Zapaljenje eluda ne sluzoko e

ta je zapaljenje eluda ne sluznice? Zapaljenje eluda ne sluzoko e (sluznice) je gastritis. Kada se ka e gastritis, obi no se misli na zapaljenje sluzoko e eluca izazvane povi enom eluda nom kiselinom. Povezuje se sa goru icom, nadimanjem, bolovima pri uno enju ili du em neuno enju hrane. Zaista, povi ena eluda na kiselina jeste naj e i uzrok gastritisa. eluda nu kiselinu pove avaju razni faktori. Na prvom mestu - to je stres; zatim iritiraju i lekovi (npr. aspirin, kafetin, brufen) ,iritiraju a hrana (alkohol, mnogo kafe, gazirani sokovi, pr ena hrana) i infekcija eluda ne sluzoko e bakterijom Helicobacter pillory i nekim drugim bakterijama (npr. E.coli, Campilobacter). Povi ena eluda na kiselina o te uje sluzoko u eluca i mo e napraviti ir (ulkus, grizlicu). Gastritis mo e postojati i bez povi ene eluda ne kiseline. Takav gastritis je atrofi an i iz njega se mo e razviti maligno oboljenje. On dovodi do megaloblastne anemije jer onemogu ava usvajanje vitamina B12 iz creva. Vitamin B12 nadokna uje se injekcijama. To popravlja anemiju, ali ostaje uzrok - atrofi ni gastritis, koga treba redovno kontrolisati zbog rizika od nastanka raka eluca. Kod atrofi nog gastritisa, usled zapaljenja propadaju elije eluca koje prave kiselinu, zato nema smetnji kao to je goru ica. Postoje nadimanje, mu nina, ali u odnosu na gastritis koji prati povi ena eluda na kiselina, ovde ima manje simptoma. Mesta na kojima su propale elije eluca popunjavaju se nekim drugim elijama (crevnim), kojima prirodno tu nije mesto. One se mogu lak e pretvoriti u maligne. Zato se jednom dijagnostikovan atrofi ni gastritis mora ozbiljno shvatiti i redovno kontrolisati. Nedostatak simptoma ne sme biti razlog da se ne ide na kontrole. Va no je re i da zapaljenje eluda ne sluznice mo e biti akutno (naglo nastalo) i hroni no (sa povi enom eluda nom kiselinom, ili bez nje - atrofi ni gastritis). Akutni gastritisi imaju jasno izra ene sve simptome i znake: mu nina, povra anje, bolovi pri uzimanju li du em neuzimanju hrane, nepodno enje razne hrane. Oni nastaju naglo, naj e e posle uzimanja lekova protiv bolova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi - aspirin, kafetin, brufen), neke hrane (mnogo alkohola, kafe, gaziranih sokova) ili te kog stresa. U te kom stresu mo e nastati vi e ireva (ulkusa) odjednom, rasutih po celoj sluzoko i eluca. Bolovi mogu da li e na bol zbog ulaska eluda ne kiseline u jednjak (GERB- gastroezofagealna refluksna bolest) ili na bol pri sr anom udaru (infarktu srca). Isto tako, ovek koji upravo do ivljava sr ani udar, mo e pogre no protuma iti svoje bolove i pomisliti da ima napad gastritisa, bilo akutnog, bilo hroni nog koji je u pogor anju. Iste bolove koje daje akutni gastritis (i nekada sr ani udar i GERB), daje hroni ni gastritis u pogor anju. Samo to je hroni ni gastritis, sa svojim pogor anjima, stanje koje je poznato pacijentu, i pacijent ve zna koji faktori ga pogor ajavu a koji smiruju. Hroni ni gastritis sa hroni no povi enom eluda nom kiselinom, nagriza sluzoko u eluca i vremenom mo e napraviti ir. Taj ir se dalje mo e komplikovati. Hroni ni gastritis, sa povi enom eluda nom kiselinom ili bez nje (atrofi ni gastritis), opasan je jer na terenu bilo kog vi egodi njeg hroni nog zapaljenja, pa i zapaljenja eluda ne sluzoko e, mo e nastati rak. Zato su redovne kontrole obavezne. Simptomi

Simptomi gastritisa su: - nadimanje - bolovi u gornjem delu stomaka, u toku jela ili posle du eg perioda neuno enja hrane, ili prestanak bolova nakon uzimanja hrane - mu nina - nepodno enje neke hrane uop te (kafa, gazirani sokovi, alkohol, pr ena hrana, ljuta hrana) - povra anje (samo kod nekih pacijenata) - goru ica (samo kod nekih pacijenata) Faktori rizika Faktori rizika za nastanak gastritisa su brojni: - hroni an stres - preterano ili dugotrajno uzimanje lekova protiv bolova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi aspirin, kafetin, brufen), kortikosterida, sulfonamida (npr. Baktrim) - infekcija bakterijom Helicobacter pilory, i drugim nekim balterijama (Escherichia coli i Campylobacter) - prekomeran unos hrane odjednom (prejedanje) - gladovanje Kako se izboriti sa problemom Borba sa gastritisom zavisi od toga da li je u pitanju akutni ili hroni ni gastritis u pogor anju, ili je u pitanju hroni ni van pogor anja. U prvom slu aju, kada je u pitanju akutni gastritis ili hroni ni gastritis u pogor anju, bolest e vas sama navesti da se javite lekaru: bolovi u gonjem delu stomaka, mu nina, povra anje, nadutost trbuha. Bolovi su jaki i mogu li iti na bol kod sr anog udara ili gastroezofagealne refluksne bolesti (kada eluda na kiselina ulazi u jednjak). Mo e se desiti i suprotno - da je sr ani udar u toku a vi mislite da je napad gastritisa. Nemojte oklevati i javite se lekaru. U drugom slu aju, u pitanju su stalne smetnje prilikom uzimanja hrane ili nakon du eg perioda neuno enja hrane: bol, mu nina, nadimanje, ponekad povra anje. Osobe koje pate od hroni nog gastritisa vremenom nau e da izbegavaju faktore koji pogor avaju bolest: stres, neki lekovi, odre ena vrsta hrane, ne prejedaju se i ne gladuju. Zatim nau e da jedu polako i pomalo a e e, da uzimaju hranu koja im prija, a to su uglavnom: jogurt, mlad sir, kuvana, pasirana argarepa i pirina , kuvani krompir. Nekada ka i ica ulja, pavlake i mladog kajmaka, ubla i tegobe. To je zato to mast smanjuje kontrakcije (gr enje) eluca, pa tako smanjuje bolove. Bitno je da ta mast ne bude pr ena, jer ako je pr ena njena kiselost je ve a, pa e nadra iti sluzoko u eluca. Sve e vo e i povr e uglavnom ne prija, zbog celuloze koja mehani ki nadra uje sluzoko u ve o te enu zapaljenjem. Zato treba praviti sve e sokove od vo a i povr a i/ili unositi vitamine i minerale kroz dodatke ishrani. Hranu ne pr iti, bolje dinstati ili kuvati. Zatim mo ete koristiti neke ajeve za koje znate da vam prijaju. U modernoj medicini koriste se razni lekovi, koje ne treba uzimati na svoju ruku (antacidi, H2-blokatori, inhibitori protonske pumpe). Zatim, koriste se probiotici za za titu sluzoko e celog sistema za varenje, jer zapaljena sluzoko a je o te ena i podlo nija napadu patogenih bakterija. U narodnoj medicini koristi se pelen za ubla avanje eluda nih tegoba nastalih zbog vi ka eluda ne kiseline. Najbolje je posavetovati se sa lekarom oko kombinovanja moderne i narodne medicine. Bez obzira da li postoje faze pogor anja bolesti,

treba redovno i i na kontrole jer je hroni ni gastritis teren na kome se mo e razviti karcinom eluca. Autor:Jelena or evi lekar i vi i dijeteti ar-nutricionista

Gastritis, upala eluda ne sluznice

eluda na sluznica je prirodno oblo ena slojem sluzi koji je titi od dejstva jake eluda ne kiseline, a koja se lu i da bi se varila hrana. U slu aju da do e do o te enja ovog sluznog omota a, jaka kiselina o te uje eluda nu sluznicu. Ako ovo o te enje organizam ne uspe da sanira ili ako se pro iri, dolazi do razvoja upale eluda ne sluznice ili gastritisa.

Uzroci
Uzroci za nastanak gastritisa pre svega le e u neadekvatnoj ishrani, prebrzom jelu, izbegavanju kuvanog jela, preobilnim obrocima, konzumiranju velike koli ine alkohola, upotrebi NSAIL lekova (aspirin, diklofen, brufen), infekcijama Helicobacter pylori i drugim bakterijama, stres, nervoza, uno enje velikih koli ina alkohola, pu enje, toksini. Gastritis nije specifi na bolest, ve obuhvata razne upalne procese eluda ne sluznice. Gastritis mo e biti akutni (privremeni) i hroni ni (dugotrajni), koji se s godinama mo e iriti u elucu. Ukoliko simptomi gastritisa traju du e od nedelju dana, neophodno je oti i na stru ni pregled.

Simptomi
Simptomi su goru i bol u gornjem delu stomaka i ponekad nadutost, mu nina, povra anje, gubitak apetita i te ine. U nekim slu ajevima, gastritis vodi pojavi ira na elucu i pove ava rizik za razvoj kancera eluca. Ipak, u ve ini slu ajeva gastritis nije tako ozbiljan i uspe no se le i. Akutni gastritis se javlja odjednom i izaziva mu ninu i ose aj pe enja u gornjem delu stomaka. Nekad se javlja i tucanje, podrigivanje i lo zadah iz usta. Hroni ni gastritis se razvija postepeno i dovodi do tupog bola i ose aja sitosti posle nekoliko zalogaja ili do gubitka apetita. Mada, kod mnogih ljudi hroni ni gastritis nema nikakvih simptoma.

Le enje
U zavisnosti od uzroka koji je doveo do gastritisa mogu se koristiti: kamilica, neven, kantarion za smirenje upalnog procesa. Cvet nevena ima epiteliziraju a svojstva, tj. stimuli e stvaranje novog sloja elija i regeneraciju o te enog tkiva. Kamilica pokazuje protivupalno dejstvo, pa blagotvorno deluje na upaljenu sluznicu eluca, a naj e e se primenjuje u vidu aja ili ekstrakta. Beli slez i slatki koren se primenjuju kao sluzne materije, koje stvaraju za titni sloj na sluznici i spre avaju iritaciju. Hajdu ka trava umiruje upaljenu sluznicu ispoljavaju i protivupalno dejstvo, elimini e bakterije i spre ava razvoj infekcija na sluznici i relaksira mi i e eluca i creva. Me anjem jednakih delova hajdu ke trave i kamilice, a po elji dodavanjem petrovca, kima, nane, lipovog cveta, mora a ili ki ice dobija se ajna me avina, koja se mo e piti tokom dana umesto vode. Primenjuju se i koren i irota, maj ina du ica, pojedina no ili u kombinacijama sa drugim biljkama koje pokazuju lekovita dejstva. Narodni lek koji se koristi kod gastritisa je i: etiri ka ike narendanog per una se prelije a om vrele vode, posle 15 minuta se procedi i pije po malo. Mo e se koristiti i seme per una na isti na in, vodenom ekstrakcijom.

Prevencija
Kod pojave gastritisa preporu uje se jesti 5-6 puta dnevno, manje obroke. Najbolje je koristiti barenu ili kuvanu, laganu hranu, bez previ e za ina, koji bi iritirali sluznicu. Izbegavati masnu hranu i veoma slanu, proizvode od belog bra na i sve e vo e (mo e kuvano vo e). Preporu uje se upotreba jogurta i probiotika. Pu enje, alkohol i stres mogu dodatno da pogor aju stanje gastritisa. Ako do e do pogor anja mogu se koristiti supe i orbe bez masti, pirei od povr a, ka asta hrana. Hleb je tada korisno zameniti dvopekom, koji apsorbuje vi ak kiseline. Svu hranu koja bi mogla nadra iti osetljivu eluda nu sluznicu treba izbegavati. Preporu uje se ne koristiti: prevru a ili prehladna jela, previ e za injena, nedovoljno usitnjena jela (najbolje pripremati piree i ka e), alkoholna pi a, kafu (i bez kofeina). Preporu uje se upotreba nemasnih namirnica (nemasne supe, nemasno meso - kuvano, nemasne ribe - kuvane ili pe ene na aru, nemasni sirevi). Vo e i povr e ne treba konzumirati sirovo, ve kuvano ili u vidu sokova i pirea. Ako patite od gastritisa izbegavajte vakanje vake, jer ona stimuli e lu enje eluda ne kiseline koja dodatno iritira sluznicu.

Dijeta i ishrana kod ira na elucu i hroni nog gastritisa

Postavljeno: 12.03.2007

Pacijenti sa refluksom i/ili zapaljenjem jednjaka treba da izbegavaju obilne, masne obroke (naro ito 3-4 h pre po inka), okoladu, pepermint, alkohol, kiselo i ljuto, napitke sa kofeinom i pu enje. Nakon obroka treba ostati u uspravnom polo aju i izbegavati kretanje neposredno nakon jela, kao i ode u koja zate e. Op ta na ela ishrane kod ulkusne bolesti podrazumevaju zabranu vru e, ledene, previ e slatke i jako kisele hrane. Hranu treba vakati polako. Ne preporu uje se upotreba ve e koli ine te nosti odjednom. Jela se pripremaju kuvanjem ili dinstanjem sa minimalnom koli inom masti, najbolje bez zapr ke. Mleko u ve im koli inama nije neophodno, budu i da ima samo privremeni neutrali u i uticaj, nakon ega se jo vi e pospe uje sekrecija eluda ne kiseline i to 1-2 h posle uzimanja. Obrano mleko sa itaricama (ovsene pahuljice, pirina , griz) povoljno deluje na sluzoko u eluca.

Ishrana za ulkusnu bolest i hroni ni gastritis

Namirnice itarice i proizvodi od itarica Dozvoljeno Ne preporu uje se

Beli ili polubeli bajati hleb, dvopek, tost, Sve hleb i pecivo, kukuruzni, ra eni, testenine, pirina ,p eni ni i kukuruzni integralni hleb, masno testo i jela s griz, blago ne preslatko pecivo kvascem (krofne) Obrano mleko, posni sir, kiseli mle ni napici, kiselo mleko sa 12 % masti, nemasni sirevi Nemasno meso (teletina, junetina, jagnjetina, jaretina, piletina nemasna, meso od kuni a) dinstano, kuvano, pe eno u foliji Tele a jetra, jezik, unka, ure a prsa, Nemasna bela riba, meko kuvano i jaja "na oko", riblja orba masni i topljeni sirevi, punomasno mleko, pavlaka i masno kiselo mleko

Mleko i mle ni proizvodi

Meso, riba, jaja

Svinjetina, divlja , gu ije meso, dimljena, pr ena, pohovana, soljena mesa i riba Gove a i svinjska iznutrica, masna riba, konzerve, dagnje, lignje, salame, rakovi, tvrdo kuvana i pr ena jaja, trajne kobasice

Masno e

Maslac, biljna ulja, margarin u manjim koli inama Oguljena, nastrugana jabuka, vo ni sokovi, kompoti, banane, kuvano i zgnje eno suvo vo e, d em manje koli ine Kuvano, dinstano pasirano povr e (kuvan krompir), spana , blitva, zelje, karfiol, prokelj, argarepa, mlad gra ak, boranija, cvekla, paradajz bez kore i semenki, tikvice, sve kupus, sok od kupusa, kuvani luk, zelena salata)

Svinjska i gu ja mast, loj, podgrejani maslac, majonez Nezrelo i konzervi-rano vo e, slatko vo e, ve e koli ine marmelade, orasi, bademi, smokve, tre nje, agrumi

Vo e

Povr e

Kiseli kupus, kelj, gra ak, soja, so ivo, pasulj, krastavci, pe urke, konzervisano povr e, paprika, rotkva, luk, krompir pr en i pe en, plavi paradajz, koncentrat paradajza i ke ap, konzervisano povr e, gotove supe Slatki i, torte, pr ena i dizana testa, pala inke, okolada, kola i sa nadevom Alkoholna ledena i gazirana pi a, kafa,, ren, sladoled, crni aj, ljuta paprika, sir e, biber, senf, okolada, mononatrijum glutaminat, jako alkalne vode

e eri

Blago ne preslatko pecivo, biskviti, puding, griz, sutlija , med Razbla eni limunov sok, so, lovor, per un, blagi ajevi mineralna voda

Ostalo

Kod obolelih od ulkusne bolesti mogu se dodavati suplementi i to vitamin A (8000-10000 g dnevno), vitamin E (400 g), cink (30-60 mg) i L-glutamin (1-1,5 mg), kao i vitamini B kompleksa i omega-3 masne kiseline.
Neke dijete kao formule za mr avljenje mogu biti izuzetno tetne za organizam. Nije preporu ljivo kori enje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu mogu u tetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena mo e izazvati. Sprovo enje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.