www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Osetljivije su sorte na lakom. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost.. nedovoljno se formira jezgro. Italija. . U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. a i jezgra su lošijeg kvaliteta.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Kalifornija. odnosno oko 70 mm mesečno. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga. Španija. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. kao i na plitkim zemljištima. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni.25. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. tako i relativne vlage u vazduhu. Tuča – grad tako e može štetno da deluje. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. a to daje visok prinos. peskovitom zemljištu. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. pre svega. To se vidi. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1.

i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. već o razniim formama i slično. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. kulturne sorte i šumske forme. obliku. pontica. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. plemenike. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. jer se o njima ne radi. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. maxima i C. Rodonačelnik sorta. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. Omotač u ovih sorti je razrezan. Razne forme šumskog lešnika. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. a po omotaču celskim sortama. Lambert-hibridi. Celske sorte. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Šumske forme. . Plodovi lako ispadaju iz omotača. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. avellana. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. odnosno namena proizvodnje. Plodovi su slični lambert-sortama. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). svrstane su u ovu grupu. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. Zbog ogromnog broja varijanti. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Veliki značaj ima i tržište. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. koji se ne kultiviše. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. po izgledu podseća na ''bradu''. duži je od ploda. tj. izgledu omotača i drugim svojstvima. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. C. a u drugom drugo. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. Način postanka. Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača. Celski hibridi.GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Ovde nije reč o sortama.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod.1 do 15. suši i sl. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16. autofertilnost ili interfertilnost. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Na siromašnim. . Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. randman jezgra. vrlo dobar (4). bujnost. nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). okrugli ili ovalnog oblika. lakim. odvajanje omotača (kupule).0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5). Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. homogamija. humusno-karbonatnim i umereno vlažnim. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. peskovitoglinastim. atraktivnog izgleda i oblika.5 do 18 Od 15. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. dobar (3). Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom.4 Sitniji od 13..4 Od 13.5 do 16. Za industriju čokolade. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. otpornost prema bolestima. obilno i redovno ra anje. štetočinama. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. kremova i dr. osloba anje iz omotača. što se vidi iz donje tabele. oblik ploda. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). kvalitet plodova.

U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. jer se zemljište ne prevrće. ali se ne pravi razlika po sortama.3 – 51. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti. Prema H. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%. a rastresa se na celoj željenoj dubini.9% pH 6. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori. .4% Glina 7. a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.7 – 29. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta. tako isto i po dubini.4 – 10. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove. vode i vazduha u toku cele godine.2% Sitan pesak 22.5 – 3. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom. kao i 25% kreča. samo manji deo korena prelazi taj obim. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom.5% Kreč manje od 1. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor.5% Koloidi 14.4 Azot (N) 0. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune. što zavisi od njegovih fizičkih osobina. Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm.3% Humus 2. kao i opšte poroznosti.Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno.22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm.12 – 0. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35.92 – 7.1 – 23. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta.

2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. štetočina. raži. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. U jesen se najčešće seju: grašak. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. konfiguracija i sl. a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. jer bi to otežalo sakupljanje plodova. U proleće se masa zaore. podstiče rad korisnih mikroorganizama. Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh.). Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat. plodnost zemljišta. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. Svi načini se mogu koristiti. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi.. a naročito njegove plodnosti. . Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. grahorice. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. uništavanju korova. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. gde se javlja veliki broj izdanaka.ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu.

Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima. a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće. u ovom periodu se vrše i druge korekcije.0%. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. a u Zakavkazju 300 g po stablu.ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. norma se povećava do 150 g. čak može doći i do sušenja letorasta. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7. ali su potrebne znatno manje količine. (Angiboust. Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. 1961.3. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo. Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g. kalcijum (Ca).9% do 1. kao korekcija pH vrednosti. Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika. U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom.8 do 7. Slično je i u SAD.5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze. Kao i kod drugih voćaka. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5. Ishrana fosforom je tako e značajna.). Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). a na stablima gde nije bilo mikorize. Ukoliko je potrebno. magnezijum (Mg) i bor (B). fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore.32%. pa i njegovom zdravstvenom stanju.91% do 2. tamnozelene boje. i kasnije godišnje oko 250 kg/ha .).P2O5. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. .14% do 0. Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr. Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6. a sa povećanjem stabla. lišće je bilo bledozeleno i sitno. U odnosu na orah i badem. kalijum (K). ali re i nego azota. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema. znatno je manje kalijuma u listu lešnika. kreće se od 0. 1974. fosfor (P).22%. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972).

8% do 1. Prema Jonsonu (1936). Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji.5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se.8 do 2. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije.2% dodaje se po stablu 0. po istom principu. P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg.6 do 4.8 kg • Od 1. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom.3 kg • Od 2. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha. komposta.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O.2% do 2. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta.0% trebalo bi dodati 1.7 do 3.8% trebalo bi dodati 2. odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka.0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. i to: • Manje od 1.8% dodaje se po stablu 1.8% do 2. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha.5% do 0. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu.5 kg • Od 0. ako . fekalijama.5% trebalo bi dodati 3.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva.7 kg • Više od 1.9 kg • Više od 2.9 do 1.). što se često dešava.3 do 1. preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0. Unošenje mineralnih ubriva. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. treseta.5% dodaje se po stablu 0. Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza. plodu i slično. osokom.6 do 0.5 kg • Od 0. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta.

. jer su to kritični periodi za vodom.5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. sa po 70 mm. a samim tim i povećanja prinosa. trebalo bi primeniti navodnjavanje. svakih 30 dana. da sadnice u početku ne zakržljaju. jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. odnosno sa ukupno 210 – 280 mm. ako je sušan period. odmah po sa enju. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm.zemljište sadrži 7. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda.

uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova. već prema odnosima oplodnje. bujnost sorti. naročito o klimi. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. padavine. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži. kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. zaštita i dr. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. osobine stabla (žbun ili stablašica). pa i konfiguracija zemljišta. Naime. RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. Na nagnutim površinama rastojanje je manje. čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. To su: zemljište. eugenija) • Bujne (negret. na bujnost utiče i bujnost podloge. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona. Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. . sorte lešnika su autosterilne. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem.

postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira. nego u proleće.TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. on praktično ima kratak period mirovanja. Me utim. . Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici. a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen. i to rano. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. to znači da i kasnije prorodi od ostalih.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

Pepelnica (Phyllactinia corylea korst.).). koji menja boju. Bajleton. . Akricid. dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača. Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. Plodovi potamne. omotač ploda I sam plod. Kaptan. KARATAN. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. Karatan ili Afugan. Benlejt i Fungohrom. Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši. Pepelnica napada pre svega list. Parazit prezimljuje u opalom lišću. pa čak i opadne.). žuti. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. Kumulan. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. Češće se javlja u mediteranskom podneblju. Ronilan. Saprol i dr. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA. Teško ispadaju iz omotača. može da napadne pupoljke. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Ortocide. prekida im se porast i sasušuju se. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. PREPARATI: SAPROL. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell. BAJLETON.• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane.

Masovno se javlja u maju mesecu. Lisne vaši. Gusation i dr. jer prezimljuje u obliku jaja. treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Naša preporuka. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. to je pipa crne boje. a stariji se sasuše. PREPARATI: TIONEX.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja.) Vrlo česta štetočina lešnika. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. Lisne vaši nisu naročito štetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. a ženski cvetovi se ne oplo uju. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. a to je u proleće. pa je tako direktno ugrožena rodnost. Suzbijanjem navedenih štetočina. Rese imaju mnogo manje polena. hrani se lišćem do polaganja jaja. drugo prolećno – posle cvetanja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. Javlja se na naličju lista. U proleće izlazi imago. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. Napada obe vrste cvetova. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Lebajcid. TIODAN I DR . Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. pa izaziva deformacije. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila. Zolone. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. gde prezimi. Crveni pauk. U stvari. Grinja (Phztoptus Avellanae).

MONILIJA. GRINJA TIONEX/ 0. KOTNION/ 0.02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica.15% 0. VOCNA PIPA. Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan . miševa.SURLAS LESKE. vrane.4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE.3% MONILIJA.2% GRINJA + GUSATION/ 0.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0.2% 0. KUMULUS/ STIZIBUBA. STENICA.2% SURLAS LESKE. trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika. BOTRITIS. + GRINJA TIONEX/ 0. patke).3% 0. U fazi sazrevanja plodova. GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0. kao i od glodara. BILJNA VAS. Posebno su velike štete koje nanose veverice.3% 0.2% 0.15% SURLAS LESKE.35% 0. AKTARA/ + STENICA. SILIT/ PEGAVOST.15% PEPELNICA. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0.