169. Vrste aditiva i njihov uticaj na svojstva betona 1.

Plastifikatori su aditivi koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smesa smanjujuci trenje unutar betona.Njihovom upotrebom smanjuje se kolicina vode u betonu 1015%.Superplastifikatori smanjuju vodu u betonu za 30% pri cemu se ne ugrozava ugradljivost i obradljivost a omogucuje se dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. 2.Aeranti su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurici vazduha.Ovakva struktura betona uslovljava povecanje otpornosti betona na dejstvo mraza.Sto ne podrazumeva istovremeno i smanjenje njegove cvrstoce.Koriste se kod betona za izradu aerodromskih pista beton.kolovoza,kanala...i kod betona koji su izlozeni dejstvu soli koja se nanosi preko betonskih povrsina radi odledjivanja. 3.Akceleratori koji deluju kao ubrzivaci vezivanja ili ocvrscavanja cementa.Njihovo koriscenje dolazi u obzir prilikom betoniranja po hladnom vremenu kada se zahteva postizanje vece cvrstoce betona u srazmerno kratkim rokovima. 4.Retarderi sprecavaju brzo odvijanje hemijskih reakcija na relaciji cement-voda najpoznatiji je sadra.Primena je pri betoniranju na visokim temperaturama pri transportovanju betona na duzim relacijama,pri izvodjenju betoniranja bez prekida.Omogucava ocuvanje ugradljivosti i obradljivosti betona u toku 24-48h i vise. 5.Zaptivaci zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu.Na taj necin povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. 6.Antifrizi sredstva protiv smrzavanja svezeg betona,deluju tako sto snizavaju tacku smrzavanja vode.Njihovom upotrebom omogucava se izvodjenje betoniranja i na temp.nizim od 0 C.Neki od njih (NaCl) mogu da dovedu do pojave iscvetavanja kao i do povecanja higroskopnosti betona. 171.Cement kao komponenta betona,uticaj kolicine cementa na sv.betona Ucestvuje u sastavu betona 10-20% po masi.Izbor se vrsi na osnovu: 1.Cvrstoce(klase cementa) 2.Toploti hidratacije 3.Hemijskoj otpornosti Kada se traze betoni visih cvrstoca treba koristiti cemente visih klasa dok kod nizih kvaliteta moze da bude nizi.Cementi sa mesanim dodacima koriste se za primenu u betonima koji ce stalno biti u vodi ili vlazn.sredini.Za objekte velikih masa moraju se koristiti cementi niskih toplota hidratacije.U slucaju betonskih konstrukcija koje ce biti izlozene agresivnim tecnostima i gasovima koriste se cementi sa dodatkom zgure ili pucolana,metalurski,aluminatni,spec.cementi.Za objekte u morskoj vodi koriste se metarulski,pucolanski i aluminatni.Veliki uticaj ima kolicina cementa tj.sadrzaj cementa u 1m3 svezeg betona.Minimalna kolicina cementa za konstrukciju od arm.betona je 250kg/m3.Za konstrukcije izlozene atmosferilijama kolicina cementa je 300kg/ m3 betona,za beton izlozenom delovanju agresivne sile je 350 kg/ m3 svezeg betona.Na izbor kolicine cementa uticu: Zahtevane fizicko mehanicka karakteristike betona,uslovi ekpl.konstrukcije,velicine najkrupnijeg zrna agregata,gran.sastav agregata,sreds.za transp.i ugradjivanje.Zavisno od konkretnih uslova u praksi kolicina cementa varira od 300-400 kg/ m3 svezeg betona.Za velike cvrstoce betona io brz prirast cvrstoce u toku vremena koriste se masa cementa 450 kg/ m3. 172.Cvrstoca betona pri pritisku i marka betona:znacaj... Cvrstoca betona pri pritisku je prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma,za slucaj odredjene starosti betona.Marka betona je normirana(uslovna) cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se dobija ispitivanjem betonskih kocki dimenzija 20x20x20cm a koja se zasniva na karakteristicnoj cvrstoci koja odgovara fraktilu p=10% pri starosti od 28 dana.Za konstrukcije i elemente u oblasti betonskih i armiranobetonskih konstrukcija upotrebljavaju se marke betona 10,15,20,25,30,35,40,45,50,55,60.Betoni marke visih od 60 tretiraju se kao specijalni betoni.Za konstukcije od armiranog betona ne koriste se marke nize od 15 a od prednapregnutog betona nize od 30.Karakteristicna cvrstoca pri pritisku je vrednost ispod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanih betona. 173.Cvrstoca betona,ispitivanje cvrstoce pri pritisku Ispituje se na uzorcima oblika kocke ili cilindra,redje betonskih prizmi.Ispitivanje se vrsi postupnim opterecenjem do loma betonskog tela u hidraulickim presama koje omogucavaju da se lom obavi pri 0.2-0.8 kapaciteta prese.Brzina nanosenja opterecenja treba da iznodi 0.6 0.4 MPa/s.Tela oblika kocke opterecuju se upravno na pravac zbijanja a cilindri u pravcu zbijanja.Usled slabijeg

kvaliteta gornje osnove cilindra cvrstoce dobijene na cilindrima je niza od realne cvrstoce betona u masi cilindra. p=Pgr/F Pgr- sila loma F- povrsina preko koje se prenosi opterecenje.Sa povecanjem dimenzija uzoraka smanjuje se vred.cvrstoca. 174.Cvrstoca betona osnovni faktori uticaja vezani za sastav mesavina,odnos cvrstoca betona pri zatez. i pritisku Cvrstoca betona pri zatezanju zavisi od stanja povrsine agregata.Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata i cementnog kamena je velika pa betoni sa drobljenim agregatom imaju najvecu cvrstocu pri zatezanju.Zavisi i od:Sadrzaja cementa,vodocementnog faktora,tehnoloskih postupaka spravljanja,ugradjivanja i nege betona.Povecanjem sadrzaja cementa cvrstoca betona se povecava manje nego cvrstoca pri pritisku.Sa povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju procentualno manje opada u odnosu na cvrst.pri pritisku.Vremenski porast cvrst.pri zatezanju je u toku prvih 28 dana srazmerno intenzivan(postize se 80% konacne cvrst.) a kasnije znacajno usporava. 175.Cvrstoca pri pritisku betona faktori uticaja koji su vezani za sam post.ispitivanja Osim brzine nanosenja opterevenja(veca brzina veca cvrstoca)na ispitivanja utice i glatkost nalezucih povrsina,efekat trenja stanje naprezanja u probnom telu.Takodje utice i postupak ugradjivanja betona u uzorke,kao i rezim nege uzoraka do momenta ispitivanja.Znacajan je i odnos najmanje dimenzije uzorka i nominalno najkrupnijeg zrna. Kod cilindra ovaj odnos treba da bude najmanje 3.Na cvrstocu betona utice i agregat,ali ako je njegova cvrstoca za 2% veca od trazene cvrst.betona uticaj je zanemarljiv.Sa smanjenjem sadrzaja krupnog agregata smanjuje se i cvrstoca betona. 176.Cvrstoca pri zatezanju betona nacin ispitivanja i velicine cvrstoce bet.pri zat. Ispituje se na jedan od tri nacina:1.direktnim aksijalnim zatezanjem 2.Cepanjem putem linijskog pritiska 3.Savijanjem 1.koristi se oslabljeni cilindar kako bi se sprecilo kidanje uzorka u sloju slabijeg kvaliteta. Homogenost napona zatez.postize se tako sto se izmedju celicnih ploca i sipki u kidalici ubacuje zglobno oslanjanje.To je najniza cvrstoca pri zatezanju. z=Zgr/F Zgr- sila kidanja F- povrsina poprecnog preseka. 2.Uzorak je opterecen slozenim naponskim stanjem. U sredisnoj zoni postoje: Naponi pritiska p promenljivi po visini uzorka,sa minimalnom vrednoscu 6P/dl, naponi zatezanja z, konstantni po visini uzorka 2P/dl izuzev u zonama dejstva linijskog pritiska gde su 0. Uzorak opterecen linijskim pritiskom cepa se po priblizno vertikalnom pravcu pri dostizanju granicnog napona zatezanja zmax. z,c=2Pgr/dl Pgr= pgrxl je granicna vrednost sile u hidraulickoj presi, gde je d precnik cilindra a l duzina cilindra. Cvrstoce z,c vece su za oko 15-20% od z. 3. z,s = 6Mgr/bh2 Mgr- momenat sile pri lomu uzorka, b-sirina h- visina popr.preseka. Primenjuju se betonska tela oblika prizme cija duzina l iznosi 4d.Savijanje se ostvaruju bilo sa 2 sile koje deluju u 1/3ma raspona ili sa jednom koncentr.silom u sredini raspona prizme.u oba slucaja sile se nanose na prizmu preko cilindricnih podmetaca a kontakti na mestima unosenja opterecenja i na mestima oslonca moraju biti linijskog karaktera. 178.Efekat resetke i efekat zida kod betona Efekat resetke: Er=Dmax/ Dmax je nominalno najkr.zrno agregata srednji radijus resetke. = povrsina/obim Betonska mesavina ce lako prolaziti kroz mrezu armature ako su zadovoljeni uslovi: za recni agregat Er<1.4 a za drobljeni agregat Er<1.2. U zonama kontakta izmadju betonske mesavine i oplate ne postoji mogucnost dobrog pakovanja zrna agregata tj. nije moguce ostvariti optimaln u upakovanost. Betonska smesa treba da sadrzi dovoljnu kolicinu malterske komponente da bi se popunile sve praznine uz oplatu.Efekat zida zavisi od velicina maximalnog zrna agregata,geometr.karakt.oplate,eventualnog prisustva armature. Ez=Maximalno zrno agregata/Srednji radijus oplate=Dmax/R. Optimalni efekti postizu se u slucaju kada je 0.8<Ez<1 tj. E0.9 R= V/S = Zaprem.koja se ispunjava betonom/ukupna povrs.zidova i armature. 181.Ispitivanje otpornosti na mraz i vodonepropustljivosti betona +211. vodonepropustljivost betona

Propustljivost betona zavisi od step.hidratacije cementa,poroznosti cementnog kamena,struktura pora,svojstva cementa i agregata.Zavisi od zapremine kapilarnih pora,njihovog rasporeda,kao i od vrste (otvorene ili zatvorena) poroznosti. Na vodonepropustljivost se moze uticati smanjivanjem vodocementnog faktorampovecanjem stepena hidratacije cementa,...Ispituje se na ciindrima precnika 150mm i visine 150mm, i plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150mm. Uzorak se smesta u celican sud. Gornja povrsina uzorka je potpuno slobodna dok se na donjj povrsini kruga deluje vodom pod pritiskom.Ispitivanja se vrse na temp.od 20C i relativnoj vlaznosti oko 65%. Ako se na gornjoj povrsini nekog od 6 uzoraka pojave kapi vode, ta velicina sluzi kao mera vodonepropustljivosti. Marke vodonepropustljivosti su V-2,V-4, V-6, V-8, V-12, pri cemu 2.4,6,8,12 oznacavaju pritiske u barima koje beton mora da zadovolji. Za marke od 4 do 12 ne sme da dodje do pojave vode na gornjim povrsinama 5 od ukupno 6 uzoraka. Otpornost prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Kao kriterijum usvaja se broj ciklusa smrzavanje,odmrzavanje pri kome prosecna cvrstoca smrzavanih uzoraka iznodi najmanje 75% cvrstoce etalonskih uzoraka.Marke otpornosti betona prema dejstvu mraza su M-50,(100,150,200,250,300) Brojevi pretstavljeju broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koje je beton izdrzao do momenta kada su mu cvrstoca i Edinamicko smanjeni za najvise 25%. Za ispitivanje destruktivnom metodom koristi se 15 uzoraka,kocke ivica 15 ili 20cm. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka od cega su 3 etalonska. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom potrebno je 3 uzorka, prizme dim. 10x10x40cm 179.Ispitivanje betona metodom ultrazvuka Zasniva se na merenmju brzina prostiranja longitudinalnih ultrazvucnih talasa kroz beton. Brzina ultrazvuka zavisi od ostvarene gustine betona, pa se koristi za ocenu cvrstoce betona u gotovim konstrukcijama. Prethodno treba utvrditi funkcionalnu zavisnost izmedju brzine ultrazvuka V i cvrst.pri pritisku p(V). Opsti oblik ove zavisnosti je ekspon.funkcija: p= aebV. Konstante a i b odredjuju se na osnovu optimalne saglasnosti, primenom metode najmanjih kvadrata. Za dobijanje zavisnosti cvrstoce od brzine ultrazvuka treba posedovati uzorke etalone na kojima ce se nakon merenja brzine ultrazvuka odrediti cvrst. pri pritisku tih uzoraka posle loma. Postupak korelacije svodi se na: na dovoljno velikom broju mernih mesta rasporedjenih ravnomerno u okviru ispit.elementa, izvrsiti ispitivanje bez razaranja; dobijene rezultate(brzine ultrazvuka)obraditi matematickom statistikom;na lako pristupacnim mestima u elementu izvrsiti vadjenje betonskog cilindra;zatim jos detaljnije na dovoljnom broju mernih mesta izvrsiti ispitivanja bez razaranja; na osnovu vrednosti dobijenih nedestruktivnim postupkom i dobijenih cvrst.pri pritisku odrediti korelaciju p= p(V). 182.Izvodjenje betonskih radova u posebnim klimatskim uslovima; +190.betoniranje zimi +191.betoniranje leti Kod betoniranja pri posebnim uslovima smatra se ugradjivanje betona pri spoljnim temperaturama ispod 5 ili iznad 30C. Pri temperaturama ispot 5C pri spravljanju betona izvrsiti zagrevanje komponenata betona. Grejanje agregata je najefikasnije i najskuplje, pa se najcesce zagreva samo voda. Voda se zagreva na T od 40-70C pri cemu se u mesalicu dozira topla voda posle agregata, a doziranje cementa je na kraju, kada se voda dovoljno ohladi(ne sme da dodje do kontakta izmedju cementa i vode T>30C) Upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena. Pravila za betoniranje zimi: koriste se cementi visih toplota hidratacije, visih klasa i cementi bez dodataka; izbegavati pucolanske cemente i cemente sa dodatkom pucolana; upotreba vece kolicine cementa; nizi vodocementni faktori; upotreba aditiva antifriza i aditiva ubrzivaca i ocvrscivaca cementa. Nega betona obuhvata zagrevanje elemenata nakon postupka ugradjivanja betona. Pre prvog smrzavanja beton mora da ima najmanje 50% zahtevane cvrstoce. Beton koji ce u eksplataciji biti izlozen smrzavanju i odmrzavanju pre prvog smrzavanja mora da ima punu zahtevanu cvrstocu, a beton koji ce niti izlozen i dejstvu zoli za odmrzavanje, mora u momentu prvog smrzav. da ima punu zahtev. otpor. na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. Pri betoniranju iznad 30C paznja je na promeni ugradlj. betona koja se ipoljava pri vecim transp. duzinama. Treba vrsiti i hladjenje oplate vodom, ponekad ici i na nocna betoniranja. Koristiti cemente nizih toplota hidratacije nizih klasa, i primenjivati retardere. Cement i sastav betona moraju da budu takvi da T u masi betona ne predje 65C. Ako se to desi treba preduzeti mere hladjenja kompon.

betona ili hladjenje betona u samom elementu. Paziti da ugradjeni beton ne gubi naglo vodu i preduzeti intenzivno kvasenje betona. 185.Marke betona,klase betona, vrste betona, partije betona Marka betona je normirana cvrst. pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakt. cvrst. pri starosti betona od 28 dana. Karakt. cvrst. pri pritisku je vrednost ipod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrst. pri pritisku ispitivanih betona ispitanog betona. Za konstrukcije i elem.od betona upotrebljavaju se marke: 10,15,20,25,30,35,40,45,50,55,60. Za armir. beton ne sme se upotrebiti marka niza od MB-15. Klasa betona oznacava se u proj. dokumentaciji i obuhvata samu marku betona ili marku betona i druga svojstva propisana u cl.19PBAB-87. Vrsta betona jeste beton jedne klase i jednog utvrdjenog sastava. Betoni iste klase ali razlicitog sastava cine vise razlicitih vrsta betona. Partija betona je kolicina iste klase i vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod istim uslovima. Odnosi se na beton ugradjen u iste konstruktivne elemente ili u vise konstr.elemenata jednog objekta ili beton ugradjen u elemente objekta u odredjenom periodu. Jedna partija ne sme da se odnosi na period proizvodje duzi od mesec dana a broj uzoraka za dokaz.marke betona u jednoj partiji ne moze biti > od 30. 188.Modul elasticnosti betona definicija i postupak ispitivanja Staticki moduo elast. pretstavlja odnos promene napona i elast deformacije koja se dobija ispitivanjem prizmaticnog uzorka izlozenog pritisku. Eb=/ je promena napona P/F0 od 0, tehnicke nule cija je uobicajena vrednost 0.5 MPa, do b, pri cemu b m/3 m cvrstoca betona pri pritisku. uzorak moze biti prizmatican ili cilindricana sa odnosom strana 2h/a4, pri cemu a treba da bude najmanje 4x > od najkrupnijeg zrna. Betonska prizma je dimenzija 12x12x36cm. Epruveta se optereti sa 0= 0.5MPa, posle cega se povecva nadon brzinom od 0.60.4 MPa u sekundi dok se ne dostigne napon b. Napon se zadrzi 60 sec. Izvrsi se tri dodatna ciklusa ispitivanja uz istu brzinu opterec. i rasterec. i zadrzavajuci iste napone u toku 60s. Ponovo se optereti uzorak do napona b(4), i posle 60s za vreme sledecih 30s ocitavaju se stanja na svim instrum. Zatim se vrsi raster.do napona 0 = 0.5 MPa. Na osnovu izvrsenih ocitavanja stanja na instrumantima, od l1-l4 za poduzni pravac odnosno lp1 i lp2 za poprecni pravac sracunavaju se dilatacije a zatim i moduli elasticnosti.Kada su sva merenja zavrsena vrsi se opterec. uzorka do loma. 192.Osnovni zakoni cvrstoce betona Postoji funkcionalna povezanost cvrst.betona pri pritisku fp i vodocementnog faktora. Obrazci se odnose na cvrstoce koji odgovaraju kockama ivice 20cm pri starosti betona od 28 dana. Formula Beljajeva: fk,28=fpc/k()1.5 fpc je klasa cementa a k je parametar koji zavisi od vrste agregata( 4 je za sljunak,za droblj.kamen 3.5) sc Formula Ferea: fk,28=k/(1+ sv )2 sc je specificna masa cementa, sv specificna masa vode, k je paramet.koji zavisi od klase primenjenog cementa ( za klase 25,35,45,55, vrednosti su redom 1 0.5 180,250,320,390 MPa). Formula Bolomeja fk,28= Afpc . fpc je cvrstoca pri pritidku cemtnta A je koeficijent cija se vresnost krece od 0.55 0.65 manje vrednosti uzimati kod betona nizih cvrstoca,pri primeni agregata sa lose komponovanim granulometriskim sastavom. Formula Skratajeva za mc/mv2.5 (mv/mc0.4) fk,28=A1fpc(mc/mv0.5) za mc/mv2.5 (mv/mc0.4) fk,28=A2fpc(mc/mv+0.5) A1 i A2 koef. a fpc klasa cementa. 193.otporonost betona prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje.do dostrukcije betona dovode unutrasnji pritisci koje su posledice sirenje leda cija je zapremina za 3%veca od zapremine od vode koja nastaje. Osnovni cinilac otprornosti je kompaktnost betona koja se najefikasnije ostvarjuje primenom nisih vodocementnih faktora ili primenom aeranata.Za utvrdjivanje otpornosti betona prema dejtvu mraza primenjuje se metoda sa razaranjem uzoraka, destruktivna i nedestruktivna koja podrazumeva merenje diamickog modula elasticnosti betona. Kao kriterijum otpornosti usvaja se broj ciklusa zamrzavanja odmrzavanja pri kome prosecna cvrstoca pri pritisku smrzavanih uzoraka

iznosti najmanje 75% od crvstoce koju imaju etalonski uzorci.Postoje marke betona M-50 (100.150,200,250,300) Brojevi ispisani u koviru simbola su broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koji je beton izdrzao do mementa kada su mu cvrstoca i dinamicki modul elasticnosti smanjeni najvise za 25%. Za destruktivni postupak,osim betona M-50, potrebno je ukupno 15 uzoraka.Uzorci su kocke sa ivicama 15 ili 20 cm ili cilindri uzeti iz gotovih objekata.Devet uzoraka prestavlja etalonske uzorke a ostalih 6 se izlazu smrzavanju i odrmrzavanju. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka, tri etalonska i tri za odrmzavanje smrzavanje. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom portebna su tri uzorka ,prizmaticni uzorci 10x10x40 cm.. 194.Poroznost betona izrazi i postupak dobijanja izraza za deo ukupne poroznosti... Ukupna poroznost (p) betona sastoji se od: gelska poroznost: pg=0.016hmc+0.006hmc=0.22hmc kapilarne poroznosti: pk=0.1ma(mv/mc -0.4h)=0.1(mv-0.4hmc) zaostale poroznosti: p=100-(mc/sc + mv/sv + ma/sa)*100 ukupna poroznost: p=pg+pk+p 196.Projektovanje sastava betonskih mesavina za betone B I , prema BAB 87 Betoni prve kategorije mogu se spravljati bez prethnodnih ispitivanja sto znaci da za ove betone sastavljanje mesavina se vrsi na bazi iskustvenih parametra.Pravilnik dozvoljava ovakav postupak samo u slucaju MB 10,15,20,25 pri cemu propisuje da se ovakav beton moze ugradjivati samo na gradilistu na kome se spravlja i ne sme se isporucivat.Minimalne kolicine u slucaju primene cementa u klasi 35, za betone plasticne konzistencije pri koriscenju agregata frakcije 16/31,5 mm su za MB 10,15,20,25 redom 220,260,300,350 kg/m3.Za cement klase 45 gornje kolicine cementa se smeju smanjiti za 10% a za klase 25 gornje kolicine treba povecati za 10% Gornje kolicine cementa moraju se povecati za 10 % pri frakciji od 8-16 mm 20 % pri frakciji od 4-8 mm. i 10% ako su umesto plasticne tekuci koezistencije svezeg betona. 198. Skupljanje betona opsta postavka ,faktori uticaja postupci ispitivanja Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.Povezan je sa stanjem vlazosti cementa.Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije hidrataciono skupljanje, skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa plasticno skupljanje,skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa,hidraulicno skupljanje. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti,proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan.Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine,od dimenzija betonskog elementa,od vrste i kolicine cementa,od vodocemtntnog faktora,granulometriskog sastava agregata,nacina ugradjivanja i nege betona,od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja.Vece je kod elemenata manjih dimenzija,cementa sa finijim mlivom,i koriscenja vecih kolicina cementa.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2 L/d4, pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 240.5h, pri temperaturi od 204C ,a narednih 48 h u pijacoj vodi T 204C posle 72 0.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.(Kostantnu temperaturu od 204C i unapred definisanu konstantnu vlaznost). 195.Postupak projekovanja betonskih mesavina,polazni parametri,redosled operacija Projekotvanje betonskih mesavina sastoje se iz izrade receptura za 1m3 svezeg ugradjenog betona i izrade dozaza za zeljenu zapreminu svezeg ugradjenog betona prema kapacitetu mesalice .Receptura polazi od svojstava betona odradjenih projektom konstrucije,cvrstoce pri pritisku tj.MB koja mora da bude naznacena i od vodonepropustljivosti otpornosti na mraz .Postupak izrade recepture svodi se na: izbor vrste materijala,odredjivanje velicine maksimalnog zrna agregata na osnovu sracunavanja efekta zida i efektra resetke odredjivanja kolicine vode,odredjivanje vococementnog faktorak,sracunavanje kolicine cementa i kolicine agregata, usvajanja granulometriskog sastava i proracun ucesca pojedinih frakcija.Dozaza za beton

predstavlja pregled svih kolicina materijala za jedan mesung svezeg betona u zavisnosti od kapaciteta mesalicu u kojoj se beton proizvodi.Kolicine se zaokruzuju na ceo kg. i za svaku vrstu i marku betona radi se posebna dozaza. Osim pojedinacnih kolicina svih materijala, dozaze moraju da sadrze i kumulativne kolicine agregata po frakcijama vodeci racuna o redosledu doziranja frakcija,moraju da budu sracunati korekcije vode u funkciji procenata vlaznosti agregata. 199.Skupljanje i tecenje betona.......+ 198.Skupljanje betona,opste postavke...+204.tecenje... (fali diagram za tecenje) Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.Povezan je sa stanjem vlazosti cementa.Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije hidrataciono skupljanje, skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa plasticno skupljanje,skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa,hidraulicno skupljanje. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti,proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan.Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine,od dimenzija betonskog elementa,od vrste i kolicine cementa,od vodocemtntnog faktora,granulometriskog sastava agregata,nacina ugradjivanja i nege betona,od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja.Vece je kod elemenata manjih dimenzija,cementa sa finijim mlivom,i koriscenja vecih kolicina cementa.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2 L/d4, pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 240.5h, pri temperaturi od 204C ,a narednih 48 h u pijacoj vodi T 204C posle 72 0.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.(Kostantnu temperaturu od 204C i unapred definisanu konstantnu vlaznost). Tecenje,puszanje betona je vremenska deformacija monoaksialno opterecenih liniskih elemenata izlozenih u odredjenom trenutku t=tk dugotrajnom delovanju konstantnog napona pritiska koji zadovoljava uslov km3 gde je m cvrstoca pri pritisku betona.Uzorci su prizme ili cilindri. Ispitivanje se sprovodi na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za zapreminske deformacije betona,3 za odredjivanje cvrstoce pri pritisku i 3 za meranje ukupne deformacije uk (t,tk),odnosno ukupnih vremeniskih deformacija *uk (t,tk) pod konstantnim naponom k.Na uzorcima a i c prvo merenja deformacija vrsi se 72 0.5h posle zavrsetka izrade uzorka a posle 4 i 7 dana, i svakih narednih 7 dana kao i u samom vremenu tk.Uzorci c se u vremenu t =tk izlazu konstantnom pritisku k koji zadovoljava uslov km3.Naponi kojima se uzorci izlazu povecavaju se ravnomernom brzinom dok se ne dostignu nivoi napona k Deformacija tecenja izracunava se po obrascu:tec(t,tk)= uk (t,tk)-sk(t) tren (tk) uk (t,tk) deformacija na uzorcima c tren (tk) trenutna deformacija na uzorcima c kao rezultat nanosenja napona k,sk(t)deformacija izmerena na uzorcima a sk(t)= sk(tk)+ *sk(t,tk) Specificno tecenje koeficijent tecenja betona: (t,tk)= tec(t,tk)/ tren (tk) 200. Spravljanje betona doziranje mesalice koeficijent izlaza Komponente betona doziraju se tezinski po masi pri cemu se masa agregata odredjuje sa tacnoscu od 2%, a mase ostalih komponenti sa tacnoscu od 1%.Ukoliko se za beton koristi vlazan agregat ukupna kolicina vode je zbir vode koji agregat vec sadrzi i vode koja se posebno dozira.Mesanje agregata cementa vode i aditiva vrsi se u mesalicama koje mogu da budu sa periodicnim i sa kontinualnim radom.Kod prvih radni ciklus se sastoji od punjenja mesalice mesanja mase i praznjenja a u drugom sve operacije teku istovremeno.U odnosu na osu rotacije dele se na mesalice sa vertikalnom ,horizonatalnom i kosom osom, koja sa horizonatalnom ravni zaklapa ugao od 30.U odnosu na nacin mesanja mesalice se dele na gravitacione i mesalice sa prinudnim mesanjem,koje se koriste za mesanje krucih betonskih mesavina.Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cvrstih komponenata je koeficijent izlaza betonske mesavine .Ako je V cem zapremnina cementa, a V agr zapremina agregata za dobijanje 1m3 svezeg betona je =1000/Vcem+Vagr.koeficijenti izlaza obicno je od 0,6-0,7 Omogucava izracunavanje kolicine cementa i agregata potrebne za dobijanje zapremine betona koje se odnosi na jedno mesanje.

201.Struktura betona formiranje strukture i cvrstoca betona tipovi strukture +183.makrostruktura i mikrostruktura betona Formiranje strukture betona je rezultat procesa hidratacije cementa Ako ovaj proces posmatramo sa aspekta cvrstoce betona moze se podeliti na tri etape:1. pocetna etapa,etapa formiranja pocetne strukture kada usled vezivanja cementa svez beton prelazi u cvrsto stanje,2. etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona uz povecanje cvrstoce,3.etapa stavilizacije srukture kada se dostignuta cvrstoca bitno ne menja. Mesavine svezeg betona krute i slabo polasticne konzestencije sa niskim vodocementim faktorom imaju kraci period formiranja strukture. On zavisi od finoce milva cementa,njegovog minieroloskog sastava i od kolicine cementa. Ubrzanje formiranje strukture postize se primenom aditiva,ubrzivaca vezivanja i ocvrscavanja cementa.Moze se uticati i postupcima termicke obrade, zagrevanjem zaparivanjem autoklaviranjem.Efekti termicke obrade su najveci kao joj se pristupi nakon odredjenog odlezavanja svezeg betona kada je masa toliko cvrsta da moze da se odupre destruktivnim procesima usled termickih napona.Postoji makro mikro struktura betona u makro strukturi se izdvajaju agregat i cementni kamen pa je ona nehomogena i konglomeraticna.Mikro struktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture agregata i cementnog kamena,njihove poroznosti i analizu gradje kontaktnog sloja na granici ovih elemenata.Smatra se da je zadovoljen uslov apsolutne kompaktnosti zrna agregata.Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena utice na zajednicki rad u betonu.Sirina kontakta obicno iznosti 0,03-0,06mm.Bitno se razlikuje po osnovnom sastavu i svojstvima od cem. kamena,poroznost je uvek veca.Cvrstoca veze agregatcementni kamen zavisi od prirode agregata, poroznosti,rapavosti povrsine,od cistoce zrna.Athezija je bitna u odnosu na svojstva:Cvrstoca vodonepropustljivosti,otpornost na dejstvo mraza,termicka stabilnost. 206.Transport svezeg betona Od mesalice do mesta ugradjivanja transportuje se dizalicama koje prenoste narocite posude sa svezim betonom (kible),razna kolica vagoneti i transportne trake,a u slucajevima prevoza na duza rastojanja koriste se posebna vozila sa uredjajima za mesanje (automikseri).Jos kod punjenja transportnog sredstva treba se zastititi od segregacije,ne dolazi u obzir direktno istresanje svezeg betona iz mesalice,a prilikom punjenja transportnih posuda ili prilikom sipanja u bunkere u blizini ugradjivanja,unosenje mase mora da bude centricno posto postoji opasnost odvajanja krupnih od sitnih zrna.Veoma mnogo se koriste takozvane betonske pumpe kojima se beton do mesta ugradjivanja potiskuje kroz cevovod.Ovako transportovani beton je punpani beton i kod njega postoji veca zastupljenost sitnih cestica agregata i vise cementa cime se ostvaruje bolja povezanost mase ,cesta primena plastifikatora. 207.Ugradjivanje betona,oplate Betonske konstrukcije dobijanju se ucvrscavanjem betonskih mesavina u razlicitim kalupima cime se betonskoj masi daju odredjene geometrijske forme. Na kvalitet elemenata utice kvalitet oplate sastav betona i tehnologija izrade.Oplata odredjuje teksturu povrsine betona koja utice na izlged i trajnost.Oplate se izradjuju od drveta, drvenih poloca,metala plasticnih masa.Treba da obezbede mogucnost dobijanja elemenata zahtevanih dimenzija i povrsinskih karakteristika i pritom treba da zadovolje mehanicku otpornost kako bi se suprostavili svim pritiscima sveze betonske mase,vibracija.Pre betoniranja oplate se moraju premazati sa unutrasnje stanje odredjenim sredstvima kako ne bi doslo do jaceg slepljivanja oplate i betona.Oplata se puni sipanjem betonske mase iz transportne posude ili putem zljebova vodjica za svez beton.Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa se sipanje u oplatu vrsi pomocu konusnih levkova.Takodje ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1.5m. 208. Ugradjivanje betona zbijanjem ,efikasnost vibriranja vrste vibratora Zbijanje se vrsi iskljucivo mehanickim masihskim postupcima.Pristupa mu se nakon zavrsetka unosenja svezeg betona u oplatu,i najcesce se vrsi razlicitim vibriranjem.Vibracije u masi betona su prinudne vibracije cestice betona indukovane vibratorima za beton.Vibriranjem se smanjuju sile veze cestica i sile unutrasnjeg trenja pa dolazi do slobodnog pakovanja cestica istiskivanjem mehurica vazduha cime se privremeno smanjuje viskozitet.Najvise ostaje 1-3% zaostalih mehurica vazduha.Efikasnost ugradjivanje betona vibriranjem zavisi od trajanja i intenziteta vibriranja intenzitet vibriranja Uv karakterisu dva parametra prinudnih vibracija aplituda oscilovanja a

(polovina maksimalnog pomeranja cestica pri oscilatornom kretanju) i frenkfencija oscilovanja f (Hz ili broj vibracija u minuti). Uv = 83a2f3=k a2f3 Tipovi vibratora su povrsinski vibratori,unutrasnji vibratori (per vibratori),vibro stolovi ,spoljasnji vibratori(oplatni).Ucinak per vibratora moze da se prikaze u obliku W=60LR2d L i duzina radnog dela vibratora,R je radijus dejstva vibratora. 177.Dinamicki moduo elasticnosti betona Meri se najcesce frekvencija longitudinalnih oscilacija prizmaticnih uzoraka. Vrednost Ed predstavlja tangens nagibnog ugla - krive u taki (0,0) u odnosu na ostale module ima najvecu vrednost(20-30% je veci od modula elast.betona E) veza: E=1.25Ed-19; Ed=(E+19)/1.25. 180.Ispitivanje betona metodama povrs.tvrdoce. Nedostaci ove metode su da se merenja vrse na povrsinama elem.a u opstem slucaju beton nema iste karakt. kao u untrasnjosti mase. To se javlja usled efekta zida, nemogucnosti dobrog vibriranja sv.betona, slabije nege. nedostatak je i velika disperzija rezultata ispitivanja jer tvrdoca zavisi od prisustva i udaljenosti krupnih zrna agregata od povrsine. Najcesce se koriste 2 metode: metoda HPS i metoda Smitovog cekica (Sklerometa).Za HPS tvrdoca se meri na bazi precnika otiska koji kuglica precnika 10mm napravi na povrsini betona nakon udarca proizvedenog putem definisanog udarnog rada. Metoda sklerometra daje rezultate na bazi merenja povrsinske tvrdoce uspost.zavisnodti izmadju elast.odskoka udarne mase koje ulazi u sastav aparature i cvrstoce. 189.Nega betona Sastoji se u sprecavanju isparavanja vode i u polivanju ugradjenog betona vodom. Ima za cilj sprecavanje gubitka vode koja je neophodna za proces hidratacije cementa i eliminaciju skupljanja betona u vremenu kada on nije u stanju da podnese veca unutrasnja naprezanja. Snizavanjem sadrzaja vode ispod kolicine neophodne za hidrat. cementa nastaje pregoreli beton, pojave pukotina i prslina usled plasticnog skupljanja. Sa vlazenjem se mora poceti rano vec poske 45h nakon ugradjivanja. Duzina nege zavisi od atmorsferskih uslova,sastava betona,zaht. kvaliteta,min.7 dana, ne manji od vremena koje je potrebno da beton postigne 60% od predvidj. MB. Morska voda se ne sme koristiti. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati korisc.svih sredstava koja su u stanju da sprece naglo isparavanje vode iz betona: polivanje vodom, pokrivanje mokrom hartijom, plasticnim folijama, premazivanjem sredstvima koji obrazuju tanak film koji sprecava isusivanje (tecnosti na bazi silikona u parafina) 197.Radni diagram - Daje zavisnost izmedju napona i deform. betona. Kriva 1 u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrst., ali dobija se i kod svih betona ako se pri njihovom ispitivanju primenjuje rezim diktiranog povecana napona (0.60.4 MPa/s) Kriva 2 betoni manje cvrstoce, ali i svi betoni kod kojih se prim.rezim direktnog povecanja dilatacije (rezim pri kome se u jedinici vremena ostvaruje uvek isti prirastaj dilatacije) nacrtati dijagram 202.Tehnoloska svojstva svezeg betona: kozist., zapr.masa, sadrz.vazduha konzist. je skup svojstava za njegovu ugradljivost i obradljivost (sposobnost svezeg betona da primenom zbijanja homogenom masom u potpun. ispuni sve prostore ogranicena oplatom) pokazatelji ocene ugradlj. i obradlj. su: pokretljivost,krutost i povezanost bet.smese, parametri za def.konzistencije. konz. se deli na krutu, slabo plasticnu, plasticnu i tekucu. Metode za kvantitat. izrazavanje su met.sleganja, Vebe metoda, metoda rasprostiranja i metoda sleganja vibriranjem (zbijanjem). Zapreminska masa b,sv= mb,sv/ Vb,sv; mb,sv masa sv.betona u kalupu, Vb,sv zapremina kalupa. Sto je > beton je kompaktniji i veca su mu fizicko meh. svojstva. se odredjuje primenom kalupa od kocke ili prizme ivica 20cm u koje se ugradjuje na isti nacin na koji ce se ugradjivati i u datu konstrukciju. Sadrzaj vazduha Vrsi se u cilju utvrdjivanja sadrzaja vazduha uvucenog u beton primenom aeranata. koristi se metod pritiska na bazi Bojl-Mariotovog zakona. 205.Tehnoloska svojstva svez. betona ugradlj.i obradj. reslojavanje? kohezivnost? konzist. sv. betona koja garantuje njegovu ugradlj. i obradlj. zavisi od: tipa konstrukcije, dimenz.konstrukcije, gustine armature, postupka ugradjivanja i zavrsne obrade betona. Ugradljivost i obradljivost najvise zavise od sadrzaja vode, kolicine cementa (preko 400kg/m3 betona). Kolicina vode koja se primenjuje za pravljenje betona se trosi na kvas. zrna cementa,stvaranje cementne kase i kvasenje zrna agregata i delimicno upijanje.Ako se koriste

cementi sa dodacima zgure ili pucolana kolicina vode se povecava za 15-20%. Ako je masa cementa > 400 kg/m3 na svakih 100kg/m3 kolicina vode se povecava za 10 kg/m3.