P. 1
Sadržaj predmeta

Sadržaj predmeta

|Views: 1,499|Likes:
Published by Tijana Aksic

More info:

Published by: Tijana Aksic on Jun 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/04/2013

pdf

text

original

Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

. otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku.razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta. već grešaka socijalnog porekla. vršnjaci.. nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti. a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • . ove posledice je moguće izbeći • st.KLASIFIKACIJA. • Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja.. . neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti.. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti. a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr.

• period kompleksne rehabilitacije (klinički.. neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta.)... • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) . gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija. • period tolerancije i zaštite (stvaranje azila. Sparta. edukativni i socio-ekonomski pristup.) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI.. fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja. • period prvih pokušaja organizovanog tretmana.. bolest ..). pr. odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr... uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo..heilpedagogik ili pedagogija lečenja.. ali i socijalnih faktora (pr..POTREBNO JE RAZGRANIČITI. vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup.. ali i ‘’himera’’.suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke.).

čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo). • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora..ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje). obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo). lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • .čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora.) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh... ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno.KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir..

od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha.) • • • stečeni (infekcije . elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija. • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola.Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke.. bubne opne. kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori.) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva... virusna oboljenja majke – Rubella.. preko 80 Db . spoljašnjeg ušnog kanala. slušnog nerva. zvučne viljuške. Govorno područje:5004000 Hz. slušnih koščica.ispitivanje glasom (fonično) . Kod čoveka: 20-130 Db (decibela). traume. razvojni poremećaji i defekti.Područje konverzacije: 20-85 Db.. sifilis. Rh nepodudarnost. traume. tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: . od 41-60 Db Teško oštećenje sluha.) centralna (poremećaji slušnih puteva.. do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha. • Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca).ispitivanje instrumentima (instrumentalno. intoksikacije – lekovi. daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db).

emocionalna zrelost. dovoljno svetlosti. tumori. bolesti. delovanje toksičnih materija.. infekcije. konvergenciju. percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije.. psiholozi. demonstracija.Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju.) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih. praktičnih aktivnosti. intoksikacija. genopatije. dramatizacija.. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti. periferni vid. adaptaciju. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida. crtanja. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja.. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost.) • . akomodaciju..) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. povrede. nezainteresovanost. oslanjanja na ostala čula..) i roditeljima • • Vid. konkretno mišljenje. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. binokularni vid.. okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda. • ponavljanje.... viđenje boja.. posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost. kao posledica infekcija. eliminacija buke. trauma..

slika je nejasna. predstave su predmet subjektivne sinteze) • . • astigmatizam.imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta.. ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) . male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta.implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida.atrofija vidnog nerva. loše viđenje udaljenih slika i predmeta.delimičan vid (koriguje se naočarima) .. mimike.... ravnoteže i kretanja • .... strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost).ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta.slab vid (teško se.. Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • ... posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine. • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: ... Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače.).. česte glavobolje zbog akomodacionog napora.Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se..potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka. . katarakta (zamućenje očnog sočiva).delimično slepilo .. .. slika na mrežnjači je nejasna.ima teškoće koordinacije pokreta..

posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan. oprezno je prilikom hodanja.. izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • . govoriti glasno.) • koristiti preostala čula. ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja... ponekad razdražljivo i nemotivisano • . nesigurno i nezainteresovano. novi elementi.... sudara se s predmetima. demonstraciju.. očiglednost (što više prirodnih predmeta.ima teškoće koncentracije.. • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja. udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole....) • prihvatiti dete.. ljuljanja. trlja oči i žmirka.. ...povučeno je.često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja.) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost . individualni pristup prema sposobnostima..) • Dete sa oštećenjem vida..najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje. imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu...brzo se zamara. krivljenja glave.. može biti nervozno i nemirno • ..

obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: ..trauma. cerebralnaparaliza. intoksikacija.oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema . neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića. • Klasifikacija cerebralne paralyze ..spinalna atrofija.infektivnih bolesti majke tokom trudnoće. porođajne traume(nedostatak kiseonika. pr..oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) .natalna (tokom rođenja) .oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja .prenatalna (pre rođenja) ..oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis.miastenia gravis).)..). Rh nepodudarnosti.postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: . kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga.. krvarenja u mozgu.medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje.

.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI . iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano. imati strpljenja.prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete.) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom.. pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta. ali i nagli.. težak spazam-ukočenost mišića. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima. nizanje perli. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže. pr. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’. visoki stolovi.usporen psihomotorni razvoj. koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela. kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’. vežbe grafomotorike. korišćenje računara.. • mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju.. kockama.. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija.spastična forma .

ideomotorna (elementarni. mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim).pokreti imitacije. Čine ga: osećanja (motivacija)..) • • . ideatorna(tranzitorni. opisni tranzitorni pokreti. povezanih voljnih pokreta.saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE.... kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja. imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika. tranzitivni (radnja prenesena na predmete).ekspresivni (mimika).. klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega. kao i pokreti konvencionalne simbolike).. tranzitivni. pokreti konvencionalne simbolike.NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti. • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti). psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih. opisni tranzitivni (na nivou predstava). inteligencija.

pisanje. čitanje.. teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor..) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna. asocijativne zone kore...) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA . pravila. uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti. asocijativna polja – integracija.GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom.

korespondencija.. kodiranja. predmeta. • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj. povlačenje • loš rezultat na WISC. događaja... • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva. aritmetike.) • razdražljivost. serijacija.....usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija... doživljaja • redosled različitih pojava.) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER. po redosledu je iza broja 4. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava. a ispred 6 .) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama. informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka. posebno na subtestovima sličnosti..

..u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2.. • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • .Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE. Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju... pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE..

sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja. sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika.. otežano ščitavanje. zastajkivanje . izostavljanje ili dodavanje glasova. Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči.. Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči. problem govorne simbolizacije... ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE.disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA . slogova. reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju. • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički.

. zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija . neprikladan stav. obuje... stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju..) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost.. depresija. očima. vezivanju pertli. obuvanju. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče..) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr. nezainteresovanost • anksioznost. duža latencija (dete deluje ‘’lenjo..1958.) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane. neposlušno’’) • opšta usporenost. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti.nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA .. proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA.

model približavanja odraslima. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom. pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje. bez jasnih margina tekst je često umrljan. silaze koso... lepo pisanje. poseban problem je lateralizovana shema tela. talasasti reči su stisnute. melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih... ili previše odvojene loše oblikovanje slova. alternativnih i netranzitivnih pokreta • .. • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta.rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija). povlačenje.. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni. loše postavljen u prostoru stranice.. pritiskanje. obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke.. dečji crteži.) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja.‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE... poremećaji ličnosti.) • bojažljivost.

) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme.. boja.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika. strepnja. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa.) • . povlačenje. govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). • Prema Luriji. ritam. • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika... • POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu. • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice. Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi. intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora.. melodija. precrtavanja oblika. disajnih i kinestetskih mehanizama.. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat. artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi. morfologija.. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. gramatika i sintaksa. ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo. semantika. • Govor je sastavni deo jezika.

• Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju... kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje.sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice. a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju. frekvenciju i intenzitet kao i pauze. prvenstveno majka.) • semantika – značenje reči. Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača. • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje. ... najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija.. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje. meseca.. • Na detetovu vokalizaciju okolina.može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač . melodiju. reaguje. što znači da sva deca na svetu jednako guču. U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova. a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti.rođenja do 2 meseca života. razvijaju se pre svega učenjem. koje najčešće traje od 2. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti.. . • Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju. te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA. do 6. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti. • Nakon krika i plača.. • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života.

• U daljem razvoju govora. mada ih mnogi tumače kao prve reči. pridevi. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE . odnosno uči govor svoje okoline. PA-PA itd. • Prva reč je grupa glasova. • sa dve godine oko 300 reči. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4.Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih. i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice.. • GOVORNA FAZA Takođe.. ali ni oni nemaju značenje. glagoli. želju ili potrebu. koja obuhvata prvu reč.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije.TA itd. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. veznici. t. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove.PA.. a najkasnije zamenice. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja.. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja. d. nj. predlozi..5 godina oko 1900 reči. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. b.. k. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine. npr: MA. zatim plozive (p. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči. g) i nazale (n. • Ona je samo formalno reč. prilozi. m. ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje.

) distorzija – oštećeno. • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara. • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr. ‘’t i d’’. • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA.Fonetika . .bavi se izučavanjem govornih glasova.... zanemarujući njihovo značenje i funkciju). potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr.. što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom.. rotacizam....... ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika. • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA..) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA... sigmatizam..• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE.) KLINIČKA SLIKA.. ili ‘’k i g’’.

.... preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija). struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA.. diferencijacija. zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA.) • reči se ponekad javljaju na vreme. posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume. nazalnost. EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje. teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija). IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA. nezainteresovanost za reč...anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi.. do . uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama.. agresivnost. sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. frustracija.) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta... baba.

. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu. vaskularnih oboljenja. ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije.’’ ili ‘’Časna reč..naizgled normalnog govora. neprecizna artikulacija. ali i kodmišićnih distrofija.’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije. poremećajima prozodije..’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču. deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr.) • očuvan sluh. to je vrabac. neujednačenim naglaskom. • karakteriše se teškoćama artikulacije.. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom. ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA.’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac. sporošću i sl. poremećenom glasnošću i jačinom. trauma.. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER. nazalnošću. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost. kao i nekim drugim neurološkim bolestima. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor.. .. tumora..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->