PERIODNI SISTEM ELEMENATA

Hemijska svojstva svakog elementa zavise od elektronske konfiguracije njegovih atoma. Periodinost ili ponavljanje prirode, Periodi osobina elemenata rezultira iz naina na na koji elektroni popunjavaju s, p, d i f orbitale.

Nain rasporeivanja i upisivanja Na elemenata koji pokazuje ovu periodinost poznat je kao periodi Periodni sistem elementa. elementa. Od 1871. godine objavljeno je vie od vi 700 verzija periodnog sistema koji pokazuju veliku koliinu koli informacija o svakom elementu.

Svaki horizontalni niz u tablici periodnog sistema elemenata naziva se perioda. perioda. Periode su numerisane od jedan do sedam, to odgovara sedam energetskih nivoa atoma koji mogu sadravati sadr elektrone. Svaka kolona periodnog sistema naziva se grupa ili hemijska porodica. porodica.

Dmitri Mendeljejev je zapazio da razliiti razli lanovi jedne grupe pokazuju slino sli hemijsko ponaanje. pona

(1834-1907)

1869 Prve skice Mendeljejeve Tablice

Mendeljejeva Tablica periodnog sistema objavljena 1872. g. Elementi poredani prema porastu atomskih masa.

Mendeljejev je predvidio osobine neotkrivenih elemenata

Hemijske reakcije izmeu atoma ukljuuju uklju interakcije izmeu elektrona u vanjskim energetskim nivoima. Broj elektrona u ovom vanjskom elektronskom nivou odreuje hemijske karakteristike tog elementa. Ovi vanjski elektroni se nazivaju valentni elektroni. Svaki lan jedne hemijske porodice ima isti broj valentnih elektrona.

Elektronske konfiguracije i Periodni sistem elemenata

s, p, d, i f orbitale (sharp, principal, diffuse, fundamental)

d orbitale p orbitale

s orbitale

f orbitale

Danas postoji nekoliko razliitih sistema za razli numerisanje grupa ili kolona periodnog sistema. Jedan sistem koji je predloila predlo International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC) numerie svaku (IUPAC) numeri kolonu od lijeva na desno koristei se koriste brojevima od 1 do 18. Najei sistem ipak koristi rimske brojeve Naj od I do VIII i slova A i B.

http://www.webelements.com

A grupe sadre reprezentativne ili sadr elemente glavnih grupa. . Brojevi od I do VIII na vrhu kolone oznaavaju broj valentnih elektrona za ozna svaki lan grupe.

Elementi B grupa nalaze se u tri reda od po deset elemenata u sredini tablice i nazivaju se prelazni elementi ili prelazni metali. . Oni esto pokazuju slina hemijska svojstva sli ne samo unutar grupa, ve takoe du ve du perioda.

Prelazni elementi ili prelazni metali

Ova slinost u hemijskom ponaanju rezultira iz sli pona injenice da se, du prelaznih elemenata, du elektroni popunjavaju u nivo najblii do vanjskog najbli radije nego u sam vanjski energetski nivo. (3d orbitale se popunjavaju kod prelaznih (3d elemenata u etvrtoj periodi, 4d orbitale u 4d prelaznim elementima periode 5, itd.)

4 5

Vanjski nivo svakog prelaznog elementa sadri samo jedan ili dva sadr elektrona. Npr. eljezo (Fe), kobalt (Co) i nikl (Ni), nalaze se u etvrtom nizu periodnog sistema, svi imaju 4 dva elektrona na istom vanjskom energetskom nivou (etvrtom). ( 5 Mada oni sadre razliit ukupan broj sadr razli elektrona, vrlo su slini po sli 6 hemijskom ponaanju, a esto su pona 7 upravo zbog toga grupisani zajedno.

Isti broj elektrona u vanjskom energetskom nivou kod prelaznih elemenata maskira razliku u broju elektrona u slijedeem niem nivou. slijede ni To je dvostruko tano za tzv. unutranje ta prelazne metale u zadnja dva niza od po 14 elemenata na dnu tablice periodnog sistema.

Unutranji prelazni metali

Svaki od ovih nizova (koji se jo nazivaju jo serije lantanida i aktinida) nazvan je ) prema elementu koji slijedi u glavnom dijelu periodnog sistema,

Razlike u elektronskom rasporedu unutranjih prelaznih elemenata sakrivene su ispod elektronske konfiguracije dvije identine vanjske identi ljuske. Elektroni u ovim elementima popunjavaju f orbitale- 4f u seriji lantanida i 5f u seriji aktinida. . orbitaleKao rezultat toga, ovi elementi imaju vrlo sline sli osobine.

Neke grupe u PSE imaju posebne nazive: Elementi IA grupe - alkalni metali Elementi IIA grupe - zemnoalkalni metali Elementi VII A grupe - halogeni Elementi VIIIA grupe - plemeniti gasovi

Grupa VIII A -Plemeniti gasovi

Grupa VIIIA -Plemeniti gasovi

Svi elementi VIII A grupe su nemetali monoatomarni gasovi. Izrazito su nereaktivni jer imaju kompletno popunjene s i p orbitale.

Grupa VIIIA -Plemeniti gasovi

Xe gradi: XeF2 XeF4 XeF6 XeO3 XeO4 Kr gradi samo jedan stabilan spoj : KrF2 Nestabilni HArF sintetiziran 2000.g.

Grupa VIIA: Halogeni

10

Grupa VIIA: Halogeni

Tipini su nemetali. Tipi Ime dolazi od grkog jezika: gr halos i gennao - grade soli. soli Direktno reaguju sa metalima i grade metalne halide (halogenide).
Cl2 Br2 I2

Grupa VIIA: Halogeni

Svi halogeni se sastoje iz diatomarnih molekula, X2. Imaju veliki afinitet prema elektronima i zato lako oksidiraju ostale elemente. Primaju elektrone i stvaraju anione: X2 + 2e- 2X-

Grupa VIIA: Halogeni

Fluor je jedna od najreaktivnijih poznatih supstanci :

2F2(g) + 2H2O(l) 4HF(aq) + O2(g)

H = -758.7 kJ

11

Grupa VIIA: Halogeni

Hlor je industrijski najvaniji halogen. najva Dobiva se elektrolizom NaCl:

2NaCl(aq) + 2H2O(l) 2NaOH(aq) + H2(g) + Cl2(g)

Reakcijom izmeu hlora i vode nastaje hipohloritna kiselina (HOCl) koja slui kao slu dezinficijens u bazenima za plivanje:

Cl2(g) + H2O(l) HCl(aq) + HOCl(aq)

Grupa VIA:

Oksigen, sumpor i selen su nemetali. Telur je metaloid. . Radioaktivni polonijum je metal.

Oksigen

Dvije alotropske modifikacije: O2 O3, ozon Ozon se moe dobiti iz mo oksigena: 3O2(g) 2O3(g) H = +284.6 kJ Tri aniona: O2, oksid O22, peroksid O21, superoksid Prima elektrone od drugih elemenata - oksidira ih.

12

Sumpor
Slabiji oksidirajui agens od oksigena. oksidiraju Najstabilnija alotropska modifikacija sumpora je prstenasta molekula S8.

Alkalni metali

Alkalni metali

U prirodi su naeni samo kao spojevi. naeni spojevi. Imaju niske gustoe i take topljenja. gusto ta Ime su dobili prema arapskoj rijei za rije prah. prah.

13

Alkalni metali
Svi alkalni metali su mekani.

Natrijum je alkalni metal koji je tako reaktivan da se mora zatititi od uticaja zraka i vlage uvajui ga u nevodenoj tenosti.

Alkalni metali
U hemijskim reakcijama gube svoj jedini s elektron: M M+ + e Reaktivnost se poveava du grupe odozgo prema dole. Reaguju sa vodom dajui MOH i gasoviti hidrogen : 2M(s) + 2H2O(l) 2MOH(aq) + H2(g)

Alkalni metali

Njihove reakcije sa vodom su egzotermne i izuzetno burne. burne

14

Alkalni metali
Alkalni metali proizvode razliite okside kada reaguju sa O2: 4Li(s) + O2(g) 2Li2O(s) (oksid) 2Na(s) + O2(g) Na2O2(s) (peroksid) K(s) + O2(g) KO2(s) (superoksid)

Alkalni metali
Alkalni metali emituju karakteristine bljetave boje kada se stave u visokotemperaturni plamen. Njihovi s elektroni se ekscitiraju plamenom I emituju energiju kada se vraaju u osnovno stanje.

Zemnoalkalni metali

15

Zemnoalkalni metali

Imaju vee gustoe i take topljenja od ve gusto ta alkalnih metala.

Zemnoalkalni metali
U hemijskim reakcijama gube svoja dva s elektrona: M M2+ + 2e-. Mg(s) + Cl2(g) MgCl2(s) 2Mg(s) + O2(g) 2MgO(s)

Zemnoalkalni metali
Be ne reaguje sa vodom, Mg reaguje samo sa vodenom parom, dok ostali reaguju lako sa vodom. Ca(s) + 2H2O(l) Ca(OH)2(aq) + H2(g) Reaktivnost se poveava idui niz grupu prema dole.

16

Razliite fizike i hemijske osobine Razli fizi elemenata omoguavaju nam da omogu klasificiramo elemente u periodnom sistemu kao: kao:
metali nemetali metaloidi

Metali

Metali su openito: op sjajni velike gustoe gusto kovni (tj. mogu se kovati ekiem eki ili izvlaiti u listie) izvla listi rastegljivi (mogu se izvlaiti u izvla ice) imaju visoke take topljenja ta odlini provodnici elektriciteta i odli toplote svi osim ive, Hg, na sobnoj ive, Hg, teperaturi su vrsti

17

Metali
Veina metalnih oksida su bazni: Ve
metalni oksid + voda metalni hidroksid

Na2O(s) + H2O(l) 2NaOH(aq) O(s O(l 2NaOH(aq) Kada metali reaguju sa nemetalima, nemetali primaju elektrone. Produkti reakcije su ionski spojevi tipa soli:
metal + nemetal so

2Al(s) + 3Br2(l) 2AlBr3(s) 2Al(s

Nemetali

Nemetali
imaju nisku gustou gusto krti su lomljivi kada su u vrstom stanju slabi su provodnici toplote osim grafitnog oblika karbona, slabi su provodnici elektriciteta veina imaju niske take topljenja ve ta mnogi su gasovi kod sobne temperature svi elementi VIIIA grupe su gasovi; drugi gasoviti nemetali su hidrogen, oksigen, fluor i hlor.

18

Nemetali
Supstance koje sadre samo sadr nemetale postoje kao molekularni spojevi. Veina nemetalnih Ve oksida su kiseli: kiseli:
nemetalni oksid + voda kiselina voda

P4O10(s) + H2O(l) 4H3PO4(aq) O(l aq)

Metaloidi ili polumetali ili semimetali

Metaloidi ili polumetali ili semimetali

Nalaze se uz zupastu liniju zup koja razdvaja metale od nemetala. nemetala. Pokazuju osobine i metala i nemetala (Npr. arsen, As, je lomljiv sivi element, ali kad se presijee ima blistav metalni presije sjaj; u reakciji sa oksigenom ponaa se kao metal, a sa pona hlorom kao nemetal )

19

Metaloidi ili polumetali ili semimetali

Najvanija fizika osobina metaloida je Najva fizi njihova sposobnost da provode elektricitet. Poto to oni ne rade tako Po dobro kao metali, poznati su pod nazivom poluprovodnici. .

Ovo ponaanje, posebno pona kod silicija i germanija, germanija, dovelo je do razvoja integralnih kola na silikonskim ipovima, to je omoguilo nastanak takvih omogu elektronskih ureaja kakvi su personalni kompjuteri. Si ima metalni sjaj, ali je sjaj, lomljiv i prilino slab prili provodnik elektriciteta.

Hidrogen
Hidrogen, na vrhu IA grupe, je jedinstven , element Ne odgovara ni jednoj od podjela na metale i nemetale. Pokazuje nemetalne osobine pod normalnim uslovima, mada konfiguracija njegovog valentnog elektrona je ista kao kod metala IA grupe. Meutim, naeno je da hidrogen pokazuje Meutim, naeno metalne osobine sline alkalnim metalima pod sli izuzetno visokim pritiscima.

20

Hidrogen
Najee se javlja kao bezbojni diatomarni gas, H2. Moe ili da primi drugi elektron stvarajui hidridni ion, H-, ili gubi svoj elektron pri emu nastaje H+: 2Na(s) + H2(g) 2NaH(s) 2H2(g) + O2(g) 2H2O(g) H+ je proton.

PERIODNI ZAKON ili ZAKON PERIODINOSTI PERIODI

Nekoliko fizikih i hemijskih osobina atoma mijenjaju se periodino prema njihovim atomskim brojevima.

1. Veliina atoma Veli 2. Energija ionizacije 3. Elektronski afinitet

Veliina atoma Veli

Nemogue je izmjeriti stvarnu veliinu Nemogu veli atoma poto ne moemo tano locirati po mo ta poloaj elektrona oko nukleusa. polo Atomski radijus je odreen uzimanjem polovine rastojanja izmeu nukleusa susjednih atoma u nekom spoju.

21

Radijus atoma r = d
r ~ 0.1 0.3 nm

Veliina atoma Veli

Poveava se S DESNA NA LIJEVO i Pove ODOZGO PREMA DOLE
1 2 3 4 5 6 7

Sa samo nekoliko izuzetaka, atomski radijus se smanjuje kako se kreemo du kre du periode (npr. od Li prema F).

Atomski radijusi nekih elemenata u pikometrima, pm

22

Ako se kreemo niz grupu, atomski radijus se poveava sa poveanjem atomskog broja. Metalni elementi s lijeve strane periodnog sistema imaju veliki atomski radijus, a nemetali u gornjem desnom uglu tablice imaju mali radijus.

Veliina atoma Veli

Veliina atoma Veli

23

Energija ionizacije
Energija ionizacije nekog elementa je koliina energije koja se mora dodati koli gasovitom atomu da ukloni vanjski elektron (odnosno onaj koji je najslabije vezan). Ionizaciona energija raste du periode sa du smanjenjem radijusa.

Energija ionizacije
Poveava se ODOZDO PREMA GORE i S Pove LIJEVA NA DESNO
1 2 3 4 5 6 7

Du bilo koje grupe, atomski radijus se Du poveava. Tako privlaenje nukleusa pove privla postaje slabije i ionizaciona energija se smanjuje ako se ide u grupi prema dolje. Metali openito imaju nie energije op ni ionizacije nego nemetali, tako da je lake lak da se uklone valentni elektroni iz metala nego iz nemetala.

24

Energija ionizacije
Plemeniti gasovi sa njihovom vrlo stabilnom konfiguracijom elektrona, imaju vrlo visoke energije ionizacije.

Energija ionizacije

Energija ionizacije

25

Elektronski afinitet
Elektronski afinitet je suprotan energiji ionizacije. Elektronski afinitet nekog elementa je koliina energije koja se oslobaa kada se koli elektron dovede u neutralni gasoviti atom tog elementa.

Cl(g) + e- Cl-(g)
Primljeni elektron u Cl smjeta se u 3p smje orbitalu stvarajui stabilnu 3p6 elektronsku stvaraju konfiguraciju.

Elektronski afinitet
Elektronski afinitet moe biti egzoterman mo (kao na primjeru Cl) ili endoterman:

Ar(g) + e- Ar-(g)

Treba pogledati elektronsku konfiguraciju da bi se odredilo da li je elektronski afinitet pozitivan ili negativan. Primljeni elektron u Ar treba da se smjesti u 4s orbitalu koja je energetski znatno via orbitalu vi od 3p orbitale. orbitale

Elektronski afinitet

26

Elektronski afinitet
Elektronski afinitet se poveava sa pove lijeva na desno u periodnom sistemu kada se smanjuje veliina atoma, a veli smanjuje se od vrha prema dnu unutar grupe kako se poveava pove veliina atoma. veli Metali imaju nizak afinitet, a nemetali imaju visok elektronski afinitet.

Elektronski afinitet
r a s t e
Poveava seraste

Veliina iona Veli

Veliina Veli iona u odnosu na poloaj polo elemenata u PSE.

27

Veliina iona Veli

Veliina iona Veli zavisi od: Nuklearog naboja. Broja elektrona. Orbitala u kojima se nalaze elektroni.

Veliina iona Veli

Veliina iona Veli poveava se du pove du grupe idui prema idu dole, sa poveanjem pove vrijednosti za n.

Kationi (+)
gube vanjski e- i odbijanja su smanjena smanjena manji su od odgovarajuih odgovaraju atoma

Anioni () Anioni
primaju e- i odbijanja su poveana pove vei su od ve odgovarajuih odgovaraju atoma

28

Taka topljenja/Taka kljuanja Ta topljenja/Ta klju

Najvea je u sredini periode Najve
1 2 3 4 5 6 7

ELEMENTI NEOPHODNI ZA IVOT

ivi organizmi kao i sva ostala materija na Zemlji sastavljena je od atoma prirodnih elemenata. Ali nisu svi od 92 takva takva elementa naeni u ivim organizmima. Do danas je poznato svega 25 elemenata da su neohodni za ivot: ivot:

Procentna zastupljenost ATOMA u ljudskom tijelu

29

Raspodjela elementa u Zemljinoj kori i ljudskom tijelu (MASENI %):

30

Hidrogen (63%, prema (63%, broju ATOMA), oksigen ATOMA), (65%, prema MASI), MASI), karbon i nitrogen su najzastupljeniji elementi u ivim organizmima. Oni ine do 99.3% svih atoma u naem tijelu, dok preostalih 21 element dolaze u iznosu od svega 0.7%.

MASENI %

Preostali 21 element moe se mo podijeliti u dvije grupe: grupe: makrominerali ( K, Mg, Na, Mg, Na, Ca, P, S, i Cl) Ca, Cl) elementi u tragovima

31

Elementi u tragovima

Elementi u tragovima

32