Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

. već grešaka socijalnog porekla.. neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti. ove posledice je moguće izbeći • st. a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica. • Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja. vršnjaci. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • .. otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku.KLASIFIKACIJA. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta. nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti.razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti.. a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. .

. pr. • period prvih pokušaja organizovanog tretmana.) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI. gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija. vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup..).suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke. bolest .. ali i ‘’himera’’. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo. uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima.POTREBNO JE RAZGRANIČITI...heilpedagogik ili pedagogija lečenja. • period tolerancije i zaštite (stvaranje azila.. Sparta... • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) . fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja.). odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr. edukativni i socio-ekonomski pristup. ali i socijalnih faktora (pr...). neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta. • period kompleksne rehabilitacije (klinički...

čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir..čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora. obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh. lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • . ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno... • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora..ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje).

. elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca). do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha.. Govorno područje:5004000 Hz. zvučne viljuške. od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha.) • • • stečeni (infekcije . preko 80 Db .Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke.Područje konverzacije: 20-85 Db. Kod čoveka: 20-130 Db (decibela). • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola. daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db). slušnog nerva. bubne opne.. kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori.) centralna (poremećaji slušnih puteva.) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva. • Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha. tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: . traume. slušnih koščica. od 41-60 Db Teško oštećenje sluha. traume. Rh nepodudarnost. razvojni poremećaji i defekti... virusna oboljenja majke – Rubella. sifilis.ispitivanje glasom (fonično) . spoljašnjeg ušnog kanala..ispitivanje instrumentima (instrumentalno. intoksikacije – lekovi.

demonstracija.. kao posledica infekcija. dramatizacija.. emocionalna zrelost. povrede. trauma.. konvergenciju.) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih. • ponavljanje. periferni vid. dovoljno svetlosti. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja.... posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost. adaptaciju..) • . viđenje boja. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. delovanje toksičnih materija. okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). crtanja. genopatije. oslanjanja na ostala čula. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida. binokularni vid. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda. izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi. konkretno mišljenje.. infekcije. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti... percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije. psiholozi. bolesti.. tumori.) i roditeljima • • Vid. eliminacija buke.. akomodaciju. praktičnih aktivnosti.Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju.) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. nezainteresovanost. intoksikacija. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost.

strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost). mimike.. .. Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • .implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida. ravnoteže i kretanja • ...ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta.potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka.. katarakta (zamućenje očnog sočiva). ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) .imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta. česte glavobolje zbog akomodacionog napora. Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače..slab vid (teško se.. slika je nejasna.).delimično slepilo ..atrofija vidnog nerva..Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se. • astigmatizam.ima teškoće koordinacije pokreta. male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta.. slika na mrežnjači je nejasna.. .. predstave su predmet subjektivne sinteze) • . posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine. loše viđenje udaljenih slika i predmeta.....delimičan vid (koriguje se naočarima) ... • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: .

.) • Dete sa oštećenjem vida. očiglednost (što više prirodnih predmeta.) • koristiti preostala čula....često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja..... ljuljanja. nesigurno i nezainteresovano... novi elementi... trlja oči i žmirka.. oprezno je prilikom hodanja. individualni pristup prema sposobnostima.. izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • .. krivljenja glave... posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan. ponekad razdražljivo i nemotivisano • .. ..ima teškoće koncentracije. demonstraciju. • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja. imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu. govoriti glasno..brzo se zamara.povučeno je. ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja. sudara se s predmetima. može biti nervozno i nemirno • .) • prihvatiti dete. udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole.) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost .najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje..

). intoksikacija.trauma.. • Klasifikacija cerebralne paralyze . neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića.miastenia gravis). kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga.oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja . cerebralnaparaliza.natalna (tokom rođenja) .postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: .infektivnih bolesti majke tokom trudnoće. obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: .oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis.oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) . porođajne traume(nedostatak kiseonika.spinalna atrofija...prenatalna (pre rođenja) . Rh nepodudarnosti..).medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje. krvarenja u mozgu...oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema . pr.

spastična forma . korišćenje računara. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima. pr. ali i nagli. kockama. težak spazam-ukočenost mišića.prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete.. iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano.. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže. • mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju. pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta. koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’.usporen psihomotorni razvoj. kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI .) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija. imati strpljenja. visoki stolovi... vežbe grafomotorike.. nizanje perli..

. tranzitivni (radnja prenesena na predmete). inteligencija.. psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih. opisni tranzitivni (na nivou predstava).. imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika. • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti).saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE.NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti. Čine ga: osećanja (motivacija). klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega. ideatorna(tranzitorni.ideomotorna (elementarni.pokreti imitacije. kao i pokreti konvencionalne simbolike). povezanih voljnih pokreta. pokreti konvencionalne simbolike. tranzitivni.. opisni tranzitorni pokreti. kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja.. mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim)..) • • .ekspresivni (mimika).

pravila. asocijativne zone kore. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti. teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor. čitanje.) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA . pisanje.) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna. asocijativna polja – integracija.GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom..... uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti.

povlačenje • loš rezultat na WISC. a ispred 6 .. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava.usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija. kodiranja. informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka.) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER.) • razdražljivost. predmeta. po redosledu je iza broja 4... doživljaja • redosled različitih pojava. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama.) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja. događaja. aritmetike.. korespondencija. • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva...... posebno na subtestovima sličnosti.. serijacija. • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj.

. pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE...u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2. Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju.. • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • .Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE...

Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči. sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika.. sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja.disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. izostavljanje ili dodavanje glasova. reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju. zastajkivanje .. • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički. otežano ščitavanje. ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE. slogova. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA .. Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči. problem govorne simbolizacije..

Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti. neposlušno’’) • opšta usporenost.) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr. očima. nezainteresovanost • anksioznost. proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost.) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom. neprikladan stav. depresija. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA.. stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju.. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče. duža latencija (dete deluje ‘’lenjo...1958...nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA ..) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost.. vezivanju pertli. obuje. obuvanju. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane. zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija .

. lepo pisanje. poseban problem je lateralizovana shema tela.‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj..rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure. melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih. obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija).... • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta. ili previše odvojene loše oblikovanje slova. alternativnih i netranzitivnih pokreta • .) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja.. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom.. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje. model približavanja odraslima. poremećaji ličnosti. talasasti reči su stisnute. pritiskanje. povlačenje... pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan.) • bojažljivost. loše postavljen u prostoru stranice. silaze koso. bez jasnih margina tekst je često umrljan. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni. dečji crteži..

govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka. semantika. boja. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija.. • POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu.. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. precrtavanja oblika. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi. • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice. Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost. povlačenje.) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme... melodija. • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika.. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi.. morfologija. strepnja. ritam. artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika. intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat. ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). disajnih i kinestetskih mehanizama. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika. • Prema Luriji.) • . gramatika i sintaksa. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih. • Govor je sastavni deo jezika.

• Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije. najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija. a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju.rođenja do 2 meseca života. prvenstveno majka. kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje. meseca. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA. • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje. • Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju.. reaguje. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju.. • Na detetovu vokalizaciju okolina... koje najčešće traje od 2... te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). do 6. • Nakon krika i plača. Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti. razvijaju se pre svega učenjem. U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova..može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač . • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti.sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice.. . a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja. što znači da sva deca na svetu jednako guču.) • semantika – značenje reči. • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života. frekvenciju i intenzitet kao i pauze. . melodiju.

i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice. PA-PA itd. želju ili potrebu. veznici. a najkasnije zamenice. ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje. g) i nazale (n. odnosno uči govor svoje okoline.. npr: MA. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA.. b. prilozi. • U daljem razvoju govora.Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije.. m.. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4. • GOVORNA FAZA Takođe. • Prva reč je grupa glasova.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove. k. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE .5 godina oko 1900 reči. koja obuhvata prvu reč. predlozi. t. ali ni oni nemaju značenje. d.TA itd. pridevi.. zatim plozive (p.PA. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči. nj. • sa dve godine oko 300 reči. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja. • Ona je samo formalno reč.. glagoli. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. mada ih mnogi tumače kao prve reči. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja.

.) KLINIČKA SLIKA.. ..) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA.. potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr.Fonetika ..• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE. rotacizam. • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara.. ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika. • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA. • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA.) distorzija – oštećeno.. ili ‘’k i g’’. ‘’t i d’’.bavi se izučavanjem govornih glasova... sigmatizam. zanemarujući njihovo značenje i funkciju)... • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr.... što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom...

frustracija. uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija)... nezainteresovanost za reč.. zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA.anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi.. posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume. nazalnost. . agresivnost. baba... diferencijacija... sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora.) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta.) • reči se ponekad javljaju na vreme. preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija). struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA. EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje. do .. IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA..

• karakteriše se teškoćama artikulacije. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu. ali i kodmišićnih distrofija.’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac....) • očuvan sluh. vaskularnih oboljenja. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost. nazalnošću. poremećenom glasnošću i jačinom. poremećajima prozodije.’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije. ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA.’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču.. to je vrabac. trauma. . kao i nekim drugim neurološkim bolestima. neprecizna artikulacija.naizgled normalnog govora. tumora. deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor. ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije....’’ ili ‘’Časna reč.. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom. sporošću i sl. neujednačenim naglaskom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful