Robinson Kruso

O piscu

Danijel Defo
Ovaj roman napisao je Danijel Defo. Ne zna se tano godina njegovog roenja, ali se misli da je roen 1659, a umro 1731. godine. Prezime njegovog oca bilo je Foe (to znai neprijatelj). Sigurno da je Danijel, kao deak i mlad ovek, imao dosta neprilika sa takvim prezimenom, pa mu je kasnije jednostavno dodao"de"(plemika odredba) i tako je dobio novo prezime. Defo, po kome ga poznaju brojni ljubitelji pustolovnih romana irom zemlje. Defo je za temu svog romana Robinson Kruso bio inspirisan istinitim dogaajem: etvorogodinjim boravkom jednog mornara na pustom ostrvu Huan Fernadez. Defo je radnju romana znatno proirio, izmenio je okolnosti i imena, a svog glavnog junaka "ostavio" na pustom ostrvu znatno due, dajui mu brojne avanturistike detalje Tako je nastao ovaj zanimljiv roman, omiljen i danas kod najmlaih, ali i odraslih italaca. Eto dobrog putokaza, ako elite da piete, naete istinitu priu i umetniki je oblikujete. Uostalom, ogromna veina najboljih dela nastala su po istinitim zbivanjima, ili su prie ukradene iz najitanije knjige Biblije.

Jezik i stil
U pripovedanju zbivanja u ovom romanu Defo u opisu pored epiteta dosta dobro koristi personifikaciju i poreenje. Primeri za personifikaciju: ... talasi nosili kuda su hteli jedan besni talas, gorostasan, dovalja se do krme i bee jasno da

e nam zadati poslednji udarac. Jednom reju, doepa nas sa takvom estinom, odmah prevrnu amac, rastavi nas od njega i rasturi nas i more nas proguta za tren oka.
Primeri za poreenje: visoko kao brdo i besno kao neprijatelj; ne spljoten kao kod crnaca. Ostale primere istraite sami. Epiteti su podvueni crvenom bojom.

Sporedni likovi. Portugalski kapetan

Portugalski kapetan u romanu se javlja dva puta. Prvo kad Krusoa uzima posle bekstva od Mavara i odvodi ga u Brazil gde Kruso postaje vlasnik plantae. I drugi put, 28 godina kasnije, kad Krusou saoptava da su njegove brazilske investicije bezbedne. Ovaj ovek pun je vrlina. Iskren je, pozajmljuje novac Krusou, iako je i sam u tekoama. Veran je jer Robinsonovu imovinu uva. Velikoduan je jer Krusou plaa vie od trine vrednosti za ivotinje. Ukratko reeno, Portugalski kapetan je moralni pandan Petku. panac je jedan od zatvorenika koga spasava Kruso i potuje mnogo vie od drugih. To to je panac katolik, za Robinsona je manje znaajno. Vano je da je dobar i poten ovek i da ima radne navike. Hul je Robinsonov drug, predstavnik mladog trgovakog sloja koji inspirie Krusoa u njegovim snovima o ivotu na moru. Nudi mu put u London. Udovica je olienje dobrote; uva Krusoov novac, i na neki nain zamena mu je za majku koja ga ne podrava uopte. Robinsonova majka u potpunosti podrava supruga i ne dozvoljava Krusou da putuje morem. Robinsonov otac pojavljuje se kratko u poetku. On je otelotvorenje srednje klase koji

Robinson Kruso Saetak filma o Robinsonu Krusou

Knjievni rod: epika Knjievna vrsta: avanturistiki roman Tema: Robinsonove pustolovne elje i oevo bezuspeno odvraanje odvele su glavnog junaka na pusto ostrvo gde je proveo 28 godina. Ovo je pria o preivljavanju i nedaama sa kojima se ovek bori i u toj borbi pobeuje. Ideja (poruka): Svako zlo treba posmatrati sa dobrim koje skriva i sa gorkim koje ide sa njim. Ako je ovek jak duhom, moe prebroditi najvee ivotne izazove, obezbediti sebi egzistenciju, stei prijatelje, pa pobediti ak i samou.

Fabula
Radnja roman se pripoveda u prvom licu. Autor nam o dogaajima govori kao da ih je sam proiveo. Roman poinje priom o tome kako je otac glavnog junaka eleo da mu sin postane pravnik, ali ja sam ludovao za morem, kae Robinson, i taj moj zanos tako se jako sukobljavao sa oevom voljom, pa i sa njegovim zapovestima, i preklinjanjima i odvraanjima moje majke, da ovek mora pomisliti da je u mojoj naravi bilo neeg kobnog, neto to je teilo nesreama koje su me oekivale.

Bekstvo od kue
Prvu priliku da pobegne od kue i otisne se na more Robinson nije propustio. Meutim, bura je brod potopila, ali su se mornari spasili amcem. Kruso je samo malo bio u dilemi da se vrati kui, i odluuje da se ukrca na brod koji plovi ka Zapadnoj obali. Nebo je glavnom junaku opet poslalo opomenu. Njegov brod napadaju gusari i Robinson je odveden u zarobljenitvo u mavarsku luku Sale. Tu je proveo dve godine. Nakon toga uspeo je da ribarskim brodom pobegne sa deakom Ksurijem. Danima lutaju morem pored obala uz brojne zgode. Deaci najzad nailaze na brod koji ih spasava i odvodi u Brazil. Tu Robinson postaje vlasnik plantae. Meutim, ne moe da se skrasi na jednom mestu, pa sa drugim plantaerima odlazi brodom ka Gvineji po crne robove za radnu snagu na plantaama. Idi na vrh stranice

Glavni likovi:
Robinson Kruso je titularni protagonista, narator i glavni lik romana. Kruso je predstavnik buntovne mladei koja je neposluna i protivi se savetu i brigama odraslih. Iako njegova putovanja u ranoj mladosti dovode do njegovog prosperiteta kao brazilskog plantaera i vlasnika robova, avanturistiki duh na kraju ga dovodi do vie od dve decenije izgnanstva na pustom ostrvu. Snalaljivost u izgradnji kanua, kue, grnarije, vikendice, proizvodnji mleka, groa, pripitomljavanju koza za svaku su pohvalu. Ali, on ima i mnogo nedostataka. Nesposoban je za dublja oseanja to se vidi kad hladno, bez emocija, ostavlja porodicu. On, dodue brine, ali o verskim posledicama( boji se Boga). Mada je velikoduan kad daruje sestre i kapetana, gotovo je okrutan i ravnoduan kad pria o smrti svoje ene. Zahtev da Petko naui da ga zove"gospodaru" pre nego to naui da kae "da" i "ne", ini se odvratnim ak i po rasistikim standardima. udnja za viim staleom ne naputa ga ni tokom duge izolacije to se vidi kad u vie navrata za sebe misli da je "kralj" i "suveren" za one koji su mu se pridruili na pustom ostrvu. Kruso je postao moan i simbolian lik u engleskoj knjievnosti. Ustvari, samo ime mu je dalo anr nazvan "robinsonade": romanse o osami i preivljavanju na terenima kao to su naputena ostrva. Petko je "divljak", stanovnik kopna nasuprot Krusovog ostrva, koji dolazi tamo kao zarobljenik njegovih kolega "divljaka", doveden da bude zaklan u kanibalistikom ritualu. Ako Kruso predstavlja prvi kolonijalni um u fikciji, Petko je predstavnik plemena starosedelaca Amerike, Azije i Afrike koji e kasnije biti potlaeni. U trenutku kad Kruso od Petka zahteva da ga zove"gospodaru", Petko postaje trajan politiki simbol rasne nepravde u savremenom svetu. Pored toga, Petko je kljuna figura u kontekstu romana. Po mnogo emu je bolji od svog gospodara. Defo podvlai kontrast izmeu njega i Krusoa kad opisuje Petkovo radovanje u susretu sa ocem. Suprotno Kruso nikad ne pominje da mu porodica nedostaje, a kamoli da sanja o srei da ih ponovo vidi. Kruso, dakle, spasava Petka od kanibala, i on je boanstveno besmrtno zahvalan i lojalan. Iako se Petko pokorava da bude sluga, Kruso poinje da ga ceni vie od toga. To je jedini put da ovek, koji nikad ne iskazuje ljubav prema roditeljima, sad voli Petka. Sama injenica da jedan Englez priznaje vie ljubavi za eks-ljudodera, nego za svoju porodicu, mnogo govori sama za sebe. Dok Kruso Petka ui hrianstvu,"divljak"njemu donosi emocijalnu toplinu i vitalnost duha koji nedostaju hladnom Englezu, a donekle i ostalim Evropljanima. Petko je tipina sujeta zapadne intelektualne tradicije o "plemenitim divljacima", koji su uprkos svom "necivilizovanom" i "varvarskom" nainu, dobrog i uzvienog duha( videti na primer: Petko je privren ocu), nedostaju samo malo vie napredne instrukcije do"civilizovanog". Ovo zapanjuje dananje itaoce. Jedini drugi prinudni i dvosmisleni lik u romanu je, ustvari, Providens, to jest Bog. Roman je,

Ostrvo oajanja
Izgleda da je Robinson imao sreu da svaki brod na koji on kroi doivi nesreu. Tako je i ovaj prvo izgubio pravac kretanja i nasukao se na sprud. Uskoro je i amac za spasavanje potonuo. Robinson je doplivao do obale, uz ogromne napore, borei se sa besnim talasima. Ostali putnici nisu imali tu sreu, more ih je progutalo. U ovoj epizodi pisac zanimljivo, koristei personifikaciju, opisuje oajniku borbu oveka. Poto smo veslali, ili bolje rei, poto su nas talasi nosili kuda su hteli jedan besni talas, gorostasan, dovalja se do krme i bee jasno da e nam zadati poslednji udarac. Jednom reju, doepa nas sa takvom estinom, odmah prevrnu amac, rastavi nas od njega i rasturi nas i more nas proguta za tren oka. Pisac nam zatim slika Robinsonovo fiziko i psihiko stanje. Nisam se mogao osloboditi talasa da bih disao, talas me ostavi na zemljipolumrtva od vode koju sam progutaoskoim na noge i zapnem da trim prema kopnu pre nego to naie drugi talas i ne doepa me. More pojuri za mnom, visoko kao brdo i besno kao neprijatelj; talas koji se srui na mene, zakopa me odmah u svoju utrobu i osetih kako me sa ogromnom silinom i brzinom nosi veoma daleko ka obali, ali zaustavim dah i zapnem iz sve snage plivati. Bio sam gotov da prsnem zadravajui dah, kad osetih kako se diem i kako mi odmah laknu kad mi glava i ruke izbie na povrinu vode. Mogao sam da dahnem i osetim priliv hrabrosti Ali to me nije spasilo od pobesnelog mora koje se i dalje valjae za mnom i jo dvaput me talasi podigoe i odnee unapred kao ranije Poslednji put umalo to ne bee koban po mene jer me more, nosei sobom spusti, ili, bolje rei, tresnu o komad stene i to tako silno da se onesvestih i onesposobih za plivanje. ..ali doem malo sebi pre nego to se talasi vrate i kad videh da e me voda opet prekriti, reih da se vrsto uhvatim za taj komad stene. Sledei talas ne proguta me i ne odvue, potrim jo jedanput i stignem do kopna. To se zbilo na Robinsonov 26. roendan. Na ostrvu , koje je on nazvao OSTRVO OAJANJA, Robinson se snabdeva robom i ostalim materijalom sa nasukanog broda (uad, drvena graa, puke, bure dvopeka, tri burenceta ruma, sanduk eera i bure belog brana). Odreuje mesto i podie ator. Opis poloaja: Mala zaravan na padini brega; padina uspravna kao zid, tako da me nita nije moglo napasati s gornje strane. Na strani ove stene bee malo izdubljenje kao ulaz u peinu. .. Reim da na poljanici pred izdubljenjem podignem ator. Kao posledica usamljenosti i bespomonosti naem junaku se javlja neprijatno oseanje, oaj i on obilato proliva suze. Ali, tome se suprotstavlja nada, verovanje da e se sve izdrati. Monolog: Da, u tekom si poloaju, to je istina, ali seti se gde su ti drugovi. Zar nije vas jedanaest ulo u amac gde je drugih deset? Da li je bolje biti ovde, ili tamo? Svako zlo treba posmatrati sa dobrim koje skriva i sa gorkim koje ide sa njim. Nevesela pria Robinsonova o usamljenikom ivotu javlja se kroz dileme o dobru i zlu: Zlo: Baen sam na grozno pusto ostrvo bez ikakve nade na izbavljenje; dobro: Ali ja sam iv, nisam se utopio kao svi ostali sa mog broda; zlo: Izdvojen sam i sklonjen od celog sveta, da budem nesrean; dobro: Ali sam izdvojen, takoe, od celokupne brodske posade i spasen smrti; zlo: Nemam odela da pokrijem golotinju; dobro: Ali sam u toplom podneblju Na kraju, optimistiki zakljuak U svakom poloaju, ma koliko nesrenom, ima neeg dobrog ili zlog za ta treba biti zahvalan; i neka ovo ostane kao uputstvo za iskustva u najnesrenijem stanju da u njemu uvek moemo nai neku utehu. Da bi rasterao crne misli, Robinson je stalno u pokretu. U potrazi za hranom dolazi do ptiijih jaja, jede kornjaino meso, a onda poinje da uzgaja itarice. Otkriva malu plantau groa. Pronalazi limun i drugo voe. Izrauje posue; pripitomljava divlje koze. Meutim, najvie se iznenadio kad je jednog dana otkrio tragove bosog ljudskog stopala. Zastadoh kao gromom pogoen ili kao da spazih utvaruBio sam zbunjen uasnim predstavama i pred oi su mi izlazile samo jezive slike. Da su njegove pretpostavke bile realne, pokazalo se ubrzo. Robinson prisustvuje stranom prizoru kad grupa uroenika, koja je na ovo ostrvo dola amcem, ubija zarobljenika, i uz orgijanje jede ljudsko meso. U drugoj slinoj prilici Robinson pucnjem iz puke rastera divljake i oslobodi zarobljenika kojem daje ime Petko jer je bio petak.

Portret: Petko je bio lep, zgodan, razvijen, pravih i snanih udova, ne odve krupan, visok
i lepih oblika; izraz lica dobar, ne divljaan i natmuren, muanski, ali i mek kao u Evropljana, naroito kad se smei. Kosa duga i crna, elo veoma visoko i iroko, u oima mnogo ivota i svetlucave otrine. Boja koe ne sasvim crna, ali veoma mrka, veoma prijatna za oko. Lice okruglo i puno, nos mali, ne spljoten kao kod crnaca, usta lepa, usne tanke, lepi zubi pravo postavljeni i beli kao slonovaa. Sporazumevali su se mimikom i gestom. Petkovim dolaskom prestaje dugogodinja Robinsonova usamljenost: Ovo je bila najprijatnija godina u ivotu koji sam proveo na ostrvu. Petko je poeo prilino lepo govoriti i razabirati nazive skoro za sve to bih traio Nalazio sam zadovoljstvo u njemu kao oveku. Njegovo prostosrdano potenje ispoljavalo se sve vie svakog dana. Vremenom Petko se potpuno preobrazio od divljaka do oseajnog oveka. Njih dvojica su napravili jedan vei amac i zapoeli borbu sa uroenicima. Ljudoderi ponovo dolaze na ostrvo. Robinson i Petko, tom prilikom, spasavaju jednog panca i Petkovog oca iz kandi ljudodera. Na kraju, na puini se pojavljuje engleski brod. Dolazi do pobune mornara. Razbojnici dovode zarobljenike na ostrvo. Meutim, bili su neoprezni, more se povuklo i morali su ekati plimu. Kad je u podne pripeklo sunce, otili su u umu da se u hladovini odmaraju. Sve ovo posmatraju Robinson i Petko, obojica naoruani do zuba. Prikradaju se zarobljenicima. Robinson zapoinje dijalog na panskom, a zatim i na engleskom jeziku. Tu se ispostavi da je jedan od zarobljenika engleski kapetan broda. On ispria da su nekolicina loih ljudi nagovorili ostatak posade na pobunu. Namera im je da postanu gusari. Robinson naorua kapetana i njegove momke. Zatim pou da se prikradaju razbojnicima, ali u tom tenu se oni probude. Jedan gusar dade uzbunu. Bi, meutim, dockan, jer pogoen iz puke, pade mrtav. Drugi, mada teko ranjen, poe na kapetana, a ovaj ga udarcem mukete uutka zauvek. Ostatak pobunjene posade preda se, molei za milost. Kapetan ih pomilova, a i Robinson nije imao nita protiv pod uslovom da im veu noge i ruke. Tako je kapetan ponovo vratio svoj brod. Robinson se tim brodom vraa u London. Tako se ova zanimljiva pria o ivotu na pustom ostrvu sreno zavrava. Priredio: P. J.