Sadraj predmeta Rad sa decom sa posebnim potrebama

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija znaajnih za vaspitno-obrazovni rad integracija dece sa posebnim potrebama inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...

sa smetnjama u razvoju sa poremeajima ponaanja sa hroninim oboljenjima sa emocionalnim poremeajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo naini njihovog zadovoljavanja mogu biti razliiti iili oteani. prikladniji termin je deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama, to podrazumeva individualnu pomo i podrku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

SZO (1997): Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima tekoe da postigne ili odri zadovoljavajui nivo zdravlja i razvoja ili ije zdravlje i razvoj mogu znaajno da se pogoraju bez dodatne podrke ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zatite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zatite ili drugih oblika podrke. dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vrnjacima u jednoj ili vie sferapsihofizikog razvoja pogaa linost deteta u celini ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti sutina identiteta deteta remeti porodinu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju dovodi do reorganizacije linosti na novim principima zahteva integrisanu i pravovremenu akciju strunjaka razliitih profila, kao i angaovanje drutvene sredine u cilju pronalaenja najadekvatnijih naina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre roenja deteta), kao to su: genetski poremeaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih inilaca (tokom poroaja), kao to su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih inilaca (posle roenja deteta), kada se najee radi o povredama, infekcijama, hroninim bolestima, delovanju razliitih tetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizikom i psiholokom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA

oteenja senzornih funkcija, pre svega poremeaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremeaji komunikacije poremeaji socijalne adaptacije emocionalni poremeaji specifine smetnje u uenju i disharmonian razvoj viestruka ometenost hronine bolesti kao uzrok ometenosti.

KLASIFIKACIJA...
...razvojnih poremeaja dece slui zapripremu kole ili vrtia za prihvat i pomo deci ometenoj u razvoju, a ne za individualno obeleavanje (stigmatizaciju) deteta

Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju

Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. oteano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodine i ire sredine prema osobi i njenom nedostatku, ove posledice je mogue izbei st, nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti, ve greaka socijalnog porekla.

Sekundarne posledice ometenosti u razvoju

Anksioznost Depresija Preterana zavisnost

Snaan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja, neosetljivost na potrebe drugih) Povlaenje u sebe Teko ih je otkloniti, ali ih je mogue

Sekundarne posledice ometenosti u razvoju

Navedene posledice su praene visokim stepenom emocionalne napetosti, zbog ega jeoteano korienje ouvanih potencijala deteta Emocionalna ravnotea je bitan uslov za korienje razvojnih potencijala deteta, a nju nije mogue uspostaviti dok se ne ublae sekundarne posledice ometenosti u razvoju Porodica, vrnjaci, vaspitai i uitelji mogu svojimodnosom prema detetu spreiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti

POTREBNO JE RAZGRANIITI...
bolest - suma funkcionalnih poremeaja oteenje gubitak ili nepravilnost psiholoke, fizioloke ili anatomske strukture i funkcije invaliditet proizilazi iz oteenja, odnosi se na sveobuhvatnost psihofizike strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je oekivan (pr. gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) hendikep socijalna kategorija, neuspenost socijalne integracije kao posledica oteenja i invaliditeta, ali i socijalnih faktora (pr. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini)

ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU

period intolerancije i brutalne eliminacije iz drutva (robovlasniko drutvo; pr. Sparta...), period tolerancije i zatite (stvaranje azila, uticaj hrianstva na humanizaciju odnosa prema ometenima...), period prvih pokuaja organizovanog tretmana, vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup, ali i himera- heilpedagogik ili pedagogija leenja...), period kompleksne rehabilitacije (kliniki, edukativni i socio-ekonomski pristup...) filozofija i praksa inkluzije ukljuivanja

U SRBIJI...

oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju

samo 10% od ovog broja dece ukljueno je u neki oblik organizovane podrke naroito je niska ukljuenost dece predkolskog uzrasta u neki vid opteg ili specijalizovanog tretmana (proputanje kljunog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja)

KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir...) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodinom okruenju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta Rad sa decom sa posebnim potrebama je:

DECA SA SENZORNIM OTEENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM

Sluh...
obuhvata: sluanje(neurofizioloki nivo),ujnost (psiholingvistiki nivo) i auditivnupovratnu spregu (izmeu uha i mozga) od neprocenjive je vanosti za razvoj govora obuhvata: sluanje(neurofizioloki nivo),ujnost (psiholingvistiki nivo) i auditivnupovratnu spregu (izmeu uha i mozga) od neprocenjive je vanosti za razvoj govora.

Sluh i govor
oteenja sluha remete usvajanje i razvoj govora,ograniavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viih intelektualnih sposobnosti govor je sredstvo miljenja (pojmovno-kategorijalno miljenje), ali i regulacije i organizacije psihikih procesa govor ini osnovu za usvajanje drutvenih normi i principa-socijalizacija znaajan je period u kom je nastupilo oteenje sluha (prelingvalno, lingvalno i postlingvalno oteenje sluha)

Oteenja sluha
konduktivna (poremeaji na nivou une koljke, spoljanjeg unog kanala, bubne opne, slunih koica...)

perceptivna (poremeaji unutranjeg uva, slunog nerva...) centralna (poremeaji slunih puteva, kao i centara u kori velikog mozga)

Uzroci oteenja sluha

nasledni (genetski faktori, razvojni poremeaji i defekti, virusna oboljenja majke Rubella, sifilis, Rh nepodudarnost, traume...)

steeni (infekcije , traume, intoksikacije lekovi, tumori)

Ispitivanje sluha
kvantitativne metode akupedija: - ispitivanje glasom (fonino) - ispitivanje instrumentima (instrumentalno, zvune viljuke, elektro-akustiki instrumenti) kvalitativne metode audiometrija, daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db).

Vrste oteenja sluha

sluno polje opseg jaine zvuka izmeu praga sluha i praga bola. Kod oveka: 20-130 Db (decibela).Podruje konverzacije: 20-85 Db. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca). Govorno podruje:5004000 Hz.

Vrste oteenja sluha

SZO (1950)

Lako oteenje sluha, do 40 Db Srednje teko oteenje sluha, od 41-60 Db Teko oteenje sluha, od 61-80 Db Veoma teko oteenje sluha, preko 80 Db

Deca sa oteenjem sluha

ukoliko se oteenje ne otkrije na vreme zastoj u psiho-fizikom razvoju, posebno ako je oteenje nastupilo u prelingvalnom periodu promuklost, monoton govor usporenog ritma i bez naglaska poremeaji koordinacije i ravnotee dominacija analitikog naina miljenja (preterana vizuelizacija) smanjena mo uoptavanja, konkretno miljenje, poremeaji panje emocionalna labilnost, nezainteresovanost, povuenost

Opte preporuke za rad

potovati individualne potrebe i sposobnosti (ouvanost govorne komunikacije, emocionalna zrelost...) prihvatiti dete i ne tretirati ga drugaije od ostalih, ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke to vie: oiglednosti, oslanjanja na ostala ula, praktinih aktivnosti, demonstracija, dramatizacija, crtanja... ponavljanje, okretanje prema detetu tokom govorenja (itanje sa usana), dovoljno svetlosti, eliminacija buke, izbegavanje preterane stimulacije saradnja sa strunjacima (surdoaudiolozi, psiholozi...) i roditeljima

Vid...
pomou ula vida primamonajvei broj utisaka iz spoljanje sredine ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu otrinu vida, periferni vid, binokularni vid, konvergenciju, akomodaciju, adaptaciju, vienje boja, percepciju prostora i oblika

Oteenja vida uzroci

uroena oteenja vida(hromozomopatije, genopatije, poremeaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda, kao posledica infekcija, trauma, intoksikacija...) steena oteenja vida(prevremeno roenje, bolesti, povrede, infekcije, tumori, delovanje toksinih materija...)

Refrakciona i druga oteenja vida

refrakcija odnos prelomne moi onog soiva i duine one jabuice (zraci se, posle prelamanja kroz soivo seku na retini) kratkovidost (miopia) zraci padaju ispred retine, slika je nejasna, loe vienje udaljenih slika i predmeta. Moe znatno da se pogora tokom razvoja dalekovidost (hipermetropija) zraci padaju iza mrenjae, slika na mrenjai je nejasna, male otrine: loe vienje bliskih predmeta, este glavobolje zbog akomodacionog napora... astigmatizam, strabizam (poremeaj poloaja onih osovinarazrokost), katarakta (zamuenje onog soiva),atrofija vidnog nerva...

Klasifikacija oteenja vida

generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO:

- delimian vid (koriguje se naoarima) - slab vid (teko se, ili nikako koriguje konvencionalnim naoarima) - delimino slepilo - potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida)

Podela prema vremenu nastanka... ...implikacije za tretman

slepilo i slabovidost od roenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u kolskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti

Dete sa oteenjem vida...

...ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljanjeg sveta, predstave su predmet subjektivne sinteze) ...imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uoavanju artikulacionih pokreta, mimike...). esti su verbalizmi pojmovi i rei lieni pravog iskustva ...ima tekoe koordinacije pokreta, ravnotee i kretanja

...esto ima blindizme stereotipni pokreti klaenja, ljuljanja, krivljenja glave, udaranja rocking (nedostatak vizuelne kontrole, ogranienost pokreta zbog straha od povreivanja...)

Dete sa oteenjem vida...

...brzo se zamara, trlja oi i mirka, oprezno je prilikom hodanja, sudara se s predmetima, izbegava uestvovanje u grupnim aktivnostima ...povueno je, nesigurno i nezainteresovano, ponekad razdraljivo i nemotivisano ...ima tekoe koncentracije, moe biti nervozno i nemirno ...najee ipak ne zaostaje za svojim vrnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za uenje, posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan, individualni pristup prema sposobnostima.

Opte preporuke za rad

obezbediti dovoljno svetlosti upoznati dete sa svimpromenama fizike sredine (raspored nametaja, novi elementi...) prihvatiti dete, govoriti glasno, imati strpljenja obezbediti didaktiki materijal(igrake i knjige na Brajevompismu...) koristiti preostala ula, demonstraciju, oiglednost (to vie prirodnih predmeta...) saraivati sa strunjacima i roditeljim

Telesna invalidnost

medicinska definicija: ogranienost normalnog funkcionisanja kotanozglobnog ili neuro-miinog sistema

specijalno-pedagoka definicija:smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da oteavaju ili onemoguavaju vaspitanje, obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima

Klasifikacija
Prema vremenu nastanka: - prenatalna (pre roenja) - natalna (tokom roenja) - postnatalna (posle roenja)

Prema lokalizaciji oteenja: - oteenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) - oteenja centralnog (mozak i kimena modina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema - oteenja nastala kao posledica hroninih oboljenja - oteenja psihomotorike

Neuromiina oboljenja
nastaju kao posledica oboljenja ili oteenja mozga pogaaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis,spinalna atrofija, cerebralnaparaliza...), neuromiinu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i miia, pr.miastenia gravis), kao i samemiie (miina distrofija)

Cerebralna paraliza
poremeaj ili gubitak voljne kontrole miia u pokretu ili stavu oteenja su trajna i stacionarna nastaje kao posledica kongenitalnih(uroenih) malformacija mozga,infektivnih bolesti majke tokom trudnoe,trauma, intoksikacija, poroajne traume(nedostatak kiseonika, krvarenja u mozgu...), Rh nepodudarnosti...

Klasifikacija cerebralne paralyze

spastina forma - usporen psihomotorni razvoj, kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) imakazast hod, teak spazam-ukoenost miia, pojaani miini refleksi atetoidna forma nekontrolisani i nevoljni pokreti miia (pojaavaju se tokom voljnih pokreta, pr. spori pokreti prstiju pipci oktopoda, ali i nagli, besciljni pokreti horea) ataksina forma premeaj ravnotee, koordinacije i percepcije dubine hemiplegijska cerebralna paraliza zahvata jednu polovinu tela, tokom hoda paretina noga ini polukrug cirkumdukcija... meovite forme

Leenje i rehabilitacija

terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije slube pruanja pomoi i podrke porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomona sredstva i nove tehnologije

Opte preporuke za rad

dete najee ima ouvanu inteligenciju, iskoristiti taj potencijal prilagoenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima veliki broj ove dece ima epileptine napade oprez i pripravnost zbog mogunosti povreivanja dete je esto razdraljivo i frustrirano, imati strpljenja,prihvatiti i motivisati ga ne saaljevati dete, pomoi mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na veim formatima, visoki stolovi, korienje raunara...) podsticati samostalnost u okviru mogunosti sprovoditi vebe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti igre s loptom, kockama, nizanje perli, vebe grafomotorike...)

PRAKTOGNOSTIKI POREMEAJI

NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA

nauna oblast koja se bavi odnosom izmeu razvoja nervnih struktura i razvoja psihikih pojava

obuhvata opti, kliniki i terapijsko-rehabilitacioni deo

KLINIKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA

bavi se prouavanjem i definisanjem klinikih fenomena koji nastaju usled neujednaenog toka razvoja linosti u oblasti psihomotornog sprega,saznajne organizovanosti i razvoja govora

POJANJENJE...
psihomotorna aktivnost pokret (elementarni deo) i praksija (skup sloenih, povezanih voljnih pokreta, kojima se izvrava nameravana radnja) psihomotorni spreg niz struktura kojima se izvrava psihomotorna radnja. ine ga: oseanja (motivacija), inteligencija, miine strukture i odgovarajui delovi kore mozga i subkortikalnih struktura

POKRET
pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti svaki pokret ima motiv i cilj pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim),ekspresivni (mimika), pokreti konvencionalne simbolike, tranzitivni (radnja prenesena na predmete), opisni tranzitivni (na nivou predstava),pokreti imitacije...

PRAKSIJA
voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvravanje nameravane radnje ine je usklaeni nizovi pokreta postoje: melokinetika (elementarni pokreti),ideomotorna (elementarni, tranzitivni, kao i pokreti konvencionalne simbolike), ideatorna(tranzitorni, opisni tranzitorni pokreti, imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika...)

GNOZIJA
gnostike funkcije su funkcije prepoznavanja drai i dogaaja u subjektivnom i objektivnom prostoru podrazumeva identifikaciju drai prema kategorijama i otkrivanje simbolikog znaenja drai u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (uporeivanje sa iskustvom, asocijativne zone kore...)

GNOSTIKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja opaanje drai sekundarna senzorna polja gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) tercijalna, asocijativna polja integracija, pridavanje znaenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera)

PRAKTOGNOSTIKI POREMEAJI

opta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija

OPTA RAZVOJNA DISGNOZIJA

opta nedograenost gnostikihaktivnosti, uz ouvanu praksiju

neprepoznavanje zakonomernosti, pravila, tekoe uklapanja u organizovane kolektive tekoe simbolizacije (govor, itanje, pisanje...)

OPTA RAZVOJNA DISGNOZIJA

usproren razvoj saznajnih procesa sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija, serijacija, korespondencija...) i zakasnelo usvajanjepojma broja dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) tekoe poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled dogaaja...) razdraljivost, povlaenje lo rezultat na WISC, posebno na subtestovima slinosti, kodiranja, aritmetike, informacija

RAZVOJNA DISKALKULIJA
diskalkulija predstavlja skup specifinih tekoa u uenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematikih/aritmetikih zadataka. podrazumeva specifian poremeajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psiholoki neposredno odgovorni za sazrevanje matematikih sposobnosti

RAZVOJNA DISKALKULIJA
to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne tekoe u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj, normalno funkcionisanje ula i optimalne uslove poduavanja

FORMIRANJE POJMA BROJA

klasifikacija formiranje klasa pojava, predmeta, doivljaja redosled razliitih pojava, dogaaja, kasnije i predmeta i simbola permanentnost predmeta doivljaj postojanosti i izvan dometa ula (postojanost broja u raunskim operacijama...) inkluzija klasa i aditivnost korespondentnost paralelnost vrednosti razliitih nizova i skala

PRIMER...

broj 5 ini klasu neparnih brojeva... po redosledu je iza broja 4, a ispred 6

u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 sadri ukljuenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2...Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5

RAZVOJNA DISKALKULIJA
tekoe u savladavanju matematikihoperacija i poimanju brojanih odnosa

poremeaj simbolizacije dislateralizovanost poremeaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi

ISPOLJAVANJE...
Parafazine supstitucije zamenivanje brojeva pri itanju, pisanju i razunanju

Perseveracije greke zaglavljivanja Ogledalske greke okretanje cifara Usporenost

ISPOLJAVANJE...

vizuelne greke

proceduralne greke preskakanje ili izvrtanje koraka u reavanju zadataka slabo pamenje i prepoznavanje niza brojeva

RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA

kliniki oblici istog poremeaja leksika aktivnost veze gnostikih i praksikih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (itanje) i grafikog kodiranja govornih elemenata (pisanje) disleksija tekoe u savladavanju itanja

disortografija tekoe u savladavanju gramatikih i sintaksikih oblika pisanog govora

RAZVOJNA DISLEKSIJA
oteano uenje itanja sporo, oteano itavanje, zastajkivanje , izostavljanje ili dodavanje glasova, slogova, rei nerazumevanje ili tekoe u razumevanjuproitanog teksta slova se prepoznaju, ali se teko povezuju u leksiku celinu (tekoe analize i sinteze) nedovoljno razvijen govor u sintaksikom i semantikom smislu

POJANJENJE...
sintaksa sastav ili struktura reenice i nain povezivanja rei u reenice prema pravilima odreenog jezika. Rei se povezuju gramatikim sredstvima gramatika pravila koja vladaju jezikim strukturama semantika bavi se izuavanjem znaenja rei. Semantiko polje mrea znaenjskih odnosa pojedinanih rei...

DISORTOGRAFIJA

oteano savladavanje gramatiki, sintaksiki i semantiki pravilnog pisanja

disortografija je problem govorenja, problem govorne simbolizacije, daklegnozije

RAZVOJNE DISPRAKSIJE

razvojna nedograenost i neskladno izvoenje praksikih aktivnosti opta razvojna dispraksija Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija

Podela:

OPTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA

1958. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti, dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih

neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane, u stanju primarne stopljenosti sinkretizma

PODELA...
objektna apraksija dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obue, obuje...) apraksija organa ne umeju da izvre pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom, oima...) posturalna apraksija tekoe u izvravanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr. proba prst-nos) verbalna apraksija tekoe u oblasti govorne muskulature

ISPOLJAVANJE
opta neusklaenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru nespretnost pri odevanju neusklaeno dranje tela (ukruenost, neprikladan stav...) nerazumevanje naloga za motornu aktivnost, dua latencija (dete deluje lenjo, neposluno) opta usporenost, nezainteresovanost anksioznost, depresija, stidljivost

RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA

motorna nespretnost od ranog detinjstva tekoe u oblaenju, obuvanju, vezivanju pertli, zakopavanju nedozrelost motorike posebno je izraena u vrenju preciznih manipulativnih aktivnosti kontradiktorna lateralizovanost loa posturalna kontrola i koordinacija paratonija - nemogunost voljnog oputanja miia

RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA

rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loi u odnosu na verbalni deo skale tekoe ovladavanja prostornim mentalnim predstavama deficit figuralnog simbolizma poremeaji doivljaja telesne celovitosti(ispitivanje crteom ljudske figure, poseban problem je lateralizovana shema tela...) bojaljivost, povlaenje, poremeaji linosti...

RAZVOJNA DISGRAFIJA
problem poremeenog i nedograenogrukopisa poremeaji rukopisa posledica sudisharmoninog razvoja struktura koje uestvuju u radnji pisanja rukopis je izvrna psihomotorna aktivnost (praksija), obuhvata slojeve melokinetike i konstruktivne praksije

RAZVOJ RUKOPISA
prekaligrafska faza krabanje, deji crtei, preslikavanje slova (dete uoava novu mo nad svetom, model pribliavanja odraslima...) kaligrafska faza poetak uenja pisanja, lepo pisanje, estetski izgled napisanog je sam sebi cilj... individualizacija rukopisa rukopis sve vie odgovara specifinostima linosti deteta, obraa se panja i na sadraj pisane poruke, pisanje postaje sredstvo sporazumevanja

DISGRAFIAN RUKOPIS

neuredan, loe postavljen u prostoru stranice, bez jasnih margina tekst je esto umrljan, krmaen redovi su ulomljeni, silaze koso, talasasti rei su stisnute, ili previe odvojene loe oblikovanje slova, pritiskanje,retuiranje nepotovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JO NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE...

melokinetika dispraksija loe izvoenje elementarnih, alternativnih i netranzitivnih pokreta

konstruktivna dispraksija tekoe konstruisanja oblika, precrtavanja oblika, poimanja perspektive dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti nedograen doivljaj telesne celovitosti nediferenciranost oseajnog ivota, strepnja, povlaenje...

POREMEAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK

Govor je najiri oblik komunikacije oveka a ukljuuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu. Jezik je objektivni sistem lingvistikih znakova a govor je proces saoptavanja pomou jezika. Govor funkcionie na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi. Jezik je objektivna drutvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije meu lanovima odreene zajednice. Govor je sastavni deo jezika. Ono to u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija, artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika, semantika, morfologija, gramatika i sintaksa.

GOVOR I JEZIK
Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomou artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustiki organizirana i jeziki osmiljena (Kosti 1980). Jezike funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost. Prema Luriji, govor predstavlja orue miljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihikih funkcija oveka. Globalno moemo zakljuiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi, ali jedan drugog ne iskljuuju i razvijaju se uporedo.

LINGVISTIKA TERMINOLOGIJA elementi govora

fonacija i artikulacija produkcija govornih glasova uz uee auditivnih, disajnih i kinestetskih mehanizama. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa, a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u reima prozodija akcenat, boja, melodija, ritam, intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora...)

LINGVISTIKA TERMINOLOGIJA elementi jezika

morfologija bavi se analizom oblika rei (leksike i gramatike morfeme...)

sintaksa sastav i struktura reenice i nain povezivanja rei u reenice prema pravilima odreenog jezika gramatika pravila koja vladaju jezikim strukturama (rei i reenice...) semantika znaenje rei. Mrea znaenjskih odnosa pojedinih rei je semantiko polje.

RAZVOJ GOVORA
Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti, razvijaju se pre svega uenjem, najee na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija.

U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistika) faza Govorna (lingvistika) faza

PRELINGVISTIKA FAZA
Prelingvistika faza traje od roenja do kraja devetog meseca ivota, a ukljuuje spontanu deju glasovnu ekspresiju, koja nastaje kao rezultat detetovog izraavanja ugodnosti ili neugodnosti.

Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole

PRELINGVISTIKA FAZA...
...moe se podedliti na nekoliko podfaza: Krik i pla - roenja do 2 meseca ivota. Prvi krik predstavlja najvaniji oblik vokalizacije, ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcioniu ve na roenju. Detetov pla predstavlja harmonini i umni zvuk koji ima boju, melodiju, frekvenciju i intenzitet kao i pauze. Nakon krika i plaa, kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje, koje najee traje od 2. do 6. meseca. Ova faza se nastavlja na fazu krika i plaa, a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti. Gukanje ne imitira specifine glasove jezika u kojem se dete odgaja, to znai da sva deca na svetu jednako guu. Na detetovu vokalizaciju okolina, prvenstveno majka, reaguje, ime se uspostavlja emocionalna veza s detetom

PRELINGVISTIKA FAZA...

Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje.

U ovoj fazi dete izgovara daleko vei broj glasova, te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (okovi 1997 ).

Dete u daljem razvoju poinje da uvruje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruenje (glasovnakontrakcija)

BRBLJANJE
Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponaanju drugih, zbog ega predstavlja poetak socijalne komunikacije. U daljem razvoju govora, dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove, npr: MA,PA,TA itd. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA, PA-PA itd. ali ni oni nemaju znaenje, mada ih mnogi tumae kao prve rei.

GOVORNA FAZA
Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika, odnosno ui govor svoje okoline. Pojavom prve rei obeleava se poetak jezike faze govornog razvoja. Prva re je grupa glasova, kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima znaenje. Ona je samo formalno re, ali u ovoj fazi esto ima znaenje reenice (halo-rei) koja obino izraava neko stanje, elju ili potrebu.

GOVORNA FAZA
Takoe, i ovu fazu govornog razvoja moemo uslovno podeliti na dve podfaze I od kraja devetog meseca do kraja druge godine, koja obuhvata prvu re, odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja, i II od tree do sedme ili osme godine ivota koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem rei u reenice, usvajanjem gramatikih i sintaksikih pravila i razvojem renika

Fond rei...
Dete u svom govorno-jezikom razvoju koristi: sa 18 meseci oko 50 rei, sa dve godine oko 300 rei, sa tri godine oko 900 rei i sa 4,5 godina oko 1900 rei. Od glasova djeca najpre usvajaju vokale, zatim plozive (p, t, k, b, d, g) i nazale (n, nj, m...) a u okviru vrsta rei najpre se usvajaju imenice, pridevi, glagoli, a najkasnije zamenice, prilozi, predlozi, veznici...

POREMEAJI GOVORA I JEZIKA

POREMEAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE

POREMEAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEAJI JEZIKIH STRUKTURA

POREMEAJI ARTIKULACIJE...

DISLALIJA

POREMEAJI RITMA I TEMPA GOVORA...

MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA

POREMEAJI JEZIKIH STRUKTURA...

ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA

DISLALIJA
usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika.Fonetika - bavi se izuavanjem govornih glasova, zanemarujui njihovo znaenje i funkciju).

nepravilno izgovaranje pojedinih glasova

ISPOLJAVANJE DISLALIJE
omisija potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji ve postoji (pr. t i d, ili k i g...) distorzija oteeno, potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr. sigmatizam, rotacizam...)

KLINIKA SLIKA...

uspeno izgovaranje vokala ouvan sluh

dete ne diskriminie dobro glasove koje izgovara, to ne vai za glasove koje uje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljava vebom...) loa praktognostika organizovanost

ETIOLOGIJA...

anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi, nazalnost...) poremeaji sluha lo govorni uzor roditeljski perfekcionizam bilingvizam zaostajanje u intelektualnom razvoju genetski faktori tempo neurolokog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta, diferencijacija, sinaptogeneza i mijelinizacija)

ALALIJA

stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju ouvan sluh

deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku, zbog specifiih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti)

ALALIJA

SENZORNA (AFERENTNA, IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA, EKSPRESIVNA)

SENZORNA ALALIJA
nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji nain sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji uju lii na nedefinisani um povlaenje, frustracija, tekoe koncentracije

MOTORNA ALALIJA
tekoe ekspresivnog govora, uz dobro razumevanje komunikacija pomou gestova ili pojedinanih dvoslonih rei (mama, baba...) rei se ponekad javljaju na vreme, posle ega nastupa zastoj slaba koncentracija, agresivnost, nezainteresovanost za re...

RAZVOJNA DISFAZIJA

razvojni jeziki poremeaj poremeaj sposobnosti da se razume, struktuira i izrazi jezika misao nemogunost pravilnog izgovora niza glasova tekoe u zapamivanju rei agramatizam (nepravilna upotreba gramatikih oblika) opta nesposobnost verbalnog izraavanja

STEPEN DEFICITA...
...kree se od nultog nivoa jezike razvijenosti (alalija), preko izrazitihleksikih i semantiko-gramatikih tekoa (razvojna disfazija), do

naizgled normalnog govora, ali satekoama u itanju (disleksija) i pisanju (disgrafija)

KLINIKA SLIKA...
neprecizna artikulacija, deformisan govor siromaan renik agramatian govor dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr. ne uklapa rei u reenice po zakonomernosti govorne komunikacije...) ouvan sluh, ali tekoe u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza nedograenost praktognozije

PRIMER...

dete treba da ponovi :Tramvaj i konji su zakrili iroku cestu. to izgleda ovako: Tanani i toni zaiili ivou eu. ili asna re, to je vrabac. izgleda ovako:aa e to abac.

GOVOR DECE OTEENOG SLUHA

ova deca progovaraju kasnije, to zavisi od stepena slunog oteenja pojaana gestualnost izraen kontakt pogledom izmenjena boja glasa neartikulisan govor, ali i jezike tekoe ista reprezentacija gestovnog i ujueg govora (na nivou kortikalnih polja)!!!

RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEAJI

razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija

RAZVOJNA DIZARTRIJA
slabost, paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom, kao i nekim drugim neurolokim bolestima, ali i kodmiinih distrofija, tumora, trauma, vaskularnih oboljenja... karakterie se tekoama artikulacije, poremeajima prozodije, neujednaenim naglaskom, poremeenom glasnou i jainom, nazalnou, sporou i sl.