www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

Kalifornija. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. . a to daje visok prinos. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. tako i relativne vlage u vazduhu. odnosno oko 70 mm mesečno. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode.. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.25. To se vidi. nedovoljno se formira jezgro. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Tuča – grad tako e može štetno da deluje. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. kao i na plitkim zemljištima. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. Osetljivije su sorte na lakom. Italija. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Španija. pre svega. peskovitom zemljištu. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova.• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci.

što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. a po omotaču celskim sortama. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. plemenike. a u drugom drugo. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. tj. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Celske sorte. jer se o njima ne radi. koji se ne kultiviše. Rodonačelnik sorta. Ovde nije reč o sortama. izgledu omotača i drugim svojstvima. Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Način postanka. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Zbog ogromnog broja varijanti. obliku. maxima i C. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Šumske forme. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. odnosno namena proizvodnje. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. Omotač u ovih sorti je razrezan. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. Lambert-hibridi. Razne forme šumskog lešnika. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. C.GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. pontica. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. avellana. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. po izgledu podseća na ''bradu''. Celski hibridi. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. kulturne sorte i šumske forme. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. duži je od ploda. Veliki značaj ima i tržište. svrstane su u ovu grupu. već o razniim formama i slično. Plodovi su slični lambert-sortama. . i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti.

homogamija. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. Za industriju čokolade. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama.4 Sitniji od 13.1 do 15. suši i sl. otpornost prema bolestima. odvajanje omotača (kupule). Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. kremova i dr. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne).0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5).5 do 18 Od 15. humusno-karbonatnim i umereno vlažnim. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. okrugli ili ovalnog oblika. što se vidi iz donje tabele.5 do 16.. randman jezgra. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. dobar (3). nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. peskovitoglinastim. lakim. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. osloba anje iz omotača. atraktivnog izgleda i oblika. štetočinama. kvalitet plodova. . Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16.Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati. autofertilnost ili interfertilnost. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Na siromašnim. oblik ploda. vrlo dobar (4). bujnost. obilno i redovno ra anje. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka.4 Od 13.

Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno.92 – 7. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti. što zavisi od njegovih fizičkih osobina.12 – 0. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori.5% Kreč manje od 1. jer se zemljište ne prevrće. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35.4% Glina 7. odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila. ali se ne pravi razlika po sortama. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune. Prema H.1 – 23. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%).3% Humus 2. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta. vode i vazduha u toku cele godine.3 – 51. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta. . Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm.5 – 3. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta.4 Azot (N) 0. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija.9% pH 6. samo manji deo korena prelazi taj obim.4 – 10. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom.7 – 29. tako isto i po dubini.2% Sitan pesak 22. kao i 25% kreča. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%. kao i opšte poroznosti.5% Koloidi 14. a rastresa se na celoj željenoj dubini. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu.

To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. a naročito njegove plodnosti. 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka.ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. plodnost zemljišta. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje. Svi načini se mogu koristiti. maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine. . ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. štetočina. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. U proleće se masa zaore. gde se javlja veliki broj izdanaka. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati.). tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška. inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. podstiče rad korisnih mikroorganizama. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat. konfiguracija i sl. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. jer bi to otežalo sakupljanje plodova. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. U jesen se najčešće seju: grašak. raži. grahorice.. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu. uništavanju korova.

(Angiboust. Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće. lišće je bilo bledozeleno i sitno.). magnezijum (Mg) i bor (B). i kasnije godišnje oko 250 kg/ha . Ukoliko je potrebno. fosfor (P).14% do 0. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema. znatno je manje kalijuma u listu lešnika. a na stablima gde nije bilo mikorize. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika. kao korekcija pH vrednosti. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima.0%. Ishrana fosforom je tako e značajna. ali su potrebne znatno manje količine. tamnozelene boje.22%.91% do 2. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora. Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g. Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr.3. kalcijum (Ca). a sa povećanjem stabla. Slično je i u SAD.P2O5.5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze. ali re i nego azota. Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6. 1974. Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika. lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija.32%.ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. norma se povećava do 150 g. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5. kreće se od 0.9% do 1. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo. pa i njegovom zdravstvenom stanju. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7.8 do 7. Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0. fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore. a u Zakavkazju 300 g po stablu. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. kalijum (K). Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). u ovom periodu se vrše i druge korekcije. U odnosu na orah i badem. 1961.). Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972). Kao i kod drugih voćaka. . čak može doći i do sušenja letorasta.

Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu. Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7.). a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. odnosno prema rezultatu analize zemljišta.2% dodaje se po stablu 0. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr. komposta. osokom.6 do 0.3 kg • Od 2.0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji. po istom principu. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu.5 kg • Od 0.5% dodaje se po stablu 0. ako .7 do 3. što se često dešava.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva. plodu i slično. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr.9 kg • Više od 2.5 kg • Od 0. Unošenje mineralnih ubriva. Prema Jonsonu (1936). P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg.8 kg • Od 1. fekalijama.9 do 1. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta.6 do 4.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O.8 do 2.8% trebalo bi dodati 2. i to: • Manje od 1. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu.8% do 1.5% trebalo bi dodati 3.5% do 0. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva. preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0.8% do 2.3 do 1.2% do 2.0% trebalo bi dodati 1. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu.5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika.7 kg • Više od 1. treseta.8% dodaje se po stablu 1.

svakih 30 dana. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili.5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. trebalo bi primeniti navodnjavanje. sa po 70 mm. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada. . jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. ako je sušan period. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. a samim tim i povećanja prinosa. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. odnosno sa ukupno 210 – 280 mm. da sadnice u početku ne zakržljaju. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. odmah po sa enju. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O.zemljište sadrži 7. jer su to kritični periodi za vodom. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac.

Naime. osobine stabla (žbun ili stablašica). bujnost sorti. To su: zemljište. naročito o klimi. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona. zaštita i dr. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. sorte lešnika su autosterilne. RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova. . čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži. padavine. eugenija) • Bujne (negret. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. već prema odnosima oplodnje. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora. kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. na bujnost utiče i bujnost podloge. pa i konfiguracija zemljišta. Na nagnutim površinama rastojanje je manje. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi.

TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. on praktično ima kratak period mirovanja. . i to rano. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira. postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Me utim. Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. nego u proleće. to znači da i kasnije prorodi od ostalih. a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

Pepelnica (Phyllactinia corylea korst. pa čak i opadne. BAJLETON. omotač ploda I sam plod. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Karatan ili Afugan. može da napadne pupoljke. Benlejt i Fungohrom. BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell. Plodovi potamne. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. KARATAN. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA. Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Parazit prezimljuje u opalom lišću.• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina.). Saprol i dr. prekida im se porast i sasušuju se. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. . žuti. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan. Ronilan. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane.). Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši.). Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača. Kaptan. koji menja boju. Ortocide. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. Pepelnica napada pre svega list. Češće se javlja u mediteranskom podneblju. Kumulan. PREPARATI: SAPROL. Teško ispadaju iz omotača. Bajleton. Akricid.

pa izaziva deformacije.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. TIODAN I DR . pa je tako direktno ugrožena rodnost. a stariji se sasuše. to je pipa crne boje. Gusation i dr. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Masovno se javlja u maju mesecu. gde prezimi. Crveni pauk. Zolone. Naša preporuka. treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Lisne vaši. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. drugo prolećno – posle cvetanja. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. PREPARATI: TIONEX. jer prezimljuje u obliku jaja. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. Lisne vaši nisu naročito štetne. U proleće izlazi imago. Lebajcid. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Rese imaju mnogo manje polena. a to je u proleće. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Javlja se na naličju lista. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. U stvari. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom.) Vrlo česta štetočina lešnika. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanjem navedenih štetočina. kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. Napada obe vrste cvetova. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila. Grinja (Phztoptus Avellanae). Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja. a ženski cvetovi se ne oplo uju. hrani se lišćem do polaganja jaja.

KOTNION/ 0.4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE. SILIT/ PEGAVOST.2% GRINJA + GUSATION/ 0. kao i od glodara. AKTARA/ + STENICA. trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina. VOCNA PIPA. GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0.SURLAS LESKE.2% SURLAS LESKE.2% 0. + GRINJA TIONEX/ 0. STENICA.3% 0.2% 0.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0. vrane. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U fazi sazrevanja plodova. KUMULUS/ STIZIBUBA.3% MONILIJA.15% SURLAS LESKE. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika. MONILIJA. BOTRITIS.15% 0. miševa.15% PEPELNICA.3% 0.02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0. patke). Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan . BILJNA VAS. GRINJA TIONEX/ 0.35% 0.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful