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238 je radio." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse. mladi advokat. dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom. zavisno od emocija koje su prisutne. mogao da peva bariton. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M Ibld. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice. str. t a k o đ e pokazuju te iste tremore. Koristeći elektronsku opremu. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu. Napetosti u v r a t u i mišićima grla. gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. Imao je potpuno normalne glasne žice. što je ono o čemu sve v r e m e govorim. žalio se na stalnu promuklost. ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. ali. dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti. Drugi pacijent. ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. Nisam autoritet za probleme glasa. na primer. nastavio je da govori u falsetu. da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi." Tremori su ono što ja zovem vibracije. koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. a koje ću citirati. ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova. da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja. koje su vrlo česte..

U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. str. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Međutim. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem. iako se jačina pritiska ne men ja. ali pošto je to toliko važno. Znao sam da joj to ne može škoditi. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. zadovoljstvo i ljubav kroz tih. jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. kao što smo ranije videli. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. Ne znajući uzrok njenog problema. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti. jecajući glas. naći ćemo tri područja u 16 I John C. Iznenađujuće. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje. Ako ka­ nale posmatramo anatomski. 55 240 241 . Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. mada nisu nevažne. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja. The Voice and Feeling in Self-Expression (New York. oštar ton. Reči su manje važne. ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. ja p r e k i d a m pritisak. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. 1969). izazivajući svog „oca ugnjetača". Na nesreću. bilo da je nastala zbog straha. Ako pacijent ne vrišti. dok pacijent vrišti. iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima. besa ili intenzivne frustracije. ne oseća bol. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. K a d a je glas jedne osobe slobodan. g u g u t a v zvuk. Muškarac sa monotonim. e P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. ponudio sam jedan savet. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. 55 Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. Pierrakos. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u . Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. ?n dolazi od srca. tuga kroz dubok. 11. posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica . Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e . mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca.blok se otvara. Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja. Institute for BioEnergetic Analysis. Pijerakos je koristio taj manevar. n e k e plaču energično. d r u g e nemoćno. opisaću kako ja to radim. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. na a u t o -putu. bes kroz glasan. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. piskutav. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće. oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk.

Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune. Psihološka važnost. To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja. Nužno. primedbe. situacije i slično. psihološki integritet organizma može da se održi. učestvuju u njegovom operisanju. ugurala bi svoju dojku u bebina usta. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". Na nesreću. Farinks i usta su prednji deo te zone. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. voda ili h r a n a na primer. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. ezofagus i t r a h e j a su iza. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. Donja vilica igra posebnu ulogu. jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a .. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen. To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. kao što je slučaj kada je umoran ili pospan. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. stegnutost ometa disanje. P r e m a tome. Negutanjem neprihvatljivog predmeta. A nekoliko s t r u k t u r a . Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu. lekove. Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka.kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna. prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici: F FARINKS PRSTEN TENZIJE USTA •VIUČNA KOST EZOFAGUS TRAHEJA Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. ili p r e d m e t a koji može ozlediti. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". Taj izbor se gubi k a d a supstanca. psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. mada manje očigledna. M Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. Napetost steže prolaz od v r a t a do Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje. a rezultat 16" 242 243 . kao što su vilice i jezik. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u . takođe je jasna. Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". što mi činimo kada zevamo. J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. to se pridodaje anksioznosti. K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije. 56 oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje. jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno. ali takođe ograđuje one u n u t r a . tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio .

Ali. ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu. već su bili stalno pod pritiskom. 245 . Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. koja još uvek postoji u njihovim srcima. u širem smislu. Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom. Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. S m e h je podjednako važan kao i plakanje. To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. Zbog bola. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom. Ali. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči. da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju.toga je da se usta. Cesto tražim od paci­ jenata da predu. Ali. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti. ljudskog bića. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. zatvarajući otvor prema gru­ dima. kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. a time^ i prema srcu. voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni. kao što je Rajh otkrio. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. Prvi je oko u s t a . Bilo je neophodno. da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola. Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. drugi je spoj glave i vrata. Anatomija. srednje i zadnje skalene mišiće. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima. da guguću i proizvode zvuke dozivanja. K a d a se hronično grče. fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. posebno u predelu grudi. farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. bio s a m razočaran. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. pevanje kao i cviljenje. vrisak je mogao da izađe. to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. 244 Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. bol već postoji u pacijentu. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini. koju sam i ranije čuo.

dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. zastrašujuću moć. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. Čovek oseća drugu osobu. Ali. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga. Takođe ima očiju koje se smeju. negde daleko.Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Međutim. Ipak. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. njihove tople braon oči su kao zemlja. kao i svi prozori. cit. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. koje blistaju." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom. već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. u drugom se može čitati ličnost. Da bi se čitala ta ekspresija. kao što ćemo videti). pošto otkrivaju unutrašnja osećanja." Čežnja — „Želim da te volim. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu. na primer. osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života." Mržnja — „Mrzim te. prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. oči su prozori tela. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja. Rečeno na prozaičniji način. ne piljiti u njih ili prodorno gledati. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me." Zbunjenost — „Ne razumem. U prvom slučaju su neprobojne. op. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju." Erotika — „Uzbuđuješ me. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. oči svih životinja mogu da izraze osećanja. K a d a se to desi. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju. Ako su oči ogledalo duše.. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet. dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57 blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . t r e b a blago gledati u oči. onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. skoro sam se ježio od užasa. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe. the Body. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna. ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Mačkine oči. Oči ptice su dru­ gačije. češće se vidi tuga i strah. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. Gledajući u t a k v e oči. koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247 « Lowen. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. imaju kvalitet nezavisnosti i distance. oči mogu biti zatvorene ili otvorene. K a d a su relaksirane. sadrži potpuniji 246 . ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. jer verujem svojim čulima.

Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. Izgled može biti čvrst i oštar. K o n t a k t je funk­ cija gledanja. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. Međutim. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko. sretnu oči muš­ karca i žene. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima. N a r a v n o . kroz njega. ili gledaju n e k u d neodređeno. u stvari. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. ali ako je njen pogled hladan i udaljen. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog. K a d a se. Oči. još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. a pogled ima erotski kvalitet. U stvari. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece. a glas ravan ili težak. oko njega. koji se doživljava kao milovanje. jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Covek može gledati u drugoga. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. S druge strane. posebno u odnosu majke i bebe. može osećati sasvim suprotno. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249 . ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu. Pogledi su. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. 248 mnogo moćniji od reči. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju. Oči su otvorene i pozivajuće. njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. one su organ čula vida i organ kontakta. Može biti pogled koji prodire. dete neće steći osećanje da je voljeno. jer je kontakt očima način dodirivanja. j e r dovodi osećanja do očiju. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. kao što sam već rekao. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost. verujući recima. oni to vide. na primer. mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. iznad njega. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. K a d a su ljudi zatvoreni. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta. imaju d v o s t r u k u funkciju. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". što onda čini da se osoba oseća življom. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije. što se neurotski razrešava tako što se dete. jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled. dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim. Ako majka reaguje sa ljubavlju. koji svlači itd. bilo u očekivanju zadovoljstva. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. može imati seksualne implikacije. postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete.sistema. ili skreću pogled. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. okreće od onoga što oseća. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti. uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. posebno kada su učesnici različitog pola. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu. Majka može reći detetu da ga voli. ili mek. pa se doživljava kao š a m a r u lice.

a ja opisao u knjizi Izdaja tela. t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. koje takođe ima efekat na oči. Kod znatne rigidnosti. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti. to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Međutim. kao što sam ranije pomenuo. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. Ona to može lako da uradi. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. su oči. da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. čije oči imaju odsutan pogled. zaintere­ sovan. nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. Te tačke. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala".ili individualne terapije. koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. jer je sigurna u sebe. dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima. Rajh je to komentarisao. jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. koji ne mora uvek da b u d e upadljiv. Naglasio bih. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. Drugi pogled je topao. zavodljiv. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. dodir. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. oči postaju tvrde. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. ih da može „odlutati". K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250 . Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. ruke. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. Kod umirućih se oči zastakle. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. To svakako važi za shizofrene osobe. oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. genitalije i stopala. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. a ne 251 OCl I LIČNOST Oči su ogledalo duše. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga.

Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare. kao i pomoći koju mi je pružila terapija. P r e nekoliko godina. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. 252 Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu. ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. to i jeste postala retkost. J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. uprkos zabrinutosti. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. Voleo sam sunce i čistu. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. 253 . To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti. gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. prilikom polaganja vozač­ kog ispita. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj. sunčanoj atmosferi. ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. Ali. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. I one su nestale za nedelju dana. emocionalno i fizički. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. U takvom slučaju n u d i m kompromis. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. Međutim. koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi. ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. Za razliku od mazohističkog karaktera. u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način. I nosio s a m ih u futroli. insistirala je da idem po drugi p a r naočara. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni. dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom. koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. ali na manje upadljiv način. da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. Dobio sam naočare.gube sjaj. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu. majka je odustala od naočara. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja. Moja majka. vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim. bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re. uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. ali to mi nije predstavljalo teškoću. kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo. rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. Gledajući unazad. blistavu svetlost sunčanog dana. A h . jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. Na nesreću.

Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina. postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. Uopšte uzev. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. ne oseća nikakav strah. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica. telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem. to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. Nije teško objasniti strah. besom. Psihološki. Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje. To zavisi od mnogo faktora. što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Mišići u osnovi glave. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski. i jer s a m bio „ženica njenog oka".U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. ali je strah nespecifične prirode. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . k a k o sam n a k n a d n o izračunao. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. naročito oči. Ali. doživljava stanje šoka. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište. Ali. posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica. vrištanjem. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. u smislu snaga koje je stvaraju. ali smanjuju centralno viđenje. kao što s a m kazao ranije. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu. proširuju polje perifernog viđenja. oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. Nisu sva deca takve sreće. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. uključujući energiju sa kojom dete raspolaže. Širom otvorene oči. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće. i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Srećom. to je možda uobičajena pojava za nju. Kratkovida osoba. Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje. ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi. Postoji i drugi element. izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi. Na žalost. Bez obzira na to. to se nije ponavljalo. ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. dete 255 . m e đ u t i m . Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene. vrištanje ili temper tantrum. izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. stvarajući rigidnost i napregnutost. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. dete će prisilno stezati oči. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima. mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254 kćeri bila povezana sa tim pogledom. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci. k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. nje­ govo telo. Kćerka nije obraćala pažnju. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Devojčica je bila kratkovida. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. i količinu stresa u kući.

ograničen prostor. koji traže pažnju. Drugi p u t jc duž le­ đa. posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima. To stvara topao. Slika prikazuje ta dva puta. da bi se on mogao doživeti i osloboditi. zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. kroz grlo i lice do očiju. Njihov energetski nivo je snižen. što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. pogled će biti m o - lećiv. 17 257 . Vizuelna funkcija je očuvana. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. m a d a su neop­ hodne i od koristi. uključujući i oči. To se vidi kod shizofrenih osoba. ponekad saopštavaju da im se vid popravio. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. kao što 256 sam već pomenuo. niti su ekspresivne. ne rešavaju potpuno problem. pogled će biti tvrd. S a m i pacijenti. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija. Oči su prividno pošteđene. Jedan je duž tela. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije. penje se do v r h a glave. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja. a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. p r e k o čela do očiju. zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet. a ne samo vizuelni. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe. zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji. t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. potrebnu su obe k o m ­ ponente. Ako je agresivna komponenta slaba. dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide. Disanje ima pozitivan efekat na oči. pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. od srca. to se odražava na čitavo telo. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom. oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. disanje ozbiljno ograničeno. one nisu ni pod nabojem. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. Kratkovido oko je u stanju šoka. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom. Ali.se povlači u mali. ali koji nisu postali kratkovidi. Na opštem planu. plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. molećiv pogled.

može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Kao dete je imao dve operacije očiju. Ali. glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Vid desnim okom. ali to nije donelo trajniji rezultat. što povećava m i ­ šićnu napetost. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. što se manifestu je kroz glatko čelo. ali nije dugo trajala. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave.Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". P r o m e n a je bila dramatična. Da bih to postigao. Video je samo l e vim okom. a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva. osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled. Ako je strah intenzivan. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta. jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Isturajući vilicu. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. Ka­ da je povučena nežna komponenta. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. Moja intervencija je bila eksperimentalna. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17» je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje. vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n . mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . što nameće j a k teret očnoj 258 259 .. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. obrve se podižu a oči širom otvaraju. sužene ženice i fokusirano viđenje. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve. ako jabučici i o k u l a r n i m mišićima. Međutim. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. Međutim. taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova. Međutim. K a o rezultat bioenergetskih vežbi. Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije. one su relaksirane. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka. Sada. On je videokamerom snimao šta radim. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju. koristim sledeći postupak. opuštene obrve. m a d a normalnim. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju.

Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. j e r ja saosećam sa njima. Naravno. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju. Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja. otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. oslobađanje k r i k a se olakšava. posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. Čim počne vriš­ tanje. će mu se drugi podsmevati. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči.tima. to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik. Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . Nećeš me povrediti. da dodiruje i da b u d e dodirivan. kao da hoće da je tuče. ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke. Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti). dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči. j e r sam dobar dečak". Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. pri čemu pacijent duboko jeca. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište. glas i telo. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra. pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat. dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena. ali se ne usuđuje. one su najbolje žito za analitički mlin. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog. Jer. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. To je dete koje se krije od sveta. U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti. sve dok su oči širom otvorene. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. J e d n a žena se osećala tako oslobo260 đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. da će biti odbačeno ili da. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. ja prestajem sa pritiskom. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . Kao što sam pomenuo. mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda. primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. Odmah je otišao kući i spavao dva sata. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak. k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). taj postupak nije uvek efi­ kasan. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. K a d a se to desi. želeći da izađe. kao u stavu zaštite. Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Javio se čim se probudio. Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. i sa izrazom straha. često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. Dobro je kada se izađe". Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna. efekat je dramatičan. vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. Međutim. posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261 . Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e . Taj postupak se obično završava zagrljajem.

Postupak je vrlo prost. sa prstima povrh lobanje. Treba dodati još jednu opomenu. nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. Osoba sedi na stolici. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a . Mnoge su mi to i kazale. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse. Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta. To ide dotle i ne dalje. kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Objasnio sam ulogu mišićnih 263 . ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe. Međutim. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno. stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo. ako je čovek svestan pola d r u g e osobe. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. ona je pri­ sutna. Držeći j a v n a predavanja. a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. Taj postupak je. on ipak ostaje odrastao čovek. To je prirodno. Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju. Interesovala. Obično bude b a r jedan. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. potpuno svestan te činjenice. on biva zadržavan. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu. oslobađajući se mišićne napetosti.nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo. nego do­ diruje muškarca ili ženu. jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju. da ne dozvoli tu mogućnost. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. To će 262 biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. ali bez obzira na to. Ali. ukoliko je preporučljivo govoriti o njima. jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. seksualnost ne znači genitalnost. i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. Ako se neko ne može prepustiti. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a . Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja. međutim. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme. biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Govorio sam o prepuštanju. uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. uspostavljajući ga sa pacijentom. Tragična greška je ako do toga dođe. ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom. pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. čak i ako je to po­ navljanje. ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. Možemo. to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo.

Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale. retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. m a d a erotsko. U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu. Glavobolja od migrene. To znači da su stigla do površine uma. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. tako da se ponaša kao poklopac. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti . Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju. Međutim.ne gubi glavu". Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. može trajati godinama. ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . Ali. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja. ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam. stvarajući glavobolju.tenzija kod emocionalnih problema. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. p r e k o v r h a glave do očiju i. tačno ispod ugla vilice. kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima. nije ograničeno samo na njih. ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. glavobolja nestaje. kroz prednji deo tela. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. po m o m iskustvu. ali to nisam komentarisao. Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. ali to nije isto što i glavobolja. Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore. Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". u osnovi glave. osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. kao u slučaju mog rođaka. došao sam do mog rođaka. stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac. To je bilo sve. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja. Neko može osećati napetost u glavi. K a d a se te tenzije oslobode. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. do gornje vilice. mada nije prikazano. On je imao nešto tenzije. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. To objašnjava zašto glavobolja. Poklopac je figurativan pojam. 264 265 .. ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna.

Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. taj postupak je smanjivao intenzitet. posle prespavane noći koja je sledila seansu. što joj je bilo teško da to prizna. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. ali oni nisu re­ šenje problema. Naravno. Ali. siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. ali nije otklanjao glavobolju. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene. nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam. a koji su bili seksualno aktivni. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak. da bi glavobolja mogla da se otkloni. J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Međutim. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost. Ponekad. razumevanje nije samo intelektualna operacija. k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. ili k a d a je na s a m o m početku napada.Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. Ali. a najzad i da je eliminišem. uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. oseća j an način. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom. kada je n a p a d trajao satima. 51 266 267 . To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. glavobolja je neizbežno nesta­ jala. velikih u d a ­ ljenosti. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava.

bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima.X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. akcija n e m a nikakav smisao. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta. negira vrednost zakona uzroka i posledice. on stalno teži ka tome. mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. nije ni m e ­ hanicizam pogrešan. Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički. ima potpuniju 268 . jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život. 59 Body. Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo. kao i kulture. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. Ali. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu. Pošto je bioenergetika doprinela tome. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji. međutim. The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti. t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi. geštalt terapije. I zaista. op. ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal. kao i u z b r d o . ali nije najpouzdanija . Ljudi. odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal". jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Ima. pak. onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. Ili. jer ima u n j e m u n e k e istine. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. mogu ići niz­ brdo. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija. i pošto pripada humanističkom pristupu. može se opisati kao mehanicistička.. Naivno je verovati da svaka promena 59 mora biti nabolje. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. to se stvarno dešava. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime. umetnost. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. izuzev povlačenja kroz smrt. od­ nosa između siromaštva i kriminala. važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. koji je izrastao iz treninga senzitivnosti. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada. Treba. Mistični stav. pokreta susretanja. da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti. eit. 269 Lowen. u n a j m a n j u r u k u . pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. n a r a v n o . pravimo loš izbor.

stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. Ali. onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. S druge stra­ ne. Recimo ovako. polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. Čineći to. kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma. već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije. s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva unatrašnjeg i spoljašnjeg. takođe. Ali. ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen". ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek. zasigurno ćeš umreti. već otvo­ ren sistem. doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. on oseća da su on. U stvari. ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet. Život. kao i dinamizma. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno. m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. i ako zarijem nož u tvoje srce. što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. ima mehanicizma u životu. Kao entitet koji reaguje. j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. posebno materijalnih. stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe. Gledajući tu sliku. m e đ u t i m . k a k o je to Rajh opisao. U svetu ob­ jekata ili stvari. k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo. pošto je svestan svoje individualnosti. postoje oba sveta. oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost. svet i kosmos jedno. ta m e m b r a n a nije zid. 270 271 . J e r uzročnost zaista postoji. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. jer nijedan ne negira drugi. Impulsi polaze iz centra ili jezgra. ona je selektivno propustljiva. nije zatvoren. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. On ne poseže samo na mehanicistički način. dopušta razm e n u između individue i sveta. u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba. izgleda da važi zakon uzroka i posledice. Ali.u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom. sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali.

U osnovi. propušta da vidi lepotu neba. zavisno od potreba. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša. a ne kao o stanju. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272 273 . i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. oni su isti. kao što je Rajh objasnio. osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu. gleda gore. koji je sa druge strane zida. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger). svaki mehanicista je mistik iznutra. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole. ta dva sveta nisu zajedno. nije važno. jer. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji. jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. a svaki mistik mehanicista na površini. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena. mistična svest ne vidi drveće od šume. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način. nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. k a o što je funkcija govora. ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. što je otprilike ono što čini bioenergetiku. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. na primer. mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče). zavisno od situacije. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu. ali ne na obe u isto vreme. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. ili ćutati. ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. gleda dole. okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. Mehanicista. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija. tako da može biti svestan ili ne. Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Ali. obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. proučavani kao posebna zbivanja.unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan. Nasuprot tome. njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. Jedini način jeste da se sruši zid. Dokle god je zid podignut. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije. kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . Covek može govoriti. svest mistika je šira. Ako pokuša da se uključi u svet objekta. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja. ali. zbog rascepa. morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista. n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete. jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. izgubio je k o n t a k t sa jezgrom.

već živo. Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci. pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. U penisu. Međutim. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. Dubina ili prodor­ nost svetlosti. nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. jer što više obraćamo pažnju na nešto. Slično je 1 sa svešću. pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. Oči­ gledno. tako da ga možemo videti jasno. mi ne vidimo staro. ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. Televizor je mehanička sprava. postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja. ona ima konotaciju spo­ sobnosti. što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. zavisno od stepena njihove osetljivosti. telesne i u m n e . u stvari. pojačivač. Isto tako k a d a je ruka. Ali. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. imati predstavu noge. dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. Slični faktori operišu u svesti — naime. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. odgovara sličnom faktoru u svesti. telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju. Među­ tim. što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18» 275 . j a k a svetlost otkriva više nego slaba. to smo toga svesniji. Sem toga. moguće je na­ praviti takvo poređenje. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja.me pod nazivom mišljenja. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. boljim u k u ­ som — drugim recima. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem. Osoba sa jasnijim viđenjem. e k r a n svetli i pokazuje sliku. preciznijim čulom sluha. ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. Mogu. na primer. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života. j e r u procesu opažanja novog. Takvo stanje je krajnje bolno. K a d a se na taj način izrazi. k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest. mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274 denja. u k o m slučaju može peckati i vibrirati. ako je svest funkcija. oštrom osetljivošću za mirise. energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest. Najzad. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima. pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. To odražava kvalitet njihove svesti. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. gle­ dati svoju nogu. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti.

što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad. ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. Vrlo malo dete ne oseća bes.gije u telu. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. Sledeći nivo svesti. plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom. k a d a smo budni.). periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. 277 PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI PODIZANJE NIVOA SVESTI 276 . što malo dete ne može opaziti. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. D r u g i m recima. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. koji. kako sam to ranije opisao. svesni smo. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju. na primer. Ono plače. uključuje opažanja specifičnih emocija. beba koja plače za majkom. međutim. Dete ima veću svest o telu nego odrasli. A k o su naše reakcije spontane. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti. dok se druga kreće ka nediferencijaciji. P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. ona ne oseća gubitak. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti. čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. pri­ rodom i kosmosom. tugu. podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva. ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. nevoljne i spontane akcije. Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a . neudobnost itd. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka. U snu. s t r a h ili sreću. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti. senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. sa razlivanjem granica samstva tako da. po mom mišljenju. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila. ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. Znači. k a d a je naboj povučen sa površine tela. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem. Ti procesi su ritmičko disanje. v i b r a t o m o stanje muskulature. nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. Bes. što je samo kristalizacija svesti. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. iznos pažnje ili svesti pada na nulu. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog.

Oni lako komuniciraju svoje misli. kao cvetajući pu­ poljak. Doduše. koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. svesna je svoje aktivne uloge. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane. već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. K a k o se taj svet povećava. Ali. t a k o da se promena ne može lako opažati. individue) postaje definisaniji. čovek može misliti o svome mišljenju. Slično. To nije isto što i biti svestan sebe. što je k r a j ­ nje zastrašujuće. ili varati ". pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija. b a v e se gimnastikom ili plesom. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama. kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja. ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave. ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. ona se ne proširuje. Mnogi ljudi. Važan izbor je da li reći istinu. da bi po­ pravili stas). Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest. Me­ đutim. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje. Svest telom je na suprotnom polu. a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. nije za­ vedena „carevim novim odelom". Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija. Osoba je i subjekt i objekt. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom. korišćenjem jezika i reči. senzacije i telesne procese. 80 šira i obimnija.. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život. m a d a suprotan slučaj nije redak. ranju ega. m o r a m o priznati 279 diskutuje se uloga varanja u formi­ 278 . izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. 6 Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. Da bih prikazao tu razliku. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje. op. mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom. tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega. Pleasure. posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci.Svesnost se odmotava postepeno. Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. imaju pretežno svest glavom. niti r e a guju na njih. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou. b a r za n e k e od nas. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja. taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. postaje Lowen. već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. Da kažem prostije. a ne kao p r a v o samstvo. Radeći to. cit. već da misle svoj p u t kroz život. a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. na primer. ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. što oni i jesu. stva­ rajući samosvest. ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo. siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. Ipak. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. Govore o osećanjima. ali ih ne osećaju. Oni žive u svojim glavama.

280 281 . A pošto je svest u m a čisto svetio. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e . Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog. str. Tako. Vintage Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim. Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos. ne možemo postati svesni akcije bubrega. oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima.da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. 01 Pošto se to ne može postići. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. 1955). možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. K a m i naziva svet „ap­ surdnim". Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno. koje svetlost svesti glave ne može obasjati. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. dok je svest naša slava. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus. dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Ali. Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno. nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. ona se plaši m r a k a . Books. već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. 14. i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. K a d a bismo sve uklju­ čili. The Myth oj Sisyphus (New York. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a . sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . Bioenergetika to radi drugačije. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara. svest telom ima. Ali. sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. Na nivou svesti glavom. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide. sa p r v i m pokretom. koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti.

Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor. Ali. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta. na. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila. bez obzira na nepouz­ danost. ekonomski ili energetski. Ljudi n a m e r n o lažu. Reči su supstitut za akciju. bez jakih emocija ili energetskog naboja. ne može se lagati na telesnom nivou. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči. j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. kao da samo izgovaranje menja stvari. Reči i povišavanje svesti Rajh je 1949. povremeno vrlo potreban i vredan. Naravno. dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. p r e m a tome. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda.šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa. Ali. Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. k a k o i zašto" svojih problema. a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni. ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. m a d a se i to dešava. ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju. a ne doživljavanje na licu mesta. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta. često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest. bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. ona može uticati na svest telom. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. To je bio efikasan uvid. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja. problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči. ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno.vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. kako i zašto". godine promenio ime terapije koju je radio. To ne mora biti n a m e r n o laganje. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. one sažimaju i umanjuju život. zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. Ljudi često kažu „dobro se osećam". 283 . Analitički rečeno. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu. tužni ili utučeni. pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. Mis­ lim da to čak ide i dalje. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Nije dovoljno znati. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. Ali. čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta. Razum­ ljivo je. To se dešavalo u ranim godinama psiho282 analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. k a k o i zašto. ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju.

Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . ali je svesna istorija njenog života u recima. uzbudljivo je. reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest.. Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. Mislim da smo svi svesni te činjenice. radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. i m a ­ ju objektivan kvalitet. jer su reči bez njih prazne. K a d a se to desi. Izgovarajući. Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu. m e đ u t i m . on bi se mogao sećati. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. „Lep si". Ali. One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. Znajući to. samo doživljavanje nije dovoljno. Ali za mnoge ljude.Reči su veliko skladište iskustva. jer čak i kada bih ja zaboravio. one dobijaju ob­ jektivnu realnost. Ali. To je samo j e d a n primer. Osećanja i doživljavanja su važni. Ako to radi. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim. Doživeo sam osećanje kao da sam dete. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. P r e m a tome. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . m e đ u t i m . Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. One takođe traju. Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. ali sam govorio recima odraslog. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao. Osećanja su subjektivna: reči. Rajha. A svaki govor uvek prati r a d na telu. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj. a druga čuti priznanje izraženo recima. da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj. p o ­ sebno za decu. J e d n o m 285 . Kao što mogu nekoga. da povrede. Ponekad. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda. reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. Reči pohvale znače duboko priznavanje. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. „Drag si m i " . U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". to će se prevesti u reči koje će zamisliti. a još više k a d a se reći izgovore. Izgovorivši to. neće imati ni reči da ih opiše. k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. A k o postoje sećanja. I slično. izgovarati ili pisati. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje. U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči. poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. ne m o r a da 284 proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene.

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«

291

sa leve noge na desnu i opet nazad. i možemo maglovito osećati jedin­ stvo. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. miš­ ljenja ili osećanja. To r a đ a mis­ tičan stav. telom ne samo da Svest su u 293 .može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. pokreti ne bi bili mogući. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. Misterije su suština ljud292 NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest se oseti jedinstvo. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. kao severni i južni pol magneta. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. ne na vodi. ili ravnoteža pokreta. ili na telesnim procesima iza percep­ cije. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. Naši spiritualni umovi. svesniji su tog jedinstva nego drugi. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. najzad. Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao. Covek bi skakao. već prelazna zona. ili se b a r ja n a d a m da neće. od svesti dana do nesvesti spavanja. a ne hodao. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. To ne radimo svesno. k a o deo vode. Čudno je da nas vatra ne uništava. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. od udi­ sanja do izdisanja. niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. To je mehanicistički stav. ako s m e m da upotrebim taj izraz. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja. nećemo daleko stići. ali. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti. svesti glave i svesti tela. Ali. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost. od širenja do sakupljanja. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme. j e r da jeste. pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid. ravnoteža nije statičan fenomen. A život je paradoks. smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi. Sa tačke gledišta svesti. slutiti odnose. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. To je v a t r a koja gori u vodi. To je ono što mi radimo vežbom padanja. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene. imati dve noge — ili polamost. + skog bića. poštovanja p r e m a samom životu. kao vatra ulja. Mistici. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. čija se svest lakše proširuje preko tog predela.

Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. i opet nazad. Ali. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. ako se osoba usmeri na svoje telo. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. osoba „zna" i oseća jedinstvo života. proširujući granice sebe. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano. K a d a se to desi. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj. poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. Ako se čovek previše usmeri na publiku. Dakle. Sa tačke gledišta svesti.k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici. može izgubiti k o n t a k t sa sobom. pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Ali. Međutim. gde mu je mesto i onim što ima da kaže. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo. To su ekstatički doživljaji. m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime. To je princip koji je u osnovi alternatora. bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295 . tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. Naravno. u u m e r e n o m ritmu. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad. 294 Taj pojam mogu ilustrovati. Bioenergetika radi na toj osnovi. da ih osećam i da govorim sa njima. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. Ali. Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. onim što on jeste. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno. da nema figure bez polja u k o m e ona postoji. taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo. pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. A k o prihvatimo dvojnost svesti. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo. a k o je p r a v a ekstaza. to je nemoguće. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a . već živi organizam. susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. K a d a se usmerimo na mišljenje. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. k a o što ja r a d i m kada pišem. m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. Ipak. postaje svesna da ima sopstveni život. To je normalno. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me. Da bismo to uradili. uglavnom reagujemo dvojnom svešću. da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme.. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. on shvata da ima svoj sopstveni u m . čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo. čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. Držeći predavanja. Ali.

Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima. Ali. konflikt ne nestaje. Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. o principima koji su svesno odabrani. j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. On samo nestaje iz vidokruga. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu. ne ovog tipa koji sam opisao. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš. Pošto do posledica nije došlo. — Princip Na nivou principa. ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način. ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam.u osećanja koja su motivisala. m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. Mi možemo. Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen. — Senzacija 2. mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. Svi terapeuti se bave konfliktima. 297 . Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. — Emocija 4. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana. k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. možemo govoriti o principu. u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " . jer postavlja granice i određuje reakcije. To je nesrećan razvoj. U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. hoću da se častim u k u s n i m kolačićima. j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. U stvari. bilo da je to dobro ili loše. misao. naravno. Hoću da k u p i m veću jahtu. Međutim. već sličnim. odakle ta predvidljivost? Drugim recima. ega i tela. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline. na­ ravno. Govorim. u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. ona nije uvek imala takvo znače­ nje. što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­ 296 naša na tipičan ili predvidljiv način. spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom. misao je povezana sa telesnim reakcijama. može imati k a r a k t e r ? P r e svega. Ali. nazivamo ih emocijama. mišljenje i osećanje su u konfliktu. proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. Predvidljivost takođe znači zavisnost. On se fizički doživljava k a o strah. m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . — Osećanje 3. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . k a k o čovek koji je relativno zdrav. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. Među­ tim. ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit. „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline. Ili. neretko. Redosled razvoja je sledeći: 1. već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah. p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest. m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje.

U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. rekao je. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. jer. gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. on je sada znao šta gubi koristeći droge. opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . S v a k a ge299 . nije za njega. Ali. koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja. j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u . izuzev pod neuobičajenim okolnostima. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha. To je bio njegov prvi stav u obliku principa. što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. Sva deca ponekad lažu. bez njih. će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. već i srcem. ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. Ali. n a m e t a n j e neke spoljašnje sile. da celokupno ponašanje kontroliše logički. Postaje lako ići do ekstrema. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje. istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. Dobit je osećanje moći i kontrole. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . Principi pospešuju u r e đ e n život. a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. t a k o da su oba u harmoniji. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. sto je podjednako apsurdno. već ubeđenja. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga. U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298 ekstremnoj rigidnosti. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. ali odluka. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom. a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. A k o je veća šteta nego korist. čovek treba da ima izbor između istine i laži. on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja. integraciju mišljenja i osećanja. p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem". bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. dete će znati da laganje. Na kraju. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama. Vremenom. i sa daljim iskustvom. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi.J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. u b e đen sam. zbog kompulzivnosti. Ali. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima. Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. ih. m a d a nije bio žrtva heroina. da bi se došlo do tog ubeđenja. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi.. ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti. ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. Dalje. ili izbegavanje kažnjavanja.

čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. pošto je ljud­ ska priroda ista. genitalije i noge. Ali. ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo.O! Ali to nije moje". Istinoljubivost je j e d a n princip. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase.neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. da bi olakšala njen put kroz život. Rajh je bio čovek od principa. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja. n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. Ali. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. m a d a su neki blizu da to postanu. jer se osoba oseća povezano. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. u Klubu Mediterane. Pisao s a m 1944. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost. nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. ako ne možeš da kažeš istinu. Kada je u pitanju preživljavanje. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom. Diskutujući o tome sa mnom. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. Covek se mogao ne slagati sa tim principima. Bioenergetski. ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina. već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. Ali. Videći njen pokret. .. Covek je kreativan mislilac 301 . Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. one bi brzo bile odbačene. m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. to je lična uverenost i nikome je ne nameće. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. srce. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar. prosto. koja je neosporna. Moralni principi nisu apsolutni. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . čovek reče. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. Ali. siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti. jedinstveno 300 i celovito. ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. Principi nisu tehnika preživljavanja. a k o je n a m e t n u t a od većine. prin­ cipi su irelevantni. ali ne može kontrolisati većinu. Slično. Rajh je r e k a o : „Loven. princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji. bez obzira na činjenice koje govore suprotno. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. P r e nego što govorimo o principi­ ma. nemoj uopšte da govo­ riš". K a d a su se našli. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e . ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Ali.

pražnjenje. to se ne završava na telu. Ali. on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena. proticanje i pokret V i ste vaše telo Um. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. Ali.i osećajna životinja — i. duh i duša Život tela: bioenergetska vežba III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori 302 9 9 19 28 37 37 44 51 58 69 69 74 83 89 8a l u U MW 115 H5 1 2 1 1 2 9 130 1 3 0 1 3 0 1 3 1 1 3 2 I 3 3 1 3 4 1 3 4 1 3 4 135 I 136 3 5 303 . čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. a to n i j e lak cilj. 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija. reč m o r a doći iz srca. SADRŽAJ I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam.

Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika. Beograd. Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter 137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290 ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit..000 primeraka 1984. 304 . Subotiea Tiraž: 5.Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful