P. 1
PSIHOLOGIJA

PSIHOLOGIJA

|Views: 1,419|Likes:

More info:

Published by: PrincWilliam Lejtest Afer on Jul 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/07/2012

pdf

text

original

PSIHOLOGIJA

Psiholoski procesi kod ljudi mogu biti Inteletkualni Opazanje Ucenje Pamcenje Misljenje Emocionalni Osecanja Konativni voljni Motivacija I voljne radnje Pojava 19 vek Postoji veliki broj teoretskih I primenjenih psiholskih disciplina neke od njig su Opsta ili generalna, fizioloska, razvojna ili geneticka spihologija socialna psihologija licnosti, pedagoska psihologija rada mentalna higijena I klinicka psihologija Borislav Stevanovic ne experminetalno istrazivanje dece selo grad Smoposmtranje introspekcija nepotpun oblik eksperimenta ali veoma korisni Tehnike za prikupljanje podataka upitnik interfju skale porcine I testovi NERVNI SISTEM NaJJZNACAJNIJI NErvsni sistemi su receptori culni organi efektori I pre svega nervni system Glavni delovi nervnog sistema su centralni nervni system I periferni Prvi cine mozak I kicmena mozdina glavni deo mozak navaniji su mozdana kora ili korteks

.Hipotalamus se nalazi u : prednjem mozg
Prefiferni deo nervnog sistema cine nervne celije I nervna flakna izvan mozga I kicmene mozdine Cula I culni organi nazivaju se recetorima prijemnicima Postoje dva tipa pokreta to su namerni voljni ili nenamerni U kori velikog mozga je sediste za pamcenog mnogih ssposobnosti dispozicija nosilac specificnih ljuckih odlika govora misljenja zamisljanja stvaralastva ona omogucava svest I znanje o vlastitom ponasanju I dozivljaima Delovi velike kore na dve polovine to su frontalna ili ceona teporalna ili slepoocna Leva hemosvera m k prima informacije sa leve strane I obratno njihova funcija nisu jednaka 99 % centar za govor u levoj kori

Levom se I cita I misli desna resava zadatke Zlezde Ako il luce u pojedine delove tela a ne u krv zovu se zlezde sa spoljasnjim lucenjem takva je pljuvacka zlezda Zlezde koje od hemiske ulucuju u krv nazivaju se untrasnjem lucenje ili endocrine zlezde Pituitarna zlezda ili hipofiza izlucuje vise hemiskih supstanci ili hormona koja pojacavaju ili slabe rad njihovih zlezda I tako relgulisu funcionisanje celog tela za rast Nadbubrezna ili adrenalne zlezde Stitna ili tiroilna zlezda luci I tiroksin koji utice na metabolizam Polne zlezde ili gonade estrogen testosterone Drazi za koje su se u toku evolucije razvili posebni culni organi nazivaju se adekvatnim drazima Neadekvatne drazi ne moze da nadrazi odredjeno culo I da izazove osecaje karakteristicne za drazeno culo takve drazi nazivaju se ne adekvatne drazi Geštald psihologija koja se javila u 20 zapazanje nije iskljucivo vezano za iskustvo Steepen budnosti vezan za posebnu nervnu strukturu retikularnu formaciju Crte lica: melaholicni temperament koga odlikuju jaka osetljivost tuzna osecanja kolericni tem. Sa ostrim I energicnim crtama karakteristicna po naglim I zestokim reagovanjima flegmaticni temperament sa opustenim crtama lica pospanim izgledom koga odlikuje slabo reagovanje I ne zaiteresovanost sagvinicki pokazuje pravilne I smirene crte lica koje odgovaraju stalozenoj osobi greske u opazanju osoba halo efekat posledica dejstva prve ipresije na tumacenje kasnijih podataka povrsna ili pogresna prva ipresija ima odjeka u tumacenju naknadnih podataka druga greska je dejstvo neke vrste licne teorije za pojedinca karakteristicnog verovanja da se neke crte uvek zajeno javljaju np da je susdrzana osoba uvek neemocionalna. Jedna od sistemackih gresaka jeste greska neopravdane funkcionalne analogije zakljucivanje iz odredjenih psih I fiz osobina naprimer da nisko cello govori o niskoj inteligenciji ili nosenje naocara o obrazovanosti I načitanosti Najcesce sistemacke grese su uposcavanje I stereotipnost opazanja Process zakljucivanja o uzrocima ponasanja osobe koja se opaza naziva se atribucija. Učenje I pojam ucenja

Prema tradicionalnom svhatanju pojam ucenja sadrzi sledece karateristike To je svesna namerna aktivnost Svrha mu je sticanje znanja I vestine Najcesce je vezana za namerno ponavljanje Pod ucenjem se podrazumeva sve ono sto je covek ucio tokom zivota Nasledje zarevanje I ucenje dva najjvaznija cinioca I odredjuju razvoj I prirodi u njegovom ponasanju ucenje je trajna ili bar relativno trajna pormena idividue koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u njenoj aktivnosti koja je rezultat prethodne aktivnosti kaze se trajna ili relativnop trajna pormena da bi se ucenje razlikovalo od preivremenih kratkotrajnih pormena koje nastaju usled zamorenosti bolesti slabe motivacije alkoholisanosti Vrste učenja su: 1. senzitizacija habituacija 2. klasicno uslovljavanje 3. insturmentalno učenje 4. učenje uvidjanjem 5. učenje po modelu 6. sticanje senzo-motornih vestina 7. verbalno učenje SENZITIZACIJA I HABITUACIJA su najporstiji oblici učenja u filogenezi razvoju javlja se najranije senzitizacija je povecana osetljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja itezivnih opasnih drazi kod habituacije ili privikavanja organizam uci da ne reaguje zato se habituacija ponekad naziva negativnim ucenjem ‘’stanovnici gradova se navikavaju da ne primate buku ‘’ Klasicno uslovljavanje Poznat je osnovni paavlovljem ogled o psu koji se nalazi u izolovanoj sobi Istovremeno je pustan zvuk metronome I davana hrana u pocetku taj zvuk nije izazvao lucenje pljuvacke a posle da Razlicite reakcije organizma mogu se usloviti 1. najpre mogu se usloviti spoljasnje motorne reakcije ako zvucna draz prethodi eletricnom souk na sapu psa on ce nauciti da uslovno refleksno podigne sapu I na sam zvucni signal 2. reakcije unutrasnjih organa takodje mogu biit uslovljene 3. najnovije istrazivanje pokazalo je da se imonoloske reakcije mogu usloviti povecana ili smanjena imunoloska otpornost na stetna dejstva mogu se u izvesnoj meri postat zavisna od spoljašnjih drazi putem klasičnog uslovljavanje 4. svakao najvaznije je uslovljavanje emocionalnih reakcija koje treba objasniti nesto detaljnije emiconalno uslovljavanje

ogled 1920 izveli wotson I rajnerova ispitanik mali albert oni su ustanovili da se Alfred ne boji zivotinja beli mis I cuje se zvuk posle nekoliko dana ponavljanja dete pocinje pokazuje strah na pojam samog pacova u ogledu manifestuju se tri najjznacajnija karatkeristike em us. 1 emocionalno us nastaje brzo 2 uslovljavanje emocija se lako uopstava generalizuje 3 jednom stecena uslovna reakcija se veoma tesko gasi Istrumentalno ucenje ucenje pokusaja I pogresaka Krajem 19 veka americki psih. Torndajk stavljao je zivotinje pred preprekama I postmatrao kako reaguju primer mačka I reza I nazvao ga je zakon efekta Istrumentalno ucenje je od izuztog znacaja za razumeavanje ljutskog ponasanja je jedano od najjvaznijih elemenata vaspitnih postupaka sluzenje nagradama I kaznama Ucenje uvidjanjem Ovaj oblik učenja se naziva resavanje problema uvidjanjem problem postoji onda kada postojeca znanja nisu dovoljna za ostvarivanje nekog cilja ono sto znamo I umemo nije odvoljno za ono sto zelimo Uvidjanjem se odlikuje nagloscu nepostojanjem ponavljanih gresaka Eksperiment sa majmunima (aha efekat ) UČENJE po Modelu od pamtiveka se zna das u uzori oblikovali ponasanje I osobine mladih pa I odraslih ljudi takodje je fenomen Imitacije odavno poznat ne smao kod dece I mladih vec kod nekih zivotinja pocetkom 20 veka froid je istakao ograman znacaj idetifikacije dece sa roditeljima on aim odredjuje karakter I super ego jedne osobe pojam imitacije obicno se vezuje za spolja vidljiva ponasanja a pojam idtetifikacije za unutrasnja svojstva coveka 60 godina usa psih. Albert bandura uveo je pojam ucenja po modelu ucenje ugledanjem na uzor Sticanje motornih vestina Pri sticanju motornih vestina mogu ucestvovati razliciti oblici ucenja pre svega ucenje putem pokusaja I pogresaka odnosno uspeha ucenja ugledanja na uzor sto je vestina slozenija ucesce kognitivnih porcesa je veca postoje nekoliko vaznih psiholoskih momenata kod sticanja vestina treba se upoznati sa vestinom koja se treba nauciti to se postize posmatranjem uzora tako se stvara vizualna prestava radnje Brojna ponavljanja su karateristicna za sticanje m vestina I poznavanje rezultata ili postojanje povratne informacije verbalno ucenje Verbalno ucenje Najopstije receno verbalno ucenje je ucenje verbalnog gradiva postoje razlicite vrste verbalnog radiva pa I razlicite vrste ucenja verbalnog gradiva osnovne vrste takvog ucenja us Ucenje napamet ili memorisanje Ucenje s razumevanjem odnosno ucenje uvidjanjem razmisljanjem Transver ucenja

Sama rec transver snaci prenosenje a pod transverom ucenja podrazumeva se dejstvo nekog ranijeg ucenja na kasnije ucenje ili kasniju ativnost uopste rezultat trasvera moze biit pozitivan ili negativan Razlikuju se dva osnovna problema trasvera Problem mogucnosti I vezbanja I razvijanje psihiuckih transvera kao sto su opazanje pamcenje htenje Primene I koriscenje stecenog znanja u novim situacijama ili snalazenje u novim situacijama na osnovu starog iskustva Pamcenje Pacenje je trajanje onog sto je ucenje prethodno steceno Ono prestavlja belezenje ili upisivanje izvesnih tragova u mozgu pamcenje je trajanje tih tragova a zaobravljanje slabljenje ili nestajanje ili mozda samo nemogucnost da se ti tragovi aktiviraju Umesto trajanju moze se govoriti o retenciji ili zadrzabanju prethodno stecenog . Postiji tri osnovne manivestacija pamcenja 1 secanje ili obnavljanje raniih utisaka ili znanja 2 prepoznavanje ili rekognicija 3 usteda pri ponavljanju cak I kada se vise ne secamo nekog radiva I kada vise nismo u stanju dag a reprodukujemo ako ga ucimo podrugi pud ucicemo ga brze I nauciti za krace vreme Kratkoročno I dugoročno pamcenje Neposredno kratkorocno pamcenje neposredno sledi utisak I traje kratko 10-20 sekundi Prelazak informacija iz kratkorocnog u dugorocno pamcenje zavisi od nekoliko uslova Paznja Zadrzavanje ili trajanje Ponavljanje Kada se utisak osmisli da ce biti zapamcen Villiam dzejms dobro pamtiti razmisljati o onom sto se uci Kvalitativne promene u pamcenju Repordukcija znaci neku vrstu kopiju originala ponekad je macenje zaista priblizno kopiji onoga sto smo opazili doziveli ili naucili Englez bartlet secanje je pre rekonstrucija nego reprodukcija dogadjaja I to rekonstrukcija na osnovu opste seme dogadjaja I uz pomoc nekoliko istaknutih detalja ZABORAVLJANJE O zaboravljanju se govori kada se raniji nauceni material ne moze vise reprodukovati ili prepoznati ili kada vise nema ili ima malo ustede ponovnog ucenja . tragovi koji su jendom zabelezeni u mozgu gube se blede… Ativno zaboravljanje je rezultat medjusobnog ometanja ili sukobljavanja dva gradiva Ako sadasnje ucenje opeta pamcenje ranijeg naucenog rec je retroaktivnoj ingibiciji ili iterferenciji (sukobljavanje ometanje ponistavanje) O porativnoj inhibiciji govori se onda kada ranije nauceno ometa pamcenje gradiva koje se sada uci Pretpostavka o vecnosti pamcenja

Hipermnezija su preterana neobicna bogata I ziva secanja cesto se srecu u situacijama opasne po zivot kao davljenje pre uat sudara…… Odmotavanje slike ispred ociju U hipnozi se pamecnje moze pobosati veoma znacajno Potiskivanje Potiskivanje je vid aktivnog namernog zaboravljanja. Ljudi nisu svesni te namere niti samog procesa potiskivanja pojam prestavlja kamen temeljaca foridove psihoanalize prema froidu dogadjaji koji su potisnuti iz svesti nisu zaboravljeni niti pasivni I jako van svesti oni deluju na psihicki zivot PSIHOLOSKI USLOVI uspesnog ucenja Sposobnost ucenja Obicno se sposobnost ucenja procenjuje na osnovu testa opste sposobnosti najjcesce testa opste inteligencije Motivacija za ucenjem Neko moze iamti visoke sposobnosti za ucenje moze poznavati tehnike uspesnog ucenja medjutim sve to uzaludno ako nije motivisan ako nije voljan da uci ucenje void prema daljem ucenju a neucenje void prema neucenju Motiv radoznalosti najjznacajniji motiv Unutrasnji I spoljasnji motiv unutrasnji MIŠLJENJE Psiholozi smatraju da je sustina misljenja u shvatanju ili uvidjanju odnosa veza . tada je reeno da je misljenje oblik resavanja porblema I to je najuspesniji . Engleski psiholog spiriman razlikuje dva osnovna oblika misljenja 1 odnos izmedju dva data elementa A drugi treba otkriti drugi elemenat Norman majer americki psiholog nemackog porekla poznat je po eriji veoma duhovitih I upecatljivih ogleda iz oblasti misljenja on je isptitanicima zadavao probleme konstrukcije dajuci im material letve kanap kljesta zahtevajuci od njih da od tog materijala nacine neku fizicku konstrukciju ispitanici su imali zadatak da jednu letvu visine 1,8 m postave da cvrste stoji na sred sobe ispitanici treba da analiziraju sta im je dato Na osnovu analize datog I zadatog problem se u izvesnoj meri suzava konkretizuje teskoca porblema odredjuje se na jedan nacin tako vidjenje problema najer je nazvao direkcijom misljenja Uocavanje I shvatanje porblema u eksperimentima problem se obicno daje ispitanicima suzavanje reformulacija problema stvaranje direkcija ili model traganja ovo je najbitniji deo misaonog procesa I zato se o njemu najvise govori javljanje hipoteze I ova faza misljenja je opisana preoveravanje hipoteze koje ponekad nije ni potrebna takav je slucaj sa majerovim ogledom (ogled sa nekoliko grupama ljudi koji moraju da postave uspravno letvu) Stvaralacko misljenje

Poslednjih godina psiholozi posvedjuju veliku paznju ispitivanjima stvaralackog misljenja ispituju se raznovrsni problemi za stvaralastvo kao sto su preiroda I tok stvaralackog procesa uslovi pogodni za stvaralastvo najpogodnije zivotno doba za stvaralastvo Stvaralacko misljenje Najjcesce se pominju 4 faze stvaralackog misljenja 1. priprema ili preparacija 2. inkubacija 3. iluminacija , ispiracija 4. provaravanje ili verifikacija

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->