169. Vrste aditiva i njihov uticaj na svojstva betona 1.

Plastifikatori su aditivi koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smesa smanjujuci trenje unutar betona.Njihovom upotrebom smanjuje se kolicina vode u betonu 1015%.Superplastifikatori smanjuju vodu u betonu za 30% pri cemu se ne ugrozava ugradljivost i obradljivost a omogucuje se dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. 2.Aeranti su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurici vazduha.Ovakva struktura betona uslovljava povecanje otpornosti betona na dejstvo mraza.Sto ne podrazumeva istovremeno i smanjenje njegove cvrstoce.Koriste se kod betona za izradu aerodromskih pista beton.kolovoza,kanala...i kod betona koji su izlozeni dejstvu soli koja se nanosi preko betonskih povrsina radi odledjivanja. 3.Akceleratori koji deluju kao ubrzivaci vezivanja ili ocvrscavanja cementa.Njihovo koriscenje dolazi u obzir prilikom betoniranja po hladnom vremenu kada se zahteva postizanje vece cvrstoce betona u srazmerno kratkim rokovima. 4.Retarderi sprecavaju brzo odvijanje hemijskih reakcija na relaciji cement-voda najpoznatiji je sadra.Primena je pri betoniranju na visokim temperaturama pri transportovanju betona na duzim relacijama,pri izvodjenju betoniranja bez prekida.Omogucava ocuvanje ugradljivosti i obradljivosti betona u toku 24-48h i vise. 5.Zaptivaci zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu.Na taj necin povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. 6.Antifrizi sredstva protiv smrzavanja svezeg betona,deluju tako sto snizavaju tacku smrzavanja vode.Njihovom upotrebom omogucava se izvodjenje betoniranja i na temp.nizim od 0 °C.Neki od njih (NaCl) mogu da dovedu do pojave iscvetavanja kao i do povecanja higroskopnosti betona. 171.Cement kao komponenta betona,uticaj kolicine cementa na sv.betona Ucestvuje u sastavu betona 10-20% po masi.Izbor se vrsi na osnovu: 1.Cvrstoce(klase cementa) 2.Toploti hidratacije 3.Hemijskoj otpornosti Kada se traze betoni visih cvrstoca treba koristiti cemente visih klasa dok kod nizih kvaliteta moze da bude nizi.Cementi sa mesanim dodacima koriste se za primenu u betonima koji ce stalno biti u vodi ili vlazn.sredini.Za objekte velikih masa moraju se koristiti cementi niskih toplota hidratacije.U slucaju betonskih konstrukcija koje ce biti izlozene agresivnim tecnostima i gasovima koriste se cementi sa dodatkom zgure ili pucolana,metalurski,aluminatni,spec.cementi.Za objekte u morskoj vodi koriste se metarulski,pucolanski i aluminatni.Veliki uticaj ima kolicina cementa tj.sadrzaj cementa u 1m3 svezeg betona.Minimalna kolicina cementa za konstrukciju od arm.betona je 250kg/m3.Za konstrukcije izlozene atmosferilijama kolicina cementa je 300kg/ m3 betona,za beton izlozenom delovanju agresivne sile je 350 kg/ m3 svezeg betona.Na izbor kolicine cementa uticu: Zahtevane fizicko mehanicka karakteristike betona,uslovi ekpl.konstrukcije,velicine najkrupnijeg zrna agregata,gran.sastav agregata,sreds.za transp.i ugradjivanje.Zavisno od konkretnih uslova u praksi kolicina cementa varira od 300-400 kg/ m3 svezeg betona.Za velike cvrstoce betona io brz prirast cvrstoce u toku vremena koriste se masa cementa 450 kg/ m3. 172.Cvrstoca betona pri pritisku i marka betona:znacaj... Cvrstoca betona pri pritisku je prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma,za slucaj odredjene starosti betona.Marka betona je normirana(uslovna) cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se dobija ispitivanjem betonskih kocki dimenzija 20x20x20cm a koja se zasniva na karakteristicnoj cvrstoci koja odgovara fraktilu p=10% pri starosti od 28 dana.Za konstrukcije i elemente u oblasti betonskih i armiranobetonskih konstrukcija upotrebljavaju se marke betona 10,15,20,25,30,35,40,45,50,55,60.Betoni marke visih od 60 tretiraju se kao specijalni betoni.Za konstukcije od armiranog betona ne koriste se marke nize od 15 a od prednapregnutog betona nize od 30.Karakteristicna cvrstoca pri pritisku je vrednost ispod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanih betona. 173.Cvrstoca betona,ispitivanje cvrstoce pri pritisku Ispituje se na uzorcima oblika kocke ili cilindra,redje betonskih prizmi.Ispitivanje se vrsi postupnim opterecenjem do loma betonskog tela u hidraulickim presama koje omogucavaju da se lom obavi pri 0.2-0.8 kapaciteta prese.Brzina nanosenja opterecenja treba da iznodi 0.6 ± 0.4 MPa/s.Tela oblika kocke opterecuju se upravno na pravac zbijanja a cilindri u pravcu zbijanja.Usled slabijeg

Sa smanjenjem sadrzaja krupnog agregata smanjuje se i cvrstoca betona.Povecanjem sadrzaja cementa cvrstoca betona se povecava manje nego cvrstoca pri pritisku. U zonama kontakta izmadju betonske mesavine i oplate ne postoji mogucnost dobrog pakovanja zrna agregata tj.preseka.zidova i armature. 2.tehnoloskih postupaka spravljanja.Takodje utice i postupak ugradjivanja betona u uzorke.Savijanjem 1. U sredisnoj zoni postoje: Naponi pritiska σp promenljivi po visini uzorka.Znacajan je i odnos najmanje dimenzije uzorka i nominalno najkrupnijeg zrna. vodonepropustljivost betona .Ispitivanje otpornosti na mraz i vodonepropustljivosti betona +211.Uzorak je opterecen slozenim naponskim stanjem.odnos cvrstoca betona pri zatez. ßz=Zgr/F Zgr. gde je d precnik cilindra a l duzina cilindra.9 R= V/S = Zaprem. Ez=Maximalno zrno agregata/Srednji radijus oplate=Dmax/R.To je najniza cvrstoca pri zatezanju. E≈0.s = 6Mgr/bh2 Mgr.Cvrstoca betona osnovni faktori uticaja vezani za sastav mesavina. 3. ßz.Cepanjem putem linijskog pritiska 3. 178.Vremenski porast cvrst. Cvrstoce ßz.povrsina poprecnog preseka.) a kasnije znacajno usporava. naponi zatezanja σz.sa minimalnom vrednoscu 6P/πdl.kvaliteta gornje osnove cilindra cvrstoce dobijene na cilindrima je niza od realne cvrstoce betona u masi cilindra.u oba slucaja sile se nanose na prizmu preko cilindricnih podmetaca a kontakti na mestima unosenja opterecenja i na mestima oslonca moraju biti linijskog karaktera.koja se ispunjava betonom/ukupna povrs.cvrstoca.Efekat zida zavisi od velicina maximalnog zrna agregata.ali ako je njegova cvrstoca za 2% veca od trazene cvrst.visina popr.Efekat resetke i efekat zida kod betona Efekat resetke: Er=Dmax/ρ Dmax je nominalno najkr.efekat trenja stanje naprezanja u probnom telu.povrsina preko koje se prenosi opterecenje.pri zat. Betonska smesa treba da sadrzi dovoljnu kolicinu malterske komponente da bi se popunile sve praznine uz oplatu.postize se tako sto se izmedju celicnih ploca i sipki u kidalici ubacuje zglobno oslanjanje. Homogenost napona zatez. ßz.momenat sile pri lomu uzorka.betona uticaj je zanemarljiv. nije moguce ostvariti optimaln u upakovanost.Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata i cementnog kamena je velika pa betoni sa drobljenim agregatom imaju najvecu cvrstocu pri zatezanju.oplate.Zavisi i od:Sadrzaja cementa. ßp=Pgr/F Pgr.pri pritisku. i pritisku Cvrstoca betona pri zatezanju zavisi od stanja povrsine agregata.karakt.kao i rezim nege uzoraka do momenta ispitivanja. 175.Sa povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju procentualno manje opada u odnosu na cvrst.Cvrstoca pri pritisku betona faktori uticaja koji su vezani za sam post. 174. b-sirina h.zrno agregata ρ srednji radijus resetke.ugradjivanja i nege betona. 181.2.c vece su za oko 15-20% od ßz.pri zatezanju je u toku prvih 28 dana srazmerno intenzivan(postize se 80% konacne cvrst.koristi se oslabljeni cilindar kako bi se sprecilo kidanje uzorka u sloju slabijeg kvaliteta.sila loma F. Primenjuju se betonska tela oblika prizme cija duzina l iznosi 4d. Uzorak opterecen linijskim pritiskom cepa se po priblizno vertikalnom pravcu pri dostizanju granicnog napona zatezanja σzmax. konstantni po visini uzorka 2P/πdl izuzev u zonama dejstva linijskog pritiska gde su 0. Ispituje se na jedan od tri nacina:1.Na cvrstocu betona utice i agregat. Optimalni efekti postizu se u slucaju kada je 0. Kod cilindra ovaj odnos treba da bude najmanje 3. ρ= povrsina/obim Betonska mesavina ce lako prolaziti kroz mrezu armature ako su zadovoljeni uslovi: za recni agregat Er<1.geometr.sila kidanja F.Savijanje se ostvaruju bilo sa 2 sile koje deluju u 1/3ma raspona ili sa jednom koncentr.eventualnog prisustva armature.Cvrstoca pri zatezanju betona nacin ispitivanja i velicine cvrstoce bet.4 a za drobljeni agregat Er<1.silom u sredini raspona prizme.c=2Pgr/πdl Pgr= pgrxl je granicna vrednost sile u hidraulickoj presi.vodocementnog faktora. 176.direktnim aksijalnim zatezanjem 2.8<Ez<1 tj.Sa povecanjem dimenzija uzoraka smanjuje se vred.ispitivanja Osim brzine nanosenja opterevenja(veca brzina veca cvrstoca)na ispitivanja utice i glatkost nalezucih povrsina.

upotreba aditiva antifriza i aditiva ubrzivaca i ocvrscivaca cementa. Cement i sastav betona moraju da budu takvi da T u masi betona ne predje 65°C. Uzorak se smesta u celican sud. mora u momentu prvog smrzav.Marke otpornosti betona prema dejstvu mraza su M-50. Marke vodonepropustljivosti su V-2.4.Izvodjenje betonskih radova u posebnim klimatskim uslovima. upotreba vece kolicine cementa. Otpornost prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Postupak korelacije svodi se na: na dovoljno velikom broju mernih mesta rasporedjenih ravnomerno u okviru ispit. pri cemu 2. visih klasa i cementi bez dodataka.V-4. primenom metode najmanjih kvadrata. Nega betona obuhvata zagrevanje elemenata nakon postupka ugradjivanja betona.na lako pristupacnim mestima u elementu izvrsiti vadjenje betonskog cilindra. Pri betoniranju iznad 30°C paznja je na promeni ugradlj. a doziranje cementa je na kraju. pa se koristi za ocenu cvrstoce betona u gotovim konstrukcijama. duzinama. a beton koji ce niti izlozen i dejstvu zoli za odmrzavanje. prizme dim.8.pri pritisku ßp(V).njihovog rasporeda. otpor. Prethodno treba utvrditi funkcionalnu zavisnost °izmedju brzine ultrazvuka V i cvrst.elementa.12 oznacavaju pritiske u barima koje beton mora da zadovolji. betona koja se ipoljava pri vecim transp. Opsti oblik ove zavisnosti je ekspon. Ako se na gornjoj povrsini nekog od 6 uzoraka pojave kapi vode..poroznosti cementnog kamena. Kao kriterijum usvaja se broj ciklusa smrzavanje.300) Brojevi pretstavljeju broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koje je beton izdrzao do momenta kada su mu cvrstoca i Edinamicko smanjeni za najvise 25%.200. Pri temperaturama ispot 5°C pri spravljanju betona izvrsiti zagrevanje komponenata betona. Za marke od 4 do 12 ne sme da dodje do pojave vode na gornjim povrsinama 5 od ukupno 6 uzoraka. nizi vodocementni faktori.betoniranje leti Kod betoniranja pri posebnim uslovima smatra se ugradjivanje betona pri spoljnim temperaturama ispod 5 ili iznad 30°C.betoniranje zimi +191. Na vodonepropustljivost se moze uticati smanjivanjem vodocementnog faktorampovecanjem stepena hidratacije cementa.Zavisi od zapremine kapilarnih pora. i plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150mm. kada se voda dovoljno ohladi(ne sme da dodje do kontakta izmedju cementa i vode T>30°C) Upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. +190. Gornja povrsina uzorka je potpuno slobodna dok se na donjj povrsini kruga deluje vodom pod pritiskom.Propustljivost betona zavisi od step. 10x10x40cm 179.250. dobijene rezultate(brzine ultrazvuka)obraditi matematickom statistikom. ponekad ici i na nocna betoniranja. V-6.kocke ivica 15 ili 20cm.od 20°C i relativnoj vlaznosti oko 65%.150. pri pritisku tih uzoraka posle loma. 182. izvrsiti ispitivanje bez razaranja. da ima punu zahtev. na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. izbegavati pucolanske cemente i cemente sa dodatkom pucolana. V-12. Beton koji ce u eksplataciji biti izlozen smrzavanju i odmrzavanju pre prvog smrzavanja mora da ima punu zahtevanu cvrstocu.Ispitivanje betona metodom ultrazvuka Zasniva se na merenmju brzina prostiranja longitudinalnih ultrazvucnih talasa kroz beton. na osnovu vrednosti dobijenih nedestruktivnim postupkom i dobijenih cvrst.6. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka od cega su 3 etalonska. Treba vrsiti i hladjenje oplate vodom. Koristiti cemente nizih toplota hidratacije nizih klasa. Brzina ultrazvuka zavisi od ostvarene gustine betona. Voda se zagreva na T od 40-70°C pri cemu se u mesalicu dozira topla voda posle agregata. pa se najcesce zagreva samo voda.funkcija: ßp= aebV.(100. Ako se to desi treba preduzeti mere hladjenja kompon. .odmrzavanje pri kome prosecna cvrstoca smrzavanih uzoraka iznodi najmanje 75% cvrstoce etalonskih uzoraka. Grejanje agregata je najefikasnije i najskuplje.struktura pora. i primenjivati retardere.zatim jos detaljnije na dovoljnom broju mernih mesta izvrsiti ispitivanja bez razaranja.. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom potrebno je 3 uzorka. Pre prvog smrzavanja beton mora da ima najmanje 50% zahtevane cvrstoce. Za dobijanje zavisnosti cvrstoce od brzine ultrazvuka treba posedovati uzorke etalone na kojima ce se nakon merenja brzine ultrazvuka odrediti cvrst. V-8.svojstva cementa i agregata. Za ispitivanje destruktivnom metodom koristi se 15 uzoraka..hidratacije cementa.pri pritisku odrediti korelaciju ßp= ßp(V).kao i od vrste (otvorene ili zatvorena) poroznosti.Ispituje se na ciindrima precnika 150mm i visine 150mm. Konstante a i b odredjuju se na osnovu optimalne saglasnosti.Ispitivanja se vrse na temp. Pravila za betoniranje zimi: koriste se cementi visih toplota hidratacije. ta velicina sluzi kao mera vodonepropustljivosti.

do napona σ0 = 0.betona pri pritisku fp i vodocementnog faktora.Kada su sva merenja zavrsena vrsi se opterec. Eb=Δσ/ ε Δσ je promena napona P/F0 od σ0.40. partije betona Marka betona je normirana cvrst. Klasa betona oznacava se u proj. 192.4) fk. Betoni iste klase ali razlicitog sastava cine vise razlicitih vrsta betona.klase betona. γsv specificna masa vode.5) za mc/mv≥2. Izvrsi se tri dodatna ciklusa ispitivanja uz istu brzinu opterec.6±0.5 MPa. 193. i rasterec. Betonska prizma je dimenzija 12x12x36cm.45. Epruveta se optereti sa σ0= 0.30. vrste betona.Modul elasticnosti betona definicija i postupak ispitivanja Staticki moduo elast.otporonost betona prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Osnovni cinilac otprornosti je kompaktnost betona koja se najefikasnije ostvarjuje primenom nisih vodocementnih faktora ili primenom aeranata.od betona upotrebljavaju se marke: 10. i posle 60s za vreme sledecih 30s ocitavaju se stanja na svim instrum. pri pritisku ispitivanih betona ispitanog betona. Napon se zadrzi 60 sec.28=A2fpc(mc/mv+0. Paziti da ugradjeni beton ne gubi naglo vodu i preduzeti intenzivno kvasenje betona.45. Jedna partija ne sme da se odnosi na period proizvodje duzi od mesec dana a broj uzoraka za dokaz. dokumentaciji i obuhvata samu marku betona ili marku betona i druga svojstva propisana u cl.pri primeni agregata sa lose komponovanim granulometriskim sastavom.60.4) fk.55.do dostrukcije betona dovode unutrasnji pritisci koje su posledice sirenje leda cija je zapremina za 3%veca od zapremine od vode koja nastaje.5 (mv/mc≤0.55 – 0.19PBAB-87. k je paramet.35. od l1-l4 za poduzni pravac odnosno lp1 i lp2 za poprecni pravac sracunavaju se dilatacije a zatim i moduli elasticnosti. pri cemu σb ≤ σm/3 σm cvrstoca betona pri pritisku.kamen 3. pri pritisku je vrednost ipod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrst. Kao kriterijum otpornosti usvaja se broj ciklusa zamrzavanja odmrzavanja pri kome prosecna cvrstoca pri pritisku smrzavanih uzoraka − . Formula Skratajeva za mc/mv≤2. Vrsta betona jeste beton jedne klase i jednog utvrdjenog sastava.390 MPa).Osnovni zakoni cvrstoce betona Postoji funkcionalna povezanost cvrst. Karakt. pretstavlja odnos promene napona i elast deformacije koja se dobija ispitivanjem prizmaticnog uzorka izlozenog pritisku. cvrst.320. Na osnovu izvrsenih ocitavanja stanja na instrumantima. tehnicke nule cija je uobicajena vrednost 0.28=A1fpc(mc/mv0.28= Afpc ω .elemenata jednog objekta ili beton ugradjen u elemente objekta u odredjenom periodu.Marke betona.5 (mv/mc≥0.koji zavisi od klase primenjenog cementa ( za klase 25. fpc je cvrstoca pri pritidku cemtnta A je koeficijent cija se vresnost krece od 0. Obrazci se odnose na cvrstoce koji odgovaraju kockama ivice 20cm pri starosti betona od 28 dana. Zatim se vrsi raster. 185. cvrst.betona ili hladjenje betona u samom elementu.65 manje vrednosti uzimati kod betona nizih cvrstoca.marke betona u jednoj partiji ne moze biti > od 30.20.za droblj.28=k/(1+ ω γsv )2 γsc je specificna masa cementa. koja se zasniva na karakt.Za utvrdjivanje otpornosti betona prema dejtvu mraza primenjuje se metoda sa razaranjem uzoraka. Ponovo se optereti uzorak do napona σb(4).50. uzorka do loma.35.5 MPa. Formula Beljajeva: fk. a fpc klasa cementa.55. pri pritisku u MPa.5ω 180. i zadrzavajuci iste napone u toku 60s.25. Za konstrukcije i elem.250. 188. pri cemu a treba da bude najmanje 4x > od najkrupnijeg zrna.5 fpc je klasa cementa a k je parametar koji zavisi od vrste agregata( 4 je za sljunak. do σb. Formula Bolomeja fk.5MPa. Partija betona je kolicina iste klase i vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod istim uslovima.4 MPa u sekundi dok se ne dostigne napon σb. destruktivna i nedestruktivna koja podrazumeva merenje diamickog modula elasticnosti betona.5) A1 i A2 koef.28=fpc/k(ω)1.5) γsc Formula Ferea: fk. pri starosti betona od 28 dana. Za armir. vrednosti su redom 1 − 0. beton ne sme se upotrebiti marka niza od MB-15. uzorak moze biti prizmatican ili cilindricana sa odnosom strana 2≤h/a≤4. Odnosi se na beton ugradjen u iste konstruktivne elemente ili u vise konstr.15. posle cega se povecva nadon brzinom od 0.

i 10% ako su umesto plasticne tekuci koezistencije svezeg betona.Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije –hidrataciono skupljanje.proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti.odredjivanje velicine maksimalnog zrna agregata na osnovu sracunavanja efekta zida i efektra resetke odredjivanja kolicine vode.Uzorci su kocke sa ivicama 15 ili 20 cm ili cilindri uzeti iz gotovih objekata.5h.osim betona M-50.Povezan je sa stanjem vlazosti cementa. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka.300.Projektovanje sastava betonskih mesavina za betone B I .Minimalne kolicine u slucaju primene cementa u klasi 35.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima. Za destruktivni postupak.Postupak projekovanja betonskih mesavina. usvajanja granulometriskog sastava i proracun ucesca pojedinih frakcija..Vece je kod elemenata manjih dimenzija.Receptura polazi od svojstava betona odradjenih projektom konstrucije.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2≤ L/d≤4.22αhmc kapilarne poroznosti: pk=0. Ukupna poroznost (p) betona sastoji se od: gelska poroznost: pg=0.skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa. 195. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 24±0.redosled operacija Projekotvanje betonskih mesavina sastoje se iz izrade receptura za 1m3 svezeg ugradjenog betona i izrade dozaza za zeljenu zapreminu svezeg ugradjenog betona prema kapacitetu mesalice . Za ispitivanje nedestruktivnom metodom portebna su tri uzorka . tri etalonska i tri za odrmzavanje smrzavanje. Skupljanje betona opsta postavka .25 redom 220.prizmaticni uzorci 10x10x40 cm.15. pri temperaturi od 20±4°C .nacina ugradjivanja i nege betona.cvrstoce pri pritisku tj.4αh)=0..od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja.150.250.25 pri cemu propisuje da se ovakav beton moze ugradjivati samo na gradilistu na kome se spravlja i ne sme se isporucivat.200.15.cementa sa finijim mlivom.1(mv-0.006αhmc=0.1ma(mv/mc -0.016αhmc+0.od vodocemtntnog faktora.odredjivanje vococementnog faktorak.. 194.Poroznost betona izrazi i postupak dobijanja izraza za deo ukupne poroznosti.iznosti najmanje 75% od crvstoce koju imaju etalonski uzorci.Postupak izrade recepture svodi se na: izbor vrste materijala.300) Brojevi ispisani u koviru simbola su broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koji je beton izdrzao do mementa kada su mu cvrstoca i dinamicki modul elasticnosti smanjeni najvise za 25%.20. prema BAB 87 Betoni prve kategorije mogu se spravljati bez prethnodnih ispitivanja sto znaci da za ove betone sastavljanje mesavina se vrsi na bazi iskustvenih parametra.20.MB koja mora da bude naznacena i od vodonepropustljivosti otpornosti na mraz .Dozaza za beton . pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton.4αhmc) zaostale poroznosti: Δp=100-(mc/γsc + mv/γsv + ma/γsa)*100 ukupna poroznost: p=pg+pk+Δp 196.polazni parametri. za betone plasticne konzistencije pri koriscenju agregata frakcije 16/31.350 kg/m3.(Kostantnu temperaturu od 20±4°C i unapred definisanu konstantnu vlaznost).Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine. 198.Pravilnik dozvoljava ovakav postupak samo u slucaju MB 10.Postoje marke betona M-50 (100.od vrste i kolicine cementa.Devet uzoraka prestavlja etalonske uzorke a ostalih 6 se izlazu smrzavanju i odrmrzavanju.260. potrebno je ukupno 15 uzoraka.od dimenzija betonskog elementa.granulometriskog sastava agregata. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa –plasticno skupljanje.hidraulicno skupljanje.faktori uticaja postupci ispitivanja Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.a narednih 48 h u pijacoj vodi T 20±4°C posle 72 ± 0.sracunavanje kolicine cementa i kolicine agregata.5 mm su za MB 10.Za cement klase 45 gornje kolicine cementa se smeju smanjiti za 10% a za klase 25 gornje kolicine treba povecati za 10% Gornje kolicine cementa moraju se povecati za 10 % pri frakciji od 8-16 mm 20 % pri frakciji od 4-8 mm.i koriscenja vecih kolicina cementa.

dozaze moraju da sadrze i kumulativne kolicine agregata po frakcijama vodeci racuna o redosledu doziranja frakcija..opste postavke.. pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton.tecenje..Skupljanje betona..tk)= ε uk (t. a V agr zapremina agregata za dobijanje 1m3 svezeg betona je ß=1000/Vcem+Vagr..predstavlja pregled svih kolicina materijala za jedan mesung svezeg betona u zavisnosti od kapaciteta mesalicu u kojoj se beton proizvodi.5h.Naponi kojima se uzorci izlazu povecavaju se ravnomernom brzinom dok se ne dostignu nivoi napona σk Deformacija tecenja izracunava se po obrascu:εtec(t..granulometriskog sastava agregata. Osim pojedinacnih kolicina svih materijala.tk)= εtec(t. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa –plasticno skupljanje.od dimenzija betonskog elementa.Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cvrstih komponenata je koeficijent izlaza betonske mesavine ß.Uzorci su prizme ili cilindri.tk) deformacija na uzorcima c εtren (tk) trenutna deformacija na uzorcima c kao rezultat nanosenja napona σk.nacina ugradjivanja i nege betona.od vrste i kolicine cementa.+204. . Tecenje.6-0..tk) Specificno tecenje koeficijent tecenja betona:φ (t. 199.Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije –hidrataciono skupljanje.tk). (fali diagram za tecenje) Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2≤ L/d≤4.Skupljanje i tecenje betona.U odnosu na osu rotacije dele se na mesalice sa vertikalnom .+ 198.koje se koriste za mesanje krucih betonskih mesavina.od vodocemtntnog faktora.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.Vece je kod elemenata manjih dimenzija.Na uzorcima a i c prvo merenja deformacija vrsi se 72 ±0. koja sa horizonatalnom ravni zaklapa ugao od 30°. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 24±0.Povezan je sa stanjem vlazosti cementa.3 za odredjivanje cvrstoce pri pritisku i 3 za meranje ukupne deformacije ε uk (t.Mesanje agregata cementa vode i aditiva vrsi se u mesalicama koje mogu da budu sa periodicnim i sa kontinualnim radom.i koriscenja vecih kolicina cementa.odnosno ukupnih vremeniskih deformacija ε*uk (t.7 Omogucava izracunavanje kolicine cementa i agregata potrebne za dobijanje zapremine betona koje se odnosi na jedno mesanje. a mase ostalih komponenti sa tacnoscu od ±1%.U odnosu na nacin mesanja mesalice se dele na gravitacione i mesalice sa prinudnim mesanjem.Ukoliko se za beton koristi vlazan agregat ukupna kolicina vode je zbir vode koji agregat vec sadrzi i vode koja se posebno dozira.skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa.a narednih 48 h u pijacoj vodi T 20±4°C posle 72 ± 0.proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti.Kod prvih radni ciklus se sastoji od punjenja mesalice mesanja mase i praznjenja a u drugom sve operacije teku istovremeno.horizonatalnom i kosom osom.Kolicine se zaokruzuju na ceo kg. Spravljanje betona doziranje mesalice koeficijent izlaza Komponente betona doziraju se tezinski po masi pri cemu se masa agregata odredjuje sa tacnoscu od ± 2%.hidraulicno skupljanje.εsk(t)deformacija izmerena na uzorcima a εsk(t)= εsk(tk)+ ε*sk(t. pri temperaturi od 20±4°C ..tk)-εsk(t) –εtren (tk) ε uk (t.moraju da budu sracunati korekcije vode u funkciji procenata vlaznosti agregata.koeficijenti izlaza obicno je od 0..Uzorci c se u vremenu t =tk izlazu konstantnom pritisku σk koji zadovoljava uslov σk≤σm3.. i za svaku vrstu i marku betona radi se posebna dozaza.tk)/ εtren (tk) 200.5h posle zavrsetka izrade uzorka a posle 4 i 7 dana.puszanje betona je vremenska deformacija monoaksialno opterecenih liniskih elemenata izlozenih u odredjenom trenutku t=tk dugotrajnom delovanju konstantnog napona pritiska koji zadovoljava uslov σk≤σm3 gde je σm cvrstoca pri pritisku betona.(Kostantnu temperaturu od 20±4°C i unapred definisanu konstantnu vlaznost). i svakih narednih 7 dana kao i u samom vremenu tk. Ispitivanje se sprovodi na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za zapreminske deformacije betona.Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine.tk) pod konstantnim naponom σk.cementa sa finijim mlivom.Ako je V cem zapremnina cementa.

06mm. 207.Sirina kontakta obicno iznosti 0.Vibriranjem se smanjuju sile veze cestica i sile unutrasnjeg trenja pa dolazi do slobodnog pakovanja cestica istiskivanjem mehurica vazduha cime se privremeno smanjuje viskozitet.unosenje mase mora da bude centricno posto postoji opasnost odvajanja krupnih od sitnih zrna.poroznost je uvek veca.ne dolazi u obzir direktno istresanje svezeg betona iz mesalice.rapavosti povrsine.Takodje ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1.njihove poroznosti i analizu gradje kontaktnog sloja na granici ovih elemenata.201.3.a u slucajevima prevoza na duza rastojanja koriste se posebna vozila sa uredjajima za mesanje (automikseri).Treba da obezbede mogucnost dobijanja elemenata zahtevanih dimenzija i povrsinskih karakteristika i pritom treba da zadovolje mehanicku otpornost kako bi se suprostavili svim pritiscima sveze betonske mase. On zavisi od finoce milva cementa.2.Jos kod punjenja transportnog sredstva treba se zastititi od segregacije.Cvrstoca veze agregatcementni kamen zavisi od prirode agregata.Ovako transportovani beton je punpani beton i kod njega postoji veca zastupljenost sitnih cestica agregata i vise cementa cime se ostvaruje bolja povezanost mase .etapa stavilizacije srukture kada se dostignuta cvrstoca bitno ne menja. Mesavine svezeg betona krute i slabo polasticne konzestencije sa niskim vodocementim faktorom imaju kraci period formiranja strukture.i najcesce se vrsi razlicitim vibriranjem.Postoji makro mikro struktura betona u makro strukturi se izdvajaju agregat i cementni kamen pa je ona nehomogena i konglomeraticna.Ugradjivanje betona. drvenih poloca. Ubrzanje formiranje strukture postize se primenom aditiva.Veoma mnogo se koriste takozvane betonske pumpe kojima se beton do mesta ugradjivanja potiskuje kroz cevovod. Na kvalitet elemenata utice kvalitet oplate sastav betona i tehnologija izrade.Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena utice na zajednicki rad u betonu.njegovog minieroloskog sastava i od kolicine cementa.5m.Bitno se razlikuje po osnovnom sastavu i svojstvima od cem.Mikro struktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture agregata i cementnog kamena.otpornost na dejstvo mraza.od cistoce zrna.Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa se sipanje u oplatu vrsi pomocu konusnih levkova. 206.etapa formiranja pocetne strukture kada usled vezivanja cementa svez beton prelazi u cvrsto stanje.razna kolica vagoneti i transportne trake.efikasnost vibriranja vrste vibratora Zbijanje se vrsi iskljucivo mehanickim masihskim postupcima.Pristupa mu se nakon zavrsetka unosenja svezeg betona u oplatu. pocetna etapa.oplate Betonske konstrukcije dobijanju se ucvrscavanjem betonskih mesavina u razlicitim kalupima cime se betonskoj masi daju odredjene geometrijske forme. Ugradjivanje betona zbijanjem .cesta primena plastifikatora.vibracija.makrostruktura i mikrostruktura betona Formiranje strukture betona je rezultat procesa hidratacije cementa Ako ovaj proces posmatramo sa aspekta cvrstoce betona moze se podeliti na tri etape:1. etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona uz povecanje cvrstoce. kamena.a prilikom punjenja transportnih posuda ili prilikom sipanja u bunkere u blizini ugradjivanja.Moze se uticati i postupcima termicke obrade.Efikasnost ugradjivanje betona vibriranjem zavisi od trajanja i intenziteta vibriranja intenzitet vibriranja Uv karakterisu dva parametra prinudnih vibracija aplituda oscilovanja a .Struktura betona formiranje strukture i cvrstoca betona tipovi strukture +183.Pre betoniranja oplate se moraju premazati sa unutrasnje stanje odredjenim sredstvima kako ne bi doslo do jaceg slepljivanja oplate i betona.metala plasticnih masa. 208.Smatra se da je zadovoljen uslov apsolutne kompaktnosti zrna agregata.termicka stabilnost.Efekti termicke obrade su najveci kao joj se pristupi nakon odredjenog odlezavanja svezeg betona kada je masa toliko cvrsta da moze da se odupre destruktivnim procesima usled termickih napona.ubrzivaca vezivanja i ocvrscavanja cementa.Oplata odredjuje teksturu povrsine betona koja utice na izlged i trajnost. zagrevanjem zaparivanjem autoklaviranjem.Oplate se izradjuju od drveta. poroznosti.03-0.Vibracije u masi betona su prinudne vibracije cestice betona indukovane vibratorima za beton.Oplata se puni sipanjem betonske mase iz transportne posude ili putem zljebova vodjica za svez beton.Athezija je bitna u odnosu na svojstva:Cvrstoca vodonepropustljivosti.Transport svezeg betona Od mesalice do mesta ugradjivanja transportuje se dizalicama koje prenoste narocite posude sa svezim betonom (kible).Najvise ostaje 1-3% zaostalih mehurica vazduha.

Morska voda se ne sme koristiti. sadrz.konzistencije. Ed=(E+19)/1.i obradj. γ se odredjuje primenom kalupa od kocke ili prizme ivica 20cm u koje se ugradjuje na isti nacin na koji ce se ugradjivati i u datu konstrukciju. parametri za def.6±0. ali i svi betoni kod kojih se prim.(polovina maksimalnog pomeranja cestica pri oscilatornom kretanju) i frenkfencija oscilovanja f (Hz ili broj vibracija u minuti). slabije nege. i obradlj.betona u kalupu.sv – masa sv. betona koja garantuje njegovu ugradlj.Nega betona Sastoji se u sprecavanju isparavanja vode i u polivanju ugradjenog betona vodom.smese.Za HPS tvrdoca se meri na bazi precnika otiska koji kuglica precnika 10mm napravi na povrsini betona nakon udarca proizvedenog putem definisanog udarnog rada.25Ed-19.vibro stolovi . svojstva. Ima za cilj sprecavanje gubitka vode koja je neophodna za proces hidratacije cementa i eliminaciju skupljanja betona u vremenu kada on nije u stanju da podnese veca unutrasnja naprezanja. MB. zavisi od: tipa konstrukcije.a u opstem slucaju beton nema iste karakt. Kriva 1 u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrst. Sadrzaj vazduha Vrsi se u cilju utvrdjivanja sadrzaja vazduha uvucenog u beton primenom aeranata. reslojavanje? kohezivnost? konzist. ne manji od vremena koje je potrebno da beton postigne 60% od predvidj. metoda rasprostiranja i metoda sleganja vibriranjem (zbijanjem). pojave pukotina i prslina usled plasticnog skupljanja. premazivanjem sredstvima koji obrazuju tanak film koji sprecava isusivanje (tecnosti na bazi silikona u parafina) 197.rezim direktnog povecanja dilatacije (rezim pri kome se u jedinici vremena ostvaruje uvek isti prirastaj dilatacije) nacrtati dijagram 202.4 MPa/s) Kriva 2 – betoni manje cvrstoce.tvrdoce. se deli na krutu. Metode za kvantitat. 177.masa. su: pokretljivost. gustine armature. cementa nastaje pregoreli beton. kao u untrasnjosti mase.sleganja. sv.konstrukcije. plasticnim folijama.R je radijus dejstva vibratora. 180.betona E) veza: E=1.Dinamicki moduo elasticnosti betona Meri se najcesce frekvencija longitudinalnih oscilacija prizmaticnih uzoraka. Najcesce se koriste 2 metode: metoda HPS i metoda Smitovog cekica (Sklerometa).zaht. To se javlja usled efekta zida. konz.Ispitivanje betona metodama povrs.spoljasnji vibratori(oplatni)..Ucinak per vibratora moze da se prikaze u obliku W=60LR2d L i duzina radnog dela vibratora. izrazavanje su met. 189. pokrivanje mokrom hartijom. plasticnu i tekucu. Kolicina vode koja se primenjuje za pravljenje betona se trosi na kvas. koristi se metod pritiska na bazi Bojl-Mariotovog zakona. ali dobija se i kod svih betona ako se pri njihovom ispitivanju primenjuje rezim diktiranog povecana napona (0. Duzina nege zavisi od atmorsferskih uslova.Radni diagram σ-ε Daje zavisnost izmedju napona i deform. slabo plasticnu.25. i obradlj. postupka ugradjivanja i zavrsne obrade betona.unutrasnji vibratori (per vibratori). Uv = 8π3a2f3=k a2f3 Tipovi vibratora su povrsinski vibratori.. mb.zavisnodti izmadju elast.stvaranje cementne kase i kvasenje zrna agregata i delimicno upijanje.sv/ Vb. nedostatak je i velika disperzija rezultata ispitivanja jer tvrdoca zavisi od prisustva i udaljenosti krupnih zrna agregata od povrsine.0) u odnosu na ostale module ima najvecu vrednost(20-30% je veci od modula elast.sv – zapremina kalupa. Nedostaci ove metode su da se merenja vrse na povrsinama elem.krutost i povezanost bet. zrna cementa. Metoda sklerometra daje rezultate na bazi merenja povrsinske tvrdoce uspost. Snizavanjem sadrzaja vode ispod kolicine neophodne za hidrat.Tehnoloska svojstva svezeg betona: kozist. Vb.betona. dimenz. Sto je γ > beton je kompaktniji i veca su mu fizicko meh.Ako se koriste .7 dana.Tehnoloska svojstva svez.min. nemogucnosti dobrog vibriranja sv. je skup svojstava za njegovu ugradljivost i obradljivost (sposobnost svezeg betona da primenom zbijanja homogenom masom u potpun.sv.vazduha konzist. 205. kvaliteta. Ugradljivost i obradljivost najvise zavise od sadrzaja vode.svih sredstava koja su u stanju da sprece naglo isparavanje vode iz betona: polivanje vodom. Vrednost Ed predstavlja tangens nagibnog ugla α σ-ε krive u taki (0.sv= mb. Sa vlazenjem se mora poceti rano vec poske 45h nakon ugradjivanja. zapr. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati korisc. Zapreminska masa γb. betona ugradlj. kolicine cementa (preko 400kg/m3 betona). Vebe metoda. betona. ispuni sve prostore ogranicena oplatom) pokazatelji ocene ugradlj.sastava betona.odskoka udarne mase koje ulazi u sastav aparature i cvrstoce.

. Ako je masa cementa > 400 kg/m3 na svakih 100kg/m3 kolicina vode se povecava za 10 kg/m3.cementi sa dodacima zgure ili pucolana kolicina vode se povecava za 15-20%.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful