169. Vrste aditiva i njihov uticaj na svojstva betona 1.

Plastifikatori su aditivi koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smesa smanjujuci trenje unutar betona.Njihovom upotrebom smanjuje se kolicina vode u betonu 1015%.Superplastifikatori smanjuju vodu u betonu za 30% pri cemu se ne ugrozava ugradljivost i obradljivost a omogucuje se dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. 2.Aeranti su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurici vazduha.Ovakva struktura betona uslovljava povecanje otpornosti betona na dejstvo mraza.Sto ne podrazumeva istovremeno i smanjenje njegove cvrstoce.Koriste se kod betona za izradu aerodromskih pista beton.kolovoza,kanala...i kod betona koji su izlozeni dejstvu soli koja se nanosi preko betonskih povrsina radi odledjivanja. 3.Akceleratori koji deluju kao ubrzivaci vezivanja ili ocvrscavanja cementa.Njihovo koriscenje dolazi u obzir prilikom betoniranja po hladnom vremenu kada se zahteva postizanje vece cvrstoce betona u srazmerno kratkim rokovima. 4.Retarderi sprecavaju brzo odvijanje hemijskih reakcija na relaciji cement-voda najpoznatiji je sadra.Primena je pri betoniranju na visokim temperaturama pri transportovanju betona na duzim relacijama,pri izvodjenju betoniranja bez prekida.Omogucava ocuvanje ugradljivosti i obradljivosti betona u toku 24-48h i vise. 5.Zaptivaci zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu.Na taj necin povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. 6.Antifrizi sredstva protiv smrzavanja svezeg betona,deluju tako sto snizavaju tacku smrzavanja vode.Njihovom upotrebom omogucava se izvodjenje betoniranja i na temp.nizim od 0 °C.Neki od njih (NaCl) mogu da dovedu do pojave iscvetavanja kao i do povecanja higroskopnosti betona. 171.Cement kao komponenta betona,uticaj kolicine cementa na sv.betona Ucestvuje u sastavu betona 10-20% po masi.Izbor se vrsi na osnovu: 1.Cvrstoce(klase cementa) 2.Toploti hidratacije 3.Hemijskoj otpornosti Kada se traze betoni visih cvrstoca treba koristiti cemente visih klasa dok kod nizih kvaliteta moze da bude nizi.Cementi sa mesanim dodacima koriste se za primenu u betonima koji ce stalno biti u vodi ili vlazn.sredini.Za objekte velikih masa moraju se koristiti cementi niskih toplota hidratacije.U slucaju betonskih konstrukcija koje ce biti izlozene agresivnim tecnostima i gasovima koriste se cementi sa dodatkom zgure ili pucolana,metalurski,aluminatni,spec.cementi.Za objekte u morskoj vodi koriste se metarulski,pucolanski i aluminatni.Veliki uticaj ima kolicina cementa tj.sadrzaj cementa u 1m3 svezeg betona.Minimalna kolicina cementa za konstrukciju od arm.betona je 250kg/m3.Za konstrukcije izlozene atmosferilijama kolicina cementa je 300kg/ m3 betona,za beton izlozenom delovanju agresivne sile je 350 kg/ m3 svezeg betona.Na izbor kolicine cementa uticu: Zahtevane fizicko mehanicka karakteristike betona,uslovi ekpl.konstrukcije,velicine najkrupnijeg zrna agregata,gran.sastav agregata,sreds.za transp.i ugradjivanje.Zavisno od konkretnih uslova u praksi kolicina cementa varira od 300-400 kg/ m3 svezeg betona.Za velike cvrstoce betona io brz prirast cvrstoce u toku vremena koriste se masa cementa 450 kg/ m3. 172.Cvrstoca betona pri pritisku i marka betona:znacaj... Cvrstoca betona pri pritisku je prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma,za slucaj odredjene starosti betona.Marka betona je normirana(uslovna) cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se dobija ispitivanjem betonskih kocki dimenzija 20x20x20cm a koja se zasniva na karakteristicnoj cvrstoci koja odgovara fraktilu p=10% pri starosti od 28 dana.Za konstrukcije i elemente u oblasti betonskih i armiranobetonskih konstrukcija upotrebljavaju se marke betona 10,15,20,25,30,35,40,45,50,55,60.Betoni marke visih od 60 tretiraju se kao specijalni betoni.Za konstukcije od armiranog betona ne koriste se marke nize od 15 a od prednapregnutog betona nize od 30.Karakteristicna cvrstoca pri pritisku je vrednost ispod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanih betona. 173.Cvrstoca betona,ispitivanje cvrstoce pri pritisku Ispituje se na uzorcima oblika kocke ili cilindra,redje betonskih prizmi.Ispitivanje se vrsi postupnim opterecenjem do loma betonskog tela u hidraulickim presama koje omogucavaju da se lom obavi pri 0.2-0.8 kapaciteta prese.Brzina nanosenja opterecenja treba da iznodi 0.6 ± 0.4 MPa/s.Tela oblika kocke opterecuju se upravno na pravac zbijanja a cilindri u pravcu zbijanja.Usled slabijeg

Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata i cementnog kamena je velika pa betoni sa drobljenim agregatom imaju najvecu cvrstocu pri zatezanju.Cvrstoca pri zatezanju betona nacin ispitivanja i velicine cvrstoce bet. Kod cilindra ovaj odnos treba da bude najmanje 3.kao i rezim nege uzoraka do momenta ispitivanja.Ispitivanje otpornosti na mraz i vodonepropustljivosti betona +211. nije moguce ostvariti optimaln u upakovanost.pri pritisku.Efekat zida zavisi od velicina maximalnog zrna agregata. E≈0.zidova i armature.Vremenski porast cvrst.efekat trenja stanje naprezanja u probnom telu.Povecanjem sadrzaja cementa cvrstoca betona se povecava manje nego cvrstoca pri pritisku.) a kasnije znacajno usporava.oplate.4 a za drobljeni agregat Er<1. 176.visina popr.u oba slucaja sile se nanose na prizmu preko cilindricnih podmetaca a kontakti na mestima unosenja opterecenja i na mestima oslonca moraju biti linijskog karaktera. ßz. konstantni po visini uzorka 2P/πdl izuzev u zonama dejstva linijskog pritiska gde su 0. Betonska smesa treba da sadrzi dovoljnu kolicinu malterske komponente da bi se popunile sve praznine uz oplatu.cvrstoca.s = 6Mgr/bh2 Mgr. naponi zatezanja σz. 174.koristi se oslabljeni cilindar kako bi se sprecilo kidanje uzorka u sloju slabijeg kvaliteta. b-sirina h.Cepanjem putem linijskog pritiska 3. Primenjuju se betonska tela oblika prizme cija duzina l iznosi 4d.geometr.Zavisi i od:Sadrzaja cementa.Sa povecanjem dimenzija uzoraka smanjuje se vred.ispitivanja Osim brzine nanosenja opterevenja(veca brzina veca cvrstoca)na ispitivanja utice i glatkost nalezucih povrsina. ρ= povrsina/obim Betonska mesavina ce lako prolaziti kroz mrezu armature ako su zadovoljeni uslovi: za recni agregat Er<1.9 R= V/S = Zaprem.8<Ez<1 tj.To je najniza cvrstoca pri zatezanju. 2.zrno agregata ρ srednji radijus resetke.sila loma F. i pritisku Cvrstoca betona pri zatezanju zavisi od stanja povrsine agregata.Znacajan je i odnos najmanje dimenzije uzorka i nominalno najkrupnijeg zrna.Sa smanjenjem sadrzaja krupnog agregata smanjuje se i cvrstoca betona. Uzorak opterecen linijskim pritiskom cepa se po priblizno vertikalnom pravcu pri dostizanju granicnog napona zatezanja σzmax.ali ako je njegova cvrstoca za 2% veca od trazene cvrst.momenat sile pri lomu uzorka.pri zatezanju je u toku prvih 28 dana srazmerno intenzivan(postize se 80% konacne cvrst. vodonepropustljivost betona . 181.Savijanje se ostvaruju bilo sa 2 sile koje deluju u 1/3ma raspona ili sa jednom koncentr.Uzorak je opterecen slozenim naponskim stanjem.ugradjivanja i nege betona. Optimalni efekti postizu se u slucaju kada je 0.preseka. U zonama kontakta izmadju betonske mesavine i oplate ne postoji mogucnost dobrog pakovanja zrna agregata tj. Ispituje se na jedan od tri nacina:1.2.Cvrstoca pri pritisku betona faktori uticaja koji su vezani za sam post. 175.c vece su za oko 15-20% od ßz. Ez=Maximalno zrno agregata/Srednji radijus oplate=Dmax/R.povrsina preko koje se prenosi opterecenje.betona uticaj je zanemarljiv.povrsina poprecnog preseka.Cvrstoca betona osnovni faktori uticaja vezani za sastav mesavina.eventualnog prisustva armature.koja se ispunjava betonom/ukupna povrs.Takodje utice i postupak ugradjivanja betona u uzorke.kvaliteta gornje osnove cilindra cvrstoce dobijene na cilindrima je niza od realne cvrstoce betona u masi cilindra.c=2Pgr/πdl Pgr= pgrxl je granicna vrednost sile u hidraulickoj presi.sila kidanja F.pri zat.Na cvrstocu betona utice i agregat. Cvrstoce ßz.vodocementnog faktora. Homogenost napona zatez.silom u sredini raspona prizme. ßz.Efekat resetke i efekat zida kod betona Efekat resetke: Er=Dmax/ρ Dmax je nominalno najkr.sa minimalnom vrednoscu 6P/πdl.postize se tako sto se izmedju celicnih ploca i sipki u kidalici ubacuje zglobno oslanjanje.Sa povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju procentualno manje opada u odnosu na cvrst. ßp=Pgr/F Pgr. ßz=Zgr/F Zgr. 3.odnos cvrstoca betona pri zatez.karakt. 178.Savijanjem 1. U sredisnoj zoni postoje: Naponi pritiska σp promenljivi po visini uzorka.direktnim aksijalnim zatezanjem 2.tehnoloskih postupaka spravljanja. gde je d precnik cilindra a l duzina cilindra.

a beton koji ce niti izlozen i dejstvu zoli za odmrzavanje.odmrzavanje pri kome prosecna cvrstoca smrzavanih uzoraka iznodi najmanje 75% cvrstoce etalonskih uzoraka. Grejanje agregata je najefikasnije i najskuplje. Cement i sastav betona moraju da budu takvi da T u masi betona ne predje 65°C. pri pritisku tih uzoraka posle loma. ta velicina sluzi kao mera vodonepropustljivosti.Ispitivanje betona metodom ultrazvuka Zasniva se na merenmju brzina prostiranja longitudinalnih ultrazvucnih talasa kroz beton. Nega betona obuhvata zagrevanje elemenata nakon postupka ugradjivanja betona. pri cemu 2. V-6. na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. Za marke od 4 do 12 ne sme da dodje do pojave vode na gornjim povrsinama 5 od ukupno 6 uzoraka. ponekad ici i na nocna betoniranja. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka od cega su 3 etalonska.300) Brojevi pretstavljeju broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koje je beton izdrzao do momenta kada su mu cvrstoca i Edinamicko smanjeni za najvise 25%. Kao kriterijum usvaja se broj ciklusa smrzavanje.. Pre prvog smrzavanja beton mora da ima najmanje 50% zahtevane cvrstoce.kao i od vrste (otvorene ili zatvorena) poroznosti. i primenjivati retardere. upotreba aditiva antifriza i aditiva ubrzivaca i ocvrscivaca cementa. Za dobijanje zavisnosti cvrstoce od brzine ultrazvuka treba posedovati uzorke etalone na kojima ce se nakon merenja brzine ultrazvuka odrediti cvrst.svojstva cementa i agregata. Beton koji ce u eksplataciji biti izlozen smrzavanju i odmrzavanju pre prvog smrzavanja mora da ima punu zahtevanu cvrstocu. 10x10x40cm 179.150.250. otpor. Opsti oblik ove zavisnosti je ekspon.pri pritisku ßp(V). +190. Postupak korelacije svodi se na: na dovoljno velikom broju mernih mesta rasporedjenih ravnomerno u okviru ispit. Marke vodonepropustljivosti su V-2. prizme dim.Ispitivanja se vrse na temp. Na vodonepropustljivost se moze uticati smanjivanjem vodocementnog faktorampovecanjem stepena hidratacije cementa. Ako se na gornjoj povrsini nekog od 6 uzoraka pojave kapi vode. Pri temperaturama ispot 5°C pri spravljanju betona izvrsiti zagrevanje komponenata betona.V-4. izvrsiti ispitivanje bez razaranja. na osnovu vrednosti dobijenih nedestruktivnim postupkom i dobijenih cvrst.6. primenom metode najmanjih kvadrata. . kada se voda dovoljno ohladi(ne sme da dodje do kontakta izmedju cementa i vode T>30°C) Upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena.12 oznacavaju pritiske u barima koje beton mora da zadovolji. V-12. V-8.njihovog rasporeda. duzinama. nizi vodocementni faktori.4.Izvodjenje betonskih radova u posebnim klimatskim uslovima. a doziranje cementa je na kraju.Propustljivost betona zavisi od step.Ispituje se na ciindrima precnika 150mm i visine 150mm. Voda se zagreva na T od 40-70°C pri cemu se u mesalicu dozira topla voda posle agregata.. upotreba vece kolicine cementa.betoniranje zimi +191.200. Konstante a i b odredjuju se na osnovu optimalne saglasnosti. Koristiti cemente nizih toplota hidratacije nizih klasa.funkcija: ßp= aebV. mora u momentu prvog smrzav. Za ispitivanje destruktivnom metodom koristi se 15 uzoraka. izbegavati pucolanske cemente i cemente sa dodatkom pucolana. Pravila za betoniranje zimi: koriste se cementi visih toplota hidratacije.na lako pristupacnim mestima u elementu izvrsiti vadjenje betonskog cilindra. 182.Marke otpornosti betona prema dejstvu mraza su M-50. Pri betoniranju iznad 30°C paznja je na promeni ugradlj.betoniranje leti Kod betoniranja pri posebnim uslovima smatra se ugradjivanje betona pri spoljnim temperaturama ispod 5 ili iznad 30°C. Gornja povrsina uzorka je potpuno slobodna dok se na donjj povrsini kruga deluje vodom pod pritiskom. Otpornost prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje.elementa..pri pritisku odrediti korelaciju ßp= ßp(V).zatim jos detaljnije na dovoljnom broju mernih mesta izvrsiti ispitivanja bez razaranja.8.(100.hidratacije cementa. pa se najcesce zagreva samo voda. pa se koristi za ocenu cvrstoce betona u gotovim konstrukcijama. dobijene rezultate(brzine ultrazvuka)obraditi matematickom statistikom. Ako se to desi treba preduzeti mere hladjenja kompon.kocke ivica 15 ili 20cm.poroznosti cementnog kamena. i plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150mm. da ima punu zahtev. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom potrebno je 3 uzorka.struktura pora. Brzina ultrazvuka zavisi od ostvarene gustine betona. betona koja se ipoljava pri vecim transp. Treba vrsiti i hladjenje oplate vodom. Uzorak se smesta u celican sud.od 20°C i relativnoj vlaznosti oko 65%.Zavisi od zapremine kapilarnih pora. visih klasa i cementi bez dodataka. Prethodno treba utvrditi funkcionalnu zavisnost °izmedju brzine ultrazvuka V i cvrst.

55.pri primeni agregata sa lose komponovanim granulometriskim sastavom.5) za mc/mv≥2. Za konstrukcije i elem.50. Formula Skratajeva za mc/mv≤2.Za utvrdjivanje otpornosti betona prema dejtvu mraza primenjuje se metoda sa razaranjem uzoraka.35.Modul elasticnosti betona definicija i postupak ispitivanja Staticki moduo elast. posle cega se povecva nadon brzinom od 0.45.od betona upotrebljavaju se marke: 10.320. partije betona Marka betona je normirana cvrst. k je paramet. beton ne sme se upotrebiti marka niza od MB-15.4) fk. Odnosi se na beton ugradjen u iste konstruktivne elemente ili u vise konstr. Za armir. pri cemu a treba da bude najmanje 4x > od najkrupnijeg zrna.Osnovni zakoni cvrstoce betona Postoji funkcionalna povezanost cvrst. Karakt.15. vrste betona. Formula Bolomeja fk. destruktivna i nedestruktivna koja podrazumeva merenje diamickog modula elasticnosti betona.do dostrukcije betona dovode unutrasnji pritisci koje su posledice sirenje leda cija je zapremina za 3%veca od zapremine od vode koja nastaje.20.28=k/(1+ ω γsv )2 γsc je specificna masa cementa. Paziti da ugradjeni beton ne gubi naglo vodu i preduzeti intenzivno kvasenje betona. i rasterec. Klasa betona oznacava se u proj.28= Afpc ω . 185. Ponovo se optereti uzorak do napona σb(4).koji zavisi od klase primenjenog cementa ( za klase 25.elemenata jednog objekta ili beton ugradjen u elemente objekta u odredjenom periodu. Eb=Δσ/ ε Δσ je promena napona P/F0 od σ0.5 MPa. cvrst. dokumentaciji i obuhvata samu marku betona ili marku betona i druga svojstva propisana u cl. 193.60.5) A1 i A2 koef.28=fpc/k(ω)1. od l1-l4 za poduzni pravac odnosno lp1 i lp2 za poprecni pravac sracunavaju se dilatacije a zatim i moduli elasticnosti.klase betona.4 MPa u sekundi dok se ne dostigne napon σb. Vrsta betona jeste beton jedne klase i jednog utvrdjenog sastava.otporonost betona prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. pri pritisku ispitivanih betona ispitanog betona. a fpc klasa cementa.Marke betona. γsv specificna masa vode.30. pri cemu σb ≤ σm/3 σm cvrstoca betona pri pritisku.5) γsc Formula Ferea: fk. pri pritisku u MPa.5 MPa. Osnovni cinilac otprornosti je kompaktnost betona koja se najefikasnije ostvarjuje primenom nisih vodocementnih faktora ili primenom aeranata.55. koja se zasniva na karakt.betona pri pritisku fp i vodocementnog faktora. pri starosti betona od 28 dana. fpc je cvrstoca pri pritidku cemtnta A je koeficijent cija se vresnost krece od 0.45. pretstavlja odnos promene napona i elast deformacije koja se dobija ispitivanjem prizmaticnog uzorka izlozenog pritisku.28=A2fpc(mc/mv+0. uzorak moze biti prizmatican ili cilindricana sa odnosom strana 2≤h/a≤4.za droblj.Kada su sva merenja zavrsena vrsi se opterec.5MPa. Betonska prizma je dimenzija 12x12x36cm. vrednosti su redom 1 − 0. Jedna partija ne sme da se odnosi na period proizvodje duzi od mesec dana a broj uzoraka za dokaz. do σb. Izvrsi se tri dodatna ciklusa ispitivanja uz istu brzinu opterec. i zadrzavajuci iste napone u toku 60s. Formula Beljajeva: fk.4) fk. Epruveta se optereti sa σ0= 0.do napona σ0 = 0. cvrst.65 manje vrednosti uzimati kod betona nizih cvrstoca.40.5ω 180.5 (mv/mc≤0.250.marke betona u jednoj partiji ne moze biti > od 30.25.28=A1fpc(mc/mv0.19PBAB-87.5 (mv/mc≥0.35.kamen 3. 188.betona ili hladjenje betona u samom elementu. Betoni iste klase ali razlicitog sastava cine vise razlicitih vrsta betona.5 fpc je klasa cementa a k je parametar koji zavisi od vrste agregata( 4 je za sljunak. tehnicke nule cija je uobicajena vrednost 0.390 MPa).55 – 0. Kao kriterijum otpornosti usvaja se broj ciklusa zamrzavanja odmrzavanja pri kome prosecna cvrstoca pri pritisku smrzavanih uzoraka − . pri pritisku je vrednost ipod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrst. Napon se zadrzi 60 sec. 192. Partija betona je kolicina iste klase i vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod istim uslovima. Na osnovu izvrsenih ocitavanja stanja na instrumantima. Zatim se vrsi raster. i posle 60s za vreme sledecih 30s ocitavaju se stanja na svim instrum.6±0. Obrazci se odnose na cvrstoce koji odgovaraju kockama ivice 20cm pri starosti betona od 28 dana. uzorka do loma.

cvrstoce pri pritisku tj.od vrste i kolicine cementa.Postupak izrade recepture svodi se na: izbor vrste materijala.Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine.5h.od dimenzija betonskog elementa.prizmaticni uzorci 10x10x40 cm.20.Postupak projekovanja betonskih mesavina.proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka.osim betona M-50. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa –plasticno skupljanje. Za destruktivni postupak. pri temperaturi od 20±4°C .Postoje marke betona M-50 (100.Za cement klase 45 gornje kolicine cementa se smeju smanjiti za 10% a za klase 25 gornje kolicine treba povecati za 10% Gornje kolicine cementa moraju se povecati za 10 % pri frakciji od 8-16 mm 20 % pri frakciji od 4-8 mm.Minimalne kolicine u slucaju primene cementa u klasi 35.1(mv-0.Uzorci su kocke sa ivicama 15 ili 20 cm ili cilindri uzeti iz gotovih objekata.006αhmc=0..Povezan je sa stanjem vlazosti cementa.Devet uzoraka prestavlja etalonske uzorke a ostalih 6 se izlazu smrzavanju i odrmrzavanju. 198.4αhmc) zaostale poroznosti: Δp=100-(mc/γsc + mv/γsv + ma/γsa)*100 ukupna poroznost: p=pg+pk+Δp 196.hidraulicno skupljanje.Dozaza za beton .odredjivanje velicine maksimalnog zrna agregata na osnovu sracunavanja efekta zida i efektra resetke odredjivanja kolicine vode.15.Projektovanje sastava betonskih mesavina za betone B I . i 10% ako su umesto plasticne tekuci koezistencije svezeg betona.od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti.Pravilnik dozvoljava ovakav postupak samo u slucaju MB 10.150. potrebno je ukupno 15 uzoraka.nacina ugradjivanja i nege betona.300) Brojevi ispisani u koviru simbola su broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koji je beton izdrzao do mementa kada su mu cvrstoca i dinamicki modul elasticnosti smanjeni najvise za 25%.Receptura polazi od svojstava betona odradjenih projektom konstrucije..1ma(mv/mc -0. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom portebna su tri uzorka . 194.granulometriskog sastava agregata.cementa sa finijim mlivom.25 redom 220. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 24±0.250.a narednih 48 h u pijacoj vodi T 20±4°C posle 72 ± 0. usvajanja granulometriskog sastava i proracun ucesca pojedinih frakcija.15.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2≤ L/d≤4.(Kostantnu temperaturu od 20±4°C i unapred definisanu konstantnu vlaznost).Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije –hidrataciono skupljanje.od vodocemtntnog faktora.016αhmc+0.4αh)=0. Skupljanje betona opsta postavka .sracunavanje kolicine cementa i kolicine agregata. tri etalonska i tri za odrmzavanje smrzavanje.22αhmc kapilarne poroznosti: pk=0.200. prema BAB 87 Betoni prve kategorije mogu se spravljati bez prethnodnih ispitivanja sto znaci da za ove betone sastavljanje mesavina se vrsi na bazi iskustvenih parametra.redosled operacija Projekotvanje betonskih mesavina sastoje se iz izrade receptura za 1m3 svezeg ugradjenog betona i izrade dozaza za zeljenu zapreminu svezeg ugradjenog betona prema kapacitetu mesalice .Poroznost betona izrazi i postupak dobijanja izraza za deo ukupne poroznosti.260. Ukupna poroznost (p) betona sastoji se od: gelska poroznost: pg=0.MB koja mora da bude naznacena i od vodonepropustljivosti otpornosti na mraz . pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton.25 pri cemu propisuje da se ovakav beton moze ugradjivati samo na gradilistu na kome se spravlja i ne sme se isporucivat. za betone plasticne konzistencije pri koriscenju agregata frakcije 16/31.Vece je kod elemenata manjih dimenzija. 195..5 mm su za MB 10.odredjivanje vococementnog faktorak.iznosti najmanje 75% od crvstoce koju imaju etalonski uzorci.i koriscenja vecih kolicina cementa.skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa.polazni parametri.faktori uticaja postupci ispitivanja Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.350 kg/m3.300.20.

Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine.tk)= ε uk (t..Ukoliko se za beton koristi vlazan agregat ukupna kolicina vode je zbir vode koji agregat vec sadrzi i vode koja se posebno dozira.Ako je V cem zapremnina cementa.6-0. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa –plasticno skupljanje.Uzorci su prizme ili cilindri.. 199.tk) pod konstantnim naponom σk. i svakih narednih 7 dana kao i u samom vremenu tk.Mesanje agregata cementa vode i aditiva vrsi se u mesalicama koje mogu da budu sa periodicnim i sa kontinualnim radom.puszanje betona je vremenska deformacija monoaksialno opterecenih liniskih elemenata izlozenih u odredjenom trenutku t=tk dugotrajnom delovanju konstantnog napona pritiska koji zadovoljava uslov σk≤σm3 gde je σm cvrstoca pri pritisku betona.nacina ugradjivanja i nege betona.Povezan je sa stanjem vlazosti cementa.Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cvrstih komponenata je koeficijent izlaza betonske mesavine ß.. pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton.tk). (fali diagram za tecenje) Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 24±0. Osim pojedinacnih kolicina svih materijala.Na uzorcima a i c prvo merenja deformacija vrsi se 72 ±0.predstavlja pregled svih kolicina materijala za jedan mesung svezeg betona u zavisnosti od kapaciteta mesalicu u kojoj se beton proizvodi.a narednih 48 h u pijacoj vodi T 20±4°C posle 72 ± 0.od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja.Kolicine se zaokruzuju na ceo kg.tk)-εsk(t) –εtren (tk) ε uk (t. .5h.7 Omogucava izracunavanje kolicine cementa i agregata potrebne za dobijanje zapremine betona koje se odnosi na jedno mesanje. pri temperaturi od 20±4°C ...Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije –hidrataciono skupljanje.Naponi kojima se uzorci izlazu povecavaju se ravnomernom brzinom dok se ne dostignu nivoi napona σk Deformacija tecenja izracunava se po obrascu:εtec(t.proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan.Skupljanje betona.koeficijenti izlaza obicno je od 0. Spravljanje betona doziranje mesalice koeficijent izlaza Komponente betona doziraju se tezinski po masi pri cemu se masa agregata odredjuje sa tacnoscu od ± 2%.. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti.tecenje.(Kostantnu temperaturu od 20±4°C i unapred definisanu konstantnu vlaznost).skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa.cementa sa finijim mlivom.od dimenzija betonskog elementa. dozaze moraju da sadrze i kumulativne kolicine agregata po frakcijama vodeci racuna o redosledu doziranja frakcija.granulometriskog sastava agregata.+ 198.od vodocemtntnog faktora.odnosno ukupnih vremeniskih deformacija ε*uk (t..U odnosu na nacin mesanja mesalice se dele na gravitacione i mesalice sa prinudnim mesanjem. a V agr zapremina agregata za dobijanje 1m3 svezeg betona je ß=1000/Vcem+Vagr.5h posle zavrsetka izrade uzorka a posle 4 i 7 dana.tk) deformacija na uzorcima c εtren (tk) trenutna deformacija na uzorcima c kao rezultat nanosenja napona σk.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.hidraulicno skupljanje.moraju da budu sracunati korekcije vode u funkciji procenata vlaznosti agregata.tk)/ εtren (tk) 200.i koriscenja vecih kolicina cementa. i za svaku vrstu i marku betona radi se posebna dozaza.Skupljanje i tecenje betona.Kod prvih radni ciklus se sastoji od punjenja mesalice mesanja mase i praznjenja a u drugom sve operacije teku istovremeno. koja sa horizonatalnom ravni zaklapa ugao od 30°.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2≤ L/d≤4...+204..od vrste i kolicine cementa.U odnosu na osu rotacije dele se na mesalice sa vertikalnom .tk) Specificno tecenje koeficijent tecenja betona:φ (t. a mase ostalih komponenti sa tacnoscu od ±1%.opste postavke. Tecenje.εsk(t)deformacija izmerena na uzorcima a εsk(t)= εsk(tk)+ ε*sk(t.koje se koriste za mesanje krucih betonskih mesavina.tk)= εtec(t.Vece je kod elemenata manjih dimenzija.3 za odredjivanje cvrstoce pri pritisku i 3 za meranje ukupne deformacije ε uk (t.Uzorci c se u vremenu t =tk izlazu konstantnom pritisku σk koji zadovoljava uslov σk≤σm3.horizonatalnom i kosom osom. Ispitivanje se sprovodi na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za zapreminske deformacije betona.

Mesavine svezeg betona krute i slabo polasticne konzestencije sa niskim vodocementim faktorom imaju kraci period formiranja strukture.razna kolica vagoneti i transportne trake.efikasnost vibriranja vrste vibratora Zbijanje se vrsi iskljucivo mehanickim masihskim postupcima.etapa formiranja pocetne strukture kada usled vezivanja cementa svez beton prelazi u cvrsto stanje.2. kamena.njihove poroznosti i analizu gradje kontaktnog sloja na granici ovih elemenata.rapavosti povrsine.201. On zavisi od finoce milva cementa. 206.Athezija je bitna u odnosu na svojstva:Cvrstoca vodonepropustljivosti.Mikro struktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture agregata i cementnog kamena.Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena utice na zajednicki rad u betonu.a u slucajevima prevoza na duza rastojanja koriste se posebna vozila sa uredjajima za mesanje (automikseri).Sirina kontakta obicno iznosti 0.termicka stabilnost.ne dolazi u obzir direktno istresanje svezeg betona iz mesalice.03-0.Efikasnost ugradjivanje betona vibriranjem zavisi od trajanja i intenziteta vibriranja intenzitet vibriranja Uv karakterisu dva parametra prinudnih vibracija aplituda oscilovanja a .etapa stavilizacije srukture kada se dostignuta cvrstoca bitno ne menja.Treba da obezbede mogucnost dobijanja elemenata zahtevanih dimenzija i povrsinskih karakteristika i pritom treba da zadovolje mehanicku otpornost kako bi se suprostavili svim pritiscima sveze betonske mase.Bitno se razlikuje po osnovnom sastavu i svojstvima od cem. 208. 207.Pre betoniranja oplate se moraju premazati sa unutrasnje stanje odredjenim sredstvima kako ne bi doslo do jaceg slepljivanja oplate i betona. pocetna etapa.makrostruktura i mikrostruktura betona Formiranje strukture betona je rezultat procesa hidratacije cementa Ako ovaj proces posmatramo sa aspekta cvrstoce betona moze se podeliti na tri etape:1.cesta primena plastifikatora.oplate Betonske konstrukcije dobijanju se ucvrscavanjem betonskih mesavina u razlicitim kalupima cime se betonskoj masi daju odredjene geometrijske forme.Efekti termicke obrade su najveci kao joj se pristupi nakon odredjenog odlezavanja svezeg betona kada je masa toliko cvrsta da moze da se odupre destruktivnim procesima usled termickih napona. drvenih poloca.Veoma mnogo se koriste takozvane betonske pumpe kojima se beton do mesta ugradjivanja potiskuje kroz cevovod.Oplata se puni sipanjem betonske mase iz transportne posude ili putem zljebova vodjica za svez beton.Najvise ostaje 1-3% zaostalih mehurica vazduha.Oplata odredjuje teksturu povrsine betona koja utice na izlged i trajnost.Vibriranjem se smanjuju sile veze cestica i sile unutrasnjeg trenja pa dolazi do slobodnog pakovanja cestica istiskivanjem mehurica vazduha cime se privremeno smanjuje viskozitet.unosenje mase mora da bude centricno posto postoji opasnost odvajanja krupnih od sitnih zrna.poroznost je uvek veca. zagrevanjem zaparivanjem autoklaviranjem.metala plasticnih masa.06mm. Na kvalitet elemenata utice kvalitet oplate sastav betona i tehnologija izrade.ubrzivaca vezivanja i ocvrscavanja cementa.Vibracije u masi betona su prinudne vibracije cestice betona indukovane vibratorima za beton.Oplate se izradjuju od drveta.od cistoce zrna.i najcesce se vrsi razlicitim vibriranjem.5m.njegovog minieroloskog sastava i od kolicine cementa.Pristupa mu se nakon zavrsetka unosenja svezeg betona u oplatu.Postoji makro mikro struktura betona u makro strukturi se izdvajaju agregat i cementni kamen pa je ona nehomogena i konglomeraticna. Ubrzanje formiranje strukture postize se primenom aditiva.vibracija.3.Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa se sipanje u oplatu vrsi pomocu konusnih levkova.Takodje ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1.Transport svezeg betona Od mesalice do mesta ugradjivanja transportuje se dizalicama koje prenoste narocite posude sa svezim betonom (kible).Jos kod punjenja transportnog sredstva treba se zastititi od segregacije.otpornost na dejstvo mraza.a prilikom punjenja transportnih posuda ili prilikom sipanja u bunkere u blizini ugradjivanja. Ugradjivanje betona zbijanjem . poroznosti. etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona uz povecanje cvrstoce.Ugradjivanje betona.Ovako transportovani beton je punpani beton i kod njega postoji veca zastupljenost sitnih cestica agregata i vise cementa cime se ostvaruje bolja povezanost mase .Smatra se da je zadovoljen uslov apsolutne kompaktnosti zrna agregata.Moze se uticati i postupcima termicke obrade.Struktura betona formiranje strukture i cvrstoca betona tipovi strukture +183.Cvrstoca veze agregatcementni kamen zavisi od prirode agregata.

stvaranje cementne kase i kvasenje zrna agregata i delimicno upijanje. Duzina nege zavisi od atmorsferskih uslova. Vrednost Ed predstavlja tangens nagibnog ugla α σ-ε krive u taki (0.sastava betona. se deli na krutu.R je radijus dejstva vibratora. kolicine cementa (preko 400kg/m3 betona).vibro stolovi . izrazavanje su met.Tehnoloska svojstva svezeg betona: kozist.7 dana. slabo plasticnu.(polovina maksimalnog pomeranja cestica pri oscilatornom kretanju) i frenkfencija oscilovanja f (Hz ili broj vibracija u minuti). Snizavanjem sadrzaja vode ispod kolicine neophodne za hidrat. ali i svi betoni kod kojih se prim. reslojavanje? kohezivnost? konzist. i obradlj.zaht.Ucinak per vibratora moze da se prikaze u obliku W=60LR2d L i duzina radnog dela vibratora.konzistencije.sv – zapremina kalupa. Ima za cilj sprecavanje gubitka vode koja je neophodna za proces hidratacije cementa i eliminaciju skupljanja betona u vremenu kada on nije u stanju da podnese veca unutrasnja naprezanja. betona koja garantuje njegovu ugradlj.Ispitivanje betona metodama povrs. Sto je γ > beton je kompaktniji i veca su mu fizicko meh.4 MPa/s) Kriva 2 – betoni manje cvrstoce. koristi se metod pritiska na bazi Bojl-Mariotovog zakona. Vebe metoda. ali dobija se i kod svih betona ako se pri njihovom ispitivanju primenjuje rezim diktiranog povecana napona (0. premazivanjem sredstvima koji obrazuju tanak film koji sprecava isusivanje (tecnosti na bazi silikona u parafina) 197.Radni diagram σ-ε Daje zavisnost izmedju napona i deform.rezim direktnog povecanja dilatacije (rezim pri kome se u jedinici vremena ostvaruje uvek isti prirastaj dilatacije) nacrtati dijagram 202. ne manji od vremena koje je potrebno da beton postigne 60% od predvidj. konz.betona E) veza: E=1. Metode za kvantitat.sv. sadrz. To se javlja usled efekta zida. Sa vlazenjem se mora poceti rano vec poske 45h nakon ugradjivanja. 177. nedostatak je i velika disperzija rezultata ispitivanja jer tvrdoca zavisi od prisustva i udaljenosti krupnih zrna agregata od povrsine...spoljasnji vibratori(oplatni). Metoda sklerometra daje rezultate na bazi merenja povrsinske tvrdoce uspost. mb.a u opstem slucaju beton nema iste karakt.i obradj.0) u odnosu na ostale module ima najvecu vrednost(20-30% je veci od modula elast.vazduha konzist.min. Najcesce se koriste 2 metode: metoda HPS i metoda Smitovog cekica (Sklerometa).25.krutost i povezanost bet.betona u kalupu. su: pokretljivost. zavisi od: tipa konstrukcije. MB. kao u untrasnjosti mase.sv/ Vb.6±0.betona. Kriva 1 u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrst. metoda rasprostiranja i metoda sleganja vibriranjem (zbijanjem). slabije nege. zrna cementa.odskoka udarne mase koje ulazi u sastav aparature i cvrstoce. Uv = 8π3a2f3=k a2f3 Tipovi vibratora su povrsinski vibratori. Ed=(E+19)/1. pojave pukotina i prslina usled plasticnog skupljanja. dimenz.Ako se koriste .zavisnodti izmadju elast. Zapreminska masa γb. 180.Za HPS tvrdoca se meri na bazi precnika otiska koji kuglica precnika 10mm napravi na povrsini betona nakon udarca proizvedenog putem definisanog udarnog rada. γ se odredjuje primenom kalupa od kocke ili prizme ivica 20cm u koje se ugradjuje na isti nacin na koji ce se ugradjivati i u datu konstrukciju.sv – masa sv. svojstva.smese. ispuni sve prostore ogranicena oplatom) pokazatelji ocene ugradlj. betona. Nedostaci ove metode su da se merenja vrse na povrsinama elem. plasticnu i tekucu. pokrivanje mokrom hartijom.sv= mb. betona ugradlj.sleganja. kvaliteta. Vb. Kolicina vode koja se primenjuje za pravljenje betona se trosi na kvas. nemogucnosti dobrog vibriranja sv. postupka ugradjivanja i zavrsne obrade betona. gustine armature. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati korisc.tvrdoce.Tehnoloska svojstva svez. parametri za def. je skup svojstava za njegovu ugradljivost i obradljivost (sposobnost svezeg betona da primenom zbijanja homogenom masom u potpun.masa. Morska voda se ne sme koristiti. i obradlj. sv. Sadrzaj vazduha Vrsi se u cilju utvrdjivanja sadrzaja vazduha uvucenog u beton primenom aeranata. Ugradljivost i obradljivost najvise zavise od sadrzaja vode. cementa nastaje pregoreli beton.konstrukcije. zapr.25Ed-19.unutrasnji vibratori (per vibratori).Dinamicki moduo elasticnosti betona Meri se najcesce frekvencija longitudinalnih oscilacija prizmaticnih uzoraka.svih sredstava koja su u stanju da sprece naglo isparavanje vode iz betona: polivanje vodom.Nega betona Sastoji se u sprecavanju isparavanja vode i u polivanju ugradjenog betona vodom. plasticnim folijama. 189. 205.

Ako je masa cementa > 400 kg/m3 na svakih 100kg/m3 kolicina vode se povecava za 10 kg/m3.cementi sa dodacima zgure ili pucolana kolicina vode se povecava za 15-20%. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful