P. 1
Narodno pčelarenje u selima oko Siska (Cvar, N., 1942.)

Narodno pčelarenje u selima oko Siska (Cvar, N., 1942.)

|Views: 238|Likes:
Published by Glav Oslav
Narodopisni (etnografski) članak o pčelarstvu u sisečkom kraju, izdanje "Hrvatskoga državnoga etnografskoga muzeja", 1942. (eng.: Ethnographic article about bee keeping in surroundings of town Sisek/Sisak (Croatia) - edition of Croatian state museum of ethnography, 1942. Language: croatian.) [de: Volksbienenzucht in den Doerfen in der Umgebung der Stadt Sisak/Sisek, 1942.]
Narodopisni (etnografski) članak o pčelarstvu u sisečkom kraju, izdanje "Hrvatskoga državnoga etnografskoga muzeja", 1942. (eng.: Ethnographic article about bee keeping in surroundings of town Sisek/Sisak (Croatia) - edition of Croatian state museum of ethnography, 1942. Language: croatian.) [de: Volksbienenzucht in den Doerfen in der Umgebung der Stadt Sisak/Sisek, 1942.]

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Glav Oslav on Jul 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/22/2013

pdf

text

original

IIOI.

^11OI¹ |` ¹|
N.RODNO PČELARENJE U SELlMA 01{0 SISKA
l sv¡m �e¡imn o¹o >isRa iuia |oš mnovo se!|aRa, Ro|i se !ave
¡če¡a¡0n|em. Iče¡a¡0n|e n)|e ¡ašl¡eno samo ¡o se¡¡ma neuo i ¡o ua-
!eRim šumsRim nns0¡|lma. Ro|a su sc sm|es¡i¡a uu!oRo ¡o šumnma i
kojll u oRo¡ici >lsRa ima dos¡n. l svim sc¡ima, Ro|e sam ¡os|e¡io. na-
lšno nnm na ¡če¡e. L n0Rlm iI se¡lma ima više. a u neRlma man|e, no
mDže -0 sa sivu¡nošću ¡ećl, da ncma sc¡a. u Rojem ne !i !io !a¡0m |e-
dan ¡čc!n¡. pa maRn¡ ¦ jednom Rošnlcom. `ažno |e na¡omenuIi. da
sc¡a, Roja su se smj0>IlÌa na !¡ežu¡jclma. imadumnouo više ¡čeÌn¡a.
m�goli ona, Roja su uz ¡ijeRe. i Io u onlm ¡od¡uč|lma, vdje voda čes¡o
¡z¡nzl nn¡o¡|0. JnRo |0 u se¡u Ou¡i ¡č0¡a¡·nje neInua !i¡o v¡¡o ¡nzvi�
jeno. n unnas | cij0¡om se¡u ima ¡cR jcdna Rošnlcn. ža!no Îma dnnns
6 ¡čc!n¡a sa 15 živiL ¡če!a, a ncRada |e !i¡o Ioua ¡)nouo više. `aj-
!o¡je >\jedočan-¡vo Iome je-u ¡uni ¡če¡lu|aci Rošnica a svi m¡¡vi i
¡us¡i !ez i |0dnoua žl\oua ¡če¡ca. ^a|v¡še je ¡ome R¡lva voua. Ro|a
čcs¡o uuÌ(e v¡em0na ¡oI¡lva ¡ivad0 i ¡ašnjnRc. 1sIo ¡aRo |e i sa uru-
µì m >c¡lma. Roja ¡0ž0 na ¡ou¡učjlma, na Roja čes!o do¡nzl voun, uoR
Ì s0¡lmn, Roja su oo ·oncima, lmauc nnouo vlš0 živlh ¡č·¡a. Jo
u1�a 'u¡o �tružac ·. ¡. u. O uz¡oclma ¡¡o¡aunnja ¡čc¡a¡s!vn
pis� R¡a|u. `n| J\ Je cva¡uća ¡čc¡a¡s¡va |esu ua¡eRo u šumnma.
uujc ¡č0!e oRo svo|lI !\ca u¡žc ¡uuarl . Ir¡uouom ¡¡oučavnn|a ¡o-
sjc!io >nm mnoua s0!n. pa ću il ¡0dom navesIi i u|cuno uz se¡o s¡avi¡i
¡)Dj ¡č\In¡0.
Odra (1), ža!no (5), ¬In¡o I¡ačno (l), 1¡enčina (14), `u¡o¡ (li}
!:eto,
:
anić
.
(5),

0 (J 0), |
'
R ( 4), >I¡

¡ečRo �,, J¡šina (2), 1¡-
va IuÌnna (6), >¡¡uz0c (15). Os¡m ¡oua -umsIo nase¡|e |¡e-
¡ov

l ma |ednou p č :n¡a sa 40 Rošnica i Iuce¡| sa |ednim ¡če¡a-
¡Om l oRo 20 Rošnicn. U svim ¡im se¡ima i nase¡|ima sus¡ećemo s!a¡o
¡¡adìclonn¡no pčL¡arenj\.ali se vcć o¡aža i u¡jcca| čisto mode¡novn ¡če-
¦J¡sI\n. Jradlcionn¡no ¡če¡a¡s!vo |e |aRo ¡ašl¡eno. s0¡|aci ¡čc¡a¡l su
Í nj¡n· vo¡ovo s¡n-¡l l ¡ju!omo¡no ge čuvaju, ¡a !nRo mod0rno ¡če-
¡a¡s!\o \·¡o ¡ešRo ¡roOl re u nnša sc¡a.
X í ¡¡vom ć\ mje::!u D¡lsaIl nnj-!n¡lj: načln pčelarenja, a !o jc
pčelarenje ¡o šumnmn - a I. zv. u¡v¡j·m l¡l šumsIl n ¡č0¡ama.
Pčelarenje po šumama
Ič0¡a¡enje ¡o š\mnma !l¡o |e ncRaua \¡¡o in!0nzivno, a l ma ua
]oš i dnnis ¡o se¡imn. Io|a su se sm|es|i¡a u !¡lzini ve¡iRih i sIa¡i¡
l
:šuma. Takovih šuma ima još i dana: u 9kolici GrLde; zatim je In¡n-
njačka �umn, Tupo lovačka i najpo zna tija ! uma Brezo\ica.
Po kazivanju jednog starog pčelara iz Strušca nekada se �e Iod
njih na ovaj način išlo tražiti pcele po šumamH. Oni ¡o nnzivaj�
ce, a taj nnziv je bio ili je još i �ada po svimn os¡nI)m se in
- Svi pčelari, Ioji su išli tražiti pčele, mo¡u¡l su se ¡no uju¡ro
okupiti na odrct¡tnon mjestu u selu, l to na Malu Gospu, i oÌudu su
s\i zajedno ¡oš!i u šumu. Na počet šume suse s\¡ razišli nn razne
strane i stali tražiti pČele po starom drveću. rrko jc u kakovom starom
šu

ljem �
:
vetu
!
lašao J?Čele: _urez

�-jg_.l

ie�ir

ili nož� znnk !
|u Itzn. Jnj znnk Imao
.
e · cRu maQičm1 ì n¡¡Routa] dub nlJe
RmiO dira tL jer po njihovu Yjerovnnju -nk i će umr i j e ¡¡ o
d ) rn e u č e l L a, k oj ¡ j e z n Õ k o m k r ¡ž"ao ¡ e ž n.
-

nnns su običaš'Vm1 selimn s| ali imn i nekih ¡zuze!aIu.
zn¡rnvo rnz!¡Ra. >nda ćJ opi�ati o|ičnj Irnženjn ¡čeIn ¡o šumama,
\artenje meda iz panjeva, pretresanje nnclnih pčela iz ¡nnjn |
Ìo.šnice ¡ no�e ·�an�a ,. u selu V uro t U V uro¡u idu tražiti med
po š umnm oslije Velike |o-¡^ a¡i same pčlle traže .reko cijele go­
dine, i to ne namj r -t� aže pčd�. nego ako ih tko slucaJno
na(!e, kada ide nekm poslom kroz sumu. "ako prolazeći kroz šumu
netko vidi slučajno, gdje pčele ul¡jeću I neko staro drvo ili izl¡jeću
iz njega, te on !o drvo obilježi sa znHko| križa, ¡ ¡o o!¡čno sjeki­
rom i!¡ nožem, ¡ tnko ostavi. Isti dan 1 sumrak ili drugi dan rano
ujutro vraća *\ sa svim potrebnim na to mjesto. Rade to |red večer
jli rano ujutro radi Iocn. |·r su onda sYe pčele u d¡ve¡u ¡ ne ¡zÌnze
napo[e, pa nema |ojazni od uboda. Ako že1i pčele znjedno s ¡anjem
da odnese Ìuć¡. onda rnd¡ oYako:
.
^ujprije znpal¡ u nekoj maloj posudi gubu i s¡nvi .·ed le o
¡ dobro n¿diri ¡če¡e. dn se one Òmnme. Zatim znčepl lr o ne or:.
pom, da pČele ne mogu izlaziti. On| a uzme eru

- 1oću uš¡ce
Inr!n po drvetu. da ,ush1novi do kuda dopire šu¡¡j¡n. O|n krnjÛ, gdje
šupljina pr0siajP: označi re�'Om. iu se zahm drvo Kod obn rezÜ�
� Na -�j prJ8 se jl'cna dnska, dn ¡čele ne mogu ¡zÌaz¡I¡
n nu dno BefTkakovo staro sito l¡¡ vreća, da pčele ne ¡slure. Ako
:ie takv panJ Iga on se- pnveze na l;a pomoću konopa i nosi
kući ; a ako jt eL�c- onda ga ... ·/\ ìn_kima.
¹Ì St!)-z :o starog dn-era hoćt: samo med iz\ndit¡, onda se radi
ovako:
Najprije se kroz leto p�ele nìdiÎe gubom, da se j nRo omame
i da se skupe na dnu 1 j Ldnu lpu: a zatim se na dubu izreže rupU
kružno
g
n o | lika ¡li pra voku t nika, ¡n se kroz taj otvor vadi med za­
jedno sa saćem, i to pomoću nožct i ruku, i stavlja se u zn to već prire­
denu posudu
Jkn �.('>' ela dobiju žive pčele, onda se kroz leto najprije dobro
nadin": §.p�cm, /cb 1 se na pra Yi rupa. i kroz tu rupu vade pčele,
neki rukamn, M neki kakovorn r:o.:uclow, i pretrrsaju ih u svoju košnicu.
U okoliLi Brebrovca takoder traže pčele po šumama. Osim dn
ih slučnjno nndu, ovdje ima i drugih metoda: nek¡ stavljaju na travu
\ šumi \osak. oko kjegn se kupe pčele, ako ih ira u blizini , n onnj
koji traži mora paziIi, nn koju ::tranu odlijeću, pn ondn ¡de za njima
2
¡ !uRo nadj e du|, aIo je udje u |¦:žo| oRo¡ici. `eRi ¡raže IaRovu šum-
-Ru čis¡inu sa cv¡j·ćcm i Iu ¡roma¡ra|u. o!Iuda doÌ¡j eću ¡ Ruda od-
Ìij 0ću ¡čeÌe. `ađcnjc meda ¡z ¡an|a, ¡¡Ìjcn1· i nošenj e.|nnjn Rući jest
k�w u `uroIu, samo ovdj e je druui način ¡r0Ircsan|a ¡čeÌa iz dc|Ìa u
košnicu. ^auene se ¡čeÌe :nno ujuIro ¡Ìi DJ·U večer nadime I¡oz Ìe¡o
d¡mom c¡vareIe. ÌuÌe IÌi vu|e. Zül11 -e sjcR¡ rom oIo Ìe¡a isijeće Rružn¡
oI\or. ¡a se Iroz ¡aj oIvor turi Ì šu¡Ìj¡nU |cdna o|ična urančica C
Ì išćem, a na Iu se µrančicu smjes!e za¡ra\o oIu¡e sve ¡čeÌe zajedno
s ma¡icom. ZaIim ih ¡čeÌar vadi na¡o¡je ¡ jre!r0se u Iošnicu.
l
ž
irčici nema odre(|0n¡h danJ Iadu ljudi idu ¡)až¡¡i ¡čeÌe ¡o šu-
mama, neuo se vadi med i¡i odrežc µan| pa no-¡ Rući. aRo se na ¡čeÌe
nnicle čisIo sÌučajno. ¹Io se nai·'· na dub �Û pčelama. ¡ričeIa se
vcčer. J 1o zaIo. da se svt ¡čeÌe saIu¡c u clubu. Onda s0 zače¡¡ leIo i
du | se ¡re¡iÌi na dva Rra|a� zaIim se zaI\or¡ uore ¡ doÌ je već ¡ozna¡¡m
nač¡nom. s¡av¡ na RoÌa J \oz¡ kući. U žirčici je zanimÌj)v na'in va-
t!·nja ¡čeÌa iz du|ova. l |iÌo RaIovo] ¡o>ud¡ za¡aÌe se ¡rijcsIe Iod
Icua ¡¡e|n ¡azi¡i. da ¡rijesRe |udu ¡aIo\e. da n? µore ¡¡nmcnom,
Ltuo da se šIo višc d¡me. Jaj dim -e staYi pod leto IuIo. da u¡ uz¡ u
š\¡Ìjinu. 1nda �e nčeÌe omame. onda -e oIo Ì?Ia isRo¡a ¡omoću sje-
kire ru¡a Rružna o|ÌiIa i na nju se |rzo -\a\i Iošnica. 1 Ioju uÌaze
¡čeÌe ¡o¡jerane dimom. Iošnica sa ¡č\lumu �ta vi se na jednu dasRu,
poIrije veÌiIom ¡Ìah¡om i vozi na RoÌima kući.
U Strušen naiÌaze na ¡čeÌe ¡o šumumu č¡sIo sÌučajno. ^ađcni
du| o|i¡j eži se znaIom Rriža i osIa|e u šuD¡ do zime. Zimi doÌazi ¡če-
lar. Io|i ua je o|iÌježiu. ¡o njeua, ot¡il¡ ga. omota ¡¡a!Iom i vozi na
-uouicama kući, jer se na drugim prijevoznim *reds¡vi ma ¡čeÌe µre-
više I resu. ¹Io jc zima suha, onda čeIa|u. da DÙdne ¡rvi snieu, ¡a dub
I·I onda voze Iući.
.
U Ured¡ ¡oÌaze ¡čc¡ar¡ u |escn tražiti |čcÌt ¡o šumama. 1ma
\'iše nučina, Io|)ma se s¡uži, dn pronadu Dč'·Ì·. N cI¡ Dč(Ì0JJ |J0luZPćJ
>U1OH ¡aze. od Ioje sIrane doÌ¡|eću i Iumo od!¡jcću ¡čcÌe c IaIove
s\msRe čisIine ¡Ìi na¡ajaÌ¡šIa. 1ma jedan stari ¡če+ar. Roj i ¡aRo ¡oznaje
ntt¡c, da ¡l ¡o š¡mann -uziva neIim ¡o-·¡¡¡¡ fićukanjem. Ako su
pCcle u |Ìiz¡ni ¡ aIo čuju !¡ćuI. one do¡)j·ću tamo, odaI¡e !¡ćuI doÌazì .
!'čtÌur nnIo ¡resIaje C fićukanjem i paZi. 1 I·|·m ¡1u\cu nuj\¡še
pcc¡a odÌnz¡. l Iom selu je ¡osIu¡aR s vadenjem meda, pre¡:csanjem
pčela iÌi sječcnjem a (e\a is¡i Ino i u drugim selima, sumo ovdjc ¡ma
j·dno
¹
)a:
'
čìIo
|
c·arsIo ma�Ioje pčclar ra�i,

!o

u


D�e

nastamle |aRo t Ä c veću. vo pomag:1lo na71aJn ü
Û s¡¡čno j� jcdno drvo u¡ruuIo iÌ¡ čeI\erouuÌas!n,
preko 6 m čuo 1 lU cm eeÌo. l razmu
c
inu od ¡oÌ neI:a ¡o d¡vo
�! cIroZ ¡)o|uši ru¡ama od 3 cm ¡rom|eru. O ! ¡e rupe se nauura|u
t·I:uP¡i šIa¡ov¡ do X m0I¡a dugi. ^a gornjtm kraju ovih Ìjes!ava
¡¡ìt¯-Ii sIe dos!a jaIo c |vo. oIo metar dng:(. 1 obliku -¡¡n. .!o -u
prele Yisoko na d)ve¡u. ondn se ¡omoću Ì.(\čn D\1je do njih, i Io IaIo.
c�a se I!juč o|jesi na prvu granu� do koje do:e!:ne, i onda IaIo da¡j e.
doÌ� �. ne dode do ¡čeÌa. Osim u tom slučaju. khuč se�
d JojenjU& i ¡o onda. ako ¡oj \¡soRo sjedne. PčelaJi. Ioj¡ nemaju
}\ču ¡c¡ju se na visoIo drvcćc ¡omoću ja k ih i de|cÌ¡h čavaÌa. Je
Ča\Ìc za|ija|u u s¡ano\i¡¡m razmac:
]
a u đr>-n i t se ¡cnju do ¡čcÌa.
3
. Označivanje' nad cuih dubo¡a
JčeIc nađene ¡o šun1ama imadu slične naziVc u svim selima.
1ako ih naz¡Va|u. šwnske čele, nadeni čelec, divlje čele, š·umski čelec.
šnmski čelec.
.
-- -I mena pčela nad enih 7 šNJaWa
l sVim sclima ¡osloj i i I¡ je ¡osIojao neRada jedan znaR za na-
dene ¡čeIe. a to j e znaI ¡¡iža, za¡¡aVo znaR ¡uIa. Značenje Ioµa
znaIa \eć se |e s\aedje i zguliIo. j cdino u >Irušcu. RaRo sam Već na-
Veo. \j e¡j u ljudi . da ćc sVaIi um¡ijeIi. lLo di¡ne u čelca, Roji je zna-
Rom Rriža ol¡!ježeh.
Vrste ko.šnica
U selima oIo >i sIa u¡oI¡elIjaVa se Više V¡sIa Rošnica.
l. O d nÜ fl ena ¡a n j a. Jo suRošnice.naRoj eseIjacinaiIaze u
šumama zaje1no sa ¡č·Iama u njima. ¡u iI ol¡iI oi donašajuRući. 1ma
iI ¡azniI VeIičina. Već ¡¡cma Iomc. IaRo je Vcl iIa šu¡Ij ina dula. u
loj i su se nascI ile ¡če!o. `eRo j i ¡čeI a¡i osIaVljaju laRoVe Rošnice
u onom olliRu, IaIo su ih
¡
šli u šumi& Ù neki iI Rod Ruće iz¡adc. da
doli| u čisIo oIruzuo olI iI. OVe Rošnicc Rod Ruće i z¡ađene najViše su
u upotreli . doči m �e one« oblika, RaRo su nađene u šumi, ¡ij eIRo su-
s¡eću. \isi na im se Rreće od ¡ol meI¡a do meIa¡ i ¡ol. a delljina ¡¡i-
hli7no od 30-50 cn. `a donjem im se kraj u od ¡ula ¡¡ema µo¡e i z¡eže
l. z\. leto, 3-5 cm ši¡oIo i do 2 cm VisoIo. `a µo¡nj iRraj¡¡ilijese
okrugla dasRa, Ìoja i ma ime zcLčelak, a donji se R¡aj posla\inaoR¡uµIu
i I ì čel\erouelasIudnsIu, loju se zoVc skolek. J�aj sRoleIdolioje imeod
toga, što -c je nekada od oI¡ueIoµa nunja olIoIio pomoću sjeRi¡e. `a-
z¡.i skolel i začelak ¡osloj e danas još samo u seIu `u¡ol i >l¡užcc.
j·¡ C -e u d¡uµim seIima Već izµu¡ili. Od začeIRa 15-20 cm doIje
pio¹i|-· sc u is¡im razmacima 4 maIe ¡u¡e. I¡oz Roj e se u Rošnicu
proturaju dVa štapića l l!
3
¡¡omje)u. i lo IaRo. da unul¡a ¡¡aVe
ohIik križa, a nn nj:ma se d¡ži saće. Naziv za lc šla¡iće u sVim je se-
lima kri.?i ili križ. To košnice još su i dnnus do-la u u¡ol¡eli. ali se
c`!� ·ìš· i Više gube nestajanjem stari h i VolìIih šuma. . edino u
Stušen naišao Can na veliki broj takovih Iošni c:. i lo preko 100 Ro-
mada. IčeIa¡i j oš i danas govore, ela je med iz laIoVi! Io;nica najbnlji
i du ga >\ naj,�.še dobije. Ta \¡sla košnica ima ¡azličile naziVe. stubli,
šumska rulišča; stubli za med.
2. ¡I el·n · ocl ¡:¡ćn. a i ma ih dvije V¡sle.
u) jedne se pletu ou uiVI je Joze, koja ima oVe naziÅe. zirolozo­
'uina; trta i bela trta.
h) th�uµc se ¡I elu od lnnkih šiba.
Te košnice p¡í`e suni i+ČeIarì . Zn to uzmu ¡oµodno ¡ašI jasIu
granu. ne ¡¡·Više dclcIu, o>olilo onu, Io|a ima Više ¡ašal]·ì. Te ¡ašI je
o-lu\· ^! u onoj duljini� lnIo ·eIiIukošnicu žele imali. pa se oIo loµa
poČe\-;i od čvora r·`^I | u plete košnica od ¦nnIil V¡lo\ì! šiba.
Omaz'ivanJe pletenih košnica
Obje vrste pletenih I\š!ica omuzuj u -e oVim smje¨a!a.
a) ~Vježi n govectim ·zuolinama. i lo do l cm delelo oIo ci jele
košnice, ` ¡o pon·;ini se još ¡os¡u ¡e¡el om.
4

l
I) 1Ìo\ača ¡omiješana sa siInim ¡ij esRom. ^eRoj i ¡čeÌari još i
Io omažu ¡)8I
o
¡Ìjenim \a¡nom u \odi.
Omazuju se zaIo. da u RošLIce �-� do¡i¡� s\|eIÌosI i dau nj�ma
Iude šIo \�ća Io¡Ìina.
Oblici pletenih ko.šnica
IÌeIene Rošnice imaju \iše oIÌìRa. no u stÌì ma oRo >¡sRa jesu o\¡:
a) j edne za\¡ša\aju 1 š¡ÌjaR
!) u o!ÌiRu z\ona
e)- nisRe i Ir!ušas!e.
IÌeIene Rošn¡ce imaju raznc nnzi\e: koška, v|išča, /ruka, ¡«-
|išća, ¡|c/cua košuica i ¡o|išća.
3. >aC t a\Ìj en e od d as aRa Rao šRri nj i l e
Iošnice sasIa\Ìj ene od dasaRa jraVe se najViše od jeÌo\¡ne. Io-
¡o¡oVine, čamo\ine i \r!o\ine. Od Ro¡e ne ¡rav·. |er \j e¡uj u. dauRor¡
¡mn raznih zaraza |meIiÌj). lzmu se u\¡|eI 4 d asRe do 2 cm deIeÌe.
a du¡jina im je rnzÌična ¡J�ma Iome. RaRo se \e¡iRa Rošnica žeÌi na¡ra-
viIi. ¬asIa\e se č\¡sIo ¡omuću ča\aÌn u oI¡¡Ru ¡araÌeÌou¡ama. `isina
Roš:ice razÌična j e. aÌi niRada nisu \iše od 1,5 m i šire od ¡oÌ meIra.
^n µornji Rra| ¡¡¡Iije se R\adraIna dasRa. a donj ì Rraj osIaj e uI\oren.
>\n mjesIa. µdje su dasRe sasIaVÌj ene. omažu se iÌo\ačom. da ne !i u
u¡uIrašnj osI do¡i¡nÌa s\jeIÌosI. ^a donjem Rraju u sredin¡ j edne
sta:iće1 noče\ši od ¡u!a. izreže se Ìe!o Roj e može i maIi 3 oIÌiRa: ¡ro-
RuIasIi. R\adraIni i ¡ra\oRuIni. a \eÌičineRao i ona nasIu!¡ima. 15-20
cm od µornjeµa ruIa ¡roIuše se u sI¡anicama 1 ru¡ice. u Roj e se umeću
l·iž¡. JaRo\e Rošnice -Ia\Ìjaju se oIično na R\adraIni slc|cl. ^azi\i
b1 ¡m neudje Rao u ¡ÌeIenih Rošnica od ¡¡uća. a neudje ih nazi\aj u:
Jic¡cuc košuirc i¡i ¡ «/išćc ic Jc·kc. !zµ¡ađuju se u\ijeR Iez Rro\ića,
|edino sam u Uredi naišao na jednu Rošnicu od daščica. a Ii¡a je 2 m.
\i soRa i ¡oÌ meI¡n široRa i ¡oRriVena oI¡čnim RoriIom.
1. IÌ eI L n e L d s ÌaJ e
I¡eIenih Rošn¡ca od s!ame ima na|Više i naj IrOjn¡je su zasIu¡anc
ROd s\ih ¡čeÌa¡a. U s\im seÌima nisam naiša
o
niI¡ na j ednou ¡če!ara.
Îoj i Ii se !a\io ¡¡eIenjem Rošnica od s¡ame. Je Rošnice Ru¡uj u ¡če-
Ìn¡i na sajmo\¡mn i¡i od IruoVnca. Ro|¡ ih Voze na ¡rodnj u ¡o seÌima.
i Io naj\iše :z Ie¡oµÌa\e. ^aziVi za Rošn¡ce od s¡ame isIi su Rao ¡ Rod
¡¡eIenih od ¡rućn. aÌi ih naj \iše naz:\a|u ¡|ctarc. Iod ¡ÌeIara j e
\nžno, da s e no\e n¡čim ne omazuj u, neuo IeR onda. Rada \eć
ma¡o osIare. omnzuju ¡h uo\eđim izmeIinama i ¡e¡eÌom ¡¡i ¡Ìo\ačom
-n siInim ¡ijesRom. Jo se mora doIro omazaIi. da ne uÌazi niIi
nn|manje s\ije!Ìn. jer ¡o \j ero\anju ¡čeÌa¡a. ¡čeÌa ne će Ii!i
u Rošnici. u Îo|u uÌazi i ma¡o -VijeIÌa. l ¡ÌeIa¡e neIo|i ¡če-
ln:i s!a\Ìjaju l·tž, da se saće IoÌje drži. n neRi ne. ¡n se u InRo\im
¡lc¡a¡ama saće d¡ži zidoVa Rošnice.
l no\ije \¡i|·me ¡očeÌa je heđu naše ¡če¡are ¡¡odi rali i no\a
¡nnoVinsRa Rošnica ¡ÌeIena ¡aRođ·¡ od s¡ame. samo mnouo de!Ìje.
Vnl|IasIa o!ÌiRa s ÌeIom uore. n ne doÌje.
5
^emn ni!) |ednoca ¡če!nrn. Ìoj ì I¡ u¡oI¡eÌjnvno snmo jednu
Vrs¡u ÌDšnica. nevo svnÌi ¡n|¡ više ¡¡¡ovn Ìošnica. 1 selimÜ, Rojn su
sc smjes¡i Ìa ¡reIo Ödre ¡ 1u;e. nnjvišc su u upoIrc!ipletene odsÌnme.
za¡lm ¡ÌeIcne od ¡ručn. u o!Ì¡Ìu šRrinjicn. ¡ r¡|cIRo s¡uIÌi. >eÌn uz
>nvu i mnju na|vlšc ¡Ic!cne od �Ìame� zuI¡n Dd dnščicn ¡ vrÌo r¡|eIÌo
sIu|Ìc. l scÌlmn ¡nÌ ¡rcÌo >nve nnj\:še su znsIu¡nni stubli, znI¡m
¡¡eIene od sÌume i ¡rnvÌ|ene od dasn¡u. `n ¡Ìe!ene od ¡rućn se vrÌo
I¡j eIÌo nniÌazi , no i ¡e nc ¡rn\e ¡nmDšnj i ¡če¡u¡I snmi . neco su dos¡jeÌe
ovnmn micrac¡|om. i ¡o najviše iz IoÌupÌjn.
ixno šIo sum već nnveo. sve ÌošnJce ¡muju u unu¡rnšnj os¡¡ dvn
uÌri ženn š¡n¡ićn. nn Ìojimn se drž¡ saće. !¡ š¡n¡ići se nnzivnju križ
¡I¡ kri.ži, n u svnIu Iošnicu sInvÌjn se uv¡|eÌ sumo jednn Rr¡ž.
>vnRn Ìošnicn imn uvi j eR snmo jednn o¡vor. ¡ ¡o kod sviL ¡i¡ovn
¡D�ni(a sa
l
r 1Ü donjem ruIu. n In| oIVor naz:va|
¬
u sv¡mn seÌimn
leto. 1e!u ¡muju v¡še o|ÌiÌu: ÌvndrnIa. ¡¡nvoÌuIniRn. !roÌu¡n ¡ ¡oÌu-
m]esecn.
t Gc.ie narud drži Ìošnice
l. ^cÌi ¡čc¡nr¡ sIu\Ìjuj u svoje ÌDšnice na zn Io uređene s¡n!Ìe.
Taj sInÌnR se o!¡čno ¡rnv¡ uz Ìuću u zaVje¡rini. oRrenu¡ ¡remn jucu.
n nnročiIo -e ¡
nz¡. dn |e c¡|eÌ¡ dan nu suncu. F zemÌju se zn!i|u 4
juÌn Ìo¡cn. a nn njih se ¡r¡|ije dnsÌn. IaIo da ->Åt sÌu¡n ¡mn ¡zcÌed
mnÌenocn sIoÌu. Jn| sIo!ić je VisoR oRo metar, a nn njega se meće |ednn.
dvij e n nu|više ¡ri Ìošnice. i niRndn se ne nnIIr¡vn.
2. ^eÌi ¡če!nri uzimuju isIi položaj Rno i u ¡¡vom o!ÌiRu. snmo
se u zemÌju u o!!¡Ìu ¡ru\oÌuIn¡Ìn ¡!i ÌÀÜdrata ·nIi|: 4 |nÌn RoÌcn
3 mcIrn duµn. nnd kojimn se nn¡rnv¡ mnÌcn¡ Ìrović. ¡oRr¡ven šin-
drom ¡Ì¡ cr¡|e¡om. 1s¡od Ìrov¡ća ¡)i!¡|u se u j·dnnI¡m rnzmncimn
dasI·. nn Ìoj e se sInvÌjnj u ÌDšnice. JnÌo\¡l ¡nzd|c¡nÌn može !iIi 3-4.
3. ^eÌ¡ ¡čeInr¡ ¡rnÀe !aÌova zaI¡onišIa zn ¡čeÌe oJe¡ I¡a|
z¡da same Ìuće. ¡ Io nnj vlše dVn ¡ed!jn ud zem¡je. ^ n zem!|u se stave
dvn Irnmn. ne ¡reviše deIcÌn. i Io jedan DdnU h do zidn. n druci ¡D¡
mcIra ¡o me!a: dn¡je. OIn se ¡o¡rcÌo ¡oVežu dasÌnmn ¡ nn ¡e dusÌe
s¡nv¡jnju sc ÌDšn¡ce. `ud c¡jc¡Dn duÌj)nDm l šl:¡non ¡odì cne se Ì¡ović,
Ìosu ¡oÌožen ¡ o!¡čno ¡oÌ¡¡\cn crije¡om.
4. ^cÌi s¡avÌjnju ÌDšn¡ce is¡od Ìućnocn Ì¡ovn. šIn¡ SRoca i¡¡
Ro|e uruce cos¡odnrsIe zc:adeo
5. ^e¡.urnde sÌro\i-!e ÌuD ¡ u I¡ećcm sÌučnju snmo sn 2- rnz-
d]e¡Ìa nuIÌriIo !osim Ì¡o\¡ć·n. Ìoj i jc ¡DÌ:iven šlndrom Ì¡ crij e¡om.
6. ^eÌi sIuvÌjnju is]Dd ¡z|oč¡ne co¡nj ccu dije!n Ruće, i ¡n zn-
Ì!onišIn n¡su ¡oÌrivenn. |e¡ ¡I znš¡iću|e sam izIDčnÌ.
7. ^eÌi ih sIavÌ|nju ¡s¡od sIe¡cnìcu, Ìo|e vode u µorn ¡i d¡o
Rnće, no Ie Ìošnice mo¡nj u I)ll ¡DÌ):\·nc v:ećann ¡Ìi ¡r¡nmn. dn
na n]iI ne ¡adu ¡rnšina i sncće.
.
8. ^ecd]e ¡od sI¡eIou Ìo|e gospodarske zcrnde ¡ričv¡sIe
dusÌu l 1ì n]u s¡nv¡jn|u !ošn¡cu. n -\e sÌu¡n nn¡Rr¡ju vrÌo Ìosim
Irov¡ćem nn¡¡nvÌ|enim od dnščl cn.
Leto u nekim selima naziyaju luknja.
6
Jnlovn zuÌÌon¡š!n zn ¡čeÌe susreću -e uo¡ovo ¡o svim se¡¡ma,
zapravo Iod on¡I pčeÌarn, Ìoj¡ nemn|u ¡oseIno u ¡auenoµn ¡čeÌi

n(nÌa.
SÌoro u svim sel ì nn do!ri ¡čeÌar¡ )na|u suuru¹cne pčeÌin|nIe.
.J cdUn od najs!Ur¡jih Ii¡oVa ¡čeÌ¡njnÌn. nu Ìoj e snm nuišno, ¡os¡o|)
j cš i danus u ž¡rč¡c¡. Ön ¡zu¡·da uvaÌo:
U zemlju su zabijena 1 jnÌn stupuq ì to dva ¡rednj n `išn. Û stra-
žnj¡ niži. n na nj¡Iov¡m v:Iovimn napra·jen je Ìosi Irov¡ć. Io|:
je prije Dio DoIr¡ven šindron, n dunJ- jc crije¡om. IčelinjuI |e
Cí. ·¯iI s!rana oplelen šilÌjcm i omuzan ìÌovačom. jcuino |e sa
¡)edn|e sIrnnn otvorcn i ud uore� od¡o-LO od Irov¡ćn ¡rema doI|e,
razdijeljen 1 d\n di]eln pregra.dom od dn-nÌa. nn Ìojina -¡oje Iošnice.

·Drugi urade |:Ìične ¡čeÌ)n]nÌe sasIu\¸¡e¡t od dusaIa sa dvo-
s!rcžnim Irov¡ćem. ¡ !o Većim sn slrnžn|· -t:un(. a ma. njim sn ¡r·dnj e ;
¡oÌri \eni -n cr¡jepom ¡Ìi šindromo 1mn i>!o tJIovih. nÌi Yrlo starih pče-
I)njuÌn. Ìoj) suna¡rnvÌje¡i od vrÌo |aIil hrustov¡h stu¡ovn i deDeÌiL
Irus!oViL dusnÌn.
l ncÌim se¡imn urnde pčeÌ¡n|n
]
c Ìuo sas¡nvne di|eÌove same
l uće za s!unovnn|e ¡Ì¡ Ìo|e druue uo-podur-Ìe zurndc. N a IuIovom
polož·ju i¡i im nn¡rave. znprnvo p.odulje Iućn¡ Irov. ¡¡¡osI:j u ¡od
snmim
|
ućnim Irovom, dočim ¡I u druu¡m -·Ìimn urudc čis¡o zus·bno.
1od n·Iil ¡čeÌ¡n|aIa v¡de >l� Lij el· lošnice. |er ¡rednjn -¡rann
nì |e nič¡m zuurnd|enn. ^eI¡ meću sn prednje strane -nno ¡ur mo-
!JÌa. dn se Ìošn¡ce ne mouu uIras!i. Iod ne·kih je ¡r(Onja s!runu č¡s!o
za!vot¡enn dusÌnmn, -umo su dnsÌe Rod leta razmaknute, ¡n -e v¡di
\:|o mnIo. donj i dio Iošnice. 1ruu¡ ¡ cij 0Ì· ¡red¡|u s¡:nnu zn!\nrnju
d:-Ìumn. -amo ¡od Ie!n izrežu mnle rupice D¡nVol¡lnnun obÌ i Inq dn
pčele movu uÌnzi Ii ¡ ¡zÌuz¡!i iz Ìošnicn. Ir·C tim vanj-Ìin ¡e!imn pri­
¡:i(u -c još nn¡e dnšč¡ce poÌukružnn oblika 1·adi !oua, da na nj¡h mouu
�]·s! i pčele ¡rijc ul nzH u Ìošn)cu. a i-¡o take· ca sa n|iI uz¡i jcću. Inda
i·|u na sabiranje.
`azivi zn ¡c ¡oseIno urÓdcne pč.eliniake rnzličiti '1`
(elinjak, vul.inak, vnlinak, vul,in.ink i 1'1/lnik.
Ji nnzivi sÌuže ¡ zn ona nan|n sluo-i§ta.
!ada sc vrndi pčelinja̶ ̹!Û Í\ 1·ročito pnziti na ove º¡·u1i:
da |c ¡č·Ìin|uI ¡o mouućLus!i u zuv|cIr):). o!\or¡ Ìošnicu dn cIedn|u
prema juµu. !ma sÌučn|evn, dn su otvori ko§nifa o!r0nu!: i prema dru­
µ+m �!rununu svijeta, t. j. ¡rcna i s!oÌu i zapadu, n!i n1Ìudn no smij u
biti oIr0nu!i ¡¡·mn s|everu.
Vierovan.ia U 1I</ ·U položa)r:H košnica
IčcÌnri vjeruju r H *\ oIvo¡i Iošnica mDrnju oÌr0!a!i p:(mn jugu
rndi zaštite od hÌìdnih -|everni! vj\tro`ì i iad¡ sunc., Io|e in dn|e
već rano u jutro toplinu. Vjeruju dn ¦unL! ! jutro Iudi pčele. u nIo
ih ono !¹ l)nci, nnd. rado propadnjuq osob�tu uÌo izÌuz· nn¡o¡|· Dri|e
·uncn. Vjeruju, dn -^ i ¡č·Ìe ¡r¡je ìo|·. :Ì· ¡m sunc· s¡n¡no c¡i |·�
loš:icc.
Zaštitna sredstva oko p č d i 11jaka
1u pčeluri osiuuraju u-¡jcl pčelama i `n imnju š!o v¡-e koristi
Od nii h. vjcšu!i -u Iraj pčcÌinjuÌn, Iošn¡cu ili stnvÌjnl i nn l¡cv pče-
7
| )nj nRn Ron|sku Ìu!nn|u, Ro|n je ¡o nj ìhovu vjerovahju imala a¡olro-
DujsRu moć pr0Ii uroRn i zÌiI siÌc. ^eR) su mjes¡o lubanje stavljali
Ii Ìo RnIo\u Ros¡ od µovcdn, Ro|n |e l mnÌn is¡u muć Ìno i luban|a. Je
c1 lubunjc )Ì¡ RosIi neInda u¡o|reIl|nVnÌ) sVí ¡čcl uri. ¡n i pri je RrnI·
koua Vr·meha, nIi za v¡ijcnc ¡roučaVanja ni-um nai šno više riiti na
jednu.
� Prenošwn.ie ¡čelÜ 1Ö |o|)¡( ¡a·u
1n do!)|u šIo više medn. µrcnose ¡č\Ìari ¡čtI c nu DoI|u ¡nšu.
Õd sern olo >i slÛ ruue Io sumo u Vurotu. žabnu i |reIìovcu. Jo oni
nuz)Vnju uosi/t če|ca ua |o|)u ¡ašv .

l `uroIu se snmo mÌndi ro| nrenosi lÙ boI ju ¡ušu. ) Io na ¡o
·
dručje. cdje rasIe hajdn, ¡er ro nj i i 1 ovn vjerovan:j u ¡čll e Inmo nnj¯
!oÌ |e us¡i jevn|u. Irenose jeunoga iÌì vi še pčlÌac. u mušRnrci. nÌ) u
većini slučnjevÜ žene. ¹Ro je ¡o m|esIo |Ìi zu, ondn |e nos)o snm mušRn-
ruc iÌi ženn )Ii V)-e nj)|. Već ¡remn Iome, RoI)Ro se |e Rošn)cn nosilo.
Ô nRo je ¡o mjes¡o j nRo dnÌeRo. i-Io i h je više. pa -u se m)|enj nÌ i . ^a
µ¡ u\u su slavui ¡od¡¡/el, a na podVi lel lošnicu omoInnu u |!jeÌu
plnIIu i skalPk. ^eR) su Iošni cu sInv ÌjaÌi u zn Inj -Ìučnj ispleIcnu l o-
š n r u o d š i b n ) ¡o znjedno nn µÌn\i nos)Ií. ^u sumom su m|e-¡u
ÏÛ zemlju sIaViÌ) cigle i Ìi ÌaÌovo zgodno crumcnjc. n nn Io sIoÌeR
znjedno s Rošnicom. Odnosili su )h . .rI.Q u|u¡ro iÌì ¡red večer. Ìadn
eu sve ¡čeÌe u Rošnic). Ji rojevi odno-ì Ìi su se nn !o¡ ju ¡nšu ¡očeIÌom
mjeseLa ÌI¡njn ) osIujnli Vani do Mì Iolja. !ol su su ¡čeÌeb)le nn ¡nši .
svnÌi dan j e morno nc¡Io od družine i ći na ¡o mjesIo. dn )L ¡recÌedn.
) to pred večerq iÌi je ¡o DiIn dužnus¡ ¡asIirn )Ì) Rojeµn seÌjnRnq Ro|i su
bili u bli zi ni . �Ied se nì je nìlada Vadì o. dol su pčel e_ DìÌe nn ¡nši. neuo
su košnice donosiÌi Ìućì, Ìno šIo su ih odnosiÌi. ) Iu se |e )s¡om Vadio
med.
l seÌu žnInu ¡rcno-e ¡č·Ìc hu |olu pašu, o�JI¡ Io nÌo ]c uo·
dinn sl aba, i Io ¡omoću čumcn. Od IUće do čumtn nose Iošnice u 1\¯
kumn. dalj e iL vozc na čamcu, n od o|nÌ e do samog mjesIn o¡e! Û ru-
Rumn. 1 tu su košni ce omotane plah tom. dol -e prenose. !ol C1
¡čeÌe nn ¡nšì. Dnzì nn n| ì | Ioj i oJ poznati ji h ºeljala. Iući )I donos\
na i sti nnčì n. i Ìod kuće · e Vadi med. U BreDrov!u ¡renose ¡čeÌe u
j eseni meet l luluruz i Ii lVanjcq doÌ `l još u cvu¡u. ¡n ¡nRove ¡čele
zovu ti k '· ari.
l V uro¡u su neÌndn ¡renos)Ì) ¡čeÌc nn !oÌju ¡nšu sv) pč: eÌnr)ø
nI i ·c jc Io do danus i zgubiÌo i nestulo. jer više nìIÌo u bÌizìni ne
si je Lnj du. l žnInu i 1reDrovcu rade ¡o još i dana::.
Naja)au)e jče/·
`rlo se rijeIlo susreće, da bi pčel. ari snmi n(]a)alì pčeleo t' ¦\¯
limn. Rojn su s0 smj estila uz o|nlt rì|cIn ìlì je bar\m u |Ìi zìni Ìakovn
rijeln ili |nrn. ¡č\le se uopće ¡oseIno nc nn¡njaju. 1-¡o InÌo u sclimu.
Rojn su duÌje od \ode. vrÌo rìjeIÌo sc nÜ¡njnju ¡čeÌe ¡ose|no. jcr ì m
za ¡o -luže kopunje. iz koj ih se na¡a)a Ilaco.rrek u neki m -el ì ma
imaj u zu lo napravljene no/e kopanjiće, loje snmi selj nc) i zdu|u od
kaloVoe komadića drveIu. n nazivaju ìh kopanj1.ć :a če|e. l taj lo¯
8
¡anjić se naIij0 vode, a u Vodu se slaVe slamIe. da se pčele nc udaVe.
kada doIazc da pij u Vodu, i lo se o|ično poslaVi nu luluV panj prcd
pče \injaIom.
`eIi opcl napajaj u pčeIe na oVaj nacm.
1zme se jedan ču¡ od po prilici dvi je I ilre za¡icmine, i na do-
nj cm Iraju proluši se jedna maIa rupi ca. U tu rupicu se zalaIhc lanla
urunčicu. da ¡rcRo nje polaIo curi voda. Zalim se čuj oljcsi jomoću
kuIvou Ionopa iIi žice na IaIoVo drvo u IIizini ¡čeIinjaRa. ili se u
zemlju Iraj ¡čeIinjaRa zaIije j ednu jaIa molIa. i lo loso. pa se na
uju priVeže čup. Onda u čup nalij u Vodu. Ioja Iroz rupicu i jreko one
urančice lauano Ia¡lje na jednu za lo p0d čupom loso postaVlj enu
dnsRu. na Ioj u dolaze ¡čeIe i piju Vodu.
1u u čupu ili Ropanjiću lude uVijeI dosla vode. lrine se :am
pčelar. aIi najViše žene.
Vađen.ie meda ic lošuica
Io sVim selima Vadi se med Iz !:šhica na jedan te· isli nac1n.
>am naziV za vadenj e meda Iod sVì I pčelara jest vaditi med. �Ied se
može Vadì Ii iz lošnica i sVršcllom ¡roljeća. pa i ljeIi. ali va sVi pče­
Iari Vadc ¡očeIRom jeseni. �1ed se vadi ili rano uj ulro iIi pred vcčer,
Iuda se sVe pčcl· sRupe u sVoj im lošnicama. Àože se ·adili i po dunu.
ali samo onda. !ada je ki šovi tu iIi jako ružno Vri j eme. Io li jepom i
-unčanom Vremenu ne sni j e se. j er su pčele na pa
š
i i lj ule. aIo llo
di ra u Iošni cu, ¡u sc može nasIradali od uloda. >am nučin rada je
o\a]:
.
^aj prijc se
g
dj e ¡red pčel inj ulom na raVnom terenu islo¡a Do-
moću moliIe ¡lilla jamica
·
onova o|liIa. IaIoVo je dno Rošnì ce. iz
lcje hC Vadi med. .Io j c plelena Iošnì ca. onda ie jami ca olruela. Iod
lošnicu od dašči ca IVadralna je i t. d. U srcdinu j umi ce zaIode ¦I
mali štapićj koj i -e ¡r)je nožem malo raskol i , Ó l taj s0 raºIol
-!aVi maleni Ionadì ć Irulova -um¡ora. Jaj sum¡or se prinaI i. a u i �to
vrij eme pčelar digne košnicu. iz Ioj e Vadi med, su -kolcIa zaj edno
¦H pčelama i s njime zaIIopi onu jamicu vorućì m sum¡orom.
Zal i n još |rzo olo lošnice. i lo oIo donjeva rula. nul ì -la onu zcmIj u.
kojn je lila islo¡una ¡riuodom Io¡an|a jamice, da di n\ i ¡čele ne
novu izlazi!i nu¡oI je. Jo se taIo o-laVì ncIo vrijeme, da onaj dim.
šlo sc razVi)a ¡rì zodom corenja sum¡ora. ¡onuši pčel e. Ioje su u
lošhi ci. Onda sc košnica podivne iz jani ce i sVe pčel e i sl tesu u lu j a­
micu i poIopaju. jer po

VjeroVanju seljaIa pčela je iza čoVj eka naj-
plemeniliji -!Vor |ožji, Ioj i ima i dušu. pa -e moru doslojno ¡oIo
p
alì
kuo i čoVjeI. Za pčeIu, Iuna puvine. Iaže se. da je uginula, ali najYi še :
rela je umrla.
>a\ laj ¡o·ao. koj i CÌ opisao. nazIvaj u seIjucI . t ušit-i čele i I ì
f t r šiti čelca. `azi· zu sumnor. Iojim lušc ¡čele. jesl ž cepl o. O
k
o tušenja
nfel a rudi jedna Ili na]Više d\i|e o-o|c. i lo u većini -lučujoVa žene,
koje -e u oVim IrajeVIma naj Višc laVc pčelarslvom. `a taj način
rudi se sa sVima košnicania, i z Roj iI se zeli ì zVadi li mecl , j edì no s i pče­
'r uVij eI osla·i ¡o par lošnìca za|edno sa pčel ama. Ičelar prelo
.odin· Vidi, lo|c -u mu Iošnìce odnosno pčel i� nu| : :č·. pa si uvijek
:1�tavi 2-3-4-5 Rošnica, Iuj · mu sIuže. lalo oni knžn za sjcme, od-
9
nosno dn mu na ¡roljcćc dudu no\e ro|·\e. ¹Io ima \i�e Iošnica. onda
ost avi i \| šc pčelaca za sjlmc, a ako i ni.a mal In¡ Iroj. ondn osta\i
,1 ednu, dvij I, a najvi še tri košnicc.
Iz koš1i ica, u koj ima su potušene pčele, 7aci se sada ncd. i to sc
zaj c: cno sa saćem kicla rukama i z košni ca il i pomoću običnih noževa.
Saće se stavl j a u za to Y<Ć pri redtne ¡o-uJ0. oIično \cÌi Ìm zdjeÌe,
! koje sc med cedi. }e zdjele rneć.u na topl o, i to na peć, da se sn\
med oIo¡I i ocij edi. Sto se ne oto¡i , zaniota se u rijetku Ir¡u. pa je
znIi m d\o|¡cn mcđuºoIno frću. da ¯e isciiedi >av med iz saća.
- . u žirči ci se iz\ađeni n1-d i vosak stavl ja IuRođer u jed
p
u
zd�elu,

u se nožem saće razreže ¡ zaj edno s mIdom sla\Ìja u cu-
¡ove. Jì ćupovi se \ežu papi rom ili (: istom krpom. U ncRim -e¡imu
sIa\�j aj u ¡osudu s \oskom ¡ medom naj pr¡je na ¡eć. da se iscijedi i
otop1 med, a znIim još uo¡im ruIamu cnječe suće. da sav med is­
curi. Za \adenjc meda nema n¡kakovih µomoćnih s¡ra\a ni ¡oma-
uala. jer ¡čcÌuri s\e rade rukama.
Ocij eđeni med spremaju u ra�dične pos ude: ću¡ovc, li mene po­
ÍJde. posude
_
od sInR¡u i t. cL
TlTste reda
|udući el a seljaci pčelari skoro uvi.i ek vade samo jedanput godi šnje
re
.
d, on¡ ne razlikuj u mnogo vrsa meda, ali nekol i ko vrsta ipak ima,
koJe razÌikuj u i Roj e su ¡o -\¡mu sc¡i mn i Iod s\¡h ¡čeInra sÌične. u
neki m selima poznaj u samo j ednu vrstu meda i zovu ie obično med. U
B_re_brovcu nazi vaj u med, koj i r! doIij e od prvoga ml adoga roja, 1C¯
'c7nun 1nedom. U neki m º·lime: opet razli kuju dvij e vrsti meda. i to od
Ïl adih 1: . čela jest s\¡j ctl o žuti med, koji se nal azi u \¡¡o mekanom saću,
ì od stari h pčela med je crn. a saće tvrdo i crno. |uz¡i Ruju med :a
Iidn, za koj i kažu ea je hol j i od meda i z ni zi ne. U neki m sel i r na ne­
obično ci jene med od mladi h pčela, i to onn|, Roj ì :¡nde ¡čc¡e. koj e su
vrlo j ake nap1·ave u , .Joscl mcm saću bi j el e boje. To je saće, koje ¦L
drži zi dova košni ce, a pčelari ga zovu slezena. To su s\e \rsIe meda,
koje razl ikuju naši seÌjaci pčel ari .
`ažno je napomenut i , da kod vadenja i spravljanja meda nema
ni kakovih obi čaja, koj i bi bi li u \ezi s magij om i li čim druvim.
l selima • )ko Si ska bave se oko pčela ¡odjednako mušRuìci i
žene. al i zapravo žene vi 2e. negol i muškarci , i to radi toga, što su one
vi .še kod kuće. Ako se žena bavi pčelarstYom, onda' jo| muž iÌi koj ì
drugi čl an kuće pomaže kod roj enja, kad pčcl a . zapravo roj , s:edne
vi soko na drvo; a može ¦L reći , da muškarci, i ako se ne bave pčelar­
stvom, u većini sl učaj eva ogrinjaju pčel e. Kod !uš0nja rndi onaj ,
koj i se bn\i pčelarstvom. í drug
i
mu pomaže kod pal jcnja sum­
pora. Kod odabiranj a, tko će se Ia\i ti pčel arstvom, neobično se pazi
na to, kogn pčele vi še vol e. t. j . na to, koga pčel e manje grizu. ·Može
¦I samo reći , da muški i žcn:ke baveći se pče] ama. pokazuj u savršenu
spret no-t i znanj e.
[- potreba med. rt
`(d >\ 1 gl avnom upot reh1 j ava ZÛ kućn, prodaju
raznih uod¡šn|¡h oIi ča|a.
JO
prigodom
Iod Iuće upolrcllj uVaju mcd u o·e º·ihc. za hiuhu. ì lo ì lì ga
j
o
du -an
¹'
v ì l ì va mužu na Ii
¸
uh . za praY l jen
J
e
.
m
_

deni h IoIuča
·
|
edu
ga ! vnJeme ¡oslu. l¡otrell juVa ·e kao kucn1 hJ ( :k kod iuzrI lo-
J
esl ì . ladu jc čoVjeI ¡rcllud en mìješa|l ea ºu čaj ·n. llo je lol oslan
na ¡luća, mora du ¡ì je mhouo mec!a ra-lo¡l|cnov u loploj Vodi . ì šlo ga
xi še ¡ì jc. lo je Vcća mozućhoºl. ea ćc ozdruVì lì : aIo čoVj el ¡ruVo-
dolno osjclì, da ìma na Ioj em dìjelu I ì j ·la raIa. onda mora jcslì šlo
\ì še samo:u mcJa: lIo ìma Vralololju. moru luIod·r j cslì šlo Vìše
neda¦ Iad
µ
čoVjeIa ¡rolada na jednon mj ·ºlu lìj·In. nora humazal i
med ha Iomad ¡IaVoua ¡apìra ì s\e t o -luVìlì na ono mj(-lo, vdj e
ca ¡rolada. ¡a |ol lrohuIučno piolazì . (L ·ì j·I se mora nuz(¹ì nu ¡I aVi
µa¡ì r. j er lui ì ma neIu nuročìlu moć prolì ¡ro|adahju. )
Jrcdaju su olìčno lrvoVcìmu. Ioj ì doItt ze u scI a da Iu¡uj u med
i l ì eu nose na ¡rodaju ¡o sajmoVìma, ì to zaj ·dno sa saćem. U nclìm
ºelìmu ¡rodaj u med, ì lo cìj elu Iošnìcu. ì lužu za sVaI¤uu Ioj ì lu¡uj e.
čifut-u cC slobodno pToda. >uuo ona| tko ga IÛpujeo noru ºun lušì lì
pčclca i Vadìlì med, a Vrlo sc ¡azì , du ¡olu-·hova čelcu ¡oIo¡u.
`eIada ¦| raslo¡l jeuì m medom zočin.1ali žga n ce ì laIo·c jel ì .
Iod o|ičaja u¡olrc|I jrVa sc | oYi m ºlučaj eVìma :
`a Jadn]aI mora u sVaIoj Iucì |ì 'ì ha slolu meda. a meće se
ha -lol. Iada se u ºolu unc-e ložìćna �lun¯. ¡u se m·d ·-čcra zujodho
sa češnjaIom. Jo ìslo ¦\ j cde ì ha Jožì ć uj ulro. `ì lì j edha s·IjačIa
kuća nc º
¡
i je 1 lc danc lìlì le� meda. Po hjì IoVu \je:ovan)u Jov j e
sI·orìo ¡čeIu, ja sc za u-¡omonu na luj clan mora i malì mcdu u Iućì .
t. j . zuìraVo, ha dah� Iadu ºe hajVìš0 -lu·: i me !ožje� u lo ºu ložìćnì
danì . IaIo j c Joe slVorìo ¡čelu, ìma jedna ¡riču 1 -clu `uro!u .
Ka. da j c Joe slVorìo -·ì j ol. ¡ošao j e �í - V. Iolron ì ·dn¤c( duha.
da ¡rcelcdu, je l sve u rcdu i da I ì bi j ¤- što lrclul o -i·ori li i li prc-
uedì lì . lzclì ºu jedna Iol a, -jolì 1 h| : I i ¡o�l ì ¡o -·i |e! n. Sv. I(lar
-` -di o jc hu¡rìjcd ì lj cruo Iohj e. u Jo: ¤iuuu. Sv. |·¦ur di ·ì o -c j e
-·emu, šlo j cslVoreho. -umo ` j·dhom ::tYari hì j ·lì o zacl ovol j an, ì !uIo
tI jo razljuli o ha Jovu. du se je u-udi o na loua ¡od ì�ì ìuku ì udarìo
ga Vrlo jaIo lìčom ¡o čelu, da mu j e odnal na¡ull u ložu i ¡io-
curìIa IrV. `u loj lruzeoli hì slVorì lì ¬! ^!` mal i |i jcl ì ·:i ći . l(du su
¡ìolazi lì Iroz j cdnu šumu� Jog j c l· cr·| Ć· -:Vìo -a č·lu u iedho ºInro
ì Šu¡+Io drVo ì rekao ºV. |clru. »Od o·ìh ·i·u ¡oslal će nuhe. loj o će
liudìmu daValì slador. « Iuda ºu Jov ì ··. |elur druuc :odì hc ¡rola-
zì l ì ¡olraj loea m| oºlu. rcluo �o |ou ¬`. I·iru . »1dì ì Drolaj , luloVo
|e ono, šlo ºu slVo¡ìÌ e ono mulc. >V Pet ar je olì šuo do loua drV·Ia.
,, i ci o n·Iu žulu masu, zumočìo u nj u pr� ! i lo ¡cl i zhu¤. M lo je li lo
-lallo Ino med. `a u-¡onchu šlo jo Jc. udur·n ¡o čelu. do|:lu jo h
nula muha i me čela.
I mu još j edan o|ì čaj > modom pri l t- Yj en- (anj a :
|rìje heeoli mlu¤·n· do(¡c p o mldu. nl udu ::i obj e ruke nu-
nužc medom. Iuda oh dodc pred nj u. ona vl udećì ga iulana, humažc
11 l ìce mcdom ì Iažc. Da ti budem slafkr1 kao ovaj / l i ed.
Iod ovì h o!ičuja u¡c¦rcllja\a ºe mtd l selma oko ~i -lu. Ô-ì n
Drì 1 e haVcdeniI ºIučaje·a u¡ol relljaVu � \ It"d za l ì j ·l i Iod -uš i čaVìI
Iudi . koji ea moìaju ¡ìlì ¡omi j (šano· ` n¦ ì | eIom ì l ì * iacVrjeho
-luhi hom.

fl
Pića o d meda
Od meda ¡ra·· ¡če lari Više VrsIa pića.
Piće, koje sami seljaci nuziVaj u šer|e/. \zme se jedna trećina
meda i d·ijc tr!ći 1c vode i kuha se laIo dueo, dol. IaIo Iažu sami
pčelari, i· c postane bistro, da se čov. iek �� n)CgH ¡/ 1ì. Zalim lo

slaVlja- r
j u u lure i pusIe da ollipi Iao mošI. ¡a ea IeI onda piju. Slo dulj c
-Ioj i Í lnrelu, to j · j ači.
>IoIo u sÀ
,
i m -eli ma ¡rave seljaci l. zv. medvenu vod1.�, Ioju u
neIi m -·l ima na'zi·a]u ìed¡ca. Jo sc olična voda pomiješa s ·inom.
`eIada ·u u med··no Vinc i u medVenu vodu droIil i IruI i Io -u jeli.
Rojenje pčela
n
^
0¡ušIanje Iošnica od pčela zlov ¡reveliIov lroja naziVaj u
� ´pč elari, )e poC/anc bistro, da se čov)ek U n)Cua vid-. Zalim Io slaVlja-)
lr·IÌja·aj u ºumo li no·c Iošnica, Ioj · sam naprijed o¡isao. ne movu ni-
Ialo za¡rij očili, da sc ¡čele roj e. |ojeVe naziVaj u oVaIo. ¡r\i roj
¡r¡eìoc: druvi dnt genac; lreći /rcćeunc, i li ¡r¡i, dr�ut, /reći Toj; ili
¡r¡nl, Jru0ač i I i t rejtak; aLo se prVi roj roj i Već isle vodinc. onda
Iaj roj naziVaj u pa rožek, jrcro). .Io se roji j oš i ¡arožeI, onda nje-
vLv roj nazi Vaju bel i čelac.
Iada pčelari opuze, da se pčele počinj u roj ili. upolrelÌj aVaj u
mnoga �redstva, da in roj ne ¡olj evne daleIo i da šIo lliže i niže
-j edne. X eIi zVone u Ialovo željezo l|lo u moIiIu, srp ili šIo druvo.
^eIi Íućlaj u, prska� u pčele Vodom pomoću lazvoVe šIrcaljIe, bacaju
¡relo p če l a zeml j u lì l c sa poVršine zemlje, a neIi i maj u laš za laj
sl učaj · priređenu zcnl ju. Ioj u i sIo¡a Irlica, a sve sa vj erova­
Ïjemv da ć· roj zuu�laVili i da će sj esli. l neIim selima lacaj u žene
¡ocul) ic· preko roj Û i govore: Inc/ ¡ocn!)ìcu ¡relo u)e0a, pa će sesti.
D1ugi , kada se pčele roj e, pucaj u iz iušIe j edan¡ul. ¡a još j eda1¡uI.
³Io su puca�l i dva puta, U roj j oš ni je sjeo. onda pucaj u j oš j ·danpul
i vj eruj u. da roj onda mora sjesti . IoJ neliI. Iada ¦\ ,)ČeIe roje. za|i|e
¡čelar kraj Iošn i lI i li ¡č·li nuIa nož u zemI j u sa ·j eroVanjem. da će
roj ni^kw -j cºli. Ona� . koji se laVi oko rojenja. mora za cijeIo ·¡i1eme
roj enja, dok uod 1oj ne sjedne, šulj ·li i ni sIime niIi riječi provo-
Vorili. X ·ki sjeda� u i ZVIne II juč·\i na ili sjednu i ¡ućIaju. neki
lacaj u ·odu ne pomoću štrcal jke n·vo iz maleniI lončića `el· žene,
kada se pč\le ro�.·. s� edaju golom -lražnj i com no zemlju. a CÅt sa
Vjero·anj em< e l a će roj niže s:esti . ' >lrušcu j e oVa� oličaj , lada se
µčele roj · . .Io lko prolazi mi mo mj esta, edje se pčele roj e. onJa mu
pčel ar guYori : Pazi . čelec mi se To,ii , da ga nebu.§ · t rele|. H onaj . koji
p1olaZi « odgoVara nm: N e budi 1 l / ÌHTo la, sram ga |¡| o, lo qa bu
vrc/c/ l� Brebroveu. l•ada se ¡č·l· voj ·. mora pčel ar na nj ih :l ·dali.
i lo laIo. da -i ruke posIavi u Iormi dalekozora 1Ü oči i IaIo ¦lij edi
pčele u nj : hoVu l etu. dok ne -j cdnu. do vledanje oni lumače i \|·:uj u,
da pčel e ne će dal i e sj esti od onoua. št o on Vidi kroz ruIe. 1ma -' arih
pčelara, koj i vj eruj u. ela će im sc roj ·ratiti nalrav, alo ¡olj ·:n· da-
ltIo, , a o-o|ilo ako l. ·rij eme roj cnja nije lio lon Iuće. Iada
-e V|atì kući , onda 1'tko od uIućuna pris!upi k nj emu i laž· nu.
(e|ec t i ·C roJil i pobegel, a on oduo·oia. Da ga /·:utr zapo· ujeclam
Ú�� da 1f lÜ ¡cške po .zemli dUmoJ dojti.
12
l
l
l
l
l
l

1mu još jedun o|i čuj Iod roj enju ¡čelu, i lo u selu žirčici. !adu
pčelur o¡uzi, da roj ne će nilnlo sjesli, on |rzo slinc su se|e vaće nu
Lroz nouuVicu aledu nu ro| Vjerujući, du će ludu ro| ·jes!i. done mo-
ru| u |ìli |uš euće, jer u sluču| u du euću nenu, gleda ¡čeIur na roj
kroz ruIuV IošuIj e. Ioj u |rzo sline su se|e. .Io se žensIu |a·ì olo
roj enju, ondu sIine su se|e šVu|icu |IošuI|u) ¡u Iroz njezin ruluV
cIedu nu roj.
!u |i ¡čeIur imuo Vi še us¡jeIu su ¡čeIumu. moru ¡oslije is¡o\ij edi
i ¡ričesli zudržuli u usLìmu Iosli|u. Iojou je |io ¡ri češćen. i odnij cli j e
¡ući i -luVili ¡u Ielo jedne Iošnice. ¡u će s u sVimu ¡čelunu naIon
loeu čìnu ì muIi VrIo do|ar u-p|eI, l. j. ¡čeIe će se do|ro držuli i dali
mnoeo medu. .Io ¡osI i |e rIičesli ne će �učuVuli Iosli ju. ondu se moru
¡o-Ìì je )s¡oVijedi i ¡ričesli žurili lući i 1 sVuIo Ielo Iošnice ¡uInuli
kroz uslu, ¡u i Io donosi pčelumu sreću.
>Vu Iu sredsl\u, lo|u ¡č·l uri u¡olre|l j uVuj u. du zaustave roj ,
ì mu|u sVcju znučenju po n| ìhoVu lumučenju. ZVonjuVu, ¡r-lun| e
vodom, |ucuhje zemI je ì ¡ocuI ì ce ru|i se zulo, du se roj ¡reºlrašì i du
-lo ¡rije s)ednc, u s| ednnj e ru z·mI| u i |ucunje zenI j·, lojÌ je islo¡nlu
lrlicu. d u roj šIo niže sjedne.
>umo sIu¡I |un| e ¡čeIu ¡r¡e roj en¡ u nuziVuj u pčeIuri razno.
Ičelc o|ično ¡ri)e ro�en| u |ili zu Vrì ieme VelìIe ºìurì ne) izlaze iz
Iošni ce nu¡oIie, le se Iru| leta, i lo o|ično zu sIoIel o|jese u o!Ìilu
gr_ozda. To -cI j nci zo·u. če/ac ¡odsed¤; če|· c »aseJa i iìa če|ºc brndu.
!el·n|e ¡čelu u grupi nuziVuju ro) |e/i. u snmo u >lrušcu zu
lulvo Ielenj e Iužu. č el ec se jiaš¡.
1uo/oujc io¡e¡··
IojeVi se IVnla| u n: V)se nucmu, ¡u ću ì l ¡·don o¡isuIì . Pri j e
nego p³i j ede1 nu opi sivanj e, moram nuVcsli, du io| cVe. Imea su
\eć -|eI ì . IVulu|u i l ì zan:uVo slì Ju|u najvi še nušlarci a j er se žen· olo
Ioeu |·tVe u V)o ri:ellim sluču|eVimu. ^|li pčclari hvataju roj eve,
d u se ni u šlo ne oJrću. l. |. rudc u onom odijeIu, u lojemu su ·ì |cli
duh. dok druui i naiu za lc -luču1 ·Ve ¡oselnu o¡¡cn�ì.
l - ·|·Jni s· o|l ač· nnoVaj nučin. nu glavu (zapravo nu I ic·) meću
nulo vuslo ¡leleno silo. loje ¡omoću špage zuVcžu na zuliI|lu. |-i uI i
di o :la\c ¡olrij u ručnilom. lo+ ì čVr-lo sVcžu olo ·:ulu. du ºc ·Č·I e
ne novu unulru u\lačì l ì . OlI uče de|eIc lIuče i lošuI j e. ¡rllo koj i h
he nože ¡rodrijeli u|od. J edni omuluju rulc ručni cìnu. u drugi nu¯
vlače na nj il de|ele čarape.
2. Drugi imuj u sve ìslo. sumo šlo nu el uVu slu·l ¡a: u zu Iu| -. uču|
pcºelno na¡ruVl jenu la¡u. !i o lu¡e. loj i dolazi sa st rane I ì cu. j e::t gu­
st o pletena žì cu j uj ol ì la ¤llilu, ruI o isnu¡čenu, u o-laÌi )e dì o c!¬to
ple1 c·no i J·l·Io pl atno. lojc ¡olriVu osluI1 dio gla'-e: Veći dio leda ì
prsi j u.
Kada roj sj edne. pčelar, o|učen kako sno core opi¦uIi, i de ku či ti
čel e, ocwinJati če|·n i l i :·/·n·/t če|ca, lulo lo oni zovu.
lošnice. u lo| c -c trese roj , mužu pčelari * nnlurnje -li.ne
)uznì n ºred-lVima. j er ·| ·ru| u, du roj orUu rudi|e ide u takovu košni­
cu. GoloVo u sVì m selima trlja se unuIrušnju strana lošnice li:.om,
/3

koju zovu vratić i li povrat Neki je mažu najprije vratićem, a onda
još sa medom. Neki je pri j e uporUbe ispale sa slamom, a to rade tako,
d a. pri pale rukovjet slame, pa nastalim plamenom opale nutarnje zi­
dove. N eki mažu opet medom, koj i j e na Badnjak i Bohć stajao 1Ü
CtIl u. r'oga božićnoga meda uvijek ostave neku količinu za mazanje
košnica, i prije nego taj med sprave, netko od ukućana kaže: Ta.i m. ed
nar .ie za čelce, kad se budn 1·ojil-i. Neki mažu saćem, i z kojega je is­
ci j cden med, a neki rastope u vodi malo šećera, pa time omazuj u
k ošnicu.
Pčelar Lbučen, kako sam naprijed opisao, uzme u j ednu ruku
ki}šni.cu, u koju će roj strest i , a u drugoj ruci ima• perušku, koju
zovu oretača, i njom pomete roj u košnicu. Kako rojevi sjedaju na
razne pol ožaje, t. j . na razne visi ne, moram redom opisati sve sluča­
jeve, kako se roj ogrinja ^ twvih mjesta.
l. Alco roj sjedne nisko na kakovu živicu ili ogradu, polazi pče­
lar ta1o, pa pod pčele namjesti košnicu, a ometačom ih pomete unutra.
2. .ko roj sjedne na vi še mjesto, t. j. na kakovo drvo, pri�vrste
košnicu na jedan št ap, koj i zovu drug i li rahale, kojega dulj ina va-
rira 1Jrema potrebi. S tim drugom i na njemu pričvršćenom košnicom
sta:o u pod granu, na kojoj je roj. Pom0ću druga postave košnicu pod
ruj , zatim košnicom jako potresu granu i roj padne u košnicu.
1
3. Ako roi sjedne visoko na drvo i na debelu granu, koja se
t te da tresti , radi se ovako: �a jedan drug stavi se košnica, a na drugi
priveže ometača. Kod toga ogrinjanja moraju uvijek biti dvije osobe,
!
od ko.i i h jedna: drži košni cu pod granom, na kojoj su pčele, a druga,
l
pomoću ometače na drugu. pomeće roj u košnicu. Može se dogoditi,
,
da se kod takvog ogrinjanja jedan dio roja dobije u košnicu, a jedan
dio da ostane na grani» l tom slučaj u uzmu neku staru plehnatu po­
fu du, pa u njoj zapale smeće · ili gubu, zatim privežu to na j edan drug
i pocl i mc one prel e nirani , a one radi di ma, pobjegnu u košnicu, osta-
l i m pčelama) i li 1U kdkovu tanj u granu, pa se ¯ nj e stresu u košnicu.
Netc i u to"n slučaj u prskaju roj vodom, pa' pčele boj eći se kiše po­
bjegnu u košnicu.
1. `eki pče] ari traže po roj u mati cu rukama, a osobi to s e t o radi,
ako roj ni sko sj edne, a kad:l j e nactu, stavlj aju j e u košnicu, a za njom
dolaze i ostale pčele.
5. Ako roj sj edne vrl o \-i ::oko na drvo, pa se ne može drugom
doseći, onda se pre1 ari do stanoYi t e vi ¬i ne penju pomoću kl.i nča, a dalje
rade sa košnicorn na drugu. ì i sto tako i s ometačom ria drugu.
n. Neki pčlhri C| ne bri nu za onaj roj , koji sjedne izvan dvo­
ri§ ta, jer po nj i hovu vjero\-anj u takav loj nema sreće.
7. Neki pčdari kada roj ne će da pri j eđe u j ednu košnicu, uzi­
maj u cl rugu, jer Yj eruj u, da ¬' ona prva pčelama ne dopada.
8. Neki pčel ari , dok C\ pčele ioj eq stavljaju po obl i žnj em dr­
veću košnice, koj t mal o mnažu medom, pa ima slučaj eva, da se
roj 1 1akovoj košni ci zaustaYi
Gl avna ponutg·ah ZU hntanje roja j esu ova:
Košni ce bi l o koj i h obl ika. al i se najvi še upotrebl javaj u pletene
od sl ame. Dugački i closta jaki ;tapovi , koje zovu clntgi ili rahala, a
imade ih razni h oblika. Dulj ina i m vari ra izmedu 3-7 metara. Ima
14
l
l
l

drugova u obliku štapa i rašalja sa 2, 3 i naJ v1se 4 rašl je, medu koj e
se postavi košnica . i još dobro sveže špagom, ea ne može pasti
Razni obli ci posuda od l i ma ili gli neq u koj i ma se pali gubH i J i što
drugo za dimlj enje pčela. Jedino u selu G redi upot reblj avaj u pčclarj
i kl.juč, pomoću kojega se penj u na drveće. ako ¦! je roj visoko smje­
Eti o. J oš treba spomenuti i ometačn, kojom se pčele ski daju sa pred­
meta, gdje su sjele, u košnicu.
Yrste pčela
Svi pčelari razlikuj u u ko

nici :amo tri vrste pčela, a tc su:
·mut ica, radil ice, koje neki nazivaj u običn e čel e, i tru tovi. Inače raz­
l ikuju pčele i po marljivosti, jer kažu, da >Ì one pčele marj ivije,
k"oj e izlaze uj utro rano i z košnice. Pčele znadu biti i j ako lj ute, pa
pčelari tada govore: Tak OU ljut e� da se smrdi. Pčelari vjeruj u, da pčele
znadu i govoriti , a da bi se čuo nj ihov gm· or, treba se pred večer tiho,
došulj ati do košnice i prisloniti uho na nju� pa se čuj e neko zvrndanj e,
a t0 matica daje radilicama naredenj a za sutradan. Pčel e i maj u i
vrlo i stančan sluh, jer ako neko malo di rne košnicu, odmah dolaze na
h�to stražari, ch vi de, tko je to. Pčele osj ećaj u razne mi ri se: tko j e zno­
jan i li pij e alkohol, . ne smij e i m do �.� u bli zi nu, jer odmah na nj ega
navìl e- Ima i jedna uzrečica, koj u ra,be oni, koj i pi ju pa ih pčel e i z­
bodu, ako doclu u blizinu: Sam pil rakiju, po sn m

| pčele spucale. čuju
i sto tako, uJo i m se kod roj enj a zvoni . X e podnose dim. Poznaj u
onoga. tko se za nj ih brine, pa ga ni kada ne bodu. Poznaj u i sve uku­
ćane i blrgo. Ako domaće blago dode pred pč. el i nj ak, ne bodu ga
pčele, a ako coce strano bl ago, odmah na nj ega navale. One osj ećaj u i
promj enu viemena. ako je veliki pri ti sak zraka, onda su pčel e nepo­
kretl j ive i izgl edaju kao mrtve ; ako se pribl i žava nevri i eme& bježe 1
veli kim grupama nUtrag u košni Iu» c za to i ma i sto uzreči ca, koj u g·o­
`LiI sel jaci . Beže čele domom, bude mrskr; ¹ CÍ|. One znadu po ol)l a­
c] ma, kìda će padati k�a i l i kad će bi t i ružno vrijeme. Kada opaze ta­
i,ov obl ak, koj i nosi ružno vri j \m', one bao l ete l;ući, i to sat, dva
rnni je, nego li nastupi ružno vri j em\. Pčele raspoznavaj u i razne pred­
mete, pa zato neki pčclari vjcšai u kraj ko3ni ca razl i či te predmete. da
svaka pčela zna, gdj e j oj je kuća. To može bi t i kakav kamen. drvo i l i
maleni komadić želj eza. One i mÛj u i odrcclen termina c·l o Imela s c do­
nosi med u ko§.ni ce, a to je po vjerovanj u p 'e lara :j e>enj t Kri ževa. Taj
can naprave pčele nad medom kri ž i ne donose vi še med, nego ga sada
počinju j esti . Radi toga se oko Kri ževa i poči nje med vaditi.
Obrana od uboda pcela
N eki pčelari, da i m ubod pčela ne na ;kodi , mažu ruke si rćetom
ili nekom t raYom, koj u nazi va.j '- 1 clrecel, j. X eki se mažu perjem od mla­
doga i crvenoga luka. Kada se radi oko pčela, neki puše l ul u i l i ciga­
retr i l i pa} t gubu u bbzi ni . N eki mažu s i r- ' etom ¦Ye ono, št o nij e po­
kri Yeno odjećom.
Li.ečenje 1 � bod�1
Kada pčela »ug6ze«, onda upotrehlj m·aj u sredsb·a, koj a i prije
uboda, ali i neka druga. Tako mažu ubodeno mjesto sirćetom, travom
15
| '
drecelj . ¡erjcm mÌudova crvcnova ÌuIa. sa¡unom; ¡rl!l šču na !o mje-
-!o g\ožde. pe1·u i hl Ûdnom voJon l I l meću na nj hladne oIÌove. sIa-
\l ¡ n| u brus na Io nijesIo. 1j udi vj cruju. da ubod pčcle pomaže u ne­
Ii m Iol csIima: 1od rcumc nu ono mjes!o. gdj e i IoIl . s!avÌjaj u pčele,
da lh bl)du; ubodom lij eče živčane Iolesti : koga pčele mnouo urlzu.
tome ne škodì ubor1 zmija. Vjeruju l to, da ljudi, Io|i i mu|u sÌaIu i Do-
I\nr·nu Irv. umiru. aIo lh uIodc nekol iko pčela. a ako ih samo jedna
ubode, onda vrlo j ako nateče.
H ran j enje pčela po ¯�TÎ
¬Ioro svi pčelari hrane pčele zi mi . aIo im pone¦!ane hrane.
¯o ct dogacta onda, kada je zi ma - vrlo duga. Neki. one Iošnl ce,
gdj e -u ¡čeÌe osIuIlÌe zIoc ¡omanjIan|Û ueda, nose u Iuću na toplo,
pa ih !u1o hrane. Io njlhovu se vj erovanj u Io ne smij e radi!i u pče­
li njaku nu s!udeni. | er pčele odmah uuì nu, uIo se spuste ¦ vrha košnice
dolj e Jo mcda, Iuda j e vani studen. P Iući rastope šećer u \odl iÌl sam
lTl ecL pa !o mažu na lim i stavljaju pod Iošnicu. ^eIi rasto pe s vo­
dom lll \lnom mcd. pa tu !eIućìnu s!av¡ja| u u maÌe Io¡anj iće sa sÌam-
Iumn. Jo rade onda. Iaua jc Ì lje¡l sunčunl zi mski dan. Košnicu na­
di gnu !o!lIo, da movu Iopanj ić s!avl ll ¡od nj u. Neki mi j ešaj u šcćcr i
vi n(·� a neki mužu ras!o¡ì nu šećera. i !o vrÌo vusIu. i I l sam med na pa­
pir, što onda meću pod ko�ni cu. Neki mi j ešaj u med sa kravlj im mlì j e-
Iom. l !o meću u male posude obično poIÌopce od pasta. pa zatim pod
košnicu. N 0Il ih hrane saćem, u kojem l ma meda, što i maj u spremlje­
no \ ćupovl ma. Jo saće s medom meću u male tanj uriće� pod Iošnice.
· eki cl j0Ìo saće pune rastopi nom šećera u \odl, l Io onCa stavljaju
¡od košni ce.
To hranj enje ¡čela imade vrlo slì čne nazive: davat i čelam jesti,
hran i t i čele i hni t i čelca.
čišćenje i spTavla, : :ie ? ; aska
Kada se ì z saća i z\adi mcd. ¡čel url na poseban naC1 n prave
vosHk
.
SHće se skupi i stavÌ| a u j ednu posudu s vodom, u koj oj se !uha
na peći . Kada -c do¹ro ¡rokuha. ci.i edl se preko ri |eIIc \reće u IaIvu
posudu, l !o oIl čno kori to Cì hl adnom vorl om, da CL rastoplj enl \osaI
·IuIl l el a se laganlj e Iere. Kada se pober|. stavlja se opet u čistu
:r?du i j?š j ednom doIìo prokuha, a zatim ci jedi preko krpe od lana
1b kuclelJe u IuIo\u zdjcÌlcu. da se dobi je nekl oblik. Vosak seljaci na¬
zi \aj u rosek ili set i 1 w, samo proceduru cedi t i vosek, a \o-uI. Ioj i se
dolij e čl -!. ced,en i ·cosek. N eki nazi\aju tu proceduru k Hh ati vosak
i li P1 ' PC!Sti 1ÓC(k.
Drugi i maju l j edno pomagalo kod kuhanja voska : c 1a se vl di
nj egoya upotreba. opl sat će |oš |(dnon cl |cl u ¡roceduru. 'losak se
-!n\l kuÌali l kada se doIro prokuha. ci j edi se ¡reko ri jetke vreće.
Kod t oga ci j eclcnja sti :če se vosak u \lcći . ili 1 posebno za taj sÌučaj
,
nap1·aylj enoj \¡cćlcl, ¡omoću pomagala, koje oni nazlvaj u sklepice.
kl ešči n e lli kleščo. . To su d\i |e dnščlce oko me!ar i poÌ duge i oko 10 l
cn ši roke. Na donjem kraj u se sastave skupa, da se mogu otvarati i
o¡el sastavl !l . O na gornjem Iraju su Ie daščl ce izrađene u oIÌiIu ru-
16
cca. >lične su spru·i za ljušlerj · cialu. Jcdna osoIa. i !o voloVo
uVijeI žena. drži nud IoriIom Vr·ćì cu s .o-lom. a druva j e slišče ¡o-
mo6u Ileščina. OVu druua moru još pri !one eovnj i Iruj Vrećice IrIaIi.
da za¡remina Vrcćice µoslnj c -Vc munj (, ¡u na luj nučin i ona pos¡je-
suje cijeđenje. Iadn -e sVe ¡roci jcdì . ¡olupi sc j cdnom ¡rocijeđeni
vosaI iz Iorila, i lako ºc j c Već u vodi stvrcl nuo, meću va u neIu ¡o-
sudu i lope na peći . Iuda se dobro raºlo[i . cijedi sc ¡reIo IaloVc µu-
ste Ir¡e od ludeIje i l i Iana u luIoVu muIu posudu. l lu ¡osudu j oš
hcIi meću i Iomud lonopca na loj i kapl je VoºaI. ¡a se VosuI može,
kada olVrdne. µomoću loua Iono¡ca objesit i. OlliI IaIo ¡ročišćenoµ
vosln, ma IalaV on lio. ì ma sVnudjc naziV crr/a. a ona nečisl, šlo
ostaje u Ir¡i. Iudelj i ili Vrećici, naziVa ·e uVij cI vu.iščina.
Jalo se radi ¡o :Vima selimu, i lo l:lo uz ¡omoć sIle¡ice il i lez
nje. U razliIaje1 tome, šlo neli VosaI i diu:ì pula IuIaju. a ncIi samo
Io¡c ¡u onda cì jede. JreIa nupomenuIi. ua u JreIroVcu mj eslo sIle-
¡i ce u¡olrelljavaj u d·a Vesla, Ioja na širì m IrajeVima saslaVe sIu¡a,
¡a ¡omoću njiI lisIaj u Vosak u Vrcćici ili Ir¡i.
>amo saće nazi\oj u pčeIaii . setin(� i li siti1a& a čel ij ice. luknice,
male l ukn1:ce ili stan ice. Jodino zu ćel iju, vJje se zadršaVa malica. imaju
sVi naziV. matičnjak.
Fierovanja 7 Ï vezi sa pčela·nw
>eljaci za onu ženslu, Ioja i ma Jar\čiti us¡jcI u ¡čeIama uVieI
pa i u slalim uodinanu, Vjeruj u da je v.iešt-ca, a za laIVoea mušlar-
ca da je coprnjak; o·i movu i pčcle druuimu ur¤ći. JaloVe ljude ne ¡u-
š¡aj u ni u llizinu sVo| i h lošnica ili ¡čclinjalu. N eIi ¡čeIari Vj eruju. da
su one pčeIe neolično marl jiVe, koje za Vri jcmc roj enja jaIo urizu. U
seli na. Ioja su se snj·-lì la uz rijeIu >aVu, Vj cruj u pčelari, du se ¡čele
ne suiju prodaVali uz >aVu, jer onJa s nj i mu nema sreće, aI i Iada
-e prodnju ni z >aVu. onda su neolì čno ºicInc. >l ično Vjeruj u i u se-
Itha. Ioju su sc smj es t ila uz K upu. Tamo se pčele nc smij u ¡roduVuli
seljacinu, Ioji slanu¦u ¡rclo Iu¡e. j ·i s luIoVimu ncma srećc. a
:miju -· ¡rodaVali -·l j·ima. !o| i stannj u ' !Ì� st ran t� Vode. udje se
pčclc Iu¡uj u. `eIi ·| ·ruju da jc doIro | ednu Iošnicu uIrusli. jer la
ulrad·na ¡čeIa dono::i - r·ću onomc. llo j u j c ulino. al i uj edno i ne-
sicću onone, Iohic je uliudena. j er se lomc nuIon Irude i oslnle
pčrle zanclu. � .. N eIi zamjenj uj u ¡čeIc ZÜ žitÜl. Onaj !Io zamjcni
pčele zn žila¡. ncma Yi ;e srcće s nj i mu. doči n neoIičnu sreću i muonaj .
loj i je žilul dao. K ·ki Vjeruj u. da j e dobro j ednu Iošnicu ulrasIi.
jodnu naći i jcunu dJ'í ii . j cr te ¡čeIc dono-c neobičnu srcću. JčeIac se
ne snij · niIada ¡roJu·uli iz pčeI injuIa, neuo samo onaj, Ioj i se roj i .
U i toga nora lupac posl i je· rojenju sam ovrì njali, i lo u sVoj uIošnicu.
i nosili Iući. .Io bi ' o radi o onnj . Ioj i ¡iodu|c roj , ondu nemu Više
-:cće sa ¦Àoj im pč·lunu. 1ma j edun oličuj u V·zi s Iršlcnj ·n. Iada
ide dijete na Irsl, onda -e uIVali j cJna
p
čela, zarnota se u |ij·lu lr¡i cu
i st<l·i djetetu
p
Ld gaYu s ležnjon i Vj ·iovurj cm. da će di jelc biti i l i
da lud· ¡umelno Iao pčela.
¹lo se neIom ¡č·Iuru ulrade lo¡u košnicu sn ¡č·Iamu. ondu on
! 10ra SYe ¡reoslaIc ko§nice porazmjestiti po ¡čelinjuIu. j er inuče Više
uemu -reće -a ¡čelaha. Neki l)Čelari re -mi j u dirali u Lošnice ¡rije
1 7
tuš enja, jer to donosi nesreću. N a Badnjak se mora jesIi med zajedno
sa ČešnjaIom, cla :e ¡če|c bol.ie da.iu. t. j. du se više roje i više meda
daju· 1ma ovaj običaj na Badnjak sa ¡čelama. Kada se lj udi vraIe
C polnoćIe kući . a osobito ¡če¡<u` i, moraj u, kada dođu u sobu, µdje
je rasprostrta loži ćna sIuna. sluVì Ii na tu slamu muški šešir, a žene
rupcc, a sve s težnjom, da bi im roj sjeo što ni že. `eIi Io rade, kada
idu na Jadnj ak i l i Božić \ erkVu. Kada doctu u crlVu. ne smiju
sjesti na kl upe, nego moraj ull elnuIi nu ¡od, i lo ili na ¡ulac ili za Iu
zaodu spremljenkakav stari šeši r sa Vj eroVanjem. da će roj nis!o sj esIi.
ima i oIičaj sa ¡ieljuma nu ložìćnc IÌucdune. Od Jožića do Jri
Kralja ne smiju prelje i ći ¡resti u kuću, koj a ima ¡čele. ³!o se
¡relja u laLoVoj Iući i paI ¡oj avi. onJa j oj netko od uIućana µovori .
N e) di k meni u: es#, uc)di k meni pr cs/i, i ¡re¡j u mora oIići dalje. ¹Io
joj dozvoli da uđe, onda joj ¡os¡¡je naVedenil riječi za¡ali jedan dio
kudelje, ¡a naIon Ioµa smije ¡relj a u Ioj Iući DresIi, jer Iada imaju
¡čele sreću. 1mu još jedan običaj -a prelj om u >lrušcu. ³!o neIa
prelja dođe u kuću, da ¡rede. dol uIućani jedu, ne smije ¡res!i za
vrij eme jela. Kada ulazi u ºolu, cazda joj vo·orì . N eroj ¡resti¡ dok
]edcmo, a ona odgovara. N t ću pTesti, )º: iia/e čº|cc, ¡a bi ìou|e ¡re|-
/e k u)ima doći. Ako gazda hoće. da ona i puk ¡rcde, onda joj µovori .
¬]dc, a)de prec1·, da nebu.§ dn n 0u|ì|a, i doI logo·ori . ¡odignenajednom
ćošIu sIola slolnjaI na sIol, ¡a j e u Iom sl učuju ¡relja moµla ¡resIi
i za vrijeme j ela. Oba opisana olìčaj a rade :e zato, el a se ¡čele očuvaju
od crva. I. zv. ¡rel!n, Ioj i napada pčele i uni šlava med i saće. ima
još običaj o Jožiću. da svaki strani čovjek. koj i dođe u kuću, µdje
drže pčele, mora na božićnu slamu baciti šešir, ela roj ni že sjedne.
ima još j edan običaj u vczi · 1ojenjem na Buclnjal. Kada u!ućani,
koj i imaj u :č·le. dođu s ¡olnoćIe Iući, moraju svi Večerati na Io-
z¡ćnoj slami, a na slamu moraj u sVi sj esli :olom stražnj i com i Ia!o
osIaIi za vrijeme cijele večere. ženske podignu halji ne, a muškarci
razvežu hlače i gaće, lvrdo vjeruj ući, da 12e rac1 i tova roj jaIo nis!o
sj csIi. ³Io Ii sj e¡ ì u oJj eć:. onda već ona deblj ina odj eće znači veću
visinu, na koj u se smješta roj .
OvJje sam o¡isao ¡če! aren| e, ¡čelars!e s¡raVe i ¡omaµala. razne
!ipove ¡čelinjala i košnica, vjerovanja i običaje u Vezi sa pčelare-
njem i ¡čelarski m ¡roduktìma u selimu oÌo >Îska. Ijudi su · u Iom
!raju oduvijeI držuli pčele. a drže iI još i danas. ¡a se i sam načm
pčelarenja nì je do danu- mno�o promij<io, nego je onaIaN. La!av je
hi o i neIadu. !unus. da!uIo. i u naša sela prodire moderno ¡če-
larsIvo. osoIi!o lJÛ koja su u ne¡osrednoj bli zi ni grada, ali Io su
Ie! rijeIIi sÌučaj evi. >elj aci su u tome pogledu vrlo !onzerva-
t ivni, pa modcrne tekovine vrlo rij etko primaju. !rže se sIri!Ino
�voua tradi ci ona¡noga ¡čelarenja. pčelarskih sprava, pomagala i vje-
rovanja. `eolì´no je Važno -¡onenii lì . ea pče1 ar�t vo ¡o našim sclima
unalrav neloÌìlo uodì na sve vi še i Vì še propacl a, a tome ¡ro¡adanju
¡ ma više uzroka. l ¡rvom redu ¡čeI aren| u u okolici >is!a mnoµo
š!eIe čini vodu. Ja su se sela ug:la vnom � mje�t i l a u uorječju između
Savei Ku¡e. Odre i Ionje i nj ì hoVìh mal i h pritoka, koj ih ima dosIa
veliIi Iroj. Ioslij e ¡roljetnih Iišu !e rijeÌe na
J
ujaju i ¡o¡lave oµrom-
18
ne Rom¡leIse zemlj i šla. `a Iom ¡o¡laVlj enom lom¡leIsu ¡rosIiru se
silni ¡ašnjaci i druvo lulIuro lIa, či | ìm so cvij dom služi pčela« Zimi
¡čelama poneslano uVi jcI

ne�a. � kada dn( 'f vrij eme, da ¡čele do
`
o-
se noVi med} nema o!luoa. J er ]C sVe pod Yodom, pa mnove ¡celc
Iadi Ioua uci|u| u. aIo se ¡raVo·remero Ì\ �puse umj etnim Iranj e·
D1em. !ruvi uzroI su duge i Vrlo ošIre zi me, koje znadu unìšIiIi sVe
¡

eÌe, a i !u je o¡el vÌaVni uzroI ne Iol ìko zi ma hevo ¡omanjIanje
meda u Iošnicama. Ičelari u laIoVim slučaj ev¡na Irane ¡čele. ali ILo
će smoći IoliIo meda, da se ¡čele Irane ¡o mj esec j Više dana. Treći
uzrok leži na samim pčela:ima. Io1 ì jeOeJi Yade med iz oniI košnica,
gdje su ¡čele jaIe ¡a ima mnovo meda, a o-laVljaju za sjeme Iošnice
s
a slalin: ¡čelana. Io| e imaj u Vrlo maIo meda, pa la!oVe ¡čele redo-
\iIo ucinu. Jo su u vlaVnome uzIoci, zbou lo| ì h ¡č·l ai-lVo ¡ro¡ada,
Ü najlolj i su znaI Ioua po mnoui m -e' | mu prazni ¡čtlinjaci, ¡remda
je . i tu nelada sVe lilo ¡uno ¡čela
1. Obilježavanje nadjenih pčela
Zabno, kot. Sisak
2. Kl.iuč ¯ pomoćno sredstvo za pe­
njanje na visoko drveće.
Greda, kot. Si sak
/9
3. PUHj= Drenč'na, kot. Sisak
5. UnutTasnjost pan.ia.
Dren č i na, kot. Sisak
20
4. Ko.�nica nacutJena od panja.
Žirčica, kot. Sisak
r;. Pan_je'Ci. Ži rči ca, kot. Si sak
7. Panjevi i li stubli. Greda, kot. Sisak
8. Ra.zn i oblici pan.ieva. ŽiTčica, kot. Sisak
D. Pleten.ie košnice od šiblja. VuTot, kot. 8 i so k
21
10. Pletenje košnice od šiblja.
Vurot, kot. Sisak
12. Košnica pletena od šibl.a i ÕHܬ
zana govedjim izmetinama .
. Vurot, kot. Sisak
22
11. Košn ice pletene od šiblja
Greda, kot. Sisak
omazane.
13. L:11 ntra.�n}ost košnice pletene od
ši bl.ia. Drenčina, kot. Sisak
14. Kri:ži u pan}u. Drenči na, kot. Sisak
15. Košnice od dasaka i panj.
Stru:žac, kot. Kut i na
16. Košn ice od dasaka.
Ži rčica, kot. Si sak
23
17. Košnica nači 1 i jena iz gl i ne u obliku čov.ečje glave. Stupno, kot. Sisak
24
18. Unutrašn.iost iste košnice
19. Io,�n ica pl etena od slo me i. o1nazana got· edjim i zmet i nama.
žalmo, lnt. Si sak
20. Košnica pletena od šiblja, omazana govedjim i zmeti nama.
Drenčina, kot. Sisak
21. K riži u 1Jleteno.i košn i ci . 22. Saće ! košn ic.
Drenči na, kot. S i:sak
25
26
23. Zaklonište za košnice, pri sl onjeno uz kuću.
žabno, kot. Si < ak
24. Zaklonište za košn ice uz kuću. Zi rčica, kot. Si sak
25. Zakloni šte ZU košnice
·
u.z kuću. Kucel.i, kot. Si sak
:r_;_ Zoldon'te .za košnice H zabatu ku · e.
Drenči na. kot. S i sak
27
28
_:. z. - ,:r n i .e `U košnice ll :zabatu gpspodarske z.orade.
ži rčica, kot. Si sak
. ; Z•t k/ r; ; / i šte za lwšu i ce pod krovom hambara.
Drenči nn. kot. Si. sak
. l
29. Zaklonište za košnice pod kućnim stepenicama.
BrebTovac, kot. Sisak
30. Zakloni št e <U košnice pod ku(nom stTeho1n. S pred nje
strane zaštićen e ¦H TotkoJ ela se spTi}eči krac.ia.
Drenči na, kot. Sisak
29
}. : . la},:. t; ni-� t , .za košnice pod kućnom strPhom; s prednje strane zaštićene
daščicama proti l k1·ad.ie. Ži rčica, kot. Sisak
3: . . J ) i o pčeli
n
jalw sa ]¡lC sh· ane zašt i ćenog 1Jrotiv kradje.
Dn:nči na, kot. Si sak
33. Pc�cl i njak. žil · či ca, kot. Si sak
34. Pčelinjak. Žirčica, kot. Sisak
85. Pčelinjak uz kuću. Vurot, kot. Sisak
3/
¯ .
36. Pčel i n}ak. žirčco, kot. Sisak
37. Pčel i njak H< dt ori št1 1 u zgradu. žabno, kot. Sisak
32
38. Omatanje košnice plah tom pri .je
' renošenja na pa š H.
žirčica, kot. Sisak
39. N ošen:ie košnice u ruci.
žirčicaq kot. Sisak
40. NošenJe košnice na glccc i . Žirčica, kot. Sisak
33
41. J am, ica Ð zemlji pripTemljena za tušen.ie pčela.
DTenčina, kot. Sisak
.., Pr:kri !Jkr cd dr rcta za prskanje
ro.ierc1. V UfOt, kot. Sisak
n. Z1. · onjenje kod rojenja.
BrelJTO 'ac, kot. Sisak
U. Z 1:onjenje i s}Pdan.ie na zemlju
pri ro}en;iu. Zirčica, kot. Si."ak
46. Podsjednn¸ie pčela pTi ro¸ienju i li veli ko}
r r ući ni. Drcnči nrr , kot. Si sak
4-5. Bar.an.ie zeml.ie preko ro,ia.
ž i rči ca, kot. Si sak
47. Znšti ći vanje glave proti v uboda
pčela. Vurot, kot . · Si sak
35
48. O p ltHU pčelam. kod ro,ienja.
ži rčica, kot. 8i sak
49. Oprema pčelara kod hvatanja ro­
,eva. Žirčica, kot. Sisak
50. Ski dnn)c roja sa dr-eta. žirčica, kot. Sisak
36
51. KošniCa pTi č nšće· na na drug <U stTesan. ie Tojeva
sa dn :eta. "urot, kot. Si sak
52. Klešć- .ne <U tislcan.ie roska.
Žirčica, kot. Si sak
53. C·i
.
,ied.
.
ien. ie ? ' oska klešći nama.
ži rči co, kot. S i sal
37
38
5J. Pročišćen vosak odliven H oblik nazvan cvrta.
žirčica, kot. Sisak
PTof = = Vi kala Cvar: `UÌ K-DI (HCHZu�ÌI ì | d>) l l |OI| t!H I H der 1U9CDUHR UCI
C¡BUI Si sBK (au \Or:l
iH(HuÌS HB!!P HBH \! CÌ UI P 1I 6Ht|ZU�¡l i n ``iI| UCIH DP!YI CDCH , UOI¡
-U(H!( man nBeH GPH 1I PHPHSCÌV�| IHCH i n u l !CH tU-9' tÌ(1 HÌ !CH Baumstiimmen.
`utH BÍ !CH `CIÍBHICH VB!(H al l e di e,;bezii gl i chen .¬Jl(I I(H V0YI! tH!C!. ^BH
VtI\CHUP!P BÌ S 1JPUCHKOIDP |BUUKÌ O!ZC|. |Ì OCÌl ~! ( BDCI BUCÌ aus 01O1PU
!IC9' ~uUPH |U!!CH OUPY \CIÍCI!I9!P BUS |OÌ ZÌIP!ICIH . di C aus C! IOH 9'P!Ì OC¡-
¡ tHC |I CHCHKOIDC SI HG CYS! UH¡Í H9' S¡ i m !tDIBUtHC. `�! PÌ P 1IuUCÌC ¬I UU !CI H
`�!\\0IUeH J H G0Y 11UH9. DBµI-CÌC .Í! ¡!CÌ \CIVCIUC! U0U G BDP! . BDCI BUCH
|¤I UCJ iibrigen 1I!P! !CH l H U(! Ì| PHCHZUt' ¡l. 1lC À`0ÌC | � HO!¡ man i m ·BÌ UP
( an� ZCI UCUD0UJPU) BDCI BUCÌ BUS UCH 1I CiCHKOiUCH (IS! Hu| ' H GCD iIS¡ICKCH
GCI |] CHCH GUICH Abdampfen. 1PI 1OH! µ` UHU ilas ``0CHS verbraucht man
!!¡Y \CIStÌJPUPHC ZVCCKC. |(SUHGC!- wiih ren c l LIU¬~Uì J H'.l'C. · `t- ¨C H.
39

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->