www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

odnosno oko 70 mm mesečno. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali.. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo.25. tako i relativne vlage u vazduhu. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Tuča – grad tako e može štetno da deluje.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura.• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. . nedovoljno se formira jezgro. Italija. To se vidi. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. kao i na plitkim zemljištima. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Osetljivije su sorte na lakom. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. peskovitom zemljištu. a to daje visok prinos. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. Kalifornija. Španija. pre svega. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.

duži je od ploda. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. Plodovi su slični lambert-sortama. Razne forme šumskog lešnika. već o razniim formama i slično. Celski hibridi. . Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. avellana. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. pontica. maxima i C. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. Šumske forme. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Lambert-hibridi. Način postanka. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. Omotač u ovih sorti je razrezan. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača.GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. a u drugom drugo. Zbog ogromnog broja varijanti. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. kulturne sorte i šumske forme. po izgledu podseća na ''bradu''. odnosno namena proizvodnje. tj. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Veliki značaj ima i tržište. plemenike. Rodonačelnik sorta. izgledu omotača i drugim svojstvima. obliku. koji se ne kultiviše. što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. Celske sorte. Ovde nije reč o sortama. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. a po omotaču celskim sortama. C. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. jer se o njima ne radi. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. svrstane su u ovu grupu.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. homogamija. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. obilno i redovno ra anje. dobar (3).1 do 15. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). okrugli ili ovalnog oblika.4 Od 13. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. autofertilnost ili interfertilnost. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16. . Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan.5 do 18 Od 15.5 do 16. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. Za industriju čokolade. lakim. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. kremova i dr. atraktivnog izgleda i oblika. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. vrlo dobar (4). I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. što se vidi iz donje tabele. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. otpornost prema bolestima. odvajanje omotača (kupule). veličina ploda i otpornost na negativne temperature. randman jezgra. suši i sl. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. bujnost. nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. oblik ploda. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama. peskovitoglinastim. osloba anje iz omotača. kvalitet plodova.4 Sitniji od 13.. humusno-karbonatnim i umereno vlažnim. štetočinama. Na siromašnim. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra.0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5). dovoljan (2) i ne zadovoljava (1).

kao i opšte poroznosti. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu.5% Kreč manje od 1.1 – 23. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune.22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm. a rastresa se na celoj željenoj dubini. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera.4% Glina 7. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom. ali se ne pravi razlika po sortama.12 – 0.Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm.3% Humus 2.5 – 3. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića.9% pH 6.4 Azot (N) 0. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. Prema H. kao i 25% kreča.4 – 10.7 – 29. tako isto i po dubini. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35. samo manji deo korena prelazi taj obim. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta.5% Koloidi 14. vode i vazduha u toku cele godine. što zavisi od njegovih fizičkih osobina. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila. . odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%.3 – 51. Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm.92 – 7.2% Sitan pesak 22. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta. jer se zemljište ne prevrće.

plodnost zemljišta. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. gde se javlja veliki broj izdanaka. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. Svi načini se mogu koristiti. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. podstiče rad korisnih mikroorganizama. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh.). Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. U jesen se najčešće seju: grašak. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. jer bi to otežalo sakupljanje plodova. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. U proleće se masa zaore. štetočina. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška. 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. a naročito njegove plodnosti. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. uništavanju korova. konfiguracija i sl. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. raži.ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. grahorice. . maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži.. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu.

i kasnije godišnje oko 250 kg/ha .).ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika. a sa povećanjem stabla.14% do 0. magnezijum (Mg) i bor (B). kalijum (K). U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. znatno je manje kalijuma u listu lešnika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima. lišće je bilo bledozeleno i sitno. (Angiboust.22%. norma se povećava do 150 g. u ovom periodu se vrše i druge korekcije. a u Zakavkazju 300 g po stablu. .3. fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore.9% do 1. Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g. Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. Slično je i u SAD. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema.P2O5.91% do 2. kao korekcija pH vrednosti.). a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće. čak može doći i do sušenja letorasta. lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1. kreće se od 0. Ishrana fosforom je tako e značajna. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Kao i kod drugih voćaka. Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr. fosfor (P). ali su potrebne znatno manje količine. U odnosu na orah i badem.5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze. a na stablima gde nije bilo mikorize. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo.0%. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora. tamnozelene boje. ali re i nego azota.32%. kalcijum (Ca). U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5. pa i njegovom zdravstvenom stanju. Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0.8 do 7. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972). 1961. Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. 1974. Ukoliko je potrebno.

3 do 1.2% dodaje se po stablu 0.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva. po istom principu. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu.5% trebalo bi dodati 3.8% trebalo bi dodati 2. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. treseta. ako .9 do 1. Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza.8% do 1. fekalijama.8% do 2.6 do 0.5% do 0. odnosno prema rezultatu analize zemljišta. a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha.8 do 2. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg.5% dodaje se po stablu 0. Prema Jonsonu (1936). Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu.0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka.0% trebalo bi dodati 1. komposta.5 kg • Od 0.8 kg • Od 1. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr. preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0.3 kg • Od 2. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu.6 do 4. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu.8% dodaje se po stablu 1.2% do 2. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta.).7 do 3. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr. Unošenje mineralnih ubriva. plodu i slično. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7. što se često dešava. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva. i to: • Manje od 1. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom.5 kg • Od 0.7 kg • Više od 1.5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se.9 kg • Više od 2. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji. P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. osokom. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama.

Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu.zemljište sadrži 7. jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. ako je sušan period. da sadnice u početku ne zakržljaju. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada.5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta. odnosno sa ukupno 210 – 280 mm. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili. a samim tim i povećanja prinosa. jer su to kritični periodi za vodom. trebalo bi primeniti navodnjavanje. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. sa po 70 mm. svakih 30 dana. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. odmah po sa enju. . Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah.

kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem. RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. padavine. moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. na bujnost utiče i bujnost podloge. osobine stabla (žbun ili stablašica). Na nagnutim površinama rastojanje je manje. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. Naime. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. zaštita i dr. pa i konfiguracija zemljišta. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova. . čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. sorte lešnika su autosterilne. već prema odnosima oplodnje. To su: zemljište. naročito o klimi. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. bujnost sorti. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. eugenija) • Bujne (negret. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži.

Me utim. postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira. Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici. on praktično ima kratak period mirovanja. . Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. to znači da i kasnije prorodi od ostalih. nego u proleće.TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. i to rano. a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

). Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši. koji menja boju. Plodovi potamne. KARATAN. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. Pepelnica napada pre svega list. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Kumulan. Pepelnica (Phyllactinia corylea korst.). žuti. Ronilan. pa čak i opadne. omotač ploda I sam plod. Akricid. Kaptan. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. Saprol i dr. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane. može da napadne pupoljke. BAJLETON. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Karatan ili Afugan. BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. . dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. Parazit prezimljuje u opalom lišću. Benlejt i Fungohrom. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. Ortocide. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. PREPARATI: SAPROL. prekida im se porast i sasušuju se. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan. Bajleton.). Češće se javlja u mediteranskom podneblju.• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina. Teško ispadaju iz omotača. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača.

a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. Gusation i dr. hrani se lišćem do polaganja jaja.) Vrlo česta štetočina lešnika. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. a to je u proleće.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. pa izaziva deformacije. Lebajcid. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Lisne vaši nisu naročito štetne. a stariji se sasuše. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Masovno se javlja u maju mesecu. Suzbijanjem navedenih štetočina. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja. Rese imaju mnogo manje polena. jer prezimljuje u obliku jaja. Naša preporuka. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. gde prezimi. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. U proleće izlazi imago. treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. PREPARATI: TIONEX. Napada obe vrste cvetova. TIODAN I DR . Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. Crveni pauk. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Grinja (Phztoptus Avellanae). a ženski cvetovi se ne oplo uju. kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. U stvari. drugo prolećno – posle cvetanja. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Lisne vaši. Zolone. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. to je pipa crne boje. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. pa je tako direktno ugrožena rodnost. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. Javlja se na naličju lista.

2% 0. kao i od glodara. patke). VOCNA PIPA. miševa. KOTNION/ 0.3% 0.3% 0.02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica. AKTARA/ + STENICA. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika.35% 0. Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan . trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina. SILIT/ PEGAVOST. U fazi sazrevanja plodova. GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0.2% GRINJA + GUSATION/ 0. Posebno su velike štete koje nanose veverice. vrane.15% 0.2% SURLAS LESKE.4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE. KUMULUS/ STIZIBUBA. BOTRITIS.3% MONILIJA.SURLAS LESKE. BILJNA VAS.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0. GRINJA TIONEX/ 0.15% PEPELNICA.15% SURLAS LESKE. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0. + GRINJA TIONEX/ 0. MONILIJA. STENICA.2% 0.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful