Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti. ..razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti. vršnjaci. otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku. već grešaka socijalnog porekla. ove posledice je moguće izbeći • st. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta. a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica.KLASIFIKACIJA.. • Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja.. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • . nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti.. a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr.

• period tolerancije i zaštite (stvaranje azila. fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja. ali i socijalnih faktora (pr.. • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) . gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija..) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI. • period kompleksne rehabilitacije (klinički.). Sparta. edukativni i socio-ekonomski pristup.. vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup.). • period prvih pokušaja organizovanog tretmana.. uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima.... ali i ‘’himera’’.POTREBNO JE RAZGRANIČITI. neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta..heilpedagogik ili pedagogija lečenja. odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo....). pr.suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke.. bolest .

) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh. ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno.ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje). obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora.. lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • ...čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo). • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora..KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir.

virusna oboljenja majke – Rubella. spoljašnjeg ušnog kanala. daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db). do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha.. traume. od 41-60 Db Teško oštećenje sluha..) centralna (poremećaji slušnih puteva. Govorno područje:5004000 Hz. slušnog nerva.Područje konverzacije: 20-85 Db. traume. kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori. zvučne viljuške. tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: .) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva.. od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha.Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke. preko 80 Db .. • Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca).ispitivanje instrumentima (instrumentalno.) • • • stečeni (infekcije . • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola.ispitivanje glasom (fonično) . elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija. Rh nepodudarnost.. intoksikacije – lekovi.. razvojni poremećaji i defekti. slušnih koščica. sifilis. Kod čoveka: 20-130 Db (decibela). bubne opne.

posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost. oslanjanja na ostala čula.. delovanje toksičnih materija. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida.) • .. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja.) i roditeljima • • Vid.. demonstracija.. povrede. dovoljno svetlosti. trauma.) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih.. psiholozi. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost. intoksikacija. periferni vid.. konkretno mišljenje... eliminacija buke.) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. • ponavljanje. konvergenciju. bolesti. okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). praktičnih aktivnosti. adaptaciju. genopatije. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda.Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju. crtanja. tumori. dramatizacija. binokularni vid.. percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije. viđenje boja. infekcije.. emocionalna zrelost. akomodaciju. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti.. izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi.. kao posledica infekcija. nezainteresovanost.

predstave su predmet subjektivne sinteze) • .implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida....... loše viđenje udaljenih slika i predmeta..).. slika na mrežnjači je nejasna. katarakta (zamućenje očnog sočiva).. posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine. ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) .. • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: .delimičan vid (koriguje se naočarima) . mimike..delimično slepilo .ima teškoće koordinacije pokreta.. česte glavobolje zbog akomodacionog napora.slab vid (teško se..atrofija vidnog nerva.. • astigmatizam. . Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače.. strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost). ravnoteže i kretanja • ..Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se.. Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • ..potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka.imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta.ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta. . male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta. slika je nejasna.

. može biti nervozno i nemirno • ..) • Dete sa oštećenjem vida..brzo se zamara. udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole.) • koristiti preostala čula. nesigurno i nezainteresovano. ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja. sudara se s predmetima.. oprezno je prilikom hodanja.. • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja...najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje. očiglednost (što više prirodnih predmeta.često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja. demonstraciju.) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost .. izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • . ljuljanja. imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu....povučeno je... novi elementi. ponekad razdražljivo i nemotivisano • . trlja oči i žmirka...ima teškoće koncentracije. krivljenja glave.. . posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan. govoriti glasno..... individualni pristup prema sposobnostima..) • prihvatiti dete.

..medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje..miastenia gravis). porođajne traume(nedostatak kiseonika.infektivnih bolesti majke tokom trudnoće. krvarenja u mozgu.spinalna atrofija. obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: . • Klasifikacija cerebralne paralyze .oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja .trauma.prenatalna (pre rođenja) .). Rh nepodudarnosti. cerebralnaparaliza. intoksikacija.postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: ....oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) .).oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema . neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića. kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga.oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis.natalna (tokom rođenja) . pr.

.. iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano. visoki stolovi. koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela. pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI . • mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju. težak spazam-ukočenost mišića. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima... kockama.usporen psihomotorni razvoj. imati strpljenja. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže. pr. nizanje perli. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija.) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom. korišćenje računara.prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete... ali i nagli.spastična forma . kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’. vežbe grafomotorike.

Čine ga: osećanja (motivacija).pokreti imitacije..) • • . • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti). kao i pokreti konvencionalne simbolike).ideomotorna (elementarni. pokreti konvencionalne simbolike. povezanih voljnih pokreta. klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega.saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE. kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja. mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim).. opisni tranzitorni pokreti.. opisni tranzitivni (na nivou predstava).. inteligencija. tranzitivni. imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika. ideatorna(tranzitorni.. tranzitivni (radnja prenesena na predmete).ekspresivni (mimika).NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti.. psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih.

asocijativna polja – integracija. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti. čitanje..GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom.. teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor... asocijativne zone kore.) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna. uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti.) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA . pisanje. pravila.

..) • razdražljivost. doživljaja • redosled različitih pojava. događaja. posebno na subtestovima sličnosti.) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER. predmeta.... kodiranja. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava..usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija. informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka. aritmetike. • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama. a ispred 6 .) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja. povlačenje • loš rezultat na WISC.. • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva.. korespondencija.. po redosledu je iza broja 4. serijacija..

Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE. • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • . Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju..... pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE..u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2..

reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju... otežano ščitavanje. sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika.disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. zastajkivanje . slogova.. ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE.. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA . Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči. Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči. izostavljanje ili dodavanje glasova. sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja. • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički. problem govorne simbolizacije.

proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost. stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju.) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA.. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče... nezainteresovanost • anksioznost. obuvanju. depresija.nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA . neprikladan stav. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti. vezivanju pertli..1958.. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane. neposlušno’’) • opšta usporenost..) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr.) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom... obuje. očima. duža latencija (dete deluje ‘’lenjo. zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija .

pritiskanje.. alternativnih i netranzitivnih pokreta • . obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke. dečji crteži.. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom. lepo pisanje.. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija).. ili previše odvojene loše oblikovanje slova.) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja. talasasti reči su stisnute. pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan. silaze koso. melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih. loše postavljen u prostoru stranice. • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje. model približavanja odraslima.. povlačenje. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj.) • bojažljivost.... poremećaji ličnosti. poseban problem je lateralizovana shema tela. bez jasnih margina tekst je često umrljan...‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE.rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni.

Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat..) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme.. povlačenje. strepnja. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih. • Prema Luriji.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika.. • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika.) • .. gramatika i sintaksa. artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika. • POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa. govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka. • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice. ritam. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija. morfologija. • Govor je sastavni deo jezika. disajnih i kinestetskih mehanizama. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. boja. melodija. intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora.. precrtavanja oblika. semantika..

meseca... a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju.. • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA. • Nakon krika i plača. što znači da sva deca na svetu jednako guču.) • semantika – značenje reči. a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti. najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija. melodiju. • Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja.može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač . • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje.. prvenstveno majka..sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice. U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova. frekvenciju i intenzitet kao i pauze.. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti. • Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije..rođenja do 2 meseca života. . kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje. • Na detetovu vokalizaciju okolina. Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača. te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). . koje najčešće traje od 2. • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje. do 6. razvijaju se pre svega učenjem. reaguje..

5 godina oko 1900 reči.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. veznici. želju ili potrebu. npr: MA. nj. m. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. zatim plozive (p. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja. odnosno uči govor svoje okoline. g) i nazale (n. • U daljem razvoju govora. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja. PA-PA itd.. • Ona je samo formalno reč. • Prva reč je grupa glasova. mada ih mnogi tumače kao prve reči. k. predlozi. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine. t. i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice.TA itd. glagoli. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4..Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih. b. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE . ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči.. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA. a najkasnije zamenice. d.. prilozi. • GOVORNA FAZA Takođe. pridevi. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije.PA.. koja obuhvata prvu reč. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje.. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove. • sa dve godine oko 300 reči. ali ni oni nemaju značenje.

. što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom. rotacizam.) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA... • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara.Fonetika .) distorzija – oštećeno... zanemarujući njihovo značenje i funkciju). sigmatizam......bavi se izučavanjem govornih glasova. potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr.. • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA. . ili ‘’k i g’’. • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr..) KLINIČKA SLIKA. ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika.• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE. • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA. ‘’t i d’’.....

. diferencijacija.anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi. teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora. agresivnost..... zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA. do ... sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. nezainteresovanost za reč. struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA.) • reči se ponekad javljaju na vreme. posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija. . EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje.) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta. IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA. frustracija.. baba.. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume. nazalnost. uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija).. preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija).

trauma. poremećenom glasnošću i jačinom. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost. ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije. neujednačenim naglaskom.. nazalnošću..’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu. • karakteriše se teškoćama artikulacije. poremećajima prozodije.’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac.. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER. neprecizna artikulacija. kao i nekim drugim neurološkim bolestima.naizgled normalnog govora.’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču. ali i kodmišićnih distrofija.. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom. tumora. sporošću i sl.’’ ili ‘’Časna reč. deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr... vaskularnih oboljenja. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor.. to je vrabac. ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA.) • očuvan sluh. ..