Sadržaj predmeta

Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti.. već grešaka socijalnog porekla.razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju. vršnjaci.. otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku.. ove posledice je moguće izbeći • st.. a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica. . nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • . a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti. • Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja.KLASIFIKACIJA.

edukativni i socio-ekonomski pristup. Sparta. vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup...). uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima. fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja. osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo.POTREBNO JE RAZGRANIČITI. • period tolerancije i zaštite (stvaranje azila... neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta..).) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI. • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) ..suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke.... ali i socijalnih faktora (pr. pr. • period prvih pokušaja organizovanog tretmana. ali i ‘’himera’’. bolest .. odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr.. gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija.heilpedagogik ili pedagogija lečenja.). • period kompleksne rehabilitacije (klinički..

) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh. ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno.čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora.KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir. • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora..ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje).čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo). obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo). lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • ....

• Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha.. razvojni poremećaji i defekti. tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: . Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca).. preko 80 Db .. Rh nepodudarnost. slušnih koščica. od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha. kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori.) centralna (poremećaji slušnih puteva. traume.ispitivanje instrumentima (instrumentalno. intoksikacije – lekovi. elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija. spoljašnjeg ušnog kanala. slušnog nerva. bubne opne. od 41-60 Db Teško oštećenje sluha..Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke.) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva. sifilis.ispitivanje glasom (fonično) . zvučne viljuške. Kod čoveka: 20-130 Db (decibela)..) • • • stečeni (infekcije . do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha.. Govorno područje:5004000 Hz. daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db). • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola. traume.Područje konverzacije: 20-85 Db. virusna oboljenja majke – Rubella.

delovanje toksičnih materija.. bolesti. eliminacija buke. binokularni vid. adaptaciju.. genopatije.. praktičnih aktivnosti. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda. posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost.. dramatizacija. • ponavljanje. demonstracija.) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih. nezainteresovanost..) • . psiholozi. periferni vid. akomodaciju. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti..) i roditeljima • • Vid. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida. trauma..Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju.. dovoljno svetlosti... konvergenciju. tumori. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost. kao posledica infekcija. oslanjanja na ostala čula. povrede. intoksikacija... okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja. crtanja. infekcije.) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije. konkretno mišljenje. viđenje boja. emocionalna zrelost.

mimike. slika na mrežnjači je nejasna. ravnoteže i kretanja • ..delimično slepilo . ...... česte glavobolje zbog akomodacionog napora.ima teškoće koordinacije pokreta.ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta.slab vid (teško se.. • astigmatizam. strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost).).. posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine.. predstave su predmet subjektivne sinteze) • . loše viđenje udaljenih slika i predmeta. Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače.. katarakta (zamućenje očnog sočiva)... slika je nejasna. male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta.. ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) ...Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se. • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: .delimičan vid (koriguje se naočarima) . Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • .atrofija vidnog nerva.potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka.. ..imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta.implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida..

može biti nervozno i nemirno • ..) • prihvatiti dete.. udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole.. izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • . ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja.. posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan.brzo se zamara.) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost .povučeno je... demonstraciju.) • Dete sa oštećenjem vida. novi elementi.najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje. .. krivljenja glave... nesigurno i nezainteresovano. očiglednost (što više prirodnih predmeta. ljuljanja.) • koristiti preostala čula. oprezno je prilikom hodanja... trlja oči i žmirka. imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu.. individualni pristup prema sposobnostima..često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja... ponekad razdražljivo i nemotivisano • ...... • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja. govoriti glasno. sudara se s predmetima.ima teškoće koncentracije..

.oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) .).. cerebralnaparaliza.miastenia gravis).spinalna atrofija.. krvarenja u mozgu.prenatalna (pre rođenja) .medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje.infektivnih bolesti majke tokom trudnoće.trauma..postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: .oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema . porođajne traume(nedostatak kiseonika. kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga. • Klasifikacija cerebralne paralyze . obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: .oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja .. neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića. Rh nepodudarnosti.oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis.)..natalna (tokom rođenja) . intoksikacija. pr.

• mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju. imati strpljenja. iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI ..prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete. korišćenje računara. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’. vežbe grafomotorike. težak spazam-ukočenost mišića. pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta.spastična forma ... ali i nagli. koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela. pr. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže.. kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’.. nizanje perli..) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom.usporen psihomotorni razvoj. kockama. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima. visoki stolovi.

. tranzitivni (radnja prenesena na predmete).. opisni tranzitivni (na nivou predstava).saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE. psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih.NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti.. klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega. kao i pokreti konvencionalne simbolike)..ekspresivni (mimika). Čine ga: osećanja (motivacija). opisni tranzitorni pokreti.pokreti imitacije. inteligencija. tranzitivni. • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti).) • • . ideatorna(tranzitorni... imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika. pokreti konvencionalne simbolike.ideomotorna (elementarni. kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja. povezanih voljnih pokreta. mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim).

uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti.. čitanje.GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom. pisanje... pravila. asocijativne zone kore. asocijativna polja – integracija.) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna.) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA .. teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti.

usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija...) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja. korespondencija. serijacija. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama. povlačenje • loš rezultat na WISC.) • razdražljivost... a ispred 6 .. aritmetike. događaja... predmeta. kodiranja. po redosledu je iza broja 4.) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER... doživljaja • redosled različitih pojava. • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva.. • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj. informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka. posebno na subtestovima sličnosti. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava.

u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2. • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • ... Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju. pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE...Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE...

Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči. ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE.disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. izostavljanje ili dodavanje glasova... sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja. reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju. slogova.. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA . problem govorne simbolizacije.. sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika. Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči. zastajkivanje . • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički. otežano ščitavanje.

nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA .) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr. neposlušno’’) • opšta usporenost...) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost.. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče.1958. nezainteresovanost • anksioznost. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti... zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija . obuvanju. proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost. neprikladan stav..) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom. obuje.. duža latencija (dete deluje ‘’lenjo. depresija. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane. vezivanju pertli. očima. stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju.. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA.

loše postavljen u prostoru stranice. • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta. alternativnih i netranzitivnih pokreta • .. poremećaji ličnosti. pritiskanje.. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj. obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke. lepo pisanje.‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE. ili previše odvojene loše oblikovanje slova..) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja.. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni.. melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih.. dečji crteži.rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure. silaze koso. pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan... povlačenje. talasasti reči su stisnute. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija).. poseban problem je lateralizovana shema tela. bez jasnih margina tekst je često umrljan.) • bojažljivost.. model približavanja odraslima. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom.

Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost. melodija.. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih. boja. semantika. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi. disajnih i kinestetskih mehanizama. • Govor je sastavni deo jezika. • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika. povlačenje. gramatika i sintaksa. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat.) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija.. artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika.. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). strepnja.. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. morfologija. • Prema Luriji. ritam. precrtavanja oblika. • POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu.) • . intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika. ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa. govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka... • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice.

. do 6. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti. • Na detetovu vokalizaciju okolina.. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA. razvijaju se pre svega učenjem. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti. • Nakon krika i plača. kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje. najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija. prvenstveno majka. . frekvenciju i intenzitet kao i pauze. reaguje.. što znači da sva deca na svetu jednako guču. Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača.rođenja do 2 meseca života. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje.. a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju.sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice. koje najčešće traje od 2.može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač .. meseca. • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA.. . • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života. • Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja. te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje..) • semantika – značenje reči. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju. U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova. • Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije. melodiju.. a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti.

PA.. ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje. ali ni oni nemaju značenje. koja obuhvata prvu reč. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE .. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA.. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4.. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje. prilozi. PA-PA itd. želju ili potrebu. d. zatim plozive (p. odnosno uči govor svoje okoline.5 godina oko 1900 reči. k. • Prva reč je grupa glasova. npr: MA. g) i nazale (n.TA itd. predlozi. • U daljem razvoju govora.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. nj. glagoli. • sa dve godine oko 300 reči. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije. t. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja.. m. pridevi. mada ih mnogi tumače kao prve reči. i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice. a najkasnije zamenice.. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine. • GOVORNA FAZA Takođe. b. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči. • Ona je samo formalno reč.Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih. veznici.

ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika.. rotacizam... sigmatizam.) distorzija – oštećeno... potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr. • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA...... . ‘’t i d’’.. zanemarujući njihovo značenje i funkciju).. ili ‘’k i g’’.bavi se izučavanjem govornih glasova.) KLINIČKA SLIKA.. • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara.Fonetika . • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA. • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr.... što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom.) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA.• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE.

agresivnost.) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta. uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama. preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija).. zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA. frustracija. sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija).) • reči se ponekad javljaju na vreme. . nezainteresovanost za reč. do ... diferencijacija. nazalnost.. EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje. teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora. baba. posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija..anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume...... struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA.

. neprecizna artikulacija. trauma.) • očuvan sluh. poremećenom glasnošću i jačinom. tumora.. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor.’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču. ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA.’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije. to je vrabac. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost. neujednačenim naglaskom. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu. kao i nekim drugim neurološkim bolestima.’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac.. ali i kodmišićnih distrofija..’’ ili ‘’Časna reč. vaskularnih oboljenja. . ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije. poremećajima prozodije. • karakteriše se teškoćama artikulacije. sporošću i sl.naizgled normalnog govora. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom... deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr... nazalnošću.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful