www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. . tako i relativne vlage u vazduhu. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. odnosno oko 70 mm mesečno. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. Tuča – grad tako e može štetno da deluje. Italija. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. To se vidi. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga.• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura.. Osetljivije su sorte na lakom.25. pre svega. peskovitom zemljištu. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. kao i na plitkim zemljištima. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. a to daje visok prinos. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. Kalifornija. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Španija. nedovoljno se formira jezgro.

Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Celske sorte. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. C. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. a po omotaču celskim sortama. Celski hibridi. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Ovde nije reč o sortama. Plodovi su slični lambert-sortama. Rodonačelnik sorta. koji se ne kultiviše. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. avellana. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. plemenike. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača. maxima i C. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. a u drugom drugo. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. pontica. Omotač u ovih sorti je razrezan. i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. kulturne sorte i šumske forme. . Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. Lambert-hibridi.GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. izgledu omotača i drugim svojstvima. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. duži je od ploda. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. već o razniim formama i slično. obliku. po izgledu podseća na ''bradu''. Veliki značaj ima i tržište. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. Zbog ogromnog broja varijanti. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Šumske forme. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. jer se o njima ne radi. Razne forme šumskog lešnika. što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. tj. svrstane su u ovu grupu. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. Način postanka. odnosno namena proizvodnje. Plodovi lako ispadaju iz omotača.

4 Sitniji od 13.4 Od 13. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. kremova i dr.Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. randman jezgra. osloba anje iz omotača. što se vidi iz donje tabele. . dobar (3).1 do 15. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1).5 do 16. Za industriju čokolade. otpornost prema bolestima. atraktivnog izgleda i oblika. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. homogamija. obilno i redovno ra anje. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati. štetočinama. nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. bujnost.5 do 18 Od 15. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost.0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5). Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16. vrlo dobar (4). Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. lakim. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). kvalitet plodova. okrugli ili ovalnog oblika. autofertilnost ili interfertilnost. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. oblik ploda. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. odvajanje omotača (kupule). Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama. humusno-karbonatnim i umereno vlažnim.. peskovitoglinastim. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. suši i sl. Na siromašnim. veličina ploda i otpornost na negativne temperature.

a rastresa se na celoj željenoj dubini.5% Kreč manje od 1. vode i vazduha u toku cele godine. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića. što zavisi od njegovih fizičkih osobina. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera.3% Humus 2. odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Prema H.4 – 10.4% Glina 7. tako isto i po dubini. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori.4 Azot (N) 0. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm.9% pH 6. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune.3 – 51. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila. . a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%).22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm.5% Koloidi 14. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta. samo manji deo korena prelazi taj obim. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. ali se ne pravi razlika po sortama. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija.1 – 23.5 – 3. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta. jer se zemljište ne prevrće. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove. kao i 25% kreča.92 – 7. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35.Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno.2% Sitan pesak 22. kao i opšte poroznosti.12 – 0.7 – 29. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta.

štetočina. gde se javlja veliki broj izdanaka. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. raži. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat..). konfiguracija i sl. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. U jesen se najčešće seju: grašak. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. uništavanju korova. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje. plodnost zemljišta. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati. Svi načini se mogu koristiti. a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. a naročito njegove plodnosti. maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. podstiče rad korisnih mikroorganizama. ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. jer bi to otežalo sakupljanje plodova.ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. U proleće se masa zaore. inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. . U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine. grahorice.

a sa povećanjem stabla. a na stablima gde nije bilo mikorize. 1974. Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6.). norma se povećava do 150 g. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972). kalcijum (Ca).22%. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema. Ukoliko je potrebno. u ovom periodu se vrše i druge korekcije. (Angiboust. Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g.14% do 0. čak može doći i do sušenja letorasta. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika. Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr. fosfor (P).3. Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5. Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. i kasnije godišnje oko 250 kg/ha . U odnosu na orah i badem. magnezijum (Mg) i bor (B).P2O5. kalijum (K). kreće se od 0. Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika. fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore. pa i njegovom zdravstvenom stanju.). Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7. Slično je i u SAD. znatno je manje kalijuma u listu lešnika. U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom.0%.32%. . lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo. a u Zakavkazju 300 g po stablu.5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze.8 do 7. lišće je bilo bledozeleno i sitno. 1961.91% do 2. a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće.9% do 1. kao korekcija pH vrednosti.ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. ali re i nego azota. Kao i kod drugih voćaka. Ishrana fosforom je tako e značajna. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. tamnozelene boje. ali su potrebne znatno manje količine.

0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama.3 kg • Od 2.2% do 2. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka.0% trebalo bi dodati 1. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije.9 kg • Više od 2. osokom. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta.6 do 4. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg.9 do 1. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu.7 do 3. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. ako .8% trebalo bi dodati 2.5% trebalo bi dodati 3.). Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza.5% dodaje se po stablu 0.8 kg • Od 1.5 kg • Od 0. komposta. a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha.8 do 2.8% do 1. Unošenje mineralnih ubriva. plodu i slično.3 do 1. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva.8% do 2. fekalijama. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta.5% do 0. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr. P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. Prema Jonsonu (1936). preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0. po istom principu. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu. odnosno prema rezultatu analize zemljišta.5 kg • Od 0.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva. i to: • Manje od 1. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O.7 kg • Više od 1. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr.6 do 0. što se često dešava. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu.2% dodaje se po stablu 0. treseta.5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se.8% dodaje se po stablu 1.

Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili. sa po 70 mm. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. jer su to kritični periodi za vodom. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije.zemljište sadrži 7. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. ako je sušan period. jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. trebalo bi primeniti navodnjavanje. Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. da sadnice u početku ne zakržljaju. odmah po sa enju. . a samim tim i povećanja prinosa. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. odnosno sa ukupno 210 – 280 mm.5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. svakih 30 dana. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu.

moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. na bujnost utiče i bujnost podloge. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Na nagnutim površinama rastojanje je manje. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. već prema odnosima oplodnje. sorte lešnika su autosterilne. To su: zemljište. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži. . Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. pa i konfiguracija zemljišta. RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. zaštita i dr. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora. padavine. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. eugenija) • Bujne (negret. kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. bujnost sorti. Naime. osobine stabla (žbun ili stablašica). čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. naročito o klimi. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl.

TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen. nego u proleće. i to rano. Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira. postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. on praktično ima kratak period mirovanja. to znači da i kasnije prorodi od ostalih. . Me utim. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

BAJLETON. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. . Kaptan. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane. Saprol i dr. PREPARATI: SAPROL. koji menja boju. omotač ploda I sam plod. Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši. Češće se javlja u mediteranskom podneblju. žuti. Teško ispadaju iz omotača. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Parazit prezimljuje u opalom lišću. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. Karatan ili Afugan. Bajleton. pa čak i opadne. Pepelnica (Phyllactinia corylea korst. Ronilan.).• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina. Kumulan. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. Plodovi potamne. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. prekida im se porast i sasušuju se. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. KARATAN. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan. dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA.). Pepelnica napada pre svega list. Ortocide. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. Benlejt i Fungohrom.). Akricid. može da napadne pupoljke. BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell.

treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. a ženski cvetovi se ne oplo uju. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Javlja se na naličju lista. gde prezimi. hrani se lišćem do polaganja jaja. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. Gusation i dr. Naša preporuka. Grinja (Phztoptus Avellanae). Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. a to je u proleće. Crveni pauk.) Vrlo česta štetočina lešnika. Masovno se javlja u maju mesecu. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Zolone. TIODAN I DR . Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. Lebajcid. pa je tako direktno ugrožena rodnost. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila. a stariji se sasuše. Rese imaju mnogo manje polena. Napada obe vrste cvetova. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. to je pipa crne boje. U stvari. a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. jer prezimljuje u obliku jaja. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Lisne vaši nisu naročito štetne. U proleće izlazi imago. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. Suzbijanjem navedenih štetočina. Lisne vaši. pa izaziva deformacije. PREPARATI: TIONEX. drugo prolećno – posle cvetanja.

VOCNA PIPA. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika. KUMULUS/ STIZIBUBA. U fazi sazrevanja plodova.2% 0. STENICA. Posebno su velike štete koje nanose veverice. + GRINJA TIONEX/ 0.15% 0.SURLAS LESKE.3% 0.35% 0.15% SURLAS LESKE. miševa. BILJNA VAS. MONILIJA. AKTARA/ + STENICA. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0.3% 0.2% SURLAS LESKE. vrane. Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan . GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0. BOTRITIS. SILIT/ PEGAVOST.4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE.15% PEPELNICA.2% GRINJA + GUSATION/ 0. trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0. KOTNION/ 0. patke).02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica. GRINJA TIONEX/ 0.3% MONILIJA. kao i od glodara.2% 0.