Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica. a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. ove posledice je moguće izbeći • st. nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • .KLASIFIKACIJA. • Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja.. . vršnjaci.razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti.... neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti. već grešaka socijalnog porekla. otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku.

Sparta. neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta.suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke.) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI.. uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima.).. bolest ... ali i socijalnih faktora (pr...heilpedagogik ili pedagogija lečenja. pr.. • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) .. • period prvih pokušaja organizovanog tretmana. odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr... gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija. fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja. • period kompleksne rehabilitacije (klinički. • period tolerancije i zaštite (stvaranje azila.POTREBNO JE RAZGRANIČITI.). vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup.. edukativni i socio-ekonomski pristup.). ali i ‘’himera’’. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo..

) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh. obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje). lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • ...KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir. • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora.čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora. ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno..čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo)..

Govorno područje:5004000 Hz. slušnih koščica. • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola.Područje konverzacije: 20-85 Db... daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db). sifilis. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca).ispitivanje glasom (fonično) . virusna oboljenja majke – Rubella.. traume. Rh nepodudarnost. od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha. Kod čoveka: 20-130 Db (decibela). traume. razvojni poremećaji i defekti.. • Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha.Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke. spoljašnjeg ušnog kanala.) • • • stečeni (infekcije . intoksikacije – lekovi. preko 80 Db . tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: . slušnog nerva.) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva.) centralna (poremećaji slušnih puteva. do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha..ispitivanje instrumentima (instrumentalno. od 41-60 Db Teško oštećenje sluha.. kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori. zvučne viljuške. elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija. bubne opne.

) • . crtanja. konvergenciju. praktičnih aktivnosti.. psiholozi. trauma. delovanje toksičnih materija. akomodaciju.... posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost.. percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije. dramatizacija. okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). adaptaciju. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda. dovoljno svetlosti. izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi..) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. infekcije. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti. tumori. oslanjanja na ostala čula. binokularni vid. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. viđenje boja.Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju.. demonstracija. genopatije. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida. periferni vid.. nezainteresovanost. bolesti. • ponavljanje. emocionalna zrelost. intoksikacija.. povrede... konkretno mišljenje.) i roditeljima • • Vid. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja. kao posledica infekcija..) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih. eliminacija buke.

katarakta (zamućenje očnog sočiva).atrofija vidnog nerva.Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se.. .delimično slepilo . .ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta..).. ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) .... posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine. • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: . Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače.implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida..delimičan vid (koriguje se naočarima) . Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • . strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost).. ravnoteže i kretanja • .. mimike.ima teškoće koordinacije pokreta........ loše viđenje udaljenih slika i predmeta.slab vid (teško se.imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta.potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka. • astigmatizam. česte glavobolje zbog akomodacionog napora. male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta. slika je nejasna.. slika na mrežnjači je nejasna. predstave su predmet subjektivne sinteze) • ..

.) • prihvatiti dete.. može biti nervozno i nemirno • .. ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja.. novi elementi. govoriti glasno. demonstraciju.povučeno je.često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja.) • koristiti preostala čula. udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole. trlja oči i žmirka..) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost .. oprezno je prilikom hodanja.brzo se zamara.. sudara se s predmetima.ima teškoće koncentracije..... očiglednost (što više prirodnih predmeta.. nesigurno i nezainteresovano.. . imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu.. • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja.. individualni pristup prema sposobnostima..) • Dete sa oštećenjem vida. ponekad razdražljivo i nemotivisano • .najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje... posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan. krivljenja glave... izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • . ljuljanja..

pr. obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: ..postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: .medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje.). neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića.natalna (tokom rođenja) ..oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) ... porođajne traume(nedostatak kiseonika. • Klasifikacija cerebralne paralyze .oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis.oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja .miastenia gravis). kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga.oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema . krvarenja u mozgu. cerebralnaparaliza.. intoksikacija.spinalna atrofija.trauma.prenatalna (pre rođenja) .infektivnih bolesti majke tokom trudnoće.).. Rh nepodudarnosti.

. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija.) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom.. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže. pr. nizanje perli. visoki stolovi. težak spazam-ukočenost mišića. kockama. ali i nagli.. korišćenje računara.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI . iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano.spastična forma . pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta. imati strpljenja. kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’.. • mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju... vežbe grafomotorike.usporen psihomotorni razvoj.prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima. koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela.

psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih.. tranzitivni. povezanih voljnih pokreta. inteligencija.. mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim).saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE.NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti. imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika.ideomotorna (elementarni. klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega. tranzitivni (radnja prenesena na predmete).) • • ..ekspresivni (mimika).. • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti).pokreti imitacije. Čine ga: osećanja (motivacija). pokreti konvencionalne simbolike. opisni tranzitivni (na nivou predstava). kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja. kao i pokreti konvencionalne simbolike)... opisni tranzitorni pokreti. ideatorna(tranzitorni.

čitanje.. asocijativna polja – integracija.GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom.. asocijativne zone kore. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti.) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA .. teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor. pravila. uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti. pisanje..) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna.

informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka. a ispred 6 .. korespondencija. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama.) • razdražljivost..) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER.. povlačenje • loš rezultat na WISC. doživljaja • redosled različitih pojava.. kodiranja. događaja. • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj.. po redosledu je iza broja 4.. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava. predmeta.. aritmetike.usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija. • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva. posebno na subtestovima sličnosti. serijacija..) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja...

.u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2. pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE.Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE.... • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • . Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju...

sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja. izostavljanje ili dodavanje glasova.. Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči.. • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički. reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju.. zastajkivanje . problem govorne simbolizacije.. slogova. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA . ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE. Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči. otežano ščitavanje.disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika.

. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane. neprikladan stav.1958..) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost.. zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija . duža latencija (dete deluje ‘’lenjo. proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost.. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA.. obuje. depresija. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče.) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom. nezainteresovanost • anksioznost. vezivanju pertli. očima.nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA ... neposlušno’’) • opšta usporenost..) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr. stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju. obuvanju. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti.

loše postavljen u prostoru stranice. silaze koso. alternativnih i netranzitivnih pokreta • . pritiskanje. pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni... model približavanja odraslima. • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta.rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje. talasasti reči su stisnute.‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE.) • bojažljivost. bez jasnih margina tekst je često umrljan.. povlačenje. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj. poseban problem je lateralizovana shema tela...... melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih. poremećaji ličnosti. lepo pisanje.. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija). obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke. dečji crteži..) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja. ili previše odvojene loše oblikovanje slova.

melodija. morfologija. artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika. • Govor je sastavni deo jezika. semantika. gramatika i sintaksa. disajnih i kinestetskih mehanizama. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija. povlačenje. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi.) • . strepnja... Fonacija kao formiranje osnovnog glasa. ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika... govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih. Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. ritam.. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi. precrtavanja oblika.. boja. • Prema Luriji. intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora. • POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu. • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice.) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat.

) • semantika – značenje reči. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA. a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju.. . U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova. • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje.. frekvenciju i intenzitet kao i pauze. kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje. te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). prvenstveno majka. • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života. a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti.sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice. • Na detetovu vokalizaciju okolina.. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti. reaguje. najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija. što znači da sva deca na svetu jednako guču.. • Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju.. .rođenja do 2 meseca života.. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje. meseca.može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač . Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača. • Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije. razvijaju se pre svega učenjem. • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA. • Nakon krika i plača.. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju. koje najčešće traje od 2. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja. melodiju. do 6..

a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA.. ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE . glagoli.Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih. npr: MA. g) i nazale (n. • sa dve godine oko 300 reči.TA itd. veznici. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje. želju ili potrebu. i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. a najkasnije zamenice. nj.. k. odnosno uči govor svoje okoline. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči.PA. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije. • U daljem razvoju govora. PA-PA itd. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. • Ona je samo formalno reč. zatim plozive (p. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4. mada ih mnogi tumače kao prve reči. • Prva reč je grupa glasova. ali ni oni nemaju značenje. pridevi. prilozi. b. koja obuhvata prvu reč. m.. • GOVORNA FAZA Takođe. t. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči... predlozi.. d. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja.5 godina oko 1900 reči.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja.

potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr.) distorzija – oštećeno. ili ‘’k i g’’. • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr.. • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA. zanemarujući njihovo značenje i funkciju). • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara. ‘’t i d’’..... • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA.) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA... rotacizam. .. ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika.Fonetika .bavi se izučavanjem govornih glasova......) KLINIČKA SLIKA... što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom..• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE. sigmatizam.

.. sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. nezainteresovanost za reč.. nazalnost.. struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA. baba.. preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija).) • reči se ponekad javljaju na vreme. EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje.anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi. frustracija. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume. do .. uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama. diferencijacija.. zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA..) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija). agresivnost. . teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora. IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA. posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija...

. • karakteriše se teškoćama artikulacije.naizgled normalnog govora. to je vrabac. sporošću i sl. deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr.. ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA. poremećajima prozodije. neprecizna artikulacija.. vaskularnih oboljenja..’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije.. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu. kao i nekim drugim neurološkim bolestima.’’ ili ‘’Časna reč. nazalnošću. ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije.. ali i kodmišićnih distrofija. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom.. poremećenom glasnošću i jačinom. trauma..’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor.. neujednačenim naglaskom. tumora. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost.) • očuvan sluh. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER.’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful