Kojim su propisom pored Ustava Republike Srbije regulisana prava i obaveze u krivinom postupku pred sudom ?

Postupak je ureen Zakonikom o krivinom postupku ( Sl. Glasnik RS 72/2009 ) 2. ta je navedenim propisom obuhvaeno? Zakonik ureuje postupak u kojem se utvruje krivina odgovornost i izrie kazna uiniocu krivinog dela 3. Ko moe biti krivino gonjen? U Republici Srbiji svako fiziko, ljudsko bie koje je ivo, sa navrenih 14 godina i da nije izuzeto od krivine odgovornosti moe odgovarati za krivino delo. 4. Ko pokree krivini postupak? Postupak u najveem broju sluajeva pokree dravni tuilac, a eventualno oteeni kao tuilac i privatni tuilac. Akt kojim se pokree postupak je: 1. optunica 2. optuni predlog 3. privatna tuba. 5. ta je javni tuilac? Javni tuilac je istovremeno stranka i samostalni dravni organ koji ima pravo i dunost da u optem interesu vri gonjenje uinilaca krivinih dela. On pre svega ima pravo da od suda trai sprovodjenje istrage, da podigne optunicu ili optuni predlog, da u toku krivinog postupka zastupa optubu i da ulae pravne lekove. Takoe rukovodi predkrivinim postupkom. 6. Da li javni tuilac brine o pravima u postupku? Javni tuilac je u obavezi da radi u optem interesu i da se u postupku zalae za donoenje pravilne i zakonite sudske odluke, bez obzira da li to ide na tetu ili u korist okrivljenog. Zbog toga u postupku mora da radi objektivno, moe biti izuzet kada se pojavi sumnja u njegovu nepristrasnost, ima pravo da trai pravnu pomo od drugih dravnih organa , ne snosi trokove postupka itd. 7. Od koga zavisi da li e krivini postupak biti pokrenut? Javni tuilac je ovlaen da u svakom pojedinom sluaju procenjuje da li su ispunjene stvarne i procesne pretpostavke za pokretanje krivinog postupka, tako da od njega, a ne od suda, zavisi da li e gonjenja biti i da li e ono biti vreno do kraja. 8. Ko se smatra oteenim licem? Oteenim se smatra lice kome je krivinim delom povreeno ili ugroeno neko lino ili imovinsko pravo. Svojstvo supsidijarnog tuioca (oteenog kao tuioca) mogu stei i odreena lica bliska oteenom, ako on umre u toku roka za preuzimanje gonjenja ili u toku postupka po njegovom zahtevu. Njegov brani drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braa i sestre mogu u roku od tri meseca od smrti oteenog preuzeti gonjenje odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak. 9. Kada se u krivinom postupku moe podneti tuba oteenog kao tuioca odnosno preuzeti uloga Javnog tuioca? Prema sadanjem zakonu, supsidijarna tuba odnosno tuba oteenog kao tuioca moe da nastupi u sledeim sluajevima: 1. Kada javni tuilac odbaci krivinu prijavu, javni tuilac je duan da u roku od osam dana obavesti oteenog da je odbacio krivinu prijavu, da navede razloge kojima se rukovodio i

da ga uputi da moe sam preuzeti gonjenje. 2. Kada javni tuilac u postupku koji je pokrenut po njegovom zahtevu odustane od daljeg gonjenja (u toku istrage, posle sprovedene istrage, a pre podignute optunice a pre glavnog pretresa, na glavnom pretresu ili na pretresu pred drugostepenim sudom). O odustanku javnog tuioca oteenog obavetava istrani sudija, odnosno predsednik vea, ali kada je do odustanka dolo na glavnom pretresu, oteeni se ne obavetava, ve mora dati odmah izjavu da li gonjenje nastavlja, a ako nije prisutan, a uredno je pozvan, smatra se da ne eli nastaviti krivino gonjenje. 3. Kada protiv reenja vea da istragu ne treba otvoriti, donetog povodom neslaganja istranog sudije sa zahtevom javnog tuioca o otvaranju istrage, albu izjavi samo oteeni, a ne i javni tuilac, pa alba oteenog bude usvojena, smatra se da je javni tuilac odustao od gonjenja i da je izjavljivanjem albe oteeni preuzeo gonjenje, isto tako, kada vee obustavi istragu protiv volje javnog tuioca po lanu 254 ZKP-a (Istragu e reenjem obustaviti vee (lan 24. stav 6) kad odluuje o bilo kom pitanju u toku istrage u sledeim sluajevima: ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivino delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti; ako je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju gonjenje; ako nema dokaza da je okrivljeni uinio krivino delo. ako istrani sudija nae da postoje razlozi za obustavljanje istrage iz stava 1. ovog lana, obavestie o tome javnog tuioca. Ako javni tuilac u roku od osam dana ne obavesti istranog sudiju da odustaje od gonjenja, istrani sudija e zatraiti da vee odlui o obustavljanju istrage. Reenje o obustavljanju istrage dostavlja se javnom tuiocu, oteenom i okrivljenom, koji e se odmah pustiti na slobodu ako je u pritvoru. Protiv ovog reenja javni tuilac i oteeni imaju pravo albe; ako je protiv reenja o obustavljanju istrage albu izjavio samo oteeni, a alba se uvai, smatrae se da je oteeni izjavom albe preuzeo gonjenje; ako se utvrdi da postoje samo privremene smetnje za gonjenje okrivljenog (lan 252. stav 1), vee e reenjem prekinuti istragu; kad prestanu razlozi koji su doveli do prekida, istrani sudija e nastaviti istragu. 4. Supsidijarna tuba moe da nastupi i u sluaju kada javni tuilac nae da nema osnova da preduzme ili nastavi krivino gonjenje protiv nekog od okrivljenih sauesnika. Oteeni se tada moe javiti kao tuilac prema sauesniku koga ne goni javni tuilac, dok e ostale sauesnike u istom postupku goniti i dalje javni tuilac. Kada oteeni podnese krivinu prijavu u skraenom postupku, moe preuzeti gonjenje ako javni tuilac u roku od mesec dana po prijemu krivine prijave ne podnese optuni predlog niti obavesti oteenog da je odbacio prijavu. 10. Koliko brzo treba reagovati, odnosno koliko je potrebno vremena da se preuzme gonjenje od strane javnog tuioca? Rok za preuzimanje gonjenja je osam dana od prijema obavetenja nadlenog organa da je javni tuilac odbacio krivinu prijavu, odnosno da je sud obustavio krivini postupak usled odustanka javnog tuioca od gonjenja, a ako oteeni o postupku javnog tuioca nije obaveten, rok za preuzimanje gonjenja iznosi tri meseca od dana kada je javni tuilac odbacio krivinu prijavu, odnosno od kada je doneto reenje o obustavi postupka. Ako do odustanka javnog tuioca od optunice doe na glavnom pretresu, oteeni je duan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana izjasni da li hoe da produi gonjenje.

11. Na koji se nain preuzima krivino gonjenje? Oteeni preuzima gonjenje ili tako to u propisanom roku daje izjavu sudu u tom smislu, ili podnosi odgovarajui optuni akt, primereno stadijumu postupka u kome nastupa supsidijarna tuba. 12. Koja su prava i dunosti oteenog kao tuioca? Prava i dunosti oteenog kao tuioca su pre svega da oteeni kao tuilac dolazi na mesto javnog tuioca i u postupku mu pripadaju ista prava kao javnom tuiocu, osim onih koja javni tuilac ima kao dravni organ. SUPSIDIJARNE TUBE U POSTUPKU PREMA MALOLETNICIMA NEMA 13. Da li postoje krivina dela koja se gone po privatnoj tubi? Po privatnoj tubi se gone dela odreena krivinim zakonikom. Koja se krivina dela gone po privatnoj tubi propisana su izriito uz odnosnu inkriminaciju, u posebnom delu krivinog zakona. Kada uz odreenu inkriminaciju u krivinom zakonu u pogledu ovlaenja za preduzimanje krivinog gonjenja nije nita posebno propisano, podrazumeva se da se krivino delo goni po slubenoj dunosti, i to je neoboriva zakonska pretpostavka. 14. Ko moe biti privatni tuilac? Privatni tuilac je lice ovlaeno da podigne krivinu tubu protiv mogueg uinioca krivinog dela koje se prema krivinom zakonu goni po privatnoj tubi. Kada zakonom nije drugaije odreeno, privatnim tuiocem se smatra lice (fiziko ili pravno) koje je oteeno krivinim delom. Zakon nekad posebno odreuje lica ovlaena na podnoenje privatne tube. 15. U kakvom su odnosu privatni i javni tuilac? Privatni tuilac podie i vri svoju tubu nezavisno od javnog tuioca. Javna i privatna tuba su potpuno odvojene i autonomne. Privatna tuba se moe podneti u roku od tri meseca od dana kada je privatni tuilac saznao za krivino delo i za uinioca. 16. ta se deava u sluaju greke? U praksi se deava da se privatna tuba od strane njenog podnosioca pomea sa krivinom prijavom, i pored velikih razlika koje postoje izmeu ta dva akta. Krivina prijava je vanprocesni akt obavetavanja javnog tuioca da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, a privatna tuba optuni procesni akt usmeren na pokretanje postupka za delo koje se goni po privatnoj tubi. Oteeni zato katkad pogreno podnosi krivinu prijavu, umesto privatne tube i obrnuto. Zato je zakonodavac predvideo da e se krivina prijava podneta u roku za privatnu tubu smatrati kao blagovremena privatna tuba, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tubi. Obrnuto, ako se utvrdi da je re o krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, pogreno podneta privatna tuba tretirae se kao krivina prijava oteenog, koju sud, posle odbijanja privatne tube, dostavlja nadlenom javnom tuiocu, da bi mogao da trai pokretanje krivinog postupka. FAZE KRIVINOG POSTUPKA PRETKRIVINI POSTUPAK ( krivina prijava, ovlaenja policije) Fizika i pravna lica podnose krivinu prijavu, a policija dostavlja javnom tuiocu obavetenje o krivinom delu; krivina prijava se podnosi za krivina dela koja se gone po slubenoj dunosti. 17. Kada se moe pokrenuti krivini postupak? Da bi krivini postupak otpoeo, moraju se otkriti krivino delo i lice protiv kojeg postoji sumnja da je izvrilac krivinog dela (osumnjieni) kao i dokazi koju tu sumnju ine osnovanom.

18. Ko su organi u pretkrivinom postupku i koja su njihova ovlaenja? Organi pretkrivinog postupka su javni tuilac i ovlaeni organi slube unutranjih poslova (policija). Najvanije ovlaenje policije u ovoj fazi postupka jeste da privede lice za koje osnovano sumnja da je izvrilac krivinog dela. Odmah nakon privoenja, privedeno lice ima pravo da odmah bude obaveteno na svom jeziku ili na jeziku koji razume o delu koje mu se stavlja na teret i dokazima koji postoje protiv njega, mora odmah pre prvog sasluanja biti obaveten o osnovnom pravu na branioca, i bez branioca nije duan da da iskaz dok se sa njim ne posavetuje, a ukoliko eli da iznese svoju odbranu ima pravo da se izjasni o svim injenicama i dokazima, a ima i pravo da bude sasluan uz puno potovanje njegove linosti. 19. Da li policija moe da zadri privedeno lice i ako moe pod kojim uslovima? Policija ima pravo da zadri privedeno lice, ali ne due od 48 asova, a radi prikupljanja obavetenja ili sasluanja. Duni su da o tome obaveste istranog sudiju, donesu posebno reenje o zadravanju i urue ga pritvorenom licu u roku od 2 asa. Na reenje se moe izjaviti alba istranom sudiji o kojoj on mora da odlui u roku od 4 asa. Istrani sudija je duan da pritvoreno lice bez odlaganja saslua, da mu omogui i pomogne da nae branioca. Ukoliko ne obezbedi branioca u roku od 24 asova ili izjavi da ne eli da uzme branioca i ako je odbrana obavezna, postavie mu se branilac po slubenoj dunosti i odluiti da li e ga pustiti na slobodu ili odrediti pritvor. Pritvor je najstroa mera obezbeenja prisustva okrivljenog, jer podrazumeva ogranienje slobode kretanja. Pritvor se moe odrediti samo u zakonom propisanim sluajevima, meu kojima su najvaniji postojanje opasnosti od bekstva, uticaja na ostale uesnike u postupku i ponovno izvrenje krivinog dela. PRETHODNI POSTUPAK (istraga, optunica i prigovor protiv nje) 20. Ko vodi prethodni postupak? Istragu koja je centralni deo prethodnog postupka vodi istrani sudija nadlenog suda. 21. Koja su ovlaenja istranog sudije? Istrani sudija ima vei broj ovlaenja tokom voenja istrage, ali su najvanija da sasluava osumnjienog pre donoenja reenja, odluuje o pritvoru osumnjienog, donosi naredbu o izdavanju poternice, pribavlja podatke o okrivljenom, moe odrediti medicinske preglede ili psiholoka ispitivanja okrivljenog, moe policiji poveriti da izvri pretresanje stana ili privremeno oduzimanje predmeta. Po zavrenoj istrazi dostavlja spise tuiocu koji je duan da u roku od 15 dana stavi predlog da se istraga dopuni, da podigne optunicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja. 22. ta radi javni tuilac u prethodnom postupku? Tuilac u prethodnom postupku podnosi zahtev za sprovoenje istrage, dostavlja istranom sudiji krivinu prijavu i sve spise i zapisnike, kao i dokaze, podie neposredno optunicu, bez sprovoenja istrage, podie optunicu, nakon zavrene istrage i moe tokom ovog dela krivinog postupka izjaviti da odustaje od gonjenja. 23. Da li okrivljeni ima neka prava u istrazi? Okrivljeni ima prava u istrazi, a pre svega se moe aliti protiv reenja o sprovoenju istrage, moe izjavljivati pritube i albe i moe izjaviti prigovor protiv optunice u roku od 8 dana od prijema iste. 24. ta policija radi u ovoj fazi postupka? Organ unutranjih poslova-policija izvrava naredbe koje joj poverava istrani sudija (pretresanje stana i lica, privremeno oduzimanje predmeta, fotografisanje okrivljenog, uzimanje otisaka itd.)

25. ta je optunica? Istrazi sleduje, a glavnom postupku prethodi stavljanje okrivljenog pod optubu. Optunica je pisani i u zakonskoj formi sastavljen akt javnog ili supsidijarnog tuioca kojim se od nadlenog suda trai da odredi glavni pretres protiv odreenog lica za odreeno krivino delo. Optunica se podnosi posle sprovedene istrage, ali i bez istrage, na osnovu krivine prijave ili neposrednog opaanja. U odreenim sluajevima moe se podneti i u sudeem veu na samom glavnom pretresu i usmeno. 26. Kako da izrazim svoje nezadovoljstvo optunicom? Prigovor protiv optunice je pravno sredstvo kojim okrivljeni ili njegov branilac moe da trai od suda da ispita optunicu i donese odluku o tome da li je ona uredna, zasnovana na razjanjenjim injenicama, osnovana i podneta nadlenom sudu. Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optunice u roku od 8 dana od dana njenog dostavljanja. Osim okrivljenog, prigovor moe izjaviti jo samo njegov branilac, i bez posebnog ovlaenja, ali ne i protiv volje okrivljenog. GLAVNI PRETRES I PRESUDA 27. ta je glavni postupak? Glavni postupak je drugi stadijum krivinog postupka u kome se o predmetu postupka sudi u pravom smislu rei, za razliku od prethodnog postupka u kome se predmet postupka samo istrauje. Glavni postupak se deli na glavni postupak pred prvostepenim sudom i glavni postupak pred viim sudom. 28. ta je glavni pretres? Glavni pretres je deo prvostepenog krivinog postupka u kome se raspravlja o osnovanosti kaznenog zahteva koji je sadran u optubi ovlaenog tuioca, kao i o njemu pripojenim imovinsko-pravnim zahtevima, i o tome izrie presuda. 29. ta je cilj glavnog pretresa? Cilj glavnog pretresa je da stranke u kontradiktornom, usmenom, neposrednom i javnom postupku rasprave da li je optuba osnovana i da sud o tome donese presudu. Bez glavnog pretresa nema presude (obrnuto je sasvim izuzetno). 30. Kada je glavni pretres zavren? Zavretak glavnog pretresa sledi ako posle zavrnih govora ne bude odreena dopuna dokaznog postupka. 31. ta nakon toga? Nakon to sud donese reenje kojim se glavni pretres zavrava, sledi izricanje presude. Osim izricanja, postupak donoenja presude obuhvata jo i objavljivanje, pismenu izradu i dostavljanje presude. 32. Kako da se zna kada je presuda doneta? Zavisno od vrste, sudske odluke se saoptavaju objavljivanjem ili dostavljanjem, ili objavljivanjem i dostavljanjem. Presuda se saoptava i objavljivanjem i dostavljanjem. Objavljivanje se sastoji u saoptavanju sadrine odluke prisutnim licima koja za to imaju pravni interes. Dostavljanje se sastoji u predaji isprave koja sadri odluku licima kojima se po zakoniku ona ima saoptiti. 33. Kakva presuda moe biti, odnosno da li postoje vie vrsta presuda? U naem krivinom postupku postoje tri vrste presuda: 1. presuda kojoj se optuba odbija 2. oslobaajua presuda 3. presuda kojom se optueni proglaava krivim.

REDOVNI I VANREDNI PRAVNI LEKOVI 34. ta raditi u sluaju nezadovoljavajue presude? Na presudu se uvek moe izjaviti alba. Protiv prvostepene presude, alba je redovan, devolutivan, suspenzivan i potpun pravni lek stranaka i drugih Zakonikom ovlaenih lica, kojim se trai od vieg suda da prvostepenu presudu preinai ili da je u celini ili delimino ukine i zameni svojom presudom ili da bude zamenjena novom presudom prvostepenog suda, zbog toga to se smatra da su presuda ili postupak koji su prethodili nezakoniti ili nepravilni. 35. Iz kojih se razloga moe izjaviti alba na presudu i u kom roku? Protiv presude donesene u prvom stepenu, ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Presuda se moe pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka; 2) zbog povrede krivinog zakona; 3) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; 4) zbog odluke o krivinim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima krivinog postupka i imovinskopravnim zahtevima. 36. Da li javni tuilac ima pravo albe? Javni tuilac moe izjaviti albu kako na tetu, tako i u korist optuenog. 37. ta alba treba da sadri? alba treba da sadri: 1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; 2) osnov za pobijanje presude; 3) obrazloenje albe; 4) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimino ukine ili preinai; 5) na kraju, potpis lica koje izjavljuje albu. 38. Da li se moe aliti na presudu drugostepenog suda? alba na presudu drugostepenog suda je samo izuzetno dozvoljena: 1.Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je alba sudu koji odluuje u treem stepenu samo u sluaju ako je drugostepeni sud preinaio prvostepenu presudu kojom je optueni osloboen od optube i izrekao presudu kojom se optueni oglaava krivim. 2. O albi protiv drugostepene presude reava sud treeg stepena u sednici vea, shodno odredbama koje vae za postupak u drugom stepenu. Pred ovim sudom se ne moe odrati pretres. 39. ta su to vanredni pravni lekovi? Od pravila koje iskljuuje mogunost pobijanja pravnosnanih sudskih odluka postoje izuzeci i oni se nalaze u ustanovi vanrednih pravnih lekova. 40. Koliko postoji vanrednih pravnih lekova u naem krivinom postupku? U naem krivinom postupku postoje dva vanredna pravna leka: ponavljanje krivinog postupka i zahtev za zatitu zakonitosti.