www.cudesnasuma.

com PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

UVOD

Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće. Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. a i jezgra su lošijeg kvaliteta.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. a to daje visok prinos. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. po tome što su zemlje najveći proizvo ači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. Španija. kao i na plitkim zemljištima.. To se vidi. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. Kalifornija. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru.25. peskovitom zemljištu. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. Tuča – grad tako e može štetno da deluje. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska. Osetljivije su sorte na lakom. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. nedovoljno se formira jezgro. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. Italija. pre svega. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvr uje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. tako i relativne vlage u vazduhu. . Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspore ene po mesecima. odnosno oko 70 mm mesečno.• O LEŠNIKU PADAVINE Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.

Omotač u ovih sorti je razrezan. C. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. po izgledu podseća na ''bradu''.GRUPE SORTI LEŠNIKA Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. maxima i C. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. Plodovi lako ispadaju iz omotača. tj. Značajna karakteristika u ovih sorti je tako e gra a omotača. Ovde nije reč o sortama. i to: Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i gra i. što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa. avellana. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. svrstane su u ovu grupu. Rodonačelnik sorta. Veliki značaj ima i tržište. odnosno namena proizvodnje. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obra en. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. u pogledu veličine tako e su moguća velika variranja. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. kulturne sorte i šumske forme. Zbog ogromnog broja varijanti. već o razniim formama i slično. Razne forme šumskog lešnika. a po omotaču celskim sortama. Celske sorte. Lambert-hibridi. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. Celski hibridi. plemenike. pontica. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. koji se ne kultiviše. Plodovi su slični lambert-sortama. izgledu omotača i drugim svojstvima. duži je od ploda. . Šumske forme. obliku. jer se o njima ne radi. a u drugom drugo. Način postanka. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju.

suši i sl. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. okrugli ili ovalnog oblika. kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. autofertilnost ili interfertilnost. atraktivnog izgleda i oblika. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8.0 1 3 5 4 2 5 4 3 2 1 Odličan kvalitet označava (5).Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. dobar (3). U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. otpornost prema bolestima. obilno i redovno ra anje. homogamija. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). lakim. Za industriju čokolade.4 Sitniji od 13.. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. humusno-karbonatnim i umereno vlažnim. odvajanje omotača (kupule).5 do 18 Od 15.1 do 15. oblik ploda. peskovitoglinastim. randman jezgra. kremova i dr. što se vidi iz donje tabele.4 Od 13. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne).5 do 16. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. • ZEMLJIŠTE ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti. vrlo dobar (4). štetočinama. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. . osloba anje iz omotača. bujnost. kvalitet plodova. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni Prečnik ploda (mm) Za konzum Za industriju Preko 18 Od 16. nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa. Na siromašnim.

Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu. Prema H.92 – 7.3 – 51. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera.22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini izme u 10 i 40 cm. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune. što zavisi od njegovih fizičkih osobina. a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). kao i opšte poroznosti. Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta.4 – 10.3% Humus 2.5% Kreč manje od 1. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35. U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića.2% Sitan pesak 22. tako isto i po dubini. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori.9% pH 6. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. jer se zemljište ne prevrće.4% Glina 7.12 – 0.4 Azot (N) 0.5% Koloidi 14.1 – 23. . odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. a rastresa se na celoj željenoj dubini. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajuće uslove. sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila. ali se ne pravi razlika po sortama. kao i 25% kreča.7 – 29. samo manji deo korena prelazi taj obim. vode i vazduha u toku cele godine. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti.5 – 3.Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm.

Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja. uništavanju korova. raži. ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje. podstiče rad korisnih mikroorganizama.ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih ubriva. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje. štetočina. . a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu. a naročito njegove plodnosti. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta. 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povre ivati. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara. gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. Svi načini se mogu koristiti.. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. U proleće se masa zaore.). inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat. Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. jer bi to otežalo sakupljanje plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. konfiguracija i sl. Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu. grahorice. U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvo ač. a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. plodnost zemljišta. U jesen se najčešće seju: grašak. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine. gde se javlja veliki broj izdanaka. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima. tada se me uredni prostor koristi za gajenje stočnog graška.

(Angiboust. magnezijum (Mg) i bor (B). a preostali deo azotnih ubriva se unosi u proleće. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7.91% do 2. ali re i nego azota. a na stablima gde nije bilo mikorize. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika.32%. Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0. Me u najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N). Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. a u Zakavkazju 300 g po stablu. lišće je bilo bledozeleno i sitno.14% do 0. znatno je manje kalijuma u listu lešnika. i kasnije godišnje oko 250 kg/ha . Kao i kod drugih voćaka.ubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Kalijum je tako e veoma značajan u ishrani lešnika. pa i njegovom zdravstvenom stanju. a sa povećanjem stabla.5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze. kao korekcija pH vrednosti. kreće se od 0. fosfor (P). Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom.P2O5. Slično je i u SAD. Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972).9% do 1. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD. kalijum (K). Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6. 1974. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora. kalcijum (Ca).0%.8 do 7. Preporučuju se norme ubrenja kalijumom kao i kod badema. fosforna i kalijumova ubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore.). 1961. čak može doći i do sušenja letorasta. Ukoliko je potrebno. . U jednom je ogledu utvr eno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo. Sa porastom stabla se povećavaju i norme ubriva. Za mlada stabla se preporučuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr. lešnik je srednje obezbe en azotom kada se u avgustu u listu na e azota od 1.).22%. norma se povećava do 150 g. U odnosu na orah i badem. Ishrana fosforom je tako e značajna. Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g. u ovom periodu se vrše i druge korekcije. ali su potrebne znatno manje količine. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5.3. tamnozelene boje.

2% do 2.).5% dodaje se po stablu 0.6 do 4.9 kg • Više od 2. ubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka.5% do 0. fekalijama. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja odre enog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu.6 do 0.2% dodaje se po stablu 0.5 kg • Od 0.8% do 1.8% trebalo bi dodati 2. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu.3 do 1.0% trebalo bi dodati 1.8 kg • Od 1. osokom.8 do 2.5% trebalo bi dodati 3. treseta.3 kg • Od 2. po istom principu. Odre ivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu.0% ne bi trebalo dodavati U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog ubriva. Lešnik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji. odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim ubrenjem u zemljište koje sadrži do 7. gajenjem biljaka za zelenišno ubrenje i dr. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg.5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O. Agromeliorativno ubrenje Agromeliorativno ubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0. U Engleskoj lešnik ubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. što se često dešava. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta.MINERALNA ISHRANA ( UBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena ubriva. Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom odre uje se prema koncetraciji jona u listu.5 kg • Od 0. Orijentacione norme ubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha.8% do 2. zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva.9 do 1. Prema Jonsonu (1936).7 do 3. plodu i slično. i to: • Manje od 1. komposta.7 kg • Više od 1.8% dodaje se po stablu 1. Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza. Organske materije se nadokna uju dodavanjem stajnjaka. P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha. Unošenje mineralnih ubriva. ako .5% nije potrebno da se ubri Za kalijum se.

Pri agromeliorativnom ubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah. onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. sa po 70 mm. NAVODNJAVANJE Navodnjavanje lešnika • Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti. . odnosno sa ukupno 210 – 280 mm.5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta.zemljište sadrži 7. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. trebalo bi primeniti navodnjavanje. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta. a samim tim i povećanja prinosa. kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira. jer su to kritični periodi za vodom. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. ako je sušan period. svakih 30 dana. U Kaliforniji je navodnjavanje redovna mera od maja do kraja avgusta. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu. jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. da sadnice u početku ne zakržljaju. odmah po sa enju.

. kosford) • Vrlo bujne (halski džin) Osim nasledne osnove. osobine stabla (žbun ili stablašica). kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta. naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. naročito o klimi. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl. zaštita i dr. moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izme u sebe.• SADNJA PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka. Na nagnutim površinama rastojanje je manje. Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski. primena agrotehničkih i pomotehničkih mera. To su: zemljište. već prema odnosima oplodnje. bujnost sorti. padavine. Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odre uje hranljivi prostor za stabla u plantaži. RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu. Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem. dugi španski) • Srednje bujne (barcelona. na bujnost utiče i bujnost podloge. pa i konfiguracija zemljišta. Naime. RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. eugenija) • Bujne (negret. sorte lešnika su autosterilne. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte. jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova.

a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen. i to rano. Me utim. Preduboko zasa ena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira. . on praktično ima kratak period mirovanja. postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke.TEHNIKA SA ENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. nego u proleće. to znači da i kasnije prorodi od ostalih. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka Postavljanje tampona Postavljanje sadnice Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode Zatrpavanje .

BAJLETON. pa čak i opadne. KARATAN. Pepelnica napada pre svega list. Ortocide. Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč. Teško ispadaju iz omotača. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. PREPARATI: SAPROL. oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu.). Kumulan. BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell. može da napadne pupoljke. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda. Bajleton. Češće se javlja u mediteranskom podneblju.• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina. Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvo ača. žuti. Karatan ili Afugan. Saprol i dr. Akricid. Oboleli se plodovi lako raspoznaju. omotač ploda I sam plod. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. Kaptan. KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA) Napada mlade letoraste I stvara rak rane. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA. Parazit prezimljuje u opalom lišću.). Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši. koji menja boju. pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm. . Benlejt i Fungohrom.). Plodovi potamne. Ronilan. Pepelnica (Phyllactinia corylea korst. prekida im se porast i sasušuju se. dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje.

hrani se lišćem do polaganja jaja. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Preparate koristiti prema uputstvu proizvo ača. Lebajcid. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja. PREPARATI: TIONEX. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji. drugo prolećno – posle cvetanja. to je pipa crne boje.) Vrlo česta štetočina lešnika. Lisne vaši nisu naročito štetne. Zolone.ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L. U proleće izlazi imago. kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord. U stvari. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Suzbijanjem navedenih štetočina. jer prezimljuje u obliku jaja. Naša preporuka. pa izaziva deformacije. Crveni pauk. gde prezimi. zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Javlja se na naličju lista. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. TIODAN I DR . treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Grinja (Phztoptus Avellanae). Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid. a stariji se sasuše. a ženski cvetovi se ne oplo uju. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Napada obe vrste cvetova. Rese imaju mnogo manje polena. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke. a to je u proleće. pa je tako direktno ugrožena rodnost. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvo ača ili nekog stručnog lica. Ovo je štetočina koja napada pupoljke. Masovno se javlja u maju mesecu. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila. Lisne vaši. a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Gusation i dr.

2% 0. GRINJA + CIMOGAL/ ILI KOTNION/ 0.3% 0. patke). KUMULUS/ STIZIBUBA. U fazi sazrevanja plodova. MONILIJA.3% 0.3% MONILIJA.SURLAS LESKE. BILJNA VAS. KOTNION/ 0. trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina. U jednom gnezdu veverice je prona eno 129 kg lešnika. AKTARA/ + STENICA. vrane. kao i od glodara. BOTRITIS. VOCNA PIPA. + GRINJA TIONEX/ 0.35% 0.15% PEPELNICA.02% Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica. GRINJA TIONEX/ 0.2% 0.15% SURLAS LESKE. BOTRITIS KUPROKSAT/ ILI KUPROZIN/ ILI KUPRABLAU ILI FUNGURAN/ 0.2% SURLAS LESKE. STENICA. Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan .4% SREDINA APRILA SREDINA MAJA SREDINA JUNA SREDINOM JULA BAKTERIJE. miševa.2% GRINJA + GUSATION/ 0. SILIT/ PEGAVOST. Posebno su velike štete koje nanose veverice.15% 0.TRETIRANJA ZASADA LESKE Vreme tretiranja PRE CVETANJA Bolest/štetočina Preparat/koncetracija 0.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful