169. Vrste aditiva i njihov uticaj na svojstva betona 1.

Plastifikatori su aditivi koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smesa smanjujuci trenje unutar betona.Njihovom upotrebom smanjuje se kolicina vode u betonu 1015%.Superplastifikatori smanjuju vodu u betonu za 30% pri cemu se ne ugrozava ugradljivost i obradljivost a omogucuje se dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. 2.Aeranti su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurici vazduha.Ovakva struktura betona uslovljava povecanje otpornosti betona na dejstvo mraza.Sto ne podrazumeva istovremeno i smanjenje njegove cvrstoce.Koriste se kod betona za izradu aerodromskih pista beton.kolovoza,kanala...i kod betona koji su izlozeni dejstvu soli koja se nanosi preko betonskih povrsina radi odledjivanja. 3.Akceleratori koji deluju kao ubrzivaci vezivanja ili ocvrscavanja cementa.Njihovo koriscenje dolazi u obzir prilikom betoniranja po hladnom vremenu kada se zahteva postizanje vece cvrstoce betona u srazmerno kratkim rokovima. 4.Retarderi sprecavaju brzo odvijanje hemijskih reakcija na relaciji cement-voda najpoznatiji je sadra.Primena je pri betoniranju na visokim temperaturama pri transportovanju betona na duzim relacijama,pri izvodjenju betoniranja bez prekida.Omogucava ocuvanje ugradljivosti i obradljivosti betona u toku 24-48h i vise. 5.Zaptivaci zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu.Na taj necin povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. 6.Antifrizi sredstva protiv smrzavanja svezeg betona,deluju tako sto snizavaju tacku smrzavanja vode.Njihovom upotrebom omogucava se izvodjenje betoniranja i na temp.nizim od 0 °C.Neki od njih (NaCl) mogu da dovedu do pojave iscvetavanja kao i do povecanja higroskopnosti betona. 171.Cement kao komponenta betona,uticaj kolicine cementa na sv.betona Ucestvuje u sastavu betona 10-20% po masi.Izbor se vrsi na osnovu: 1.Cvrstoce(klase cementa) 2.Toploti hidratacije 3.Hemijskoj otpornosti Kada se traze betoni visih cvrstoca treba koristiti cemente visih klasa dok kod nizih kvaliteta moze da bude nizi.Cementi sa mesanim dodacima koriste se za primenu u betonima koji ce stalno biti u vodi ili vlazn.sredini.Za objekte velikih masa moraju se koristiti cementi niskih toplota hidratacije.U slucaju betonskih konstrukcija koje ce biti izlozene agresivnim tecnostima i gasovima koriste se cementi sa dodatkom zgure ili pucolana,metalurski,aluminatni,spec.cementi.Za objekte u morskoj vodi koriste se metarulski,pucolanski i aluminatni.Veliki uticaj ima kolicina cementa tj.sadrzaj cementa u 1m3 svezeg betona.Minimalna kolicina cementa za konstrukciju od arm.betona je 250kg/m3.Za konstrukcije izlozene atmosferilijama kolicina cementa je 300kg/ m3 betona,za beton izlozenom delovanju agresivne sile je 350 kg/ m3 svezeg betona.Na izbor kolicine cementa uticu: Zahtevane fizicko mehanicka karakteristike betona,uslovi ekpl.konstrukcije,velicine najkrupnijeg zrna agregata,gran.sastav agregata,sreds.za transp.i ugradjivanje.Zavisno od konkretnih uslova u praksi kolicina cementa varira od 300-400 kg/ m3 svezeg betona.Za velike cvrstoce betona io brz prirast cvrstoce u toku vremena koriste se masa cementa 450 kg/ m3. 172.Cvrstoca betona pri pritisku i marka betona:znacaj... Cvrstoca betona pri pritisku je prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma,za slucaj odredjene starosti betona.Marka betona je normirana(uslovna) cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se dobija ispitivanjem betonskih kocki dimenzija 20x20x20cm a koja se zasniva na karakteristicnoj cvrstoci koja odgovara fraktilu p=10% pri starosti od 28 dana.Za konstrukcije i elemente u oblasti betonskih i armiranobetonskih konstrukcija upotrebljavaju se marke betona 10,15,20,25,30,35,40,45,50,55,60.Betoni marke visih od 60 tretiraju se kao specijalni betoni.Za konstukcije od armiranog betona ne koriste se marke nize od 15 a od prednapregnutog betona nize od 30.Karakteristicna cvrstoca pri pritisku je vrednost ispod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanih betona. 173.Cvrstoca betona,ispitivanje cvrstoce pri pritisku Ispituje se na uzorcima oblika kocke ili cilindra,redje betonskih prizmi.Ispitivanje se vrsi postupnim opterecenjem do loma betonskog tela u hidraulickim presama koje omogucavaju da se lom obavi pri 0.2-0.8 kapaciteta prese.Brzina nanosenja opterecenja treba da iznodi 0.6 ± 0.4 MPa/s.Tela oblika kocke opterecuju se upravno na pravac zbijanja a cilindri u pravcu zbijanja.Usled slabijeg

Ispituje se na jedan od tri nacina:1.odnos cvrstoca betona pri zatez.Cvrstoca pri pritisku betona faktori uticaja koji su vezani za sam post.cvrstoca.eventualnog prisustva armature.koja se ispunjava betonom/ukupna povrs. Homogenost napona zatez.Efekat resetke i efekat zida kod betona Efekat resetke: Er=Dmax/ρ Dmax je nominalno najkr.Uzorak je opterecen slozenim naponskim stanjem.Sa povecanjem dimenzija uzoraka smanjuje se vred.ispitivanja Osim brzine nanosenja opterevenja(veca brzina veca cvrstoca)na ispitivanja utice i glatkost nalezucih povrsina. gde je d precnik cilindra a l duzina cilindra. ßp=Pgr/F Pgr.Vremenski porast cvrst.direktnim aksijalnim zatezanjem 2. E≈0.Povecanjem sadrzaja cementa cvrstoca betona se povecava manje nego cvrstoca pri pritisku. U sredisnoj zoni postoje: Naponi pritiska σp promenljivi po visini uzorka.Takodje utice i postupak ugradjivanja betona u uzorke. naponi zatezanja σz.9 R= V/S = Zaprem. 2.koristi se oslabljeni cilindar kako bi se sprecilo kidanje uzorka u sloju slabijeg kvaliteta.visina popr.pri pritisku.sa minimalnom vrednoscu 6P/πdl.zidova i armature.To je najniza cvrstoca pri zatezanju. b-sirina h. Ez=Maximalno zrno agregata/Srednji radijus oplate=Dmax/R.postize se tako sto se izmedju celicnih ploca i sipki u kidalici ubacuje zglobno oslanjanje.povrsina preko koje se prenosi opterecenje.Ispitivanje otpornosti na mraz i vodonepropustljivosti betona +211. vodonepropustljivost betona . Betonska smesa treba da sadrzi dovoljnu kolicinu malterske komponente da bi se popunile sve praznine uz oplatu.Cepanjem putem linijskog pritiska 3.momenat sile pri lomu uzorka. Primenjuju se betonska tela oblika prizme cija duzina l iznosi 4d.2. konstantni po visini uzorka 2P/πdl izuzev u zonama dejstva linijskog pritiska gde su 0. Uzorak opterecen linijskim pritiskom cepa se po priblizno vertikalnom pravcu pri dostizanju granicnog napona zatezanja σzmax.Savijanjem 1. ßz=Zgr/F Zgr.pri zat.betona uticaj je zanemarljiv.oplate. nije moguce ostvariti optimaln u upakovanost. 176.Na cvrstocu betona utice i agregat.pri zatezanju je u toku prvih 28 dana srazmerno intenzivan(postize se 80% konacne cvrst.karakt.c=2Pgr/πdl Pgr= pgrxl je granicna vrednost sile u hidraulickoj presi.Savijanje se ostvaruju bilo sa 2 sile koje deluju u 1/3ma raspona ili sa jednom koncentr.s = 6Mgr/bh2 Mgr.sila kidanja F.) a kasnije znacajno usporava.vodocementnog faktora.8<Ez<1 tj.ugradjivanja i nege betona.Sa povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju procentualno manje opada u odnosu na cvrst.silom u sredini raspona prizme.tehnoloskih postupaka spravljanja. Optimalni efekti postizu se u slucaju kada je 0.Cvrstoca pri zatezanju betona nacin ispitivanja i velicine cvrstoce bet. ßz.geometr.povrsina poprecnog preseka. U zonama kontakta izmadju betonske mesavine i oplate ne postoji mogucnost dobrog pakovanja zrna agregata tj.efekat trenja stanje naprezanja u probnom telu. 174. Kod cilindra ovaj odnos treba da bude najmanje 3.Cvrstoca betona osnovni faktori uticaja vezani za sastav mesavina. 178.zrno agregata ρ srednji radijus resetke.c vece su za oko 15-20% od ßz.sila loma F.Sa smanjenjem sadrzaja krupnog agregata smanjuje se i cvrstoca betona. 181.Zavisi i od:Sadrzaja cementa.4 a za drobljeni agregat Er<1.Efekat zida zavisi od velicina maximalnog zrna agregata. Cvrstoce ßz.u oba slucaja sile se nanose na prizmu preko cilindricnih podmetaca a kontakti na mestima unosenja opterecenja i na mestima oslonca moraju biti linijskog karaktera. 175.kao i rezim nege uzoraka do momenta ispitivanja.Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata i cementnog kamena je velika pa betoni sa drobljenim agregatom imaju najvecu cvrstocu pri zatezanju. ßz.ali ako je njegova cvrstoca za 2% veca od trazene cvrst. 3.kvaliteta gornje osnove cilindra cvrstoce dobijene na cilindrima je niza od realne cvrstoce betona u masi cilindra. i pritisku Cvrstoca betona pri zatezanju zavisi od stanja povrsine agregata.preseka.Znacajan je i odnos najmanje dimenzije uzorka i nominalno najkrupnijeg zrna. ρ= povrsina/obim Betonska mesavina ce lako prolaziti kroz mrezu armature ako su zadovoljeni uslovi: za recni agregat Er<1.

Opsti oblik ove zavisnosti je ekspon. pa se najcesce zagreva samo voda.elementa. Pre prvog smrzavanja beton mora da ima najmanje 50% zahtevane cvrstoce. V-8. Za marke od 4 do 12 ne sme da dodje do pojave vode na gornjim povrsinama 5 od ukupno 6 uzoraka. Treba vrsiti i hladjenje oplate vodom. Ako se na gornjoj povrsini nekog od 6 uzoraka pojave kapi vode... Postupak korelacije svodi se na: na dovoljno velikom broju mernih mesta rasporedjenih ravnomerno u okviru ispit. Za ispitivanje destruktivnom metodom koristi se 15 uzoraka.6.Izvodjenje betonskih radova u posebnim klimatskim uslovima. pri pritisku tih uzoraka posle loma.150.250. primenom metode najmanjih kvadrata. otpor.betoniranje leti Kod betoniranja pri posebnim uslovima smatra se ugradjivanje betona pri spoljnim temperaturama ispod 5 ili iznad 30°C. visih klasa i cementi bez dodataka. izvrsiti ispitivanje bez razaranja. duzinama.Ispitivanje betona metodom ultrazvuka Zasniva se na merenmju brzina prostiranja longitudinalnih ultrazvucnih talasa kroz beton. mora u momentu prvog smrzav.na lako pristupacnim mestima u elementu izvrsiti vadjenje betonskog cilindra. Marke vodonepropustljivosti su V-2.od 20°C i relativnoj vlaznosti oko 65%.poroznosti cementnog kamena.odmrzavanje pri kome prosecna cvrstoca smrzavanih uzoraka iznodi najmanje 75% cvrstoce etalonskih uzoraka. V-12.V-4.Propustljivost betona zavisi od step. +190. na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. V-6.8.njihovog rasporeda.12 oznacavaju pritiske u barima koje beton mora da zadovolji.200.hidratacije cementa. Za dobijanje zavisnosti cvrstoce od brzine ultrazvuka treba posedovati uzorke etalone na kojima ce se nakon merenja brzine ultrazvuka odrediti cvrst. i plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150mm.300) Brojevi pretstavljeju broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koje je beton izdrzao do momenta kada su mu cvrstoca i Edinamicko smanjeni za najvise 25%. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom potrebno je 3 uzorka. prizme dim.Zavisi od zapremine kapilarnih pora. Nega betona obuhvata zagrevanje elemenata nakon postupka ugradjivanja betona. Kao kriterijum usvaja se broj ciklusa smrzavanje.Ispituje se na ciindrima precnika 150mm i visine 150mm.pri pritisku ßp(V). Prethodno treba utvrditi funkcionalnu zavisnost °izmedju brzine ultrazvuka V i cvrst. Konstante a i b odredjuju se na osnovu optimalne saglasnosti.kao i od vrste (otvorene ili zatvorena) poroznosti. Brzina ultrazvuka zavisi od ostvarene gustine betona. ponekad ici i na nocna betoniranja. Pravila za betoniranje zimi: koriste se cementi visih toplota hidratacije. Voda se zagreva na T od 40-70°C pri cemu se u mesalicu dozira topla voda posle agregata. nizi vodocementni faktori.. Uzorak se smesta u celican sud. pa se koristi za ocenu cvrstoce betona u gotovim konstrukcijama. a doziranje cementa je na kraju. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka od cega su 3 etalonska. 10x10x40cm 179. Ako se to desi treba preduzeti mere hladjenja kompon.struktura pora. betona koja se ipoljava pri vecim transp. upotreba aditiva antifriza i aditiva ubrzivaca i ocvrscivaca cementa. Gornja povrsina uzorka je potpuno slobodna dok se na donjj povrsini kruga deluje vodom pod pritiskom. upotreba vece kolicine cementa.kocke ivica 15 ili 20cm. pri cemu 2.Ispitivanja se vrse na temp. a beton koji ce niti izlozen i dejstvu zoli za odmrzavanje.4. dobijene rezultate(brzine ultrazvuka)obraditi matematickom statistikom.funkcija: ßp= aebV. izbegavati pucolanske cemente i cemente sa dodatkom pucolana. i primenjivati retardere. . na osnovu vrednosti dobijenih nedestruktivnim postupkom i dobijenih cvrst.pri pritisku odrediti korelaciju ßp= ßp(V). Beton koji ce u eksplataciji biti izlozen smrzavanju i odmrzavanju pre prvog smrzavanja mora da ima punu zahtevanu cvrstocu. Pri betoniranju iznad 30°C paznja je na promeni ugradlj. Otpornost prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. da ima punu zahtev.Marke otpornosti betona prema dejstvu mraza su M-50. kada se voda dovoljno ohladi(ne sme da dodje do kontakta izmedju cementa i vode T>30°C) Upotreba smrznutog agregata nije dozvoljena.zatim jos detaljnije na dovoljnom broju mernih mesta izvrsiti ispitivanja bez razaranja.svojstva cementa i agregata. Koristiti cemente nizih toplota hidratacije nizih klasa. Cement i sastav betona moraju da budu takvi da T u masi betona ne predje 65°C. 182. Na vodonepropustljivost se moze uticati smanjivanjem vodocementnog faktorampovecanjem stepena hidratacije cementa.betoniranje zimi +191. Pri temperaturama ispot 5°C pri spravljanju betona izvrsiti zagrevanje komponenata betona.(100. Grejanje agregata je najefikasnije i najskuplje. ta velicina sluzi kao mera vodonepropustljivosti.

193. pretstavlja odnos promene napona i elast deformacije koja se dobija ispitivanjem prizmaticnog uzorka izlozenog pritisku.5 MPa.Za utvrdjivanje otpornosti betona prema dejtvu mraza primenjuje se metoda sa razaranjem uzoraka. Izvrsi se tri dodatna ciklusa ispitivanja uz istu brzinu opterec.od betona upotrebljavaju se marke: 10. a fpc klasa cementa.marke betona u jednoj partiji ne moze biti > od 30. pri cemu σb ≤ σm/3 σm cvrstoca betona pri pritisku.50.5) γsc Formula Ferea: fk. Paziti da ugradjeni beton ne gubi naglo vodu i preduzeti intenzivno kvasenje betona.65 manje vrednosti uzimati kod betona nizih cvrstoca.45.kamen 3. k je paramet.4) fk. i zadrzavajuci iste napone u toku 60s.5) A1 i A2 koef. Eb=Δσ/ ε Δσ je promena napona P/F0 od σ0.35.40. koja se zasniva na karakt. Jedna partija ne sme da se odnosi na period proizvodje duzi od mesec dana a broj uzoraka za dokaz.Osnovni zakoni cvrstoce betona Postoji funkcionalna povezanost cvrst.5 MPa. 188. γsv specificna masa vode. uzorka do loma.5ω 180. Formula Beljajeva: fk. dokumentaciji i obuhvata samu marku betona ili marku betona i druga svojstva propisana u cl. Betoni iste klase ali razlicitog sastava cine vise razlicitih vrsta betona.30.otporonost betona prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Na osnovu izvrsenih ocitavanja stanja na instrumantima. Ponovo se optereti uzorak do napona σb(4).betona pri pritisku fp i vodocementnog faktora. Kao kriterijum otpornosti usvaja se broj ciklusa zamrzavanja odmrzavanja pri kome prosecna cvrstoca pri pritisku smrzavanih uzoraka − .25.do dostrukcije betona dovode unutrasnji pritisci koje su posledice sirenje leda cija je zapremina za 3%veca od zapremine od vode koja nastaje. cvrst.koji zavisi od klase primenjenog cementa ( za klase 25.4 MPa u sekundi dok se ne dostigne napon σb.55.Modul elasticnosti betona definicija i postupak ispitivanja Staticki moduo elast.elemenata jednog objekta ili beton ugradjen u elemente objekta u odredjenom periodu.35. do σb. Osnovni cinilac otprornosti je kompaktnost betona koja se najefikasnije ostvarjuje primenom nisih vodocementnih faktora ili primenom aeranata. Epruveta se optereti sa σ0= 0.55 – 0. Zatim se vrsi raster.do napona σ0 = 0.55. i rasterec. partije betona Marka betona je normirana cvrst. od l1-l4 za poduzni pravac odnosno lp1 i lp2 za poprecni pravac sracunavaju se dilatacije a zatim i moduli elasticnosti.pri primeni agregata sa lose komponovanim granulometriskim sastavom. pri pritisku ispitivanih betona ispitanog betona.6±0.390 MPa). Partija betona je kolicina iste klase i vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod istim uslovima.5MPa. Vrsta betona jeste beton jedne klase i jednog utvrdjenog sastava. Obrazci se odnose na cvrstoce koji odgovaraju kockama ivice 20cm pri starosti betona od 28 dana.28=fpc/k(ω)1.klase betona. cvrst. pri starosti betona od 28 dana. Betonska prizma je dimenzija 12x12x36cm. uzorak moze biti prizmatican ili cilindricana sa odnosom strana 2≤h/a≤4. Formula Skratajeva za mc/mv≤2. tehnicke nule cija je uobicajena vrednost 0. 185.5 fpc je klasa cementa a k je parametar koji zavisi od vrste agregata( 4 je za sljunak.250.4) fk.5 (mv/mc≥0. i posle 60s za vreme sledecih 30s ocitavaju se stanja na svim instrum. fpc je cvrstoca pri pritidku cemtnta A je koeficijent cija se vresnost krece od 0. Formula Bolomeja fk. 192. Za konstrukcije i elem. vrste betona. pri pritisku u MPa.5) za mc/mv≥2. Napon se zadrzi 60 sec.za droblj.19PBAB-87.5 (mv/mc≤0.28=k/(1+ ω γsv )2 γsc je specificna masa cementa. vrednosti su redom 1 − 0.28=A1fpc(mc/mv0.Kada su sva merenja zavrsena vrsi se opterec.320. Za armir. Klasa betona oznacava se u proj. pri pritisku je vrednost ipod koje se moze ocekivati najvise 10% svih cvrst. beton ne sme se upotrebiti marka niza od MB-15.28= Afpc ω .28=A2fpc(mc/mv+0. Odnosi se na beton ugradjen u iste konstruktivne elemente ili u vise konstr.45.60. posle cega se povecva nadon brzinom od 0.15.Marke betona. pri cemu a treba da bude najmanje 4x > od najkrupnijeg zrna.20.betona ili hladjenje betona u samom elementu. Karakt. destruktivna i nedestruktivna koja podrazumeva merenje diamickog modula elasticnosti betona.

25 pri cemu propisuje da se ovakav beton moze ugradjivati samo na gradilistu na kome se spravlja i ne sme se isporucivat.proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan.25 redom 220. potrebno je ukupno 15 uzoraka.skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 24±0. za betone plasticne konzistencije pri koriscenju agregata frakcije 16/31.150.006αhmc=0.Za cement klase 45 gornje kolicine cementa se smeju smanjiti za 10% a za klase 25 gornje kolicine treba povecati za 10% Gornje kolicine cementa moraju se povecati za 10 % pri frakciji od 8-16 mm 20 % pri frakciji od 4-8 mm.Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine.Dozaza za beton .(Kostantnu temperaturu od 20±4°C i unapred definisanu konstantnu vlaznost).i koriscenja vecih kolicina cementa.a narednih 48 h u pijacoj vodi T 20±4°C posle 72 ± 0. pri temperaturi od 20±4°C .sracunavanje kolicine cementa i kolicine agregata. Za M-50 potrebno je 6 uzoraka.1(mv-0.Postupak izrade recepture svodi se na: izbor vrste materijala.nacina ugradjivanja i nege betona.Vece je kod elemenata manjih dimenzija. i 10% ako su umesto plasticne tekuci koezistencije svezeg betona.4αh)=0.350 kg/m3.Uzorci su kocke sa ivicama 15 ili 20 cm ili cilindri uzeti iz gotovih objekata.Postoje marke betona M-50 (100. 195.od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja. Ukupna poroznost (p) betona sastoji se od: gelska poroznost: pg=0. Za ispitivanje nedestruktivnom metodom portebna su tri uzorka .4αhmc) zaostale poroznosti: Δp=100-(mc/γsc + mv/γsv + ma/γsa)*100 ukupna poroznost: p=pg+pk+Δp 196. Skupljanje betona opsta postavka .Pravilnik dozvoljava ovakav postupak samo u slucaju MB 10.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2≤ L/d≤4.200.15.250.Projektovanje sastava betonskih mesavina za betone B I .cvrstoce pri pritisku tj. prema BAB 87 Betoni prve kategorije mogu se spravljati bez prethnodnih ispitivanja sto znaci da za ove betone sastavljanje mesavina se vrsi na bazi iskustvenih parametra.Minimalne kolicine u slucaju primene cementa u klasi 35.hidraulicno skupljanje. tri etalonska i tri za odrmzavanje smrzavanje.260.Devet uzoraka prestavlja etalonske uzorke a ostalih 6 se izlazu smrzavanju i odrmrzavanju.Postupak projekovanja betonskih mesavina.polazni parametri.5 mm su za MB 10.od vodocemtntnog faktora..1ma(mv/mc -0. Za destruktivni postupak.faktori uticaja postupci ispitivanja Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije –hidrataciono skupljanje.20. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa –plasticno skupljanje.22αhmc kapilarne poroznosti: pk=0.300) Brojevi ispisani u koviru simbola su broj ciklusa smrzavanja odmrzavanja koji je beton izdrzao do mementa kada su mu cvrstoca i dinamicki modul elasticnosti smanjeni najvise za 25%.MB koja mora da bude naznacena i od vodonepropustljivosti otpornosti na mraz .prizmaticni uzorci 10x10x40 cm. 198. usvajanja granulometriskog sastava i proracun ucesca pojedinih frakcija.5h.Poroznost betona izrazi i postupak dobijanja izraza za deo ukupne poroznosti.cementa sa finijim mlivom.Receptura polazi od svojstava betona odradjenih projektom konstrucije. pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton..Povezan je sa stanjem vlazosti cementa.od dimenzija betonskog elementa. 194.15.20.od vrste i kolicine cementa.granulometriskog sastava agregata.osim betona M-50.300.redosled operacija Projekotvanje betonskih mesavina sastoje se iz izrade receptura za 1m3 svezeg ugradjenog betona i izrade dozaza za zeljenu zapreminu svezeg ugradjenog betona prema kapacitetu mesalice .5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.016αhmc+0.odredjivanje vococementnog faktorak.odredjivanje velicine maksimalnog zrna agregata na osnovu sracunavanja efekta zida i efektra resetke odredjivanja kolicine vode. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti.iznosti najmanje 75% od crvstoce koju imaju etalonski uzorci..

(Kostantnu temperaturu od 20±4°C i unapred definisanu konstantnu vlaznost)..tk)/ εtren (tk) 200.od vodocemtntnog faktora.. Ispitivanje se sprovodi na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za zapreminske deformacije betona.koeficijenti izlaza obicno je od 0.Vremenski tok konacne vrednosti kondicioniranoim uslovima zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredine.Odnos zapremine svezeg betona i zapremine cvrstih komponenata je koeficijent izlaza betonske mesavine ß..odnosno ukupnih vremeniskih deformacija ε*uk (t.granulometriskog sastava agregata..Povezan je sa stanjem vlazosti cementa. Spravljanje betona doziranje mesalice koeficijent izlaza Komponente betona doziraju se tezinski po masi pri cemu se masa agregata odredjuje sa tacnoscu od ± 2%.i koriscenja vecih kolicina cementa.skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja cementa.moraju da budu sracunati korekcije vode u funkciji procenata vlaznosti agregata.puszanje betona je vremenska deformacija monoaksialno opterecenih liniskih elemenata izlozenih u odredjenom trenutku t=tk dugotrajnom delovanju konstantnog napona pritiska koji zadovoljava uslov σk≤σm3 gde je σm cvrstoca pri pritisku betona.εsk(t)deformacija izmerena na uzorcima a εsk(t)= εsk(tk)+ ε*sk(t. skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vizivanje cementa –plasticno skupljanje.Ukupna deformacija skupljanja sastaoji se od skupljanja usled kontracije produkata hidratacije –hidrataciono skupljanje.a narednih 48 h u pijacoj vodi T 20±4°C posle 72 ± 0.opste postavke. Tecenje.horizonatalnom i kosom osom.koje se koriste za mesanje krucih betonskih mesavina.Naponi kojima se uzorci izlazu povecavaju se ravnomernom brzinom dok se ne dostignu nivoi napona σk Deformacija tecenja izracunava se po obrascu:εtec(t.Uzorci c se u vremenu t =tk izlazu konstantnom pritisku σk koji zadovoljava uslov σk≤σm3..5h..hidraulicno skupljanje.U odnosu na nacin mesanja mesalice se dele na gravitacione i mesalice sa prinudnim mesanjem..cementa sa finijim mlivom.5h izlazu se kondicioniranim termohigrometriskim uslovima.+ 198.Na uzorcima a i c prvo merenja deformacija vrsi se 72 ±0. dozaze moraju da sadrze i kumulativne kolicine agregata po frakcijama vodeci racuna o redosledu doziranja frakcija.6-0.Uzorci za ispitivanje su prizme ili cilindri kod kojih je odnos duzine uzorka prema poprecnoj dimenziju u granicama 2≤ L/d≤4.Mesanje agregata cementa vode i aditiva vrsi se u mesalicama koje mogu da budu sa periodicnim i sa kontinualnim radom.Skupljanje betona. koja sa horizonatalnom ravni zaklapa ugao od 30°.proces je na pocetku intenzivan a kasnije usporavan.od dimenzija betonskog elementa.3 za odredjivanje cvrstoce pri pritisku i 3 za meranje ukupne deformacije ε uk (t. Uzorci se cuvaju u kalupima u vlaznom prostoru sa najmanje 95 % relativne vlaznosti u toku 24±0.tk)-εsk(t) –εtren (tk) ε uk (t.od vrste i kolicine cementa. a V agr zapremina agregata za dobijanje 1m3 svezeg betona je ß=1000/Vcem+Vagr.tk).tk) Specificno tecenje koeficijent tecenja betona:φ (t.Kolicine se zaokruzuju na ceo kg.tk)= ε uk (t.. a mase ostalih komponenti sa tacnoscu od ±1%.Vece je kod elemenata manjih dimenzija.tk)= εtec(t. Deformacije skupaljnja se u toku vremena monotono povecava a simptotski tezeci konacnoj v rednosti.Ukoliko se za beton koristi vlazan agregat ukupna kolicina vode je zbir vode koji agregat vec sadrzi i vode koja se posebno dozira.Skupljanje i tecenje betona.7 Omogucava izracunavanje kolicine cementa i agregata potrebne za dobijanje zapremine betona koje se odnosi na jedno mesanje.5h posle zavrsetka izrade uzorka a posle 4 i 7 dana.Uzorci su prizme ili cilindri. 199. pri cemu d mora biti takvo da velicina bude jednaka cetvorostrukoj vrednosti ot vora gornjeg sita najvece frakcija mesavine agregata za beton. (fali diagram za tecenje) Pod skpljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjenja dimnezija neopterecenih betonskih elemenata u toku vremana u svim pravcima.Ako je V cem zapremnina cementa.tk) pod konstantnim naponom σk.tk) deformacija na uzorcima c εtren (tk) trenutna deformacija na uzorcima c kao rezultat nanosenja napona σk.+204.predstavlja pregled svih kolicina materijala za jedan mesung svezeg betona u zavisnosti od kapaciteta mesalicu u kojoj se beton proizvodi.nacina ugradjivanja i nege betona. pri temperaturi od 20±4°C . . i za svaku vrstu i marku betona radi se posebna dozaza. i svakih narednih 7 dana kao i u samom vremenu tk.U odnosu na osu rotacije dele se na mesalice sa vertikalnom .tecenje..Kod prvih radni ciklus se sastoji od punjenja mesalice mesanja mase i praznjenja a u drugom sve operacije teku istovremeno.. Osim pojedinacnih kolicina svih materijala.od starosti betona u vreme pocetka prosusivanja.

rapavosti povrsine.ubrzivaca vezivanja i ocvrscavanja cementa.makrostruktura i mikrostruktura betona Formiranje strukture betona je rezultat procesa hidratacije cementa Ako ovaj proces posmatramo sa aspekta cvrstoce betona moze se podeliti na tri etape:1.Efekti termicke obrade su najveci kao joj se pristupi nakon odredjenog odlezavanja svezeg betona kada je masa toliko cvrsta da moze da se odupre destruktivnim procesima usled termickih napona.otpornost na dejstvo mraza.ne dolazi u obzir direktno istresanje svezeg betona iz mesalice. Ugradjivanje betona zbijanjem .Bitno se razlikuje po osnovnom sastavu i svojstvima od cem.efikasnost vibriranja vrste vibratora Zbijanje se vrsi iskljucivo mehanickim masihskim postupcima.Treba da obezbede mogucnost dobijanja elemenata zahtevanih dimenzija i povrsinskih karakteristika i pritom treba da zadovolje mehanicku otpornost kako bi se suprostavili svim pritiscima sveze betonske mase.06mm.Postoji makro mikro struktura betona u makro strukturi se izdvajaju agregat i cementni kamen pa je ona nehomogena i konglomeraticna.Mikro struktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture agregata i cementnog kamena.5m.cesta primena plastifikatora.3.vibracija.Pre betoniranja oplate se moraju premazati sa unutrasnje stanje odredjenim sredstvima kako ne bi doslo do jaceg slepljivanja oplate i betona.njegovog minieroloskog sastava i od kolicine cementa. Mesavine svezeg betona krute i slabo polasticne konzestencije sa niskim vodocementim faktorom imaju kraci period formiranja strukture. zagrevanjem zaparivanjem autoklaviranjem.a u slucajevima prevoza na duza rastojanja koriste se posebna vozila sa uredjajima za mesanje (automikseri).Oplate se izradjuju od drveta.Sirina kontakta obicno iznosti 0.Smatra se da je zadovoljen uslov apsolutne kompaktnosti zrna agregata.Cvrstoca veze agregatcementni kamen zavisi od prirode agregata. drvenih poloca.Ovako transportovani beton je punpani beton i kod njega postoji veca zastupljenost sitnih cestica agregata i vise cementa cime se ostvaruje bolja povezanost mase .Oplata odredjuje teksturu povrsine betona koja utice na izlged i trajnost. 207. poroznosti.razna kolica vagoneti i transportne trake. 208.poroznost je uvek veca. Na kvalitet elemenata utice kvalitet oplate sastav betona i tehnologija izrade.unosenje mase mora da bude centricno posto postoji opasnost odvajanja krupnih od sitnih zrna. Ubrzanje formiranje strukture postize se primenom aditiva.termicka stabilnost.njihove poroznosti i analizu gradje kontaktnog sloja na granici ovih elemenata.etapa stavilizacije srukture kada se dostignuta cvrstoca bitno ne menja. etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona uz povecanje cvrstoce.Pristupa mu se nakon zavrsetka unosenja svezeg betona u oplatu.Ugradjivanje betona.201.Struktura betona formiranje strukture i cvrstoca betona tipovi strukture +183.Vibracije u masi betona su prinudne vibracije cestice betona indukovane vibratorima za beton.Vibriranjem se smanjuju sile veze cestica i sile unutrasnjeg trenja pa dolazi do slobodnog pakovanja cestica istiskivanjem mehurica vazduha cime se privremeno smanjuje viskozitet.Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena utice na zajednicki rad u betonu. 206.Oplata se puni sipanjem betonske mase iz transportne posude ili putem zljebova vodjica za svez beton.metala plasticnih masa. On zavisi od finoce milva cementa. kamena.etapa formiranja pocetne strukture kada usled vezivanja cementa svez beton prelazi u cvrsto stanje.oplate Betonske konstrukcije dobijanju se ucvrscavanjem betonskih mesavina u razlicitim kalupima cime se betonskoj masi daju odredjene geometrijske forme.Athezija je bitna u odnosu na svojstva:Cvrstoca vodonepropustljivosti. pocetna etapa.Transport svezeg betona Od mesalice do mesta ugradjivanja transportuje se dizalicama koje prenoste narocite posude sa svezim betonom (kible).i najcesce se vrsi razlicitim vibriranjem.Jos kod punjenja transportnog sredstva treba se zastititi od segregacije.Takodje ne sme slobodno da pada sa visine vece od 1.a prilikom punjenja transportnih posuda ili prilikom sipanja u bunkere u blizini ugradjivanja.03-0.Moze se uticati i postupcima termicke obrade.Treba voditi racuna da ne dodje do segregacije betona pa se sipanje u oplatu vrsi pomocu konusnih levkova.od cistoce zrna.Najvise ostaje 1-3% zaostalih mehurica vazduha.2.Efikasnost ugradjivanje betona vibriranjem zavisi od trajanja i intenziteta vibriranja intenzitet vibriranja Uv karakterisu dva parametra prinudnih vibracija aplituda oscilovanja a .Veoma mnogo se koriste takozvane betonske pumpe kojima se beton do mesta ugradjivanja potiskuje kroz cevovod.

betona u kalupu. Ugradljivost i obradljivost najvise zavise od sadrzaja vode. plasticnu i tekucu..unutrasnji vibratori (per vibratori). nemogucnosti dobrog vibriranja sv. Morska voda se ne sme koristiti. 180.6±0.betona E) veza: E=1.masa. premazivanjem sredstvima koji obrazuju tanak film koji sprecava isusivanje (tecnosti na bazi silikona u parafina) 197. slabo plasticnu. pokrivanje mokrom hartijom. kao u untrasnjosti mase. Najcesce se koriste 2 metode: metoda HPS i metoda Smitovog cekica (Sklerometa). koristi se metod pritiska na bazi Bojl-Mariotovog zakona.Tehnoloska svojstva svezeg betona: kozist. Kriva 1 u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrst.rezim direktnog povecanja dilatacije (rezim pri kome se u jedinici vremena ostvaruje uvek isti prirastaj dilatacije) nacrtati dijagram 202. ali dobija se i kod svih betona ako se pri njihovom ispitivanju primenjuje rezim diktiranog povecana napona (0. kolicine cementa (preko 400kg/m3 betona). Snizavanjem sadrzaja vode ispod kolicine neophodne za hidrat.sv= mb.krutost i povezanost bet.Dinamicki moduo elasticnosti betona Meri se najcesce frekvencija longitudinalnih oscilacija prizmaticnih uzoraka.konzistencije. ali i svi betoni kod kojih se prim.Za HPS tvrdoca se meri na bazi precnika otiska koji kuglica precnika 10mm napravi na povrsini betona nakon udarca proizvedenog putem definisanog udarnog rada. postupka ugradjivanja i zavrsne obrade betona.vibro stolovi . gustine armature. ne manji od vremena koje je potrebno da beton postigne 60% od predvidj. kvaliteta.. Duzina nege zavisi od atmorsferskih uslova. se deli na krutu.sv – masa sv. pojave pukotina i prslina usled plasticnog skupljanja. zapr. svojstva.vazduha konzist.7 dana. zavisi od: tipa konstrukcije. sadrz. reslojavanje? kohezivnost? konzist.betona.a u opstem slucaju beton nema iste karakt.Ispitivanje betona metodama povrs.R je radijus dejstva vibratora.(polovina maksimalnog pomeranja cestica pri oscilatornom kretanju) i frenkfencija oscilovanja f (Hz ili broj vibracija u minuti). Sto je γ > beton je kompaktniji i veca su mu fizicko meh. ispuni sve prostore ogranicena oplatom) pokazatelji ocene ugradlj. Beton se u vlaznom stanju moze odrzavati korisc. 205. su: pokretljivost. Vrednost Ed predstavlja tangens nagibnog ugla α σ-ε krive u taki (0. mb.25.zaht. je skup svojstava za njegovu ugradljivost i obradljivost (sposobnost svezeg betona da primenom zbijanja homogenom masom u potpun.min. Uv = 8π3a2f3=k a2f3 Tipovi vibratora su povrsinski vibratori.stvaranje cementne kase i kvasenje zrna agregata i delimicno upijanje. Sadrzaj vazduha Vrsi se u cilju utvrdjivanja sadrzaja vazduha uvucenog u beton primenom aeranata. betona ugradlj.Nega betona Sastoji se u sprecavanju isparavanja vode i u polivanju ugradjenog betona vodom.25Ed-19. dimenz. Sa vlazenjem se mora poceti rano vec poske 45h nakon ugradjivanja. cementa nastaje pregoreli beton. i obradlj. metoda rasprostiranja i metoda sleganja vibriranjem (zbijanjem). To se javlja usled efekta zida. Metode za kvantitat. parametri za def. betona koja garantuje njegovu ugradlj.smese.Tehnoloska svojstva svez.sleganja.spoljasnji vibratori(oplatni). Ima za cilj sprecavanje gubitka vode koja je neophodna za proces hidratacije cementa i eliminaciju skupljanja betona u vremenu kada on nije u stanju da podnese veca unutrasnja naprezanja. Ed=(E+19)/1.sv – zapremina kalupa. Kolicina vode koja se primenjuje za pravljenje betona se trosi na kvas. Metoda sklerometra daje rezultate na bazi merenja povrsinske tvrdoce uspost. Vebe metoda.odskoka udarne mase koje ulazi u sastav aparature i cvrstoce. konz. nedostatak je i velika disperzija rezultata ispitivanja jer tvrdoca zavisi od prisustva i udaljenosti krupnih zrna agregata od povrsine.Ucinak per vibratora moze da se prikaze u obliku W=60LR2d L i duzina radnog dela vibratora. zrna cementa. plasticnim folijama. γ se odredjuje primenom kalupa od kocke ili prizme ivica 20cm u koje se ugradjuje na isti nacin na koji ce se ugradjivati i u datu konstrukciju.svih sredstava koja su u stanju da sprece naglo isparavanje vode iz betona: polivanje vodom.4 MPa/s) Kriva 2 – betoni manje cvrstoce.sv.konstrukcije. izrazavanje su met.sastava betona.i obradj. sv.sv/ Vb. i obradlj. betona. Nedostaci ove metode su da se merenja vrse na povrsinama elem. 189.tvrdoce.Ako se koriste . slabije nege. 177.Radni diagram σ-ε Daje zavisnost izmedju napona i deform. Zapreminska masa γb. MB.zavisnodti izmadju elast. Vb.0) u odnosu na ostale module ima najvecu vrednost(20-30% je veci od modula elast.

.cementi sa dodacima zgure ili pucolana kolicina vode se povecava za 15-20%. Ako je masa cementa > 400 kg/m3 na svakih 100kg/m3 kolicina vode se povecava za 10 kg/m3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful