www.cudesnasuma.

com PRIRUNIK ZA UZGOJ LENIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno vie da se gaji na naem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih vonih vrsta. Nai ekoloki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomino. Po jednom hektaru godinja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, to ne moe da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Reeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u naim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspeno gajenje ove vone vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se uvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi to su lenici vrlo traena sirovina. Godinja prosena svetska proizvodnja lenika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje panija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Veina evropskih zemalja su uvoznici lenika. Proizvodnja lenika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voem. U naoj zemlji e lenik jo dugo biti deficitarno voe. Prof.dr Milovan Kora dr Slobodan Cerovi

O LENIKU PADAVINE

Lenik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljitu, tako i relativne vlage u vazduhu. Vrlo je znaajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. Nedostatak vode se manifestuje viestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje krupnoa nije karakteristina, a i jezgra su loijeg kvaliteta. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno oko 70 mm meseno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda to su meseci: maj i jun. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom zemljitu, kao i na plitkim zemljitima. Smatra se da je za lenik povoljna lokacija sa hidrotermikim koeficijentom od oko 1,25. OSTALI KLIMATSKI INIOCI Lenik je heliofit to znai da su za njega pogodniji osvetljeni poloaji. Osvetljenost se regulie i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lenik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo tetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Tua grad tako e moe tetno da deluje. Lenik kao drvo moe da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome to su zemlje najvei proizvo ai svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lenika istiu se: Turska, panija, Italija, Kalifornija. Zemljita na kojima se lenik gaji dosta su neplodna. To znai da su klimatski inioci vrlo znaajni i od njih zavisi njegovo uspeno gajenje. U poslednje vreme podiu se plantae lenika koje se navodnjavaju, to se do sredine sedamdesetih godina prolog veka nije praktikovalo.Ovo je sluaj u podrujima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljite oskudno u vodi. Neophodno je da se omogue 2-3 zalivanja u toku vegetacije, a to daje visok prinos, posebno nekih sorti lenika koje se gaje u Ukrajini, Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogreno je uvreeno shvatanje da lenik podnosi i uspeva u senci. Reproduktivni organi su po periferiji krune to potvr uje zahteve lenika za osvetljenjem kako bi se oni formirali.

GRUPE SORTI LENIKA Postoji vie naina da se grupiu sorte lenika. U primeni je klasifikacija koja lenik grupie na: pitome, plemenike, kulturne sorte i umske forme. Pitome sorte su postale preteno od vrsti: C. avellana, C. maxima i C. pontica. Nain postanka, tj. Rodonaelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti lenika nije prikladan. Iz praktinih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfoloke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju etiri grupe, i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. Ova grupa sorti ime je dobila po omotau njegovom izgledu i gra i. Omota u ovih sorti je razrezan, dui je od ploda, po izgledu podsea na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno znaajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Celske sorte. Znaajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotaa. On je raseen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omota se povija i plodovi lako ispadaju. Omota u osnovi nema cilindrino zadebljanje koje je karakteristino za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduenog, u pogledu veliine tako e su mogua velika variranja. Lambert-hibridi. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slini lambert-sortama, a po omotau celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotaa. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. Celski hibridi. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa bioloko-fiziolokim karakteristikama celskih sorti. U ovih sorti je omota iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno znaajne sorte. umske forme. Razne forme umskog lenika, koji se ne kultivie, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije re o sortama, jer se o njima ne radi, ve o razniim formama i slino. Zbog ogromnog broja varijanti, susreemo i vrlo veliko arenilo plodova po krupnoi, obliku, izgledu omotaa i drugim svojstvima. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama.

IZBOR SORTI LENIKA Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajui sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi rauna o nizu inilaca. Potrebno je poznavanje bioloke prirode sorti i njihovo ponaanje prema uslovima sredine. Veliki znaaj ima i trite, odnosno namena proizvodnje. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za razliite namene: za stonu upotrebu, za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Napominjemo da je lenik pomoloki nedovoljno obra en; zbog toga se pojavljuju sluajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo, to predstavlja potekou o kojoj bi trebalo voditi rauna.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno ra anje, kvalitet plodova, osloba anje iz omotaa, otpornost prema bolestima, tetoinama, sui i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). I plodovi se vie cene ako su ujednaeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju okolade, kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokoica lako odvaja prilikom prenja. Plodovi za potronju kao stono voe bi trebalo da su to krupniji, atraktivnog izgleda i oblika. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznaajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omotaa (kupule), veliina ploda i otpornost na negativne temperature. Ocena krupnoe plodova prema nameni je nejednaka, to se vidi iz donje tabele.

Poentiranje plodova nejednake krupnoe prema nameni

Prenik ploda (mm) Za konzum

Za industriju
Preko 18 Od 16,5 do 18 Od 15,5 do 16,4 Od 13,1 do 15,4 Sitniji od 13,0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1

Odlian kvalitet oznaava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1).

ZEMLJITE ODNOS LENIKA PREMA ZEMLJITU

Dobri prinosi mogu da se oekuju na zemljitima srednje plodnosti, lakim, peskovitoglinastim, humusno-karbonatnim i umereno vlanim. Na siromanim, kamenitim i suvim zemljitima ne postiu se dobri rezultati, nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. Prema reakciji zemljita (pH vrednosti) lenik je tolerantan, jer dobro uspeva na zemljitu pri vrednosti pH od 5 do 8. Lenik ne podnosi movarna zemljita. U nas su injeni pokuaji sa gajenjem lenika koji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga to zemljite nije odgovaralo fizikim osobinama. U divljem stanju lenik se nalazi na krenom i silikatnom zemljitu.

Zemljite za lenik mora biti takvo da omoguuje ravnomerno razvijenje korenove mree kako lateralno, tako isto i po dubini. A to e omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajue uslove. Prema H. Eganu (1958) zemljite za lenik bi trebalo da sadri: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlae 5-20% gline i 50% peska istie se i znaaj humusa ak 10%, kao i 25% krea, ali se ne pravi razlika po sortama. U Italiji sastav zemljita izgleda: Krupan pesak 35,3 51,2% Sitan pesak 22,7 29,5% Koloidi 14,1 23,4% Glina 7,4 10,5% Kre manje od 1,3% Humus 2,5 3,9% pH 6,92 7,4 Azot (N) 0,12 0,22% Fosfor (P2O5) 38 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJITA Masa korena lenika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mree znaajan uticaj imaju fizike osobine zemljita. Na plodnom zemljitu lenik ima gustu i isprepletanu korenovu mreu koja zauzima veu povrinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine ile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se vie ila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj ila. Zemljite za plantau leske priprema se na celoj povrini i na dubini do 60 cm, to zavisi od njegovih fizikih osobina. Rigolovanje cele povrine moe se izvesti na klasian nain uz primenu tekih traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima. Najbolje su se pokazali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema zemljita ima neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima zemljita, kao i opte poroznosti. U nekim sluajevima zemljite se mora pripremiti kopanjem jamia. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili prikljuene na traktor. Na strmom zemljitu se moraju izgraditi terase.

ODRAVANJE ZEMLJITA Odravanje zemljita bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom sluaju. Svi naini se mogu koristiti, ali se vodi rauna o mehanizovanoj berbi. U tom sluaju je najbolji jalovi ugar. Pre nego se sa berbom pone izvri se ravnanje povrine i valjanje radi lakeg sakupljanja plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo a.

Odravanje zemljita Odravanjem zemljita bi trebalo da se postigne unitavanje korova i odravanje najboljeg reima za vodu i vazduh. Na taj nain bi se postizalo i odravanje dobrih drugih osobina zemljita, a naroito njegove plodnosti. Zemljite u plantai se moe odravati na jedan od poznatih naina. Svakako da bi trebalo da nain odravanja zemljita bude u skladu i sa drugim iniocima (podneblje, plodnost zemljita, konfiguracija i sl.). U borbi protiv korova se sve vie koriste prikladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti strunjacima, a naroito u vezi sa koliinom herbicida kojom planirate da tretirate Vau plantau. Preporuuju se herbicidi za plantae podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida unitava se i znatan broj izdanaka koji suvino iscrpljuju matino stablo. U plantai gde se obavlja mehanizovana berba ne preporuuje se dranje zemljita u stanju ledine, jer bi to otealo sakupljanje plodova. To znai da se zemljite u intenzivnoj proizvodnji odrava u vidu jalovog ugara. U sluaju da je plantaa na siromanom zemljitu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenino ubrenje, tada se me uredni prostor koristi za gajenje stonog graka, grahorice, rai, inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. U jesen se najee seju: graak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa rai. U prolee se masa zaore. U redu se zemljite prska herbicidima radi unitavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za unitavanje izdanaka: Praquat, 2 4 dihlorfenoksisiretna kiselina i dr., gramokson u koliini od 4 kg/ha povrine koju bi trebalo tretirati. Napominjemo jo jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su strunjaci u oblasti zatite bilja, a njih moete nai u Poljoprivrednoj stanici u Vaem mestu. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajue koliine organskih i mineralnih ubriva. Obrada zemljita u jesen doprinosi poboljanju vodnog reima zemljita, ubrzavanje mnogih procesa u zemljitu, unitavanju korova, tetoina, podstie rad korisnih mikroorganizama. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati.

ubrenje mineralna ishrana mladih stabala lenika

Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenou. Sa porastom stabla se poveavaju i norme ubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vre i druge korekcije, kao korekcija pH vrednosti. Ve je reeno da joj najbolje odgovaraju zemljita sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 moe doi do javljanja hloroze. Me u najvanije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren lenika lake usvaja elemente kada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi optem porastu i rodnosti lenika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lie bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mikorize, lie je bilo bledozeleno i sitno. Mikorizu podstie umereno vlano zemljite sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Ishrana lenika azotom u optimalnim koliinama osigurava porast i plodonoenje. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972), lenik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1,91% do 2,32%. Orijentaciono se preporuuje po stablu od 60 do 90 g, a sa poveanjem stabla, norma se poveava do 150 g. (Angiboust, 1974.). Ishrana fosforom je tako e znaajna, ali su potrebne znatno manje koliine. Optimalni sadraj fosfora u listu lenika u uslovima SAD, kree se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporuuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr, 1961.). U krimskoj oblasti Rihter preporuuje 80 g/m2 superfosfatom. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5, a u Zakavkazju 300 g po stablu, i kasnije godinje oko 250 kg/ha - P2O5. Slino je i u SAD. Kalijum je tako e veoma znaajan u ishrani lenika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasinim njegovim simptomima, ak moe doi i do suenja letorasta. ei je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali re i nego azota. Optimalni sadraj kalijumovih jona u listu lenika je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje kalijuma u listu lenika. Preporuuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema. Kao i kod drugih voaka, fosforna i kalijumova ubriva i jedna treina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih ubriva se unosi u prolee.

MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lenik dobro reaguje na unesena ubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadraja odre enog hraniva u zemljitu i pojedinim delovima listu, plodu i slino. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu, i to: Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 kg Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 kg Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 kg Vie od 2,5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se, po istom principu, preporuuju norme K2O po stablu: Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 kg Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 kg Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 kg Vie od 1,0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporuuje unoenje svake tree godine po 500 800 kg/ha kalijumovog ubriva, a u Francuskoj godinje 350 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljitu 150 mg/kg, zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva. Lenik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom, osokom, fekalijama. U Engleskoj lenik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr.). Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva moe umanjiti nedostatkom vlage u zemljitu, to se esto deava, s obzirom da se u takvim krajevima ova voka gaji. Prema Jonsonu (1936), ubrenje lenika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabuastih voaka. Orijentacione norme ubrenja za lenik su: N 80 kg/ha, P2O5 40 kg/ha i K2O 160 kg/ha. andler (1941) navodi mogunost da koren lenika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljita. Sigurno je da od plodnosti zemljita zavisi i uspeh u gajenju lenika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljanja kvaliteta zemljita. Odre ivanje koliine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljitu dodati vri se prema zemljitu, odnosno prema rezultatu analize zemljita. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenino ubrenje i dr. Unoenje mineralnih ubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljite siromano njima ili nije. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljite koje sadri do 7,5 mg na 100 g zemljita K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako

zemljite sadri 7,5 do 15 mg na 100 g vazduno suvog zemljita, onda se dodaje 325 330 kg K2O. U zemljita sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unoenje kalijuma. Pri agromeliorativnom ubrenju za lenik trebalo bi se pridravati onih normi koje su date za orah. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lenika

Navodnjavanje predstavlja znaajnu meru u poboljanju opteg porasta i razvijenosti, a samim tim i poveanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo vie primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lenika. Posebno je vano da se vodom intervenie dok su stabla mlada, odmah po sa enju, da sadnice u poetku ne zakrljaju. im se oseti nedostatak vlage u zemljitu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je znaajan inilac. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. Proseno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. U Italiji se vri navodnjavanje u kritinim mesecima ili, ako je suan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu do 62%. U Francuskoj izvedu 3 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 280 mm. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritini periodi za vodom.

SADNJA PODIZANJE PLANTAA LENIKA

Za podizanje plantaa lenika preduzimaju se sve organizacione tehnike mere kao i kod drugih voaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je re o ovoj kulturi smatramo da je posebno znaajna studija o ekolokim uslovima, naroito o klimi. Trebalo bi usaglasiti inioce klime lokaliteta sa biolokom prirodom sorte. RASPORED SORTI LENIKA U PLANTAI Prema istraivanjima mnogih autora, sorte lenika su autosterilne, ak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuu plantau, ve prema odnosima oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi rauna o nekim praktinim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naroito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte iji plodovi sazrevaju ranije sa sortama iji plodovi sazrevaju sasvim kasno. O drugim se momentima vodi rauna ve pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. RASTOJANJE STABALA U PLANTAI Ve je istaknuto da se sorte lenika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupiu u nekoliko grupa: Krljave (pijemontski, dugi panski) Srednje bujne (barcelona, eugenija) Bujne (negret, kosford) Vrlo bujne (halski din) Osim nasledne osnove, na bujnost utie i bujnost podloge, kao i niz drugih inilaca: plodnost zemljita, padavine, primena agrotehnikih i pomotehnikih mera, zatita i dr. Navedene inioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantai. Pored toga i primena mehanizacije moe da utie na veliinu razmaka stabla lenika u plantai. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lenika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablaicama i sa veim rastojanjem. Razmak sadnje pri podizanju plantae lenika bi trebalo usaglasiti sa vanijim faktorima od kojih to zavisi. To su: zemljite, bujnost sorti, osobine stabla (bun ili stablaica), pa i konfiguracija zemljita. Ustablaice se gaje na manjem rastojanju (proseno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna povrina. Na nagnutim povrinama rastojanje je manje.

TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u nainu sadnje sadnica lenika i drugih voaka. Me utim, postoje neke specifinosti u odnosu na druge voke. Poto lenik vrlo rano poinje da vegetira, on praktino ima kratak period mirovanja, a to znai da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u prolee. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego to su bile u rastilu. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 3 godine ne raste, to znai da i kasnije prorodi od ostalih. Tehniku sadnje moete videti u slikama na sledeoj stranici.

Kopanje jame

Postavljanje stajnjaka

Postavljanje tampona

Postavljanje sadnice

Zatrpavanje sitnom zemljom

Zaliti sa 10 litara vode

Zatrpavanje

ZATITA LENIKA OD BOLESTI I TETOINA

Lenik ne napada veliki broj bolesti i tetoina, pa su za zatitu dovoljna samo 3 4 tretiranja. Zatita lenika Zatita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i tetoina. Najee se izvede po jedno zimsko i 2 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vai.

BOLESTI LENIKA Trule ploda lenika (Sclerotinia coryle Schell.). Oboleli se plodovi lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasuuju se. Teko ispadaju iz omotaa. Promena boje moe doi na bilo kojem delu ploda. Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kre, Kaptan, Ortocide, Ronilan, Benlejt i Fungohrom. Tretiranje se vri prema uputstvu proizvo aa. Pepelnica (Phyllactinia corylea korst.). Pepelnica napada pre svega list, koji menja boju, uti, pa ak i opadne. ee se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko tetnije to moe izazvati defolijaciju. Parazit prezimljuje u opalom liu, dobro je da se pri jaem napadu lie sakuplja i spaljuje. Suzbija se jednim od sledeih fungicida: Kosan, Kumulan, Akricid, Karatan ili Afugan, Bajleton, Saprol i dr.
PREPARATI: SAPROL, BAJLETON, KARATAN, KUMULUS

BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane, moe da napadne pupoljke, omota ploda I sam plod. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanika oteenja ili u procesu rezidbe.
SUZBIJANJE U PROLEE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA.

Od drugih bolesti znaajnija je rupiavost lia (Gloesporium coruli Desm.). Virusna oboljenja u leniku nisu dovoljno prouena.

TETOINE LENIKA Crvljivost Balaninus (Curculio nucum L.) Vrlo esta tetoina lenika. U stvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. enka u plod polae jaje iz koga se izlegne gusenica crv bele boje. Vrlo esto dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i uauri se u zemlji, gde prezimi. U prolee izlazi imago, hrani se liem do polaganja jaja. Ovo je opasna tetoina i zato bi trebalo poeti sa borbom protiv nje im se primeti. Znaajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanje se vri jednim od sledeih preparata: Ultracid, Lebajcid, Zolone, Gusation i dr. Naa preporuka, kao i za sve ostale tetoine je preparat Ripkord.

Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je tetoina koja napada pupoljke, pa izaziva deformacije. Oteenje je vrlo karakteristino sa sitnim listiima kao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je tako direktno ugroena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a enski cvetovi se ne oplo uju. Prezimljuje u pupoljku i u prolee se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasue. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu naputanja pupoljaka gde je prezimila, a to je u prolee. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo aa. Crveni pauk. Javlja se na naliju lista. Pri veem napadu moe dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. Lisne vai. Najee se javlja Myzocallis coryli. Lisne vai nisu naroito tetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Suzbijanjem navedenih tetoina, suzbijaju se i neke druge koje se u plantai javljaju. Zatita lenika se sastoji iz sledeih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo proleno neposredno pre cvetanja, drugo proleno posle cvetanja, tree oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u koliinama koje su naznaene od strane proizvo aa ili nekog strunog lica.
PREPARATI: TIONEX, TIODAN I DR

TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja

PRE CVETANJA

Bolest/tetoina

Preparat/koncetracija
0,3% 0,35% 0,4%

SREDINA APRILA

SREDINA MAJA

SREDINA JUNA

SREDINOM JULA

BAKTERIJE, MONILIJA, BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0,3% MONILIJA, BOTRITIS, SILIT/ PEGAVOST, VOCNA PIPA, + GRINJA TIONEX/ 0,15% PEPELNICA,SURLAS LESKE, KUMULUS/ STIZIBUBA, GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0,2% SURLAS LESKE, BILJNA VAS, AKTARA/ + STENICA, GRINJA TIONEX/ 0,15% SURLAS LESKE, STENICA, KOTNION/ 0,2% GRINJA + GUSATION/ 0,2%

0,2%

0,3% 0,15%

0,02%

Napominjemo da su tete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, mieva. Posebno su velike tete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lenika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti panju da se plodovi sauvaju od ovih tetoina.

Sadnice lenika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 Slobodan