Sadržaj predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’

Definisanje problema, klasifikacija, diferencijalna dijagnostika • Predstavljanje pojedinih vrsta ometenosti, pregled implikacija značajnih za vaspitno-obrazovni rad • integracija dece sa posebnim potrebama • inkluzivni programi - filozofija, politika i praksa • rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• • • • • • • • • • •

DEFINISANJE KLASIFIKACIJA

Deca sa posebnim potrebama su deca...
sa smetnjama u razvoju sa poremećajima ponašanja sa hroničnim oboljenjima sa emocionalnim poremećajima iz socio-kulturno depriviranih sredina bez roditeljskog staranja koja su zlostavljana i zanemarivana darovita deca

POSEBNE POTREBE...
NE POSTOJE! • Svi ljudi (deca) imaju u osnovi iste potrebe, samo načini njihovog zadovoljavanja mogu biti različiti iili otežani. prikladniji termin je ‘’deca sa posebnim obrazovnim (i vaspitnim) potrebama’’, što podrazumeva individualnu pomoć i podršku u procesu vaspitanja i obrazovanja.

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
SZO (1997): ‘’Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima teškoće da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čije zdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške.’’ • dakle, to su deca kojoj je potrebna posebna drustvena podrska.

OMETENOST U RAZVOJU...
podrazumeva zaostajanje za vršnjacima u jednoj ili više sferapsihofizičkog razvoja • pogađa ličnost deteta u celini – ometenost je bio-psiho-socijalni entitet, ali ne mora biti suština identiteta deteta • remeti porodičnu dinamiku, adaptaciju deteta i socijalizaciju • dovodi do reorganizacije ličnosti na novim principima • zahteva integrisanu i pravovremenu akciju stručnjaka različitih profila, kao i angažovanje društvene sredine u cilju pronalaženja najadekvatnijih načina zadovoljavanja potreba ometenog deteta (koje su jednake potrebama sve dece!) OMETENOST U RAZVOJU NASTAJE...

kao posledica prenatalnih uzroka (nastalih pre rođenja deteta), kao što su: genetski poremećaji, bolesti majke, infekcije, intoksikacije, traume...

zbog delovanja perinatalnih činilaca (tokom porođaja), kao što su povrede, infekcije... i

kao posledica delovanja postnatalnih činilaca (posle rođenja deteta), kada se najčešće radi o povredama, infekcijama, hroničnim bolestima, delovanju različitih štetnih materija, ali i o socijalnoj deprivaciji, fizičkom i psihološkom zanemarivanju deteta i sl.

KLASIFIKACIJA
• • • • • • • • •

oštećenja senzornih funkcija, pre svega poremećaji sluha i vida ometenost u mentalnom razvoju ometenost u razvoju motorike poremećaji komunikacije poremećaji socijalne adaptacije emocionalni poremećaji specifične smetnje u učenju i disharmoničan razvoj višestruka ometenost hronične bolesti kao uzrok ometenosti.

• Sekundarne posledice ometenosti u razvoju • • • • • Anksioznost Depresija Preterana zavisnost Snažan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja. ali ih je moguće Sekundarne posledice ometenosti u razvoju Navedene posledice su praćene visokim stepenom emocionalne napetosti.. ove posledice je moguće izbeći • st.KLASIFIKACIJA.razvojnih poremećaja dece služi zapripremu škole ili vrtića za prihvat i pomoć deci ometenoj u razvoju.. zbog čega jeotežano korišćenje očuvanih potencijala deteta • Emocionalna ravnoteža je bitan uslov za korišćenje razvojnih potencijala deteta. a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta • Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvoju Primarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. vaspitači i učitelji mogu svojimodnosom prema detetu sprečiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti • .. vršnjaci. otežano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju) • Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodične i šire sredine prema osobi i njenom nedostatku. već grešaka socijalnog porekla. neosetljivost na potrebe drugih) Povlačenje u sebe Teško ih je otkloniti. . nepoverenje i sklonost izolaciji nisu posledica ometenosti.. a nju nije moguće uspostaviti dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti u razvoju • Porodica.

edukativni i socio-ekonomski pristup.. • period tolerancije i zaštite (stvaranje azila...suma funkcionalnih poremećaja • oštećenje – gubitak ili nepravilnost psihološke. neuspešnost socijalne integracije kao posledica oštećenja i invaliditeta. • period prvih pokušaja organizovanog tretmana... pr. odnosi se na sveobuhvatnost psihofizičke strukture osobe i njenu efikasnost u rasponu koji je očekivan (pr. • period kompleksne rehabilitacije (klinički. fiziološke ili anatomske strukture i funkcije • invaliditet – proizilazi iz oštećenja. Sparta.. bolest ..POTREBNO JE RAZGRANIČITI.heilpedagogik ili pedagogija lečenja. uticaj hrišćanstva na humanizaciju odnosa prema ometenima. vaspitanja i obrazovanja ( pre svega medicinski pristup..).... osoba sa lakom MR u ruralnoj i urbanoj sredini) • ODNOS PREMA OMETENOSTI KROZ ISTORIJU period intolerancije i brutalne eliminacije iz društva (robovlasničko društvo.).. ali i socijalnih faktora (pr. gubitak malog prsta profesionalnog violiniste) • hendikep – socijalna kategorija. • • • oko 7% ukupnog broja dece ima neki oblik ometenosti u razvoju samo 10% od ovog broja dece uključeno je u neki oblik organizovane podrške naročito je niska uključenost dece predškolskog uzrasta u neki vid opšteg ili specijalizovanog tretmana (propuštanje ključnog perioda ranog tretmana i stimulacije razvoja) .). ali i ‘’himera’’.) • filozofija i praksa inkluzije – uključivanja • • U SRBIJI.

čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora • obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).čujnost (psiholingvistički nivo) i auditivnupovratnu spregu (između uha i mozga) • od neprocenjive je važnosti za razvoj govora.KRATKA ANKETA (uzmite olovku i papir.. obuhvata: slušanje(neurofiziološki nivo).) 1) Dete sa smetnjama u razvoju sretao-la sam a) u porodičnom okruženju b) u krugu prijatelja i poznanika c) nemam to iskustvo 2) Razlog mog opredeljivanja za nastavu iz predmeta ‘’Rad sa decom sa posebnim potrebama’’ je: DECA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA I TELESNIM INVALIDITETOM Sluh.... lingvalno i postlingvalno oštećenje sluha) • . • Sluh i govor oštećenja sluha remete usvajanje i razvoj govora. ali i regulacije i organizacije psihičkih procesa • govor čini osnovu za usvajanje društvenih normi i principa-socijalizacija • značajan je period u kom je nastupilo oštećenje sluha (prelingvalno.ograničavaju socijalnu komunikaciju i razvoj viših intelektualnih sposobnosti • govor je sredstvo mišljenja (pojmovno-kategorijalno mišljenje).

traume. razvojni poremećaji i defekti. zvučne viljuške.Područje konverzacije: 20-85 Db. bubne opne.) • • • stečeni (infekcije .. traume. elektro-akustički instrumenti) • kvalitativne metode – audiometrija. • Vrste oštećenja sluha SZO (1950) • • • • Lako oštećenje sluha. • Vrste oštećenja sluha slušno polje – opseg jačine zvuka između praga sluha i praga bola. Rh nepodudarnost. od 61-80 Db Veoma teško oštećenje sluha. preko 80 Db .) centralna (poremećaji slušnih puteva.. Kod čoveka: 20-130 Db (decibela).) • • • • perceptivna (poremećaji unutrašnjeg uva.ispitivanje glasom (fonično) .Oštećenja sluha konduktivna (poremećaji na nivou ušne školjke. kao i centara u kori velikog mozga) Uzroci oštećenja sluha nasledni (genetski faktori. spoljašnjeg ušnog kanala. od 41-60 Db Teško oštećenje sluha... Govorno područje:5004000 Hz.. Frekventni raspon zdravog uha je 16-20000 Hz (herca).. intoksikacije – lekovi. sifilis. daju objektivniju sliku stanja sluha (audiogram– vrednosti frekvencije u Hz i intenziteta zvuka u Db). slušnih koščica. slušnog nerva. do 40 Db Srednje teško oštećenje sluha.ispitivanje instrumentima (instrumentalno. tumori) Ispitivanje sluha kvantitativne metode – akupedija: . virusna oboljenja majke – Rubella.

) i roditeljima • • Vid.. praktičnih aktivnosti.. emocionalna zrelost. ali prilagoditi vaspitnoobrazovni pristup i zadatke • što više: očiglednosti.. poremećaji nastali tokom intrauterinog razvoja ploda. • ponavljanje. povučenost • Opšte preporuke za rad poštovati individualne potrebe i sposobnosti (očuvanost govorne komunikacije. viđenje boja.) • prihvatiti dete i ne tretirati ga drugačije od ostalih. posebno ako je oštećenje nastupilo u prelingvalnom periodu • promuklost. delovanje toksičnih materija. monoton govor usporenog ritma i bez naglaska • poremećaji koordinacije i ravnoteže • dominacija analitičkog načina mišljenja (preterana vizuelizacija) • smanjena moć uopštavanja. psiholozi. periferni vid. trauma. pomoću čula vida primamonajveći broj utisaka iz spoljašnje sredine • ispravna funkcija vida podrazumeva: adekvatnu oštrinu vida. infekcije. tumori.) • stečena oštećenja vida(prevremeno rođenje. percepciju prostora i oblika • • Oštećenja vida – uzroci urođena oštećenja vida(hromozomopatije.. oslanjanja na ostala čula. akomodaciju. povrede. dovoljno svetlosti. genopatije. eliminacija buke. nezainteresovanost. poremećaji pažnje • emocionalna labilnost. demonstracija. bolesti.. binokularni vid.. kao posledica infekcija.. okretanje prema detetu tokom govorenja (čitanje sa usana). konkretno mišljenje. dramatizacija. konvergenciju.. adaptaciju... izbegavanje preterane stimulacije • saradnja sa stručnjacima (surdoaudiolozi. intoksikacija.) • .Deca sa oštećenjem sluha ukoliko se oštećenje ne otkrije na vreme –zastoj u psiho-fizičkom razvoju. crtanja...

delimično slepilo . slika na mrežnjači je nejasna. strabizam (poremećaj položaja očnih osovinarazrokost).potpuno slepilo (potpuni nedostatak vida) Podela prema vremenu nastanka.ima nejasne predstave i pojmove (ne prima adekvatne informacije iz spoljašnjeg sveta. Česti su verbalizmi – pojmovi i reči lišeni pravog iskustva • . .. predstave su predmet subjektivne sinteze) • .delimičan vid (koriguje se naočarima) .. česte glavobolje zbog akomodacionog napora..implikacije za tretman • • • • • • slepilo i slabovidost od rođenja (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost od ranog detinjstva (rana rehabilitacija!) slepilo i slabovidost nastali u školskom i adolescentnom periodu slepilo i slabovidost nastali u zrelom dobu slepilo i slabovidost nastali u starosti Dete sa oštećenjem vida..... slika je nejasna..atrofija vidnog nerva.imaju usporen razvoj govora (neophodnost vizuelnog faktora u uočavanju artikulacionih pokreta. ili nikako koriguje konvencionalnim naočarima) ..... male oštrine: loše viđenje bliskih predmeta..). Može znatno da se pogorša tokom razvoja • dalekovidost (hipermetropija) – zraci padaju iza mrežnjače. ravnoteže i kretanja • ... loše viđenje udaljenih slika i predmeta... • astigmatizam. katarakta (zamućenje očnog sočiva). mimike.Refrakciona i druga oštećenja vida refrakcija – odnos prelomne moći očnog sočiva i dužine očne jabučice (zraci se. posle prelamanja kroz sočivo seku na retini) • kratkovidost (miopia) – zraci padaju ispred retine. .. • • Klasifikacija oštećenja vida • • generalna: slepe i slabovide osobe klasifikacija SZO: .ima teškoće koordinacije pokreta.slab vid (teško se.

najčešće ipak ne zaostaje za svojim vršnjacima u intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje.. očiglednost (što više prirodnih predmeta. nesigurno i nezainteresovano.) • koristiti preostala čula. demonstraciju. individualni pristup prema sposobnostima. • Opšte preporuke za rad • • obezbediti dovoljno svetlosti • upoznati dete sa svimpromenama fizičke sredine (raspored nameštaja. ljuljanja.. trlja oči i žmirka. ponekad razdražljivo i nemotivisano • . izbegava učestvovanje u grupnim aktivnostima • .ima teškoće koncentracije....povučeno je..... krivljenja glave.. govoriti glasno... ograničenost pokreta zbog straha od povređivanja.. novi elementi.) • sarađivati sa stručnjacima i roditeljim Telesna invalidnost . imati strpljenja • obezbediti didaktički materijal(igračke i knjige na Brajevompismu. može biti nervozno i nemirno • ..) • Dete sa oštećenjem vida.. sudara se s predmetima... udaranja –‘’rocking’’ (nedostatak vizuelne kontrole... .) • prihvatiti dete. posebno uz rano otkrivanje problema i adekvatan..često ima blindizme – stereotipni pokreti klaćenja.brzo se zamara. oprezno je prilikom hodanja..

spinalna atrofija.infektivnih bolesti majke tokom trudnoće...prenatalna (pre rođenja) ..oštećenja centralnog (mozak i kičmena moždina) iperifernog (periferni nervi) nervnog sistema . intoksikacija... cerebralnaparaliza.). kao i samemišiće (mišićna distrofija) • • Cerebralna paraliza poremećaj ili gubitak voljne kontrole mišića u pokretu ili stavu • oštećenja su trajna i stacionarna • nastaje kao posledica kongenitalnih(urođenih) malformacija mozga.oštećenja nastala kao posledica hroničnih oboljenja . • Klasifikacija cerebralne paralyze . neuromišićnu spojnicu (mesto kontakta perifernog nerva i mišića.postnatalna (posle rođenja) • Prema lokalizaciji oštećenja: . obrazovanje i osposobljavanje u redovnim uslovima’’ • Klasifikacija Prema vremenu nastanka: .oštećenja lokomotornog aparata (aparat za kretanje) .natalna (tokom rođenja) . krvarenja u mozgu..medicinska definicija: ‘’ograničenost normalnog funkcionisanja koštanozglobnog ili neuro-mišićnog sistema’’ • • specijalno-pedagoška definicija:‘’smetnje telesno invalidnog deteta moraju biti takve prirode da otežavaju ili onemogućavaju vaspitanje. porođajne traume(nedostatak kiseonika.oštećenja psihomotorike • Neuromišićna oboljenja nastaju kao posledica oboljenja ili oštećenja mozga • pogađaju centralni i periferninervni sistem (poliomijelitis. Rh nepodudarnosti.).miastenia gravis).trauma. pr.

. kasno prohodavanje (ponekad i nikada!) i‘’makazast hod’’. vežbe grafomotorike. besciljni pokreti – horea) • ataksična forma – premećaj ravnoteže.usporen psihomotorni razvoj.spastična forma . iskoristiti taj potencijal prilagođenim vaspitno-obrazovnim pristupom i sredstvima • veliki broj ove dece ima epileptične napade – oprez i pripravnost zbog mogućnosti povređivanja • dete je često razdražljivo i frustrirano. pojačani mišićni refleksi • atetoidna forma – nekontrolisani i nevoljni pokreti mišića (pojačavaju se tokom voljnih pokreta.. • mešovite forme • Lečenje i rehabilitacija • • • • • • • • terapija govora i jezika radna terapija fizikalna terapija medicinske intervencije službe pružanja pomoći i podrške porodicama rano obrazovanje i rana rehabilitacija pomoćna sredstva i nove tehnologije Opšte preporuke za rad dete najčešće ima očuvanu inteligenciju. pr. pomoći mu da prihvati svoj invaliditet i strukturira telesnu shemu • prilagoditi prostor i sredstva (pisanje na većim formatima..prihvatiti i motivisati ga • ne sažaljevati dete. težak spazam-ukočenost mišića. spori pokreti prstiju – ‘’pipci oktopoda’’.) • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI .) • podsticati samostalnost u okviru mogućnosti • sprovoditi vežbe za sinhronizaciju i korekciju pokreta(kroz svakodnevne aktivnosti – igre s loptom... ali i nagli. koordinacije i percepcije dubine • hemiplegijska cerebralna paraliza – zahvata jednu polovinu tela. nizanje perli. imati strpljenja.. korišćenje računara. visoki stolovi. kockama. tokom hoda paretična noga čini polukrug – cirkumdukcija.

saznajne organizovanosti i razvoja govora • POJAŠNJENJE. imitativni) ikonstruktivna praksija (grafomotorika.pokreti imitacije. opisni tranzitorni pokreti.NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA naučna oblast koja se bavi odnosom između razvoja nervnih struktura i razvoja psihičkih pojava • • obuhvata opšti. opisni tranzitivni (na nivou predstava). Čine ga: osećanja (motivacija). mišićne strukture i odgovarajući delovi kore mozga i subkortikalnih struktura • • POKRET pokret je osnovni vid psihomotorne aktivnosti • svaki pokret ima motiv i cilj • pokreti mogu biti: elementarni (bliski refleksnim)... pokreti konvencionalne simbolike. kojima se izvršava nameravana radnja) • psihomotorni spreg – niz struktura kojima se izvršava psihomotorna radnja. • PRAKSIJA voljna psihomotorna aktivnost usmerena na izvršavanje nameravane radnje • čine je usklađeni nizovi pokreta • postoje: melokinetička (elementarni pokreti). povezanih voljnih pokreta...ideomotorna (elementarni. psihomotorna aktivnost – pokret (elementarni deo) i praksija (skup složenih. ideatorna(tranzitorni.) • • . inteligencija. tranzitivni (radnja prenesena na predmete). kao i pokreti konvencionalne simbolike)..ekspresivni (mimika).. klinički i terapijsko-rehabilitacioni deo KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA RAZVOJNOG DOBA bavi se proučavanjem i definisanjem kliničkih fenomena koji nastaju usled neujednačenog toka razvoja ličnosti u oblasti psihomotornog sprega. tranzitivni.

pravila.GNOZIJA gnostičke funkcije su funkcije prepoznavanja draži i događaja u subjektivnom i objektivnom prostoru • podrazumeva identifikaciju draži prema kategorijama i otkrivanje simboličkog značenja draži u odnosu na egzistencijalnu situaciju subjekta (upoređivanje sa iskustvom. pridavanje značenja prepoznatim delovima stvarnosti (dominacija hemisfera) • • PRAKTOGNOSTIČKI POREMEĆAJI • • • • • • opšta razvojna disgnozija razvojna diskalkulija razvojna disleksija opšta razvojna dispraksija razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA • • • • opšta nedograđenost gnostičkihaktivnosti. pisanje.. uz očuvanu praksiju neprepoznavanje zakonomernosti. teškoće uklapanja u organizovane kolektive teškoće simbolizacije (govor.) • • GNOSTIČKA ORGANIZOVANOST primarna senzorna polja – opažanje draži • sekundarna senzorna polja – gnozija kao puko prepoznavanje predmeta u njihovom elementarnom vidu (obe hemisfere) • tercijalna.. asocijativne zone kore.) OPŠTA RAZVOJNA DISGNOZIJA ... asocijativna polja – integracija. čitanje.

) • inkluzija klasa i aditivnost • korespondentnost – paralelnost vrednosti različitih nizova i skala • PRIMER.. događaja.. serijacija.. informacija • RAZVOJNA DISKALKULIJA diskalkulija predstavlja skup specifičnih teškoća u učenju matematike/aritmetike i u obavljanju matematičkih/aritmetičkih zadataka. aritmetike... posebno na subtestovima sličnosti.. povlačenje • loš rezultat na WISC.) i zakasnelo usvajanjepojma broja • dezorganizovanost sintakse i semantike govora (uredna fonacija) • teškoće poimanja vremenskih i prostornih odnosa (redosled događaja. po redosledu je iza broja 4. normalno funkcionisanje čula i optimalne uslove podučavanja • FORMIRANJE POJMA BROJA klasifikacija – formiranje klasa pojava. • • broj 5 čini klasu neparnih brojeva.. kodiranja. korespondencija. doživljaja • redosled različitih pojava.usproren razvoj saznajnih procesa • sporo osvajanje konkretnih operacija (klasifikacija.) • razdražljivost.. a ispred 6 . • podrazumeva specifičan poremećajsazrevanja onih delova mozga koji su anatomski i psihološki neposredno odgovorni za sazrevanje matematičkih sposobnosti • RAZVOJNA DISKALKULIJA to su takva odstupanja koja stvaraju detetu ozbiljne teškoće u ovladavanju matematikom/aritmetikom bez obzira naadekvatan intelektualni razvoj. predmeta.. kasnije i predmeta i simbola • permanentnost predmeta – doživljaj postojanosti i izvan dometa čula (postojanost broja u računskim operacijama..

.. pisanju i razunanju • • • • Perseveracije – greške ‘’zaglavljivanja’’ Ogledalske greške – okretanje cifara Usporenost ISPOLJAVANJE.u njemu je permanentna vrednost svih brojeva do 5 • sadrži uključenu klasu (inkluzija) koja ima vrednost 4 i klasu 3 i 2.Nastaje dodavanjemvrednosti (adicija) 1 na vrednost 4 • predstavlja korespondentnu vrednost svim vrednostima 5 • • RAZVOJNA DISKALKULIJA teškoće u savladavanju matematičkihoperacija i poimanju brojčanih odnosa • • • • • poremećaj simbolizacije dislateralizovanost poremećaj koncepcije prostora tela i sveta emocionalni problemi ISPOLJAVANJE. Parafazične supstitucije – zamenivanje brojeva pri čitanju. • • • • vizuelne greške proceduralne greške – preskakanje ili izvrtanje koraka u rešavanju zadataka slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva RAZVOJNA DISLEKSIJA I DISORTOGRAFIJA klinički oblici istog poremećaja • leksička aktivnost – veze gnostičkih i praksičkih predela u kojima se ostvaruje jedinstvo procesa dekodiranja grafoelemenata (čitanje) i grafičkog kodiranja govornih elemenata (pisanje) • disleksija – tečkoće u savladavanju čitanja • .....

sintaksa – sastav ili struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika.. sintaksički i semantički pravilnog pisanja disortografija je problem govorenja... problem govorne simbolizacije.. zastajkivanje . Semantičko polje – mreža značenjskih odnosa pojedinačnih reči.disortografija – teškoće u savladavanju gramatičkih i sintaksičkih oblika pisanog govora • RAZVOJNA DISLEKSIJA otežano učenje čitanja • sporo. • DISORTOGRAFIJA • • otežano savladavanje gramatički. otežano ščitavanje. Reči se povezuju gramatičkim sredstvima • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama • semantika – bavi se izučavanjem značenja reči. daklegnozije RAZVOJNE DISPRAKSIJE • • • • razvojna nedograđenost i neskladno izvođenje praksičkih aktivnosti opšta razvojna dispraksija – Valon razvojna konstruktivna dispraksija razvojna disgrafija Podela: OPŠTA RAZVOJNA DISPRAKSIJA . slogova. ali se teško povezuju u leksičku celinu (teškoće analize i sinteze) • nedovoljno razvijen govor u sintaksičkom i semantičkom smislu • • POJAŠNJENJE. izostavljanje ili dodavanje glasova. reči • nerazumevanje ili teškoće u razumevanjupročitanog teksta • slova se prepoznaju.

nemogućnost voljnog opuštanja mišića • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA ... obuje.) • nerazumevanje naloga za motornu aktivnost. neprikladan stav.. obuvanju. neposlušno’’) • opšta usporenost. dete ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugih • • • neke strukture psihomotornog sprega ostaju nediferencirane... depresija. očima.1958. zakopčavanju • nedozrelost motorike posebno je izražena u vršenju preciznih manipulativnih aktivnosti • kontradiktorna lateralizovanost • loša posturalna kontrola i koordinacija • paratonija . stidljivost • RAZVOJNA KONSTRUKTIVNA DISPRAKSIJA motorna nespretnost od ranog detinjstva • teškoće u oblačenju.) • posturalna apraksija – teškoće u izvršavanju naloga za psihomotorne aktivnosti (pr. vezivanju pertli... proba prst-nos) • verbalna apraksija – teškoće u oblasti govorne muskulature • ISPOLJAVANJE opšta neusklađenost pokreta u odnosu na zakonomernost odnosa u prostoru • nespretnost pri odevanju • neusklađeno držanje tela (ukrućenost.. Valon : nediferenciranost auto-hetero telesnosti. nezainteresovanost • anksioznost. u stanju primarne stopljenosti – ‘’sinkretizma’’ PODELA.) • apraksija organa – ne umeju da izvrše pokrete nekim delovima tela na nalog (posebno jezikom. objektna apraksija – dete ne ume da prilagodi svoj pokret strukturi predmeta (ne ume da se obuče. duža latencija (dete deluje ‘’lenjo.

obraća se pažnja i na sadržaj pisane poruke... pisanje postaje sredstvo sporazumevanja • • DISGRAFIČAN RUKOPIS • • • • • • • neuredan. dečji crteži.... poseban problem je lateralizovana shema tela.) • kaligrafska faza – početak učenja pisanja.) • bojažljivost.. • • RAZVOJNA DISGRAFIJA problem poremećenog i nedograđenogrukopisa • poremećaji rukopisa posledica sudisharmoničnog razvoja struktura koje učestvuju u radnji pisanja • rukopis je izvršna psihomotorna aktivnost (praksija). lepo pisanje... model približavanja odraslima. ‘’krmačen’’ redovi su ulomljeni. loše postavljen u prostoru stranice. obuhvata slojeve melokinetičke i konstruktivne praksije • RAZVOJ RUKOPISA prekaligrafska faza – škrabanje.rezultati na manipulatvnom delu WISC-a su veoma loši u odnosu na verbalni deo skale • teškoće ovladavanja prostornim mentalnim predstavama • deficit figuralnog simbolizma • poremećaji doživljaja telesne celovitosti(ispitivanje crtežom ljudske figure. pritiskanje. poremećaji ličnosti. povlačenje. • individualizacija rukopisa – rukopis sve više odgovara specifičnostima ličnosti deteta. ili previše odvojene loše oblikovanje slova. silaze koso. melokinetička dispraksija – loše izvoženje elementarnih. bez jasnih margina tekst je često umrljan. preslikavanje slova (dete uočava ‘’novu moć’’ nad svetom. estetski izgled napisanog je sam sebi cilj. alternativnih i netranzitivnih pokreta • . talasasti reči su stisnute...‘’retuširanje’’ nepoštovanje tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja JOŠ NEKE KARAKTERISTIKE DISGRAFIJE.

povlačenje. gramatika i sintaksa. govor predstavlja oruđe mišljenja i sredstvo regulacije organizovanih psihičkih funkcija čoveka. ali jedan drugog ne isključuju i razvijaju se uporedo. artikulacija i prozodija dok su svojstva jezika: leksika.. • Prema Luriji. • GOVOR I JEZIK Pod govorom se podrazumeva sposobnost ljudi da pomoću artikulacije glasova i njihovih kvantitativnih pratilaca ostvare poruku koja je akustički organizirana i jezički osmišljena (Kostić 1980). • Jezik je objektivna društvena tvorevina i predstavlja neku vrstu konvencije među članovima određene zajednice. • Govor je sastavni deo jezika.. precrtavanja oblika. a artikulacija kao jasno oblikovanje i razgovetan izgovor svih govornih glasova u rečima • prozodija – akcenat. semantika. boja.. • Globalno možemo zaključiti da govor i jezik nisu istovetni pojmovi.) • . melodija. morfologija. ritam. strepnja. Ono što u govorno socijalnoj komunikaciji pripada govoru je fonacija. poimanja perspektive • dislateralizovanost na nivou gestualne lateralizovanosti • nedograđen doživljaj telesne celovitosti • nediferenciranost osećajnog života. intervali i pauze u konverzaciji (emocionalna komponenta govora.. Jezičke funkcije ostvaruju se kroz govornu aktivnost.konstruktivna dispraksija – teškoće konstruisanja oblika. • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA– elementi govora fonacija i artikulacija – produkcija govornih glasova uz učešće auditivnih. • Govor funkcioniše na nivou individualne svesti i ostvaruje se na subjektivnoj osnovi.. • POREMEĆAJI GOVORA KOD DECE GOVOR I JEZIK Govor je najširi oblik komunikacije čoveka a uključuje njegovu verbalnu i neverbalnu formu. Fonacija kao formiranje osnovnog glasa. • Jezik je objektivni sistem lingvističkih znakova a govor je proces saopštavanja pomoću jezika.) • LINGVISTIČKA TERMINOLOGIJA elementi jezika morfologija – bavi se analizom oblika reči (leksičke i gramatičke morfeme. disajnih i kinestetskih mehanizama..

a uključuje spontanu dečju glasovnu ekspresiju. reaguje. do 6. a odraz je detetovog zadovoljstva i ugodnosti. prvenstveno majka. koje najčešće traje od 2. . meseca. kao subfaza u predgovornoj fazi pojavljuje se gukanje. koja nastaje kao rezultat detetovog izražavanja ugodnosti ili neugodnosti. • Detetov plač predstavlja harmonični i šumni zvuk koji ima boju. • • Poslednja podfaza u predgovornoj fazi jebrbljanje.može se podedliti na nekoliko podfaza: • Krik i plač .) • semantika – značenje reči. • Prvi krik predstavlja najvažniji oblik vokalizacije.sintaksa – sastav i struktura rečenice i način povezivanja reči u rečenice prema pravilima određenog jezika • gramatika – pravila koja vladaju jezičkim strukturama (reči i rečenice.. te ovu pojavu nazivamo glasovnom ekspanzijom (Đoković 1997 ). • • • • • U razvoju standardnog glasovnog govora razlikujemo dve faze: Predgovorna (prelingvistička) faza Govorna (lingvistička) faza PRELINGVISTIČKA FAZA Prelingvistička faza traje od rođenja do kraja devetog meseca života.. • Na detetovu vokalizaciju okolina. frekvenciju i intenzitet kao i pauze. • Nakon krika i plača. razvijaju se pre svega učenjem. Mreža značenjskih odnosa pojedinih reči je semantičko polje. • Gukanje ne imitira specifične glasove jezika u kojem se dete odgaja..rođenja do 2 meseca života. najčešće na temelju podsticaja iz socijalne sredine u kojoj se osoba razvija.. U ovoj fazi dete izgovara daleko veći broj glasova.. melodiju. čime se uspostavlja emocionalna veza s detetom PRELINGVISTIČKA FAZA.. . Ova faza se nastavlja na fazu krika i plača. ali istovremeno i dokaz da organi koji produkuju zvuk funkcionišu već na rođenju. • RAZVOJ GOVORA Sposobnosti za razvoj govora kao i druge sposobnosti.. što znači da sva deca na svetu jednako guču.. • Ona se odvija uglavnom bez kortikalne kontrole PRELINGVISTIČKA FAZA.

predlozi. • U daljem razvoju govora. • Pojavom prve reči obeležava se početak jezičke faze govornog razvoja. odnosno uči govor svoje okoline. POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • POREMEĆAJI FONACIJE I ARTIKULACIJE . ali u ovoj fazi često ima značenje rečenice (halo-reči) koja obično izražava neko stanje.Dete u daljem razvoju počinje da učvršćuje one glasove koje koristi njegovo socijalno okruženje (glasovnakontrakcija) • BRBLJANJE Brbljanje (bubbling) ima socijalno potkrepljenje u glasovnom ponašanju drugih.PA. • sa tri godine oko 900 reči i • sa 4. odnosno prelaz iz faze brbljanja u fazu progovaranja. m. glagoli. zatim plozive (p. a najkasnije zamenice. prilozi. koja obuhvata prvu reč.. veznici. usvajanjem gramatičkih i sintaksičkih pravila i razvojem rečnika • Fond reči. kombinacija slogova koju dete izgovori i koja ima značenje. nj. i • II od treće do sedme ili osme godine života koja se odlikuje slaganjem i kombinovanjem reči u rečenice. • GOVORNA FAZA Govorna faza je faza u kojoj dete ovladava fonemama (govornim glasovima) maternjeg jezika. zbog čega predstavlja početak socijalne komunikacije. g) i nazale (n. • GOVORNA FAZA Takođe. mada ih mnogi tumače kao prve reči. b.. k. Dete u svom govorno-jezičkom razvoju koristi: • sa 18 meseci oko 50 reči. t.5 godina oko 1900 reči. dete kombinuje glasove i izgovara besmislene slogove. a zatim dolazi do udvajanja tih glasova npr: MAMA. d. ali ni oni nemaju značenje. PA-PA itd.TA itd. želju ili potrebu. • sa dve godine oko 300 reči. • Od glasova djeca najpre usvajaju vokale. i ovu fazu govornog razvoja možemo uslovno podeliti na dve podfaze • I od kraja devetog meseca do kraja druge godine.) a u okviru vrsta reči najpre se usvajaju imenice. • Prva reč je grupa glasova. pridevi.. npr: MA.... • Ona je samo formalno reč.

. • • • • • • • • • MUCANJE TAHILALIJA BRADILALIJA DIZARTRIJA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA.bavi se izučavanjem govornih glasova.Fonetika ... .. • DISLALIJA POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA.) KLINIČKA SLIKA. zanemarujući njihovo značenje i funkciju).. • • • • • uspešno izgovaranje vokala očuvan sluh dete ne diskriminiše dobro glasove koje izgovara..... ALALIJA AFAZIJA RAZVOJNA DISFAZIJA DISLALIJA usporenost razvoja govora usporena sposobnost ovladavanjafonemskom strukturom maternjeg jezika (fonema – najmanja funkcionalna jedinica glasovnog sistema jezika. što ne važi za glasove koje čuje nedovoljna diferenciranost funkcija nervnih organizatora govorne aktivnosti (dislalija se poboljšava vežbom. ‘’t i d’’. potpuno izmenjeno izgovaranje pojedinih glasova (pr...) loša praktognostička organizovanost ETIOLOGIJA..) distorzija – oštećeno.• • POREMEĆAJI RITMA I TEMPA GOVORA POREMEĆAJI JEZIČKIH STRUKTURA POREMEĆAJI ARTIKULACIJE.. ili ‘’k i g’’. rotacizam.. sigmatizam... • • • • nepravilno izgovaranje pojedinih glasova ISPOLJAVANJE DISLALIJE omisija – potpuni nedostatak pojedinih glasova supstitucija – zamena nerazvijenog glasa nekim glasom koji već postoji (pr.

. sinaptogeneza i mijelinizacija) • ALALIJA • • stanje potpune nerazvijenosti govora kod dece koja imaju očuvan sluh deca nisu u stanju da razumeju i-ili produkuju verbalnu poruku. posle čega nastupa zastoj • slaba koncentracija. teškoće koncentracije MOTORNA ALALIJA teškoće ekspresivnog govora. nezainteresovanost za reč. EKSPRESIVNA) SENZORNA ALALIJA nesposobnost razumevanja govorne poruke i komuniciranja na bilo koji način sa svojom okolinom nerazumljiva vokalizacija govor koji čuju liči na nedefinisani šum povlačenje. baba. nazalnost. struktuira i izrazi jezička misao nemogućnost pravilnog izgovora niza glasova teškoće u zapamćivanju reči agramatizam (nepravilna upotreba gramatičkih oblika) opšta nesposobnost verbalnog izražavanja STEPEN DEFICITA. . zbog specifičih disfunkcija na nivou CNS-a (auditivne reprezentativne kortikalne oblasti) ALALIJA • • • • • • • SENZORNA (AFERENTNA... preko izrazitihleksičkih i semantičko-gramatičkih teškoća (razvojna disfazija).. diferencijacija. uz dobro razumevanje • komunikacija pomoću gestova ili pojedinačnih dvosložnih reči (mama.. agresivnost.kreće se od nultog nivoa jezičke razvijenosti (alalija).) • poremećaji sluha • loš govorni uzor • roditeljski perfekcionizam • bilingvizam • zaostajanje u intelektualnom razvoju • genetski faktori – tempo neurološkog razvoja i sazrevanja (migracija neuroblasta. RAZVOJNA DISFAZIJA • • • • • • • razvojni jezički poremećaj poremećaj sposobnosti da se razume.. do .. frustracija. IMPRESIVNA) MOTORNA (EFERENTNA...anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (rascepi.) • reči se ponekad javljaju na vreme..

nazalnošću.’’ izgleda ovako:‘’Čača eč to abac. • • • • dete treba da ponovi :’’Tramvaj i konji su zakrčili široku cestu. ne uklapa reči u rečenice po zakonomernosti govorne komunikacije. poremećajima prozodije. .) • očuvan sluh.naizgled normalnog govora. neprecizna artikulacija. neujednačenim naglaskom. ali teškoće u diskriminaciji fonema vlastitog govornog izraza • nedograđenost praktognozije • PRIMER.. deformisan govor • siromašan rečnik • agramatičan govor • dete ne koristi prikladno one oblike govora koje poznaje (pr..’’ to izgleda ovako: ‘’Tanani i toni začičili čivoču čeču.’’ GOVOR DECE OŠTEĆENOG SLUHA ova deca progovaraju kasnije. to je vrabac.’’ ili ‘’Časna reč. što zavisi od stepena slušnog oštećenja • pojačana gestualnost • izražen kontakt pogledom • izmenjena boja glasa • neartikulisan govor... poremećenom glasnošću i jačinom. paraliza ili inkoordinacija govorne muskulature • javlja se kod dece sa cerebralnomparalizom. tumora. ali i kodmišićnih distrofija. ali i jezičke teškoće • ista reprezentacija gestovnog i čujućeg govora (na nivou kortikalnih polja)!!! RAZVOJNI MOTORNI GOVORNI POREMEĆAJI • • • • razvojna dizartrija razvojna anartrija razvojna govorna apraksija RAZVOJNA DIZARTRIJA slabost.... ali sateškoćama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija) KLINIČKA SLIKA. kao i nekim drugim neurološkim bolestima. sporošću i sl. trauma. • karakteriše se teškoćama artikulacije.. vaskularnih oboljenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful