Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti. vršnjaci.KLASIFIKACIJA. ove posledice je moguće izbeći • st. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • . a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. već grešaka socijalnog porekla. . nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti. a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta... otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku. neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti.. • Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja.razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju.

gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija. edukativni i socio-ekonomski pristup. bolest . • period tolerancije i zaštite (stvaranje azila. neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta.suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke.) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI.)...POTREBNO JE RAZGRANIČITI.heilpedagogik ili pedagogija lečenja. fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja. • period prvih pokušaja organizovanog tretmana...). vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup.. pr. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo. ali i socijalnih faktora (pr.. Sparta. uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima..)... ali i ‘’himera’’.. • period kompleksne rehabilitacije (klinički. odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr.. • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) ..

.KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir. obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo). • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora.čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora. lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • ..) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh.ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje)..čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).. ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno.

. preko 80 Db . kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori. bubne opne. slušnog nerva.Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke. traume.) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva.ispitivanje glasom (fonično) . intoksikacije – lekovi. daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db). • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca). tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: . do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha..ispitivanje instrumentima (instrumentalno. spoljašnjeg ušnog kanala. slušnih koščica. Govorno područje:5004000 Hz. • Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha. sifilis.Područje konverzacije: 20-85 Db. od 41-60 Db Teško oštećenje sluha.) • • • stečeni (infekcije . traume.. virusna oboljenja majke – Rubella.. elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija.) centralna (poremećaji slušnih puteva.. od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha. Kod čoveka: 20-130 Db (decibela). razvojni poremećaji i defekti. zvučne viljuške.. Rh nepodudarnost.

. • ponavljanje. trauma. percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije. periferni vid. povrede. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost. psiholozi.. intoksikacija. dovoljno svetlosti.) i roditeljima • • Vid. praktičnih aktivnosti. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja.. infekcije.. adaptaciju. genopatije..Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju.. emocionalna zrelost.. bolesti. posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost. demonstracija. oslanjanja na ostala čula.) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida. izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi... okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). delovanje toksičnih materija. nezainteresovanost. kao posledica infekcija.) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih. konvergenciju.) • ... crtanja. konkretno mišljenje. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. binokularni vid. viđenje boja. dramatizacija. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda.. akomodaciju. tumori. eliminacija buke. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti.

. slika je nejasna. predstave su predmet subjektivne sinteze) • .. Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače.slab vid (teško se. česte glavobolje zbog akomodacionog napora.). ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) .. . • astigmatizam. . ravnoteže i kretanja • .. strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost). mimike...delimičan vid (koriguje se naočarima) .potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka.ima teškoće koordinacije pokreta.imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta.atrofija vidnog nerva. posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine.delimično slepilo . slika na mrežnjači je nejasna. loše viđenje udaljenih slika i predmeta.. male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta.. katarakta (zamućenje očnog sočiva)..Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se.... Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • ... • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: ....ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta.implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida..

. oprezno je prilikom hodanja. krivljenja glave. individualni pristup prema sposobnostima..) • prihvatiti dete. očiglednost (što više prirodnih predmeta.. ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja. imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu......najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje.često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja..) • Dete sa oštećenjem vida. udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole.) • koristiti preostala čula. posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan. izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • .. .povučeno je. ponekad razdražljivo i nemotivisano • .. sudara se s predmetima... nesigurno i nezainteresovano.brzo se zamara.) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost ..... ljuljanja. novi elementi. može biti nervozno i nemirno • . trlja oči i žmirka..ima teškoće koncentracije... demonstraciju. • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja.. govoriti glasno.

miastenia gravis). cerebralnaparaliza. • Klasifikacija cerebralne paralyze .oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja .. pr.. neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića.oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) ..).natalna (tokom rođenja) .infektivnih bolesti majke tokom trudnoće. Rh nepodudarnosti.medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje. porođajne traume(nedostatak kiseonika..spinalna atrofija. krvarenja u mozgu.oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema .prenatalna (pre rođenja) .).oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis. obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: .. intoksikacija.trauma.postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: . kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga..

koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela.. korišćenje računara. pr. imati strpljenja. visoki stolovi.usporen psihomotorni razvoj. nizanje perli.) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI . kockama..spastična forma .prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete.. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže.. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima. vežbe grafomotorike.. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’.. pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta. kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’. težak spazam-ukočenost mišića. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija. • mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju. ali i nagli. iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano.

psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih. • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti).. kao i pokreti konvencionalne simbolike)..ekspresivni (mimika). tranzitivni (radnja prenesena na predmete).) • • .. Čine ga: osećanja (motivacija). ideatorna(tranzitorni.saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE.. inteligencija. mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim). opisni tranzitorni pokreti.pokreti imitacije. tranzitivni. opisni tranzitivni (na nivou predstava). imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika. pokreti konvencionalne simbolike.. klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega. kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja..ideomotorna (elementarni.NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti. povezanih voljnih pokreta.

teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor.. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti.GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom. pravila. asocijativna polja – integracija. uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti.) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA . pisanje.. čitanje. asocijativne zone kore...) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna.

informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka... korespondencija.. • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva. po redosledu je iza broja 4. aritmetike.... a ispred 6 . povlačenje • loš rezultat na WISC.. doživljaja • redosled različitih pojava. • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj. serijacija.. posebno na subtestovima sličnosti. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava. kodiranja.) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER..) • razdražljivost.. predmeta.) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja. događaja.usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama.

u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2. • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • ...Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE... Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju... pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE.

reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA .. slogova. otežano ščitavanje. ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE. sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika. sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja. izostavljanje ili dodavanje glasova. problem govorne simbolizacije. Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči..disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički.. Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči.. zastajkivanje .

nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA ..) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom. proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost..) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost. očima. duža latencija (dete deluje ‘’lenjo. nezainteresovanost • anksioznost. vezivanju pertli. obuvanju..1958. neprikladan stav. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti..) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr.. zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija .. obuje. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane. neposlušno’’) • opšta usporenost. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA. depresija.. stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju..

alternativnih i netranzitivnih pokreta • .. povlačenje.rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure.) • bojažljivost. talasasti reči su stisnute. bez jasnih margina tekst je često umrljan. lepo pisanje.. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje... obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija).. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj. dečji crteži.. • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta... melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih. model približavanja odraslima.. ili previše odvojene loše oblikovanje slova.‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni. silaze koso. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom. poremećaji ličnosti. pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan.) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja. poseban problem je lateralizovana shema tela. pritiskanje. loše postavljen u prostoru stranice..

• POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu.) • . semantika. govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka... artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika. • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice. Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost.) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme. • Govor je sastavni deo jezika. boja.. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija. gramatika i sintaksa. ritam. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora.. • Prema Luriji. povlačenje. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi. melodija. • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika... disajnih i kinestetskih mehanizama. precrtavanja oblika. strepnja. morfologija. ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih.

) • semantika – značenje reči. a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja. što znači da sva deca na svetu jednako guču. U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova. • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje.sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice. • Nakon krika i plača. a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti.rođenja do 2 meseca života. . te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). prvenstveno majka. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA. • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA.. • Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije...može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač . • Na detetovu vokalizaciju okolina. • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života. kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti. najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija. frekvenciju i intenzitet kao i pauze. do 6. • Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju... koje najčešće traje od 2. . melodiju. reaguje... Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača. meseca. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje. razvijaju se pre svega učenjem. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju..

g) i nazale (n. zatim plozive (p. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. m. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja. b. d. nj. ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja. odnosno uči govor svoje okoline. • GOVORNA FAZA Takođe.PA. glagoli. mada ih mnogi tumače kao prve reči. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči. • Prva reč je grupa glasova. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. predlozi. želju ili potrebu. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine. • sa dve godine oko 300 reči.TA itd... • U daljem razvoju govora. pridevi. koja obuhvata prvu reč. veznici.5 godina oko 1900 reči. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije. prilozi. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE .. • Ona je samo formalno reč. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči. k.. t. npr: MA.Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih.. a najkasnije zamenice. ali ni oni nemaju značenje.. PA-PA itd. i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice.

. ‘’t i d’’. ..... • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA.) distorzija – oštećeno.) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA. • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara.... • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr..bavi se izučavanjem govornih glasova. rotacizam. • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA. potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr.. sigmatizam.. ili ‘’k i g’’. zanemarujući njihovo značenje i funkciju).. ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika.• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE... što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom..Fonetika .) KLINIČKA SLIKA..

preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija).. zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA... nazalnost.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija). nezainteresovanost za reč.) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta.. uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama... sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje. frustracija.. IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA.) • reči se ponekad javljaju na vreme. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume. teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora.. struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA. baba.. . posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija.anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi. do . agresivnost.. diferencijacija.

kao i nekim drugim neurološkim bolestima.. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu.’’ ili ‘’Časna reč. to je vrabac. neujednačenim naglaskom.’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac.’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču.naizgled normalnog govora. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost.) • očuvan sluh. ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA. • karakteriše se teškoćama artikulacije. vaskularnih oboljenja.. poremećenom glasnošću i jačinom.. trauma. neprecizna artikulacija. sporošću i sl.. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor. poremećajima prozodije.. ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije. . tumora.’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije. ali i kodmišićnih distrofija.... nazalnošću. deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful