1

INTERNA PROPEDEVTIKA
FIZIKALNI PREGLED
Metode fizikalnog pregleda su: 1. 2. 3. 4. inspekcije(opsti utisak) palpacije perkusije auskultacije

1.Inspekcija(opsti utisak)-ono sto vidimo na pacijentu:stanje svesti,stav pacijenta,visina,telesna masa,konstitucija,simetricnost tela,razvijenost musculature,koza,disanje 2.Palpacija-je pregled metodom pipanja vrhovima prstiju pojedinih delova tela Moze biti: A. povrsna B. duboka A.povrsna-sluzi za identifikaciju povrsnih organa,tumora,bolne osetljivosti,procenu defansa(trbuh tvrd kao daska zbog povecanog tonusa trbusne musculature)-kod peritonitisa B.duboka-sluzi za odredjivanje polozaja i velicine dubokih organa(bubreg,appendicitis itd.) 3.Perkusija je metoda gde se kucanjem po povrsini tela na osnovu kvaliteta perkutornog zvuka dobijaju podaci o:konzistenciji i velicini organa,patoloskom sadrzaju kao I o patoloskim stanjima Primenjuje se: A. direktna perkusija-kucanjem direktno vrhovima prstiju po telu(test fluktuacije za ascites) B. indirektna perkusija(prstom o prst)-po distalnoj falangi srednjeg prsta se udara srednjim prstom druge sake sa udaljenosti 10-15 cm iz zgloba rucja;prst po kome se kuca ne treba pritiskati jako na telo vec ga treba prisloniti na telo. Vrste perkutornog zvuka: a. tmuo-butina b. potmuo-jetra,slezina,srce c. sonoran-normalna pluca d. hipersonoran-zeludac e. timpanican-abdomen(creva),pneumotoraks;ovaj zvuk se cuje kao naduven obraz 4.Auskultacija je metoda slusanja stetoskopom  -grudnog kosa(kvaliteta i intenziteta disajnog suma kao i propratnih susnjeva)  -srca(F.R.T.U.S-frekfenca,ritam,tonovi,udvajanje,sumovi)  -abdomena(crevne peristaltike-motiliteta,vaskularnih sumova-stenoza renalne arterije i aorte,perihepatickog trenja itd.)

PREGLED PACIJENTA

Opsti utisak
Obuhvata stvari koje vidimo opstom inspekcijom: 1. stanje svesti-svestan(ili somnolencija,spoor,koma) i orjentacija u vremenu,prostoru,prema sebi i drugim licnostima(norm.orjentisan) 2. stav bolesnika (aktivan,pasivan,prinudan)u postelji 3. pokretljivost pacijenta(aktivno pokretan-normalno,pasivno ili nepokretan) 4. konstitucija-uzeti visinu(m) i telesnu masu(kg);izracunati BMI(bodi mass index)=masa(kg)/(visina-m)²;normalan BMI=18,5-24,9kg/m²;pacijent moze

www.belimantil.info

2 biti:normalno(srednje) uhranjen(BMI=18,5-24,9),gojazan(BMI=>25;[25-30-umerena gojaznost,30-35-goj.I stepena,35-40-goj.II stepena,>40-morbidno gojazni]),pothranjen(BMI=<18,5) 5. simetricnost gradje tela(simetricne-asimetricne) 6. razvijenost muskulature(normalno,slabije ili jako razvijena) 7. disanje(eupnoicno-normalno,dispnoicno-gusenje) 8. koza i sluzokoza A. boja B. vlaznost C. pigmentacija D. ospa E. hemoragije F. strije G. maljavost H. elasticitet(pokretljivost) i turgor I. temperatura J. potkozno masno tkivo K. uvecane limfne zlezde A.boja moze biti: I-bleda(sideropenijska anemija,strah-spazam kapilara) II-iktericna-zuta prebojenost koze(zutica,ciroza jetre,hemoliticka anemija-citostatici) III-sivkasta-hemohromatoza IV-cijanoticna(plavo-ljubicasta);cijanoza moze biti: 1.centralna-posledica nedovoljne saturacije hemoglobina(Hb) sa kiseonikom(02) Lokalizacija:jezik,usna duplja,farings Kod:srcanih mana,desno-levog santa,plucne opstruktivne bolesti(bronhopulmonalna oboljenja) 2.periferna-posledica porasta redukovanog Hb u venskoj krvi dok je njegova koncentracija u arterijskoj normalna Lokalizacija:na usnama,noktima prstiju ruku i nogu ,usnim skoljkama Kod:venske opstrukcije,mitralne stenoze,hladnoce,anksioznosti B.vlaznost I-suva-hipotireoidizam II-masna-hiperandrogenizam III-vlazna,topla-hipertireoza C.pigmentacija I-hiperpigmentacija-adisonova bolest(crna koza) II-hipo-vitiligo,gljivicna oboljenja D.ospe(alergije,sepsa,boginje) E.hemoragije I-petehije-tackasta krvarenja II-ekhimoze-malo veca(slivene tacke) III-hematomi-krvni podlivi Kod:traume,skorbuta,trombocitopenije,sepse(meningokokna,pneumokokna) F.strije(kusing,trudnice,gojazni,pubertet) G.maljavost-muskog-zenskog tipa,alopecije,hirzutizam i hipertrihoza kod zena(brkovi i brada) H.elasticitet(pokretljivost) i turgor I-elasticitet-podici kozu nad sternumom ili tibijom;zapaziti sa kojom lakocom se koza tegli(pokrece);smanjena kod edema II-turgor-brzina kojom se koza vraca u prvobitni polozaj(smanjen kod dehidratacije,starih) I.temperatura-vrste temperature:

www.belimantil.info

empijem.kosmatost 3.5-38C) IV-visokofebrilan(>38C) Vrste temperaturnih krivi: 1.raspored(na butinama. zauzima aktivan stav u postelji 3.duz m.trbuhu-rizik od infarkta miokarda.Hodzkin J.retroaurikularne.tifus) 2.sternokleidomastoideusa-napred i nazad.usta www.febris remittens-skokovi visoke temperature u toku dana sa varijacijama dnevne temperature 12C. febris kontinua 2.5C) III-febrilan(37.nos 8. eupnoican.ingvinalne.febris intermittens-nagli skok do 40C nekoliko sati.info . Pel-Ebstajnov tip temperature 1. aktivno pokretan 4.kapci 6.febris kontinua-febrilne I visokofebrilne temperature se smenjuju vise dana ili nedelja ali varijacije u toku dana ne prelaze vise od 1C(pneumonija.UTISAK:pacijent odaje utisak (lakog.poplitealne. febris recurens 5.usi 7. febris remittens 3.belimantil. normalne osteomuskularne gradje 7.Pel-Ebstajnov tip temperature-naizmenicna pojava visokih T sa periodom normalnih ili subnormalnih temperatura sto je karakteristika Mb.prostoru i prema licnostima 2. bolesnik svestan. srednje uhranjen 5.buffalo torso<grba>-Kusing).potkozno masno tkivo-depo(veliki/mali).aksilarne.orjentisan u vremenu.submentalne.uvecane limfne zlezde-normalna velicina je do 1 cm(subokcipitalne. koza i vidljive sluznice normalno prebojene Pregled glave Kod glave se pregledaju: 1.2-37.3 I-afebrilan(36-37C) II-subfebrilan(37.lice 4. simetricne gradje tela 6.sepsa) 4.povratni tifus) 5.febris recurens-smenjivanje hiperpireksije i apireksije u trajanjem od nekoliko dana naizmenicno(milijarna TBC.ali ne pada na normalnu vrednost(peritonitis.afebrilan 8. febris intermittens 4.konfiguracija lobanje 2.srednje teskog ili teskog) bolesnika NORMALAN NALAZ: 1.oci 5.apces pluca) 3.kubitalne-lakatne) 9.supraklavikularne-sa leve strane Virhovljeva<Ca zeludca>.pa nagli pad na normalnu vrednost ili ispod normale sa dnevnom varijacijom vecom od 2C sto traje nekoliko dana pa opet posle skok(malarija.submandibularne.postojanje otoka(hipotireoza-miksedem) K.

info .kaheksija b) pokretljivost bulbusa(paraliza) c) sklere(beonjace).konfiguracija lobanje-simetricna.kosmatost-proredjenost kose.Odstupanja:mikrocefalija.bele kafe-subakutni bakterijski endokarditis D.ugao usta je nizi kada se smeje.tragus-bolnost kod bolesti spoljasnjeg uva C. Enoftalmus(bilateralno uvlacenje bulbusa)-dehidracija.rhinitis E.kongenitalna adrenalna hiperplazija) -kosa tanka.mimiku-ugasena kod parkinsonove bolesti.peritonitis.postojanje otoka kod:bubreznih bolesti.Valeove tacke-bol kod neuralgije n.gnojenje II.kod rahitisacraniotabes (udubljenja u lobanji kada se pritisne-kao ping-pong loptice i lobanja ima cetvrtast oblik) 2.distribucija.oko se zatvara na toj strani i podizu obrve 2.oxycefalija.simetriju lica-asimetrija kod paralize n.brahycefalija.hematom.mastoideus+perkusija-bolnost kod zapaljenja srednjeg uva 4.facijalisa(VII).bleda-anemija.fina.meka-hipertireoidizam -kosa gruba.maljavost muskog tipa kod zena II-palpirati:A.proporcionalna telu.hydrocefalija.oko je otvoreno.sinusitis.scafocefalija.centralna paraliza facijalisa-spusten ugao usta a ostecenje se nalazi sa suprotne strane u mozgu. Egzoftalmus:  bilateralno uvecanje ocnih jabucica(Mb.facijalisa je sa iste strane u facijalnom kanalu temporalne kosti) B.periferna paraliza facijalisa(Belova)-na jednoj polovini lica nema bora.cijanoticna-mane sa desno-levim santom.4 1.muski-zenski tip kosmatosti. Poremecaji: -gubitak brade i brkova kod muskaraca-hipogonadizam -pojava brade i brkova kod zena-androgenizacija(sindrom policisticnih ovarijuma.boju:iktericna-zutica.tumora.oci-gleda se: a) velicina bulbusa(egzoftalmus/enoftalmus) I.Graves-Bazedow kod hipertireoze)  jednostrano uvecana ocna jabucica-Tu.krta.sarkoma.bez sjaja-hipotireoidizam -svetla kosa i plave oci-fenilketonurija -alopecija totalis (potpuni gubitak kose) -alopecija areata (gubitak kose na pecate)-glivicno oboljenje 3.lice I-posmatrati: A.sedefaste-normalno/subiktericne/iktericne d) zenice:  normalan nalaz-kruzne/jednake/simetricne/reaguju na svetlost I akomodaciju www.belimantil.alergije.ostecenje n.lekova neuroleptika C.olovnosivkasta-akutni abdomen. postoje:1. trigeminusa(V) B.srednje(normalne)velicine.

trovanje alkoholom. tumori mozga.bezbolan 7) Xantelasma-zuta prebojenost na kozi kapka(kod hiperholesterolemije) 8) Trepavice-ektropija(okrenute spolja)/entropija(okr.virusna oboljenja) 6) eritem(u vidu leptira-kod Lupusa eritematosusa) 7) perforacije nosne pregrade(TBC.ostecenje CNS-a) h) Konjuktive-normalna prokrvljenost.nos-gleda se: 1) Oblik 2) prisutnost deformiteta 3) prohodnost 4) prisutnost stranog sadrzaja u nosnim supljinama(krvhiperTA.angioedem.info .kolaps.lues) 8.usi-inspekcijom se utvrdjuje: 1) Velicina I oblik aurikule 2) Tophy-urici-kristali Na-biurata na helixu(kod gihta) 3) Krvarenje iz spoljasnjeg usnog kanala-kod fracture baze lobanje 4) Cijanoza:  Perifrena-pri trljanju usne skoljke plavo-ljubicasta boja se menja u crvenu  Centralna-pri trljanju boja ostaje ista(plavo-ljubicasta) 7.uremijska koma-pojacan PSy(parasimpatikus)  odsustvo reakcije zenica na svetlost I akomodaciju-cerebralni lues.pellagra(nedostatak niacin) 2) Kvalitet zuba(karijes.infekcija.okulomotoriusa 4) Hornerov sy-udruzenost ptose I enoftalmusa(kod ostecenja vratnog simpatikusa) 5) Periorbitalni edem-glomerulonefritis.trauma.marihuanom i CO(uglj. 5) herpes-zoster(pneumonija.petehije(sepsa.hiperemija-zapaljenje) 4) Fetor ex ore(zadah iz usta):  Trule jabuke(aceton)-dijabetes mellitus www.monoksidom).blede(anemija).zapaljenje usana(hipovitaminoza B1.krvarenje).belimantil.proteza) 3) Boja I pigmentacija bukalne sluznice(skrama.bez reakcije na svetlost uz ocuvanu konvergenciju(kod sifilisa CNS-a) e) Tonus jabucica-smanjen(kod hiperglikemijske kome zbog dehidratacije)/povecan(glaukom) f) Simetricnost bulbusa/prisutnost strabizma(konvergentni ili divergentni) g) Prisutnost nistagmusa-stavimo prst da gleda pod uglom od 45°(kod oboljenja unutrasnjeg uva.gnoj-sinuzit.povisena TA) 5.heroin).cijanoticne(srcana dekompenzacija.sok.zvale-angulus infekciosus(posle antibiotika).usta: 1) Boja I hidriranost usana-blede(anemija.hiperemicnecrvene(zapaljenje).glaukom-pojacan Sy(Simpatikus)  suzene zenice(mioza)-trovanje opijatima(morfijum.desno-levi sant).unutra)/blefaritis(zapaljenje ruba kapka) 9) Zapuseni suzni kanali-suze teku niz lice 6.kapci: 1) Blefarospazam-bol 2) Retrakcija kapka-podignut kapak-hipertireoidizam 3) Ptosis(spustenost gornjeg kapka)-kod paralyze n.nepravilnog oblika.trauma) 6) Chalasion-otok Mejbomove zlezde.sideropnenijska anemija.trovanja  Argajl-Robertsonov fenomen-uske zenice.alergija na lekove.trombocitopenija.vestibularnog nerva.hipotireoidizam.5  siroke zenice(midrijaza)-intrakranijalno krvarenje.

Skretanje jezika pri plazenju-ostecenje n. spoljašnji ušni kanali bez stranog sadrţaja 7. nepčani luci. bukalna sluznica bez patoloških promena 13.nazalan govor(zbog ostecenja n. bez prisustva stranog sadrţaja Pregled vrata Kod vrata se vrse sledeci pregledi: I.crvene. koţnih promena) 2. Tvrdo i meko nepce bez pat. Ţenskog/mučkog tipa kosmatosti 3. Oblozenost-kod kandide c. tumefakta. Bulbusi normoponirani. Vlaznost-(suv-dehidratacija) d. Tragusi i Valeux-ove tačke palpatorno bolno ne osetljive 5. Boja-karmin crvena(kod ciroze jetre).tamnosmedj-braon(kod uremije) b. Lice normalno simetrično. Konjuktive srednje prokrvljene 12. Rime oculi jednake. veštački.ciroza Jezik: a. Glava normalne konfiguracije (oblika). bez nistagmusa (i strabizma) 8.sideropenijaska I perniciozna anemija) f. Zenice kruţne. sluznica farinksa i tonzila bez znakova hiperemije. Pregled vena vrata IV. Velicina(izduzen/kratak) 3.sa gnojnim cepovima Nepcani luci-oteceni. palpatorno i perkutano bolno (ne)osetljiva 4. Velicina:makroglosija(kod hipotireoze. Zubi zdravi (sanirani. simetričnosti. neobloţen.grebanje pri gutanju 5) 6) 7) 8) Normalan nalaz: 1.karcinom.nepokretni. Inspekcija II.hipoglosusa na strani gde skrece jezik Tonzile-uvecane. jednake. centralno postavljene. Papile:hipertrofija(lingua geografica I skrotalis).otezano gutanje. edema. pomagala). normalne boje i vlaţnosti 16.vagusa ili glosofaringeusa) Zdrelo-crveno. normalne boje 17. Promena 15. Promena.glavu) www.pravilan) 2. Sklere sedefaste (anikterične) 11.info .akromegalija) e. Pokretljivost:  aktivno pokretan u svim pravcima(normalno)  pasivno pokretan(lekar pokrece svojim rukama pac.6  Amonijak-uremija  Zemlja(vlazna)-insuficijencija jetre. vlaţan 14. desni bez pat.inspekcija 1.belimantil. reaguju promptno na svetlost i akomodaciju: konvergencija uredna 9. Jezik normalne veličine. pokretni u svim pravcima. Ušne školjke normalnog oblika.malinast(kod sarlaha). Mastoidni nastavak palpatorno i perkutano bolno (ne)osetljiv 6. Nos normalnog izgleda. simetrična (bez znakova povređivanja. Arterije I.vire iza nepcanih lukova. Palpacija III. simetrične (bez ptoze i egzoftalmusa) 10. prohodnost nosa normalna. Oblik(normalno cilindrican. eksudacije.atrofija(antibiotici. Usne ruţičaste (normalno prebojene) i vlaţne.

info . Stitna zlezda-palpira se sa dve ruke prstima na prednjoj strani vrata tako sto stanemo iza pacijentovih ledja 1. Pokretljivost(fiksirane za podlogu/pokretne) Limfne zlezde vrata se nalaze:duz m.Z –Ca zeluca) III.9.supraklavikularne(sa leve strane(Virhovljeva) L. Pokretljivost-kazemo pacijentu da proguta(pokretna/nepokretna) b. Konzistencija(meka/tvrda) 3.hipertireoza.inspekcija gledamo sledece: 1.sternokleidomastoideusa. Perkusiju IV. Bolnost(palpatorno bolno neosteljiva-normalno/bolna) 4. Vene vrata nisu nabrekle Pregled grudnog kosa Za pregled koristimo: I. Velicina(normalna/uvecana) 3.ateroskleroza) 2.konstriktivni perikarditis) IV. Štitna ţlezda na svom mestu. Pulsacije karotida nisu vidljive(normalan nalaz)  pojacane pulsacije(hipertenzija.arterije: 1. Dojke 4. Inspekciju II. Ne zapaţaju se patološke pulzacije karotidnih sudova vrata.pacijent lezi. Oblik www. normalne velicine i konyistencije.aortne stenoze.pokretna pri gutanju 4. Velicina:nepalpabilne-normalan nalaz/uvecane 2.nema šuma nad karotidama. palpaciju III.Donji ugao lopatice je u nivou 7 rebra na zadnjoj strani grudnog kosa. aktivno i pasivno pokretan u svim pravcima 2. simetričan. Vrat cilindričan.10 rebro preko zajednicke hrskavice za sternum. Nema uvećanih limfnih ţlezda 5. Kozu 3. karotidni puls se uredno i simetrično palpira 3. Bolnost(bolno neosetljive-normalan nalaz/bolne) 4. Auskultaciju Gradja grudnog kosa:prvih 7 rebara je pripojeno za grudnu kost(sternum) direktno a 8.7  nepokretan II.ateroskleroze. Konzistencija(mekana-normalno/tvrda) 5.palpacija: a. I.vene-posmatramo desnu jugularnu venu sa desne strane: Kusmaulov znak-povecanje nabreklosti sa udisanjem. Pokretljivost 2.jak sistolni sum se javlja na mestu suzenja(kod aneurizme. Limfne zlezde-normalna velicina je do 1 cm 1. Normalnog polozaja 2. Auskultacija karotidnih arterija:se izvodi za vreme prestanka disanja(jer disajni sum moze da maskira vaskularni).tromboza) Normalan nalaz: 1.belimantil.vrat podignut za 30° od podloge  Normalan CVP(centralni venski pritisak)-vidi se ispunjenost jugularne vene do 3 cm  Povisen CVP-vidi se nabreklost vene za vise od 3 cm(insuficijencija desnog srca.11 i 12 rebro nisu pripojeni vec su slobodna(vita) rebra.

duboko-Kussmaulovo)-normalno pri fizickom naporu.tu organizam tezi da izbaci CO2 i kompenzuje acidozu B. Sheyn-Stokesovo(ubrzano. maljicasti prsti 1. simetricnost 7. Vrsta disanja prema frekfenciji disajnih pokreta: a.nepravilno je slicno aritmiji apsoluti kod srca)-kod ostecenja CNS(produzena mozdina).info .duboko disanje se smenjuje sa periodima apneeprestankom disanja. Brze >20/min-koje moze da bude:  Tahipnea(ubrzano.spajder nevusi-crvene mrlje(kod ciroze).miastenie gravis.duboko.simetricnost/otecenost/crvenilo dojki(zapaljenje).srcanim oboljenjima c.pri palpaciji uocavamo tumerfakt u mekom tkivu dojke  Muskarci-ginekomastija(kod ciroze. Bacvast:antero-posteriorni dijametar veci od lateralnog+epigastricni ugao >90° (kod HOBP.hipertireoza. Vrste patoloskih oblika disanja: a.emfizema) ►Promene na kicmenom stubu-ispituju se prstom po kicmenim nastavcima: a.met.PokretljivostA.infarkta miokarda.ostecenja mozga.hipertermije. Koriscenje pomocne respiratorne muskulature(sirenje ala nasi.stresa a patoloski kod fibroze pluca.dijabetesne acidize(ketoacidoze). C. Imamo takodje paradoksalno disanje kod:  HOBP(hronicni opstruktivni bronhitis.po novom smatra se normalnim dijafragmalno disanje jer je provetravanje pluca optimalnije a takodje klirens stetnih materija.astma.oziljci.povrsno)-normalan nalaz kod fizickog naprezanja.koza koja podseca na koru od pomorandze(karcinom).klinefelterov sy) 4. Skolioza-iskrivljen u stranu www.hron.metabolicke acidoze. Vrste disanja prema disajnim pokretima:  Torakalno(dijafragmalno)-kod zena  Abdominalno-kod muskaraca.Oblik-moze da bude: a. Kussmaulovo(ubrzano.nefritis.vene(kod opstrukcije VCSvene kave superior) 3.trbusnih misica) 6.8 5.ako se javi kod zena ukazuje na pleuritis Podela disanja na torakalno(dijafragmalno) i abdominalno je zastarela.depresije CNS-a D.trovanja benzodiazepinima.izrasline..povisenog intrakranijalnog pritiska I ostecenja CNS-a itd.podignuta dijafragma  hiperpnea(ubrzano.uremije.frekfence 16-20/min b.dijabetesne acidize(ketoacidoze).organizam tezi da izbaci visak CO2 b.sekrecija na bradavici(sukrvicavaCa.nepravilno je)-normalan nalaz kod dece i starih kada spavaju a patoloski kod trovanja lekovima sa depresivnim dejstvom na CNS. Eupnoicno disanje-normalno je sa obe strane.gnoj-mastitis).ostecenja ponsa itd. Cilindrican(normalno)-lateralni dijametar veci od antero-poteriornog+epigastricni ugao<90° b. Sporije(Bradipnea)-<16/min(kod dijabeticne kome(ketoacidoza).spironolakton-diuretik.koza-otoci.napetih osoba a patoloski kod hipoksemije.cujno)-kod uremije.dojke-ruke su pri pregledu podignute iznad glave ili na bokovima  Zene:uvucenost bradavice(kod karcinoma).) c.acidoze. Biotovo(disanje je sporo/brzo ili povrsno/duboko sa periodima apnee izmedju.fibroza pluca.pleuralnog bola.belimantil.kardiomiopatija)-sa uvlacenjem interkostalnih prostora  Kras povreda-fraktura sternuma I rebara 2.

kokosje grudi(carinatum)-kod rahitisa I osteomalacije(deficit vitamina D3). Tmuo kod:pleuralnog izliva.atelektaze. Timpanican kod:pneumotoraksa(odjekuje zbog vazduha u pleuralnom prostoru) B.iznad zeluca(povecana vazdusnost pluca) 5. Odredjivanje pokretljivosti pluca: www. Sonoran-normalna pluca.anomalija pektoralnih ili skapularnih misica 7.HOBP-a. Epigastricni ugao-spojimo prste dveju ruka ispod sternum oslanjajuci ih na rebarne luke(za grubu procenu) 2. Kifoza-povijen napred. Oslabljen-gojaznost.fibroze pluca  Bolesti srca sa desno-levim santom  Bolesti stitnjace-hipotireoza II.otezava porodjaj d.tumora u disajnim putevima.9 b. Topografska: 1.Virhovljeva-sa leve strane(kod Ca zeluca) c. <90° (ostar)-astenicni c.na srednjoj trecini gornje ivice m. odredjivanje granica baza pluca:  donja granica pluca na prednjoj strani se nalazi na medioklavikularnoj liniji u visini 6 rebra desno a levo u visini 7 rebra.maljicasti prsti kod:  Bolesti pluca-pusenje.  Na ledjima u visini 10 torakalnog prsljena.5cm upolje od vrata.astma 4.stranog tela.zadebljanja pleure. Ugasen-pleuralni izliv. 3.palpacija: 1. Fremitus pektoralis-podrhtavanje grudnog kosa pri izgovaranju samoglasnika u recima truuuubaaa-taaaraaabaa Ispituje se sa obe sake. Buffalo-torzo-grba na vrhu ledja(kod kusinga) ►Sternuma. 90°-normalan nalaz b. Pojacan-pneumonija.simetricnost grudnog kosa:  Simetrican(normalnan nalaz)-jednaka leva I desna strana  Asimetrican kod:pleuritisa.tumora(plucna kondenzacija) 3. Limfne zlezde-aksilarne.emfizem.hron.zadebljanje pleure c.trapeziusa  normalna sirina je 4-5 cm  prosirenje-kod emfizema  suzenje kod: TBC i karcinoma vrhova pluca 2.uzrokuje bacvast toraks c. Dijagnosticka-zvuk moze da bude: 1.Ca bronha.trbuh izboceniji.estetski znacaj b. projekcija vrhova pluca-Kreningova polja:1.miastenie.  Na srednjoj axilarnoj liniji u visini 8 rebra sa obe strane.piknicka konstitucija 6. obucarske grudi(ekskavatum)-estetski znacaj ►epigastricni ugao: a. Potkozni emfizem-osecaj pod prstima je kao da skripi sneg b.kaverni. Povrsna-znacajna je za: a.atelektaza III.bronhitis. >90° (tup)-bacvast grudni kos.fibroze b. Potmuo kod:lobarne pneumonije.perkusija-ide u dubinu plucnog tkiva do 10cm A.infiltrat Tu 2.pneumotoraksa.info .astma.postavljenim na simetricna mesta(leva I desna) grudnog kosa napred I nazad Moze da bude: a.pneumotoraks. Lordoza-povijen nazad. Hipersonoran kod:emfizema.TBC-a.belimantil.

Linea skapularis 4.tumor  Necujno-pneumotoraks.belimantil. Medioklavikularna(prolazi kroz mamile) 5.10 Pacijent da udahne → baze se spuste za oko 3 cm.prednjoj aksilarnoj pri bazama Sve tonove koje cujemo delimo na: A.glasan. Zadnja axilarna  Bradavice se nalaze kod:  Muskaraca-4 medjurebarni prostor  Zena-4 MR prostor ili nize u zavisnosti od velicine dojke  Bifurkacija trahee se nalazi napred u predelu ugla sternuma a nazad interskapularno u visini procesus spinosusa 4 torakalnog prsljena  U horizontali spoja manubrijuma i corpusa sternuma se nalazi hrskavica II rebra a ispod je II MR prostor(Luisov ugao-izmadju supraklavikularne jame i horizontale koja prolazi kroz spoj manubrijuma i corpusa-II rebra) IV.auskultacija-pacijent sedi.paraliza dijafragme Slabo pokretne baze → gojaznost Nepokretne baze → pleuralni izliv.fibroza. 2. Stetoskopom slusamo na:  prednjoj strani g. Pri inspirijumu se baza spusta za 3 cm a u expirijumu se dize za 3 cm. inspirijum i ekspirijum su produzeni kod fibroze pluca.kardiomiopatija).Inspirijum:ekspirijumu=2:1 Moze da bude:  Pojacano-deca. Prednja axilarna 6.posle napora  Oslabljeno-emfizem.dise malo dublje otvorenim ustima.zatim duz skapularne linije pri bazama(zaobilazimo skapulu)  zadnjoj strani grudnog kosa-na medioklavikularnoj liniji do baza pluca. Normalno se baze nalaze u nivou Th 10-11 a pokretne su do Th12 → ± 6 cm.mekan I niskotonski zvuk).visokotonski zvuk).tumorska infiltracija parenhima  Produzen ekspirijum-HOBP(hronicni opstruktivni bronhitis.pleuralni izliv. Parasternalna(izmedju sternalne I medioklavikularne) 4.info . Linea mediana posterior(uz kicmeni stub) 2. 3.paraliza dijafragme Orjentacione linije: A.inspirijum i ekspirijum su istog trajanja i kvaliteta. Zadnje: 1. adhezije. Perkusija prsljena-bolnost jednog ukazuje na TBC Visoko postavljena dijafragma → atelektaza. Linea mediana anterior 2. Linea paravertebralis 3.astma. Bronhijalno disanje-cuje se normalno iznad manubrijuma sternuma a pri bazama ukazuje na pneumoniju(odgovara izgovaranju dugog “HOOo”. Vezikularno disanje(normalan nalaz)-cuje se nad najvecim delom pluca(odgovara izgovaranju neznog “V”. Srednja axilarna B.    4.Ekspirijum je duzi od inspirijuma(za razliku od vezikularnog). Prednje: 1. Bronhovezikularno disanje(izmedju vezikularnog I bronhijalnog disanja)-cuje se normalno napred u II MR prostoru a nazad interskapularno(bolje se cuje desno).kosa-paravertebralno do baze pluca. Linea sternalis(uz ivicu sternuma) 3. www. Normalni disajni zvuci su: 1.Tu.

Posledica su prolaska vazduha kroz sekret.eksplozivnih sumova koji upadaju tako da prekidaju osnovni disajni sum. pneumotorax Timpanican ili hipersonoran( kod manjeg) emfizem hipersonoran astma Sonoran(norm.pukoti.belimantil. Trahealni disajni zvuk(cevni huk)-normalno se cuje nad extratorakalnim delom traheje(glasan.) nema Vizing ili pukoti www. Tmulost bronhijalno pojacan 4. 2.edema pluca.fijukanje.info . Stridor-daje isti ton u inspirijumu i ekspirijumu. Atelektaza izliv Tmulost tmulost nedostaje Oslabljen ili odsutan Oslabljen ili odsutan oslabljen Prekriven wizingomzvizdanjem odsutan Oslabljen ili odsutan Oslabljen ili odsutan oslabljen oslabljen 7. 5. Pukoti-cuju se kao serija kratkih. DISKONTINUIRANI: a.prasak.bronhitisa  Kasno inspirijumaski-nastaju u kasnoj fazi inspirijuma(pre zavrsetka).strugav karakter. Sumovi(propratni disajni zvuci)-posledica su prisustva sekreta i njegovog treperenja.potkoznog emfizema ZVIZDUCI EKSPIRATORNI SU IZ BRONHIJA A PUKOTI INSPIRIJUMSKI IZ ALVEOLA!!! Br stanje 1.pneumonije.11 4.bronhiektazija.najbolje se cuju pri bazama kod:fibroze.struganje. Mogu da budu: 1. Pukoti se javljaju u inspirijumu a mogu da budu:  Rano inspirijumski-cuju se odmah pri pocetku inspirijuma kod:bronhopneumonije.cuje se takodje bez slusalica kod bolesti sa opstrukcijom laringsa i traheje:Ca laringsa.infarkta pluca.aspiracija stranog sadrzaja 2. Normalno stanje Hronicni bronhitis pneumonija PERKUTORNO DISAJNI FREMITUS PROPRATNI ZVUK ZVUK sonoran vezikularno normalan nema sonoran normalan normalan Ranoinspirijumski pukoti Kasnoinspirijumski pukoti nema nema nema 3. 8.jace se cuju u inspirijumu(mogu takodje u ekspirijumu ali redje) kod:pleuritisa.prisutan je u inspirijumu i ekspirijumu u manjim bronhijama(zbog bronhospazma.tumora.hipersekrecije) kod:HOBP(astme) b.apscesa. KONTINUIRANI a. Zvizdanje-kod suzenih disajnih puteva:  Niskotonski(krkori/ronchus) zvizduci-imaju krceci. Pleuralna frikcija-cuju se kao krckanje.prisutni su u inspirijumu i ekspirijumu u vecim i srednjim bronhijama kod:akutnog i hronicnog opstruktivnog bronhitisa  Visokotonski(vizing) zvizduci-lice na pisak.inspirijum i ekspirijum su isti sa jasnom pauzom izmedju njihovog javljanja.visokotonski zvuk sa grubim kvalitetom). B.skripanje. 6.srcane insuficijencije b.

Normalna simetrična obostrana respiratorna pokretljivost 3.ictus cordis(udar srcanog vrha)-palpira se celom. Trill(podrhtavanje-kao predenje macke) C. Pregled srca se vrsi: I. Merenje TA b.zatim se gledaju arterijske pulsacije. Ictus cordis(udar srcanog vrha) B.malo zakrivljenom sakom pod pritiskom Normalna lokalizacija je 5 medjurebarni prostor na medioklavikularnoj liniji leve strane grudnog kosa. Perkusijom(zastarela) IV.palpacijom ispitujemo: A.Pacijent pri auskultaciji izgovara:”HEJ-HITAJ. Bez deformiteta koštanih struktura. Ne koristi pomoćnu respiratornu muskulaturu.DEVEDESET-DEVET” Pri auskultaciji imamo: 1. Bronhofoniju-glasno izgovorene reci cuju nejasno(normalan nalaz) 2. frekfencije i osobina pulsa c.12 PRENOSENJE ZVUKA IZGOVORENIH GLASOVA NA ZID G. Palpacija sistole desne komore A. Fremitus pectoralis očuvan (oslabljen) obostrano 6. normalne granice baza pluća 8. Kröning-ova polja normalne veličine. normalnog oblika (incarnatum & excavatum) 2. Perkutorni zvuk sonoran.belimantil.usiju.ako se slabo palpira kazemo pacijentu da zaustavi disanje par sekundi www. lokalno nečujan.JEDAN-DVA.jugularne venske pulsacije a na kraju srce.slusanjem zvuka izgovorenih glasova na zidu grudnog kosa.Tonovi. utvrdjivanje prisustva arterijske i venske insuficijencije I.. pooštren.KOSA:predstavlja 2 nacin auskultacije.Ritam. Cilindričan (bačvast). Pektorilokviju-reci izgovorene sapatom se ne cuju(normalan nalaz) 3. Egofoniju-gde se HEEEJ-hitaj pretvara u HAAAJ-hitaj(kod pneumonije) Kod bolesti gde dodje do konsolidacije plucnog tkiva(pneumonija. Auskultacijom(se odredjuju FRTUŠ-Frekfencija.). Pregledom perifernog vaskularnog sistema gde spada: a.sa glavom pod uglom od 30°. Normalan nalaz: 1.KVS pregled pocinje merenjem srcane frekfencije(pulsa) i Ta.Udvajanje. Inspekcijom II. nečujan. Auskultatorno: normalni disajni čum (oslabljen. bez propratnih šumova( zviţdanja . Palpacijom III. Palpatorno neosetljiv 7. bez promena na koţi 4.. venski crteţ normalan 5.nabreklost vena vrata  Pojavu otoka na nogama I trbuhu II..prstiju.tumor) izgovorene reci cujemo jasno jer konsolidovano tkivo bolje prenosi zvuk(pri cemu je uslov da je bronh koji sprovodi zvuk otvoren) dok je kod emfizema smanjena cujnost.jezika)  Prisutnost Gibusa(deformacije)toraksa-kod srcanih mana su izbocena leva rebra  Pulsacije karotidnih arterija(insuficijencija aortnih zalistaka).boju koze-cijanoza(usana.info .nastaje u pocetku sistole.inspekcijom posmatramo:  Stav pacijenta u postelji.pukota i stridora) Srce Pri pregledu pacijent treba da lezi.Šumovi) V.

 Pravilna upotreba stetoskopa:  Dijafragmom slusamo-visokofrekfentne tonove i sumove(S1.auskultacijom odredjujemo(FRTUŠ): 1.ventrikularno septalnog defekta i DAP-ductus arteriosus persistens 2.ASD-atrijalni septalni defect.mitralnu stenozu) Auskultatorne tacke su:  II MR prostor desno-aortno usce  II MR prostorlevo-pulmonalno usce  III MR prostor levo(Erbova tacka)-baza srca(blizu aortnog i pulmonalnog usca koje tu slusamo)  IV MR prostor levo ili ispod ksifoida-trikuspidalno usce  V MR prostor levo(nad ictusom)mitralna valvula www. Navise. Frekfenciju 2.gojaznih gde predstavlja normalan nalaz.perkusijom(zastarela.levo pomeren kod:trudnica. Normalne velicine-manji od 2.mitralna regurgitacija) 4.anemija.pleuritisa.kao jagodica prsta.tumora medijastinuma(patoloski) b.Trill(podrhtavanje-kao predenje macke)-kod sumova jacine 4-6/6 1. Dijastolni kod:mitralne stenoze(na ictusu).trikuspidalne steanoze(IV i V MR prostor levo) C. IV. Pomeren ictus lateralno-mitralna insuficijencija(sa hipertrofijom desnog srca) B.13 Odredjujemo: 1. Povecan-je kod hipertrofije i dilatacije srca a tada se zove masivan(enmasse) 3.info . Normalno-se udar javlja u prve 2/3 sistole i ne nastavlja se na drugi srcani ton(dijastolni) b.naprezanja a patoloskihipertireoza.pneumotoraksa. Mala amplituda u celoj sistoli-miopatsko dilatirano srce d. Sistolni kod:mitralne regurgitacije(na ictusu).desnoj ivici srca pripada desna komora a levoj ivici leva komora i ictus.na bazi i vratu srca). Šumove Auskultaciju vrsimo stetoskopom. Normalno-lagan udar b. Dole. Udvajanje 5.5cm. Trajanje je najvaznije za Dg hipertrofije LK.aortne stenoze(II MR proctor desno.pulmonalna stenoza 2.S2.perikardno trenje)  Zvonom slusamo-niskofrekfentne tonove i sumove(S3.srcane mane(aortna stenoza.levo pomeren kod:aortne insuficijencije(zbog uvecanja leve i desne komore) 2. Veca amplituda:normalno kod-uzbudjenja. Tonove 4. Amplitudu: a. a.S4. Dijametar(velicinu-precnik): a.radi se istovremeno auskultacija i palpacija. Smanjena amplituda-kod emfizema III.bez dilatacije c. Lokalizaciju a. Ritam 3.V MR prostoru levo parasternalno+kaziprst ispod ksifoidnog nastavka sternuma prema levom ramenu pri udahu i zadrzavanju daha Moze da bude: 1.IV.aortnu i mitralnu regurgitaciju.pulmonalne stenoze(II MR prostor levo). Velika amplituda u celoj sistoli sa normalnom lokalizacijom kod-aortne stenoze sa hipertrofijom LK.ne radi se vise)-odredjujemo levu i desnu ivicu srca. Povecana amplitude-uzbudjenje. Palpacija sistole desne komore-u III.belimantil.normalno je potmuo perkutorni zvuk.prisutan u jednom medjurebarnom prostoru b.

14 1.frekfenciju: a.stenoza plucne arterije c.trudnica  patoloski-zbog smanjene kontraktilnosti komora i opterecenja komore volumenom kod:aortne i mitralne regurgitacije d.  fizioloski-nastaje rano u dijastoli za vreme brzog punjenja komore kod:dece.belimantil.ASD(atrijalni septalni defekt)  Smanjen-stare osobe.ekstrasistole.aortne stenoze.S4-cetvrti ton-uvek je patoloski !Nastaje pre pojave prvog tona. S3-treci ton d.pacijent treba da dise lagano a zatim malo dublje S2-drugi ton moze da bude: A.info . >90/min-tahikardija c.srcane insuficijencije. Sa leve strane(pulmonalni zalistak) :  Pojacan-plucna hipertenzija.S1-prvi ton(sistolni.S3-treci ton moze da bude.ritam-gledamo da li je:  ritmican rad srca  aritmican-aritmija apsoluta.hipertireoza). S4-cetvrti ton a.plucne hipertenzije 4.najbolje se cuje nad ictusom.udvajanje tonova: a.najbolje sa zvonom na apexu(ictusu) u levom dekubitusu.mladih. S1-prvi ton b.anemija. S1-prvog tona:  Fiziolosko-jer je trikuspidalni zalistak kod leve sternalne ivice www.Istovremeno se otvaraju aortni i pulmonalni zalisci cije otvaranje nije cujno S1-prvi ton moze da bude:  Pojacan kod-tahikardije(napor.AV bloka I°(produzen PQ interval). <60-bradikardija) 2.tonove koje odredjujemo su: a.najbolje se cuje u II MR prostoru desno ili levo.tahikardija/bradikradija 3. normalna frekfencija(eukardija) je 60-90/min b.miokarditisa b.poklapa se sa pulsom)-predstavlja zatvaranje mitralnog i trikuspidalnog zalistka.Prisutan je kod :arterijske hipertenzije.mitralne stenoze(jer je valvula otvorena tako da porast pritiska u komori naglo zatvara valvulu)  Smanjen kod-mitralne regurgitacije. S2-drugi ton c.S2-drugi ton(dijastolni)-predstavlja zatvaranje aortnog i pulmonalnog zalistka. Sa desne strane(aortni zalistak) :  Pojacan-arterijska hipertenzija  Smanjen-kalcifikovana aortna stenoza B.

II ton udvojen  HK(hipertroficna kardiomiopatija)-punctum maximum III i IV MR prostor levo.siri se prema ramenu i vratu.propagira se u vrat.VSD je prisutan kongenitalno-tetralogija falot ili zbog rupture septuma kod akutnog infarkta miokarda. Dijastolni sumovi-nastaju zbog vracanja krvi kroz aortnu ili mitralnu valvulu.AT-arterijska tenzija je konvergentna(nizi sistolni a visi dijastolni pritisak.propagira se ka ictusu(a ne ka vratu za razliku od aortne stenoze).visoko frekfentan.srednje frekfentan.febrilnosti . b) Regurgitacione(holosistolne.IV MR prostor levo i ictus.(punctum max najcesce u III.visokofrekfentan. Sistolni sumovi-poklapaju se sa pulsom pri palpaciji pulsa na arterijama Dele se na : a) Ejekcione(mezosistolne)-zavrsavaju se pre S2.pracen trilom.bolje se cuje kada pacijent sedi.srednje frekfence.takodje moze da bude prisutan u fizioloskim stanjima Ejekcioni sumovi se nalaze kod sledecih stanja :  AS(aortne stenoze)-punctum max.info .siri se ka desnoj strani i desnoj medioklavikularnoj liniji.srednjefrekfentan.praskav.propagira u axilu.jak.uvek su znak srcanog oboljenja www.nestaje kada pacijent sedne.pracen trilom.regurgitujuci.srednje frekfence. Neorganski sumovi-punctum max II.ventrikularne(komorske)ekstrasistole b.grub. S2-drugog tona:  Fiziolosko-u inspirijumu jer je produzeno istiskivanje krvi iz desne komore u II i III MR prostoru  Patolosko-kod aortne i pulmonalne stenoze(valvula njihovih).duvajuci.ASD-atrijalnog septalnog defekta.ostar) 7) Frekfencija (niska/visoka) 1)vreme javljanja: A.pansistolne)-traju do S2. B.pracen trilom.bez propagacije.javljaju se van pulsnog talasa pri palpaciji pulsa na arterijama.grub.Kod dece i mladih mogu da budu prisutni tzv.hipertireoze.pracen trilom.jak.priblizavaju se)  PS (pulmonalne stenoze)-punctum max.III.belimantil.grub.bloka desne grane.IV. II i III MR prostor levo.intenzitet najvise 2/6.anemije.V MR prostoru).mitralne regurgitacije(ranije se zatvara aortna valvula) 5. Šumovi-nastaju zbog prelaska laminarnog toka krvi u turbulentan Kod sumova se opisuju: 1) Vreme javljanja(sistolni/dijastolni/kontinuirani) 2) Oblik(krešendo/dekrešendo/tip platoa/ krešendo-dekrešendo oblika šum) 3) Punctum maximum(anatomska lokalizacija mesta najbolje cujnosti) 4) Propagacija(sirenje) 5) Jacina(1-6/6) 6) Kvalitet(ejekcioni.prisutan je pulsus filiformis(parvus et tardus-mali puls koji sporo nastaje i dugo traje).duvajuci.grub. II MR prostor desno.smanjuje se pri naporu ili cucnju  FS(fizioloski sum) kod :trudnoce.pojacava se pri inspirijumu  VSD(ventrikularno septalni defekt)-prisutan je fenomen pauka na tocku-sirenje po celom prekordijumu tako da je tesko da se odredi punctum max.ne pojacava se u inspirijumu.15  Patolosko-blok desne grane.razlicite jacine  TR(trikuspidalna regurgitacija)-cuje se na ksifoidu ili levo parasternalno.testerast.uvek su patoloski Regurgitacioni sumovi se nalaze kod sledecih stanja :  MR(mitralna regurgitacija)-najbolje se cuje na apexu(ictusu).II ton udvojen.grub.

nastaje najcesce kod reumatske groznice b) MS(mitralna stenoza)-srednje i kasno dijastolni sum.postepeno se pojacava a zatim smanjuje 3)punctium maximum(anatomska lokalizacija mesta najbolje cujnosti suma): 4)Propagacija(anatomsko sirenje suma):  AS(aortna stenoza)-u vrat  MR(mitralna regurgitacija)-u axilu. lokalizacije).siri se prema levoj klavikuli. bez thrill-a (treperenje) 2.u granicama toraksa se cuje) † 5°– veoma jak(cuje se nad toraksom a takodje van toraksa) † 6°– najjaci(cuje se nad toraksom i svuda van toraksa) Intenzitet smanjuju:emfizem.ne siri se.takodje je posledica reumatske groznice C. tip platoa-kod Dap-ductusa arteriosusa persistensa i mitralne regurgitacije.ostar.istog intenziteta d. Dekrešendo-kod aortne regurgitacije.III MR prostor sa sirenjem prema apexu. krešendo-dekrešendo kod aortne stenoze(sistolni sum).pocinje u sistoli a nastavlja preko drugog tona u dijastoli(kontinuiran) 2)oblik suma moze da bude : a.duvajuci.16 Pojavljuju se kao :rano/srednje/kasno dijastolni Nastaju kod sledecih oboljenja : a) AI(aortne insuficijencije-regurgitacije)-rano dijastolni.TA-art.moze da se vidi Masetov znak(pomeranje glave u ritmu srcanih otkucaja) i Trauberov znak(sistolni sum nad arterijom femoralis).slusa se u sedecem polozaju. Merenjem TA(tenzije arterijalis) www. Srce: palpacija ictus-a (normalne veličine.niskofrekfentan.gojaznost.belimantil. Auskultacija: srčana akcija ritmična. Puls: 75/min V.pritisak je divergentan(visi sistolni a nizi dijastolni pritisak.karakterise se postepenim pojacanjem intenziteta b. 5)jacina(1-6/6): † 1°-najblazi(ne cuje se u svakom polozaju) † 2°–blag(pri postavljanju stetoskopa na grudni kos se cuje u vecini polozaja).jek. bez šumova 3.slusa se u levom dekubitusu sa zvonom pri ekspirijumu.ostar) 7)frekfencija-niske ili visoke odredjujemo slusalicama Normalan nalaz: 1. II MR prostor levo.grub.bolje se cuje pri sedenju b) DAP(ductus arteriosus persistens)-punctum max. tonovi jasni (bez promene jačine. Erbova tacka(III MR prostor levo uz sternum).info . na ictusu(apexu).praskav. Kontinuirani sumovi-cuju se kroz sistolu i dijastolnu(zbog cega su nazvani kontinuirani) Nastaju kod : a) Perikardnog trenja-punctum max.punctum max.punctum max.testerast.intenzitet najvise 3/6.od pleuralnog trenja se najbolje razlikuje jer se cuje takodje po prestanku disanja.grub.karakterise se postepenim smanjenjem intenziteta c.Pregled perifernog vaskularnog sistema vrsimo: a. Krešendo-kod mitralne stenoze.pre slusanja pacijent treba da se zamori(cucnjevi) da se sum bolje cuje. jačine.misicavost 6) Kvalitet(ejekcioni.udaljavaju se).prisutan je Koriganov puls(pulsus altus(magnus) et celer-visok i brz).1 i 2 stepena su fizioloski † 3°–umeren † 4°– jak(oseca se trill 4-6/6.visokofrekfentan. udvajanja).regurgitujuci.pracen trilom. II. TA: 120/80 .

na unutrasnjoj strani m. Br.infarkt). I dijastolne TA) 120/80mmHg Od 130/85mmHg Do 139/89mmHg Do 149/94mmHg Do 159/99mmHg Do 179/109mmHg Visi od 180/110 Komplikacije hipertenzije na:Ocima(retinopatija). 2. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa.mozgu(cerebrovaskularni insult-CVI). 6.ortostatske hipertenzije TA treba da se meri u sedecem. elasticnost aorte i velikih arterija 3. Hipertenzija predstavlja povisen arterijski pritisak. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba.iznad lakta 2. 5.info .manometrom(mmHg ili KPa) i slusalicama.Merenje TA-na arterijsku tenziju uticu: 1.III faza-najbolje cujnosti tonova .sternokleidomastoideusa.merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na sledecim arterijama: 1. frekfencije i osobina pulsa c.Puls se poklapa sa S1 srcanim tonom a takodje sistolnim sumovima.belimantil. 1. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti 4. 7.najbolje sa desne strane Pri pregledu pulsa palpira se najcesce radijalna arterija i broje se otkucaji u toku 15 sekundi. Karotidna arterija-u visini krikoide. UV(udarni volumen) i minutni volumen leve komore 2.lezecem i stojecem polozaju. Ako je ritam nepravilan treba da se broji tokom 60 sec(1min) a najbolje je da se broje srcani otkucaji stetoskopom.Srcu(hipertrofija LK.  Za merenje TA na nogama pacijent lezi na trbuhu sa manzetnom na butini a slusalicu stavljamo u poplitealnu jamu(poplitealna arterija). Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami 5.hipovolemije.Izmerena vrednost pritiska je za vreme Korotkovljevih tonova(I faza-sistolni pritisak kada pocnu tonovi .vrtoglavice.V faza-dijastolni pritisak u trenutku prestanka tonova).pritisak varira za vise od 20 mmHg tada pacijent ima ortostatsku hipotenziju. periferni vaskularni otpor 4.Kod akutnog infarkta i koarktacije aorte razlika izmedju sistolne TA ruku i nogu veca je od 20mmHg. 4.ta vrednost se mnozi sa 4 da bi se dobila vrednost u toku 60 sec(1min). www.Ako sistolni art. 3. Vrste pritiska optimalan normalan Visok normalan Granicna hipertenzija I stepen-blaga hipertenzija II stepen-umerena hipertenzija III stepen-teska hipertenzija Vrednosti(sist. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala 6.  Za merenje TA na ruci manzetnu stavljamo na nadlakticu a slusalice na brahijalnu arteriju a ruka treba da je u nivou srca(pacijent lezi sa rukom pored trupa ili sedi sa ispruzenom rukom). viskoznost krvi Ta se meri aparatom za pritisak sa manzetnom. volumen krvi u arterijskom sistemu 5.Kod akutnog infarkta dijastolni pritisak ide do 0 mmHg.17 b. b.sa spoljnje strane prema palcu 3.ostecenje bubrega.Kod antihipertenzivne terapije. utvrdjivanjem prisustva arterijske i venske insuficijencije a. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa 7.

visok puls)-nastaje zbog povecanog udarnog-sistolnog volumena a smanjenog perifernog otpora.belimantil.kod srcane insuficijencije.ductusa arteriosusa persistensa-DAP.soka.ateroskleroze 3. kod aortne insuficijencije.konstriktivnog perikarditisa. Oblik-predstavlja brzinu nastanka i trajanje samog pulsnog talasa † Pulsus tardus(sporo nastaje i dugo traje)-kod bradikardije † Pulsus celer(brzo nastaje pulsni pritisak i kratko traje-kratak udar)-kod aortne insuficijencije i hipertireoze 5.anemije.ventrikularne tahikardije † Pulsus rarus(usporen)-ispod 60/min.Kada se pri inspirijumu povecava njihov volumen tada ukazuju na akutnu dilataciju desne komore. kod :srcane insuficijencije.javlja se kod :sinusne tahikardije. 7. Reverzni pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u ekspirijumu.info .znak je teske srcane insuficijencije 5. Amplituda(visina pulsa)-predstavlja oscilacije pulsnog pritiska : † Pulsus alter(magnus. Pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u inspirijumu.aortne i mitralne stenoze.povisenog UV-udranog volumena. kod kolapsa. † Pulsus frequens(ubrzan)-preko 100/min.konstriktivni perikarditis.hipertroficne kardiomiopatije 4.Kod tamponade perikarda ovaj znak je negativan.kod Ai-aortne insuficijencije.srcani blok II°.kongestivnu srcanu insuficijenciju.rastojanje izmedju otkucaja nije jednako(aritmican puls) 6.kratkim vrhom)kod povisene temperature.respiratornih aritmija(varira sa disanjem) 3.aortne i mitralne stenoze Vrste pulsa : 1.soka. Ritmicnost pulsa † Pulsus regularis-pravilan(najcesce normalan) :60-90/min † Pulsus iregularis kod :ventrikularnih ekstrasistola(povremeno nepravilan).aortne stenoze.dehidratacija 4.18 Razlika izmedju sistolnog i dijastolnog pritiska je poznata kao pulsni pritisak.javlja se kod :perikardijalne tamponade. Ucestalost(frekfenca)pulsa moze da bude .aritmije apsolute(stalno nepravilan). Pulsus filiformis(parvus et tardus-sporo nastaje i dugo traje)-mali puls .aortne insuficijencije-AI.prisutan u hipovolemiji.hipertireoze. Pulsus bisferians-dvostruki sistolni vrh.sportista † Pulsus parvus(mali puls)-nastaje zbog smanjenog udarnog-sistolnog volumena a povecanog perifernog otpora.plucne embolije. Kussmaul-ov znak oznacava paradoksalnu reakciju vratnih vena pri inspirijumu. Pulsus bigeminus-jedna sinusna i jedna ekstrasistolna kontrakcija.utvrdjivanje prisustva arterijske i venske insuficijencije vrsi se sledecim : 1.atrijalne fibrilacije.Vene se pri inspirijumu normalno prazne. www.javlja se kod hipertroficne kardiomiopatije 8.kompletnog AV bloka 2. Pulsus alternans(altus(magnus)/parvus)-ritam pravilan ali puls menja amplitude od udara do udara(smenjivanje jednog viseg i nizeg pulsnog talasa).hipovolemije. Dikrotni puls-ima dva talasa-jedan u sistoli a drugi u dijastoli . Odredjivanje kvaliteta pulsa : 1. Tvrdoca(napetost) pulsa-odredjena je pritiskom u lumenu arterije i stanjem njenog zida † Pulsus durus(tvrd puls)-kod arterijske hipertenzije i ateroskleroze † Pulsus molis(mek)-puls nestaje pri najmanjem pritisku zbog smanjenog volumena.javlja se kod :sinusne bradikardije.tamponadi srca.povecanog perifernog otpora 2.kolapsa.srcanoj insuficijenciji c. Koriganov puls(pulsus altus et celer-visok sa brzim usponim i padom.

Hronicna venska insuficijencija-pigmentisana. 5. Abdominalno-jugularni refluks-u normalnim uslovima pri pritisku desno paraumbilikalno u toku 10 sekundi pri laganom disanju pacijenta ne izaziva porast jugularnog pritiska.srcani) a ako se koza vrati bez udubljenja(elasticni edem. Auskultaciju III.bleda.nema intermitentnih klaudikacija. Edem nogu ispitujemo tako sto pritisnemo prstima kozu sa medijalne strane. Trill karotidnih arterija(podrhtavanje-vibracije)-pri palpaciji karotidnih arterija. Hronicna arterijska insuficijencija-tanka.Povecanje jugularnog pritiska i njegov nagli pad prestankom pritiska na abdomen predstavlja pozitivan test-srcana insuficijencija.pulsevi se normalno palpiraju.19 2. Pregled abdomena Abdomen je podeljen na kvadrante : † prema sparatovima abdomena(epigastrijum/mezogastrijum/hipogastrijum).na 9 kvadranata : Br. Pregled abdomena podrazumeva : I.bubrezni).Ilijacni desni 8.Desni 2.cijanoticna koza sa petehijama.prisutne su intermitentne-povremene klaudikacije(grcevi u listovima pri hodu) 8.Lumbalni levi desni III Hipogastrijum 7.istovremeno je prisutan sum zbog suzenja arterije karotis i aortne stenoze.edematozna.prsti ce da poblede-znak da je prisutna opstrukcija ulnarke.umbilikalni 6.nokti su debeli.info . Alenov test(za radijalnu i ulnarnu arteriju)-pritiskom na radijalku kazemo pacijentu da stisne saku. Perkusiju www.arterijski pulsevi su ugaseni.Lumbalni 5.Levi hipohondrijum hipohondrijum II Mezogastrijum 4.belimantil.hladna.ruke treba da budu opruzene pored trupa ili ukrstene preko grudi.troficna koza bez dlaka. Inspekciju II.epigastricni 3.tipicna promena je ulcus cruris(medijalno na distalnoj trecini potkolenice). Spratovi Kvadranti abdomena na odredjenom spratu abdomena I Epigastrijum 1. 6.Ilijacni levi † u odnosu na umbilikus na 4 kvadranta : Pri pregledu pacijent treba da lezi sa savijenim nogama u kolenima. Homanov znak(bolnost u listovima potkolenice-osetljivost potkolenica)-izvodi se naglom dorzi-fleksijom stopala pri ispruzenoj nozi(ukazuje na duboki i povrsni tromboflebitis kod prosirenih vena) 7. 4.mogu da se jave ulceracije i gangrene.Suprapubicni/hipogastricni 9. 3.postoji osecaj tezine u nogama.iznad maleolusa ili pretibijalno(cesce)-javlja se udubljenje koje ostaje(testasti edem.

kod npr. Aorta abdominalis-slusa se vertikalno 2cm iznad pupka u nivou slusanja art.renalis dextra et sinistra-slusa se 2cm iznad pupka na medioklavikularnoj liniji desno i levo.Perkusija-normalan perkutorni zviuk je timpanican nad crevima a tmuo nad kompaktnim organima(jetra.ospa. prisutnost hernije(kile) II. postojanje ascitesa(tecnost u peritoneumskoj duplji. simetricnost trbuha 4.belimantil.ascitesa.uvecanja slezine(izbocen levi hipohondrijum.tumor) Sluzi za odredjivanje: 1.iznad ligamentuma ingvinale 4. Trenje-se javlja ako u abdomenu ima neko zapaljenje ili tumor: 1. Normalna-cuje se klokotanje koje nastaje kao posledica pretakanja tecnosti i vazduha u crevima tokom peristaltickih pokreta 2. Iznad jetre-zbog zapaljenja njene capsule(kod-apscesa jetre.perihepatickog trenja.ehinokokusne ciste. Palpaciju I. Iznad slezine-zbog infarkta(u desnom bocnom polozaju) III. Infektivne mononukleoze.meteorizma-nadutosti(zbog ispunjenosti creva gasovima.ascitesa 2.javljaju se takodje zmijoliki pokreti creva i klokotanje). Granica jetre-perkutuje se na: a.pankretitisa). 4-8cm)  Tmulost(granice) jetre mogu da budu: www.carcinoma jetre gde se pored trenja cuje +sum) 3.oziljci.ascites. desnoj medioklavikularnoj liniji(norm.gladovanja 3.otkrivanje vaskularnih sumova.Auskultacija Sluzi za procenu crevnog motiliteta(peristaltike). Venski sumovi kod ciroze jetre-cuju se u epigastrijumu ili oko jetre C. Oblik i velicinu trbuha(ravan u odnosu na grudni kos) koja se ispoljava : † Uvucenoscu trbuha kod : mrsavih-astenicnih osoba † Izbocenost trbuha kod :gojaznih(masno tkivo). koza-strije. Art. Ilijacna arterija dex et sin-slusaju se u istoj vertikali gde se slusaju renalne arterije na liniji koja spaja spinu ilijaku anterior superior .inspekcijom posmatramo : 1.peritonitisa B.ingvinale u istoj vertikali gde se slusaju renalne i ilijacne arterije 5.opstrukcije vene cave inferior) 3.kod stenoze art. Femoralna arterija dex et sin-slusa se ispod lig. Kod ac. Karcinoma.kod npr.slezina.prisutan je izbocen pupak.renalis se cuje sistolni sum 2.kaput meduze(vidljive vene na trbuhu kod :ciroze. linei mediosternalis(norm.nadutost bez pokreta i sumova. Peristaltiku(motilitet) creva koja moze da bude: 1.20 IV.npr. Ugasena kod :paralitickog(adinamickog) ileusa.zategnuta i sjajna koza. 6-12cm)-treba da nadjes : † donju ivicu jetre –tmulost:perkusiju poceti ispod nivoa pupka pa lagano navise † gornju granicu jetre-tmulost :tako sto perkutujemo od prostora plucne sonornosti(rezonancije) na dole b. Zapaljenje peritoneuma(kod peritonitisa) 2.info . TREBA DA SE AUSKULTUJE TRBUH PRE PERKUSIJE I PALPACIJE !!!!!!!!!!! Auskultacijom slusamo : A. Pojacana kod :mehanickog ileusa.dijareje(akutni enterokolitis).srcane insuficijencije. Vaskularne sumove abdomena : 1. respiratorni pokreti abdomena-pojacani(kod bolesti pluca i pleure) 5.renalis(izmedju njih).hipoproteinemije) 6.paralitickog ileusa(zbog paralize creva.kod stenoze aorte ili aneurizme cuje se sistolni sum 3.leukoza).

Palpacija moze da bude : a. Povecana tmulost kod:niske dijafragme i HOBP 2.cron.pritisnemo sakama pa pacijent udahne(pritisak-udah pacijenta)-osecamo udar jetre u prste b.belimantil.Sluzi za: † Odredjivanje polozaja i velicine trbusnih organa † Tumerfakata:graviditeta(fizioloski). Metoda frikcije(auskultatorna)-slusalica se stavlja u epigastricni ugao a olovkom(ili noktima) se grebe po kozi iduci od mezogastrijuma ka desnom hipohondrijumu.Za razlikovanje od gojaznosti-ruka pacijenta se stavlja na sredinu njegovog trbuha pri cemu izostaje udar talasa na suprotnoj strani kod gojaznih a kod ascitesa se javlja udar talasa tecnosti na suprotnoj strani. 4.Palpacija trbuha pocinje uvek na strani koja je suprotna bolnoj strani. Test fluktuacije(vodenog talasa)-saku leve ruke staviti na bok desne strane a drugom rukom se udara u suprotnu stranu(levu) sto dovodi do pokretanja tecnosti i udara u trbusni zid(desne strane) sta osecamo kao talas. Tehnika ruke „obrnuto“-obe ruke ispod desnog rebarnog luka pa udah.Povrsna palpacija se izvodi jednom rukom a duboka moze takodje sa dve.Mb.pseudociste pankreasa. Ascites-za dokazivanje prisustva vrse se sledeci pregledi: a.meteorizma desnog kolona(tu je povecan timpanizam) b. Povecanog timpanizma kod :okluzije creva. pri cemu je pravac sake paralelan sa rebarnim lukom.moze da se crta po trbuhu. Smanjena tmulost kod:fulminantnog hepatitisa(mala jetra).opstruktivnih ileusa.pnaumoperitoneuma. Mogucnost prisustva difuznog peritonitisa-koji se odlikuje jakim bolom u celom abdomenu(difuzan) i misicnim defansom(trbuh tvrd kao daska. Palpacijom ispitujemo: 1.desnog i levog kolona-lumbalni kvadrant i hipohondrijum) IV. Obe ruke-pocinje se ispod pupka pa navise.vrsi se kod sumnje na splenomegaliju 3.Kod uvecane jetre uvek se odredjuje rastojanje od rebarnog luka do ivice jetre(moze u cm). Povrsna-izvodi se laganim pritiskom na zid trbuha.21 a.Suprapubicna tmulost moze da ukazuje na ispunjenu besiku i gravidni uterus.info . b.Abdomen se palpira pazljivim.Linija nivoa ascitesa(tmulosti) je lucnog oblika. tumora(kolona.ugibajucim pokretima.aorte.creva.jetre.holeciste) 2.meteorizma-povecanja gasova(tankih creva-u predelu pupka.Sluzi za: † identifikaciju svih povrsinskih organa ili tumora † za palpaciju bolnih(osetljivih) zona trbuha † procenu rigiditeta trbusne muskulature(defansa. Jetru-normalno se jetra i slezina ne palpiraju Ima vise tehnika palpacije: a.ovarijuma).niza u sredini a visa na bocnim krajevima ascitesa.posledica je perforacije supljih organa trbuha kao:zeludca.Mesto gde sum biva jasan predstavlja donju ivicu jetre. www.apendixa. Tehnika kasike-desna saka savijena blago u prstima ide navise a na trbuh stavljamo saku bocno(gde je mali prst).vrsi se isto pritisak-udah pacijenta c.Perkutovati isprva u pravcu srednje axilarne linije a zatim zvezdasto iz svih pravaca. Duboka-izvodi se jacim pritiskom na zid trbuha. c.aneurizme abd. Perkusija-pocinje u epigastrijumu i lepezasto se perkutuje ka nizim i bocnim delovima trbuha. Test pomeranja pozicije tmulosti-pri pomeranju pacijenta sa jedne na drugu stranu(levo-desno) pomera se granica tmulosti u skladu sa gravitacijom.kod peritonitisa) b.npr.pri cemu je lekar okrenut suprotno od lica pacijenta d. Slezina-lezi ispod kupole leve dijafragme iza srednje axilarne linije.uvecanja besike  Tehnika-palpacija se izvodi tako da se blago flektirane dve sake(ruke) u zglobu rucja stave horizontalno na trbusni zid pri cemu su prsti skupljeni.

parazitoza a kod HOBP je lazno uvecana) Zeludac-pregleda se sledecim nacinom: a.desnu ruku stavi u gornji desni kvadrant (lateralno od m.hepatitisa i venske kongestije zbog insuficijencije desnog srca(uvecana. Rovsing-ov znak-duboko palpirati levi ilijacni region pa naglo pustiti.Pacijentu kazemo da dise a onda da zaustavi disanje na kratko.belimantil.desni bubreg izmedju prsljena Th 12 i 13 a levi bubreg izmedju prsljena Th11-L2 Bubrezi se normalno ne palpiraju !!! a.tada se javlja bol u desnom ilijacnom regionu. Akutni apendicitis ispituje se sledecim pregledima: a.bezbolna ivica).Uvecan bubreg je kod:tumora.konture(oblik).ciroze jetre.izmedju 9 i 11 rebra  Tehnika-levom rukom se podigne levi hipohondrijum od pozadi a desnom rukom pod pravim uglom na levi rebarni luk luk idemo navise.Pacijent duboko udahne a na vrhu inspirijuma lekar treba da desnom rukom izvrsi dubok pritisak.Bolnost je prisutna kod infekcija. 3. Ako se palpira bubreg treba da se opisu:velicina.Takodje slezina moze da se palpira u levom dekubitu kada levom rukom ne odizemo levi hipohondrijum vec desnom rukom(sakom) palpiramo slezinu koja pod dejstvom gravitacije pada na dole tako da je podlozna palpaciji ako je uvecana(npr.bolna). 7. Lancova tacka-spoj spoljasnje trecine i srednje trecine bispinalne linije sa desne strane c. Kod:hematoloskih bolesti.se ispituje bolna osetljivost bubrega u kostovertebralnim uglovima.bezbolna zucna kesa+icterus ukazuju na karcinom glave pankreasa(diferencijalno pleuritis) Bubrezi-nalaze se retroperitonealno.bolesnik tada duboko udahne.lekar stane sa leve strane pacijenta. b.napeta.cvornovata.Obrascovljeva tacka-se nalazi ispod procesus ksifoideusa.polako popustamo desnu ruku i osecamo kako se tada bubreg vraca u raniju poziciju.nepravilnih ivica.22 Jetra je uvecana kod:ciroze(cvrsta.kod HOBP je lazno uvecana Slezinu-normalno se ne palpira. Tehnika koja se koristi za palpaciju zove se bimanuelni kontakt za: † Desni bubreg-lekar svoju levu ruku stavi iza pacijenta paralelno sa 12 rebrom.rectus preseca medioklavikularnu liniju.tvrda.bolna.iza srednje axilarne linije.desnu ruku stavlja iza pacijenta a levu stavlja u gornji levi kvadrant abdomena. † Levi bubreg-isto ali obrnuto.Slezina lezi ispod kupole leve hemidijafragme. 4.izvodi se u stojecem stavu iza pacijen ta tako sto ulnarnom povrsinom pesnice jedne ruke treba da se udara u kostovertebralne uglove(lumbalne loze) desno a zatim levo.hidronefroze.jedan prst udesno od leve medioklavikularne linije. www. Kurvoasierov znak-uvecana. McBarney-eva tacka-na sredini linije koja spaja pupak i desnu spinu iliacu anterior superior(njena bolnost pri palpaciji) b. 5. Perkusijom pesnicom lumbalnih loza(Veterinarskom perkusijom).policisticni bubrezi(obostrano uvecani) b.Ca jetre(uvecana. 6. Palpacijom u epigastrijumu-kod ulkusa pilorusa ili bulbusa duodenuma nalazi se osetljivost(bolnost).pri palpaciji pacijent udahne a jetra i zucna kesa idu na dole(kod holecistitisa) b. Marfijev znak-bolna osetljivost velicine dva palca na mestu gde m. Fenomen bućkanja-kod pilorusne stenoze i atonicnog zeludca moze se kucanjem prstiju ili palpacijom perigastricno izazvati fenomen bućkanja Zucna kesa-se normalno ne palpira a uvecana se palpira.sepse.rectusa a paralelno sa njim).Pri perforaciji ulkusa epigastrijum je tvrd kao daska(defans).bolna osetljivost.ciste. a.info .glatkih ivica).

23 d. Rotacija-okretanje LMS se pregleda sledecim : I. Auskultatorni nalaz abdomena: peristaltika očuvana bez vaskularnih sumova Pregled LMS-a(lokomotornog sistema) LMS cine zglobovi i misici Zglob je spoj dve ili vise kostiju koji ima dve funkcije :omogucava pokret i obezbedjuje stabilnost Zglobovi se dele na : † Pokretne(diarthroses) † Nepokretne(synarthroses) Pokreti u zglobu su : 1.jutarnju ukocenost zglobova www. Dif.ingvinale+defans+Blumberg 11.opturatora zapaljenim slepim crevom(apendixom) g. Fleksija-savijanje 2. ADukcija-ka telu 4.anamneza i fizikalni pregled : † Anamneza-da li pacijent ima :bol. Ekstenzija-opruzanje 3.info . Lumbalne loţe neosetljive na grube perkusiju.Bol se javlja u desnom ilijacnom regionu-Test naknadne osetljivosti. Blumbergov znak-duboka palpacija desnog ilijacnog regiona. f. Palpacija aorte abdominalis-treba da se pritisne duboko sleve strane srednje linije epigastrijuma.prostatitis 8.Javice se bol zbog iritacije m.otok.aorte(bezbolna a bol se javlja kod rupture) Normalan nalaz : 1. Perkusija V. Akutni pankreatitis-jaka palpabilna bolna osetljivost+Blumberg u epigastrijumu bez defansa a pacijent se zali na bolove koji su u vidu kaisa 9. Znak Opturatora-lekar flektira pacijentu nogu u kolenu i kuku a zatim rotira ka unutra. Akutni salpingitis-bol iznad lig.psoasa zapaljenim apendixom(slepim crevom). Inspekcija III.kaze pacijentu da dize nogu protiv lekarevog otpora. Znak Psoasa-lekar stavlja desnu ruku na butinu iznad kolena.belimantil. Palpacija IV. Abdukcija-od tela 5.pa naglo pustiti. perkutorni zvuk timpaničan (tmuo.oseca se periumbilikalna ili gornja abdominalna masa koja pulsira koja ukazuje na aneurizmu abd. Mek. Ispitivanje oboma pokretljivosti zglobova i kocmenog stuba I. tupascites) 5. bez promena na koţi 2.javice se bol zbog iritacije m. Jetra i slezina se ne palpiraju 4. Test kozne preosetljivosti-u nekoliko tacaka nisko u abdomenu treba podici nabor koze palcem i kaziprstom lekara-javlja se bol u desnom kvadrantu.Dg apendicitisa su :adnexitis. Anamneza i fizikalni pregled II. neosetljiv na površnu i duboku palpaciju 3. e. Akutni divertikulitis-znaci apendicitisa u donjem levom kvadrantu(sigma) 10. Abdomen u ravni sa grudnim košem.

Osetljivost zgloba(bolnost) 2.anularni eritem-reumatska groznica. Subluksacije/luksacije b.ispitivanje obima pokretljivosti zglobova i kicmenog stuba : A.5-2cm.iznad lakta b. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti d.info . Koze :eritem u vidu leptira na licu-SLE(sistemski eritemski lupus). Simetricnost tela 3. Nacin ustajanja-bez teskoca/otezano 7. Arterijske pulsacije na rukama i nogama sledecih arterija : a. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa IV.perkusija-vazna je za otkrivanje osteomalacije.eritem na ekstremitetima oko zglobova+periorbitalni lividni eritem u dermatomiozitisu. B.24 † Fizikalni pregled-ima li :krepitacije(pucketanja u zglobu). varikoziteta i znakova povreda † Aktivna i pasivna pokretljivist je uredna † urednih arterijskih pulsacija www. Prirodu otoka(gumast-sinovitis/tvrd-artroza) 3. Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami e. Normalan nalaz : † Ekstremiteti su bez deformiteta. Stav(aktivan/pasivan/prinudan) 4.9 2.TOFI cvorici-giht 5. Otok zgloba ukazuje na : a. Kontrakture(delimicna)/ankiloze(potpuna) ukocenost zglobova 8.potkozni cvorici u reumatoidnom artritisu.tumora V.potkozni kod RA-reumatoidnog artritisa) 6.inspekcija treba da procenjuje : 1. Krepitacije u zglobu(reumatoidni artritis) 5. Deformiteti zglobova-reumatoidni artritis/psorijazni artritis c.misicnu slabost(javlja se kod zapaljenja misica-miozitisa i degenerativnih promena zgloba) II. Deformacije : a.5-24. Varikozne vene nogu III. Uhranjenost BMI=masa(kg)/visina²(m²) .sklerodermna koza-sklerodermija. Toplota zgloba 4. edema.normalan BMI=18.Anatomski polozaj zglobova je 0° a ispituju se sve vrste pokreta u zglobu. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba.palpacijom procenjujemo : 1. Zglobovi :ispituje se pokretljivost svih zglobova(od glave na dole) i meri u stepenima.zatim se pacijent savija napred kada treba da se rastojanje koje smo obelezili poveca za 4-5cm a pri ekstenziji treba da se smanji za 1. ruke sa spoljnje strane prema palcu c. torakalne kicme(ledjne)-pokretljivost ledjne kicme je minimalna zbog cega se meri respiratorni index-razlika izmedju obima grudnog kosa u nivou mamila u inspirijumu i ekspirijumu(normalna 7-12cm) 2. Pokretljivost bolesnika-aktivna/pasivna/nepokretnost 6. Kicmenog stuba-lordoza/skolioza/kifoza b. Prisutnost cvorica(TOFI. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala na nogama f.belimantil. Kicmeni stub-ispituje se pokretljivost : 1. Lumbalne kicme(slabinske)-pokretljivost slabinske kicme odredjuje se : † merenjem rastojanja prstiju od poda-pri savijanju pacijenta napred sa ispruzenim prstima ka podu i ispruzenim nogama † Preciznije se odredjuje Schoberovim znakom-u uspravnom polozaju se obelezi rastojanje od 10cm sa donjom granicom na 5 lumbalnom prsljenu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful