Hemija elemenata

nerecenzirana skripta za internu upotrebu

dr Tatjana aković-Sekulić

1

2

Sadržaj Uvod 1. METALI 1.1. Metali u prirodi 1.2. Dobijanje metala 1.3. Redoks hemija prelaznih metala 2. s-metali Alkalni metali –1. grupa Zemnoalkalni metali –2. grupa 3. p-metali Metali 13. grupe Aluminijum 14. grupa – germanijum, kalaj i olovo Kalaj Olovo 15. grupa - bizmut 4. d-metali Prelazni elementi Metali 6. grupe Metali 7. grupe Metali 8, 9. i 10. grupe - trijada gvož a Metali 11. grupe Bakar Srebro Zlato Metali 12. grupe Cink Kadmijum Živa 5. NEMETALI 5.1. Nalaženje i dobijanje 6.1. Vodonik 6.2. Nemetali 14. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik Silicijum 6.3. 15. grupa – azot i fosfor, arsen i antimon Azot Fosfor Arsen Antimon 6.4. 16. grupa– kiseonik i sumpor Kiseonik Sumpor 6.5. Nemetali 17. grupe – halogeni 6.6. Elementi 18. grupe– plemeniti gasovi Literatura 3 4 4 5 11 13 13 17 21 21 21 25 26 27 30 32 32 34 37 40 43 44 46 46 48 49 49 50 51 52 53 56 57 58 63 64 66 67 67 69 70 71 74 79 81

3

4

plemeniti gasovi…). već uloga koju taj element ima u živom svetu.%).632 0. ali i značaj elemenata. kao i njihovim najvažnijim jedinjenjima.%.27 1.60 Elemenat Magnezijum Natrijum Kalijum Titan Vodonik % 2.84 0. hidrosfera i litosfera (Zemljina kora do dubine oko 16 km)) najviše sadrži kiseonika (45.5 mas.5 mas.% Zemljine kore. zlato. dok na ostale otpada preostalih 0.5 mas. samo deset elemenata čini 99.2 8. Zemljin omotač (atmosfera. 5 . Značaj nekog hemijskog elementa ne odre uje njegova rasprostranjenost u prirodi.5 27.152 Najveći broj hemijskih elemenata u prirodi je u obliku jedinjenja.Uvod Zastupljenost hemijskih elemenata u prirodi je različita. S obzirom na različitu zastupljenost.32 6. aluminijum. Tabela 1. i to samo oni koji pokazuju slabu težnju da se jedine (azot. vidi tabelu 1. veća pažnja biće posvećena osobinama pojedinih metala i nemetala. Sadržaj deset najzastupljenijih elemenata na Zemlji u masenim procentima Elemenat Kiseonik Silicijum Aluminijum Gvož e Kalcijum % 45. kalcijum i dr. platina.74 2.2 4. gvož e. Jedan manji broj elemenata javlja se u elementarnom obliku. iza kog slede: silicijum. Naime.

6 .

megnetit (Fe3O4).1. Minerali iz kojih je proizvodnja metala ekonomična nazivaju se rude. kasiterit (SnO2). periklas (MgO). kaolinit (Al2(Si2O8)(OH)4). barit (BaSO4) Beril (Be3Al2Si6O18). kvarc (SiO2) Halkopirit (CuFeS2). sfalerit (ZnS). Jedinjenja u kojima se metali najčešće nalaze u prirodi. Cu Hematit (Fe2O3). Daleko su značajniji oksidi i sulfidi. kao na primer. pirit (FeS2). boksit (Al2O3).1.1. Važniji minerali koji ulaze u sastav ruda data su u tabeli 1. rutil (FeO2). rodohrozit (MnCO3) Gips (CaSO4⋅2H2O). Me utim. karnalit (KCl⋅MgCl2⋅6H2O) Mermer (CaCO3). Slika 1. cinabarit (HgS) Kamena so (NaCl). Najzastupljeniji minerali u Zemljinoj kori su silikati i alumosilikati. Tabela 1. Tipovi važniji minerala koji ulaze u sastav ruda Vrsta minerala Elementarni Oksidi Sulfidi Hloridi Karbonati Sulfati Silikati Primer minerala Au. Većinom su u obliku jedinjenja (minerala). magnezit (MgCO3). Od 20 najzastupljenijih elemenata Zemljine kore polovina su metali. METALI 1. silikati i alumosilikati nisu značajni u komercijalnom smislu jer se teško koncentrišu i redukuju. Sb. gorka so (MgSO4⋅7H2O). halozin (Cu2S). As. Ag. dolomit (MgCO3⋅ CaCO3). hematit (Fe2O3). Os. cinabarit (HgS) i dr. Ru. Rh.1. Metali u prirodi Metal čine blizu 80% elemenata u Periodnom sistemu. silvin (KCl). Slobodnih metala ima veoma malo. Pregled karakterističnih minerala pojedinih elemenat koji se mogu naći u prirodi prikazan je na slici 1. galenit (PbS). Bi.Ir.1.1. Pt. Pd. spodumen (LiAl(SiO3)2) 7 .

Pri tom se. zemljom. misli na katodnu redukciju rastopa odgovarajuće soli metala. Postupci obogaćivanja. Šema elektrolitičkog procesa dobijanja natrijuma 8 . što se može predstaviti uopšteno polureakcijom: Mn+ + ne− → M(s).Menerali su u rudama često izmešani sa peskom. što je standardni redukcioni potencijal metala negativniji on se teže dobija. tj. To su natrijum. Sam postupak dobijanja natrijuma svodi se na elektrolizu rastopa natrijum-hlorida(slika 1. Što je standardni redukcioni potencijal metala pozitivniji lakše se redukuje.2). pa samim tim lakše i dobija. redukciju. Redukcija metala moguća je na dva načina: hemijskom reakcijom ili elektrolizom. pre svega. Ove nečistoće nazivaju se zajedničkim imenom jalovina. Najteže se dobijaju metali čiji je standardni redukcioni potencijal jako negativan (manji od -1. 1. magnezijum ili aluminijum. Koji postupak će se primenjivati zavisi od aktivnosti metala koja se izražava pomoću standardnog redukcionog potencijala. na katodi redukovao vodonik iz vode. i oni zavise od tipa samih minerala koji ulaze u sastav rude. glinom. Rude sa niskim sadržajem minerala obično se pre prerade obogaćuju tako što se uklanja nejvećig deo jalovine. Proces se sastoji od sledećih reakcija koje se odvijaju na elektrodama: Slika 1. dobijanje metala podrazumeva smanjenje njegovog oksidacionog broja.5 V).2. Sam proces dobijanja svodi se na prevo enje metala u elementarno stanje. Dakle. Dobijanje metala Metali u jedinjenjima (mineralima) imaju pozitivne oksidacione brojeve. Dobijanje Na iz NaCl Zbog velike reaktivnosti natrijuma proces njegovog dobijanja spada u najdelikatnije u čitavoj metalurgiji. i slično. kao i dobijanja metala mogu biti različiti.2. S obzirom na to da su oni najjača redukciona sredstva za njihovu redukciju moraju se primeniti i najdrastičniji redukcioni uslovi. Katodna redukcija vodenog rastvora nije moguća pošto bi se. zbog izrazito negativnog redoks potencijala ovih metala. I obrnuto. metali se dobijaju procesom redukcije (izuzev onih koji se u prirodi javljaju u elementarnom stanju). Dugim rečima.

Čist magnezijum-hlorid nije pogodan za elektrolizu pošto mu električna provodljivost nije naročito velika. a ne čist NaCl? Zato što je njena temperatura topljenja 580°C. i magnezijum spada u metale koji su veoma zastupljeni u prirodi (2. Me utim. Kako bi rastopljena smeša imala veću gustinu od samog magnezijuma (1. kao i druge nečistoće. Velike količine magnezijuma sadrži morska voda (0. 2+ Dobijanje Al iz Al2O3 Aluminijum je treći elemenat koji se dobija elektrolizom. isključivo se ovaj elemenat izdvaja na katodi koja je načinjena od gvož a. kao i kod natrijuma. Samim tim za prevo enje smeše NaCl i CaCl2 u tečno stanje potrebno je znatno manje energije. koji se zatim meša sa odre enom količinom vode): CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s). Nakon uparavanja zaostaje čvrst magnezijum-hlorid (MgCl2) iz čijeg rastopa se elektrolizom u inertnoj atmosferi dobija magnezijum. nastaje elementarni hlor. Zašto baš ova smeša. kalijuma i kalcijuma. i zbog male gustine pliva na površini. Mg2+(l) + 2e− → Mg(l) Dobijeni magnezijum je u tečnom stanju.07 g/cm3).5⋅10−11) mnogo manji od proizvoda rastvorljivosti Ca(OH)2 (7. U praksi se ne koristi čist natrijum-hlorid već smeša NaCl i CaCl2 u odnosu 2:3. a to je svakako manje od temperatura topljenja čistog natrijum-hlorida. Do reakcije dolazi jer je proizvod rastvorljivosti Mg(OH)2 (1. Po hemijskom sastavu boksit je smeša kristalnog i amorfnog aluminijum-hidroksida.74 g/cm3). Da bi se dobio rastop natrijum-hlorida potrebno ga je zagrejati na 801°C (to je temperatura topljenja natrijum-hlorida). U morskoj vodi magnezijum je u obliku Mg2+ jona. treba da sadrži 20-40% kalcijum-hlorida (gustina CaCl2 je 2. Na anodi.9⋅10−6). Pošto magnezijum ima najmanji negativni elektrodni potencijal od svih prisutnih katjona. Dobijanje Mg iz morske vode Kao i natrijum.1%). Da bi se izdvojio magnezijum se prvo taloži u obliku Mg(OH)2. boksit sadrži Fe2O3. a na katodi natrijum koji je u tečnom stanju (temperatura topljenja natrijuma 98°C). Boksit koji sadrži manje 9 .na katoda: anoda: 2Na+(l) + 2e− → 2Na(l) 2Cl−(l) → Cl2(g) + 2e−___ 2NaCl(l) → 2Na(l) + Cl2(g) Na anodi se kao proizvod dobija gasoviti hlor. Zato mu se dodaju hloridi natrijuma. Taj hlor se može dalje upotrebiti za proizvodnju HCl. SiO2.13%) odakle se i dobija. Ca(OH)2 i Mg reaguju: Ca(OH)2(s) + Mg2+(aq) → Ca2+(aq) + Mg(OH)2(s). gde je otkriven 1821 godine). a zatim neutrališe (hlorovodoničnom kiselinom). Talog Mg(OH)2 se odvoji filtracijom. Ruda iz koje se dobija aluminijum je boksit (dobio ime po francuskom mestu Bo (Les Baux). Za taloženje se koristi Ca(OH)2 koji se dobija žarenjem CaCO3 (nastaje CaO. i naziva se “crveni boksit”. Boksit sa većim sadržajem gvož e(III)-oksida. obojen je crveno.

Ovaj proces je znatno jeftiniji. a zatom mu se doda 3550% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH). Tokom elektrolize anoda se troši pošto i ona sama reaguje (oksiduje se do CO2). Al2O3. 2Na[Al(OH)4](aq) → Al(OH)3(s) + NaOH(aq) Nakon toga hidroksid se odvoji filtracijom. Smeša se meša 6-8 časova u zatvorenim čeličnim autoklavima na temperaturi od 160-170°C i pritisku 3. spada u skupe industrijske procese.3. i žari na 1200°C pri čemu prelazi do oksida. proces reciklaže zahteva samo 10% od ukupne energije koja je potrebna za proizvodnju ovoga metala iz rude. Elektrolizi se ne podvrgava rastop čistog aluminijumoksida pošto je njegova temperatura topljenja 2064°C. u gvozdenoj kadi koja je obložena iznutra grafitnim pločama (katoda). Elektroliza se izvodi na od 950°C. ispere vodom. 10 . Gvož e. Sem aluminijuma rastvara se i kiseo oksid SiO2 (nastaje natrijum-silikat).3. Znatno niža radna temperatura postiže se mešanjem Al2O3 i kriolita (Na3AlF6). Danas polovinu ukupne svetske proizvodnje čini reciklirani aluminijum. slika 1. Pre samog postupka elektrolize potrebno je iz boksita prethodno ukloniti glavne nečistoća (gvož e i silicijum). Zato se anoda mora često menjati.85%. Šematski prikaz elektrolitičke ćelije za proizvodnju aluminijuma Na anodi. Zbog toga se sve češće pribegava reciklaži već korišćenog aluminijuma. redukuju se joni Al3+ do elementarnog aluminijuma: katoda: anoda: Al3+(l) + 3e− → Al(l) C(s) 2O2−(l) → CO2(g) + 4e− 2Al2O3(l) + 3C(s) → 4Al(l) + 3CO2(g) Otopljeni aluminijum izdvaja se na dnu elektrolitičke ćelije odakle se povremeno vadi. Slika 1. pa predstavlja jednu od većih stavki u troškovima proizvodnje aluminijuma. Pore enja radi. bele je boje. pa se naziva “beli boksit”. Za to vreme aluminijum prelazi u rastvorni oblik natrijumaluminata: AlO(OH)(s) + 2NaOH(l) + 2H2O(l) → 2Na[Al(OH)4](aq).gvož e(III)-oksida. Industrijsko dobijanje aluminijuma iz boksita.70-99. Zatim se kroz rastvor produvava CO2 usled čega počinje taloženje aluminijum-hidroksida. dok natrijum-silikat zaostaje u rastvoru. Čistoća ovako dobijenog aluminijuma je 99. koja je tako e od grafita. koje se ne rastvara zaostaje kao talog koji se od rastvora odvoji ce enjem. zbog velikog utroška energije. 2Al(OH)3(s) → 2Al2O3(l) + 3H2O(g) Aluminijum se iz oksida dobija elektrolitičkim putem. Zato se boksit prvo samelje.5 MPa.

11 ∆H = −221 kJ . kao redukciono sredstvo češće se koristi ugljenik(II)-oksid: 2MO(s) + CO(g) → M(l) + CO2(g). magnezijuma ili aluminijuma. Proces započinje uduvavanjem komprimovanog vazduha. zagrejanog na 500°C. Reakcija redukcije može se predstaviti jednačinom: MO(s) + C(s) → M(l) + CO(g). cirkonijum i hafnijum. odnosno. niti pozitivan redoks potencijal redukuju se ugljenikom (iz koksa). dalje reaguje sa koksom i gradi ugljenik(II)-oksid. kobalt. Zbirna reakcija je: 2C(s) + O2(g) → 2CO(g) Ugljenik(II)-oksid reaguje sa gvož e(III)-oksidom iz rude: Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g) Pošto je reakcija sagorevanja koksa egzotermna temperatura u donjem delu peći je visoka. titan. Dobijanje Fe iz Fe2O3 Najvažniji proces u metalurgiji u kojem se koristi ugljenik kao redukciono sredstvo je dobijanje gvož a iz oksidnih ruda. Pri tom se odigrava više reakcija tokom kojih koks sagoreva prvo do ugljenik(IV)-oksida. 1000-1400°C. Na tako visokoj temperaturi gvož e je otopljeno.2 V. na primer. a pošto ima veću gustinu od ostalih supstanci skuplja se pri dnu peći. Natrijumom ili magnezijumom redukuju se hloridi metala: MCl4(s) + 2Mg(s) → M(l) + MgCl2(s) MCl4(s) + 4Na(s) → M(l) + 4NaCl(s) Na ovaj način se dobijaju. osim elektrolizom. koksom i krečnjakom (CaCO3). Visoke peći pune se sa vrha naizmenično rudom gvož a. i mangan. ali još uvek manji od –1. Metali koji nemaju ni suviše negativan. oko 1600°C. cink i kadmijum.Metali čiji redoks potencijal nije ekstremno negativan. Redukcija se odvija u visokim pećima koje su obično visoke 30 m. (ili čistog kiseonika) kroz dizne koje se nalaze u donjem delu peći. Na temperaturama nižim od 600°C ravnoteža: CO2(g) + C(s) 2CO(s) je pomerena u levo ka razlaganju CO. Redukcijom pomoću ugljenika ili ugljenik(II)-oksida dobijaju se gvož e. što ima isti efekat kao da se redukcija vrši ugljenikom. nikal. Aluminotermijski se dobijaju vanadijum. 2MO(s) + C(s) → 2M(l) + CO2(g). Redukcija ugljenik(II)-oksidom odvija se na visokim temperaturama. mogu se dobiti redukcijom uz pomoć natrijuma. 10 m prečnika. Ukoliko se kao redukciono sredstvo koristi aluminijum polazi se od oksida: M2O3(s) + 2Al(s) → 2M(l) + Al2O3(s) Proces dobijanja metala redukcijom pomoću aluminijuma naziva se aluminotermija. CO2 koji krećući se prema gore. Rude pored gvož e(III)-oksida obično sadrže silicijum(IV)-oksid (pesak). hrom. Me utim. CO.

pošto je proces veoma skup. a dobija se čelik. Šematski prikaz visoke peć za proizvodnju sirovog gvož a.5% ugljenika vezanog u obliku karbida. Ovako dobijeno gvož e naziva se sirovo gvož e. Takvi su zlato. Šljaka se koristi za izradu cementa ili se dodaje u ista nta asfaltnu bazu od koje se prave putevi. Postoji mnogo tipova čelika koji se razlikuju po ke elika sasatvu. 4.7% ugljenika. bele naro Delimičnim uklanjanjem ugljenika i dodatkom manje količine drugih metala poput Mn.Slika 1. Cr. W. Mo ili V. Metali koji imaju pozitivan redoks potencijal u prirodi se nalaze već u elementarnom obliku. Me utim. samo onda kada je potrebno dobiti male koli primen je. Fe3C. količine izuzetno čistog metala. Ner ajući čelik ima veliku čvrstinu i ko elik izuzetno veliku otpornost prema koroziji. Najčešće sadrži 14-18% hroma i 7-9% nikla.4. sa ugljenikom grade karbide. CaSiO3: CaO(s) + SiO2(s) → CaSiO3(l) Šljaka. redukcija vodonikom se retko primenjuje. ine poboljšavaju se znatno mehaničke osobine. kao što su molibden i volfram. ali za sve je zajedničko da sadrže manje od 1. 12 . Ukoliko bi se uklonio sav ugljenik dobilo bi se sko čisto gvož e skoro koje je meko. Ono je krto i ne može se obra ivati jer sadrži oko 4. Ni. Kalcijum-oksid kao bazni oksid reaguje sa SiO2 iz rude (kiseo oksid) i obrazuje šljaku ili zguru koju čini kalcijum-silikat. ima manju gustinu i pliva iznad istopljenog gvož a. platina i platinski metali. U tom slučaju se za njihovu redukciju koristi vodonik. pe Termičkim razlaganjem krečnjaka do kog dolazi na ovako visokim temperaturama koj vladaju u visokoj pe a ama peći nastaju CaO i CO2. Povremeno se odvodi uz peći kroz otvor koji se ći nalazi nešto višlje od otvora kroz koji se istače gvož e. Naj Neki metali iz ove grupe. srebrnasto-bele boje i nema neku naročito veliku primenu. Stoga se oni ne mogu redukovati koksom. i sluč MO(s) + H2(g) → M(l) + H2O(g).

Pod dejstvom električne struje bakar sa anode prelazi u rastvor. nekada bogata nalazišta danas su u priličnoj meri iscrpljena.7 mm.5. Blister bakar je šupljikav pošto se iz njega hla enjem izdvaja rastvoreni SO2. a bakar(I)-jon redukuje do elementarnog bakra: Cu2S(s) + O2(g) → 2Cu(s) + SO2(g). a katoda je od čistog bakarnog lima. U stvari. Danas se bakar dobija najčešće iz sulfidnih ruda koje pored bakar(I)-sulfida sadrže i puno nečistoća. nečist) → Cu(s. Proces se naziva flotacija. veka. Anodu čini debela ploča od sirovig bakra. Obogaćena ruda se zagreva uz produvavanje vazuha. čija pH vrednost je podešena da bude oko 0 dodatkom sumporne kiseline da bi se sprečila hidroliza bakar(II)-jona.Metali sa nešto manjim standardnim pozitivnim redoks potencijalom. metal se redukuje sulfidnim jonom. čist) 13 . Ovako dobijeni bakar zove se sirovi ili ”blister” bakar. M(s) + Zn2+(aq) Slika 1. a rezerve bakra na Zemlji su na izmaku.5-0. Ukoliko se nastavi eksploatacija ruda bakra dosadašnjim tempom. Prženjem deo sulfida prelazi u oksid: MS(s) + 3/2 O2(g) → MO(s) + SO2(g). bakar i živa. Joni metala sa pozitivnim redoks potencijalom mogu se redukovati i drugim metalom (koji se u naponskom nizu nalazi ispred): M2+(aq) + Zn(s) Najčešće se za tu svrhu koristi metalni cink. Usled dugotrajne eksploatacije. debljine 0.blister) → Cu2+(aq) + 2e− Cu2+(aq) + 2e− → Cu(s. Nakon obogaćivanja sadržaj bakra u rudi je izme u 20 i 40%. ili još manje. Zbog toga je potrebno prethodno koncentrisati (obogatiti) rudu.5-1. Ukoliko se nastavi sa prženjem odigrava se reakcija izme u oksida i sulfida: MS(s) + 2MO(s) → 3M(l) + SO2(g). Sulfid se okisduje do SO2. u prirodi se nalaze u obliku sulfida. elektrolitičkim putem. procenjuje se da će se rezerve bakra iscrpiti tokom prve polovine 21. Elektroliza se odvija u rastvoru CuSO4.0 mol/dm3. a na katodi se izdvaja čist bakar: A: K: oksidacija: redikcija: Cu(s. kao što su srebro. Ovaj bakar nije čist i potrebno ga je prečistiti. čist)_____ Cu(s. a udeo bakra u rudi je 1%. Dobijanje Cu iz Cu2S Bakar je metal koji je čovek upoznao od davnina. koncentracije 0. Elektrolitčko prečišćavanje blister bakra.

1. Zn2+. Reakcije prelaznih metala sa kiselinama Svaki metal koji ima negativan standardni redukcioni potencijal može se oksidovati H+ jonom koji je prisutan u 1 mol/dm3 rastvoru bilo koje jake kiseline. Usitnjena ruda se tretira veoma razblaženim rastvorom natrijum-cijanida (0. najčešće kiseonika. Tokom procesa dolazi do spore oksidacije zlata koje prelazi iz elementarnog u rastvorni kompleks [Au(CN)2]− u kom je Au oksidacionog stanja +1: 4Au(s) + 8CN−(aq) + O2(g) + 2H2O → 4[Au(CN)2]−(aq) + 4OH−(aq) Nakon filtracije zlato se iz kompleksa istiskuje pomoću cinka i izdvaja u elementarnom obliku. u elementarnom obliku kao komadi različite težine. Fe3+). za prealazne metale je karakteristično da se u jedinjenjima mogu javiti u više oksidacionih stanja. kao što su srebro i zlato. uprskano u stene (zlatonosne stene) ili u pesku (zlatonosni pesak). HBr ili H2SO4. u obliku anjona. Samo kada su u nižim oksidacionim stanjima (+1. Redoks hemija prelaznih metala Za razliku od alkalnih i zemnoalkalnih elemenata. +2. Anodni mulj sadrži srebro i zlato koji se odatle izdvajaju na različite načine. +3) prelazni metali mogu da grade pojedinačne katjone (Ag+. Dobijanje Au iz rude Oko 4/5 svetske proizvodnje zlata dobija se iz anodnog mulja koji zaostaje nakon elektrolitičkog prečišćavanja bakra ili olova. Pomor ribe koji je pre desetak godina zadesio Tisu nastao je usled izlivanja veće količine industrijskih otpadnih voda postrojenja za preradu zlata u Rumuniji. Sve ostale primese talože se na dnu elektrolitičke ćelije i nazivaju se anodni mulj. jer je ono rasejano. Metali koji su slabo reaktivni. rude zlata (uglavnom teluridi) sadrže ovaj metal u toliko maloj količini da ga je nemoguće efikasno izdvojiti prostim mehaničkim odvajanjem. Proizvodi reakcije su gasoviti vodonik i odgovarajući katjon metala: Ni(s) + 2H+(aq) → Ni2+(aq) + H2(g) 14 . pošto je cijanidni jon. U višim oksidacionim stanjima (od +4 do +7) atomi prelaznih metali su vezani za atome nemetala. tako e. Ovako dobijeni bakar ima čistoću 99. Veći komadi zlata retko se mogu naći u prirodi. Me utim. Zbog toga je njihova redoks-hemija komplikovanija (i obojenija). opasan. Svi prelazni metali koji su ispred vodonika reaguju spontano sa razblaženim rastvorima jakih kiselina kao što su HCl.Ukupan efekat elektrolize je da metalni bakar pre e iz onečišćenog blister bakra koji se koristi kao jedna elektroda do čistog bakra (druga elektroda). Stoga se primenjuje cijanidni postupak.3. Zn(s) + 2[Au(CN)2]−(aq) →[Zn(CN)4]2−(aq) + 2Au(s) Ni za ovaj postupak se ne može reći da je u potpunosti bezbedan. Preostala 1/5 zlata koje se proizvodi potiče iz ruda.95%. mogu se naći u prirodi kao samorodni.01 mol/dm3) kroz koji se produvava vazduh.

Metali koji mogu da grade više od jednog katjona. suviše su slabo reaktivni da bi reagovali sa hlorovodoničnom kiselinom. Drugim rečima. Tu je oksidaciono sredstvo nitratni anjon. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša 3:1 ccHCl i ccNHO3) Au(s) + 4H+(aq) + 4Cl−(aq)+ NO3−(aq) → [AuCl4]−(aq) + NO(g) + 2H2O Nitratni jon azotne kiseline je oksidaciono stredstvo. proizvod reakcije sa H+ u odsustvu vazduha obično je katjon nižeg naelektrisanja. koji sa redukuje u zavisnosti od koncentracije kiseline do NO2 ili NO: 3Cu(s) + 8H+(aq) + 2NO3−(aq) → 3Cu2+(aq) + 2NO(g) + 4H2O Cu(s) + 4H+(aq) + 2NO3−(aq) → Cu2+(aq) + 2NO2(g) + 2H2O Zlato ne može oksidovati čak ni azotna kiselina. bakar se može oksidovati azotnom kiselinom. Fe2+: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Metali sa pozitivnim standardnim redukcionim potencijalom. H+ jon nije dovoljno jako oksidaciono sredstvo da bi prevelo metal kao što je bakar u katjon. Uloga hlorovodonične kiseline je da Cl− jon sa jonom zlata nagradi veoma stabilan kompleksni jon [AuCl4]−. NO3−. 15 . to jest. Me utim. kao što je gvož e.

2). svi alkalni metali su meki (tabela 2.84 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O KMnO4 Šalitra Potaša Silvin Karnalit Kalijum-permanganat Različiti alumosilikati Rb Cs Fr 0. s-metali Alkalni metali – 1.1.00026 u tragovima Nalaze se u obliku silikata uz Li Vrlo radioaktivan Naziv Petalit Kuhinjska so Glauberova so Kriolit Boraks Alkalni metali se u prirodi javljaju isključivo u obliku jedinjenja.0018 Mineral LiAlSi4O10 NaCl Na2SO4⋅10H2O Na 2. velike količine soli alkalnih metala. posebno natrijum-hlorida. Zastupljenost alkalnhi metala na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Li % na Zemlji 0. 16 . Za razliku od natrijum (2. nalaze se rastvorene u morskoj vodi.30%) i kalijuma (2. natrijum i kalijum imaju manju gustinu čak i od vode.0078 0. Druga njihova zajednička osobina je da su svi metali. Veoma su laki (litijum je generalno najlakši metal).09%). kao ogromne slane naslage koje su nastale isparavanjem nekadašnjih mora (kamena so). grupa Naziv ove grupe elemenata ukazuje i na njihovu najznačajniju osobinu. Mogu se seći čak i tupim nožem. ostali elementi 1. Za razliku od većine tipičnih metala. koji su veoma zastupljeni u Zemljinoj kori. grupe su prisutni samo u tragovima. Tako e.2. na primer gvož a. Alkalni metali su srebrnasto sjajni (izuzev cezijuma koji je žućkast). Litijum.27 Na3AlF6 Na2B4O7⋅10H2O Različiti alumosilikati KNO3 K2CO3 K 1. Tabela 2. da sa vodom grade jake baze – alkalije. što je vrlo neobično za metale. Imaju niske temperature topljenja i male gustine. Najčešće u obliku hlorida. Dobijaju se najčešće elektrolizom rastopa njihovih soli.

94 375. Me utim. tako da je za otpuštanje elektrona kod cezijuma dovoljna energija fotona svetlosti (fotoelektrični metal).971 0. Fizičke osobine alkalnih metala Li Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.862 0.8 -2. u odnosu na srebro kome je dodeljena provodljivost 100 kao najboljem provodniku.7 -264 7.6 759 0. (kJ/mol): M(g) →M+(g) + e ∆H0hidratacije (kJ/mol): M+(g) + xH2O→ M+(aq) Električna provodljivost* Osnovna emisiona vidljiva linija (nm) 610.5 227 138 0.873 0.3 248 147 0. do kojih se dolazi direktno posmatranjem. Lakoća otpuštanja elektrona direktno je povezana sa njihovom reaktivnošću. ima malo.67 589 405.1 − Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e → M(s) En.Poslednji.2. i najteži elemenat u grupi.2 -544 17. Naime.7 ≈400 - 2s1 180. halogenidi: 2 M(s) + X2(g) → 2MX(s) Pri reakciji alkalnih elemenata sa vodonikom nastaju hidridi: 2 M(s) + H2(g)     → 2 MH(g)  17 zagrevanje . Tabela 2.534 0.5 1342 0. Izuzetno je nestabilan tako da ga je gotovo nemoguće dobiti u čistom stanju.04 520.77 780. Relativno niske temperature topljenja i ključanja alkalnih metala posledica su slabe metalne veze u kojoj učestvuje samo jedan elektron.0 -293 12. Alkalni metali reaguju burno sa halogenim elementima.0 Rb 5s1 39. Na taj način sprečava se da do u u dodir sa kiseonikom ili vlagom iz vazduha. nisu svi alkalni metali po ednako reaktivni.79 456.94 403.8 883 0.4 671 1.joniz.8 -341 22.2 K 4s1 63.4 Cs 6s1 28.6 152 68 1.8 -2. M+ (pm) − Na 3s1 97. pri čemu nastaju soli.9 -2.0 -3.532 0.2 265 167 0.3 688 1.46 Električna provodljivost – skala je relativna.71 495.8 -2. Sposobnost otpuštanja elektrona je velika. U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1. francijum je radioaktivan. a raste sa porastom atomske mase. alkalni metali su veoma reaktivni i čuvaju se u petroleumu ili nekom drugom nepolarnom tečnom rastvaraču.8 -435 33.94 418.76 Fr 7s1 27 677 0. Zato podataka o njegovim osobinama. Njihova reaktivnost raste sledećim redom: Li < Na < K < Rb < Cs Reaktivnost raste Opada energija jonizacije što je u direktnoj vezi sa promenom energije jonizacije.4 186 102 0.

Može se reći da se javlja dijagonalna sličnost kao što je prikazano: Grupa 1. Alkalni metali se retko primenjuju u elementarnom obliku. termički stabilne.Ovi hidridi su jonskog karaktera. razlikuje se u svom ponašanju od ostalih članova grupe. Vodeni rastvori hidroksida ponašaju se kao jake baze. Cu. 18 . Li Na slično magnezijumu. peroksidi ili superoksidi). gradi oksid: Be Mg B Al C Si Osobina dijagonalne sličnosti manifestuje se i u reakciji alkalnih metala i kiseonika. Mn i Cd koristi za izradu aviona. 2M(s) + H2O → 2 M+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g) ∆H<0 Za razliku od alkalnih metala i njihovih oksida. Sa vodom grade jake baze – hidrokside. hidroksidi se lako dobijaju i široko primenjuju. Zapravo. 13. pri čemu nastaju različiti proizvodi (oksidi. Tabela 2. da prvi elemenat iz jedne grupe pokazuje sličnost u hemijskim i fizičkim osobinama sa drugim elementom iz naredne grupe. 2. kristalne. kao prvi elemenat u grupi. litijum. elementarni kalijum. Većina soli se dobro rastvara u vodi. Lako apsorbuju ugljenik(IV)-oksid iz vazduha i prelaze u karbonate. Pare natrijuma koriste se kod ulične rasvete. to su najjače poznate baze. 4 Li(s) + O2(g) → 2 Li2O(s) Ostali elementi iz ove grupe pri sagorevanju daju perokside (Na2O2) ili super-okside (KO2): 2 Na(s) + O2(g) → Na2O2(s) K(s) + O2(g) → 2 KO2(s) Oksidi alkalnih metala su jonska jedinjenja. Karakteristične hemijske reakcije hidroksida alkalnih metala (MOH) MOH(s) + H2O (l) → M+(aq) + OH−(aq) + H2O(l) MOH(s) + CO2 (g) → M2CO3(s) (egzotermna reakcija) Sve soli alkalnih metala su jonska jedinjenja visoke tačke topljenja. Alkalni metali (sem litijuma) reaguju burno sa vodom. Legura Li. Hidroksidi alkalnih metala su bele. Pri tome se osloba a značajna količina energije i izdvaja vodonik koji se obično zapali. Često se može uočiti. Al. čiji je proces dobijanja veoma skup i komplikovan. odnosno u kristalnoj rešetki sadrže H− jon. a posebno kod elemenata druge periode.3. Tako. velike električne provodljivosti u rastvoru ili rastopu. Litijum. Svi alkalni metali reaguju lako sa kiseonikom. 14. rubidijum i cezijum za izradu fotoćelija. Dobro se rastvaraju u vodi (sem litijum-hidroksida). čvrste supstance.

1. kao i u raznim organskim sintezama. Ovi impulsi su u osnovi balansa metabolizma i uklanjanja otpadnih produkata iz ćelija. Natrijum-hidroksid je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. petroleuma. i zato njegove soli ulaze u sastav veštačkih ubriva (kalijum-hlorid). Natrijum-hlorid kao polazna supstanca za dobijanje različitih jedinjenja Pored natrijum-hlorida u važna jedinjenja natrijuma spadaju: soda bikarbona (NaHCO3). tekstila. Natrijumhlorid je polazna sirovina za dobijanje svih ostalih važnih jedinjenja natrijuma. Li2CO3. kristalna soda (Na2CO3⋅10H2O). kao i kaustična soda (NaOH) koji se primenjuju u industriji papira. Od jedinjenja litijuma u medicinske svrhe koristi se karbonat. elektroliza rastopa NaCl elektroliza rastvora različiti industrijski postupci Na2SO4 Na NaOH uduvavanjem CO2 Na2CO3 topljenjem sa SiO2 dejstvom HNO3 Na2SiO3 Na2CO3 NaNO3 Slika 2. industriji sapuna. Na vazduhu lako menja hemijski sastav pošto vezuje ugljenik(IV)-oksid iz vazduha pri čemu nastaje natrijum-karbonat. Natrijum-hlorida ima u morskoj vodi. Jedinjenja kalijuma koja su rastvorna u vodi nazivaju se zajedničkim imenom potaša. Procenjuje se da okeani sadrže 3%(mas) NaCl.Joni elemenata prve galvne grupe periodnog sistema imaju značajnu ulogu kako u organskom. Koristi se u industriji veštačkih vlakana (Rayon). Kod viših organizama joni kalijuma i natrijuma prenose elektrohemijske impulse do nervnih i mišićnih vlakana. hemijskoj i metalnoj industriji. Kalijum je neophodan za rast biljaka. tako i u neorganskom svetu. kao antidepresiv. Natrijum-hidroksid je čvrsta kristalna supstanca. u tekstilnoj industriji. stakla. 19 . ali i u velikim naslagama u Zemlji kao kamena so. Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid. Superoksid KO2 primenjuje se kod aparata za disanje kod kojih vlaga koja se izdiše i CO2 reaguju sa KO2 uz osloba anje kiseonika (2KO2 + H2O + 2CO2 → 2KHCO3 + O2). boja. hartije.

relativno su meki (osim berilijuma). To je direktno posledica činjenice da je prva energija jonizacije zemnoalkalnih metala veća nego energija jonizacije alkalnih metala. zemnoalkalni metali su manje reaktivni. Po svojim osobinama od ostalih elemenata ove grupe odstupa berilijum. tabela 2. Kao i alkalni metali. grupa Elementi ove grupe (zemnoalklani metali) prisutni su kako u živoj.5. Zbog male gustine. tako i u neživoj prirodi.60 CaSO4⋅2H2O CaSO4 CaF2 Sr Ba Ra 0.4. Zastupljenost metala 2. svi sem radijuma.039 u tragovima SrSO4 BaCO3 BaSO4 Naziv Beril Magnezit Dolomit Kalcit (krečnjak) Gips Anhidrit Fluorit Cerusit Viterit Barit Zemnoalkalni metali su slični elementima prve grupe. Kao i alkalni metali i zemnoalkalni (kalcijum. Tabela 2.0002 2. Kao i alkalni metali dosta su neravnomerno raspore eni u prirodi.4. u pore enju sa elementima prve grupe. i elementi druge grupe lako otpuštaju elektrone i grade dva puta pozitivan jon. stroncijum i barijum) reaguju direktno sa vodonikom i daju hidride: M(s) + H2(g) → MH2(s) 20 . Njihova reaktivnost raste od berilijuma ka barijumu: Be < Mg < Ca < Sr < Ba Reaktivnost raste Opada energija jonizacije Me utim.Zemnoalkalni metali –2. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Be Mg % na Zemlji 0. Jedinjenja berilijuma pretežno su kovalentnog karaktera. soli berilijuma hidrolizuju u vodi. Be(OH)2 je amfoteran.0384 0. M2+. Zemnoalklani metali su srebrnasto bele boje. tabela 2. spadaju u lake metale.74 Mineral Be3Al2Si6O18 MgCO3 MgCO3⋅CaCO3 CaCO3 Ca 4.

60 ~2 0. Izuzetak je magnezijum koji se rastvara samo u toploj vodi.7 Mg 3s2 648.7377 1. CaH2. Barijum.0 -2.75 39.2 Ra 7s2 700 1140 ≈5.2 -2.55 1.8 215 112 2. M(OH)2: M(s) + 2 H2O(l) → M2+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g). kada se zapale oba gore svetlim blještavim plamenom.92 0. stroncijuma i barijuma ne štiti ove metale.06 6. MO(s) + H2O → 2 M(OH)2(s).5898 1. Oni na sobnoj temperaturi relativno teško reaguju sa kiseonikom. osim Be(OH)2 koji je amfoteran. osim berilijuma se rastvaraju u vodi.15 40.92 0. Me utim. Oni se zato čuvaju u petroleumu kako bi se sprečio njihov kontakt sa vazduhom.54 1.8994 1. BaO.356 0.0 1.0 160 66 1.5 M2+(aq) +2 e−→M(s) -1.85 0.8 1.9 -2.5029 0.51 2. tek nakon jačeg zagrevanja. Do rastvaranja dolazi već u hladnoj vodi.5093 0.5 197 99 1.738 2. pri čemu nastaju hidroksidi. SrH2 i BaH2 su jonskog karaktera. Proizvod reakcije je smeša oksida. 21 .Tabela 2.96 3. Sa vodom reaguju burno: CaH2(g) + 2 H2O(l) → 2 H2(g) + Ca2+(aq) + 2 OH−(aq) Zemnolakalni metali reaguju sa kiseonikom iz vazduha i grade oksid: 2 M +O2→ 2 MO.9 Ba 6s2 727 1897 3.8 1090 1.89 0.0 222 134 3.84 0.55 1. Svi zemnoalkalni metali.6 Sr 5s2 777 1383.0 -2.97 - Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.5.0 − 223 143 0.6 Ca 4s2 842 1483.5 1. Sloj oksida kalcijuma. Osobine zemnoalkalnih metala Be Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 2s2 1287 2471 1.848 6-7 112 44 1.5495 1. I oksidi i hidroksidi zemnoalkalnih metala su baznog karaktera. drupe sam se zapali kada stoji na vlažnom vazduhu. Hidrid berilijuma ne može se dobiti direktnom sintezom iz elemenata. Stoga su Be i Mg stabilni na vazduhu. Oksidni sloj berilijuma i magnezijuma štiti ove metale od dalje reakcije.9 2. Bez obzira na način dobijanja svi hidridi zemnoalkalnih metala su čvrste supstance. i peroksida.54 0.6 1. M2+ (pm) Gustina (g/cm3) na 2°C Tvrdoća po Mosu Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): Energija jonizacije (MJ/mol) Prva: M(g) →M+(g) + e− Druga: M+(g) →M2+(g) +e − Električna provodljivost Magnezijum sa vodonikom reaguje tek na povišenoj temperaturi i pod visokim pritiskom. kao najreakivniji elemenat 2.85 6-7 1.74 2. već indirektnim putem.45 35.9 -2. BaO2.

Prisustvo katjona Ca2+ i Mg2+ u prirodnim vodama čini ih tvrdim. uklanja se prolazna tvrdoća vode. Za razliku od karbonata. Pregled jedinjenja zemnoalkalnih metala (M) i njihova rastvorljivost u vodi Jedinjenje halogenodi acetati hlorati nitrati sulfati karbonati hromati oksidi hidroksidi Formula MX2 M(CH3COO)2 M(ClO3)2 M(NO3)2 MSO4 MCO3 MCrO4 MO M(OH)2 Rastvorljivost u vodi dobra dobra dobra dobra skoro nerastvorni slabo rastvorni relativno nerastvorni slabo rastvorni slabo rastvorni Napomena flouoridi skoro nerastvorni sulfati Be i Mg su rastvorni Be-karbonat dobro Be i Mg hromat su rastvorni oksid Be nerastvoran Ba(OH)2 se rastvara najbolje Značajni materijali u gra evinarstvu su: . Jačina baze raste Mg(OH)2 < Ca(OH)2 < Sr(OH)2 < Ba(OH)2 Rastvorljivost raste Za elemente druge grupe je karakteristično da grade slabo rastvorna jedinjenja. Rastvorljivost karbonata i sulfata opada u grupi sa porastom relativne atomske mase elementa. 22 .6. Stalnu tvrdoću vode čine CaSO4. Na isti način se menja i rastvorljivost oksida i hidroksida na sobnoj temperaturi.kalcijum-oksid (negašeni kreč). Ovi hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma u vodu dospevaju rastvaranjem karbonata u vodi koja sadrži ugljenik(IV)-oksid: CaCO3 + H2O + CO2 Ca(HCO3)2 Prokuvavanjem vode talože se odgovarajući karbonati. Ca(NO3)2. Prolazna tvrdoća vode je posledica prisustva soli: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2. Na taj način uklanjaju se ove soli iz vode.7. MgCl2. MgSO4. Posebno treba izdvojiti sulfate i karbonate jer ih u velikoj količini ima u prirodi. CaCl2. Ukupnu tvrdoću vode čine dve komponente: karbonatna (prolazna) i nekarbonatna (stalna) tvrdoća. Tabela 2. tabela 2. Stalna tvrdoća vode uklanja se posebnim postupcima uz pomoć jonoizmenjivačkih smola.Bazni karakter oksida i hidroksida raste sa porastom rednog broja elementa u grupi. hidrogenkarbonati zemnoalkalnih metala dobro se rastvaraju u vodi. Dobija se žarenjem kalcijum-karbonata na 900-1000ºC: CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) I pored toga što je reakcija povratna ravnoteža je pomerena ka CaO zbog nastalog gasovitog ugljenik(II)-oksida. Mg(NO3)2 i još neke soli ova dva metala. tj.

agensi za sušenje i u pirotehnici. Mešanjem krečnog mleka sa peskom (SiO2) dobija se malter. 23 . a kada se osuši zadržava oblik: CaSO4·2H2O CaSO4·½H2O + 3/2 H2O Me utim. hlorofila. kalcijum i magnezijum su veoma značajni za živi svet.gips (CaSO4⋅2H2O). Magneziujm se primenjuje kod bliceva i vatrometa. Tako e. beriliujm oksid se koristi u proizvodnji keramike. Ukoliko se gips zagreje na 130ºC dobija se hemihidrat koji može ponovo da veže vodu. Od jedinjenja u medicini se koristi MgSO4⋅7H2O (gorka so) kao purgativ. Jedinjenja barijuma rastvorna u vodi izuzetno su otrovna. otpornu na koroziju od koje se izra uju avioni ali i precizni instrumenti. posebno ukoliko se udiše njihov prah. Nasuprot kalcijumu i magnezijumu jedinjenja berilijuma veoma otrovna. Joni Ca2+ nalaze se u krvi i utiču na pravilan rad srca. Kalcijum uzgra uje koštano tkivo (kosti. od njega se izra uju lake i jake legure. zube) i čini osnovu skeleta školjki i ljuštura.. Na primer. Berilijum se dodaje drugim metalima. Ipak. Njihova uloga je raznovrsna. koji se slabo rastvara u vodi koristi se u medicini kao kontrastno sredstvo kod rendgenskog snimanja. Različita jedinjenja barijuma koriste se kao pigmenti za bojenje. magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka.kalcijum-hidroksid (gašeni kreč). Poptuno izdvajanje vode dovodi do promena u unutrašnjoj strukturi tako da bezvodni kalcijum-sulfat nije sposoban da ponovo veže vodu (naziva se mrtvi gips). Nastaje mešanjem CaO sa vodom: CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s) Rasvor Ca(OH)2 u vodi naziva se krečna voda. Metalni stroncijum i barijum nemaju komercijalnu primenu. Par procenata berilijuma dodatog bakru ili niklu daje veoma tvrdu leguru. Me utim. barijumsulfat. Suspenzija Ca(OH)2 u vodi je krečno mleko. proces zgrušavanja krvi i dr. Pored široke primene u gra evinarstvu. otrovi za pacove. Ca(OH)2(s) + SiO2(s) → CaSiO3(s) + H2O(l) Ca(OH)2(s) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O(l) . na temperaturi od 200ºC iz molekula gipsa uklanja se sva voda.

25 170 95 1.37 2519 2. Tabela 3. takozvanih. metalni karakter elemenata 13. Svi. osim bora koji jer nemetal. su metali.3.6 -0.78 2204 5. ali i veoma širokom temperaturnom intervalu u kom je tečan (29.0 Tl 6s26p1 +3. grupe raste sa porastom rednog broja elemenata.7 -0.5 -1. Aluminijum Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori.78°C).6 59.3 19.56 578. grupe u Zemljinoj kori ima znatno manje.75 143 51 1. U jedinjenjima se najčešće javljaju u oksidacionom stanju +3. Ostalih elemenata 13. dobri provodnici toplote i elektriciteta.82 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. p-metali Metali 13. +1 303.3 8.667 577. p-elemenata. M3+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost I pored manjih nepravilnosti.17 2072 7.7 Ga 4s24p1 +3 29.55 1473 11. grupe Elementima 13.8 5. grupe Periodnog sistema elemenata započinje niz. od kojih najviše galijuma 0. Fizičke osobine metala 13.85 1.9 In 5s25p1 +3 156.2 167 81 1.8 +0.34 558. a treći je po zastupljenosti uopšte (posle kiseonika i silicijuma).5 135 62 1. a češće talijum).31 1. 24 .1. Metali 13.78-2204°C).0015%. Teži elementi mogi imati i oksidacioni broj +1 (re e galijum i indijum. Galijum se izdvaja po neobično niskoj temperaturi topljenja (29. Pošto od svih metala ove grupe najveći značaj ima aluminijum ovaj elemenat biće detaljenije obra en. grupe Periodnog sistema Al Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C 3s23p1 +3 660. grupe su srebrnasto-bele su boje.699 2.904 1. i relativno meki.34 589.

Mg. Zato se aluminijumske žice sve više koriste i kod visoko naponskih prenosnih sistema. i po svojim osobinama približava se nekim vrstama čelika. je srebrnasto beli. Danas se aluminijum dobija iz boksita elektrolitički (vidi stranu 7). Zastupljenost aluminijuma na Zemlji i najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Silikati Al 8. magnezijuma ili cinka. Od poznatijih legura su: duraluminijum (Al. ovaj trend se nastavlja. ima široku primenu. aluminijum je manje reaktivan od metala 1.Tabela 2. sjajan i meki metal. 2 Al2O3(s) Na3AlF6 980oC 4 Al(l) + 3 O2(g) Aluminijum. zbog dobrih osobina. srebra i zlata). i 2. okvira za prozore. Aluminijum. Aluminijum se po električnoj provodljivosti nalazi na četvrtom mestu (iza bakra. silicijuma. Afinitet aluminijuma prema kiseoniku toliko je velik da aluminijum može da oduzme kiseonik i drugim metalima. Ipak. Stajanjem na vazduhu. grupe Periodnog sistema elemenata. Mn i Si) i magnalijum (Al i Mg). I mada aluminijumska žica provodi elektricitet tri puta lošije od bakarne žice istog poprečnog preseka. Na3AlF6 Boksit Korund Kriolit Naziv I pored velike zastupljenosti u prirodi dobijanje čistog aluminijuma predstavljao je veliki problem sve do pred kraj 19. Tada on postaje tvrd i jak. aviona.30 AlOx(OH)3-2x. Druga primena aluminijuma zasnovana je na njegovoj osobini da dobro provodi elektricitet. vrata. svemirskih letelica. I kao što metali prve i druge grupe imaju osobinu da lako gube elektrone. Pivske i ostale limenke prave se od aluminijuma.2. žice od aluminijuma mnogo su lakše. lako se obra uje (izvlači u tanke žice i folije). ali i jeftinije. Prema gustini aluminijum spada u lake metale. Zbog toga je njegova cena bila visoka pa se jako retko bio korišćen. 0<x<1 α-Al2O3. mangana. baštenskog nameštaja. Ta osobina koristi se za redukciju oksida drugih metala: 8Al + 3Fe3O4 → 4Al2O3 + 9Fe 25 ∆H = − 3340 kJ . pri običnim uslovima prevlači se vrlo tankim i kompaktnim slojem oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga prividno inertnim. veka. Legure aluminijuma imaju obično malu gustinu i ne podležu koroziji pa se koriste za izradu kuhinjskog pribora. a aluminijumske folije koriste se za pakovanje. Cu. Me utim. predmeti izra eni od čistog aluminijuma imaju malu mehaničku čvrstoću i zato mu se dodaju male količine (do 10%) bakra. Iako je aluminijum na vazduhu stabilan kada se zagreva reaguje sa kiseonikom: 4 Al(s) + 3 O2(g) → 2 Al2O3(s) ∆H=-1670 kJ/mol Reakcija sagorevanja Al veoma egzotermna i praćena je osloba anjem velike količine toplote.

Fe Vanadijum Mn Co. γ-Al2O3 je bela. Korund može bude različito obojen usled prisustva tragova različitih metala. Metalni aluminijum se ne rastvara u vodi (jer ga štiti sloj oksida). Posle dijamanta to je najtvr a sustanca u prirodi. Mg Boja Crven Plav (beo) Ljubičast Zlatno-žut Zelen Kada je sveže istaložen hidroksid aluminijuma je beo voluminozan talog (hidrofilni koloid). Oslobo ena energije dovoljna je da se metal dobije u istopljenom stanju. Tvrdoća po Mosu mu je 9. je tako e amfoteran. Ukoliko se sloj oksida ukloni. koji na višim temperaturama prelazi u α-Al2O3: C C Al(OH)3 300 → γ-Al2O3 1000→ α-Al2O3   o o γ-Al2O3 i α-Al2O3 razlikuju se po svojim osobinama.2. i tada spada u drago kamenje. Zn. Al2O3(s) + 2 OH−(aq) +3 H2O → 2 [Al(OH)4]−(aq). I kao što je aluminijum amfoteran tako je amfoteran i njegov oksid Al2O3: Al2O3(s) + 6 H3O+(aq)→ 2 Al3+(aq) + 6 H2O(l). Rastvara se u kiselinama i bazama. a koristi se za dobijanje čistih metala iz njihovih oksida. Dehidratacijom Al(OH)3 nastaje prvo γ-Al2O3. aluminijum burno reaguje sa HNO3: Al(s) + 4HNO3(aq) → Al(NO3)3(aq) + NO(g) + 2H2O(l) Me utim. ali ga opet ne stvaraju (neoksidujuće): 2 Al(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2(g). α-Al2O3 se ne rastvara u kiselinama i bazama. V. Oksid Al2O3 može se dobiti iz hidroksida. Velike količine aluminijum-sulfata koriste se za prečišćavanje vode. Dobar je apsorbens i široko korišćeni katalizator. Ne rastvara ni u azotnoj kislelini koja je jako oksidaciono sredstvo. Od važnijih je aluminijum-sulfat koji kristališe sa 18 molekula vode (Al2(SO4)3·18H2O). Tabela 3. Rastvara se i u bazama uz osloba anje vodonika: 2 Al(s) + 2 OH−(aq) + 6 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]−(aq) + 3 H2(g). Jedinjenja aluminijuma imaju značajnu industrijsku primenu. aluminijum se rastvara u kiselinama koje razaraju zaštitni sloj. Koristi se u industriji papira kao lepak i tekstilnoj industriji. Stajanjem gubi vodu i prelazi u kristalno stanje. higroskopna supstanca. Čist α-Al2O3 u prirodi se javlja kao mineral korund. Različiti oblici korunda koji se mogu naći u prirodi Ime Rubin Safir Orijentalni ametist Orijentalni topaz Orijentalni smaragd Onečišćen oksidom Hrom(III) Ti. Al(OH)3. Želatinozna priroda aluminijum26 .Ova reakcija osnova je procasa koji je poznat pod imenom aluminotermija. U procesu prečišćavanja vode Al2(SO4)3 hidrolizuje do aluminijum-hidroksida.

27 . Ovo jedinjneja ponaša se kao adstrigens (skuplja krvne sudova) te se koristi za zaustavljanje kapilarnog krvarenja. uključujući i mikroorganizme. Posebnu grupu soli čine stipse: KAl(SO4)2·12H2O.hidroksida omogućava da se postepeno taloži i sa sobom povlači (apsorbuje) sve suspendovane nečistoće. U farmaceutskoj industriji koristi se aluminijum-acetat (Al(CH3COO)3) koji ulazi u sastav burovih tableta.

Sn i Pb i njihovi najznačajniji minerali Element Ge Sn Pb % na Zemlji 0. kalaj i olovo. Za razliku od kalaja i olova koji su poznati već 5000 godina. +4 327. kalaj i olovo Iako su prva dva elementa 14. u Nemačkoj. grupa – germanijum.00021 0. tabela 3. +4 231. U minimalnim količinama prisutan je u gotovo svim silikatima.4 Germanijum ima realetivno visoku temperaturu topljenja.93 (siva) 2602 5.125 +1. Tako da su poslednja dva elementa ove grupe.8 -0.68 4s24p2 +4 938 2833 5. sa porastom rednog broja elemenata metalni karakter postaje sve izraženiji.8 1. Rude kalaja i olova su dosta skoncentrisane tako da se ova dva metala relativno lako dobijaju redukcijom sa koksom. kalaja i olova Ge Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.00015 0. tipični metali.0013 SnO2 PbS kasiterit galenit Mineral Naziv Pregled osobina elemenatana 14. Hemijski čist germanijum je loš 28 .4.3. veoma je krt i hemijski je relativno inertan. Karakteristične osobine germanijuma. M2+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M2+(aq) + 2 e−→M(s) M4+(aq) + 2 e →M2+(aq) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost 762 − Sn 5s25p2 +2. Tabela 3.46 1749 11. To je jedan od elemenata čije postojanje je Mendeljejev predvideo. I germenijum i kalaj i olovo slabo su zastupljeni u Zemljinoj kori. germanijum je otkriven tek 1886. Germanijum je redak elemenat. Zastupljenost Ge.3.32 122 140 93 1.26 (bela) 1. grupe Periodnog sistema nemetali.5 716 7.137 +0.9 -0.5 175 118 1.77 (siva) 7.6 Pb 6s26p2 +2.34 1. Tabela 3.14. grupe dat je u tabeli 3. Po svojim osobinama sličan je silicijumu (metaloid je).154 709 14.4. a germanijum ne metaloid.

koje je za olovo i stabilnije.+ H2(g) Reakcija sa vrelim koncentrovanim bazama je sledeća: Sn(s) + 4 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)6]2. Me utim. Kalaj Kalaj se javlja u dve aloptropske modifikacije: najčešće kao srebrnasto-beli metal (beli kalaj) ili. Metalna modifikacija kalaja na temperaturama ispod 13°C prelazi u nemetalnu. mek. To je zato što su generalno jedinjenja oksidacionog stanja +4 kovalentnog.Elektronska konfiguracija poslednjeg elektronskog nivoa elemenata 14. sa snižavanjem temperature brzina prelaska raste. kovan. dok M4+(aq) jon ne postoji. Zato se veoma mnogo i koristi u elektronici kao i za izradu nekih vrsta optičkih stakala koja se odlikuju visokim koeficijentom prelamanja svetlosti. Beli kalaj je srebrnato-beo metal. Ova pojava poznata je pod imenom “kalajna kuga”. Na -33ºC ona je maksimalna. Sn(OH)62− ili Pb(OH)62−. Kalaj sa kiseonikom reaguje tek na 1300ºC: Sn(s) + O2(g) → SnO2(s). kao trošan sivi prah sa poluprovodničkim osobinama i strukturom dijamanata (sivi kalaj). Na 13°C prelaz se praktično ne dešava. U koncentrovanim kiselinama reakcija se odigrava brže. Rastvaranjem u koncentrovanoj azotnoj kiselini nastaje slabo rastvorna metakalajna kiselina H2SnO3 čija formula se često piše kao SnO2·H2O: 3 Sn(s) + 4 ccHNO3(aq) + H2O(l) → 3 H2SnO3(s) + 4 NO2(g) Kalaj se rastvara i u bazama pri čemu nastaju različiti stanati: Sn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)4]2. ukoliko sadrži primese elemenata V ili III grupe njegova provodljivost se značajno menja i on postaje jedan od najboljih poluprovodnika. U oksidacionom stanju +4 uvek su kovalentno vezani sa kiseonikom u obliku anjona. Zbog relativno niske tačke topljenja lako se topi i obra uje. u vodenim rastvorima postoje isključivo Sn2+(aq) i Pb2+(aq). što je re e. dok su +2 pretežno jonskog karaktera.provodnik. beli kalaj 13°C ° sivi kalaj Brzina prelaska beznačajna je na temperaturama koje nisu mnogo niže od 13°C. Bela metalna modifikacija je stabilna na sobnoj temperaturi. Me utim.+ 2 H2(g) 29 . Me utim. Kalaj se ne rastvara u vodi. Sa razblaženim neoksidujućim kiselinama reaguje veoma sporo: Sn(s) + 2 H+(aq) → Sn2+(aq) + H2(g). Pored toga kalaj i olovo mogu imati još jedno oksidaciono stanje. Fizičke osobine elemenata 14. grupe ns2np2. Zato se njime oblažu limovi da bi se zaštitili (kalajisani lim). kao na primer. ukazuje da je njihovo uobičajeno oksidaciono stanje +4. grupe prate postepen porast metalnih karakteristika. Na vazduhu je stabilan. Od kalajisanog lima izra uju se limenke i konzerve. +2. izvlače u žice i tanke listiće (staniol). ali se rastvara u kiselinama.

Može se prevesti u rastvoran oblik topljenjem sa alkalnim hidroksidima: SnO2 + NaOH → Na2SnO3 + H2O. To je beo prah koji se paktično ne rastvara u vodi. Olovo je stabilno na vazduhu jer se stajanjem na vazduhu prevlači slojem oksida i karbonata koji mu daju plavo-sivu nijansu i štiti ga od dalje korozije: 2Pb(s) + O2(g) → 2PbO(s). a posebno ukoliko se rastvor zagreva. SnO2 javlja se u prirodi kao mineral kasiterit. kojih pored kiseonika tako e ima u prirodnim vodama. kalaj(IV) oksidaciono stanje – disproporcioniše se: 2 [Sn(OH)3]− (aq) → Sn(s) + [Sn(OH)6]2−(aq). 30 . niske temperature topljenja (327ºC). Odlikuje se velikom gustinom. Rastvaranjem se dobija odgovarajući heksahidroksosanat(IV)-jon [Sn(OH)6]2−. U prirodi ova reakcija se zaustavlja usled taloženja karbonata i sulfata. Olovo se rastvara u vodi ukoliko je njoj rastvoren kiseonik: 2 Pb(s) + 2 H2O(l) + O2(g) → 2 Pb(OH)2(s). U prirodi preovla uje oksidaciono stanje +2 u kom su gotovo sve teško rastvorne soli olova. Ukoliko je koncentracija sumporne kiseline manja od 80% reakcija rastvaranja olova se zaustavlja usled taloženja teško rastvornog sulfata. Može se dobiti direktno reakcijom sagorevanja kalaja na vazduhu. kiselinama i bazama. Javlja se samo u jednoj. U jedinjenjima može imati oksidaciono stanje +2 i +4. metal. Kalaj(II)-jon je u baznoj sredini jako redukciono sredstvo.Dodatkom baze u rastvor kalaj(II)-soli izdvaja se beo talog kalaj(II)-hidroksida: Sn2+(aq) + 2 OH−(aq) → Sn(OH)2(s) Talog kalaj(II)-hidroksida lako se rastvara u kiselinama i u bazama: Sn(OH)2(s) + H+(aq) → Sn2+(aq) + 2 H2O(l) Sn(OH)2(s) + OH−(aq) → [Sn(OH)3]−(aq) Jon kalaja(II) u rastvorima hidrolizuje: Sn2+(aq) + 2 Cl−(aq) + H2O(l) SnOHCl(s) + H+(aq) + Cl−(aq). Okisd kalaja. a ipak se rastvara samo u sumpornoj kiselini čija je koncentracija 80% i veća: Pb(s) + 3 H2SO4(aq) → Pb2+(aq) + 2 HSO4−(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Olovo je u naponskom nizu ispred vodonika. tako da u rastvoru već samim stajanjem. metalnoj modifikaciji. prelazi u stabilnije. Koristi se za izradu emajla i mlečnog stakla. Olovo Olovo je mekan.

Reakcija rastvaranja je sledeća: Pb(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Pb(OH)4]2−(aq) + H2(g). Taloženjem olovo(II)-hidroksida pomoću natrijum-karbonata uz zagrevanje nastaje smeša karbonata i hidroksida: 3 Pb(NO3)2+ 2 Na2CO3 + 2 H2O → Pb(OH)2·2 PbCO3 + 4 NaNO3 + 2 HNO3. PbO(α) PbO(β) Olovo(II)-oksid se rastvara u kiselinama uz nastajanje odgovarajućih olovo(II)-soli: PbO(s) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + H2O(l). a upotrebljava se kao bela boja kja ima izvanrednu sposobnost prekrivanja površine i lep sjaj. Zahvaljujući maloj rastvorljivosti nalaze se u Zemljinoj kori kao minerali kao na primer: olovo(II)-sulfat PbSO4 (anglezit). Olovo je amfoteran elemenat te se rastvara u bazama.5. Rastvorljivost jedinjenja olova u vodi Jedinjenje Nitrati. Pošto je jače izražen bazni od kilelog karaktera u bazama se PbO rastvara teško. Tako e. arsenati. Olovo(II)-oksid. hromati. i to samo ako su vrlo koncentrovane: PbO(s) + H2O(l) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). »olovna gle «. vremenom tamni ako su u vazduhu prisutni sulfidi. Nažalost. Ova smeša karbonata i hidroksida olova(II) poznata je pod imenom olovno belilo. hlorati. sulfati. a reakcija sa bazama teče sporo jer su mu jače izražene bazne osobine: Pb(OH)2(s) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). U vodi se olovo(II)-nitrat dobro rastvara. Sa kiselinama reaguje lako.U koncentrovanoj azotnoj kiselini olovo se ne rastvara. Dodatkom baze u rastvor olovo(II)-soli taloži se voluminozni olovo(II)-hidroksid: Pb2+(aq) + OH−(aq) → Pb(OH)2(s). pa se tako i olovo rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini: 3 Pb(s) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Pb2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l). može biti kao crveni (α) ili žuti (β) prah što zavisi od temperature dobijanja. I ovaj hidroksid je amfoteran. olovo(II)sulfid PbS (galenit). olovo(II)-karbonat PbCO3 (ceruzit) i olovo(II)-hromat PbCrO4 (krokoit). te se smatra za jednu od najkvalitetnijuh belih boja. od nastalog PbS koji je crne boje. zbog otrovnosti olova izbegava se korišćenje ove boje. fosfati. Na nižim temperaturanma od 490ºC dobija se crvena (α). Većina soli olova praktično se ne rastvara u vodi (tabela 3. halogenidi. a na višim žuta (β) modifikacija. Tabela 3. acetati Hloridi Sulfidi. karbonati. PbO. Stvara se Pb(NO3)2 koji se na rastvara u ccHNO3. molibdati 31 Rastvorljivost u vodi Dobra Neznatna Ne rastvaraju se .5).

Pored toga joni olova inhibiraju različite biohemijske reakcije. 32 . čine bezbojni kristali slatkog ukusa. Pb(CH3COO)2. Nestabilan je. Treći oksid olova.Olovo(II)-acetat. je tamno-sme i ili crni prah. Olovo je metal koji se danas veoma mnogo koristi. Me utim. Me utim. Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanim bazama: PbO2(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Pb(OH)6]2−(aq). njime se oblažu električni kablovi. Njegovo hemijsko ime bilo bi olovo(II)ortoplumbat(IV). PbO2. Glavni problem kod soli olova je što se one nagomilavaju u ljudskom organizmu i deluju na živčani sistem. sa koncentrovanom HCl reaguje jer dolaze do izražaja njegove oksidacione osobine: PbO2(s) + 4 H+(aq) + 2 Cl−(aq) → Pb2+(aq) + Cl2(g) + 2 H2O(l). pa se ova so naziva još i olovni šećer. Pb3O4. olovo i njegove soli su otrovni zbog čega se danas njihova upotreba sve više smanjuje. Olovo ulazi u sastav mnogih legura. Od olova se izra uju baterije. zove se minijum. akomulatori. Zagrevanjem na 200ºC otpušta kiseonik i prelazi u stabilniji PbO: 2 PbO2(s) → 2 PbO(s) + O2(g) Olovo(IV)-oksid se ne rastvara u vodi. Minijum se u suspenziji sa lanenim uljem koristi kao zaštitni premaz koji štiti metale od korozije. formula Pb2PbO4. O Pb O U reakciji sa azotnom kiselinom ovaj oksid daje: O Pb O Pb Pb2PbO4(s) + H+(aq) → 2Pb2+ + PbO2(s) + 2 H2O(l) Što ukazuje na činjenicu da je ovo jedan mešoviti oksid olova. a struktura sledeća. Olovo(IV)-oksid. Pošto je kiselog karaktera ne rastvara se u kiselinama.

Sb) i jedan metal – bizmut.78 2.6.5 Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost Bizmut je na vazduhu stabilan. baznog karaktera.bizmut Me u elementima 15.15. tabela 3.14 703 1. Mek je. Sa kiseonikom reaguje tek na 500ºC: 4 Bi(s) + 3 O2(g) → 2 Bi2O3 Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama: 2 Bi(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Bi3+ + 3 SO2 + 6 H2O U jedinjenjima oksidacioni broj bizmuta je +3. ima nisku tačku topljenja i relativno je loš provodnik elektriciteta. To je bledo-žuta kristalna supstanca. Najvažniji minerali bizmuta dati su u tabeli 3. legura za osigurače (Vudov metal.7. Rastvara se samo u jako kiseloj sredini: Bi2O3 + 6H+ → 2Bi3+ + 3H2O 33 . metalioda (As.25 155 104 1.6. grupe ima nemetala (N. Oksid bizmuta se ne rastvara u vodi. Pri topljenju zapremina bizmuta se smanjuje pa ima manju gustinu u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju. Zastupljenost bizmuta na Zemlji i najznačajniji minerali Element Bi % na Zemlji 8⋅10-7 Mineral Bi2O3 Bi2S3 Naziv bizmit bizmutin Bizmut je metal sivo bele boje sa crvenkastom nijansom. M3+ (pm) − 6s36p3 271 1557 9. grupa .9 -0. Tabela 3. Fizičke osobine bizmuta Bi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Koristi se za izradu legura koje se tope na nislim temperaturama.7. Tabela 3. temperatura topljenja 66oC). P).

Hidroksid se rastvara samo u kiselinama.Razblaživanjem jon Bi3+ hidrolizuje Bi3+ + 2 NO3− + H2O BiONO3 + 2 H+ Hidroksid se može dobiti i dodatkom baze na rastvor soli bizmut(III): Bi3+ + 3 OH− → Bi(OH)3(s). Jedinjenja bizmuta koriste se za izradu preparata za lečenje gastritisa i čira na želucu. Bi(OH)3(s) → Bi3+ + 3 H2O. ali ne i u bazama. 34 .

tačke topljenja opadaju sve do cinka (420°C). Prelazni elementi d-metali Na prelazu izme u s. izuzev paladijuma. Ovako visoke tačke topljenja su usled toga što se pored metalne stvara i dodatna kovalentna veza. a živa (4f145d106s2) je na sobnoj temperaturi tečna (t. menjaju se poluprečnik atoma i gustine prelaznih elemenata. temperatura topljenja i gustina. Sparivanjem d-elektrona smanjuje se mogućnost stvaranja dodatne kovealentne veze. dok u spoljašnjem energetskom nivou (n) imaju najčešće 2 ili 1 elektron. Temperature topljenja prelaznih elemenata Naime. spareni ima relativno nisku temperaturu topljenja (420°C). -39°C). U odnosu na metale 1.grupi (1541°C) i dostižu maksimum u 5. grupi kod vanadijuma (1910°C). Ovi elementi se me usobno razlikuju po broju elektrona u unutrašnjim d-orbitalama. čak i s. d-elementi imaju manje-više slične osobine. kao i znatno veće gustine. grupe. To je zato što pored s-elektrona u metalnoj vezi mogu da učestvuju i d-elektroni. Nadalje.i p-elektroni. Oba su elementi 6. sjajni i dobro provode toplotu i elektricite. i dostižu maksim kod elemenata sa pet nesparenih elektrona. 35 . S obzirom da elektroni unutrašnjih nivoa ne utiču toliko na hemijske osobine kao elektroni spoljašnjeg nivoa. Zato cink (3d104s2) kod koga su svi. sa promenom broja nesparenih elektrona. perioda) tačke topljenja rastu počevši od skandijuma u 3. Na isti način menjaju se tačke topljenja elemenata druge dve serije. Slika 4. tačke topljenja prelaynih elemenata rastu uporedo sa porastom broja elektrona u d-podnivou.1. Kod prelaznih d-elemenata u periodi sa porastom rednog broja pravilno se menjaju neke atomski radujus.i f-elementi. a u trećoj volfram (3422°C). Najveće tačke topljenja u drugoj seriji prelaynih elemenata ima molibden (2623°C). grupe znatno su tvr i.t. tegljivi. i 2.4.i p-elemenata nalaze se d.1. U prvoj seriji prelaznih elemenata (4. Na isti način. 4. imaju više tačke topljenja i ključanja. Svi su metali. pa tačke topljenja opadaju. kovni su.

Slika 4. Pd. Počevši od elemenata 8.2. Rh. najviše oksidaciono stanje metala treće periode (grupe 3-7) odgovara broju grupe. Ukoliko ovi metali i grade jedinjenja u kojim imaju više oksidaciono stanje. pa su joni u kojima oni imaju najviše oksidaciono stanje jaka oksidaciona sredstva (Cr2O72−. dok su kod diamagnetičnih supstanci svi elektroni spareni). Pt. Iz tog razloga oni su efikasni katalizatori (Ni. grupe maksimalan oksidacioni broj je manji od broja grupe. Najčešće je +2 ili +3. grade bar jedno paramagnetično jedinjenje (paramagnetične supstance imaju nesparene elektrone. 36 . prelazni metali često grade jedinjenja u kojima se mogu naći u više različitih oksidacionih stanja. prelazni metali têže da pre u u niže oksidaciono stanje. slika 3. kao i da grade niz kompleksnih jedinjenja sa najrazličitijim ligandima. što je u skladu sa brojem valentnih elektrona (s i d) koji neki atom metala može da angažuje za stvaranje veze. Uopšte.4. Prisustvo elektrona u d-orbitalama omogućava prelaznim metalima da imaju bar u jednom oksidacionom stanju obojen jon (jer je energija vidljivog dela spektra dovoljna za ekscitaciju). Uobičajena oksidaciona stanja prve serije prelaznih elemenata. Veličina atoma prelaznih elemenata Slika 4. lako se redukuju. Stabilnija oksidaciona stanja su obeležena crvenim Tako. Gustine prelaznih elemenata Za razliku od metala glavnih grupa (natrijum. Tako e. magnezijum i aluminijum) koji u jedinjenjima mogu imati samo jedno oksidaciono stanje. Slika 4. MnO4−).3. Osobina prelaznih metala da imaju različitih oksidacionih stanja ukazuje na činjenicu da ovi elementi lako grade i raskidaju veze sa drugim atomima.4. V2O5). Iz tog razloga su kobalt(III) soli u vodenom rastvoru nestabilne i lako prelaze u kobalt(II): 4Co3+(aq) + 2H2O(l) → 4Co2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq). koje odgovara broju grupe.

Metali 6. grupe
Pored hroma, molibdena i volframa u ovu grupu ubraja se siborgijum (Sg). To je veštački radioaktivni element, dobijen je 1974. godine, koji se ne nalazi u prirodi. Najvažniji minerali hroma, molibdena i volframa navedeni su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Zastupljenost metala 6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Cr Mo % na Zemlji 1,22⋅10-3 1,2⋅10-4 Mineral FeCr2O4 PbCrO4 MoS2 CaWO4 W 1,2⋅10-4 (Fe,Mn)WO4 FeWO4 Naziv Hromit Krokoit Molibdenit Šelit Volframit Ferberit

Hrom, molibden i volfram su metali, sivo bele boje, sjajni, dobrih mehaničkih osobina. Odlikuju se visokim tačkama topljenja i ključanja (volfram ima najvišu temperaturu topljenja od svih metala), tabela 4.2.
Tabela 4.2. Fizičke osobine elemenata 6. grupe Cr Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e−→M(s) 3d54s1 1907 2671 7,14 8,5 124,9 1,6 -0,71 Mo 4d55s1 2623 5560 10,28 5,5 145 1,8 -0,20 W 5d46s2 3455 5930 19,25 7,5 135 1,7 -0,12

Elementarni hrom, molibden i volfram su na običnoj temperaturi relativno inertni jer se prevlače monomolekulskim slojem oksida koji ih štiti od korozije. Zbog toga se često koriste za zaštitu drugih metala. Molibden se zbog velike tvrdoće upotrebljava za izradu specijalnih vrsta čelika. Volfram se koristi za proizvodnju specijalnih čelika, kao i za proizvodnju niti za električne sijalice. Od ova tri elementa od većeg značaja je jedino hrom koga ima i najviše u prirodi. Hrom je srebrnasto-bele boje sa plavkastom nijansom. Spada u teške metale. Može da se polira do visokog

37

sjaja. Otporan je na atmosferske uticaje Sam hrom i hromni čelici veoma su tvrdi. Čelik koji sadrži više od 18% hroma i 8% nikla otporan je na koroziju i dejstvo kiselina (ner ajući čelik). Hrom se ne rastvara u azotnoj kiselini, niti u carskoj vodi jer se u ovim (oksidujućim) kiselinama prevlači se slojem oksida koji ga štiti. Rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Cr + HCl → CrCl2 + H2 Nastali hlorid je rastvoran, a rastvor je obojen plavo od hidratisanog [Cr(H2O)6]2+ jona. Me utim, ovaj jon nije stabilan. Lako se oksiduje na vazduhu: 4 Cr2+ + O2 + 4 H+ → 4 Cr3+ + 2 H2O. U jedinjenjima hrom može imati oksidacione brojeve +2, +3 ili +6. Od ova tri oksidaciona stanja najstabilnije je +3. Ukoliko se u vodeni rastvor hrom(II)-soli doda baza taloži se žuti hrom(II)-hidroksid: Cr2+ + 2 OH− → Cr(OH)2, koji vrlo brzo na vazduhu prelazi u crni hrom(III)-hidroksid. Jedino stabilno jedinjenje hroma(II) acetat koji je slabo rastvoran. Ostala jedinjenja hroma(II) prelaze u stabilnije oksidaciono stanje +3. I mada je vodeni rastvor u kome postoji Cr3+ jon ljubičast od heksaakvahrom(III)-jona ([Cr(H2O)6]3+) rastvori soli hroma(III) često su obojeni zeleno. To je zato što dolazi do zamene liganada anjonima koji su prisutni u rastvoru tako da postoji ravnoteža: [Cr(H2O)6]3+ + Cl− hidroksid je amfoteran: Cr(OH)3(s) + 3H3O+(aq) → Cr3+(aq) + 6H2O(l) Cr(OH)3(s) + OH−(aq) → [Cr(OH)4]−(aq) Postepena promena kiselo-baznih osobina sa porastom oksidacionog broja veoma je uočljiva kod hroma. Hrom(II)-hidroksid je isključivo bazan, hrom(III)-hidroksid amfoteran, dok je hrom(VI)hidroksid kiseo.
Raste kiseo, a opada bazni karakter.

[Cr(H2O)5Cl]2+ + Cl−

[Cr(H2O)4Cl2]+ + Cl−.

U baznoj sredini iz rastvora hrom(III)-soli taloži se slabo rastvorni hidroksid Cr(OH)3. Ovaj

+2
Bazan

+3
Amfoteran

+6
Kiseo

Maksimalan oksidacioni broj +6, hrom ima u hromatima i dihromatima izme u kojih postoji ravnoteža: 2 CrO42−(aq) + 2 H+(aq) žut Konstanta ravnoteže je približno 10 dihromatni jon, Cr2O72−.
38
14

Cr2O72−(aq) + H2O(l).

narandžast tako da je u kiseloj sredini stabilan CrO42− jon, a u baznoj

U kiseloj sredini dihromat je jako oksidaciono sredstvo: Cr2O72−(aq) + 14 H+(aq)+ 6e− → 2 Cr3+(aq) + 7 H2O(l). U baznoj sredini, u kojoj preovla uje hromat, hrom(VI) je znatno slabije oksidaciono sredstvo: CrO42−(aq) + 4 H2O(l)+ 3e− → Cr(OH)3(s) + 5 OH−(aq). Sa jedinjenjima hroma(VI) potrebno je pažljivo rukovati jer veoma tokična, i prestavljaju poznate kancerogene supstance.

39

Metali 7. grupe
U sedmoj sporednoj grupi nalaze se mangan, tehnecijum, renijum i borijum (Tc i Bh su radioaktivni). U Zemljinoj kori najviše ima mangana. Od svih prelaznih elemenata mangan je treći po zastupljenosti (tabela 4.3). Ostalih elemenata ove grupe ima veoma malo. Tehnecijuma je prirodni radioaktivni element kojeg je bilo na Zemlji pre 4 milijarde godina, ali je isčezao zbog radioaktivnog raspada njegovog izotopa (99Tc, t½=2,1⋅105 godina). Danas ga u prirodi ima u zanemarljivim količinama (u rudama urana). Borijum je veštački radioaktivni element, i njega nema u prirodi.
Tabela 4.3. Zastupljenost mangana na Zemlji i njegovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral MnO2, Mn 0,106 Mn3O4, 3⋅Mn2O3⋅MnSiO3, MnCO3 Naziv piroluzit Hausmanit Braunit Rodohrozit

Osobine mangan, tehnecijum, renijum navedeni su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Fizičke osobine elemenata 7. grupe Mn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) + 2 e− → M(s) 3d54s2 1246 2061 7,47 6 126 80 1,5 -1,05 Tc 4d55s2 2157 4265 11,5 136 1,9 +0,27 Re 5d56s2 3186 5596 21,02 7 137 1,9 +0,25

Od četiri elementa 7. grupe najveći značaj ima mangan, te će o njemu biti više reči. Mangan je biogeni elemenat. Neophodan je kofaktor kod brojnih enzima (na primer, superoksid dismutaze) koji učestvuju u detoksikaciji viših organizama. Kod biljaka potpomaže rast i stvaranje hlorofila Mangan je srebrnasto-beo metal, tvrd (6 po Mosu). Po izgledu podseća na gvož e, ali je tvr i od njega i znatno krtiji. Postojan je na suvom vazduhu. Na vlažnom vazduhu prevlači se tankim slojem oksida.
40

Jedinjenja oksdiacionog broja +3 stabilna su samo u uskom intervalu pH i čvrstom stanju. +2 +3 +4 +6 +7 Oksid MnO Mn2O3 MnO2 MnO3 Mn2O7 Osobine bazan bazan amfot. Naime. od +2 do +7. To je zato što su kod hidroksida veze kovalentne zbog čega ovo jedinjenja nije stabilno i lako prelazi u stabilnija kovalentna jedinjenja viših oksidacionih stanja. Uloga mu je da oksiduje razna jedinjenja gvož a. +2. Do disproporcijacije ne dolazi jedino ako se Mn3+ jon odmah veže u kompleks. Za razliku od Mn jona koji je veoma stabilan i teško ga je oksidovati. Me utim. Karakteristična jedinjenja mangana ox. Mn2O3 je tako e bazan. Bazan je. Hidroksid (i oksid) Mn(II) nije amfoteran i ne reaguje sa bazama. Mangan(IV)-oksid ima prilično raznovrsnu primenu. ali i sumpora koji staklu daju tamnu boju. a tamno-braon boje kada se dobija iz vodenih rastvora jer je hidratisan (MnO2·H2O). Mangan se u jedinjenjima javlja sa različitim oksidacionim brojevima. Stabilnost i značaj različitih oksdacionih stanja mangana opada približno: +4. U neutralnoj i slabo baznoj sredini stabilna su jedinjenja oksidacionog broja +4. Mangan(IV)-oksid je crne boje kada je dehidratisan. dodatkom male količine MnO2 neutrališe se zelena boja stakla koja potiče od uvek prisutnih Fe2+ jona. br. +6. dok proste soli nisu ni poznate. tabela 4. +7. i to u obliku MnO2. Od takvog čelika izra uju se pokretni radni delovi bagera i buldožera. njegov hidroksid vrlo lako i brzo oksiduje. Tabela 4.) So mangan(II)-soli (ružičaste) mangan (III)-soli manganiti manganati (zeleni) permanganati (ljubičasti) U kiseloj sredini najstabilnije oksidaciono stanje je +2. One se disproporcionišu u vodenim rastvorima na +2 i +4. Veća količina MnO2 41 2+ . Čelik koji sadrži 12% mangana i 1% ugljenika odlikuje izuzetno velika tvrdoća i čvrstoća. pošto odmah dolazi do disproporcijacije tako da je reakcija: Mn3+(aq) + 2H2O(l) → MnO2(s) + Mn2+(aq) + 4 H+(aq). Rastvaranjem mangan(III)-oksida u kiselinama očekivali bi da nastane Mn3+ jon.5. ili neko slabo rastvorno jedinjenje (fosfat).5. 2 Mn(OH)2(s) + O2(g) → 2MnO(OH)2(s). Dodatkom baze u rastvor Mn2+ soli taloži se beli Mn(OH)2 koji brzo potamni. Vodeni rastvor soli Mn(II) su bledo ružičaste boje. Koristi se u proizvodnji stakla. kiseo kiseo Kiselina/baza Mn(OH)2 (nestabilan) nestabilna jedinjenja H2MnO3 (manganasta kiselina) H2MnO4 (manganova kiselina) HMnO4 (permanganova kis. Oksidaciono stanje +3 javlja se samo kod manjeg broja kompleksnih jedinjenja. +3. Boju je moguće zapaziti samo kod koncentrovanih rastvora.Elementarni mangan se koristi u proizvodnji čelika.

Manganati su stabilni samo u jako baznoj sredini (u čvrstom stanju ili u najmanje 30% rastvorima jakih baza). permanganatni jon se razlaže uz izdvajanje kiseonika.daje staklu ružičastu ili ljubičastu boju. ali se ubrzava se pod dejstvom svetlosti. i u tamnim bocama. permanganatni jon je stabilan u širokom području pH. Koristi se za izradu običnih baterija. Permanganatni jon je jedno od najjačih oksidacionih sredstava. 42 . Sama po sebi reakcija je spora u kiseloj sredini. manganata i permanganata. i najviše je izražena u kiseloj sredini. mada ta stabilnost nije previše izražena. Zbog toga se rastvori permanganata čuvaju u neutralnim ili blago alkalnim rastvorima. Nasuprot manganatnom jonu. Naime. što se vidi po pojavi ljubičaste boje karakteristične za permanganate. Dodatakom kiseline gotovo trenutno se disproporcionišu: 3 MnO42¯(aq) + 4 H+(aq) → 2 MnO4¯(aq) + MnO2·H2O(s) + 2 H2O(l). Koristi se i u industriji boja jer katalitički ubrzava sušenje lanenog ulja. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo. Mangan u višim oksidacionim stanjima (+5 ili +6) ulazi u sastav anjona. Permanganati nastaju oksidacijom nižih oksidacionih brojeva u kiseloj sredini. Oksidaciona sposobnost permanganatnog jona jako zavisi od kiselosti sredine.

zbog čega se i proučavaju zajedno. Gvož e. Čelici se puno koristi u gra evinarstvu. Kobalt učestvuje u sintezi hemoglobina i ulazi u sastav vitamina B12. uglavnom oksidoreduktaza. U živim organizama gvož e učestvuje u transportu i prenosu eletrona i.. Nastale legure su znatno čvršće. Najvažniji minerali gvož a. ovi elementi pokazuju niz zajedničkih karakteristika. i 10. Ovaj elemenat ima i največi tehnički značaj. Gvož e.6.Mg)6Si4O10(OH)8 Naziv Hematit Magnetit Limonit Pirit Siderit Smaltit Kobaltit Lineit Garnierit Elementarno gvož e i način njegovog dobijanja poznato je još od davnina.6. od kojih je 65% proteinski vezano u hemoglobinu. drugi po redu metal (iza aluminijuma. otuda je proizvodnja legura nazvana crna metalurgija. jače i tvr e.9⋅10-3 (Ni. kobalt i nikal su značajni esencijalni elemenat neophodan živim organizmima.Metali 8. Gotovo celokupna proizvodnja gvož a svodi se na čelik.7%). 43 .20 Fe2O3⋅nH2O FeS2 FeCO3 CoAs2 Co 2. ali istovremeno smanjuje njegovu kovnost i rastegljivost. ali i manje reaktivne od čistog gvož a. Tabela 4. Čelik je legura gvož a. Tačke topljenja su im visoke. kiseonika. 4. kobalt rozu. mangan. hrom. i 10. Zastupljenost metala trijade gvož a na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Fe2O3 Fe3O4 Fe 6. Pošto se legure gvož a u tehnici nazivaju "crni metali". a ulazi u sastav mnogih enzima.trijada gvož a Iako pripadaju različitim grupama (8. U telu odraslog čoveka nalazi se oko 4 g gvož a. a nikal žutu nijansu.9⋅10-3 CoAsS Co3S4 Ni 9. kobalta i nikla navedeni su u tabeli 4. Nikal se nalazi u sastavu enzima hidrolaza. grupe . Gvož e ima sivu. Dodatkom drugih elemenata poboljšavaju se mehaničke ocobine gvož a. U Zemljinoj kori gvož e se po zastupljenosto nalazi na četvrtom mestu. a gustine velike (vidi tabeli 4. kao što su nikal. kobalt i nikal su sjajni metali srebrnaste boje. 9. Ukupna godišnja proizvodnja gvož a 15 puta prevazliazi proizvodnju svih ostalih metala zajedno. 9.7). ugljenika i odre enih prelaznih metala. grupi). Ugljenik daje čvrstoću i jačinu čeliku.

8 -0. u vodi koja sadrži rastvoren kiseonik gvož e. kiseonika i nekog elektrolita. (tabela 4. ne reaguju.8 -0. Magnetno polje ih jako privlači. otpor na 0ºC [10−8 Ω⋅m] 3d64s2 1539 2750 7. korodira: 4Fe(s) + 3O2(g) + 2n H2O(l) → 2Fe2O3⋅nH2O(s) Pošto je oksid porozan ne štiti površinu gvož a od dalje reakcije.3 81 65 1.7. Dakle. Gvož e se prvo oksiduje do Fe(II).8).Tabela 4.71 Co 3d74s2 1495 2870 8. Fizičke osobine elemenata trijade gvož a Fe Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm): M2+ M3+ Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e− → M(s) Specif. pa se ona stalno nastavlja. Me utim. a gvož e i +6. kada su hemijski čisti. koje dalje daje Fe(III). koje u sebi obično uvek ima primese. br.87 4 124. dok su kobalt i nikal pod običnim uslovima stabilni. Korozija se uvek odvija i dva stupnja.8.1 83 67 1. Tabela 4.44 9. do korozije dolazi samo u prisustvu vode. Zato se korozija gvož a naziva i elektrohemijska korozija.90 5 124.24 Ni 3d84s2 1452 3730 8.8 -0. Ovu osobinu pokazuju samo ova tri elementa. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima +2 i +3.6 78 1. Korozija se sprečava pervlačenje površine gvož a nanošenjem boje ili nekog drugog metala galvanizacijom.28 6. a namagnetisanje im ostaje nakon prestanka dejstva spoljašnjeg magnetnog polja. Sa vodom ova tri elementa. Oksidi i baze elemenata trijade gvož a Element ox. Jedino gvož e intenzivno korodira na vazduhu.5 125. +2 Fe +3 mešovit +2 Co +3 mešovit Ni +2 +3 oksid FeO Fe2O3 Fe3O4 CoO Co2O3* Co3O4 NiO Ni2O3* 44 osobine bazan bazan hidroksid Fe(OH)2 Fe(OH)3 - boja bledo zelen crveno mrk plav tamno mrk zelen - bazan bazan Co(OH)2 Co(OH)3 Ni(OH)2 Ni(OH)3* .25 6.89 5. el.84 Zajednička osobina ova tri elementa je da su izrazito feromagnetični na sobnoj temperaturi.

Naime. pa su njihove ispravne formule [Fe(H2O)6]2+ i [Fe(H2O)6]3+.6×10−39) nastaje već u rastvorima u kojima je pH oko 2. Gvož e(III)-hidroksid ispoljava u izvesnom stepenu amfoternost jer reaguje sa vrelim koncentrovanim rastvorima baza. Fe(OH)2 je bledo-zelen. koncentrovana azotna kiselina čini ove metale pasivnim. crvenkasto-baron Fe(OH)3 koji je zapravo hidratisani oksid. 45 . dok se Ni(OH)2 ne oksiduje uopšte.: Fe(s) + NO3−(aq) + 4H+(aq) → Fe3+(aq) + NO(g) + 2H2O(l) U rastvoru koncentrovane sumporne kiseline gvož e se pasivira. kobalta i nikla oksidacionog broja +3 manje su izražene nago kod oksidacionog broja +2.Vodeni rastvori soli gvož a. a Ni(OH)2 je zelene boje. Me utim. nastaje svetlo-zeleni gvož e(II)-jon: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Stajanjem na vazduhu gvož e(II)-jon se polako oksiduje i prelazi u gvož e(III)-jon: 4Fe2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq) → 4Fe3+(aq) + 2H2O(l) U reakciji gvož a sa oksidujućim kiselinama nastaje direktno gvož e(III)-jon. Fe2O3·nH2O: Fe3+(aq) + 3OH−(aq) → Fe(OH)3 (s). Stajanjem na vazduhu Fe(OH)2 se vrlo brzo oksiduje do Fe(OH)3. Co(OH)2 se sporo oksiduje. Bazne osobine hidroksida gvož a. i gvož e(II)-jon. Hidroksidi oksidacionog broja +3 nastaju dodatkom baze u rastvor soli+3. Tako. i gvož e(III)-jon u rastvoru su hidratisani sa šest molekula vode. Rastvaranjem gvož a u neoksidujućom kiselinama. Pošto se Fe(OH)3 veoma slabo rastvara u vodi (P=2. mada pasivnost Ni nije osobito izražena. Različite su boje. kobalta i nikla razlikuju se po boji. Sva tri elementa imaju stabilno oksidaciono stanje +2 u rastvoru. Reakcijom odgovarajuće soli oksidacionog broja +2 sa bazom nastaju hidroksidi: M2+(aq) + 2OH–(aq) → M(OH)2(s). Elementi trijade gvož a imaju jako izraženu sklonost ka gra enju kompleksnih jedinjenja. Prisustvo ovih šest molekula vode se podrazumeva i zbog jednostavnosti se ne piše. Negativan standardni redoks potncijal uslovljava da se sva tri metala rastvaraju u neoksidujućim kiselinama uz izdvajanje vodonika. kada se u rastvor soli gvož a(III) doda baza taloži se želatinozni. Sva tri hidroksida su bazna. Co(OH)2 plav. Rastvaraju se u kiselinama. u odsustvu kiseonika.

U odnosu na alkalne metale njihove temperature topljenja i 46 .5 +1. elementi 11.30 2. S obzirom na činjenicu da se u prirodi mogu naći u elementarnom stanju (tabela 4. dobri su provodnici toplote i elektriciteta. zbog čega se puno koriste u industriji. M+ (pm) 3d104s1 128 96 1.525 95 93 Metali ove grupe su relativno meki. Cu2(OH)2CO3. Tabela 4.9 +1.9 +1. Cu3(OH)2(CO3)2 Ag Au 8⋅10-6 4⋅10-7 Ag2S u elementarnom stanju u elementarnom stanju Naziv Halkozin Halkopirit Kuprit Malahit Azurit Argentit Mala reaktivnost bakra. srebro i zlato.4 +1.800 100 100 Au 5d106s1 144 137 2. grupe nemaju puno zajedničkih osobina sa alkalnim metalima. +3 1064.49 2.0068 Cu2O.18 2856 19. Plemenitost im raste od bakra ka zlatu. kovni i rastegljivi.9). +2. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Cu2S CuFeS2 Cu 0. od njih se od davnina izra ivao novac.83 68 74 Elekronegativnost Oksidaciona stanja Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Električna provodljivost Toplotna provodljivost +0. zbog velike cene u poslednje vreme sve se manje koriste za izradu novca. kao i zbog otpornosti prema koroziji.78 2162 10. Fizičke osobine elemenata 11.10. grupe Bakar.96 3 − Ag 4d105s1 144 126 1. srebra i zlata svrstava ove elemente u plemenite metale (u naponskom nizu su iza vodonika). osim činjenice da mogu da grade jedinjenja sa oksidacionim brojem +1.62 2927 8. +3 961. Tabela 4. grupe Cu Spoljašnji energeski nivo Atomski radijus (pm) Jonski radijus.5 +0. +2 1084. Me utim. Zastupljenost metala 11.Metali 11.9.

20% Zn 65-70% Ni Elementarni bakar je karakteristične svetlo-crvenkaste boje. kod dva moguća oksidaciona stanja bakra (+1 i +2) stabilnije je oksidaciono stanje +2. Neke legure bakra legura Crveni mesing Žuti mesing Beli mesing Fosforna bronza (topovska bronza) Silicijumova bronza Aluminijumska bronza Legura za metalna ležišta Konstatntan Novo srebro (alpaka) Monel metal sastav Max. Tako. Relativno visoke temperature topljenja ukazuju da u metalnoj vezi sem s-elektrona učestvuju i d-elektroni. Bronza je samo jedna od niza legura bakra koje se danas koriste. lako se dobija i obra uje tako da je bakar imao značajnu ulogu kroz istoriju. jer je energija hidratacije višeg oksidacionog stanja u rastvoru veća. 20% Zn 20-40% Zn 80% Zn 7% Sn.ključanja se visoke.8 ⋅ 106.12. dok je najmanje reaktivno zlato. zbog cene bakar se neuporedivo više koristi kao provodnik. bakar je tehnički najvažniji metal. ← Od ova tri elementa bakar je najreaktivniji. Dobar je provodnik elektriciteta. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima: bakar +1 i +2. Bakar Posle gvož a. Od dva moguća okisdaciona stanja bakra i zlata stabilnije je više. Poznavale su ga i najstarije civilizacije. tabela 4.5% P 1-2% Si 20-25% Al 15% Pb. Ipak. Vrlo je mek. tabela 4. 47 . Ipak. 0. 7% Sn 40% Ni 20% Ni. U čitavom Periodnom sistemu jedino je srebro bolji provodnik od bakra. ← K= 1. srebro +1 i zlato +1 i +3. Tabela 4.12. na primer. njihove temperatura topljenja i ključanja u potpunosti su u skladu sa sa opštim trendovima tih vrednosti kroz pojedine serije prelaznih elemenata. ali žilavi rastegljiv. Bakar je značajan biogeni elemnat. Slično se javlja i kod zlata: 3Au+(aq) → 2Au(s) + Au3+(aq). a jedinjenja bakra(I) u vodenom rastvoru se disproporcionišu: 2Cu+(aq) → Cu2+(aq) + Cu(s) . Iako je bakar suviše mekan da bi se od njega izra ivalo oru e već pre 5000 godina mešan je sa kalajem kako bi mu se povećala tvrdoća. Po ovoj leguri (bronzi) čitavo jedno praistorijsko doba dobilo je ime – bronzano doba. te se može izvlačiti u vrlo tanke žice.10. Uprkos činjenici da ga u Zemljinoj kori ima izuzetno malo (10−4%). tabela 4.10.

Rastvara se u vreloj koncentrovanoj sumpornoj kiselini: Cu(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Cu2+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Cu2O. Bakar(I)-oksid. CO2 i vode oksiduje do baznog karbonata Cu2(OH)2CO3. U reakciji sa kiselinama ne nastaje jon bakar(I) već bakar(II): Cu2O + H+ → Cu + Cu2+ + H2O. u prisustvu O2. Najznačajnija so bakra je plavi kamen. od pet. je crvena kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. Sa razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom bakar reaguje: 3 Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 3 Cu2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 4 H+(aq) → Cu2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O(l) U koncentrovanoj hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini bakar se može rastvoriti samo u prisustvu kiseonika: Cu(s) + 2 H+(aq) + 4 Cl− + ½O2 → [CuCl4]2−(aq) + H2O.a u atmosferi nastaje odre ena količina sumporne kiseline (kislele kiše). nastaje tamno plavi kompleks [Cu(NH3)4]2+: Cu(OH)2(s) + 4 NH3(aq) → [Cu(NH3)4]2+(aq) + 2 OH−(aq) Ovo nikako ne ukazuje na amfoteran karakter bakar(II)-hidroksida. Oksid je bazan. Sam hidroksid ima jače izražene bazan od kiselih osobina. Zagrevanjem moguće je ukloniti vodu. usled prisustva oksida sumpor. CuSO4·5H2O. 2Cu(s) + O2(g) + CO2(g) + H2O(g) → Cu2(OH)2CO3(s). Dodatkom rastvora amonijaka u rastvor bakar(II)-soli taloži se svetlo plavi bakar(II)-hidroksid: 2 Cu2+(aq) + 2 OH−(aq) → Cu(OH)2(s). a ona potiče od akva kompleksa. a uporedo sa gubitkom vode nestaje i boja. Cu(s) + H+(aq) + HSO4−(aq) + ½O2 → Cu2+(aq) + SO42−(aq) + H2O(l). Može se dobiti zagrevanjem bakar(II)-oksida na 900ºC: 4 CuO → 2 Cu2O + O2. Vodeni rastvori bakar(II)-soli plavo su obojeni zbog [Cu(H2O)6]2+ jona. bakar(I) i bakar(II)-oksid. Po plavoj boji prepoznatljiva su jedinjenja bakra. U viški amonijaka ovaj talog se rastvara. Reakcijom baznog oksida bakra sa H2SO4 nastaje Cu2(OH)2SO4. Zagrevanjem CuSO4·5H2O moguće je ukloniti svu vodu. Me utim. koji se može videti kao zelena patina. Cu2(OH)2CO3(s) + H2SO4(aq) → Cu2(OH)2SO4(s) + CO2(g) + H2O(g) Redoks potencijal bakra je pozitivan te se on ne rastvara se u hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini. Uporedo sa gubitkom 48 . molekula vode vezano je direktno za jon bakra (akvakompleks). Kod ove soli četiri. dok je peti molekul vode povezan vodoničnom vezom za sulfatni jon.Bakar se dužim stajanjem na vlažnom vazduhu. Bakar gradi dva oksida. kao posledica zaga enja vazduha. posebno na spomenicima. Ovaj sloj baznog karbonata štiti bakar od dalje reakcije.

ali ne i za ljude. spada u najbolje provodnike električne struje i toplote.1 mikrona koji su i do 500 puta tanji od čovečije dlake. viruse. industriji stakla. Veoma je rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije. Lako se rastvara u kiselinama: Ag2O(s) + 2 H+(aq) 2 Ag+(aq) + H2O(l). a kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići debljine do 0. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika. Pored srebra i bakra. Toksičan je za neke bakterije. Stabilno je na čistom vazduhu i u vodi. oksid ima gotovo isključivo bazne osobine. Srebro Srebro je beo sjajan mek metal. Elementarno srebro koristi se za izradu ogledala. Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama (azotnoj i koncentrovanoj sumpornoj): 2 Ag(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → 2 Ag+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Zlato Zlato je metal žute boje. Od 1 g zlata može se izvući žica dužine 3 km. galvanoplastici. i dr. pod dejstvom svetlosti iz rastvora soli srebra dolazi do izdvajanja elementarnog srebra.vode nestaje i boja. Ima znatnu specifičnu težinu. Srebro-hlorid (AgCl). alge i gljive. Me utim. Odlično se rastvara u vodi (na 20ºC 100 g vode rastvara 215 g AgNO3). a halogenidi srebra nalaze primenu u fotografiji. Lako gradi legure. Na vazduhu je stabilno i sa kiseonikom ne reaguje čak ni pri pri jakom zagrevanju. vinogradarstvu i voćarstvu. Soli srebra nalaze još primenu u medicini. Zbog baznih osobina oksida soli srebra ne hidrolizuju. Bakar(II)-sulfat koji se dosta koristi u proizvodnji boja. Iako kristalna struktura nije tipično jonska. već oksid srebra: 2 Ag+(aq) + 2 OH−(aq) → Ag2O(s) + H2O(l). bromid (AgBr) i jodid (AgI) se u vodi slabo rastvaraju. Legure koje sadrže paladijum ili nikal često se koriste u zlatarstvu jer su one bele boje. 6 Ag(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 6 Ag+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Dodatkom baze u rastvor soli srebra ne nastaje hidroksid. Najvažnija so srebra je srebro-nitrat. Jon srebra Ag+ ima baktericidno dejstvo te se može koristiti za dezinfekciju pijaće vode. Zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Stajanjem. Moguće ga je rastvoriti jedino u carskoj vodi (smeša koncentrovane 49 . ni u bazama. Žuta boja zlata može se modifikovati dodatkom različitih količina bakra i srebra. Zato se čuvaju u tamnim bocama. Ne rastvara se ni u kiselinama. dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. nakon dužeg vremena na vazduhu potamni od nastalog sulfida: 2 Ag(s) + H2S(aq) + ½O2 → Ag2S(s) + H2O.

50 . U vodenom rastvoru stabilnija su +3. Pažljivim zagrevanjem Au(OH)3 porelazi u Au2O3. i dalje do metalnog zlata. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. rastvara se u višku NaOH i gradi natrijum-aurat (NaAuO2).azotne i koncentrovane hlorovodonične kiseline u odnosu1:3). kao i jedinjenja srebra termički nestabilna. Dodatkom baze u rastvore zlata(III) nastaje hidratisani oksid (Au2O3·H2O) koji se piše kao Au(OH)3: [AuCl4]¯ + 3 OH¯ → Au(OH)3(s) Au(OH)3 je amfoteran. 2 AuO(OH)(s) → Au2O3(s) + H2O(g) 2 Au(OH)3(s) + 3 OH¯ → NaAuO2(s) + H2O(g) Ovo ukazuje na činjenicu da su jedinjenja zlata. Ona sadrži Cl− jon koji sa Au3+ jonom stvara kompleks tetrahloro-aurat(III): Au(s) + 4 H+(aq) + NO3¯(aq) + 4 Cl¯(aq) → [AuCl4]¯(aq) + NO(g) + H2O(l) Zlato gradi jedinjenja +1 i +3.

13. korišćena još u Rimsko doba.13. grupe cink gradi najveći broj minerala (oko 66). Zastupljenost metala 12.0076 Mineral ZnS ZnCO3 CdS CdCO3 Elementarna HgS Cinobarit Naziv Sfalerit Smitsonit Grinokit Otavit Cd 1. Mada je mesing. kadmijum i živa su metali srebrnasto-bele boje. grupe. Najvžniji su u tabeli 4. Ipak.5 150 110 1. kao kod zemnoalkalnih metala. grupe iste periode. Legura cinka koja je sadržala 87% ovoga metala prona ena je praistorijskim lokalitetima u Transilvaniji (Rumunija). veka.762 Kod ovih elemenata završava se popunjavanje d-orbitala u odgovarajućoj periodi. a metal se proizvodio u velikim količinama u Indiji u 13 veku.854 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.14.9 +0.14. čist metalni cink je bio nepoznat u Evropi sve do kraja 16. grupe Od elemenata 12. M2+ (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) -0.53 907 7. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Zn % na Zemlji 0.6 − Cd 4d105s2 321. dok su minerali kadmijuma malobrojni i dosta retki. iza njega sledi živa (oko 16). Po tome se slični sa elementima 2. Tabela 4.07 767 8.6⋅10-5 Hg 8⋅10-6 I cink je jedan od elemenata koji je korišćen od davnina. Cink.83 356. U stvaranju metalne veze.402 Hg 5d106s2 −38. Njihove osobine prikazane su u tabeli 4. učestvuju samo s-elektroni.65 2. grupe Zn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 3d104s2 419.Metali 12. Tabela 4.5 135 74 1.0 155 97 1.7 -0. Fizičke osobine elemenata 12.46 1. grupe veće za 10 jedinica u pore enju sa elemenatima 2.14 2. Industrijska proizvodnja cinka u Evropi počela je tek pred kraj 18 veka. legura cinka.73 13. naelektrisanje jezgra elemenata 12. Više naelektrisano jezgro jače privlači elektrone koji su čvršće 51 .

Zn(s) + H+(aq) → Zn2+(aq) + H2(g). Amfoterne osobine cinka veoma su izražene: Zn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Zn(OH)2]2−(aq) + 2 H2(g). Legure ovih elemenata imaju široku primenu. Zn(OH)2. Pošto je otporan na atmosferske uticaje cink se korisrti za zaštitu drugih metala (pocinkovani lim) kako bi se sprečila korozija. Cink veoma lako reaguje sa kiselinama. ali je živa jedini tečan metal na sobnoj temperaturi (tabela 4. mek metal. Zbog takve elektronske konfiguracije metali 12. U jedinjenjima imaju oksidacioni broj +2. stabilan na vazduhu. koji je amfoteran. Kadmijum se dosta koristi za zaštitu drugih metala. je žute boje i koristi se u slikarstvu kao boja. Posebno su značajni amalgami (legure žive) koji se primenjuju u zubnoj tehnici. Nasuprot žive koja je loš provodnik. grupe (i Zn i Cd imaju niže tačke topljenja od Ca i Sr). grupe znatno se razlikuju u nekim fizičkim osobinama od ostalih prelaznih elemenata. Reakcija sa azotnom kiselinom je dosta specifična: 4 Zn(s) + 10 HNO3(aq) → 4 Zn(NO3)2(aq) + NH4NO3(aq) + 3 H2O(l). Cink(II)-oksid je čvrsta.vezani kod elemenata 12. sem žive koja formalno može da ima i oksidacioni broj +1. bela supstanca poznata pod nazivom cinkovo belilo.14). I oksid i hidroksid. grupe. CdO(s) + 2H+(aq) → Cd2+(aq) + H2O Hidroksid se lako rastvara u kiselinama (bazan je). To se odnosi kako na 4s-elektrone kod cinka. Primenjuje se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. ni njegov oksid. ni njegov hidroksid. ali i u amonijaku (lako gradi komplekse): Cd(OH)2(s) + 2H+(aq) → Cd2+ (aq)+ 2H2O(l) Cd(OH)2(s)+ 6 NH3(aq) → [Zn(NH3)6]2+(aq) + 2 OH− Sulfid kadmijuma. CdS. razlikuje se od kadmijuma i žive koji nisu amfoterni. Za razliku od cinka kadmijum nije amfoteran. 52 . Cink i kadmijum su čvrsti. U pogledu hemijskih osobina cink. cink je dosta dobar provodnik. tako i na 5s-elektrone kadmijuma. Cink Cink je na vazduhu postojan (prevlači se slojem oksida). za lečenje herpesa i kao dodatak kremama za lice kako bi se sprečila iritacija kože. S obzirom da cink lako gradi komplekse njegov hidroksid se rastvara u ne samo u bazama. Pošto se elektroni teže mogu angažovati u metalnoj vezi temperature topljenja ovih elemenata čak su niže od elemenata 2. već i u amonijaku i u cijanidu: Zn(OH)2(s)+ 2OH−(aq) → [Zn(OH)4]2−(aq) Zn(OH)2(s)+ 4 CN−(aq) → [Zn(CN)4]2−(aq) + 2 OH− Zn(OH)2(s)+ 4 NH3(aq) → [Zn(NH3)4]2+(aq) + 2 OH− Kadmijum Kadmijum je beo sjajan.

53 . U naponskom nizu je iza vodonika te se ne rastvara u neoksidujućim kiselinama. Na primer. U vodi hidrolizuje kiselo. Ona je jedini metal koji je tečan. +1 i +2. a stajanjem na svetlosti njena žućkasto bela boja potamni: Hg2Cl2 → HgCl2 + Hg. Rastvara se u oksidujućim kiselinama: -razblažena azotna kiselina: 6 Hg(l) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Hg22+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O -koncentrovana azotna kiselina: Hg(l) + 4 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → Hg2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O -koncentrovana sumporna kiselina: 2 Hg(l) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Hg22+(aq) + SO2(g) + 2 H2O. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanje. Dobro se rastvara u kiselinama (pokazuje bazne osobine). pa se koristi za izradu termometara. Dobro rastvara druge metale. Zato je živa bila poznata već 1 500 godine pre nove ere. Jedno od značajnijih jedinjena žive(I) je njen hlorid Hg2Cl2 (kalomel). Hg(NO3)2(aq) + 2 NaOH(aq) → HgO(s) + 2 NaNO3(aq) + H2O(l). Živa je na vazduhu stabilna. Živa(I)-oksid (Hg2O) je čvrsta supstanca. a pare su joj otrovne. gvož e ne gradi amalgame. U vodi se dobro rastvara (na 20ºC u 100 g vode rastvara se 6. Me utim. Stajanjem postepeno se raspada: Hg2O → HgO + Hg.5 g).1% rastvor koristi se kao antiseptik. Otrovan je (doza letalis je 0.2-0. I ova so se u vodi slabo rastvara. Hlorid žive(II) je poznat pod imenom sublimat. zbog male rekativnosti. Zagrevanjem žuti živa(II)-oksid ce preći u crveni. u prirodi može nači i u elementarnom obliku. Za oksidaciono stanje žive +1 karakteristično je postojanje jona Hg22+ koji je u stvari dimer (−Hg−Hg−). Me utim 0.3·10−52 ) javlja se u prirodi (mineral cinabarit).Živa Živa se.4 grama). Zato lako isparava. Kada sadrže malo metala tečni su. Sulfida žive(II) pošto je izuzetno slabo rastvoran (P=6. Jodid žive(II) HgI2 je slabo rastvorno jedinjenje intenzivno narandžste boje. To je bela kristalna supstanca koja sublimiše. ima pravilan koeficijent toplotnog širenje. ne grade svi elementi amalgame. Tako kada se na rastvor soli žive(II) doda alkalni hidroksidi nastaje žuti živa(II)-oksid (HgO). Zato se za transport žive mogu koristiti čelični sudovi. Legure žive nazivaju se amalgami. mrko-crvene boje koja se u vodi slabo rastvara. Lako se rastvara u KI i gradi kompleksno jedinjenje: HgI2 + 2 I− → [HgI4]2−. Hidroksidi žive(I) i žive(II) nisu poznati. Mada je loš provodnik toplote i elektriciteta. Tetrajodomerkurat(II)-jon se u analitici koristi za dokazivanje amonijaka: 2 [HgI4]2− + NH3 + 3 OH− → [Hg2N]I·H2O(s) + 2 H2O + 7I−.

54 .

pa prema tome i mala a reaktivnost. olovo-azid). Fizičke osobine najvažnijih nemetala Azot Konfiguracija poslednjeg popunjenog energetskog nivoa Molekulska formula Molarna masa (g/mol) Agregatno stanje na n. Iz tog razloga se gasoviti fluor obično čuva u posudama koje su napravljene od legura nikla. Karakteristike osam najvažnijih nemetala date su u tabeli 5.889 V). S8).u. P4. a ostali čvrsti (I2. Temperatura topljenja Tempertaura ključanja Energija veze* (kJ/mol) 2s22p3 N2 28 gas -210 -196 941 Fosfor 3s23p3 P4 124 čvrst 44 280 200 Kiseonik 2s22p4 O2 32 gas -218 -183 498 Sumpor 3s23p4 S8 257 čvrst 119 444 266 Fluor 2s22p5 F2 38 gas -220 -188 153 +2.5. grupa) se sastoje od pojedinačnih atoma. posledica je trostruke veze u molekulu N2 (energija veze je 940 kJ/mol). Njegova velika stabilnost. koji se razlaže manje energično koristi se u automobilskoj indistriji za izradu airbegova Fluor je najreaktivniji od svih elemenata u čitavom periodnom sistemu.360 Brom 4s24p5 Br2 160 tečan -7 59 193 +1.1. Plemeniti gasovi (18.1. na primer slučaj sa niklom. Mada reaguje sa skoro svim metalima često je potrebno zagrevanje da bi uopšte počela reakcija. koji jako dobro prijanjaju na površinu metala štiteći ga od dalje reakcije. To ukazuje na relativno jaku vezu u molekulu Cl2 (energija Cl−Cl veze je 243 kJ/mol). a većim delom jer je ovaj elemenat jako oksidaciono sredstvo (E0red = +2. Tabela 5. dvostruka veza kod O2) Od nemetala navedenih u tabeli 5. Sa nekim metalima gradi tanak film fluorida. tako da je brom tečan. Usled velike reaktivnosti fluor reaguje sa svim elementima Periodnog sistema. trinitrotoluen. reakcije raspadanja olovo-azida: Pb(N3)2(s) → Pb(s) + 3N2(g) koji se naduvaju prilikom sudara ∆H° = −476 kJ Natrijujm-azid. na primer. delom zbog male jačine F−F veze (energija F−F veze je 153 kJ/mol).1 azot je daleko najstabilniji. Na sobnoj temperaturi su gasoviti ukoliko su im molekulske mase male (elementi druge preiode). Hlor je nešto manje reaktivan od flora.889 Hlor 3s23p5 Cl2 71 gas -101 -34 243 +1. Ova jedinjenja raspadaju se (uz eksploziju) egzotermno i daju molekulski azot. Ne i Ar). NaN3. sa kojim fluor gradi NiF2.534 E0red (V) *u elementarnom stanju (trostruka veza kod N2.077 Jod 5s25p5 I2 254 čvrst 114 184 151 +0. Ovo je. fosfor gradi četvoroatomne. 55 . Cr. ugljenik i silicijum imaju umreženu kovalentnu strukturu. Takva je. O2. sumpor molekule sa osam atoma. Jaka veze u molekulu N2 je razlog zašto su potencijalno hemijski eksplozivne materije upravo jedinjenja azota (nitoglicerin. amonijum-nitrat. F2). Sa porastom molekulske mase disperzione sile rastu. Ni). čak i sa inertnim gasovima (osim sa He. kao što su na primer ner ajući čelik (Fe. NEMETALI Većina nemetala kada je u elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (N2.

što isključuje mogućnost klasičnog rudarskog načina va enja. javljaju se kao anjoni. Ona topi sumpor. U zemlju se pobodu tri koncentrične cevi. Kroz unutrašnju cev uduvava se vazduha koji potiskuje kroz srednju cev ka površini rastopljen sumpora. Elementarnog sumpora ima u Zemlji. izdvaja se kiseonik (temperatura ključanja O2 iznosi -183°C).1. bromid i jodid se lako oksiduju. kiseonik i sumpor) se u prirodi nalaze u elementarnom obliku. Ovaj proces se puno koristi u industriji. Ova dva elementa dobijaju se hemijskim putem. Hla enjem na –200°C vazduh prelazi u tečno stanje. tri (azot. Nalaženje i dobijanje Od osam nemetala koje smo izdvojili kao najvažnije. gde je njihov molski udeo 0.5. i to: – F− u mineralu kalcijum-fluoridu. Postepenim povećavanjem temperature prva supstanca koja prelazi u gasovito stanje na -196°C je azot (temperatuta ključanja N2 je -196°C). Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koristi gasoviti hlor: Cl2(g) + 2Br−(aq) → 2Cl−(aq) + Br2(l) Cl2(g) + 2I−(aq) → 2Cl−(aq) + I2(s) U laboratoriji se ove reakcije često koriste za dokazivanje Br− i I− jona. Princip frakcione destilacije je sledeći. Postupak va enja sumpora sastoji se u sledećem. Obično su naslage sumpora smeštene ispod peska. na -183°C. O ovim procesima bilo je već reči. Elementarni flour i hlor dobijaju se elektrolitički. daljim povećanjem temperature tečnog vazduha. na dubini od 60-600 m odakle se vadi. Pošto ispari gotovo sav azot.7808 (azot) i 0. oksidacijom. CaF2 (fluorit) – Cl− u ogromnim podzemnim naslagama natrijum-hlorida. Kroz spoljašnju uvodi se pregrejana vodena para. Umesto toga. Za razliku od fluorida i hlorida koji se teško oksiduju. 56 .2095 (kiseonik). NaCl (kamena so) – Br−(aq) i I−(aq) u mineralnim vodama. Halogeni su suviše reaktivni da bi se u prirodi našli u elementarnom obliku. Azot i kiseonik se dobijaju frakcionom destilacijom tečnog vazduha.

985% 0.015% - tricijum* T *Radioaktivan. Zastupljenost vodonikovih izotopa u prirodi Ime vodonik ili protijum deuterijum Izotop 1H 2H 3H Oznaka H D Zastupljenost u prirodi 99. Glavni je sastojak Sunca i većine zvezda (npr.6at. Me umolekulske 57 .0897 37 208 2. M− (pm) − 1s1 −259.%).26 godina. Fizičke osobine i ponašanje vodonika proizilaze iz njegove jednostavne strukture i male molarne mase (tabela 6. Pd). vodonik je na Zemlji prisutan u velikom količinama hemijski vezan u različitim jedinjenja.5 puta je lakši od vazduha. Vodonik Vodonik se zbog svojih specifičnih osobina proučava posebno i ne pripada ni jednoj grupi periodnog sistema elemenata. Vodonik je najlakši od svih elemenata. nafta) iz kojih se industrijski dobija. % ili 75mas. Pri višim temperaturama dobro se rastvara u mnogim metalima (Ni.0 − Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Energija jonizacije (MJ/mol): Prva: M(g) →M+(g) + e Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 1. Tabela 6. dok se treći dobija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Ipak.14 −252. vreme poluraspada 12. zbog male mase napušta Zemljinu atmosferu. Gravitaciono polje Zenmlje suviše je slabo da ga zadrži tako da vodonik. U prirodi se vodonik javlja u dva izotopa.1 0. Fizičke osobine vodonika H Elektronska konfiguracija Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.2. On ima najmanji atom.6.2). ukusa i mirisa.87 0. Tabela 6. Jupitera).31 −72. ∆H = 436 kJ/mol). koji su veoma stabilni (H2 → 2H.1. a 14.1. Zemljina atmosfera sadrži veoma malo gasovitog vodonika (5⋅10−4mas%) koji potiče od vulkanskih i drugih prirodnih gasova. Vodonik je najrasprostranjeniji elemenat svemira (88. Pt. Najviše ga ima u vodi ali i u supstancama organskog porekla (ugalj. Elementarni vodonik je gas bez boje.7 U elementarnom stanju vodonik je u obliku dvoatomnih molekula (H2: σ21s). Slabo je rastvoran u vodi (100 zapremina vode rastvara 2 zapremine vodonika). najmanje naelektrisanje jezgra i najjednostavniju elektronsku konfiguraciju u čitavom Periodnom sistemu.

dok je za nastanak drugih potrebno primeniti drastičnije reakcione uslove. grupe (Ca. Na primer.8 kJ ubriva. većinom metala 2. koji je polazna sirovina u proizvodnji se vrlo lako. to jest sa svim metalima 1. grupe. i koristi se kao moderator u atomskim reaktorima. U 1000 dm3 obične vode nalazi se oko 0. a razlika izme u njih je vrlo mala (svega 6 stepeni). D2O. reakcija vodonika sa fluorom odigrava 58 . reaguje sa gotovo svim elementima gradeći hidride u kojima može biti prisutna kako jonska. Vodonik gori svetlo plavim plamenom uz osloba anje velike količine toplote: 2 H2(g) + O2(g) → 2 H2O(g) čisti metali: CuO + H2 t → Cu + H2O. na primer: TiCI4(1) + 4LiH(s) → Ti(s) + 4LiCl(s) + 2H2(g) Sa nemetalima vodonik gradi kovalentne (molekulske) hidride. oksidima metala oduzima kiseonik. zasniva se na ovoj reakciji. Takva voda naziva se teška voda. tako i kovalentna veza.diseperzione sile kod vodonika izuzetno su slabe usled čega su tačka topljenja i ključanja vodonika izuzetno niske. čak i na ekstremno niskim temperaturama (-196°C): F2(g) + H2(g) → 2HF(g) ∆H0r -546 kJ Voda je. Atomski vodonik je vrlo reaktivan. jedinjenje vodonika. Vodonik u molekulu vode može biti zamenjen deuterijumom. bez sumnje najvažnije. S druge strane. pri čemu se dobijaju sintetičkih vlakana. trostrukom vezom vezanim azotom N2. H jon je jako redukciono sredstvo. Ove hidride vodonik gradi sa elementima male elektronegativnosti.015% teške vode.6 kJ Vodonik spada u jaka redukciona sredstva.3). Jonska veza je prisutna kod hidrida tipa soli. ∆H0r = -91. Neki kovalentni hidridi nastaju lako. Sr) i B iz 13. jer je elektronegativnost drugog nemetala veća. eksploziva i o ∆rHθ = −571. grupe. To su bele kristalne supstance u čijoj strukturi se nalazi katjon metala i hidridni (H) jon: 2Li(s) + H2(g) → -+ 2LiH(s) Ca(s) + H2(g) → CaH2(s) Sa vodom hidridi reaguju burno uz izdvajanje vodonika: NaH(s) + H2O(l) → Na+(aq) + OH(aq) + H2(g) Isto tako. da bi vodonik reagovao sa stabilnim. To zavisi od reaktivnosti drugog nemetala. Teška voda ima nešto drugačije fizičke osobine od obične vode (vidi tabelu 6. U većini od njih vodonik ima oksidacioni broj + 1. neophodna je visoka temperatura (~400°C) visok pritisak (~250 kPa) i katalizator: N2(g) + 3H2(g) katalizato r → 2NH3(g)   Industrijsko dobijanje amonijaka.

moguće je postići temperaturu i od 3300°C. Pored toga vodonik se koristi kao polazna sirovina za različite sinteze (amonijak.98°C D2O 20. metanol. kao redukciono sredstvo. kvarc i druge teško topive supstance (autogeno zavarivanje i sečenja metala). za hidrogenovanje.106 11. Fizičke osobine obične i teške vode Osobina Relativna molekulska masa Temperatura mržnjenja [°C] Temperatura ključanja [°C] Gustina na 20°C [g/cm3] Maksimalna gustina na °C H2O 18.42 1.Tabela 6. Ukoliko se izvodi pod kontrolisanim uslovima. ali i kao pogonsko gorivo.82 101. hlorovodonik i dr.016 0 100 0.6°C Reakcija sagorevanja vodonika koja je egzotermna.029 3. Na tako visokoj tempearturi tope se platina. 59 .998 0. u plameniku posebne konstrukcije (Danijelov plamenik).).3.

to je silicijum za neorganski. Zastupljenost nemetala 14. Ukoliko dijamant zagrejemo na iznad 1500°C u odsustvu vazduha. Sivkasto-crna supstanca metalnog sjaja. SiO2 Ugljenik ulazi u sastav kako organskih.6. Alotropske modifikacije ugljenika Dijamant Grafit Fuleren Prozirna kristalna supstanca. Kratak pregled osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. Prema tome.018 27. organska jedinjenja. dobar provodnik toplote i elektriciteta. ne provodi elektricitet. a može biti i u obliku tamno sivih igličastih.2.. C94 i C96. bez boje. C90. razika je samo u veličini kristala (čestice su sitnije i površina je veća kod mrkog. C84. Ovo ne predstavlja dve različite modifikacije silicijuma. stabilna na vazduhu. Obično je jedna modifikacija stabilnija od ostalih. ima ga u prirodi u obliku različitih jedinjenja.5. C60 je prvi član ove klase jedinjenja. Tabela 6. ni toplote. 60 . tako i neorganskih jedinjenja. velike tvrdoće. visoke tačke topljenja (3500°C). praškastog oblika). grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik i silicijum su dva najzastupljenija elementa u prirodi. sjajnih i veoma tvrdih kristala. karbonati. lako se otire. Kristalna struktura oba oblika je ista i identična srtukturi dijamanta zbog čega čist silicijum nije provodnik. Nemetali 14. otporna na dejstvo kiselina i baza. Molekul je sfernog oblika. U odnosu na ostale elemente periodnog sistema oni su od posebne važnosti. feldspat. ni elektriciteta. ali se ugljenik javlja i u elemenatrnom stanju.5. grafit. slojevite strukture. C78. liskun. Ograničeno se rastvara u organskim rastvaračima.2 Nalaženje dijamant. grupe Periodnog sistema na Zemlji i njihovo nalaženje Element C Si % na Zemlji 0. Poseduje poluprovodničke osobine U čistom stanju silicijum je prah mrke boje. Elementarni ugljenik javlja se u prirodi u tri alotropske modifikacije1 koje se razlikuju po svojim osobinama. Danas umesto sfere sintetisani u obliku cevi prečnika svega nekoliko nanometara – nanotube. Tabela 6. on će preći u grafit. jer ono što ugljenik predstavlja za organski svet. 1 Alotropske modifikacije su različiti oblici jednog elementa koji se razlikuju po načinu ostvarivanja veze i/ili broju atoma u molekulu. kaolin.4. Naredni su C70. Grafit je stabilnija modifikacija ugljenika. nafta ugalj silikati. Kristalna supstanca.

0 (dijamant) Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 70 2.5 +0.86 7 Si 3s23p2 1414 2900 2. Spada u neutralne okside.5-1 (grafit) 10. Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaje ugljenik(II)-oksid.7.7. Oksidi ugljenika silicijuma ox.2 110 1. Nešto je lakši od vazduha. Trovanje je prepoznatljivo po neobično crvenoj boji krvi pošto kompleks CO sa hemoglobinom ima intenzivno crvenu boju. Slabo se rastvara u vodi. Posebno je opasan jer ga je teško 61 . azot gradi karbide. +2 Oksid CO CO2 SiO2 Osobine indiferentan kiseo amfoteran Karakteristike gradi karbonile (atomske komplekse) CO2(g)+ H2O(l) H+(aq) + HCO3−(aq) 2 H+(aq) + CO32−(aq) +4 soli hidrogenkarbonati i karbonati SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l) Slično hidridima.51 (dijamant) Tvrdoća po Mosu 0. elementi ove grupe (sem olova) imaju osobinu da više atoma vezuju u niz. Fizičke osobine ugljenika i silicijuma C Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 2s22p2 3527 (grafit) 4027 2. jedinjenja ugljenika u kojima on ima oksidacioni broj -4 (sa elemetima koji imanu manju elektronegativnost od njega). Uopšte. ukusa i mirisa. Ugljenik Ugljenik gradi daleko više jedinjenja od svih ostalih elemenata (izuzev vodonika) zbog sposobnosti me usobnog povezivanja atoma ugljenika (i do 700 atoma). mada mogu da imaju i negativne oksidacione brojeve. Tabela 6. br. Karbidi su. CO: 2 C(s) + O2(g) 2 CO(g).6. Karakteristična neorganska jedinjenja ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6.33 Ugljenik je nemetal. Tabela 6.8 -0. To je gas bez boje. Veoma je otrovan pošto se lako vezuje za hemoglobin u krvi čime se onemogućava njegova uloga kao prenosioca kiseonika. a silicijum metaliod. u kojima vodonik ima negativan oksidacioni broj.6.27 (grafit) 3.Osobine ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. dakle. U jedinjenjima se ova dva elementa javljaju najčešće sa oksidacionim brojevima +2 i +4.

CO je prisutan u duvanskom dimu. a manji deo reaguje sa vodom. u pekarskoj industriji (kao jedna od komponenata praška za pecivo). ali i u izduvnim automobilskim gasovima. niti potpomaže gorenje.% predstavlja smrtonsnu dozu. Gradi dva tipa soli: karbonate (CO32−) i hidrogenkarbonate (bikarbonate) (HCO3−). U vodi se karbonati loše.2=4. najvažnijim mineralima na planeti. Sličnosti. izuzetno dugačkim sintetskim molekulima koji imaju mnoge primene. Ka. Silicijum Slično ugljeniku koji pokazuje sposobnost me usobnog povezivanja atoma u beskonačno dugačke -C-C. Na -78. a blago je kiselog ukusa jer nastaje slaba kiselina (tabela 6.grupu koja može neograničeno da se ponavlja u silikatima. U vodi se dobro rastvara: na 20°C pod atmosferskim pritiskom u 100 zapremina vode rastvara se 88 zapremina ugljenik(IV)-oksida. Lako se razlaže na vodu i oksid. Ugljenik(IV)-oksid. sapuna. Ne gori. CO2 je gas bez boje. Pore enje osobina ugljenika i silicijuma Ugljenik Dve osnovne alotropske modifikacije Gradi dva stabilna gasovita oksida: CO iCO2 Ne reaguje sa bazama Velika težnja ka povezivanju u lance Lako gradi višestruke veze Silicijum Jedna stabiln modifikacija (struktura dijamanta) Gradi samo jedan stabilan črst oksid: SO2 Reaguje sa bazama uz nastajanje H2(g) i SiO44−(aq) Povezivane u lance do 15 atoma Gra enje višestrukih veza nije uobičajeno 62 . ali izaziva gušenje usled nedostatka kiseonika (pasja pećina). mirisa i ukusa. Ugljena kiselina ne samo što je je slaba (Ka. tako i silicijum gradi -Si-O. Ako se smeša CO i CO2 naglo ohladi tada se ravnoteža koja postoji iyme]u njih pomera u levu stranu. CO se disproporcioniše i dolazi do izdvajanje C u obliku ča i. Na povišenoj temperaturi karbonati se raspadaju: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g). Nalazi se kao slobodan u vazduhu.5ºC prelazi u čvrsto stanje (suvi led).nizove. Komercijalno najvažnije soli ugljene kiseline su natrijum-hidrogenkarbonat (NaHCO3) i natrijum-karbonat (Na2CO3). Vodeni rastvor ugljenik(IV)-oksida poznat je pod imenom soda-voda. Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u medicini za neutralizaciju želudačne kiseline. CO ima veliki afinitet prema kiseoniku i redukciona svojstva.5⋅10−4. Natrijum-karbonat ima primenu u industriji stakla. a hidrogen karbonati dobro rastvaraju.1=2. Pored koksa obično se koristi u industriji kao redukciono sredstvo. ali i razlike izme u ugljenika i silicijuma prikazane su u tabeli 6. Teži je od vazduha. Nije otrovan.8.8⋅10−11) već je i nestabilna. Smatra se da već 1vol.identifikovati zbog odsustva mirisa. Pri tom veći deo ugljenik(IV)-oksida ostaje samo fizički rastvoren u vodi (u obliku hidratisanih molekula CO2).7). i silikonima.8. što je osnovni uzrok njenog stvaranja i dimljenja. papira i tekstila. Tabela 6.

9 Tabela 6. Dodatkom kiseline u rastvor vodenog stakla taloži se “silicijumova kiselina”. Sa bazama ovaj oksid reaguje sporo i to tek pri topljenju sa njima. Anjon SiO32. a u višku HF-a nastaje heksafluorosilicijumova kiselina H2[SiF6]. porcelana. Formule i nazivi kiselina silicijuma OPŠTA FORMULA SiO2⋅nH2O Silicijumove kis. 63 . m=2 FORMULA H2SiO3 H4SiO4 H2Si2O5 H6Si2O7 NAZIV KISELINE Metasilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina Dimetasilicijumova kiselina Diortosilicijumova kiselina U monomolekulskom obliku jedino postoji ortosilicijumova kiselina. tabela 6. Čak i posle dehidratacije takav SiO2 ima amorfnu strukturu i izuzetno razu enu površinu. Usled toga je i hemijski vrlo inertan.2. već ima umreženu trodimenzionalnu strukturu koja podseća na strukturu dijamanta.9. slika 6. Koristi se kao sredstvo za sušenje “silika gel” i adsorbens. od pet atoma na površini Zemlje četiri atoma su kiseonik i silicijum! Osnovna strukturna jedinica svih silikata je SiO44− jon u kojem su četiri atoma kiseonika tetraedarski raspore ena oko centralnog atoma silicijuma. papira. Silikati. SiO2 nije kao CO2 izgradjen od pojedinačnih molekula. m=2 n=3. Može se smatrati da njenom polimerizacijom nastaju ostale kiseline silicijuma.Sa kiseonikom silicijum gradi oksid. n=1 n=2 n=1. kvarc.može postojati u rastvoru samo ako je pH vrednost rastvora veća od 13. i to samo kada je pH vrednost rastvora 3. Vodeno staklo se koristi kao lepak za lepljenje stakla. Zbog složenosti kristalne strukture. za impregnaciju drveta i u proizvodnji deterdženata.1. silicijum(IV)-oksid se smatra anhidridom različitih kiselina silicijuma. H4SiO4. SiO2 se ne rastvara ni u vodi. niti u kiselinama. ali su zato stabilne njihove soli (silikati) kojih ima u ogromnim količinama u Zemljinoj kori. Same kiseline silicijuma su slabe i neopstojane. koji se u prirodi javlja u velikim količinama i različitim oblicima (gorski kristal. SiO2. uz izdvajanje molekula vode. sem u H2F2: SiO2(s) + 2 H2F2(aq) → SiF4(aq) + 2 H2O(l). Ova silikatna smeša. Uopšte. ametist…).. naglim hla enjem rastopa SiO2. silikatni minerali dominiraju neživim svetom. To je čvrsta kristalna supstanca. i nekih silikata. visoke tačke topljenja (1700°C). mSiO2⋅nH2O Polisilicijumove kis. Pri nižim pH vrednostima ortosilicijumova kiselina počinje da polimerizuje. U stvari. Od običnog peska i gline do poludragog kamenja ametista i berila. poznata pod imenom vodeno staklo. umesto u kristalno preći će u amorfno stanje (staklo). pri čemu nastaje smeša različitih silikata: SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l). rastvara se u vodi i po izgledu je slična staklu. pesak.

do potpuno polimerizovane strukture kvarca. silikati je moguće podeliti na četiri velike grupe (tabela 6. slojeve.1. F)2)). ortosilikati. fajalit (Fe2SiO4) PIROSILIKATI Si2O76− (SOROSILIKATI) SA SPIRALNIM LANCEM Oktaedarski slojevi Klinoenstatit (MgSiO3) Volastonit (CaSiO3) Akermanit Ca2(MgSi2O7) CIKLOSILIKATI (METASILIKATI) (SiO32−)n (SOROSILIKATI) (Si2O52−) Pseudovolastomit Ca3(Si3O9) benitoit BaTi(Si3O9) Silmenit (Al(AlSiO5)) Tetraedarski: Oktaedarski = 2:1 Montmorilonitski silikati (talk. U zavisnosti od načina povezivanja tetraedarskog SiO44− anjona. Podela i vrste silikata 1. lance. trake. Silikati sa lančastim i trakastima anjonima (SiO32−)n (inosilikati) 3. sadrže SiO4 4− jon ili povezanih nekoliko ovih jona.10.Slika 6. Tetraedarski: Oktaedarski = 1:2 Kaolinitski silikati kaolinit. Silikati sa pojedinačnim anjonima ORTOSILIKATI SiO44− (MEZOSILIKATI) SA PRAVIM LANCEM 2. Prostorna struktura SiO4 4− jona Najjednostavniji silikati. SiO44− jon pokazuje veliku težnju da se povezuje u prstenove.10): Tabela 6. Mg3(Si4O10)(OH)2 liskuni (muskovit KAl2(AlSi3)O10(OH. Silikati sa prostorno umreženom strukturom (tektosilikati) Feldspati Zeoliti Feldspatoidi forsterit (Mg2SiO4). Al2(Si2O5)(OH)4) hrizotil Mg3(Si2O5)(OH)4) TRAKASTI Baotit (crni liskun) K(Mg1-xFex)3(Si3Al)O10(OH)2 (Si4O116−) (Si6O1710−) Beril Be3Al2(Si6O18) Kordierit Mg2Al3(AlSi5O18) 64 . Silikati sa slojevitom (pločastom) strukturom (Si2O52−)n (filosilikati) Tetraedarski slojevi 4.

4) Silikati sa prostorno umreženom strukturom U prirodi su veoma rasprostranjeni. netoksi nosti 65 . a re e fenil organsk . i portland cement (Ca2SiO4)). Opšta formula im je M2SiO4 (Predstavnici su o Predstavnici olivin: 9Mg2SiO4⋅Fe2SiO4. Mn2+). kod kojih je jedan atom silicijuma u SiO44− anjonu zamenjen atomom aluminijuma (alumosilikati). složeni silikati. U najvažnije slojevite silikate spadaju glina.2). daju silikonima hidrofo ilikonima hidrofobnost i fleksibilnost. liskuni. glina i drugi silikati spadaju u najjeftinije i široko korišćene sirovine savremene industrije od kojih se proizvode staklo.. talk. i silikoni mogu da se umrežavaju. nim cikli 2) Silikati sa lančastom i trakastom strukturom. Izme u slojeva može se naći kristalizaciona voda. tzv.i trodimenzionalno umreženi polimer ( eni polimerne strukture). Alumosilikati su minerali koji čine više od polovine mase anjem ine litosfere. –C6H5 grupa. atomu silicijuma vezane su po dva organska radikala. astom strukturom a) Sa jednostrukom lančastom strukturom (SiO32-)n astom ( b) Sa dvostrukom lančastom strukturom (Si4O112-)n astom ( 3) Silikati sa slojevitom strukturom strukturom. Fe2+.daje termičku stabilnost. b) Pirosilikati (izvode se iz pirosilicijumove kiseline): sadrže anjon Si2O7 i 6− . dok osnovna struktura pseudominerala -Si-O. Silikoni su organosilicijumova jedinjenja u čijoj osnovi je dugačak lanac -Si-O-.1) Silikati sa pojedinačnim anjonima: nim anjonima a) Ortosilikati (izvode se iz ortosilicijumove kiseline): sadrže anjon SiO44− i katjon metala i (obično Mg2+.2). keramika.. Organske grupe. Kod nekih minerala glina se izme u slojeva nalazi voda koja može da izazove alazi bubrenje. iroko korišćene porcelan. sa svojim slabim me umolekulskim silama. cement i dr. c) Silikati sa pojedinačnim cikličnim anjonima. Mogućnost zamene atoma silicijuma raste sa Mogu ne povećanjem stepena polimerizacije. masti ili smole (linearni ulja polimeri).2. Pored toga što su ku termički stabilni oni su hemiski inertni i netoksični što otvara mnoge mogućnosti primene. Zbog velike rasprostranjenosti i jednostavne eksploatacije kvarcni pesak. Najčešće je to metil -CH3 (slika 6. i joni metala ili novi slojevi oksida ili hidroksida. odnosno silikonske gume (dvo. Struktura silikona U zavisnosti od stepena umreženosti silikoni mogu biti silikonska ulja. Slično silikatima. Mogućnost nastanka no dvodimenzionalne ili trodimenzionalne struktura uslovljena je prirodom organskih radikala. a na svakom j . Slika 6.

lepljivi i čvrsti. Od silikona sa slojevitom strukturom izra uju se gumice za zaptivanje. masti i smola je u dužini polimernog niza. za izradu silikonskih vodenih mikroemulzija koje omogućavaju trajnu impregnaciju. kod masti niz je nesto duži. ronilačlka odela. kontaktna sočiva.Silikonska ulja se koriste puno u gra evinarstvu. kao i komponente sredstava za poliranje automobila. Sredstva za podmazivanje su na bazi silikona. Razlika izme u silikonskih ulja. Od trodimenzionalno umreženih silikona izra uju se medicinski impantati. dok su kod smole veoma dugački nizovi. Ulja su kraćeg niza. lako pokretni silikoni. a koje su ekološki prihvatljive. 66 . Od silikona se izra uju neki kozmetički proizvodi uključujući i šminku.

grupa – azot i fosfor arsen i antimon fosfor. grupu moguće je pratiti kontinualnu promenu osobina elemenata od nemetala (azot i e osobina fosfor). P4. belo. postojan na vazduhu i nije otrovan. Zastupljenost nemetala 15. e grupe u Zemljinoj kori fosfora ima u većim količinama.6. crveno.%. To je termodinamički najstabilnija modifikacija fosfora.12. Iz bele modifikacije fosfora izvode . tabela 6. različito su obojene. Tabela 6. ve U prirodi se samo ayo tanalzi u elementarnom obliku. Hemijski vrlo aktivan.Cl ili OH) As4S4 As2S3 Sb2S3 Azot se javlja u jednoj. Pokazuje osobine poluprovodnika. Po izgledu. Samo kod fosfora poznato je destak modifikacija. Najmanje reaktivna modifikacija S Sastoji se od više povezanih šestočlani prstenovi a svaki atom prstenovi. tabela 6. Kroz 15. zastupljeni. preko metaloida (arsen i antimon) do metala (bizmut o kome je već bilo reči). polimerne strukture. dok su azot. Otrovan. Arsena i antimona uglavnom su u obliku sulfida. Rastvara se u organskim rastvaračima. bezbojna. fosfora je vezan za tri susedna. modi odifikacije se ostale od kojih su najvažnije crvena i crna. Čuva se pod vodom (u kojoj se ne rastvara). Od elemenata 15.112 1. osobinama i strukturi veoma je sličan grafitu. Osnovna je modifikacija je bela. mnogo slabije se rastvara u organskim rastvaračima od belog.3. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Elementaran u vazduhu N 0.11.11. u vazduhu 78. a fosfor. sivo. metalnog siva sjaja i slojevite strukture. ne rastvara se ni u vodi. Alotropske modifikacije elementarnog fosfora Beli fosfor Crveni fosfor Crni fosfor P P4 Pn P P P P P P P Pn Čvrsta.8⋅10−4 2⋅10 −5 Naziv Šalitra Čilska šalitra Fosforit Realgar Auripigment Antimonit Ca5(PO4)3⋅X (X=F. 15. Znatno manje raktivan i stabilniji od belog fosfora. ito obojene ljubičasto. iznad 34°C u prisustvu vazduha sam od sebe se pali. arsen i antimon se u više alotropskih modifikacija koje se razlikuju po osobinama.0019 KNO3 NaNO3 P As Sb 0. Tamno crvena amorfna supstanca. Tabela 6.1 vol. 67 . mekana supstanca slična vosku (topi se na 44°C).12. Tamno-siva supstanca. sme e i crno. arsen i antimon relativno malo . zapaljiv.

9 As 4s34p3 Sublimuje (614) 2. Lako prelazi u stabilniju. Pregled fizičkih osobina elemenata 15.20 (crveni) 2.25 0. bez boje. To je bezbojan gas. kao i osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. Žuta modifikacija je nemetalna.03 (žuta) 5. grupe.2 (beli) 277 (beli) 1.67 (crni) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 75 3.0 140 1.1 -0.5 (beli) 110 (beli) 2.14. Na običnoj temperaturi je inertan zbog izuzetno jake trostruke veze koja se javlja u molekulu N2. Na 68 . Pregled najvažnijih oksidacionih stanja azota dat je u tabeli 6. Slabo se rastvara u vodi. metalnu modifikaciju koja ima slojevitu strukturu i slična je crnom fosforu. ukusa i mirisa. −3 +1 +2 +3 +4 +5 Jedinjenje NH3 N2O NO N2O3 NO2 N2O5 naziv amonijak azot(I)-oksid azot(II)-oksid azot(III)-oksid azot(IV)-oksid azot(V)-oksid Agregatno stanje gasovito gasovito gasovito gasovito gasovito čvrsto Karakter bazan indiferentan indiferentan kiseo kiseo kiseo Najvažnije jedinjenje azota je amonijak (NH3). Neznatno je teži od vazduha. grupe mogu imati oksidcione brojeve od -3 do +5. Lakši je od vazduha. Štetno deluje na sluzokožu disajnih organa i sluzokožu očiju. na povišenoj temperaturi lako reaguje i gradi niz neorganskih i organskih jedinjenja.13. Tabela 6.1 −195. Nije otrovan.69 (metalna) U jedinjenjimaelementi 15. grupe N Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) 2s22p3 −210. Iako azot spada u slabo reaktivne elemente. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja azota ox.13.3 (žuta) 6. br.82 (beli) Gustina (g/dm3) 1.Arsen i antimon mogu se javiti u dve modifikacije. karakterističnog oštrog mirisa.14. Tabela 6. Fizičke osobine elemenata 15.03 (-252ºC) 2.79 P 3s23p3 44.0 +1.50 120 2. nestabilna i ona odgovara belom fosforu. Azot Elementarni azot je dvoatoman gas.78 (siva) Sb 5s35p3 631 1587 5.

8mas. Nekada se smatralo da se u rastvoru amonijaka nalaze molekuli NH4OH.br. Azotasta kiselina je slaba (Ka=5⋅10−4). azot(V)-oksid se dobja dehidratacijom HNO3 na -10ºC. Stajanjem na vazduhu se raspada: 4 HNO3 → 4 NO2 + O2 + 2 H2O. Hla enjem ispod 21°C (temperatura na kojoj prelazi u tečno stanje) boja sme eg NO2 isčezava. azotna kiselina je na trećem mestu po važnosti. Zato je za vodeni rastvor amonijak ispravnije pisati NH4(aq). Na temperaturama iznad 0ºC lako otpušta kiseonik: 2 N2O5(s) → 2 N2O4(g) + O2(g) . a paramegnetičnost se smanjuje. Sa porastom temperature ravnoteža je sve više pomerena u desno.91 g/cm3). Okisidi azota i njihove osobine Oks. U vodi se disproporcioniše i daje dve kiseline (ponaša kao mešoviti anhidrid): 2 NO2(g) + H2O(l) → HNO2(aq) + HNO3(aq). Me utim. teži od vazduha. dobro se rastvaraju u vodi. ali i nestabilna. njihovo postojanje nikada nije potvr eno. Spada u jake kiseline. Postoji isključivo u tečnom i čvrstom stanju. Azot(III)-oksid je kiseo oksid. Svi nitriti. Kao i NO spada u neutralne okside. paramagnetičan. Koncentrovana sadrži 69. nitriti su stabilnije od same kiseline.42°C prelazi u tečnost uz osloba anje veće količine energije. U tečnom stanju. iznad −100°C raspada se: N2O3 NO2 + NO. +-2 NO +3 N2O3 +4 NO2 N2O4 +5 N2O5 Pored sumporne i fosforne kiseline. Amonijka se dobro rastvara u vodi: na 20°C u jednoj zapremini vode rastvara se 710 zapremina amonijaka. već samo o smeši oksida +2 i +4. 69 . U gasovitom stanju dipsroporcionisanje je gotovo potpuno i više ne možemo govoriti o azot(III)-oksidu.15.% NH3 (ρ=0. hemijski je inertan. Tabela 6.% HNO3. veoma otrovan. Mrk gas. Manje je toksičan od drugih azotovih oksida. NO i vodu tako da je zbirna reakcija: 3NO2(g) + H2O(l) → 2H+(aq) + 2NO3¯(aq) + NO(g) Čvrst oksid. Smatra se anhidridom HNO2: NO(g) + NO2(g) + H2O(l) 2 HNO2(aq).-33. Vodeni rastvor amonijaka reaguje slabo bazno zbog sledeće reakcije: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH−(aq). oštrog zagušljivog mirisa. Spontano se raspada: 3 HNO2(aq) → HNO3(aq) + 2NO(g) + H2O(l). Na osnovu ove ososbine amonijak je nekad korišćen kao rashladni gas u frižiderima. Kada se udiše u malim količinama izaziva veselost (smešljivi gas). Koncentrovani rastvor amonijaka proizvodi se kao 25mas. Samo je formalno anhidrid azotne kiseline jer se ova kiselina ne dobija se ne dobija iz azot(V)-oksida. +1 Oksid N2O Osobine Gas bez boje i mirisa. Bezbojan otrovan gas. Soli. Nastala HNO2 se dalje raspada na HNO3. Ka≈20. N2O4. sem srebro-nitrita. Čista kiselina je tečnost bez boje koja ključa na 86ºC. Stabilan samo u čvrstom stanju na nižim temperaturama od −102°C. slatkastog ukusa. Obrnuto. Nastaje dimer. Azot sa kiseonikom gradi šest stabilnih oksida čije su karakteristike date u tabeli 6.15. Dimerni oblik N2O4 naziva se diazot-tetroksid. Na vazduhu se spontano oksiduje i prelazi u azot(IV)-oksid: NO + O2 → 2 NO2.

H O H O P O H To znači da je ova kiselina diprotonska (dvobazna). tabela 6. hidrogen. PH3.% (tj. Glavna primena azotne kiseline je u proizvodnji veštačkih ubriva. Pt.6⋅10−2 7. a ne rastvaraju se u koncentrovanoj pošto se pasiviziraju). Fosfor sa kiseonikom gradi dva oksida (P4O6 i P4O10). +5. 70 . U rastvori se ponaša kao trobazna kiselina. Azotna ima oksidaciono dejsvo. Tabela 6. Izuzetci su: 1) Fe. −3 +3 +5 Jedinjenja PH3 P4O6 P4O10 Naziv fosfin fosfor(III)-oksid fosfor(V)-oksid kiselina − H3PO3 H3PO4 K1 − 1. Zbog toga ih u u prirodi ima malo. Spada u najefikasnija sredstva za sušenje. 2) Au. dobro se rastvaraju u vodi. 14. Oba su čvrste supstance bez boje. Ove metale rastvara jedino “carska voda”. Za razliku od fosforaste kiseline i njenih soli fosforna kiselina nije otrovna za žive organizme. H3PO3. Fosfor Fosfor se u jedinjenjima javlja sa oksidacionim brojevima −3. Oba oksida fosfora su anhidridi odgovarajućih kiselina (H3PO3 i H3PO4).i dihidrogenfosfate. nitrati.Pošto svetlost katalizuje reakciju razlaganja kiselina se čuva u tamnim bocama. Druga primena je u industriji eksploziva (nitroglicerin. smeša ccHNO3 + 3 ccHCl).5⋅10−3 Naziv − fosforasta fosforna Naziv soli − fosfiti fosfati Fosfin. Fosforna kiselina nema oksidacione osobine iako je oksidcioni broj fosfora maksimalan. TNT.68 g/cm3. Soli azotne kiseline. Svi dihidrogenfosfati se u vodi rastvaraju. +3 i +5. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja fosfora ox. a njena jonizacija se prikazuje: H2PHO3(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + HPHO3−(aq) HPHO3−(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + PHO32−(aq) Čista fosforna kiselina je bezbojna čvrsta supstanca koja se topi na 42°C. Molekuli su joj povezani vodoničnim vezama.16. dinamit – smeša nitroglicerina sa nekim poznatim adsorpcionim materijalom). Formulu fosforaste kiseline.7 mol/dm3). a hidrogenfosfati i fosfati se ne rastvaraju. i on ne može da jonizuje. Al i Cr (rastvaraju se u razblaženoj. ρ=1. Ir i Rh (ne rastvaraju se uopšte). je izuzetno otrovan gas bez boje neprijatnog mirisa na trulu ribu. Azotna kiselina i njene soli imaju široku industrijsku primenu. Komercijalna koncentrovana fosforna kiselina ima 85mas. Nestabilan je: 4 PH3(g) → P4(s) + 6 H2(g). Rastvara gotovo sve metale.16. P4O10 ima izuzetno veliki afinitet prema vodi. ispravnije bi bilo pisati H2PHO3 pošto je jedan od vodonikovih atoma direktno vezan za fosfor. pa prema tome gradi tri tipa soli: neutralne fosfate. br.

Soli hidrolizuju bazno. mišomor). Elementarni arsen nema neki veći značaj niti primenu. kao i sam arsen može se javiti u dve modifikacije. Vodeni rastvor reaguje kiselo: As4O6 + 6 H2O 4 H3AsO3 Arsenitna kiselina je slaba kiselina. Formula As2O3 se izvodi iz metalne. Oksid arsen(III)-oksid.Fosforna kiselina se veoma lako polimerizuje pri čemu mogu nastati različite polikiseline: Pirofosfatna kiselina: Trifosfatna kiselina: 2 H3PO4 → H4P2O7 + H2O. Ipak u metalnoj vezi antimona postoji izvestan udeo kovalentne veze. 71 . žutoj (nemetalnoj) i beloj (metalnoj). Koriste se u poljoprivredi kao insekticidi. prvo se raskidaju te kovalentne veze. Koristi se za uništavanje pacova i miševa (arsenik. posebno ako se blago zagreva. danas se upotreba polifosfata u ove svrhe izbegava jer narušava ekološku ravnotežu prirodnih voda. slično bizmutu. Rastvara se sem u kiselinama i u bazama: As4O6 + 12 OH− → 4 Na3AsO3 + 6 H2O. Ovaj oksid je amorfna supstanca koja je izuzetno higroskopna: As2O5 + 3 H2O 2 H3AsO4. nestabilnoj žutoj i stabilnoj sivoj. posebno ona oksidacionog broja +3. sive modifikacije. Soli arsenati obojeni su žuto. 3 H3PO4 H5P3O10 + 2 H2O(g) Reakcije polimerizacije se lakše odigrava na povišenoj temperaturi. Već na sobnoj temperaturi lako i brzo prelazi u sivu modifikaciju. a metal se skuplja. Prilikom zagrevanja antimona. Antimon Antimona u prirodi ima pet puta manje nago arsena. farmaceutskoj industriji i poljoprivredi. Jedinjenja arsena izuzetno su otrovna. loš je provodnik. i ne predstavlja molekul već formulsku jedinicu. Slabo se rastvara u vodi (na 100ºC u 100 g H2O rastvara se 6 g As4O6). Dobija se zagrevanjem primarnih i sekundarnih ortofosfata. To je bela kristalna supstanca izrazito otrovna. ortofosfata i polifosfata sa kraćim lancem dobijaju različite polikiseline i njihove soli. Lako sublimiše. Medjutim. Kao i arsen(III)-oksid i arsen(V)-oksid. krzna. Može se javiti u više modifikacija. Arsen(III)-oksid je amfoteran. Žuti arsen je mek kao vosak. pa se zagrevanjem ortofosforne kiseline. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanja +3 i +5. Mnogo su važnija jedinjenja arsena koja se dosta koriste u industriji kože. Od polifosfata natrijum-tripolifosfat (Na5P3O10) se proizvodi u velikim količinama jer je značajan sastojak deterženata (40%). Tripolifosfatni jon stvara kompleks sa jonima Ca2+ i Mg2+ i tako omekšava vodu. stakla. Stabilnija modifikacija sa metalnim izgledom i izvesnom metalnom provodljivošću je bela. As2O5 je polimerizovan. Arsen Arsen se u prirodi javlja dve alotropske modifikacije. As2O3 ili As4O6.

72 . Antimon(III)-oksid Sb4O6 nastaje direktno sagorevanjem antimona na vazduhu. Poznati su jedino antimonati – soli koje se izvode iz jona [Sb(OH)6]−. nerastvoran u vodi. Sa vodom daje veoma slabu kiselinu. Na povišenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom: 4 Sb(s) + 3O2(g) → Sb4O6(s) Ne rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Natrijumova so ove kiseline Na[Sb(OH)6] u vodi se slabo rastvara koristi se u analitičkoj hemiji za dokazivanje natrijuma.Na vazduhu antimon je stabilan. Tačna formula kiseline nije poznata. To je prah bele boje. Kiselog je karaktera. Lako se rastvara u sumpornoj i azotnoj kiselini: 2 Sb(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Sb3+ + 6 H2O +3 SO2(g) Sa koncentrovanom azotnom kiselinom nastaju jedinjenja antimon(V) oksidacionog broja. Razblaživanjem hidrolizuje: Sb3+ + NO3− + H2O SbONO3↓ + 2 H+ Sb2O5 je žuta kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. amfoteran sa jače izraženim baznim osobinama: Sb4O6 + 12 H+ 4 Sb3+ + 6 H2O Sb4O6 + 4 OH− + 6 H2O → 4 [Sb(OH)4]− Jon Sb3+ je postojan samo u jako kiseloj sredini.

kojih u prirodi najviše ima. U vodi se slabo rastvara: na 20°C u 100 zapremina vode rastvara se 3.8 kJ/mol. genere=graditi).1 zapremina kiseonika. bez boje mirisa I ukusa.5oC MONOKLINIČNI 2 Maksimalna koncentracija ozona je na visini od 25 km u sloju debeljine oko 30 km. 73 .18.4.9%) potiče od procesa fotosinteze. organo-sumporna jedinjenja (nafta)). O3.18 i 6. Ima ga u višim slojevima atmosfere2 gde nastaje pod dejstvom ultraljubičastog zračenja Sunca ili električnog pražnjenja: 3 O2(g) → 2 O3(g) Tabela 6. ali i onih koji su još uvek aktivni. Slobodnog sumpora u prirodi ima najviše oko ugašenih vulkana.6. U vodi se dobro rastvara: u 100 cm3 vode rastvara se 49 zapremina ozona. Pored brojnih jedinjenja u prirodi nalaze i u elementarnom stanju. beljenje svile. do plavoljubičaste boje. Od ovog rastvorenog kiseonika zavisi život riba I biljaka u vodenoj sredini.034 Nalaženje Elementaran u vazduhu. Tabela 6. sulfati. ima ga u vezanom stanju (sulfidi. ∆fHθ=285. nazivaju se halkogeni (grčki halko=ruda. voska. Ozon se može dobiti i veštačkim putem u ozonizatorima. grupa – kiseonik i sumpor Pošto ovi elementi čine oksidne i sulfidne rude. Ozon O3 Gas plave. Oksidi S8. 86% kiseonika vezano je u vodi. organo-sumporna jedinjenja Kiseonik je najrasprostranjeniji element u prirodi. Sumpor je po sposobnosti povezivanja svojih atoma vezama različitih dužina i uglova svojevrsni šampion sa dvadesetak alotropskih modifikacija. Ozon je manje stabilna modifikacija kiseonika. Zastupljenost nemetala 16. Smatra se da kiseonik koji se nalazi u vazduhu (20. Tako e. sulfati. sve ostale alotropske modifikacije sumpora vremenom na kraju prelaze u rombični sumpor.5 0. sulfidi. perja. Osnovni izvor kiseonika su vazduh i voda. vune. I kiseonik i sumpor se javljaju u više alotropskih modifikacija. tabele 6. itd. 16. Koristi se za dezinfekciju vode ili vazduha. grupe na Zemlji i njihovo nalaženje Element O S % na Zemlji 45. Na običnoj temperaturi stabilan je rombični sumpor koji se sastoji od osmočlanih cikličnih molekula.17. Alotropske modifikacije kiseonika Kiseonik O2 Dvoatoman gas. Jako je oksidaciono sredstvo. karakterističnog mirisa. Zagrevanjem se iz rombičnog dobija monoklinični sumpor: ROMBIČNI 95.19.

Ove dve modifikacije razlikuju se I po fizičkim osobinama: rombični ima tačku topljenja na 112. posebno onima koji sadrže sumpor (ugljendisulfid. i gustinu 2. Elementarni sumpor ima primenu u poljoprivredi (fungicidi.96 g/cm3. neonom. Vremenom. Tabela 6. stajanjem prelazi u kristalni oblik.001429 (gas) 74 140 3. Sumpor može imat i negativne i pozitivne oksidacione brojeve. a nastala jedinjenja oksidi.Obrnuto.9 0.19.14 S 3s23p4 115. 74 . a gustina mu je 1.3 −182. u medicini (za izradu lekova i krema za lečenje kožnih bolesti). M2−(pm) Elekronegativnost Redoks potencijal (V) 2s22p4 −218.96 (rombični) 2. pa zato u jedinjenjima kiseonik ima (izuzev sa fluorom) negativne oksidacione brojeve.5 +1. Kiseonik Na povišenoj temperaturi kiseonik reaguje sa svim elementima (osim sa helijumom. Nastaje naglim hla enjem proključalog sumpora.6 U jedinjenjima kiseonik i sumpor mogu imati različite oksidacione brojeve.20. za dezinfekciju buradi).21 444. Monoklinični se topi na 118°C. tabela 6.06 g/cm3. slična gumi. Pregled fizičkih osobina kiseonika i sumpora dat je u tabeli 6. prozvodnji boja i dr. Fizičke osobine kiseonika i sumpora O Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. u industriji gume za vulkanizaciju kaučuka. CS2). hla enjem monokliničnog sumpora ispod temperature preobražaja. polako i veoma sporo sumpor prelazi u rombičnu modifikaciju. Alotropske modifikacije sumpora Kristalne modifikacije S8 Sn Amorfna modifikacija Rombični 16⋅S8 ⋅ Monoklinični 6⋅S8 ⋅ Plastični Sn Amorfna mrka elastična masa. Tabela 6.20. Oksidacija može biti burna (gorenje) ili tiha (disanje). Reakcija sjedinjavanja elemenata sa kiseonikom je oksidacija. Kiseonik je drugi po elekronegativnosti (iza fluora). Rombični sumpor se ne rastvara u vodi. Obe modifikacije sastavljene od molekula S8 koji su u kristalnoj rešetki raspore eni na različite načine.72 1.0 104 184 2.8°C.23 +0. argonom i kriptonom). ali se zato dobro rastvara u organskim rastvaračima.21. Čvrste kristalne supstance žute boje.

Zasićen rastvor ima koncentraciju oko 0. H2S je slaba kiselina. Amonijum-sulfid i sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala su 75 . gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem −1. To je bezbojna.Tabela 6. a sa kiselinama soli sa vodom grade kiseline. Već na običnoj tempertauri je nestabilan. Ovaj oksidacioni broj kiseonik ima u vodonik-peroksidu. Fe3O4 AMFOTERNI INDIFERENTNI SLOŽENI Kiseonik.8⋅10−12).2°C). CO Pb3O4. ili sumporvodonik se u prirodi javlja u vulkanskim gasovima. a isto je toliko otrovan kao i cijanovodonik. Oksidaciono dejstvo peroksida jače je izraženo. gas gas čvrsto kiselina H2S H2SO3 H2SO4 Ka1 na 25°C ° 6.1 mol/dm3. uglavnom se slabo rastvaraju u vodi. HCN). sulfidi. anhidridi kiselina) I sa kiselinama I sa bazama daju soli ne reaguju ni sa kiselinama. što zavisi od supstance sa kojom reaguju. Vodonik-sulfid se u vodi relativno dobro rastvara. Vodeni rastvor H2O2 ponaša se kao slaba diprotonska kiselina (Ka1=1. H2O2.6⋅10−2 veoma velika Vodonik-sulfid. tako i oksidaciona sredstva. Vodeni rastvor se naziva sumporvodonična kiselina ili sumporvodonična voda. mineralnim vodama i kao proizvod raspadanja biljaka i životinja. H2S. gusta tečnost (ρ=1. pored oksidacionog broja −2. niti sa vodom sastoje se iz dva ili više prosta oksida elementi koji ih grade metali nemetali amfoterni elementi N2O. Vrlo je otrovan (četiri puta je otrovniji od ugljenik(II)-oksida. i veoma je reaktivan. To je gas bez boje.22. Soli. CO. U jedinjenjima sumpor može imati različite oksidacione brojeve od -2 do +6. Zbog prisustva vodoničnih veza izme u molekula H2O2 ima visoku tačku ključanja (150. sa bazama soli (kovalentna jedinjenja. Zbog toga rastvori sulfida podležu hidrolizi. Peroksidi mogi biti kako redukciona. te se oni koriste kao sredstva za beljenje i za dezinfekciju (u medicini kao 3% rastvor).0⋅10 −8 naziv kiseline sumporvodonična sumporasta sumporna 1. razlaže se: H2O2 → H2O + O Nastali kiseonik zove se atomski ili nascentni. St. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja sumpora ox br −2 +4 +6 jedinjenje H2S SO2 SO3 agr. a nalaze se u prirodi kao značajni minerali.22. NO.21. Osobine oksida u osdnosu na kiselo-bazne osobine i strukturi vrsta oksida BAZNI KISELI osobine sa vodom grade baze. ni sa bazama.448g/cm3). karakterističnog neprijatnog mirisa (na pokvarena jaja). Sumpor Sumpor je manje reaktivan od kiseonika. Najvažnija oksidaciona stanja sumpora sa primerima jedinjenja date su u tabeli 6. perokside. Tabela 6.

Sumpor(IV)-oksid i sulfiti pokazuju oksido-redukcione osobine. Zato je preporuka da se rastvor SO2 u vodi piše kao SO2(aq). Kiselina ima tri osobine iz kojih proizilazi njena primena. HSO4− + H2O H3O+ + SO42−. Ag2SO4. U zavisnosti od toga da li ih je moguće rastvoriti dodatkom kiseline ili ne. PbS.23. Molekul SO3 je planaran. Vrlo je higroskopan. Soli sumporne kiseline većinom se rastvaraju u vodi. Spada u jake kiseline. Njihov proizvod rastvorljivosti je izuzetno mali (CuS. oštrog i zagušljivog mirisa. H2O2). SrSO4. Otrovni su za niže organizme (bakterije). veze su dvostruke. FeS) i usled pomeranja ravnoteže rastvaraju se dodatkom kiseline. sulfidi se dele u dve grupe. U vodi se rastvara: na 20o C u jednoj zapremini vode 39. bez mirisa. Tabela 6. Kao jaka kiselina može da istisne slabiju kiselinu iz njene soli što je osnova mnogih industrijskih i laboratorijskih postupaka. a ispod 17ºC u čvrsto stanje. Vodeni rastvor sumpor(IV)-oksida reaguje kiselo usled nastajanja slabe sumporaste kiseline (H2SO3) čije postojanje (za razliku od njenih soli – sulfita) nikada nije potvr eno. BaSO4. Kod sulfidi koji se rastvaraju u kiselinama moguće je pometiti ravnotežu (S2¯ + 2 H+ H2S) dodatkom H+ jona. koristi se u industriji veštačke svile. Vodonik-sulfid i sulfidi poseduju redukcione osobine. te se koriste kao sredstva za konzerviranje voća i povrća u prehrambenoj industriji i vinarstvu (trgovački naziv KHSO3 je vinobran). SO3 Sumporna kiselina je bezbojna. na primer oksidaciojom. Gasoviti SO3 je veoma reaktivna i korozivna supstanca i zato se sa njim teško rukuje. Karakteristike oksida sumpora oksid SO2 osobine Gas bez boje. beljenje sulfitima zasniva se na njihovom redukcionom svojstvu. jako je oksidaciono sredstvo i jako je dehidrataciono sredstvo. jako je oksidaciono i dehidrataciono sredstvo. 76 . reaguje sa vodom i gradi sumpornu kiselinu: SO3 + H2O → H2SO4. Sumporna kiselina spada u najvažnije proizvode hemijske industrije.rastvorni. veštačka ubriva. Ispod 44ºC prelazi u tečnost. ali podležu hidrolizi.23. uljasta tečnost. PbSO4. Usled toga se stajanjem rastvor H2S zamuti od izdvojenog elementarnog sumpora: 2 H2S + O2 → 2 S(s) + H2O Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida. Bi2S3). Njenom preradom dobijaju se gotovo svi eksplozivi i mnogi bojni otrovi. Ne rastvaraju se CaSO4. i Hg2SO4. a koja su oksidaciona sredstva. oba kiselog karaktera. Za razliku od većine supstanci koje se koriste za beljenje (Cl2. pa samim tim i koncentracija S2¯ jona je toliko mala da čak ni najveća koncentracija H+ jona ne može pomeriti ravnotežu u desno.4 zapremine SO2. viskoze i dr. Da bi se ovi sulfidi rastvorili S2¯ jone iz rastvora je potrebno ukloniti na neki drugi način. Druga primena zasniva se na njihovim redukcionim svojstvima za beljenje vune i svile u tekstilnoj industriji i za beljenje hartije. tabela 6. Jaka je kiselina. Takvi sulfidi imaju relativno veliki proizvod rastvorljivosti (ZnS. U drugoj grupi su sulfidi koji se ne rastvaraju dodatkom kiseline. Sa vodom reaguje egzotermno: H2O(l) + H2SO4(l) → H3O+(aq) + HSO4−(aq).

posebno kada se razblažuje. Kao proizvod oksidacije uvek nastaje SO2. Zbog velikog afinitieta prema vodi koncentrovana sumporna kiselina se koristi kao efikasno sredstvo za sušenje (gasova). Sa vodom gradi hidrate H2SO4·nH2O gde je n=1-4. Energija hidratacije je toliko velika da pri dodatku vode dolazi do lokalnog ključanja i prskanja smeše. 77 . Vruća koncentrovana sumporna kiselina rastvara čak i metale koji imaju redoks potencijal pozitivniji od vodonika (Cu. Razblažena kiselina (c=1 mol/dm3) praktično nije oksidaciono sredstvo. Hg). Dehidrataciona svojstva koriste se za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina. Zato je potrebno izuzetno pažljivo rukovati sa njom. Ag.Oksidaciona svojstva ima samo koncentrovana kiselina na povišenoj temperaturi.

svi ostali su izraziti nemetali. Astat jeradioaktivan.04 0. Zastupljenost helogenih elemenata na Zemlji i njihovo nalaženje Element F % na Zemlji 0.6 I Ljubičastocrni kristali 5s25p5 113. genere=graditi pošto lako grade soli.5. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.3 4.25. sa kratkim vremenom poluraspada.5 −34.0 −327. Tabela 6.3 At 6s26p5 302 337 ~7 140 2.6⋅10-5 u tragovima Izuzev astata.93 140 216 2.12 0. Tabela 6.62 −188. tabela 6. osim joda koji se javlja kao jodat. te su njegove osobine slabo ispitane.9 Cl Žuto zeleni gas 3s23p5 −101. Nemetali 17.5 −295. Vreme poluraspada prirodnih izotopa As manje je od 1 minuta Fizičke osobine halogenih elemenata date su u tabela 6.7 184.8 Br Tamno mrka tečnost 4s24p5 −7. NaIO3.6.24. M− (pm) Bledo zeleni gas 2s22p5 −219.11 115 195 2. grupe – halogeni Ime halogeni potiče od grčkih reči halos=ruda.0126 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O Br 2.0 Elekronegativnost Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 78 .4⋅10-4 KBr⋅MgBr2⋅6H2O KBr NaIO3 KIO3 najre i od svih radioaktivnih elemenata Naziv Fluorit Kriolit Kamena so Silvin Karnalit Brom karnalit I At 4.8 −324. Fizičke osobine halogenih elemenata F Fizičko stanje an sobnoj temperaturi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.24.003214 100 181 3.001696 50 136 4.25. Najviše ih ima u obliku halogenida.2 −270.0544 Mineral CaF2 Na3AlF6 NaCl Cl 0.3 59 3.0 −348. koji je metaloid. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.

Slično kao kod alkalnih metala. Ne. reakcijom halogena sa rastvorima baza na hladno nastaju hipohalogeniti (HXO): X2 + 2 NaOH → NaX + NaOX + H2O. Poslednji elemenat u ovoj grupi. Tako. Br2 crveno-mrka tečnost. F2 reaguje sa svakim elementom (osim He. Dužina i jačina veze kod halogenih elemenata X-X F-F Cl-Cl Cr-Br I-I Dužina veze (pm) 143 200 228 266 Jačina veze (kJ/mol) 159 243 193 151 Zbog prisutne nepolarne kovalentne veze X-X. u mnogim slučajevima čak eksplozivno. Duž grupe. Na primeru hlora reakcija sa vrelim bazama je: 3 Cl2(g) + 6 OH(aq) ClO3 (aq) + 5 Cl(aq) + 3 H2O(l).25. Fluor ne samo daje najreaktivniji od halogenih elemenata. astat je čvrsta supstanca. zbog drugačije prirode hemijske veze kod halogenih elemenata trendovi su suprotni. vodeni rastvori halogenih elemenata nazivaju se hlorna. I) 79 . Usled odbijanja veza je slabija i lako se raskida. na sobnoj temperaturi F2 je gas. Me utim. Br.26. (X=Cl. Pošto je veza F-F kratka. svi halogeni se dobro rastvaraju u organskim rastvaračima. zeleno-žute boje. i Ar). a od ovoga odstupa fluor (tabela 6. fizičke osobine halogenih elemenata pravilno se menjaju. U vodi se disproporcionišu: X2(g) + H2O(l) HX(aq) + HXO(aq) (X = Cl. tabela 6. bromna i jodna voda. disperzione sile koje se javljaju izme u molekula rastu sa porastom veličine atoma. i pored male rastvorljivosti u vodi. a slabo u vodi. I) Hipohloritna kiselina. Tabela 6. svetlo žute boje. a atomi fluora mali (najmanji u drugoj periodi) spareni elektronski parovi vezanih atoma me usobno se odbijaju. Kod halogenih je obrnuto. Miris i ukus koji se povezuje sa “hlorisanom vodom” zapravo potiče od jedinjenja kao što je CH3NHCl. Jačina veze X-X opada u grupi. a na višim temperaturama halogenati. HClO. U baznoj sredini. nastala u ovakvoj reakciji koristi se za dezinfekciju vode. Me utim. Ona ubija bakterije tako što uništava odre ene enzime koji su esencijalni za njihov metabolizam. Jačina metalne veze kod alkalnih metala u grupi opada sa porastom rednog broja. Kao posledica porasta disperzionih sila menja se i agregatno stanje. a I2 je ljubičasto-crna čvrsta supstanca.26). kao proizvod reakcije hipohloritne kiseline sa bakterijama. Cl2 je tako e gas. pomatrano od gore prema dole. reaktivnost se smanjuje kako opada elektronegativnost. Kao rezultat toga. ovo odstupanje može se objasniti na sledeći način. Na izuzetno veliku reaktivnost elementarnog F2 ima uticaja jačina veze izme u atoma fluora koja se lako raskida. Br. već je i najreaktivniji elemenat u čitavom periodnom sistemu uopšte.

Mada se elementarni kod jod dosta primenjuje to ne treba da navede na zaključak da je bezopasan. Hlor je. ali se zato slabo rastvara u vodi. 10% rastvor joda u alkoholu. u Prvom svetskom ratu korišećn kao boji otrov. iako nije tako jako oksidaciono sredstvo kao hlor. +3. Neka karakteristična jedinjenja halogenih elemenata OKS. Br2. Rastvorljivost joda u vodi može se povećati dodatkom kalijum-jodida.27. kao što heksan. Jedinjenja halogenih elemenata sa pozitivnim oksidacionim brojevima su oksidaciona sredstva. Boja rastvora elementarnog joda zavisi od polarnosti rastvarača. koji deluje brzo i baktericidno. kao na primer dihlormetan rastvor je tamno tamno-crven.27. jod je najslabije oksidaciono sredstvo. U kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se osloba a aktivni jod. NaClO4. Neparni pozitivni oksidacioni brojevi (+1. 80 . viruse i protozoe. Nekada se za dezinfekciju koristila jodna tinktura. H5IO6 Flour je izuzetak jer kao najelektronegativniji elemenat periodnog sistema može imati samo negativne oksidacione brojeve. NaClO2 HClO3. Ipak. duži dodir I2(s) u kontaktu sa kožom izaziva opekotine koje teško zarastaju. Oksidaciona sposobnost opada sa porastom oksidacionog broja. NaOCl HClO2. Od četiri halogena. može izazvati u dodiru sa kožom bolne opekotine. Povodon jod ispoljava snažno antiseptičko i dezifekciono dejstvo. U ovom obliku jod se koristi kao antiseptik. gljivice. Cl2. Tipični primeri jedinjenja u kojima halogeni imaju različite oksidacione brojeve dati su u tabeli 6.Elementarni jod se lako rastvara u većini organskih rastvarača. Zbog snažnog oksidacionog dejstva rad sa halogenim elementima je opasan. naročito ako dospe izpod noktiju. rastvor je ljubičast. To je posedica interakcija ligandog polja rastvarača sa d-orbitalama joda. Kada je rastvarač nepolaran. Baš suprotno. U jedinjenjima halogeni mogu imati oksidacione brojeve od −1 do +7. Danas se umesto neorganskog joda u medicini koristi kompleksno vezan jod u proizvodu pod nazivom “povidon jod”. Pri tome jodidni jon (iz KI) sa jodom gradi trijodidni anjon I3− koji je rastvoran u vodi. +5. Brom. Uništava kako gram-pozitivne. koji je jedini halogen sa d-orbitalama. na primer. HI F2. najstabilniji i najvažniji oksidacioni broj halogenih je −1. I2 HClO. +7) stabilniji su od parnih (+4). Tabela 6. NaClO3 HClO4. dok je jod u jako polarnim rastvaračima (aceton ili etanol) tamno narandžaste i braon boje. u umereno polarnim rastvaračima. BROJ −1 0 +1 +3 +5 +7 TIPIČNO JEDINJENJE NaCl. tako i gram-negativne bakterije. HCl.

Fluor je najreaktivniji od svih halogenih elemenata. Tipične reakcije za halogene date su u tabeli 6. Da bi hlor reagovao neophodno je prisustvo svetlosti.2 −86. oksdaicona sredstva su hlor(I)-oksid (Cl2O).8 −50. U VODI NA 10°C [g/cm3] STEPEN DISOC.29.28. mada se ne koristi za komercijalno dobijanje halogenovodonika HX (osim za HCl). Soli halogenovodoničnih kiselina. Reaguju direktno sa većinom elemenata periodnog sistema.5 95. Rekcija sa vodonikom je karakteristična.30. Neke fizičke osobine halogenovodonika FOR-MULA NAZIV tt [°C] −83.97 0. (α) U 0. većinom se dobro rastvaraju u vodi. brom je potrebno zagrevati. a da bi jod reagovao neophodno je prisustvo katalizatora (reakcija je povratna). Na primer.28. Halogenovodonici se dobro rastvaraju u vodi. Karakteristične hemijske reakcije halogenih elemenata (X) X2 + H2O(l) → H+(aq) + X−(aq) + HOX(aq) X2 + O2 → ne reaguju direktno X2 + H2(g) → 2 HX(g) X2 + metal → halogenidi metala HX(g) + H2O(l) → H3O+(aq) + X−(aq) NaX + H2SO4 → HX + NaHSO4 (izuzev NaI) (halogenovodonici) (izuzev F) Svi halogenovodonici. Izuzetak su halogenidi srebra(I). dok su ostale monobazne i jake kiseline. X2 + H2(g) 2HX(g) Sa vodonikom fluor se jedini čak i u mraku i na vrlo niskim temperaturama. odnosno oksoanjoni. su na običnoj temperaturi gasovi bez boje.5°C prelazi u tečno agregatno stanje. jedinjenja sa vodonikom.8 tk [°C] 19. olova(II) i žive(I). Reakcijom halogena ili njihovih oksida sa vodom nastaju odgovarajuće oksokiseline. Tabela 6.29.1M RASTVORU H2F2 HCl HBr HI fluorovodonik hlorovodonik bromovodonik jodovodonik 0. tabela 6.Halogeni elementi grade više oksida koji su jaka oksidaciona sredstva.6 93.Halogeni elementi su veoma reaktivni. 81 . Od ovoga jedino odstupaju fluoridi.1 −114. oštrog mirisa.0 Fluorovodonična kiselina je jedina dvobazna i slaba.42 slaba 780 2100 2340 8 92. Vodonična veza prisutna je čak i u gasovitom stanju. Jaka vodonična veza kod fluorovodonika razlog je što on već na 19. Vodeni rastvori reaguju kiselo i predstavljaju odgovarajuće halogenovodonične kiseline. Tabela 6. hlor(IV)oksid (ClO2) i hlor(VII)-oksid (Cl2O).03 0.5 −85 −66 −36 DIPOLNI MOMENT [D] RASTVORLJ.91 1. tabela 6. halogenidi. Zato formulu fluorovodinika pišemo kao H2F2.

koriste se u domaćinstvu kao sredstva za dezinfekciju. Amonijum-perhlorat. Ipak. so hipohloraste i hlorovodonične kiseline. Jedinjenja broma koristi se za proizvodnju pesticida. poznat je pod imenom varikina. Hlorni kreč. Jod nema tako široku primenu kao ostali halogeni element.Najznačajnije su kiseonične kiseline hlora. najveća količina broma koristi se za dobijanje dibrom-etana (C2H4Br2) koji se dodaje benzinu. Znači. 82 .30. hlorovodonične kiseline. hlorna još jača. PVC). nekih boja i bojnih otrova. Kalijum-hlorat se koristi za laboratorijsko dobijanje kiseonika jer se zagrevanjem raspada na: 2KClO3(s) Tabela 6. Zbog toga se redovno dodaje kuhinjskoj soli u obliku natrijum ili kalijum-jodida (jodirana so). Hipohalogeniti (XO−). Sredstva za dezinfekciju i beljenje (papira i tekstila) uglavnom su na bazi hlora. Hlorasta je nešto jača (K(HClO2)=1. Potreban je za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. kao i niza hlorida. Kiseonične kiseline halogenih elemenata HLOR OKS. za sintezu insekticida. a perhlorna najjača. Natrijum-hipohlorit. njihova jačina raste sa porastom oksidacionog broja hlora.1⋅10−8) i nepostojana. Me utim. gušavost.1⋅10−2). jod je neophodan mikroelement u ljudskom organizmu. Fluor se koristi za dobijanje plastičnih masa (teflona). Nedostatk joda kod ljudi izaziva oboljenje štitne žlezde. zatim freona koji se upotrebljavaju u rashladnim ure ajima. raznih lekova. Većina oksokiselina stabilna je samo u rastvoru. halogeniti (XO2−) i halogenati (XO3−) nastali disproporcijacijom u vodi (vidi tekst gore) su oksidaciona sredstva.BR FORMULA IME BROM FORMULA IME JOD FORMULA IME 2KCl(s) + 3O2(g) +1 +3 +5 +7 • HClO • • • hipohlorasta hlorasta hlorna perhlorna HBrO − • hipobromasta − bromna perbromna HIO − • hipojodasta − jodna perjodna paraperjodna HClO2 HClO3 HClO4 HBrO3• HBrO4• HIO3 HIO4 H5IO6 postoje samo u vodenom rastvoru Neki perhalogenati su naročiro jaka oksidaciona sredstva. NaOCl. Prilikom svakog lansiranja potroši se više od 700 tona NH4CI04: 10 Al(s) + 6 NH4ClO4(s) 4 Al2O3(s) + 12 H2O(g) + 3 N2(g) + 2 AlCl3(g) Halogeni elementi i njihova jedinjenja imaju značajnu i raznovrsnu primenu. Ca(OCl)Cl. zajedno sa prahom aluminijuma ulazi u sastav čvrstog goriva svemirskih letelica. koji se dobija iz natrijum-perhlorata. Hlor se najviše primenjuje za proizvodnju plastičnih masa (polivinilhlorid. Hipohlorasta kiselina je slaba (K(HClO)=3. ali i za dezinfekciju vode u bazenima. Sa njim se tretiraju plastika i tekstil da bi postali otporni na vatru.

59 −246. Sa porastom molekulske mase rastu disperzione sile. Plemeniti gasovi se slabo rastvaraju u vodi i u organskim rastvaračima. pa se bez primene povišenog pritiska ni ne može prevesti u tečno stanje.30 −185.20 −268. Prvi je otkriven helijum. Otkriveni su pred kraj 19. I to na Suncu gde nastaje reakcijom termonuklearne fuzije vodonikovih jezgara (protona). Sa porastom rednog broja njihova rastvorljivost u vodi raste.80 1.70 9. Tek kasnije otkriven je i na Zemlji.6.6 Kr 59.22 3. helijum ima najnižu tačku ključanja od svih elemenata Periodnog sistema.08 0. Tabela 6.98 Kr 1. drugi po zastupljenosti. i u čitavoj vasioni uopšte. te za njih nije predvideo mesto.73 214 Atomski radijus (pm) 122 160 191 198 *Radon je radioaktivan i on je gas sa najvećom poznatom gustinom.93 0. Pošto je.0⋅10−4 Ne 1.900 Ar 3s23p6 −189. gde spada i Zemlja.73 Xe 5s25p6 −111.8⋅10−3 Ar 0. helijum posle vodonika najlakši od svih gasova (sedam puta je lakši od vazduha) planete sa malom gravitacijom. Elementi 18.6.00 5.1 Rn 230 . veka. Sadržaj plemenitih gasova u vazduhu (u vol%) He 5. Ime je dobio po mestu gde je prona en (grčki helios=Sunce). Vodonik je na Zemlji relativno redak. grupe – plemeniti gasovi Kada je Mendeljejev sastavljao svoju prvu tablicu plemeniti gasovi još nisu bili otkriveni. postepeno iz atmosfere gube helijum (kao i vodonik) i on odlazi u me uplanetarni prostor.0⋅10−6 Rn 10−12 Plemeniti gasovi se ponašaju kao idealni gasovi. odakle se i dobijaju.36 −153.00 −61. tabela 6.32. Disperzione privlačne sile koje se javljaju izme u atoma plemenitih gasova veoma se slabe.32. Fizičke osobine elemenata 18.4 Xe 108. Tabela 6.33. Tabela 6. grupe He Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 1s2 −272.31. pa do njihove kondenzacije dolazi na veoma niskim temperaturama.61 Ne 10. Plemenitih gasova na Zemlji ima u vazduhu (najviše argona). U stvari.89 209 Rn* 6s26p6 −71. dok je na Suncu.5 83 Ar 33.178 Ne 2s22p6 −248.70 −108.1⋅10−4 Xe 8. Rastvorljivost plemenitih gasova u vodi na 20 °C Element cm3/kg He 8.78 Kr 4s24p6 −157. a tako e i tačke topljenja i ključanja. tabela 6.31.

pošto su im spoljašnji energetski podnivoi popunjeni. U ova dva jedinjenja oksidacioni broj ksenona se +2 i +4. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju nikakvu praktičnu primenu. UV-laserima. Radioaktivni radon se u manjim količinama koristi za lečenje malignih tumora. i dr. Smeša helijuma (79 vol% He) i kiseonika (21 vol% O2) koristi se umesto vazduha za punjenje roniolačkih boca. ksenona i kriptona (uglavnom sa kiseonikom. Onda je 1962. U narednih nekoliko meseci sintetisao je još dva jedinjenja ksenona i fluora: XeF2 i XeF4. Kasnije je Bartlet utvrdio da pri tom dolazi do reakcije izme u PtF6 i ksenona pri čemu nastaju narandžasto-žuti kristali XePtF6. Ipak. 84 . proučavajući flouride platine. Različiti gasovi proizvode svetlost različitih boja: neon crvenkasto-narandžastom svetlošću. slučajno je otkrio da stajanjem na vazduhu tamno-crvena boja PtF6 neznatno bledi. Utvr eno je da je ksenon dobar anestetik. Zbog slabe reaktivnosti inertni gasovi se najviše koriste kada je potrebna inetrna atmosfera. a ima primenu i kod predvi anja zemljotresa. u lampaman. Mada je do danas sintetisano nekoliko desetina jedinjenja radona. Inertnost argona koriti se kao proizvodnje titanijuma i ostalih reaktivnih elemenata. argon plavocrvenu. do 1962. Mešanjem neona sa živinim parama moguće je promeniti boju emitovane svetlosti do tamno-plave ili zelene. neona i argona nije dobijeno. Plemenitim gasovima pune se neonske sijalice i svetleće reklame. sami plemeniti gasovi imaju primenu. Kripton se koristi kod nekih fotografskih bliceva. veka smatrani su "inertnim".Kada su otkriveni. Helijumom se pune vazdušni baloni. helijum ima boju slonove kosti. laseri specijalne namene). bactericidne lampe. ni jedno jedinjenje helijuma. pred kraj 19. Tečni helijum koristi se za postizanje vrlo niskih temperatura. Ksenononom se pune lampe za specijalne namene (stroboscopske lampe. fluorom i hlorom). godine kada je sintetisano prvo jedinjenje jednog plemnitog gasa eksperimenti su ukazivali na njihovu inertnost. i kao rashladni medijum kod nuklearnih reaktora. i oksidacioni broj + 8 (u nestabilnom oksidu XeO4). Ksenon može u jedinjenjima može da ima i oksidacioni broj +6 (kao na primer u XeF6 i XeO3). i značajna su samo sa teoretskog aspekta. fluorescentne cevi i Gajgerovi brojači. a helijum se koristi i kao zaštitni gas kod poluprovodničkih materijala. ali je suviše skup da bi se koristio. kripton zelenkasto-plavu i ksenon ljubičastu. što je u potpunosti bilo u skladu sa u to vreme važećom atomskom teorijom. Zavarivanjem u atmosferi helijuma i argona izbegava se oksidacija metala na mestu varenja. Argonom ili kriptonom (u smeši sa azotom) pune se sijalice. godine Bartlet.

2000. foutrh edition. Silberberg. 2. Beograd. Upper Saddle River. ISBN 0+13-121631-7 Martin S. ISBN : 978-0-07351109-9 John McMurry. New Jersey 07458. 2010. New York. Chemistry. McGraw-Hill Companies. Opšta hemija. Robert C. tenth edition. New York. ISBN 86-7401-134-9 85 ..0-07-310720-4 Dejan Poleti. Prentice Hall. Fay. Chemistry. ISBN 978-0-07-310720-2 . McGraw-Hill. Tehnološko-metalurški fakultet. Pearson Education. R. Principles of general chemistry. 3. NY 10020. 4. Chang.Literatura: 1. Inc. II deo. drugo prtera eno izdanje. hemija elemenata. 2007. 2004.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful