P. 1
POREMECAJI LICNOSTI

POREMECAJI LICNOSTI

|Views: 1,177|Likes:
Published by Selma Fejzović

More info:

Published by: Selma Fejzović on Jun 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/18/2014

pdf

text

original

POREMEĆAJI LIČNOSTI - IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE

-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao I onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psiho-imuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt 2

terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

3

“ Egzistencijalistička škola je. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije. geštalt. nekoliko decenija kasnije. ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni. niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. definišući svoj pristup. To su bile godine protesta. 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Istorijski gledano. Ipak. odbacila svaku ideju o dijagnostici. ali. naravno. smatrajući je depersonalizujućom. bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. ali je malo uticala na istraživanja i praksu. socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. Karl Rodžers je. jednako kao kompletan humanistički pokret. Upravo suprotno. geštalt terapija je. društvenog i političkog. Na sličan način. proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju. antiterapijskom i politički represivnom.UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima. mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer. humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije.” (Klerman. Odbijajući da klasifikujemo i 4 . uključujući i geštalt terapiju. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme.

antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. Da nije tih teoriskih konfrontacija. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. intirzična ili ekstrizična. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. Ipak. da li je post kontakt isto što i povlačenje? Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. moraju da preovladjuju. na primer. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. Naravno. bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili.obeležimo dinamiku naših klijenata. mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. Geštalt terapija. 5 . možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. pitanjem da li defleksija zaista postoji. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt. s jedne strane. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. Ili. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual.

Bez obzira što se potčinjavamo naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. Upravo nasuprot. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. Obezbediti terapeutima kliničke karakteristikama geštalt pristupa kriterijume bazirane na Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. tj. Naš izbor 6 .Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. poremećaje ličnosti. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Ipak. u onim oblastima koje su im bliske. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. tj.

način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II.1989) Za početak. anksiozni 1980-tih. Geštalt terapija predstavlja. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. (Skodol.oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. transformativnoj psihoterapiji. kako to označava I samo njeno ime. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. globalnu perspektivu. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. Dalje. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. 7 .

Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite.U relativno kratkom periodu. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. Zapravo. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva.76.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1.25 do 0. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. Ipak. 8 . U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena. ono što neko smatra histerijom. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. Bez ovih kriterijuma. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija.

hormonalni disbalans. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. u svetlu onoga što nam je poznato. Socijalno učenje. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. a ne na inferentnim. Naravno. 9 . odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima. Osa I bavi se kliničkim simptomima. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. te da im je neophodna praktična potvrda. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza.Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. ali. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. osim organskih mentalnih poremećaja. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička.

pokušaj. geštalt terapija nije monolitna. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. tehničkoj I teorijskoj osnovi. Psihopatologija iz geštalt perspektive Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. mora. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. neki ne.Poglavlje 2. Njihova toplina.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. Na sreću. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. mi se bavimo procesom pitajući se gde. U osnovi. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. 10 . Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja.

pošto je akcija zasnovana na energiji. naši snovi. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Daleko od toga. Na primer. mi smo odano funkcionalno orjentisani. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. U terapiji. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. Ipak. Ipak. nije lako integrisati. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. naši planovi za budućnost. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. kontaktne funkcije dodira i pokreta. onoga što jeste I onoga što će biti. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. 11 . pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. Ipak. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. fenomenološki govoreći. na granici kontakta. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. Ipak. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. Strogo govoreći. Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. dijagnostički govoreći. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne.To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. Uglavnom. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. I opet. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo.

kognitivni I biološki potporni sistem. 12 . Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. akcija. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. mobilizacija. Sistemi podrške su: interpersonalni.Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. projekcija. svesnost. introjekcija. kontakt I povlačenje. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. retrofleksija I defleksija.

geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. 13 . iako to možda nije uvek očigledno. Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. mobilizacije energije. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. povlačenja. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. ili da postoji manjak tranzitivnosti. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. Skica br. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. akcije. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. Pokazuje trenutke povlačenja. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. svesnosti. senzacije. Tokom terapijskog rada. kontakta I iznova. Takodje. Ustvari.DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze.

Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. Za sada. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. Dok to čInim. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. Medjutim. Dok sedim u tišini. često je bivalo primećeno da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. Zapravo. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. iznenada osećam hladnoću na koži. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. postajem energizovan I spreman za akciju. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. I razmišljam da proverim termostat. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. Stoga moram delovati u sredini. odvojena od svih reprezentacija. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. ježim se I diže mi se kosa na glavi. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. poput apstrakcija. Primećujem otvorene prozore. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Još nisam “kontaktirao” objekat iz 14 .Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine.

kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. Za sada. senzacije koje ugrožavaju 15 . ja ću ostvariti trenutak kontakta. Čim sam se pokrenuo. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. mnogo složenijih emocija. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. ali krećem se. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. Kako temperatura raste. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. raste I moje zadovoljstvo. sebe vidimo kao odredjene. u akciji sam. Odredjenije rečeno. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. Delujem I ako je moja akcija ispravna. ipak. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo.sredine koji će obnoviti moj balans. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. Ako. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. lojalne I razumne. Prethodne senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. Ciklus je kompletiran. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. posmatrana iz biološkog ugla gledanja.

oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. Ustvari. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. ili kontakta I povlačenja. Izabiram mesto koje me zanima. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. Medjutim. senzacije I svesnosti. akcije I kontakta. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. mobilizacije I akcije. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. Drugim rečima. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. Dok nastavljam da šetam. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. Na primer. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Zapravo. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost.ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. svesnosti I mobilizacije. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” 16 . Neko može prekidati sebe ili doživljavati slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. možemo. nakon dužeg vremena. I dok temperatura pada. moja želja za pivom se povlači.

Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava. Doživljavam senzaciju novine. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. rad mi je dosadan.Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. Divno Počinjem sa novim poslom. Dobijam poziv od uprave kompanije. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. U isto vreme. Imam posao. Odlažem sve projekte za kasnije. Vreme je za akciju. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. Svesnost o svemu ovome me po malo rastužuje. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. Kolege su mi dosadne Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. Možda previše lak? Istina je. Novi ciklus počinje. 17 . SVESNOST Hladno mi je MOBILIZACIJA ENERGIJE Potpuno sam osetio senzaciju I spreman sam da delujem KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Prethodna dosada vezana za posao je nestala.

Hipnoza. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. a odbacuje toskične. Ona može biti sposobna da svari breskvu. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. 18 . Tako. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja.Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. ustvari je to složen proces. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. postaju modeli adaptacije na kontakt. publicitet. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. Iako projekcija izgleda jednostavno. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. deo okoline. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. Projekcija Ovo je poznatiji proces. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente.

procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu).Naravno. Takodje. namera ili misli koje su suprotne našima. zapravo. dok. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. To može činiti govoreći 19 . Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. humoreske ili hiperbole. praviti šale. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. šalama. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. Da parafraziramo izreku. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. I može da promeni kontakt sa objektom. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. suprotno tome. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. upotrebom nejasnih izraza. U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. U terapiji. preterivati itd. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. mi želimo da on to čini. Anticipacija je projekcija. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. proizvoda mašte ili igre šaha. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana.

ona stiska zube I pesnice. U smislu adaptacije. postoje naravno još I miris I ukus. grupni sportovi. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. prosudjivanja. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. Na primer. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. U terapiji. Dalje. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. u suštini. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima.bez kontakta. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Samoubistvo. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. uzdržava se od plakanja ili jecanja. 20 . refleksije. Sviranje u orkestru. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji.

Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. zapravo.Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. koji. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto 21 . Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. Kod drugih je upravo suprotno. može selektivno gledati. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. Drugi pacijent se žali da se u svakoj vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. Ili. ništa ne percipira. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. u čekaonici. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. čak I ako priča samo polovičnu priču. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. Ili. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. može imati pasivan pogled.

Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. šminkamo. pojava Načini na koji se oblačimo. uverenja… Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. strahove. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. Ipak. 22 . Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. dodir. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. što se više trudimo da ovo rešimo. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. U periodima uzbudjenja. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. agresiji. uredjujemo kosu. sve se više upetljavamo. Gravitacija onemogućava lebdenje. krećemo se. maglovito. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. dok ga drugi koriste neefikasno. zavodjenju ili seksualnosti. naše želje. “definitivno”. oni će ostati potpuno zatvoreni.razumeli. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. dodirujemo ili izbegavamo dodir. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. Ove snage čine naš potporni sistem. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. Može sve pnavljati po dva puta. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. Pokret. ne dovršavati rečenice.

a vazduh potiče iz sredine. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice 23 . Takodje. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. on u početku ne izbegava transfer. disanje je autonomna podrška akciji. Takodje. kada terapeut uspostavlja kontakt. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. Na primer. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. Ipak.Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. stabilno. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. U geštalt terapiji. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. Kognitivni sistem podrške Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. poznanika I intimnih prijatelja.

Bez obzira na sve, neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. Drugim rečima, iako verujete da ste sposobni da nešto učinite, ili, obrnuto, da ste nesposobni za to, vi ste u pravu. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju, već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Za početak, tu je naša koštana struktura. Bez kostiju, bili bi smo “amebasti”. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I, ako ih ignorišu, to čine na račun sopstvenog zdravlja. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Što smo u boljoj kondiciji, manje smo skloni umoru. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno, ako ne napornije od same akcije. I, konačno, postoji respiratorni sistem. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije, sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog, nečujnog glasa. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške, pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena, kao što je nemoguće 24

biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. Pa ipak, neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. Nama je, kao geštalt terapeutima, potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog, emotivnog I bihejvioralnog. Kognitivisti (Murray 1988), izmedju ostalih, takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. Za razliku od geštaltista, oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Mi verujemo da su ponašanje, mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima, obrnut proces je takodje prisutan. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija

Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne, emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. 25

Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. Kompulsivne osobe, na primer, previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. Suprotno možemo pripisati histerijama. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I, dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni, značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo, planiramo, analiziramo ili pamtimo. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti, govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha, radosti, tuge, ljutnje itd. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove), emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Bihevioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. Ili, drugim rečima, bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Ukoliko imam govornu manu, partner može imati teškoća da me razume, što me, zauzvrat, čini nestrpljivim I postidjenim. Ukoliko imam teškoće sa hodom, osećam kao da sam svima teret. Ukoliko sam oštećenog sluha, reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. 26

Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli fenomenološkog iskustva Bihevioralni model Zdrave transakcije Primećujem da me netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. već je. I. malo mi je neprijatno što tako malo reaguješ na ono što govorim. zaboravi na to. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi.) Cenim to što me slušaš. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. Ukoliko očekujemo. (ne-fenomenološki opis. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača. što naravno. ili prići mi. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. (defleksija I projekcija) Kognitivni model Emotivni model 27 . pa ipak. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. mnogo češće. ali nećeš me uplašiti. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Možeš verovati da si silan. poput izbegavajuće osobe. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Patološke transakcije Mogu rećI da me posmatraš arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe.Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja.

tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. posvećujući pažnju mikrokosmosu. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti.Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. drugi se oslanjaju na neaktivnost. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. kontinumom svesnosti. odnos izmedju organizma I sredine. već se ono shvata kao fokus intervencije. Bez obzira na različite stilove I preferencije. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. ili. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. manje ili više graciozno. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. Stoga. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. fokus akcije I indikator promena. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje intervencije. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. 28 . za našu svrhu.To nije ponašanje samo po sebi. Bihevioralni focus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. Ipak. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta.

Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. opskuran govor. a koja pojačavaju svesnost.…geštalt terapeut promoviše iskustveni.Dalje. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. Ipak. Sržne rubrike se. prema tome. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. To su pitanja kao na 29 . Putem ovog učestvujućeopažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. Kognitivni focus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. zavodničko ponašnje. Paradoksalni focus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. ponašanje poput “gazde”. “Šta mislite kako se osećao?” itd. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja.

svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. prosudjeno. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički focus Geštalt radi na granici kontakta. U skladu sa tim. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. upotrebljava svoje funkcije kontakta. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. Dalje.primer: “O čemu sada razmišljaš”. najšire govoreći. To ne znači. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. Prema tome. Ipak. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. ovakva osoba može da u potpunosti. Drugim rečima. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. ono što je zajednička tačka 30 .

Poglavlje 4. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. U stvari.medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. Prilikom pisanja ove knjige. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. dovršenu figuru. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. ja sam učinio upravo to. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. 31 . već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. U medjuvremenu. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize.

Theodore Millon T. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. zadovoljstvo-bol. Obzirom da se spremno manifestuju. Zapravo. Zajedno. Millon (1986) ističe da je u 1915. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. Pozivali smo se takodje. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. na nesreću. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada.Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. aktivno-pasivno. Osoba nebi trebalo da 32 . Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. na radove dva autora. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. Dalje. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. ipak. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Specijalista socijalnog učenja.

Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. Ponovo. Allen J. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Tako. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima.uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. posebno u opisu opštih strategija tretmana. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. u geštalt terminima. Izbegavajuće osobe. razlikovanja izmedju tela I sredine. na primer. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke 33 .

koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. Poglavlje 5. iznalaženju konvrgentnih Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Analiza supervizijskog materijala.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji. . organizovana na osnovama ovog dokumenta. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja.za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. Osim toga. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: 34 . putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: . iako nedovljno sistematizovanog. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. Od 1985 autor je. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi.

16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć.Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? . mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. Kurikulum Tokom trajanja programa. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . Dalje.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Intervju se snima na video traku radi dalje analize. Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji 35 . od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. 8 sekucndarnih skala. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. naravno. Na kraju svega.

dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. Ili. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). Naprimer. kontakt funkcije. 36 . već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. posebno u oblasti teorije polja. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). a druga ne. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. Ispravno govorećI. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. ekscesima. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. Patologiju. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. Jedna se može zaraziti. U ovoj tački. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. s druge strane.služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. oni nisu “bolesti” po sebi. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. Opšti pregled Neuroze. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). druga ne. Kernberg. nedostacima – odeljak II. stoga. slabostima. otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster).

pojavljuju češće od drugih. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. anksioznost itd. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. Dalje. 37 . shizoidno-izbegavajuća. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. naravno. Zapravo. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. Postoje brojni razlozi za to. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. Na psihološkom. na pr. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. Odredjene kombinacije se. posledice mogu da uključe distimiju. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu.

“shizoidan” prisutno Mr. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno 38 . bar teorijski. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. Šizoidni poremećaj ličnosti. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. kao što je to prikazano u tabeli 3. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. Tabela 3. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. VIšestruki model nam. A. B. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti. broji sedam kriterijuma. na primer. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza.Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. na primer. udaljen.

igra je vredna rizika. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. pa ipak. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku 39 . pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. Zbog deskriptivne. već njih sve. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. Ipak. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. Ipak. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. Pa neka bude kako bude. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje.Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. Jasno je da to nije naš cilj. na primer. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog poremećaja. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u.

da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. govorećI iskreno. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji 40 . S jedne strane. to bi. fenomenološke transakcije. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. Klijent. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. stoga. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. takodje olakšava putem referenci. Ipak. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. S druge strane. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. kontaktne funkcije. U opisu svakog poremećaja ćemo. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. slažemo sa ovim upozorenjem. “izbegavajući” itd. I. Iako se mi. pod uticajem Rodžersa. naravno. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototipklijentom. njegove modele otpora I adaptacije.one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. kako je to napred razmotreno. konačno. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. tranfernih tendencija. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. ali.

Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. još gore. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Shizoidna osoba je usamljenik. na kraju krajeva.posebno ozbiljni. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. da klijent nije “podoban” za terapiju. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. 41 . jedno od uporišta geštalt terapije. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. skoro beživotne. medjutim. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Poglavlje 7. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli.

Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. je naravno. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Zapravo. intrizično im nedostaju osećanja. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. svesnost im je slaba.Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. 42 . shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. Povlačenje Povlačenje. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. bez obzira o čemu da je reč. Temperament im je ravan. emocionalno su pasivni. jedva primetne I slabo spontane. Obzirom da preferira da ne oseća. omiljena pozicija. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. o gnevu. radosti ili tugovanju. Iako može biti inteligentan. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način.

Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. Prvo. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik kontakta). I. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. Drugo. To što se ne suprotstavlja. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. paradoksalno. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. 43 . shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. konačno. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou.

I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. “normalni”. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. životnim zadovoljstvima I nedaćama. “prosečni”. na primer. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. Zapravo. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. 44 . manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. istraživački. Uobičajeno. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima.Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. uredu”. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. Njegovi roditelji su bili “dobri”.

verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. U obrnutom smeru gledano. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. Telo shizodinog pacijenta. Aktivan rad na disanju. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). medjutim. čak iako one ne uključuju druge ljude. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. 45 . obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. telesnom položaju. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje.

Teško ga je intelektualno stimulisati. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. on u potpunosti gubi interes. ipak. čim se tema razgovora promeni. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. a po svojoj prirodi nije radoznao. Stoga ima malo energije za promenu. uopšteno govoreći. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. da shizoidni pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. Ukoliko je. a to se često dešava. 46 . on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. Rad na ovoj polarnosti je. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. to otežava terapiju. Imajte na umu. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. njegov intelektualni nivo podprosečan. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe.Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. ona je već izbalansirana time što je nema. što se često dešava. medjutim. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna.

površno gledano. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Sluh Definitvno. ponovo. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Preklapanje. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. Čuje samo fakte. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju. “Moj posao je dobar…itd”. 47 . Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine.Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. Glas mu je prilično monoton.”. Ukoliko je proces previše snažan. žive sličnim životnim stilom. hladnoća. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. “Moje kolege su O. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja.K… itd. Tipično koristi brojne generalizacije. Pokret.”. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji.

1986). Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. već “anksioznost stranca” (Johnson. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. Drugim rečima. Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. a što je karakteristično za shizotipalnog. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. on može funkcionisati prilično dobro. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. Unapredjenje. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. otudjeno I monotono. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. 1987). Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. On je. Preklapanje.U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. posebno ukoliko je dovoljno 48 . Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. Ipak. nove poslovne obaveze. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Osa i Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. Iako su retke. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”.

Naravno. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. Organizacija transfera Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. je naš cilj da promenimo ličnost da konsoliduje svoje sposobnosti sa ljudskim okruženjem na način distancu pre nego da doživljava Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. Druga važna briga je shvatanje toga da li shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo onako kako on to sam želi u cilju nošenja koji mu omogućava da održava bezbednu “iskustvo I rast na granici kontakta”. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. kada se razvije terapijski proces. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. U skladu sa tim. 49 . ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. što je napor koji nije uvek preporučljiv. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. ako ne I moralno diskutabilno. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. Ipak. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”.inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas.

Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. U Odeljku I. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. Da li je to distintkivna psihoza.Ova vrsta rada. Kontra . Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. U svakom slučaju. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna 50 . geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. nežna I vrlo obazriva. Šta god da radili. mora biti spora. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. Ipak. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. naravno.

To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. već preusmeravanje iste. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” 51 . Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao.shizofrenija. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. U suprotnom. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. ova osoba će se retko obratiti terapeutu. važna I predmet zlih ponašanja okoline. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. Sledstveno. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. Svesnost Više nego kod drugih. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. Ukoliko nije na neki način prinudjena. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure.

najčešće ispovrati.I da deluje u skladu sa njima. parafrazirajući Isidora Froma. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. Sve se dobro sažvaće a onda. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. On ne može da prati grupu. Stoga ga je teško relaksirati. Introjekcija Introjekcija je naravno. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. da. 52 . kao na primer u grupnoj terapiji. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. a ako ga ne relaksiramo. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. do odredjene mere. Drugim rečima. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. već da je prigodan ekran za projekcije. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. cinizmu I rigidnosti. antiteza ovom poremećaju. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani.

Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. važan element kontinuiteta selfa. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. Suštinski. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. Paranoidni je.U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. budnost je suprotnost defleksiji. Nesposoban je da prihvati hostilnost. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. pak. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. to je samo parcijalna retrofleksija. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. što je zapravo. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena 53 . toliko budan da svakog vodi u svoj svet. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. Projekcija Cinizam.

Sledstveno. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. 54 . ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. Takodje. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Stoga. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. Radeći na ovoj dimenziji. Ovo. Bez obzira. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. pravu ili zamišljenu. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti.Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Na ovom nivou. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć.

on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. šta mislite?…”Ponovo. napadan. bez osećaja za humor. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. 55 . on se meša. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. ali je zapravo iritirajućI. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. Naravno. zavidan. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost.

ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. a paranoidna napada. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. Preklapanje. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. Osa I Poremećaji delirijuma. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. Preklapanje. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI.Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. Ova. što mu u potpunosti odgovara. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. ranije zvani paranoidni poremećaji. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. 56 .

Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. ali jasno. Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. ukoliko ne I destruktivan. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. napetiji I teži za rad. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. 57 . Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. Tokom susreta. stoga postaje još sumnjičaviji. možda ne greši u potpunosti. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. naravno). On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. Tako terapeut može postati još obazriviji. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. održavajući vezu sa realnošću. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. otvoreno I bez animuziteta.Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. odslikava neke od naših tamnijih strana. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni.

Možda u tome ima nešto. Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. s druge strane. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. Kada se ovo desi. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. Ipak. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. naša je dužnost da makar pokušamo. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. U skladu sa ovom hipotezom. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. Poput shizoidnih. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. misle I ponašaju se. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. Nije lako. 58 . Zapravo. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. Ukoliko. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća.

Takodje. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. ipak. Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. 1989). ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. što je posledica ovakve iskustvene osnove. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. Simbolizojući procesi su teški. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. 59 .Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. Ne samo da je socijalno povučen. Za razliku od shizofrenika. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju.

Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. sutra “izvetri”. Ono što danas razume. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. ukoliko je uopšte ima. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. 60 . Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. Ipak. Njegova interpersonalna mreža odnosa. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge.

poremećen. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. 1985. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak.citirano iz Maxmen-a.Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. 61 . Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. Povremeno. 1986). Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. već zaista može da ga ometa. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje.. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. magično mišljenje. Sklon je magičnom mišljenju.

Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. shizotipalni pacijent je loš “slušač”.Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. tako I opsesivnokompulsivnim poremećajima. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. Nekada govore sami sa sobom. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) 62 . u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. I često je slabo koordinisan. Preklapanje. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. privlače pažnju ili zavode. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. Njihov govor je ponekad teško pratiti. Preklapanje. kako ih drugi vole ili mrze. Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju.

Oni očekuju da ih ljudi. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. Ponovo. Ipak. jednom kada se 63 . ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. oni to čine s mnogo straha. Ukoliko je. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. U inicjalnom kontaktu. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. u najboljem slučaju.Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. sami pridaju smisao svemu. posebno u ranim fazama. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. 1989). najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. kako to neki veruju. Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. teško prate. Uz moguće izuzetke. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. empatija je od najvećeg značaja. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima.

u okviru DSM III. emocionalne ili eratične osobe. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. svi smo mi manje ili više narcistični. u neko vreme. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. Drugim rečima. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. kao Kernberg. Dramatične. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Po Kohutu.terapijski odnos uspostavi. smatraju da je to faza razvojnog procesa. Ovo je problem zbog toga što neki. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika selfcentrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. Bez obzira. Poglavlje 8. zajedno sa graničnim. I “narcističkim ciljevima”. kao na primer Kohut. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. predstavlja patologiju današnjeg doba. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji 64 . to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. dok drugi. Na socijalno-kulturnom nivou. Autori poput Kohut-a. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike.

Drugim rečima. na raspolaganju. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. Ipak. Ukoliko. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. Iz manje veličanstvene perspektive. najviše što može da prepozna je ustvari. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. Na primer. preosetljivosti. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. osećajan. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. tokom svog govora. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. Bez obzira. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama.njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. ona će ih simbolizovati kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. izuzetan kvalitet! 65 . kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. on može da kaže da je previše darežljiv. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja.

Kada su povučeni. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. Ipak. povremeno.Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. One. liče na komercijalnu televiziju. Pod jedan. retka iskustva. 66 . čak ekspanzivan. ali mu ne možete osetiti ukus. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. na neki način. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. ipak. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. Ustvari. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. Ovo su. Naravno. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. Vše od toga.

Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. I ja ću te voleti…”(Johnson. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. lepote I uspeha. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. Preferiraju. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. budi ono što meni treba da ti budeš. kvalitet u odnosu na kvantitet. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za “Ne moj biti to što jesi. 1987) 1 67 . a da joj oni koji je ne vole zavide.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. njena uloga je da bude “fan klub”. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. Ipak. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. ili barem tako kažu.

karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. narcistični pacijent je Fenomenološke transakcije Kognitivni model 68 . Njihova pasivnost nije apatija.kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe. Suprotno od njih. da ne kritikuje. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. Ovo su ljudi koji su morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. Ove osobe nisu indolentne. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti.

mi odmah osetimo da ona njije empatična. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični 69 . Preklapanje. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. stid I osećanje praznine. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. U kontaktu sa njom. Kognitivno ekspanzivan. ona doživljava bes. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. Volite da ih posmatrate. paradoksalno. Kada se to desi. atraktivni a ipak hladni. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. Tokom susreta ona priča o patnjama svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma.Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. ali vas nešto sprečava da ih dodirnete. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano.

Takodje. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog. ima više muškaraca medju Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. Svesnost/kontakt fokus 70 . Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. kada stvari počnu da se popravljaju. potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Stoga nije iznenadjujuće da. Izgubili su posao. ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II. razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. nisu dobili očekivano unapredjenje. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. narcističnima. ovi pacijenti žele da prekinu terapiju.aktivni I fokusirani na druge. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. Osa I Što se tiče ovog odeljka. a žena medju histeričnima. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. lično ili profesionalno. Bez obzira na način koji koristimo. Preklapanje.

ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Inicijalna organizacija transfera 71 . Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija.Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. a posebno da ispolji empatiju. Intrapsihički fokus Klinička. Da bi to bilo moguće. to je onaj self koji nosi osećanja praznine. već posebno I iznad svega. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. panike. simptomskog selfa I istinskog selfa. 1987). Bihevioralni fokus Uprkos svojoj pojavi. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. prema Johnson-u. tj. geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća. lažnog I simptomskog selfa. pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi. on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova. Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. U radu sa narcističnim osobama. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson.

1987). Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju. terapijski odnos ostaje fragilan. U ovom tipu odnosa. na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson. I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. izazivaju našu zavist. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. 1986). terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ipak. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom. mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta. Konačno. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad.Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Čak I kada se to desi. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances. Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od 72 . terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu.

obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. 1989). kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti. koji su pod dejstvom droge ili. Proučavane su dve vrste faktora koji 73 . čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances. granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. prema nekim procenama. Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav. izbegavajući. Na nesreću. što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem. Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer. ovaj istog konceptualnog reda. pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. granični sadrži histerični. Njihov osnovni način odnosa. u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres. način na koji pate opsesivnokompulzivni ili zavisni. 1990). izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego. bilo bi vrlo opasno. oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog. a ne za prolazne kliničke sindrome. Ova dijagnoza.poremećaja ličnosti. recimo. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Prema njegovom shvatanju. Takodje. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. zavisni. u potpunosti.

Konsekventno. gube mnogo od pozadine u tom procesu.dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. u zavisnosti od okolnosi i osobe. dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati 74 . može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. nezreo i konfuzan. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. kako ćemo to diskutovati kasnije. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. Self doživljavaju kao nesiguran. Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. najviše. Preciznije. Kao drugo. Kao prvo. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan.

postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta.Povremeno. neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje.kontaktu. povremeno. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. Na rimer. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. Ipak. ukoliko se oseća neprijatno. Ipak. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija Ponovo. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. 75 . 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta.

76 . intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. Na primer. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. 1986).. dok je interpersonalna mreža podrške muškaraca institucionalnija (posao. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine.Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata.. S druge strane. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. religiozne grupe. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. Uopšteno. itd. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. U stvari. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju.

On se pomera iz stanja normalnosti ka 77 . medjutim na vrlo polarizujući način. sledećeg ne..K.... Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. ipak. sledećeg više ne. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog. Jednog dana za graničnog je terapija dobra.. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. U smislu tretmana. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima.Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate. Jednog dana ste O. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću.

kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. Preklapanje. 1988). U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju. anksionznosti ili euforije. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. Terapeuta će granični 78 . narcističnim. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj.depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. osa II Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. Pokret. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. Preklapanje. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. Funkcije kontakta U periodima stresa.

Ponašaju se detinjasto. Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Tako oni rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. S druge strane. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. impulsivno. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. Kada granični pacijent postane vezan. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". i manipulativno. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. U inicijalnim razgovorima. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). 79 . Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta.alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg.

Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu.Ovaj pristup mora biti podržavajući. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. to će se bolje ponašati. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. (Frances. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. Ipak. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. 1986). a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. 80 . Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta.

Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. Ipak. bez obzira. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. suprotno. ceo pakao sruči na nas. projektivna identifikacija.Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. Zapravo. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. U stvari. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. Značaj ovoga je. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. Može biti potrebno nekoliko susreta nedeljno tokom nekoliko godina. Ukoliko radite sa graničnima. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. 81 . neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri". kako se to neizbežno dešava. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i.

Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. što ima malo veze sa psihologijom. Ipak. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. na individualnom nivou. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. S druge strane. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. Ona to želi i to je sve. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. to je ovo. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. Stoga. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu.80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. ili sa mladim delikventima. bez krivice. a ne refleksija. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. 1986). Mobilizacija 82 . da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći.

To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. 83 . Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. mora da deluje. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. »Oni su gomila idiota«. Na primer. Zapravo. Naravno. Onog trenutka kad nešto poželi. u okviru teorije objektnih odnosa. može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu.Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo.

Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. ali teži da ostane prepunjena. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. Pasivno/aktivno 84 . ona je usamljenik i . agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe.Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. bez obzira na poreklo tog odsustva. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. 1985). a nepoštovanje u odnosu na druge. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Inače.

Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. osa i 85 . Preklapanje. Govor Ja izgleda preuveličano. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Kada je konfrontirana. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. ali ih ne može zaista i osetiti.Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. Preklapanje. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu.

I. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice.Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. Prva je naivnost. 86 . Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. to će i dobiti. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. konačno. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. Možda je tako. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje). Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. naveden u referencama. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reida i drugih.

Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. Ipak. Drugi poremećaji ličnosti. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. kao na primer narcistički i opsesivnokompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. Kontakt 87 . Na primer. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. 1986). izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. teatralne ili impulsivne. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše.

Histerična osoba forsira kontakt. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi, ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Paradoksalno, ona gradi kontakt u formi pažnje, ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu, socijabilnu i šarmantnu, može izgledati kao da introjektuje. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu, osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. Ipak, u većini situacija, nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba, već se pre može govoriti o defleksiji. Projekcija Projekcije histeričnih osoba, pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan, ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. U stvari, ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan, on zaista deflektuje.

88

Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći, histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. Gregarno, socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. Ipak, krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini, u najboljem slučaju, razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim.

Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena, »izgovor«, a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j….. u zdrav mozak«. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen, i pružaće, ponekad neverovatno kreativno, otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. Biološki Tradicionalno, psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja, najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Naravno, ona je takodje i egocentrična, ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Za razliku od narcističke, histerična osoba aktivno traži pažnju. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna.

89

Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih, površnih i kratkotrajnih emocija. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju, mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. Često ima energiziran i melodičan glas. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«, »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer, a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge, i posebno, terapeuta.

90

Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim. moraju da se prorade u ranim fazama terapije. ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom. frustrira njihove potrebe. Ukoliko je terapeut istog pola. ili. 91 . Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola. vidite relevantne odeljke). kako to oni doživljavaju. takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube. Preklapanje. kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. osa i Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja.Preklapanje. teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju. Iznad svega. Njihova glad za uzbudjenjima. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. a kontra njihove okoline koja. osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti.

kao što je to čest slučaj. to mora da čini vrlo obazrivo. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo. Ukoliko se ovako ponašamo. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao 92 . Kasnije. mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom. Ipak. ne. shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. 1987). Geštalt terapeuti uopšteno govoreći. služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. u relaciji. pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. zašto…(Frances.Kada se. terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže. Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. u ranim fazama terapije. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe. vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Ipak. Na nesreću. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća.

a što se. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa. važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji. može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga 93 . on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost.vrednog. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima. verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne. prezirom i kompetitivnošću. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Tokom istraživanja ove teme. geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno. U tom slučaju. dopadljiv ili zdrav. Na primer. prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu.

život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Kao prvo. geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu.navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide. nije toliko senzitivan… Takodje. straha i ljutnje. makar. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Za one koji su manje psihološki orjentisani.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima. Bihevioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je 94 . Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. Život me čini nervoznim. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje. klijent ne samo da nije senzitivan. ili.

Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Za devojke. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. bilo ženskog pola. Ipak. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. Obe rekacije su. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. bilo muškog.posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. naravno kontraproduktivne. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka. kada intimnost postane moguća. Za razliku od malog dečaka. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti majku. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. 95 . Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne.

Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. Plašljive i anksiozne ličnosti Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Opsesivnokompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. U stvari. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. tvrdoglavost i tvrdičluk. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Naime.Poglavlje 9. Kako je preterano posvećena poslu. ovo je sociosintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Iskustveni ciklus 96 .

disciplinovanom. razboritom i lojalnom self imidžu. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. kao što je često slučaj. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša.Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. na primer. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Međutim. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. Ceni lojalnost i disciplinu. Opsesivno-kompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. to ne mora da bude tako 97 . Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. naročito ako je depresivan. Ipak. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. U terapeutskoj situaciji. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji.

Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. s druge strane. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. ovo 98 .očigledno. itd ”. U ovom ambivalentnija. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. neorganizovani. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. subjektivni. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. Ako. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. Introjekcija slučaju njegova veza sa autoritetom postaće Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. Opsesivnokompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. U terapiji. u nepredvidljivo. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. emocionalni. Ipak.

Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu.nije lako izvesti. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. Funkcije kontakta Spoljašnjost 99 . on ne zna sasvim čija pravila sledi. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. Njemu nedostaje imaginacija.

One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. U stvari. Pokret. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Preklapanje. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Nemate želje da ga dodirujete. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu.Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. Preklapanje. kruti i pravilni. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. on često shvata metafore bukvalno. 100 . On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. Njegovom dodiru nedostaje toplina. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni.

geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. Taensferna organizacija Od samog početka. S druge strane. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. postepeno jačanje energije. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivnokompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara.Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. Pažljivo. da bi razumeo ovakvog pacijenta. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. Čovek ponekad oseća da mora. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. Takođe. i ovo je ključna odlika. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. 101 .

nemojte da idete sa ovim predaleko. 102 . vodili ljubav.” U svakom slučaju. čuvajte se “treba”-ova. S druge strane. vrlo je teško doći do njihovih afekata. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. 1988). Opsesivno-kompulzivni pacijent je osoba koja. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. naročito u fazi indukcije. opsesivnokompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. itd. kako je citirano u Murray. Život je nepredvidljiv. Prema Forgus i Shulman (1979. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. 1988). i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize.Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. šta su mislili baš pre seanse. nemajući smisao za humor. Ipak. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama.

U fazi indukcije. jednom kada stignete ispod te površine. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. Dobijajući ovo. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. bar donekle. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. Inače. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji.Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. kao geštalt terapeuti. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti. međutim. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. opsesivno preokupirani detaljima. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. zahteva da budemo. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za 103 . Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. ako se na pravi način ne odvije do kraja. proključalim. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže.

Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti.njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. Kontakt 104 . Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivno-agresivni tip. Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Gnev i zavisnost su srž problema. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I.

Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. dok sledi terapeutove “instrukcije”. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. navodno zevajući i protežući se u isti mah. ovo nije sasvim pogrešno. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. ali…”. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija.Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. što je bazična odlika kontakta. međutim. Ipak. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. Retrofleksija 105 . Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. Ova vidljiva pasivnost. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. “To bih veoma želeo ali…”. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. U grupi umeju da se namrgode i povuku.

ali…”. i t. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. zahteva mnogo energije. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. seanse itd). Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. sastanke. zašto je zaboravio na sastanak. Fenomenološka transakcija Kognitivni način 106 .Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju.) tako i u terapiji (pitanja. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio.d. eksperimente. svoju čekovnu knjižicu. Ići kroz život i govoriti “Da. kako u svojim životima (rođendane. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. Ko je ljut?…Ko je nepravičan? … Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti.

Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. Njegov kognitivni model sadrži negativnost.Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. “Zaboravio sam pitanje…”. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. ali…”. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. 1988). On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. Pokret. “Ali zar niste upravo rekli?…”. “Ne razumem šta to znači…”. terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. 107 . dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. cinizam i skeptičnost. Preklapanje. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju.

Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. ja sam to već probao…”. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivnoagresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. najpronicljivijeg terapeuta. 108 . ja sam to već rekao. 1988). Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. itd. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja. zaborave svoju čekovnu knjižicu. zakasne.

Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije.Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. itd. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. 109 . Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti.

Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni.. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. ali me nemoj lišiti moje slobode. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi.. Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća.1988). Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore. Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi 110 . Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. terapija nikada neće proći indukcionu etapu.

na primer. Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. on mrmlja i muca. Ovo su vrlo stidljivi ljudi. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. Na poslu zaostaju. oklevajući i strašljiv način. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. Ako. 111 . gleda u stranu i crveni. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. nasuprot ovome.. on ipak pita gde je kupatilo.Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije.. On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. Međutim. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. 1986). podsmeha i poniženja. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje.

On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. Ipak. on čak može da bude blago paranoičan. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta. u njegovim očima. Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd.Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. može da izgleda da intorjektuje. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. Sistemi podrške Interpersonalni 112 uznemirujuće i . Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu.

Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. on to doživljava kao odbijanje. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture".Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. 1989). Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja. 113 . On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme.

Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. “Ljudi ovo. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. itd. On se koleba između potrebe za ljubavlju. svet ono. Njemu je takođe teško da kaže ne. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. straha od odbijanja i teških osećanja. strah od odbijanja. Preklapanje. Preklapanje. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. Pokret. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. tugu i ljutnju.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Osa I 114 . Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. nemoj toliko da brineš“. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. itd ”. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. kao što je često slučaj.

Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. Kada je to tako. Posle izvesnog vremena. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. ovi pacijenti će početi da se otvaraju.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. oni obično postaju vrlo saradljivi. u osvrtu na seansu. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. Ipak.Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. Ako 115 . Kako god da se terapeut ponaša. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. počinje da oseća da sada kada se otvorio. U stvari. pacijent odlazi kući i. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. U fazi indukcije. Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. 1988). događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata.

iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. oni se nje drže kao da je život u pitanju. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. Šta više. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. 116 . toliko imaju problema da iz nje izađu. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Bihevioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. Šta god da je sadržaj seanse. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. kreativni i razigrani. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju.

Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. 1988). terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. Verovatno je (i poželjno je. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja". Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. mi se izlažemo 117 . Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. U suprotnom. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju.U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva.

Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same.opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Međutim. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. Drugi terapeuti. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do 118 . Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. DSM III – R je proširio kriterijume. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. Oni imaju teškoću da započnu nešto. Zato senzacije. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih.

Ako osoba takođe ima i neke pasivno-agresivne crte. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. Intorjekcija 119 . Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. Sve ostale akcije. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. sprovode se sa izvesnom protočnošću.gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. kontakt. naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. proizvodi anksioznost. pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. ona mora da ima neki drugi način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku.

Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da. jačine i odgovornosti. ona je tako snažna. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. »On. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji. itd«.Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. slabo ih koristi.d. ove osobe su sklone da mozgaju. misli da. Biološki 120 . »Misliti znači biti«. »preživaju« za vreme stresa. tako sposobna da vlada situacijom. i umesto produktivnih kognitivnih procesa.«. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. i t. Rečima Dekarta.

1988). Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi.Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka 121 . Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta.

izglađivanju sukoba. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Pokret, dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Preklapanje, Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Kada se radi o ovome, izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti, i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Međutim, uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine, povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Preklapanje, Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti, naročito agorafobiji. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni, posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti, čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. Jednom kada

122

nestane njihova početna anksioznost, oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer, 1989). Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. Oni dobro reaguju na ispitivanje, pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima, sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Oni često, u stvari, žele da terapeut popuni nastalu prazninu. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju.

Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. Preciznije rečeno, budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Kada ih pitate šta osećaju i misle, oni će često tragati za "pravim" odgovorom. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. U početku, objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom, sigurnošću i naklonošću. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija

123

odložena. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti, terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju, dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. Porodična i bračna terapija Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti, više od većine ostalih, obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. Kada se radi o ovome, ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata, opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. Ipak, većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice, preteranog zaštićivanja i odbacivanja. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja, što predstavlja njegov ili njen impas.

124

I na kraju. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. drugi na 200. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. ČETVRTI DEO: OD ZNANJA DO PRAKSE Poglavlje 10. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. u igru će biti uvedene druge teme. Koristeći primer imunog sistema. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših 125 . zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. U stvari. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. Isto važi i za krvni pritisak. Poremećaji ličnosti u kliničkoj praksi Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. Neki ga određuju na 240. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima.Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja.

zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. TABELA 4. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni STIL Usamljen Originalni. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. 126 . čak i kao zdrave individue. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. Nema razlike ni na psihološkom nivou. mi. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog.klijenata završava svoju terapiju pre vremena. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. Naprotiv. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. Srećom.

ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti".Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. Ova osoba ima raznolika interesovanja. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. Ipak. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE 127 . Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju.

kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. Pored toga. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije.. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa.. uključujući i posao. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. Poglavlje 11. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. Naravno. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. Fenomenologija u kliničkoj proceni Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. Naravno. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja. privržen). mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. mi ipak interpretiramo. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. posle desete seanse sa istim klijentom. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke. porodične odnose. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. Dakle. kako 128 .Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. Ona često sebe povređuje. Različito od naših kolega analitičara. NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. Ipak. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces.

Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas.Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne. buljave oči) .Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? . Govor . jak. zasvođene obrve. koje emocije na taj način izgleda da izražava? . slab.Kako se osećam u vezi ovog glas.Šta osećam u vezi ovog glasa? . jednoličan. koje emocije on najviše izražava? .Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda. gledanje . Slušanje .Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t.obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata.Opis glasa (promukao.Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? 129 . mek) . sitne.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči.d. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta.

Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua .Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) .Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? .d.Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška . funkcije kontakta u budućoj podršci)? . spavanje.Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Kako sedi? .Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? . Pokret. plovi kroz njega.Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? 130 . Izgled .Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor.Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe. i t.Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? . disanje. gubi se u njemu?) .Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? . zabava.Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.)? . hrana.Dodir. alkohol i droge.Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? .Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? .

retrofleksija.d. ponos i t.Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na 131 . projekcija. šta dobijam? . čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije. kontakt. i na kraju. bira da ne gleda u mene.. izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup. razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? .)? .Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? . Protokol za prvi intervju Pročitavši prethodna poglavlja.Ako bih se osećao bliskim toj osobi. dosada. demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja Poglavlje 12.. povlačenje i t.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija.d.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? .d. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t. defleksija)? . uzbuđenje.Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? .)? . introjekcija. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr. Problematika inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti. Ipak.

Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. mi moramo da izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Ipak. Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua.. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici.. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. ako im damo odgovarajuću pažnju. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti.sakupljanje relevantnih informacija. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Iskustveni ciklus 132 . Međutim. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa.

Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt, takav kao što su defleksija i retrofleksija, obično se manifestuju u njegovom glasu. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. Pokret, dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. Što se više navikavamo na klijenta, postajemo manje svesni ovih procesa. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. Pošto smo mi ovoga svesni, posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. TOKOM INICIJALNOG INTERVJUA Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt, odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. "Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe. Prijateljska – seksualna - porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe, pitajte ga da ih opiše. U većini slučajeva, on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta.

133

Da li klijent izgleda oštro, sumnjičavo, osetljivo, dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku, klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv, histrionični – zavodljiv, paranoidni – sumnjičav, opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen, zavisni – potčinjen i t.d. Budite svesni flerta, hladnoće, sumnje i t.d. Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. Neki otvoreno kažu: "...Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". Ili: "...Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost", Poglavlje 9, Deo 1, videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu, dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija, kognitivni način", "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su transakcija, emotivni naačin".) pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka

134

Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. Ako je naša reakcija neuobičajena, ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Jasno, ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti, naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije").

IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju, mi organizujemo svoje impresije, hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. Sa većinom klijenata terapeut mora, na ovaj ili onaj način, da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua), treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda... Izolovano, zato što reaguje hladno, sumnjičavo ili čudno, što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni, šizotipalni ili paranoidni. Dominirajuće, zato što izgleda teatralno ili egocentrično, što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički, histrionični, granični slučaj ili antisocijalni. Zaplašeno i anksiozno, potčinjeno, stidljivo ili uzdržano, što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući, pasivno-agresivni ili zavisni. 135

Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. Nastavak inicijalnih utisaka Konstatovati da je odnosni model koji kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. DRUGI INTERVJU 136 klijent uspostavlja sa nama. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. . U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua.Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu.

važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. Dovršavanje I na kraju. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja.Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa. Dijagnoze se identifikuju. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Kao primer procesa u akciji. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. ako je potrebno. Ipak. 137 . Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. njegove procese zaključivanja. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". Klinički sindromi. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. ako nije privremena. mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. Neke dijagnoze se isključuju. terapeutove fenomenološke opservacije. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti.

Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično obučena. Govori monotonim glasom. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu.Tabela 5. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE Pre inicijalnog intervjua OPERACIJE Opservacija predkontakta OPAŽANJA Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. Ona ne gleda u terapeuta. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? 138 . ničim drugim se ne raspoznaje.

Okidajući potencijal intervjua – Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav.. ne stvarno. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. ne. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja".. Mislim... Ja imam osećaj 139 .Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač odgovor. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?.. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške. ljudima koji nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno.Mi se ne poznajemo dobro. Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua kao okidač Da. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Tako je. Ali ne i sada. Klijent ne pokazuje čudno ponašanje..

Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo Između inicijalnog i drugog intervjua Klijenta brine ono što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? 140 ..da me razumete. (Osmehuje se) A vi. da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba. Mada kada ja nekoga volim. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. Ja jednostavno brinem ni zbog čega. Ona je i anksiozna i stidljiva.. ali to je kao da se osećam smešno pored druge osobe. Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške vi Dakle to je dobro. Možda...

mi ne možemo potpuno da odbacimo šizoidni poremećaj ličnosti. Uspostavljanje ključnih elemenata diferencijalne dijagnoze 141 . Izgleda da ova osoba ima neke crte ličnosti koje ozbiljno oslabljuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. Frances) Nivo 6. U stvari. Ipak. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. Vrlo nizak. Izgleda da je njena samoprocena vrlo niska.Identifikovanje mogućih dijagnoza poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. Privremena procena ozbiljnosti (Opšta procena ličnosti – GAP. Testiranje motivacije za uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima.

Na taj način. Poremećaji psihopatologiji Poremećaji ličnosti su funkcionisanja ličnosti ličnosti: indikatori stožerna i osa u savremenoj celokupnog predikatori Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. psihološku i socijalnu patološku perspektivu. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III. Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku. Poglavlje 13. Po analogiji.Ako je motivacija netaknuta. Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. U stvarnosti. Patologija zato može da bude 142 . proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na biopsiho-socijalnoj perspektivi i. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). Da bi ilustrovao ovaj pristup. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. 1992). Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980.

Kada. 6 1 5 2 4 3 60. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje.. mi znamo dve.viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. t. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. Otsustvo ili minimalni simptomi. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). 80. Superiorno funkcionisanje.. u ovom susretu. slabostima.. na biološkom nivou. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. sa svom njegovom snagom. preimućstvom i manjkavostima (Ose II. 143 70. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore. pojave se klinički sindromi (Osa I). Neki umereni simptomi. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. u zavisnosti od modela.. . da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. IV i V.. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici.d. ili EGP nivoima i Osama I. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan. III i IV u DSM).. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti Klinički ishod Globalna procena (GAP) funkcionisanja 90-100. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi..j. Osim toga. faktora stresa i reakcije osobe. težine kliničkog sindroma. ili kombinaciji ovih faktora.. ili grešakama u proceni kliničara. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samo-regulaciju kroz kontakt. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti.

Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. Drugo. verovatno pod uticajem publikacija o stresu.. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. 7 20. godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema.4 3 5 2 1 6 50. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. 10. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. sami po sebi. Pre svega.. 144 . koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti. za razliku od kliničkih sindroma.. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma. Ipak.. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. Depue i Monroe su 1986. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta. Dohrenwend i drugi (1987). Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja. 40... Neka oštećenja u testiranju realnosti 30. slično poremećajima raspoloženja. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije.

Zato. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. 1988). zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi.Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. Ipak. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. Uzmimo za primer dve osobe. Suprotno ovome. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. Prvo. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. 145 . obe sa zavisnom ličnošću. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. Ipak.

Tabela 6. do 3 puta Nedeljne 50 nedeljno po minutne seanse. depresiju. 2 Pomoć u tranziciji. Moguća medikament ozna potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Dugoročni Nisu naznačeni Psihoterapeutska terapeuts usled intervencija ki ciljevi zadovoljava fokusirana (Osa II) jućeg na funkcionisa pojačavanje nja psihopsihoimunog imunog sistema sistema 146 . vrlo se tiče dobro ili slabo ili jako nivoa superiorno manjkavo funkcioni funkcionisa funkcionisanj sanja nje e ličnosti (GAP) Kratkoročni Intervencija Intervencija na terapeuts fokusirana zavisnosti od ki ciljevi na supstanci (Osa I) adaptaciju. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Smrt supružnika Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanje m Zaključivanje što Nivo 2 ili1. fokusirana Podrška na jaku tugovanju. 30 min. ili vrlo Nivo 6 ili 7.

i što je važnije. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. U većini slučajeva. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. 147 . Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. iskreno rečeno. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije.Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. Na štetu ovog drugog. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja.

Tabela 7. Po njima.. Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samoposmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog 148 . Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog sindroma (više kratkoročni pristup) Sprečiti napade panike Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Učiti kako se živi sa "hroničnim" kliničkim sindromom (više dugoročni pristup) Organski mentalni poremećaj Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psiho-imuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 4-5-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma. psihotična dekompenzacija). pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost. nije idealan kandidat za nedirektivnu terapiju zasnovanu na uvidu. Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem.

Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a 149 .svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4. II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma.pristupa. Slika 4: Odnos urgentnost . on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu.

suvo grlo i zamućen vid. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. kod kuće. Kvadrat I Gospođa A. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. Bio je ubeđen da umire. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. On je trgovački putnik. osim neznatnog povećanja pritiska. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. drhtanje. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. teškoće sa disanjem. Ton njenog glasa. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti.klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. vlažne šake. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. Ima 39 godina i živi sama. Pati od nesanice. 150 . Kvadrat II Gospodin B. međutim. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu.. pomislio je da je doživeo infarkt. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. Kako mu je na poslu. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. Sledi par primera različitih situacija. preporučio joj je da poseti psihologa. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Imao je sve simptome..

Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. Da li ga nešto uznemirava na poslu. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. kod kuće? Moj Bože. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome 151 . je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. Osim mogućeg umora od posla. Kvadrat III Gospođa C.. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. koja je umrla pre 5 godina. navodi je da užasno paniči. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. zakazala je susret sa psihoterapeutom. omršavela i osušena. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani. S druge strane. Ništa. Kvadrat IV Gospodin D.. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4.Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". Pacijentkinja je vrlo ambivalentna.

On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. pasivnoagresivne crte GAP Nivo 5 Nivo 5 Osa I Atipična Napadi somatizacija panike depresivnog poremećaja Osa IV Četvrti Nedovoljno raskid. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa.svesnost varijablama G. Da bi razmrsio ovaj problem. zavisne crte G-đa C. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji.će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. moramo da 152 . III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD G. informacija delimično odgovoran za odustajanje od materinstva Osa III NIL Hipertenzija Urgentnost Ne Da Svesnost Ne Ne G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana ozbiljna bolest Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Rak dojke Da Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. B II Kvadrat Osa II Opsesivnokompulzivni PD. S druge strane.

gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. terapija odvija tokom 153 . terapeut ima znatnu moć. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali.priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). međutim. Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. Ako se. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. Obrnuto. Što je situacija urgentnija. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. što je situacija manje urgentna.

Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Bivajući svesni ovih odnosa. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. Jednom kada se stabilizuje. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. sposobna za introspekciju. Iako je g-đa C. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. gospodin B. Na primer.dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. NLP ili psihoanalizu. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma.muku. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. Takođe. 154 . verovatno uz pomoć medikamenata. posebno agorafobiji. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. geštalt terapiju. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. Navešćemo primer.

Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste. 155 . Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom.. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga. afektivno-racionalna i t. psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj. Kao deo svog razvoja. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme. kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Ljudi su ti koji nas konsultuju. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu. nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije.U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve. praktičar bira orijentaciu. znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom.d. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. klajnijanska analiza. većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. artikulisanu i čvrstu podršku. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. kratka terapija.

Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. 1987). On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa 156 . treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte. stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman. Ipak. radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa.Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. kada je za to sposoban. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju.

uključujući i onu koju on sam primenjuje. ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge. Tražila je da se završi rasprava o dužini tretmana. daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije.različitim tipovima intervencije. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima. Lečenje poremećaja ličnosti Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade. u tretmanu depresije. Poglavlje 14. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju. svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja. koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. sa velikim 157 . važnosti transfera. Konceptu "uvida" mi smo suprotstavili koncept "svesnosti". psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda.

Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta. ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje. precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa.akcentom na iskustveni aspekt. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji. geštalt terapija. Zato. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga. I ponovo. kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. kao što ćemo kasnije videti. međutim. leže u srcu psihopatološke dinamike. kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom. koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti. Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima. raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj. konstituisalo originalnost i moć našeg metoda. koji. od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. od početka. kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok. 158 . u geštalt kulturi. i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine. ciljajući na razvoj ili transformaciju. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava. Na kraju. Zaista. primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je. da se bavimo samim terapijskim odnosom. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Pod uslovom.

Od 1984.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali svoje tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. godine primetio 159 . U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje. terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha terapije. Konačno. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. Onda ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijskog odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja.Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. 1991. U stvari tek od 1984. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Varijable vezane za klijenta. Rinaldi je 1987.uopšteno posmatrano.

ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog selfkoncepta i klijentovog self-koncepta. McCallum i dr. 160 . Saari (1986). takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. Kao što ćemo kasnije videti. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. to klijent manje napreduje. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. Shodno tome.OTR). polazeći iz hermeneutičke perspektive. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. Pored toga.Joyce. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos.da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. Azim. Na kraju. koji omogućava selfu da se razvija. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. za Piper. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). Za Kahn (1987). empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. Da ponovimo. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. Za Dormaar. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. stvarni odnos je taj.

Na kraju.kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje 161 .više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge .identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II). koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. Za Henry. Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom.prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentalnom poremećaju” (šifra V) . teoretskom konstruktu. centracija i integritet za OTR. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir .antisocijalni poremećaj ličnosti . taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe.jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. isključujući: . terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjekte skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta kada više-osna dijagnoza ukazuje da: . Otuda proističe važnost elemenata koje nazivamo intimnost. U ritualima akreditacije osoba. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta.šizotipalni poremećaj ličnosti .priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) . uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe.Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) . koristeći GAP . Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povezana sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta.klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: .

u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu. U stvari. Uopšteno govoreći. Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. 1987). 1987) Kratkotrajna Nedelje Objektivizacija Adaptacija/ podešavanje Ponašanje kao mera adaptacije Eksplicitno Ojačavanja Odnos pomaže da se promena desi ali igra drugorazrednu ulogu Uzročnost Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu Očekivanja u odnosu na dužinu terapije Pravac terapijskog uticaja Ciljevi terapije Cilj promene Način komuniciranja Poluge promene Uloga terapijskog odnosa Način objašnjavanja postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Dugotrajna Godine Subjektivizacija Transformacija Iskustvo selfa i okruženja Implicitno Povećanje svesnosti Odnos je srž procesa promene: transfer i kontratransfer Namera Stvarnost je ta koja je doživljena. Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. brojne razlike postaju vidljive.T. odnos je terapija. New York. Norton. opažena. Bugental. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental.. i iz egzistencijalno-humanističke i iz geštalt perspektive? 162 . James F. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle.

U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. ali takođe i govori. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. klijenta. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. On je ponekad dirnut i. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut.Pre svega. odgovara. osmehuje. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. ili održava ili prekida kontakt. Pored svog interaktivnog uključivanja. reparacija. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije 163 . obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. frustrira ili gratifikuje klijenta. kreće se. Konačno. ili oseća nežnost. rekognicija. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. On sluša. čak i kada se konfrontira. ne traži da se previše menja. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. ispituje. naravno. da se aktivno uključi. smeje. doživljene stvarnost. Međutim. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. različita od svih ostalih. Jasnije rečeno. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. kao učesnik.

Treći. U stvari. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. manje je razumljiv. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. Bez toga. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. koji se odnosi na hermenautički odnos. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. kontaktom. Drugim rečima. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da 164 .terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. i stoga potencijalno veštačkom. Da bi se transferni odnos uobličio. tri nivoa terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno.

Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. klijenta. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. 1991). Tu. se poštuje. bitan za geštaltiste. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. koji će se razvijati. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. raste i širi se. Ovo je živa hermeneutika. ko može da. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. ovo je plemenit oblik svesnosti. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. Beznačajno i štetno. posmatrača i komentatora.reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži metatumačenje terapeuta i. kako se odnos razvija. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. ono što ga je dovelo do terapeuta. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. Ipak.ti”. bivajući licem u lice sa drugim. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. Šta više. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. vrednost neposrednog iskustva. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. tako uobičajenog kao što može da izgleda. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. i klijentovog procesa. Zaista. ustvari. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. 165 . geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. u ovom odnosu. u situaciji jedan-na-jednog. U ovom smislu. trezveno. Zato. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. dok održava stav budne svesnosti. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost.

Podjednako dostojanstveni.. On je zdravlje.mora da se govori o onome što je poznato. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. strast za prave nijanse. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. U ciklusu kontakta. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. Iako neophodan za terapeutski proces. upotpunjavanjem. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. ali ne potpuno zdravlje. Inače. nestalnih slika i osećanja. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. u finalnoj analizi. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. stvarni odnos.. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. Prava reč. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. oni vode dijalog. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. 166 . ništa više nego zamoran komentar starog skripta. on nije sam po sebi dovoljan. identifikovana. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. učvršćuje doživljaj u prvi plan. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). Tuga se razlikuje od melanholije. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. Terapeut je osoba koja daje različit primer. a ova od nostalgije. mada različitih kapaciteta i uloga. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih.

zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. Stoga. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. kao i ose dijagnoze. U svakoj dimenziji. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. Pored toga. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. Drugim rečima. fokus i fascinacija. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. u interakciji. Smatramo da. integritet. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije.Razvojna osa odnosa Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za self. U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. Pored toga. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment.superviziju. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). 167 . izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Kontinuumi su intimnost. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. preuzimanje rizika. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije.

Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. 168 . to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir. Neki čak tvrde da je to jedini alat. Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. mentalni poremećaji su "zarazni". Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može.). nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. sluša i govori. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. 1987. paranoidni. U svakom slučaju. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. šizoidna ili zavisna. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. Po svojoj suštini. Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. Iznad svega. Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom.POGLAVLJE 15. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue.

Ipak. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat 169 . on ipak ostaje vrlo uzdržan.Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivnokompulzivnog. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. kao deo svog ličnog razvoja. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane.

Ipak. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma".nezavršenog posla. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. Svestan klijentovih manevara. Za ovaj tip terapeuta. dekodiraju i transformišu simptome. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. On retko misli da je terapija zaista završena. 170 . Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. Ipak. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. U najgorem slučaju. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. svetlu i nivoima svesnosti.

On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. Nasuprot tome. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. 171 . on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti.On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. konvencije i pravila. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. S druge strane. međutim.

terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. on će biti majstor za frustriranje. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. mogućnosti i verovatnoće. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta.Ipak. podržavanih postojanošću i stabilnošću. on drži klijentove ciljeve na umu. S druge 172 . i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. Obdaren veoma kritičkim umom. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna.

on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. Naprotiv. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes. On je vrlo topao. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje.. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. Ipak. 173 . Takođe. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo. On je sposoban da opazi ljutnju. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. kod određenih klijenata.strane. Zajedno.. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem.provalu besa. ove strane konstruišu svetlosni spektar. bol i obmanu a da se ne naljuti. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. i da biti sam zaista boli. i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. i dati nam podršku i pažnju. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. Takođe.

Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. Adlerom. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti. napetim šakama i savijenim ramenima. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. moralo je da se dogodi. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima.. Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. konformista i pseudoracionalnih osoba. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje.. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt 174 . Rankom. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. bilo da su uspešni ili ne. slomljenim glasom. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". tehnika odigravanja. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. Jungom. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. Što se dogodilo. Verthajmerom i drugima. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. jedva zadržanim disanjem. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi.

I na kraju. Mi pre moramo da govorimo srcem. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti.terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. 175 . ključevi koji otvaraju vrata duše. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->