www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

Italija. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. tako i relativne vlage u vazduhu. peskovitom zemljištu. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. nedovoljno se formira jezgro. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun.25. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. odnosno oko 70 mm mesečno. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. Tuča – grad tako e može štetno da deluje. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Osetljivije su sorte na lakom. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. Kalifornija. pre svega. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. . a to daje visok prinos..• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. kao i na plitkim zemljištima. Španija. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. To se vidi. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura.

GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. Rodonačelnik sorta. obliku. . Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. a po omotaču celskim sortama. Šumske forme. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. Lambert-hibridi. koji se ne kultiviše. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Način postanka. Razne forme šumskog lešnika. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. maxima i C. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. Ovde nije reč o sortama. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. odnosno namena proizvodnje. tj. Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača. Plodovi su slični lambert-sortama. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Veliki značaj ima i tržište. već o razniim formama i slično. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. C. Omotač u ovih sorti je razrezan. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. a u drugom drugo. duži je od ploda. Plodovi lako ispadaju iz omotača. pontica. svrstane su u ovu grupu. po izgledu podseća na ''bradu''. što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Zbog ogromnog broja varijanti. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. Celski hibridi. plemenike. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. avellana. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. Celske sorte. kulturne sorte i šumske forme. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. izgledu omotača i drugim svojstvima. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. jer se o njima ne radi. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju.

lakim. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. odvajanje omotača (kupule). kvalitet plodova. nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. osloba anje iz omotača. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. obilno i redovno ra anje.4 Sitniji od 13. . što se vidi iz donje tabele. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati. bujnost. autofertilnost ili interfertilnost. suši i sl.0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5). Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni.1 do 15. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. oblik ploda. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. okrugli ili ovalnog oblika.Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra.. kremova i dr. otpornost prema bolestima. Za industriju čokolade. vrlo dobar (4). Na siromašnim.5 do 18 Od 15. atraktivnog izgleda i oblika. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. randman jezgra. humusno-karbonatnim i umereno vlažnim.4 Od 13. dobar (3). Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. homogamija. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16. štetočinama.5 do 16. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. peskovitoglinastim.

U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove.5% Koloidi 14.92 – 7.1 – 23. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta. tako isto i po dubini.4% Glina 7. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. što zavisi od njegovih fizičkih osobina. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera.9% pH 6. jer se zemljište ne prevrće.2% Sitan pesak 22. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom. vode i vazduha u toku cele godine. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila.5 – 3. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu.3% Humus 2. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta.3 – 51. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase. a rastresa se na celoj željenoj dubini. samo manji deo korena prelazi taj obim. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta.7 – 29. ali se ne pravi razlika po sortama.12 – 0. Prema H.4 Azot (N) 0. . a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom.4 – 10.22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm. kao i opšte poroznosti.Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno. kao i 25% kreča.5% Kreč manje od 1. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune.

plodnost zemljišta. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. gde se javlja veliki broj izdanaka. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. uništavanju korova. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu. U proleće se masa zaore. raži. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu. U jesen se najčešće seju: grašak. jer bi to otežalo sakupljanje plodova. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje. a naročito njegove plodnosti. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. Svi načini se mogu koristiti. konfiguracija i sl. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase.).ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. štetočina. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati.. podstiče rad korisnih mikroorganizama. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. grahorice. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. . Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine.

Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g. pa i njegovom zdravstvenom stanju.32%. čak može doći i do sušenja letorasta. Ishrana fosforom je tako e značajna. a sa povećanjem stabla.).5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7.8 do 7.0%. znatno je manje kalijuma u listu lešnika. Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika. fosfor (P). Kao i kod drugih voćaka.91% do 2. Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6. Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo. tamnozelene boje. a na stablima gde nije bilo mikorize.P2O5. ali re i nego azota. Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972). fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore. u ovom periodu se vrše i druge korekcije. Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr. kreće se od 0. Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika.ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora.). U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom. ali su potrebne znatno manje količine. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5.14% do 0. Slično je i u SAD. lišće je bilo bledozeleno i sitno. a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće. kao korekcija pH vrednosti. kalijum (K).3. kalcijum (Ca). U odnosu na orah i badem. a u Zakavkazju 300 g po stablu. 1961. i kasnije godišnje oko 250 kg/ha . Ukoliko je potrebno. magnezijum (Mg) i bor (B). norma se povećava do 150 g. . (Angiboust. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1.9% do 1.22%. 1974. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema.

ako .9 do 1. po istom principu.5 kg • Od 0. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom.).0% trebalo bi dodati 1. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu. Prema Jonsonu (1936). osokom.2% dodaje se po stablu 0. P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu. što se često dešava. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji. fekalijama. a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg. i to: • Manje od 1.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta. Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza.8% trebalo bi dodati 2. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka.8% do 2.3 do 1. preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. odnosno prema rezultatu analize zemljišta. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. treseta.0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva.5 kg • Od 0.5% dodaje se po stablu 0. plodu i slično. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7.5% trebalo bi dodati 3. Unošenje mineralnih ubriva. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu.5% do 0. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama.6 do 0. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.8% dodaje se po stablu 1.9 kg • Više od 2.8% do 1.5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se. komposta.7 do 3.8 do 2.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha.7 kg • Više od 1.2% do 2. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva.3 kg • Od 2.6 do 4.8 kg • Od 1. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika.

Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili. jer su to kritični periodi za vodom. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. odnosno sa ukupno 210 – 280 mm. ako je sušan period. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. sa po 70 mm.5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta. da sadnice u početku ne zakržljaju. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. odmah po sa enju. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. a samim tim i povećanja prinosa. trebalo bi primeniti navodnjavanje.zemljište sadrži 7. . U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. svakih 30 dana. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije. Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%.

RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. padavine. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora. zaštita i dr. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona. kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. osobine stabla (žbun ili stablašica). eugenija) • Bujne (negret. na bujnost utiče i bujnost podloge. Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. već prema odnosima oplodnje. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima. . čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. Naime. bujnost sorti.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. To su: zemljište. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem. naročito o klimi. pa i konfiguracija zemljišta. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. Na nagnutim površinama rastojanje je manje. sorte lešnika su autosterilne. moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima.

a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Me utim. . Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici. nego u proleće. to znači da i kasnije prorodi od ostalih. postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. on praktično ima kratak period mirovanja. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira.TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. i to rano. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

Kaptan. Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši. . Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan.). KARATAN. BAJLETON. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. pa čak i opadne. Ortocide. koji menja boju. može da napadne pupoljke. prekida im se porast i sasušuju se. Češće se javlja u mediteranskom podneblju.• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina.). BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell. Pepelnica (Phyllactinia corylea korst. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. Bajleton. Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane. Kumulan. Pepelnica napada pre svega list. Plodovi potamne. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača.). Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. Ronilan. Benlejt i Fungohrom. Teško ispadaju iz omotača. Akricid. PREPARATI: SAPROL. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. Parazit prezimljuje u opalom lišću. Saprol i dr. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. omotač ploda I sam plod. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. Karatan ili Afugan. dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. žuti.

) Vrlo česta štetočina lešnika. gde prezimi. Zolone. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. a ženski cvetovi se ne oplo uju. drugo prolećno – posle cvetanja. Rese imaju mnogo manje polena. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. jer prezimljuje u obliku jaja. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. to je pipa crne boje.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. hrani se lišćem do polaganja jaja. Suzbijanjem navedenih štetočina. pa izaziva deformacije. TIODAN I DR . a to je u proleće. U proleće izlazi imago. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. Lebajcid. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. pa je tako direktno ugrožena rodnost. Gusation i dr. kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Crveni pauk. Masovno se javlja u maju mesecu. U stvari. Naša preporuka. Lisne vaši nisu naročito štetne. Napada obe vrste cvetova. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Lisne vaši. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. a stariji se sasuše. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. Javlja se na naličju lista. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. PREPARATI: TIONEX. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja.

35% 0. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika. vrane.2% 0. GRINJA TIONEX/ 0. BILJNA VAS.SURLAS LESKE. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0.4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE. U fazi sazrevanja plodova. patke). KUMULUS/ STIZIBUBA. kao i od glodara.15% PEPELNICA.2% SURLAS LESKE. + GRINJA TIONEX/ 0.02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica. KOTNION/ 0.2% GRINJA + GUSATION/ 0.3% 0. Posebno su velike štete koje nanose veverice. GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0.2% 0. Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan .3% MONILIJA. SILIT/ PEGAVOST.15% SURLAS LESKE.3% 0. trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina. miševa.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0. BOTRITIS. VOCNA PIPA.15% 0. AKTARA/ + STENICA. STENICA. MONILIJA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful