P. 1
Milovan Korac - Prirucnik Za Uzgoj Lesnika

Milovan Korac - Prirucnik Za Uzgoj Lesnika

5.0

|Views: 16,861|Likes:
Published by lesandar33

More info:

Published by: lesandar33 on Jun 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. a to daje visok prinos. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju.. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. . Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. Španija.• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. Osetljivije su sorte na lakom. peskovitom zemljištu. pre svega. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. To se vidi. Tuča – grad tako e može štetno da deluje. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. kao i na plitkim zemljištima. nedovoljno se formira jezgro. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. tako i relativne vlage u vazduhu.25. Kalifornija. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. odnosno oko 70 mm mesečno. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. Italija.

kulturne sorte i šumske forme. već o razniim formama i slično. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. C. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. maxima i C. pontica. Plodovi su slični lambert-sortama. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. koji se ne kultiviše. što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. Zbog ogromnog broja varijanti. Način postanka. Ovde nije reč o sortama. a u drugom drugo. tj. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. Rodonačelnik sorta. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. . Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. avellana. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. plemenike. obliku. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Plodovi lako ispadaju iz omotača. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. a po omotaču celskim sortama. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. Lambert-hibridi. jer se o njima ne radi. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. Omotač u ovih sorti je razrezan. Razne forme šumskog lešnika. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. Šumske forme. po izgledu podseća na ''bradu''. Celske sorte. odnosno namena proizvodnje. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. svrstane su u ovu grupu. Veliki značaj ima i tržište. izgledu omotača i drugim svojstvima. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. duži je od ploda. i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte.GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. Celski hibridi. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju.

Za industriju čokolade. kvalitet plodova. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. bujnost. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne).4 Od 13.0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5). humusno-karbonatnim i umereno vlažnim.Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. . osloba anje iz omotača. vrlo dobar (4). lakim.5 do 18 Od 15. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16.. suši i sl. peskovitoglinastim. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama. nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. što se vidi iz donje tabele. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. oblik ploda. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. kremova i dr. randman jezgra. štetočinama. dobar (3).1 do 15. odvajanje omotača (kupule). tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. otpornost prema bolestima. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. okrugli ili ovalnog oblika. homogamija.4 Sitniji od 13. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati.5 do 16. obilno i redovno ra anje. autofertilnost ili interfertilnost. Na siromašnim. atraktivnog izgleda i oblika. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji.

12 – 0. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti. vode i vazduha u toku cele godine. Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm.7 – 29.9% pH 6. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta. a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta. kao i 25% kreča.22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm.4% Glina 7. odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. što zavisi od njegovih fizičkih osobina.4 Azot (N) 0. . Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%.2% Sitan pesak 22.4 – 10. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta. ali se ne pravi razlika po sortama. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35.5% Koloidi 14. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila.3% Humus 2.5 – 3. kao i opšte poroznosti. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića. a rastresa se na celoj željenoj dubini.Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno.1 – 23. Prema H.5% Kreč manje od 1. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.3 – 51. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu.92 – 7. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune. jer se zemljište ne prevrće. tako isto i po dubini. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. samo manji deo korena prelazi taj obim.

Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu.. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat. štetočina. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. U proleće se masa zaore. maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. . ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. plodnost zemljišta. tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška. raži. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu.ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. konfiguracija i sl. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. uništavanju korova. 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. podstiče rad korisnih mikroorganizama. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. grahorice. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje.). jer bi to otežalo sakupljanje plodova. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. U jesen se najčešće seju: grašak. Svi načini se mogu koristiti. a naročito njegove plodnosti. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. gde se javlja veliki broj izdanaka.

Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g. čak može doći i do sušenja letorasta. Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0. a u Zakavkazju 300 g po stablu. pa i njegovom zdravstvenom stanju. Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika.ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. kao korekcija pH vrednosti. i kasnije godišnje oko 250 kg/ha .14% do 0. kalcijum (Ca). 1961. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima.22%. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija.5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze. 1974.3. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972).). a sa povećanjem stabla. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. fosfor (P). Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6. a na stablima gde nije bilo mikorize. a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće.9% do 1. norma se povećava do 150 g. lišće je bilo bledozeleno i sitno.32%. Slično je i u SAD. tamnozelene boje. U odnosu na orah i badem. ali re i nego azota. (Angiboust. u ovom periodu se vrše i druge korekcije. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr. ali su potrebne znatno manje količine. kalijum (K). znatno je manje kalijuma u listu lešnika.). kreće se od 0. Ukoliko je potrebno. Ishrana fosforom je tako e značajna. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5. Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. magnezijum (Mg) i bor (B). Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7. Kao i kod drugih voćaka. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora. . U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom. lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema. fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore.8 do 7. U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo.P2O5.0%.91% do 2.

ako .8% do 2.3 do 1. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije.2% do 2. fekalijama. a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. plodu i slično. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva. osokom. odnosno prema rezultatu analize zemljišta.). On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji. što se često dešava.5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka.7 do 3. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta.8 do 2. po istom principu.5% dodaje se po stablu 0. Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza. preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0.8% dodaje se po stablu 1. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. treseta. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg.0% trebalo bi dodati 1. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu.3 kg • Od 2.6 do 0.8 kg • Od 1.2% dodaje se po stablu 0.0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva.8% do 1.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O.5% do 0. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu. Prema Jonsonu (1936). Unošenje mineralnih ubriva. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr.5% trebalo bi dodati 3.6 do 4.8% trebalo bi dodati 2. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.9 kg • Više od 2.5 kg • Od 0. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama.5 kg • Od 0. i to: • Manje od 1. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7.9 do 1.7 kg • Više od 1. komposta.

a samim tim i povećanja prinosa. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. ako je sušan period. jer su to kritični periodi za vodom. svakih 30 dana. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije. jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili. trebalo bi primeniti navodnjavanje. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. odmah po sa enju. da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah.zemljište sadrži 7. odnosno sa ukupno 210 – 280 mm. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. sa po 70 mm. .5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta.

Na nagnutim površinama rastojanje je manje. eugenija) • Bujne (negret. Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. naročito o klimi. zaštita i dr. moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. bujnost sorti. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. već prema odnosima oplodnje. na bujnost utiče i bujnost podloge. . čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. To su: zemljište. osobine stabla (žbun ili stablašica). Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. Naime. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. padavine. sorte lešnika su autosterilne. pa i konfiguracija zemljišta. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora.

Me utim. Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici. a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste. to znači da i kasnije prorodi od ostalih.TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. i to rano. . nego u proleće. postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira. on praktično ima kratak period mirovanja.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. Karatan ili Afugan.). Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. Pepelnica napada pre svega list. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. Plodovi potamne. KARATAN. Benlejt i Fungohrom. Saprol i dr. Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena.). PREPARATI: SAPROL.• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Kaptan. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. može da napadne pupoljke. žuti. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. Pepelnica (Phyllactinia corylea korst. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Ronilan. koji menja boju.). Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši. . Bajleton. Parazit prezimljuje u opalom lišću. BAJLETON. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan. prekida im se porast i sasušuju se. Kumulan. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane. pa čak i opadne. Teško ispadaju iz omotača. omotač ploda I sam plod. Češće se javlja u mediteranskom podneblju. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. Akricid. Ortocide.

kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja. a stariji se sasuše. a ženski cvetovi se ne oplo uju. Gusation i dr. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. Masovno se javlja u maju mesecu. a to je u proleće. Rese imaju mnogo manje polena. jer prezimljuje u obliku jaja. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Napada obe vrste cvetova. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Suzbijanjem navedenih štetočina. hrani se lišćem do polaganja jaja. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. Grinja (Phztoptus Avellanae). Crveni pauk. U stvari. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. gde prezimi. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. to je pipa crne boje. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. PREPARATI: TIONEX. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. Javlja se na naličju lista. Lebajcid. treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Lisne vaši.) Vrlo česta štetočina lešnika. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. Lisne vaši nisu naročito štetne. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. drugo prolećno – posle cvetanja. Naša preporuka. pa izaziva deformacije. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. U proleće izlazi imago. pa je tako direktno ugrožena rodnost. a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. Zolone. TIODAN I DR .

kao i od glodara.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0. BILJNA VAS. GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0.2% 0.SURLAS LESKE. VOCNA PIPA.3% 0. + GRINJA TIONEX/ 0. vrane. MONILIJA.35% 0.3% MONILIJA.15% 0.2% SURLAS LESKE.4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE. trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina. U fazi sazrevanja plodova. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0.02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica.2% GRINJA + GUSATION/ 0. Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan . GRINJA TIONEX/ 0. KUMULUS/ STIZIBUBA. patke). STENICA. Posebno su velike štete koje nanose veverice.3% 0.2% 0. miševa. BOTRITIS.15% PEPELNICA. AKTARA/ + STENICA. KOTNION/ 0.15% SURLAS LESKE. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika. SILIT/ PEGAVOST.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->