Hemija elemenata

nerecenzirana skripta za internu upotrebu

dr Tatjana aković-Sekulić

1

2

Sadržaj Uvod 1. METALI 1.1. Metali u prirodi 1.2. Dobijanje metala 1.3. Redoks hemija prelaznih metala 2. s-metali Alkalni metali –1. grupa Zemnoalkalni metali –2. grupa 3. p-metali Metali 13. grupe Aluminijum 14. grupa – germanijum, kalaj i olovo Kalaj Olovo 15. grupa - bizmut 4. d-metali Prelazni elementi Metali 6. grupe Metali 7. grupe Metali 8, 9. i 10. grupe - trijada gvož a Metali 11. grupe Bakar Srebro Zlato Metali 12. grupe Cink Kadmijum Živa 5. NEMETALI 5.1. Nalaženje i dobijanje 6.1. Vodonik 6.2. Nemetali 14. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik Silicijum 6.3. 15. grupa – azot i fosfor, arsen i antimon Azot Fosfor Arsen Antimon 6.4. 16. grupa– kiseonik i sumpor Kiseonik Sumpor 6.5. Nemetali 17. grupe – halogeni 6.6. Elementi 18. grupe– plemeniti gasovi Literatura 3 4 4 5 11 13 13 17 21 21 21 25 26 27 30 32 32 34 37 40 43 44 46 46 48 49 49 50 51 52 53 56 57 58 63 64 66 67 67 69 70 71 74 79 81

3

4

Naime. Zemljin omotač (atmosfera.% Zemljine kore.5 mas. Jedan manji broj elemenata javlja se u elementarnom obliku.632 0. i to samo oni koji pokazuju slabu težnju da se jedine (azot.84 0. S obzirom na različitu zastupljenost. samo deset elemenata čini 99.5 mas. dok na ostale otpada preostalih 0. platina.5 27. 5 . ali i značaj elemenata.%). iza kog slede: silicijum.60 Elemenat Magnezijum Natrijum Kalijum Titan Vodonik % 2. Tabela 1. vidi tabelu 1.2 4.74 2.Uvod Zastupljenost hemijskih elemenata u prirodi je različita. Značaj nekog hemijskog elementa ne odre uje njegova rasprostranjenost u prirodi. već uloga koju taj element ima u živom svetu. hidrosfera i litosfera (Zemljina kora do dubine oko 16 km)) najviše sadrži kiseonika (45. kalcijum i dr. zlato.5 mas.%.27 1. Sadržaj deset najzastupljenijih elemenata na Zemlji u masenim procentima Elemenat Kiseonik Silicijum Aluminijum Gvož e Kalcijum % 45.2 8. gvož e.32 6.152 Najveći broj hemijskih elemenata u prirodi je u obliku jedinjenja. plemeniti gasovi…). kao i njihovim najvažnijim jedinjenjima. aluminijum. veća pažnja biće posvećena osobinama pojedinih metala i nemetala.

6 .

Većinom su u obliku jedinjenja (minerala). pirit (FeS2). dolomit (MgCO3⋅ CaCO3). halozin (Cu2S).1. cinabarit (HgS) i dr. kao na primer.1. magnezit (MgCO3).1.1.1. As. rutil (FeO2). kaolinit (Al2(Si2O8)(OH)4). Ag. sfalerit (ZnS). Slobodnih metala ima veoma malo. kasiterit (SnO2). Daleko su značajniji oksidi i sulfidi. Pregled karakterističnih minerala pojedinih elemenat koji se mogu naći u prirodi prikazan je na slici 1. Me utim. barit (BaSO4) Beril (Be3Al2Si6O18).Ir. Pd. Cu Hematit (Fe2O3). galenit (PbS). Bi. periklas (MgO). Sb. karnalit (KCl⋅MgCl2⋅6H2O) Mermer (CaCO3). Rh. megnetit (Fe3O4). boksit (Al2O3). rodohrozit (MnCO3) Gips (CaSO4⋅2H2O). Jedinjenja u kojima se metali najčešće nalaze u prirodi. Važniji minerali koji ulaze u sastav ruda data su u tabeli 1. hematit (Fe2O3). Od 20 najzastupljenijih elemenata Zemljine kore polovina su metali. Ru. Metali u prirodi Metal čine blizu 80% elemenata u Periodnom sistemu. kvarc (SiO2) Halkopirit (CuFeS2). Slika 1. Najzastupljeniji minerali u Zemljinoj kori su silikati i alumosilikati. gorka so (MgSO4⋅7H2O).1. Minerali iz kojih je proizvodnja metala ekonomična nazivaju se rude. cinabarit (HgS) Kamena so (NaCl). Pt. Os. METALI 1. silikati i alumosilikati nisu značajni u komercijalnom smislu jer se teško koncentrišu i redukuju. spodumen (LiAl(SiO3)2) 7 . Tipovi važniji minerala koji ulaze u sastav ruda Vrsta minerala Elementarni Oksidi Sulfidi Hloridi Karbonati Sulfati Silikati Primer minerala Au. silvin (KCl). Tabela 1.

pre svega. Proces se sastoji od sledećih reakcija koje se odvijaju na elektrodama: Slika 1. što je standardni redukcioni potencijal metala negativniji on se teže dobija. na katodi redukovao vodonik iz vode. zbog izrazito negativnog redoks potencijala ovih metala. Dobijanje metala Metali u jedinjenjima (mineralima) imaju pozitivne oksidacione brojeve. dobijanje metala podrazumeva smanjenje njegovog oksidacionog broja. Postupci obogaćivanja. Što je standardni redukcioni potencijal metala pozitivniji lakše se redukuje. zemljom. što se može predstaviti uopšteno polureakcijom: Mn+ + ne− → M(s). S obzirom na to da su oni najjača redukciona sredstva za njihovu redukciju moraju se primeniti i najdrastičniji redukcioni uslovi. tj. Dakle.2).2. Rude sa niskim sadržajem minerala obično se pre prerade obogaćuju tako što se uklanja nejvećig deo jalovine. Koji postupak će se primenjivati zavisi od aktivnosti metala koja se izražava pomoću standardnog redukcionog potencijala. Pri tom se. Sam proces dobijanja svodi se na prevo enje metala u elementarno stanje. Katodna redukcija vodenog rastvora nije moguća pošto bi se.Menerali su u rudama često izmešani sa peskom. kao i dobijanja metala mogu biti različiti. Dobijanje Na iz NaCl Zbog velike reaktivnosti natrijuma proces njegovog dobijanja spada u najdelikatnije u čitavoj metalurgiji. 1. magnezijum ili aluminijum.2.5 V). Ove nečistoće nazivaju se zajedničkim imenom jalovina. To su natrijum. metali se dobijaju procesom redukcije (izuzev onih koji se u prirodi javljaju u elementarnom stanju). i slično. Dugim rečima. redukciju. misli na katodnu redukciju rastopa odgovarajuće soli metala. glinom. i oni zavise od tipa samih minerala koji ulaze u sastav rude. Najteže se dobijaju metali čiji je standardni redukcioni potencijal jako negativan (manji od -1. Sam postupak dobijanja natrijuma svodi se na elektrolizu rastopa natrijum-hlorida(slika 1. Šema elektrolitičkog procesa dobijanja natrijuma 8 . Redukcija metala moguća je na dva načina: hemijskom reakcijom ili elektrolizom. pa samim tim lakše i dobija. I obrnuto.

gde je otkriven 1821 godine). Da bi se dobio rastop natrijum-hlorida potrebno ga je zagrejati na 801°C (to je temperatura topljenja natrijum-hlorida). obojen je crveno. Mg2+(l) + 2e− → Mg(l) Dobijeni magnezijum je u tečnom stanju. Nakon uparavanja zaostaje čvrst magnezijum-hlorid (MgCl2) iz čijeg rastopa se elektrolizom u inertnoj atmosferi dobija magnezijum. Do reakcije dolazi jer je proizvod rastvorljivosti Mg(OH)2 (1. a zatim neutrališe (hlorovodoničnom kiselinom).na katoda: anoda: 2Na+(l) + 2e− → 2Na(l) 2Cl−(l) → Cl2(g) + 2e−___ 2NaCl(l) → 2Na(l) + Cl2(g) Na anodi se kao proizvod dobija gasoviti hlor. U praksi se ne koristi čist natrijum-hlorid već smeša NaCl i CaCl2 u odnosu 2:3. 2+ Dobijanje Al iz Al2O3 Aluminijum je treći elemenat koji se dobija elektrolizom.13%) odakle se i dobija. Samim tim za prevo enje smeše NaCl i CaCl2 u tečno stanje potrebno je znatno manje energije. Dobijanje Mg iz morske vode Kao i natrijum. Taj hlor se može dalje upotrebiti za proizvodnju HCl. isključivo se ovaj elemenat izdvaja na katodi koja je načinjena od gvož a. Ca(OH)2 i Mg reaguju: Ca(OH)2(s) + Mg2+(aq) → Ca2+(aq) + Mg(OH)2(s). Kako bi rastopljena smeša imala veću gustinu od samog magnezijuma (1. treba da sadrži 20-40% kalcijum-hlorida (gustina CaCl2 je 2. kalijuma i kalcijuma. U morskoj vodi magnezijum je u obliku Mg2+ jona. Čist magnezijum-hlorid nije pogodan za elektrolizu pošto mu električna provodljivost nije naročito velika. Na anodi. kao i druge nečistoće. Pošto magnezijum ima najmanji negativni elektrodni potencijal od svih prisutnih katjona. Za taloženje se koristi Ca(OH)2 koji se dobija žarenjem CaCO3 (nastaje CaO. i magnezijum spada u metale koji su veoma zastupljeni u prirodi (2. Da bi se izdvojio magnezijum se prvo taloži u obliku Mg(OH)2. Ruda iz koje se dobija aluminijum je boksit (dobio ime po francuskom mestu Bo (Les Baux).5⋅10−11) mnogo manji od proizvoda rastvorljivosti Ca(OH)2 (7. nastaje elementarni hlor. Boksit koji sadrži manje 9 . a ne čist NaCl? Zato što je njena temperatura topljenja 580°C.9⋅10−6). kao i kod natrijuma. Po hemijskom sastavu boksit je smeša kristalnog i amorfnog aluminijum-hidroksida. a to je svakako manje od temperatura topljenja čistog natrijum-hlorida. Zato mu se dodaju hloridi natrijuma. a na katodi natrijum koji je u tečnom stanju (temperatura topljenja natrijuma 98°C). Zašto baš ova smeša.1%). koji se zatim meša sa odre enom količinom vode): CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s). Me utim. boksit sadrži Fe2O3. i naziva se “crveni boksit”.74 g/cm3).07 g/cm3). Velike količine magnezijuma sadrži morska voda (0. Boksit sa većim sadržajem gvož e(III)-oksida. i zbog male gustine pliva na površini. Talog Mg(OH)2 se odvoji filtracijom. SiO2.

ispere vodom. Slika 1. Za to vreme aluminijum prelazi u rastvorni oblik natrijumaluminata: AlO(OH)(s) + 2NaOH(l) + 2H2O(l) → 2Na[Al(OH)4](aq). bele je boje. Zatim se kroz rastvor produvava CO2 usled čega počinje taloženje aluminijum-hidroksida. Smeša se meša 6-8 časova u zatvorenim čeličnim autoklavima na temperaturi od 160-170°C i pritisku 3.3. i žari na 1200°C pri čemu prelazi do oksida. dok natrijum-silikat zaostaje u rastvoru. Sem aluminijuma rastvara se i kiseo oksid SiO2 (nastaje natrijum-silikat). Pore enja radi. a zatom mu se doda 3550% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH).85%. Čistoća ovako dobijenog aluminijuma je 99. Zato se boksit prvo samelje. Znatno niža radna temperatura postiže se mešanjem Al2O3 i kriolita (Na3AlF6). Tokom elektrolize anoda se troši pošto i ona sama reaguje (oksiduje se do CO2). u gvozdenoj kadi koja je obložena iznutra grafitnim pločama (katoda).5 MPa.70-99. Industrijsko dobijanje aluminijuma iz boksita. Danas polovinu ukupne svetske proizvodnje čini reciklirani aluminijum. Zbog toga se sve češće pribegava reciklaži već korišćenog aluminijuma. pa se naziva “beli boksit”. Elektroliza se izvodi na od 950°C. zbog velikog utroška energije. Ovaj proces je znatno jeftiniji. redukuju se joni Al3+ do elementarnog aluminijuma: katoda: anoda: Al3+(l) + 3e− → Al(l) C(s) 2O2−(l) → CO2(g) + 4e− 2Al2O3(l) + 3C(s) → 4Al(l) + 3CO2(g) Otopljeni aluminijum izdvaja se na dnu elektrolitičke ćelije odakle se povremeno vadi. 10 . Elektrolizi se ne podvrgava rastop čistog aluminijumoksida pošto je njegova temperatura topljenja 2064°C. Šematski prikaz elektrolitičke ćelije za proizvodnju aluminijuma Na anodi.gvož e(III)-oksida. koja je tako e od grafita. pa predstavlja jednu od većih stavki u troškovima proizvodnje aluminijuma. proces reciklaže zahteva samo 10% od ukupne energije koja je potrebna za proizvodnju ovoga metala iz rude. koje se ne rastvara zaostaje kao talog koji se od rastvora odvoji ce enjem. 2Na[Al(OH)4](aq) → Al(OH)3(s) + NaOH(aq) Nakon toga hidroksid se odvoji filtracijom. Zato se anoda mora često menjati. Gvož e. 2Al(OH)3(s) → 2Al2O3(l) + 3H2O(g) Aluminijum se iz oksida dobija elektrolitičkim putem. slika 1. Al2O3.3. Pre samog postupka elektrolize potrebno je iz boksita prethodno ukloniti glavne nečistoća (gvož e i silicijum). spada u skupe industrijske procese.

titan. dalje reaguje sa koksom i gradi ugljenik(II)-oksid. CO. Reakcija redukcije može se predstaviti jednačinom: MO(s) + C(s) → M(l) + CO(g). Na temperaturama nižim od 600°C ravnoteža: CO2(g) + C(s) 2CO(s) je pomerena u levo ka razlaganju CO. 1000-1400°C. odnosno.2 V. Me utim. osim elektrolizom.Metali čiji redoks potencijal nije ekstremno negativan. oko 1600°C. Natrijumom ili magnezijumom redukuju se hloridi metala: MCl4(s) + 2Mg(s) → M(l) + MgCl2(s) MCl4(s) + 4Na(s) → M(l) + 4NaCl(s) Na ovaj način se dobijaju. Proces započinje uduvavanjem komprimovanog vazduha. kao redukciono sredstvo češće se koristi ugljenik(II)-oksid: 2MO(s) + CO(g) → M(l) + CO2(g). niti pozitivan redoks potencijal redukuju se ugljenikom (iz koksa). magnezijuma ili aluminijuma. a pošto ima veću gustinu od ostalih supstanci skuplja se pri dnu peći. Pri tom se odigrava više reakcija tokom kojih koks sagoreva prvo do ugljenik(IV)-oksida. kobalt. Redukcija se odvija u visokim pećima koje su obično visoke 30 m. Visoke peći pune se sa vrha naizmenično rudom gvož a. što ima isti efekat kao da se redukcija vrši ugljenikom. cirkonijum i hafnijum. koksom i krečnjakom (CaCO3). ali još uvek manji od –1. zagrejanog na 500°C. Redukcijom pomoću ugljenika ili ugljenik(II)-oksida dobijaju se gvož e. Rude pored gvož e(III)-oksida obično sadrže silicijum(IV)-oksid (pesak). Na tako visokoj temperaturi gvož e je otopljeno. mogu se dobiti redukcijom uz pomoć natrijuma. nikal. cink i kadmijum. na primer. Ukoliko se kao redukciono sredstvo koristi aluminijum polazi se od oksida: M2O3(s) + 2Al(s) → 2M(l) + Al2O3(s) Proces dobijanja metala redukcijom pomoću aluminijuma naziva se aluminotermija. i mangan. Dobijanje Fe iz Fe2O3 Najvažniji proces u metalurgiji u kojem se koristi ugljenik kao redukciono sredstvo je dobijanje gvož a iz oksidnih ruda. Metali koji nemaju ni suviše negativan. Redukcija ugljenik(II)-oksidom odvija se na visokim temperaturama. Aluminotermijski se dobijaju vanadijum. CO2 koji krećući se prema gore. 11 ∆H = −221 kJ . 10 m prečnika. (ili čistog kiseonika) kroz dizne koje se nalaze u donjem delu peći. 2MO(s) + C(s) → 2M(l) + CO2(g). Zbirna reakcija je: 2C(s) + O2(g) → 2CO(g) Ugljenik(II)-oksid reaguje sa gvož e(III)-oksidom iz rude: Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g) Pošto je reakcija sagorevanja koksa egzotermna temperatura u donjem delu peći je visoka. hrom.

kao što su molibden i volfram. Ovako dobijeno gvož e naziva se sirovo gvož e. Ner ajući čelik ima veliku čvrstinu i ko elik izuzetno veliku otpornost prema koroziji. Cr. Fe3C. W. 12 . Me utim. Šljaka se koristi za izradu cementa ili se dodaje u ista nta asfaltnu bazu od koje se prave putevi. CaSiO3: CaO(s) + SiO2(s) → CaSiO3(l) Šljaka. Takvi su zlato. Najčešće sadrži 14-18% hroma i 7-9% nikla. ima manju gustinu i pliva iznad istopljenog gvož a. platina i platinski metali.4. količine izuzetno čistog metala.5% ugljenika vezanog u obliku karbida. Ni. a dobija se čelik. Šematski prikaz visoke peć za proizvodnju sirovog gvož a. pošto je proces veoma skup. U tom slučaju se za njihovu redukciju koristi vodonik. Metali koji imaju pozitivan redoks potencijal u prirodi se nalaze već u elementarnom obliku. Ono je krto i ne može se obra ivati jer sadrži oko 4. bele naro Delimičnim uklanjanjem ugljenika i dodatkom manje količine drugih metala poput Mn. pe Termičkim razlaganjem krečnjaka do kog dolazi na ovako visokim temperaturama koj vladaju u visokoj pe a ama peći nastaju CaO i CO2. Kalcijum-oksid kao bazni oksid reaguje sa SiO2 iz rude (kiseo oksid) i obrazuje šljaku ili zguru koju čini kalcijum-silikat. srebrnasto-bele boje i nema neku naročito veliku primenu.Slika 1. sa ugljenikom grade karbide.7% ugljenika. 4. Ukoliko bi se uklonio sav ugljenik dobilo bi se sko čisto gvož e skoro koje je meko. Povremeno se odvodi uz peći kroz otvor koji se ći nalazi nešto višlje od otvora kroz koji se istače gvož e. redukcija vodonikom se retko primenjuje. ali za sve je zajedničko da sadrže manje od 1. Postoji mnogo tipova čelika koji se razlikuju po ke elika sasatvu. Naj Neki metali iz ove grupe. samo onda kada je potrebno dobiti male koli primen je. i sluč MO(s) + H2(g) → M(l) + H2O(g). Stoga se oni ne mogu redukovati koksom. ine poboljšavaju se znatno mehaničke osobine. Mo ili V.

metal se redukuje sulfidnim jonom.7 mm.0 mol/dm3. Prženjem deo sulfida prelazi u oksid: MS(s) + 3/2 O2(g) → MO(s) + SO2(g). Blister bakar je šupljikav pošto se iz njega hla enjem izdvaja rastvoreni SO2. čist) 13 .5-0. nečist) → Cu(s. Proces se naziva flotacija. debljine 0. Zbog toga je potrebno prethodno koncentrisati (obogatiti) rudu. a bakar(I)-jon redukuje do elementarnog bakra: Cu2S(s) + O2(g) → 2Cu(s) + SO2(g). Nakon obogaćivanja sadržaj bakra u rudi je izme u 20 i 40%.5-1. Ukoliko se nastavi eksploatacija ruda bakra dosadašnjim tempom. Joni metala sa pozitivnim redoks potencijalom mogu se redukovati i drugim metalom (koji se u naponskom nizu nalazi ispred): M2+(aq) + Zn(s) Najčešće se za tu svrhu koristi metalni cink. veka. a udeo bakra u rudi je 1%. Danas se bakar dobija najčešće iz sulfidnih ruda koje pored bakar(I)-sulfida sadrže i puno nečistoća. Dobijanje Cu iz Cu2S Bakar je metal koji je čovek upoznao od davnina. Sulfid se okisduje do SO2. u prirodi se nalaze u obliku sulfida. ili još manje.blister) → Cu2+(aq) + 2e− Cu2+(aq) + 2e− → Cu(s. a katoda je od čistog bakarnog lima. Obogaćena ruda se zagreva uz produvavanje vazuha. kao što su srebro. čija pH vrednost je podešena da bude oko 0 dodatkom sumporne kiseline da bi se sprečila hidroliza bakar(II)-jona. Ukoliko se nastavi sa prženjem odigrava se reakcija izme u oksida i sulfida: MS(s) + 2MO(s) → 3M(l) + SO2(g). nekada bogata nalazišta danas su u priličnoj meri iscrpljena. Anodu čini debela ploča od sirovig bakra. bakar i živa. elektrolitičkim putem. a rezerve bakra na Zemlji su na izmaku. a na katodi se izdvaja čist bakar: A: K: oksidacija: redikcija: Cu(s. Ovako dobijeni bakar zove se sirovi ili ”blister” bakar.5. Ovaj bakar nije čist i potrebno ga je prečistiti. Pod dejstvom električne struje bakar sa anode prelazi u rastvor. M(s) + Zn2+(aq) Slika 1. koncentracije 0. Elektrolitčko prečišćavanje blister bakra. Usled dugotrajne eksploatacije.Metali sa nešto manjim standardnim pozitivnim redoks potencijalom. Elektroliza se odvija u rastvoru CuSO4. čist)_____ Cu(s. U stvari. procenjuje se da će se rezerve bakra iscrpiti tokom prve polovine 21.

Sve ostale primese talože se na dnu elektrolitičke ćelije i nazivaju se anodni mulj. Zbog toga je njihova redoks-hemija komplikovanija (i obojenija). pošto je cijanidni jon.3. Tokom procesa dolazi do spore oksidacije zlata koje prelazi iz elementarnog u rastvorni kompleks [Au(CN)2]− u kom je Au oksidacionog stanja +1: 4Au(s) + 8CN−(aq) + O2(g) + 2H2O → 4[Au(CN)2]−(aq) + 4OH−(aq) Nakon filtracije zlato se iz kompleksa istiskuje pomoću cinka i izdvaja u elementarnom obliku. u obliku anjona. 1. +3) prelazni metali mogu da grade pojedinačne katjone (Ag+. Fe3+). Reakcije prelaznih metala sa kiselinama Svaki metal koji ima negativan standardni redukcioni potencijal može se oksidovati H+ jonom koji je prisutan u 1 mol/dm3 rastvoru bilo koje jake kiseline. Metali koji su slabo reaktivni. za prealazne metale je karakteristično da se u jedinjenjima mogu javiti u više oksidacionih stanja. uprskano u stene (zlatonosne stene) ili u pesku (zlatonosni pesak).Ukupan efekat elektrolize je da metalni bakar pre e iz onečišćenog blister bakra koji se koristi kao jedna elektroda do čistog bakra (druga elektroda). Ovako dobijeni bakar ima čistoću 99. mogu se naći u prirodi kao samorodni. Pomor ribe koji je pre desetak godina zadesio Tisu nastao je usled izlivanja veće količine industrijskih otpadnih voda postrojenja za preradu zlata u Rumuniji. Dobijanje Au iz rude Oko 4/5 svetske proizvodnje zlata dobija se iz anodnog mulja koji zaostaje nakon elektrolitičkog prečišćavanja bakra ili olova. tako e.01 mol/dm3) kroz koji se produvava vazduh. u elementarnom obliku kao komadi različite težine. Anodni mulj sadrži srebro i zlato koji se odatle izdvajaju na različite načine. jer je ono rasejano. Zn2+.95%. Stoga se primenjuje cijanidni postupak. HBr ili H2SO4. Svi prelazni metali koji su ispred vodonika reaguju spontano sa razblaženim rastvorima jakih kiselina kao što su HCl. Samo kada su u nižim oksidacionim stanjima (+1. opasan. Veći komadi zlata retko se mogu naći u prirodi. Me utim. najčešće kiseonika. U višim oksidacionim stanjima (od +4 do +7) atomi prelaznih metali su vezani za atome nemetala. Redoks hemija prelaznih metala Za razliku od alkalnih i zemnoalkalnih elemenata. Proizvodi reakcije su gasoviti vodonik i odgovarajući katjon metala: Ni(s) + 2H+(aq) → Ni2+(aq) + H2(g) 14 . rude zlata (uglavnom teluridi) sadrže ovaj metal u toliko maloj količini da ga je nemoguće efikasno izdvojiti prostim mehaničkim odvajanjem. +2. Preostala 1/5 zlata koje se proizvodi potiče iz ruda. Usitnjena ruda se tretira veoma razblaženim rastvorom natrijum-cijanida (0. kao što su srebro i zlato. Zn(s) + 2[Au(CN)2]−(aq) →[Zn(CN)4]2−(aq) + 2Au(s) Ni za ovaj postupak se ne može reći da je u potpunosti bezbedan.

Fe2+: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Metali sa pozitivnim standardnim redukcionim potencijalom. kao što je gvož e. to jest. H+ jon nije dovoljno jako oksidaciono sredstvo da bi prevelo metal kao što je bakar u katjon. Me utim. NO3−. Uloga hlorovodonične kiseline je da Cl− jon sa jonom zlata nagradi veoma stabilan kompleksni jon [AuCl4]−. suviše su slabo reaktivni da bi reagovali sa hlorovodoničnom kiselinom. bakar se može oksidovati azotnom kiselinom. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša 3:1 ccHCl i ccNHO3) Au(s) + 4H+(aq) + 4Cl−(aq)+ NO3−(aq) → [AuCl4]−(aq) + NO(g) + 2H2O Nitratni jon azotne kiseline je oksidaciono stredstvo. koji sa redukuje u zavisnosti od koncentracije kiseline do NO2 ili NO: 3Cu(s) + 8H+(aq) + 2NO3−(aq) → 3Cu2+(aq) + 2NO(g) + 4H2O Cu(s) + 4H+(aq) + 2NO3−(aq) → Cu2+(aq) + 2NO2(g) + 2H2O Zlato ne može oksidovati čak ni azotna kiselina.Metali koji mogu da grade više od jednog katjona. Drugim rečima. proizvod reakcije sa H+ u odsustvu vazduha obično je katjon nižeg naelektrisanja. Tu je oksidaciono sredstvo nitratni anjon. 15 .

ostali elementi 1. Tako e.1. što je vrlo neobično za metale. Litijum. natrijum i kalijum imaju manju gustinu čak i od vode. svi alkalni metali su meki (tabela 2. na primer gvož a. koji su veoma zastupljeni u Zemljinoj kori. Za razliku od većine tipičnih metala. Mogu se seći čak i tupim nožem. velike količine soli alkalnih metala. s-metali Alkalni metali – 1. grupe su prisutni samo u tragovima.0078 0. Dobijaju se najčešće elektrolizom rastopa njihovih soli. Veoma su laki (litijum je generalno najlakši metal).2. Za razliku od natrijum (2.0018 Mineral LiAlSi4O10 NaCl Na2SO4⋅10H2O Na 2.27 Na3AlF6 Na2B4O7⋅10H2O Različiti alumosilikati KNO3 K2CO3 K 1. Tabela 2.09%). Imaju niske temperature topljenja i male gustine.00026 u tragovima Nalaze se u obliku silikata uz Li Vrlo radioaktivan Naziv Petalit Kuhinjska so Glauberova so Kriolit Boraks Alkalni metali se u prirodi javljaju isključivo u obliku jedinjenja. grupa Naziv ove grupe elemenata ukazuje i na njihovu najznačajniju osobinu. kao ogromne slane naslage koje su nastale isparavanjem nekadašnjih mora (kamena so). Zastupljenost alkalnhi metala na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Li % na Zemlji 0. nalaze se rastvorene u morskoj vodi. da sa vodom grade jake baze – alkalije. Alkalni metali su srebrnasto sjajni (izuzev cezijuma koji je žućkast).30%) i kalijuma (2.2). posebno natrijum-hlorida. 16 . Druga njihova zajednička osobina je da su svi metali.84 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O KMnO4 Šalitra Potaša Silvin Karnalit Kalijum-permanganat Različiti alumosilikati Rb Cs Fr 0. Najčešće u obliku hlorida.

Sposobnost otpuštanja elektrona je velika.8 -2.532 0. tako da je za otpuštanje elektrona kod cezijuma dovoljna energija fotona svetlosti (fotoelektrični metal).77 780.4 186 102 0. francijum je radioaktivan.862 0.2 -544 17.3 688 1.5 1342 0.4 Cs 6s1 28.8 -435 33.8 883 0.534 0.8 -2.04 520.0 -3.873 0. Njihova reaktivnost raste sledećim redom: Li < Na < K < Rb < Cs Reaktivnost raste Opada energija jonizacije što je u direktnoj vezi sa promenom energije jonizacije.5 227 138 0. (kJ/mol): M(g) →M+(g) + e ∆H0hidratacije (kJ/mol): M+(g) + xH2O→ M+(aq) Električna provodljivost* Osnovna emisiona vidljiva linija (nm) 610. nisu svi alkalni metali po ednako reaktivni.Poslednji.76 Fr 7s1 27 677 0.0 Rb 5s1 39. Fizičke osobine alkalnih metala Li Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Alkalni metali reaguju burno sa halogenim elementima.46 Električna provodljivost – skala je relativna.0 -293 12.8 -2.2 265 167 0. Zato podataka o njegovim osobinama.971 0.67 589 405.79 456. Lakoća otpuštanja elektrona direktno je povezana sa njihovom reaktivnošću. alkalni metali su veoma reaktivni i čuvaju se u petroleumu ili nekom drugom nepolarnom tečnom rastvaraču.71 495.2.94 403. i najteži elemenat u grupi.3 248 147 0. ima malo. Relativno niske temperature topljenja i ključanja alkalnih metala posledica su slabe metalne veze u kojoj učestvuje samo jedan elektron.6 759 0. Tabela 2. Na taj način sprečava se da do u u dodir sa kiseonikom ili vlagom iz vazduha.9 -2.7 -264 7.1 − Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e → M(s) En.8 -341 22.joniz. Me utim. U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1. pri čemu nastaju soli.7 ≈400 - 2s1 180. Izuzetno je nestabilan tako da ga je gotovo nemoguće dobiti u čistom stanju.94 418. do kojih se dolazi direktno posmatranjem. a raste sa porastom atomske mase. Naime. u odnosu na srebro kome je dodeljena provodljivost 100 kao najboljem provodniku.2 K 4s1 63.4 671 1. M+ (pm) − Na 3s1 97. halogenidi: 2 M(s) + X2(g) → 2MX(s) Pri reakciji alkalnih elemenata sa vodonikom nastaju hidridi: 2 M(s) + H2(g)     → 2 MH(g)  17 zagrevanje .94 375.6 152 68 1.

Cu. Zapravo. 2M(s) + H2O → 2 M+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g) ∆H<0 Za razliku od alkalnih metala i njihovih oksida. Svi alkalni metali reaguju lako sa kiseonikom. a posebno kod elemenata druge periode. Pare natrijuma koriste se kod ulične rasvete. 4 Li(s) + O2(g) → 2 Li2O(s) Ostali elementi iz ove grupe pri sagorevanju daju perokside (Na2O2) ili super-okside (KO2): 2 Na(s) + O2(g) → Na2O2(s) K(s) + O2(g) → 2 KO2(s) Oksidi alkalnih metala su jonska jedinjenja. 14. Mn i Cd koristi za izradu aviona. elementarni kalijum. Alkalni metali (sem litijuma) reaguju burno sa vodom. Može se reći da se javlja dijagonalna sličnost kao što je prikazano: Grupa 1. Al. čvrste supstance. Dobro se rastvaraju u vodi (sem litijum-hidroksida). Često se može uočiti. kao prvi elemenat u grupi. 13. pri čemu nastaju različiti proizvodi (oksidi.3. Tako. Tabela 2. Pri tome se osloba a značajna količina energije i izdvaja vodonik koji se obično zapali. 18 . Sa vodom grade jake baze – hidrokside. Većina soli se dobro rastvara u vodi. Vodeni rastvori hidroksida ponašaju se kao jake baze. odnosno u kristalnoj rešetki sadrže H− jon. Karakteristične hemijske reakcije hidroksida alkalnih metala (MOH) MOH(s) + H2O (l) → M+(aq) + OH−(aq) + H2O(l) MOH(s) + CO2 (g) → M2CO3(s) (egzotermna reakcija) Sve soli alkalnih metala su jonska jedinjenja visoke tačke topljenja. termički stabilne. peroksidi ili superoksidi). razlikuje se u svom ponašanju od ostalih članova grupe. hidroksidi se lako dobijaju i široko primenjuju. Litijum. litijum. gradi oksid: Be Mg B Al C Si Osobina dijagonalne sličnosti manifestuje se i u reakciji alkalnih metala i kiseonika. to su najjače poznate baze. rubidijum i cezijum za izradu fotoćelija. 2. Lako apsorbuju ugljenik(IV)-oksid iz vazduha i prelaze u karbonate. Hidroksidi alkalnih metala su bele. Li Na slično magnezijumu. kristalne.Ovi hidridi su jonskog karaktera. Legura Li. da prvi elemenat iz jedne grupe pokazuje sličnost u hemijskim i fizičkim osobinama sa drugim elementom iz naredne grupe. čiji je proces dobijanja veoma skup i komplikovan. velike električne provodljivosti u rastvoru ili rastopu. Alkalni metali se retko primenjuju u elementarnom obliku.

petroleuma. tekstila. u tekstilnoj industriji.1. Li2CO3. industriji sapuna. i zato njegove soli ulaze u sastav veštačkih ubriva (kalijum-hlorid). elektroliza rastopa NaCl elektroliza rastvora različiti industrijski postupci Na2SO4 Na NaOH uduvavanjem CO2 Na2CO3 topljenjem sa SiO2 dejstvom HNO3 Na2SiO3 Na2CO3 NaNO3 Slika 2. kao antidepresiv. Koristi se u industriji veštačkih vlakana (Rayon). kristalna soda (Na2CO3⋅10H2O). Od jedinjenja litijuma u medicinske svrhe koristi se karbonat. Ovi impulsi su u osnovi balansa metabolizma i uklanjanja otpadnih produkata iz ćelija. Natrijum-hidroksid je čvrsta kristalna supstanca. Kod viših organizama joni kalijuma i natrijuma prenose elektrohemijske impulse do nervnih i mišićnih vlakana. Natrijum-hidroksid je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. Natrijumhlorid je polazna sirovina za dobijanje svih ostalih važnih jedinjenja natrijuma. Natrijum-hlorid kao polazna supstanca za dobijanje različitih jedinjenja Pored natrijum-hlorida u važna jedinjenja natrijuma spadaju: soda bikarbona (NaHCO3). tako i u neorganskom svetu. 19 . kao i kaustična soda (NaOH) koji se primenjuju u industriji papira. stakla. ali i u velikim naslagama u Zemlji kao kamena so.Joni elemenata prve galvne grupe periodnog sistema imaju značajnu ulogu kako u organskom. Jedinjenja kalijuma koja su rastvorna u vodi nazivaju se zajedničkim imenom potaša. boja. Procenjuje se da okeani sadrže 3%(mas) NaCl. Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid. Na vazduhu lako menja hemijski sastav pošto vezuje ugljenik(IV)-oksid iz vazduha pri čemu nastaje natrijum-karbonat. Superoksid KO2 primenjuje se kod aparata za disanje kod kojih vlaga koja se izdiše i CO2 reaguju sa KO2 uz osloba anje kiseonika (2KO2 + H2O + 2CO2 → 2KHCO3 + O2). hartije. hemijskoj i metalnoj industriji. Kalijum je neophodan za rast biljaka. Natrijum-hlorida ima u morskoj vodi. kao i u raznim organskim sintezama.

Zastupljenost metala 2.60 CaSO4⋅2H2O CaSO4 CaF2 Sr Ba Ra 0.5. svi sem radijuma. Be(OH)2 je amfoteran. Zemnoalklani metali su srebrnasto bele boje. u pore enju sa elementima prve grupe. relativno su meki (osim berilijuma). Kao i alkalni metali i zemnoalkalni (kalcijum. zemnoalkalni metali su manje reaktivni. Jedinjenja berilijuma pretežno su kovalentnog karaktera. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Be Mg % na Zemlji 0.4. tabela 2. Kao i alkalni metali. M2+. soli berilijuma hidrolizuju u vodi. grupa Elementi ove grupe (zemnoalklani metali) prisutni su kako u živoj. Po svojim osobinama od ostalih elemenata ove grupe odstupa berilijum.0384 0. Kao i alkalni metali dosta su neravnomerno raspore eni u prirodi.Zemnoalkalni metali –2.0002 2. tabela 2. Zbog male gustine.4.039 u tragovima SrSO4 BaCO3 BaSO4 Naziv Beril Magnezit Dolomit Kalcit (krečnjak) Gips Anhidrit Fluorit Cerusit Viterit Barit Zemnoalkalni metali su slični elementima prve grupe. tako i u neživoj prirodi. To je direktno posledica činjenice da je prva energija jonizacije zemnoalkalnih metala veća nego energija jonizacije alkalnih metala. Tabela 2. i elementi druge grupe lako otpuštaju elektrone i grade dva puta pozitivan jon.74 Mineral Be3Al2Si6O18 MgCO3 MgCO3⋅CaCO3 CaCO3 Ca 4. spadaju u lake metale. Njihova reaktivnost raste od berilijuma ka barijumu: Be < Mg < Ca < Sr < Ba Reaktivnost raste Opada energija jonizacije Me utim. stroncijum i barijum) reaguju direktno sa vodonikom i daju hidride: M(s) + H2(g) → MH2(s) 20 .

već indirektnim putem.54 1.738 2.5 M2+(aq) +2 e−→M(s) -1. Izuzetak je magnezijum koji se rastvara samo u toploj vodi.92 0.51 2.5495 1. Barijum.8 1.97 - Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.96 3. 21 .92 0.74 2. tek nakon jačeg zagrevanja.85 6-7 1. Oni na sobnoj temperaturi relativno teško reaguju sa kiseonikom. I oksidi i hidroksidi zemnoalkalnih metala su baznog karaktera. MO(s) + H2O → 2 M(OH)2(s).5 1.848 6-7 112 44 1.5 197 99 1. Proizvod reakcije je smeša oksida. Hidrid berilijuma ne može se dobiti direktnom sintezom iz elemenata.55 1. osim berilijuma se rastvaraju u vodi.0 160 66 1. drupe sam se zapali kada stoji na vlažnom vazduhu. SrH2 i BaH2 su jonskog karaktera.84 0. Sloj oksida kalcijuma.9 2.85 0.89 0. CaH2.7377 1.2 -2.Tabela 2. BaO.6 Sr 5s2 777 1383. M(OH)2: M(s) + 2 H2O(l) → M2+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g).54 0.8 215 112 2.45 35. Sa vodom reaguju burno: CaH2(g) + 2 H2O(l) → 2 H2(g) + Ca2+(aq) + 2 OH−(aq) Zemnolakalni metali reaguju sa kiseonikom iz vazduha i grade oksid: 2 M +O2→ 2 MO.0 -2. Oni se zato čuvaju u petroleumu kako bi se sprečio njihov kontakt sa vazduhom. i peroksida. Me utim.6 1.8 1090 1.5898 1.0 -2. osim Be(OH)2 koji je amfoteran.55 1.9 -2. M2+ (pm) Gustina (g/cm3) na 2°C Tvrdoća po Mosu Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): Energija jonizacije (MJ/mol) Prva: M(g) →M+(g) + e− Druga: M+(g) →M2+(g) +e − Električna provodljivost Magnezijum sa vodonikom reaguje tek na povišenoj temperaturi i pod visokim pritiskom.5093 0.15 40.75 39.356 0. Osobine zemnoalkalnih metala Be Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 2s2 1287 2471 1.2 Ra 7s2 700 1140 ≈5.0 222 134 3. Do rastvaranja dolazi već u hladnoj vodi. kao najreakivniji elemenat 2.0 − 223 143 0. BaO2.60 ~2 0. kada se zapale oba gore svetlim blještavim plamenom.0 1.7 Mg 3s2 648.9 Ba 6s2 727 1897 3.5029 0. Bez obzira na način dobijanja svi hidridi zemnoalkalnih metala su čvrste supstance. stroncijuma i barijuma ne štiti ove metale.8994 1. pri čemu nastaju hidroksidi.6 Ca 4s2 842 1483.06 6. Stoga su Be i Mg stabilni na vazduhu.5.9 -2. Oksidni sloj berilijuma i magnezijuma štiti ove metale od dalje reakcije. Svi zemnoalkalni metali.

Dobija se žarenjem kalcijum-karbonata na 900-1000ºC: CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) I pored toga što je reakcija povratna ravnoteža je pomerena ka CaO zbog nastalog gasovitog ugljenik(II)-oksida. Za razliku od karbonata. uklanja se prolazna tvrdoća vode. Pregled jedinjenja zemnoalkalnih metala (M) i njihova rastvorljivost u vodi Jedinjenje halogenodi acetati hlorati nitrati sulfati karbonati hromati oksidi hidroksidi Formula MX2 M(CH3COO)2 M(ClO3)2 M(NO3)2 MSO4 MCO3 MCrO4 MO M(OH)2 Rastvorljivost u vodi dobra dobra dobra dobra skoro nerastvorni slabo rastvorni relativno nerastvorni slabo rastvorni slabo rastvorni Napomena flouoridi skoro nerastvorni sulfati Be i Mg su rastvorni Be-karbonat dobro Be i Mg hromat su rastvorni oksid Be nerastvoran Ba(OH)2 se rastvara najbolje Značajni materijali u gra evinarstvu su: .Bazni karakter oksida i hidroksida raste sa porastom rednog broja elementa u grupi. Na taj način uklanjaju se ove soli iz vode. Mg(NO3)2 i još neke soli ova dva metala. Prisustvo katjona Ca2+ i Mg2+ u prirodnim vodama čini ih tvrdim.6.kalcijum-oksid (negašeni kreč). Stalnu tvrdoću vode čine CaSO4. Na isti način se menja i rastvorljivost oksida i hidroksida na sobnoj temperaturi. Stalna tvrdoća vode uklanja se posebnim postupcima uz pomoć jonoizmenjivačkih smola. 22 . Ca(NO3)2. tj. Prolazna tvrdoća vode je posledica prisustva soli: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2. Tabela 2. Ovi hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma u vodu dospevaju rastvaranjem karbonata u vodi koja sadrži ugljenik(IV)-oksid: CaCO3 + H2O + CO2 Ca(HCO3)2 Prokuvavanjem vode talože se odgovarajući karbonati. Rastvorljivost karbonata i sulfata opada u grupi sa porastom relativne atomske mase elementa. Jačina baze raste Mg(OH)2 < Ca(OH)2 < Sr(OH)2 < Ba(OH)2 Rastvorljivost raste Za elemente druge grupe je karakteristično da grade slabo rastvorna jedinjenja. Ukupnu tvrdoću vode čine dve komponente: karbonatna (prolazna) i nekarbonatna (stalna) tvrdoća. MgSO4. Posebno treba izdvojiti sulfate i karbonate jer ih u velikoj količini ima u prirodi. CaCl2. MgCl2.7. hidrogenkarbonati zemnoalkalnih metala dobro se rastvaraju u vodi. tabela 2.

Ukoliko se gips zagreje na 130ºC dobija se hemihidrat koji može ponovo da veže vodu. Par procenata berilijuma dodatog bakru ili niklu daje veoma tvrdu leguru. Magneziujm se primenjuje kod bliceva i vatrometa. koji se slabo rastvara u vodi koristi se u medicini kao kontrastno sredstvo kod rendgenskog snimanja. Metalni stroncijum i barijum nemaju komercijalnu primenu. a kada se osuši zadržava oblik: CaSO4·2H2O CaSO4·½H2O + 3/2 H2O Me utim. na temperaturi od 200ºC iz molekula gipsa uklanja se sva voda. Joni Ca2+ nalaze se u krvi i utiču na pravilan rad srca.kalcijum-hidroksid (gašeni kreč). posebno ukoliko se udiše njihov prah. Ca(OH)2(s) + SiO2(s) → CaSiO3(s) + H2O(l) Ca(OH)2(s) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O(l) . magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka. 23 . Tako e. hlorofila. Nastaje mešanjem CaO sa vodom: CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s) Rasvor Ca(OH)2 u vodi naziva se krečna voda.gips (CaSO4⋅2H2O). od njega se izra uju lake i jake legure. otpornu na koroziju od koje se izra uju avioni ali i precizni instrumenti. Na primer. Kalcijum uzgra uje koštano tkivo (kosti. Me utim. Jedinjenja barijuma rastvorna u vodi izuzetno su otrovna. Berilijum se dodaje drugim metalima. proces zgrušavanja krvi i dr.. barijumsulfat. kalcijum i magnezijum su veoma značajni za živi svet. beriliujm oksid se koristi u proizvodnji keramike. Od jedinjenja u medicini se koristi MgSO4⋅7H2O (gorka so) kao purgativ. Ipak. Suspenzija Ca(OH)2 u vodi je krečno mleko. Njihova uloga je raznovrsna. agensi za sušenje i u pirotehnici. Različita jedinjenja barijuma koriste se kao pigmenti za bojenje. Nasuprot kalcijumu i magnezijumu jedinjenja berilijuma veoma otrovna. otrovi za pacove. Poptuno izdvajanje vode dovodi do promena u unutrašnjoj strukturi tako da bezvodni kalcijum-sulfat nije sposoban da ponovo veže vodu (naziva se mrtvi gips). Pored široke primene u gra evinarstvu. zube) i čini osnovu skeleta školjki i ljuštura. Mešanjem krečnog mleka sa peskom (SiO2) dobija se malter.

Svi. Tabela 3. grupe raste sa porastom rednog broja elemenata.8 +0.82 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Ostalih elemenata 13. U jedinjenjima se najčešće javljaju u oksidacionom stanju +3.37 2519 2.85 1.904 1.667 577.0015%. su metali.6 59.17 2072 7.9 In 5s25p1 +3 156. +1 303.3 8.25 170 95 1.78-2204°C). i relativno meki.0 Tl 6s26p1 +3.3 19.6 -0.3.7 -0.78 2204 5. a češće talijum). Galijum se izdvaja po neobično niskoj temperaturi topljenja (29.34 589.8 5. Metali 13. od kojih najviše galijuma 0.1. 24 . p-elemenata. a treći je po zastupljenosti uopšte (posle kiseonika i silicijuma). Aluminijum Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori. grupe u Zemljinoj kori ima znatno manje. dobri provodnici toplote i elektriciteta. grupe Periodnog sistema Al Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C 3s23p1 +3 660.5 -1. grupe Elementima 13. Pošto od svih metala ove grupe najveći značaj ima aluminijum ovaj elemenat biće detaljenije obra en.2 167 81 1. p-metali Metali 13. metalni karakter elemenata 13.5 135 62 1.34 558. grupe Periodnog sistema elemenata započinje niz.78°C).75 143 51 1. grupe su srebrnasto-bele su boje. ali i veoma širokom temperaturnom intervalu u kom je tečan (29.55 1473 11.699 2. takozvanih. M3+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost I pored manjih nepravilnosti.7 Ga 4s24p1 +3 29.56 578. Teži elementi mogi imati i oksidacioni broj +1 (re e galijum i indijum. Fizičke osobine metala 13.31 1. osim bora koji jer nemetal.

aviona. pri običnim uslovima prevlači se vrlo tankim i kompaktnim slojem oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga prividno inertnim. Cu. Zato se aluminijumske žice sve više koriste i kod visoko naponskih prenosnih sistema. Me utim. ima široku primenu. silicijuma. Aluminijum. Ipak. ali i jeftinije. grupe Periodnog sistema elemenata. okvira za prozore.2. magnezijuma ili cinka. vrata. Danas se aluminijum dobija iz boksita elektrolitički (vidi stranu 7). i 2. Aluminijum se po električnoj provodljivosti nalazi na četvrtom mestu (iza bakra. Zastupljenost aluminijuma na Zemlji i najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Silikati Al 8. a aluminijumske folije koriste se za pakovanje. I kao što metali prve i druge grupe imaju osobinu da lako gube elektrone. Mn i Si) i magnalijum (Al i Mg). Od poznatijih legura su: duraluminijum (Al. baštenskog nameštaja.Tabela 2.30 AlOx(OH)3-2x. Tada on postaje tvrd i jak. žice od aluminijuma mnogo su lakše. Pivske i ostale limenke prave se od aluminijuma. Mg. Druga primena aluminijuma zasnovana je na njegovoj osobini da dobro provodi elektricitet. predmeti izra eni od čistog aluminijuma imaju malu mehaničku čvrstoću i zato mu se dodaju male količine (do 10%) bakra. sjajan i meki metal. svemirskih letelica. i po svojim osobinama približava se nekim vrstama čelika. Stajanjem na vazduhu. 0<x<1 α-Al2O3. srebra i zlata). Zbog toga je njegova cena bila visoka pa se jako retko bio korišćen. veka. Afinitet aluminijuma prema kiseoniku toliko je velik da aluminijum može da oduzme kiseonik i drugim metalima. mangana. Ta osobina koristi se za redukciju oksida drugih metala: 8Al + 3Fe3O4 → 4Al2O3 + 9Fe 25 ∆H = − 3340 kJ . je srebrnasto beli. lako se obra uje (izvlači u tanke žice i folije). Iako je aluminijum na vazduhu stabilan kada se zagreva reaguje sa kiseonikom: 4 Al(s) + 3 O2(g) → 2 Al2O3(s) ∆H=-1670 kJ/mol Reakcija sagorevanja Al veoma egzotermna i praćena je osloba anjem velike količine toplote. ovaj trend se nastavlja. Legure aluminijuma imaju obično malu gustinu i ne podležu koroziji pa se koriste za izradu kuhinjskog pribora. Na3AlF6 Boksit Korund Kriolit Naziv I pored velike zastupljenosti u prirodi dobijanje čistog aluminijuma predstavljao je veliki problem sve do pred kraj 19. aluminijum je manje reaktivan od metala 1. 2 Al2O3(s) Na3AlF6 980oC 4 Al(l) + 3 O2(g) Aluminijum. zbog dobrih osobina. I mada aluminijumska žica provodi elektricitet tri puta lošije od bakarne žice istog poprečnog preseka. Prema gustini aluminijum spada u lake metale.

Stajanjem gubi vodu i prelazi u kristalno stanje. Rastvara se u kiselinama i bazama. aluminijum burno reaguje sa HNO3: Al(s) + 4HNO3(aq) → Al(NO3)3(aq) + NO(g) + 2H2O(l) Me utim. Tabela 3. Dobar je apsorbens i široko korišćeni katalizator. Metalni aluminijum se ne rastvara u vodi (jer ga štiti sloj oksida). Želatinozna priroda aluminijum26 . V. Koristi se u industriji papira kao lepak i tekstilnoj industriji. Zn. I kao što je aluminijum amfoteran tako je amfoteran i njegov oksid Al2O3: Al2O3(s) + 6 H3O+(aq)→ 2 Al3+(aq) + 6 H2O(l). ali ga opet ne stvaraju (neoksidujuće): 2 Al(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2(g). aluminijum se rastvara u kiselinama koje razaraju zaštitni sloj. Čist α-Al2O3 u prirodi se javlja kao mineral korund. U procesu prečišćavanja vode Al2(SO4)3 hidrolizuje do aluminijum-hidroksida. Ne rastvara ni u azotnoj kislelini koja je jako oksidaciono sredstvo. Mg Boja Crven Plav (beo) Ljubičast Zlatno-žut Zelen Kada je sveže istaložen hidroksid aluminijuma je beo voluminozan talog (hidrofilni koloid). Jedinjenja aluminijuma imaju značajnu industrijsku primenu. Oksid Al2O3 može se dobiti iz hidroksida. higroskopna supstanca. Fe Vanadijum Mn Co. Al2O3(s) + 2 OH−(aq) +3 H2O → 2 [Al(OH)4]−(aq). α-Al2O3 se ne rastvara u kiselinama i bazama. je tako e amfoteran. Ukoliko se sloj oksida ukloni. i tada spada u drago kamenje. Al(OH)3. Rastvara se i u bazama uz osloba anje vodonika: 2 Al(s) + 2 OH−(aq) + 6 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]−(aq) + 3 H2(g). Posle dijamanta to je najtvr a sustanca u prirodi. Velike količine aluminijum-sulfata koriste se za prečišćavanje vode.Ova reakcija osnova je procasa koji je poznat pod imenom aluminotermija.2. Od važnijih je aluminijum-sulfat koji kristališe sa 18 molekula vode (Al2(SO4)3·18H2O). Korund može bude različito obojen usled prisustva tragova različitih metala. Dehidratacijom Al(OH)3 nastaje prvo γ-Al2O3. Različiti oblici korunda koji se mogu naći u prirodi Ime Rubin Safir Orijentalni ametist Orijentalni topaz Orijentalni smaragd Onečišćen oksidom Hrom(III) Ti. a koristi se za dobijanje čistih metala iz njihovih oksida. γ-Al2O3 je bela. Tvrdoća po Mosu mu je 9. koji na višim temperaturama prelazi u α-Al2O3: C C Al(OH)3 300 → γ-Al2O3 1000→ α-Al2O3   o o γ-Al2O3 i α-Al2O3 razlikuju se po svojim osobinama. Oslobo ena energije dovoljna je da se metal dobije u istopljenom stanju.

U farmaceutskoj industriji koristi se aluminijum-acetat (Al(CH3COO)3) koji ulazi u sastav burovih tableta. uključujući i mikroorganizme.hidroksida omogućava da se postepeno taloži i sa sobom povlači (apsorbuje) sve suspendovane nečistoće. Posebnu grupu soli čine stipse: KAl(SO4)2·12H2O. Ovo jedinjneja ponaša se kao adstrigens (skuplja krvne sudova) te se koristi za zaustavljanje kapilarnog krvarenja. 27 .

8 1. +4 231. +4 327.32 122 140 93 1. kalaj i olovo Iako su prva dva elementa 14.26 (bela) 1. grupe dat je u tabeli 3. Za razliku od kalaja i olova koji su poznati već 5000 godina. M2+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M2+(aq) + 2 e−→M(s) M4+(aq) + 2 e →M2+(aq) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost 762 − Sn 5s25p2 +2.137 +0. I germenijum i kalaj i olovo slabo su zastupljeni u Zemljinoj kori. grupa – germanijum.4 Germanijum ima realetivno visoku temperaturu topljenja. Tabela 3. U minimalnim količinama prisutan je u gotovo svim silikatima. Hemijski čist germanijum je loš 28 . Karakteristične osobine germanijuma. Sn i Pb i njihovi najznačajniji minerali Element Ge Sn Pb % na Zemlji 0.3.4. Tako da su poslednja dva elementa ove grupe.4. Rude kalaja i olova su dosta skoncentrisane tako da se ova dva metala relativno lako dobijaju redukcijom sa koksom. Zastupljenost Ge. tabela 3.68 4s24p2 +4 938 2833 5.5 716 7. kalaja i olova Ge Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.00021 0. veoma je krt i hemijski je relativno inertan.8 -0.46 1749 11. germanijum je otkriven tek 1886. sa porastom rednog broja elemenata metalni karakter postaje sve izraženiji. u Nemačkoj.3. kalaj i olovo.93 (siva) 2602 5. Po svojim osobinama sličan je silicijumu (metaloid je).34 1. To je jedan od elemenata čije postojanje je Mendeljejev predvideo.77 (siva) 7. tipični metali. Tabela 3.0013 SnO2 PbS kasiterit galenit Mineral Naziv Pregled osobina elemenatana 14.6 Pb 6s26p2 +2. grupe Periodnog sistema nemetali. Germanijum je redak elemenat.14. a germanijum ne metaloid.00015 0.125 +1.9 -0.5 175 118 1.154 709 14.

koje je za olovo i stabilnije. grupe ns2np2. dok M4+(aq) jon ne postoji. Zbog relativno niske tačke topljenja lako se topi i obra uje. Fizičke osobine elemenata 14. +2. kovan. kao trošan sivi prah sa poluprovodničkim osobinama i strukturom dijamanata (sivi kalaj). Zato se njime oblažu limovi da bi se zaštitili (kalajisani lim). To je zato što su generalno jedinjenja oksidacionog stanja +4 kovalentnog.+ 2 H2(g) 29 . Rastvaranjem u koncentrovanoj azotnoj kiselini nastaje slabo rastvorna metakalajna kiselina H2SnO3 čija formula se često piše kao SnO2·H2O: 3 Sn(s) + 4 ccHNO3(aq) + H2O(l) → 3 H2SnO3(s) + 4 NO2(g) Kalaj se rastvara i u bazama pri čemu nastaju različiti stanati: Sn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)4]2. izvlače u žice i tanke listiće (staniol). Me utim. grupe prate postepen porast metalnih karakteristika. ali se rastvara u kiselinama. kao na primer. sa snižavanjem temperature brzina prelaska raste. Metalna modifikacija kalaja na temperaturama ispod 13°C prelazi u nemetalnu. ukoliko sadrži primese elemenata V ili III grupe njegova provodljivost se značajno menja i on postaje jedan od najboljih poluprovodnika.+ H2(g) Reakcija sa vrelim koncentrovanim bazama je sledeća: Sn(s) + 4 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)6]2. Me utim. Beli kalaj je srebrnato-beo metal. Od kalajisanog lima izra uju se limenke i konzerve. Na 13°C prelaz se praktično ne dešava. Na -33ºC ona je maksimalna. dok su +2 pretežno jonskog karaktera. Sa razblaženim neoksidujućim kiselinama reaguje veoma sporo: Sn(s) + 2 H+(aq) → Sn2+(aq) + H2(g). beli kalaj 13°C ° sivi kalaj Brzina prelaska beznačajna je na temperaturama koje nisu mnogo niže od 13°C. U oksidacionom stanju +4 uvek su kovalentno vezani sa kiseonikom u obliku anjona. u vodenim rastvorima postoje isključivo Sn2+(aq) i Pb2+(aq). Kalaj se ne rastvara u vodi. Kalaj sa kiseonikom reaguje tek na 1300ºC: Sn(s) + O2(g) → SnO2(s). Sn(OH)62− ili Pb(OH)62−. mek. Bela metalna modifikacija je stabilna na sobnoj temperaturi. Ova pojava poznata je pod imenom “kalajna kuga”. Me utim. Kalaj Kalaj se javlja u dve aloptropske modifikacije: najčešće kao srebrnasto-beli metal (beli kalaj) ili. U koncentrovanim kiselinama reakcija se odigrava brže. Na vazduhu je stabilan. Pored toga kalaj i olovo mogu imati još jedno oksidaciono stanje. ukazuje da je njihovo uobičajeno oksidaciono stanje +4. što je re e.Elektronska konfiguracija poslednjeg elektronskog nivoa elemenata 14. Zato se veoma mnogo i koristi u elektronici kao i za izradu nekih vrsta optičkih stakala koja se odlikuju visokim koeficijentom prelamanja svetlosti.provodnik.

a posebno ukoliko se rastvor zagreva. Može se dobiti direktno reakcijom sagorevanja kalaja na vazduhu. Javlja se samo u jednoj. Ukoliko je koncentracija sumporne kiseline manja od 80% reakcija rastvaranja olova se zaustavlja usled taloženja teško rastvornog sulfata. SnO2 javlja se u prirodi kao mineral kasiterit. niske temperature topljenja (327ºC).Dodatkom baze u rastvor kalaj(II)-soli izdvaja se beo talog kalaj(II)-hidroksida: Sn2+(aq) + 2 OH−(aq) → Sn(OH)2(s) Talog kalaj(II)-hidroksida lako se rastvara u kiselinama i u bazama: Sn(OH)2(s) + H+(aq) → Sn2+(aq) + 2 H2O(l) Sn(OH)2(s) + OH−(aq) → [Sn(OH)3]−(aq) Jon kalaja(II) u rastvorima hidrolizuje: Sn2+(aq) + 2 Cl−(aq) + H2O(l) SnOHCl(s) + H+(aq) + Cl−(aq). Olovo Olovo je mekan. U jedinjenjima može imati oksidaciono stanje +2 i +4. U prirodi preovla uje oksidaciono stanje +2 u kom su gotovo sve teško rastvorne soli olova. To je beo prah koji se paktično ne rastvara u vodi. Rastvaranjem se dobija odgovarajući heksahidroksosanat(IV)-jon [Sn(OH)6]2−. Olovo je stabilno na vazduhu jer se stajanjem na vazduhu prevlači slojem oksida i karbonata koji mu daju plavo-sivu nijansu i štiti ga od dalje korozije: 2Pb(s) + O2(g) → 2PbO(s). kojih pored kiseonika tako e ima u prirodnim vodama. U prirodi ova reakcija se zaustavlja usled taloženja karbonata i sulfata. metalnoj modifikaciji. a ipak se rastvara samo u sumpornoj kiselini čija je koncentracija 80% i veća: Pb(s) + 3 H2SO4(aq) → Pb2+(aq) + 2 HSO4−(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Može se prevesti u rastvoran oblik topljenjem sa alkalnim hidroksidima: SnO2 + NaOH → Na2SnO3 + H2O. Okisd kalaja. kalaj(IV) oksidaciono stanje – disproporcioniše se: 2 [Sn(OH)3]− (aq) → Sn(s) + [Sn(OH)6]2−(aq). metal. prelazi u stabilnije. kiselinama i bazama. 30 . tako da u rastvoru već samim stajanjem. Olovo se rastvara u vodi ukoliko je njoj rastvoren kiseonik: 2 Pb(s) + 2 H2O(l) + O2(g) → 2 Pb(OH)2(s). Olovo je u naponskom nizu ispred vodonika. Koristi se za izradu emajla i mlečnog stakla. Kalaj(II)-jon je u baznoj sredini jako redukciono sredstvo. Odlikuje se velikom gustinom.

Većina soli olova praktično se ne rastvara u vodi (tabela 3. a reakcija sa bazama teče sporo jer su mu jače izražene bazne osobine: Pb(OH)2(s) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). Pošto je jače izražen bazni od kilelog karaktera u bazama se PbO rastvara teško. acetati Hloridi Sulfidi. Stvara se Pb(NO3)2 koji se na rastvara u ccHNO3. hlorati. Zahvaljujući maloj rastvorljivosti nalaze se u Zemljinoj kori kao minerali kao na primer: olovo(II)-sulfat PbSO4 (anglezit). U vodi se olovo(II)-nitrat dobro rastvara. zbog otrovnosti olova izbegava se korišćenje ove boje. »olovna gle «. Dodatkom baze u rastvor olovo(II)-soli taloži se voluminozni olovo(II)-hidroksid: Pb2+(aq) + OH−(aq) → Pb(OH)2(s). halogenidi. Sa kiselinama reaguje lako. Olovo(II)-oksid. može biti kao crveni (α) ili žuti (β) prah što zavisi od temperature dobijanja. Taloženjem olovo(II)-hidroksida pomoću natrijum-karbonata uz zagrevanje nastaje smeša karbonata i hidroksida: 3 Pb(NO3)2+ 2 Na2CO3 + 2 H2O → Pb(OH)2·2 PbCO3 + 4 NaNO3 + 2 HNO3. Rastvorljivost jedinjenja olova u vodi Jedinjenje Nitrati. i to samo ako su vrlo koncentrovane: PbO(s) + H2O(l) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). Tabela 3. te se smatra za jednu od najkvalitetnijuh belih boja. olovo(II)sulfid PbS (galenit). vremenom tamni ako su u vazduhu prisutni sulfidi. PbO(α) PbO(β) Olovo(II)-oksid se rastvara u kiselinama uz nastajanje odgovarajućih olovo(II)-soli: PbO(s) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + H2O(l). PbO. sulfati. I ovaj hidroksid je amfoteran. hromati. Tako e. a na višim žuta (β) modifikacija. od nastalog PbS koji je crne boje. Olovo je amfoteran elemenat te se rastvara u bazama. karbonati. arsenati. Na nižim temperaturanma od 490ºC dobija se crvena (α). pa se tako i olovo rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini: 3 Pb(s) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Pb2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l). fosfati. Ova smeša karbonata i hidroksida olova(II) poznata je pod imenom olovno belilo. a upotrebljava se kao bela boja kja ima izvanrednu sposobnost prekrivanja površine i lep sjaj. Reakcija rastvaranja je sledeća: Pb(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Pb(OH)4]2−(aq) + H2(g).U koncentrovanoj azotnoj kiselini olovo se ne rastvara.5). Nažalost. molibdati 31 Rastvorljivost u vodi Dobra Neznatna Ne rastvaraju se .5. olovo(II)-karbonat PbCO3 (ceruzit) i olovo(II)-hromat PbCrO4 (krokoit).

olovo i njegove soli su otrovni zbog čega se danas njihova upotreba sve više smanjuje. PbO2. Pored toga joni olova inhibiraju različite biohemijske reakcije. Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanim bazama: PbO2(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Pb(OH)6]2−(aq). Olovo(IV)-oksid. O Pb O U reakciji sa azotnom kiselinom ovaj oksid daje: O Pb O Pb Pb2PbO4(s) + H+(aq) → 2Pb2+ + PbO2(s) + 2 H2O(l) Što ukazuje na činjenicu da je ovo jedan mešoviti oksid olova. Zagrevanjem na 200ºC otpušta kiseonik i prelazi u stabilniji PbO: 2 PbO2(s) → 2 PbO(s) + O2(g) Olovo(IV)-oksid se ne rastvara u vodi. Olovo je metal koji se danas veoma mnogo koristi. Treći oksid olova. Nestabilan je. njime se oblažu električni kablovi. je tamno-sme i ili crni prah. Njegovo hemijsko ime bilo bi olovo(II)ortoplumbat(IV). pa se ova so naziva još i olovni šećer. zove se minijum. a struktura sledeća. 32 . Minijum se u suspenziji sa lanenim uljem koristi kao zaštitni premaz koji štiti metale od korozije. Me utim. akomulatori. čine bezbojni kristali slatkog ukusa. Pb3O4. formula Pb2PbO4. sa koncentrovanom HCl reaguje jer dolaze do izražaja njegove oksidacione osobine: PbO2(s) + 4 H+(aq) + 2 Cl−(aq) → Pb2+(aq) + Cl2(g) + 2 H2O(l). Pošto je kiselog karaktera ne rastvara se u kiselinama. Glavni problem kod soli olova je što se one nagomilavaju u ljudskom organizmu i deluju na živčani sistem. Od olova se izra uju baterije. Me utim. Pb(CH3COO)2. Olovo ulazi u sastav mnogih legura.Olovo(II)-acetat.

7. Zastupljenost bizmuta na Zemlji i najznačajniji minerali Element Bi % na Zemlji 8⋅10-7 Mineral Bi2O3 Bi2S3 Naziv bizmit bizmutin Bizmut je metal sivo bele boje sa crvenkastom nijansom.6.5 Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost Bizmut je na vazduhu stabilan. legura za osigurače (Vudov metal.9 -0. Tabela 3.7. temperatura topljenja 66oC). Koristi se za izradu legura koje se tope na nislim temperaturama.78 2.6. tabela 3. Sb) i jedan metal – bizmut. metalioda (As. Oksid bizmuta se ne rastvara u vodi. Fizičke osobine bizmuta Bi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. M3+ (pm) − 6s36p3 271 1557 9. baznog karaktera. Rastvara se samo u jako kiseloj sredini: Bi2O3 + 6H+ → 2Bi3+ + 3H2O 33 . Sa kiseonikom reaguje tek na 500ºC: 4 Bi(s) + 3 O2(g) → 2 Bi2O3 Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama: 2 Bi(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Bi3+ + 3 SO2 + 6 H2O U jedinjenjima oksidacioni broj bizmuta je +3. grupa . To je bledo-žuta kristalna supstanca. grupe ima nemetala (N. ima nisku tačku topljenja i relativno je loš provodnik elektriciteta. Mek je.25 155 104 1. Pri topljenju zapremina bizmuta se smanjuje pa ima manju gustinu u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju. Najvažniji minerali bizmuta dati su u tabeli 3.bizmut Me u elementima 15.14 703 1. P).15. Tabela 3.

34 . Jedinjenja bizmuta koriste se za izradu preparata za lečenje gastritisa i čira na želucu. ali ne i u bazama. Bi(OH)3(s) → Bi3+ + 3 H2O. Hidroksid se rastvara samo u kiselinama.Razblaživanjem jon Bi3+ hidrolizuje Bi3+ + 2 NO3− + H2O BiONO3 + 2 H+ Hidroksid se može dobiti i dodatkom baze na rastvor soli bizmut(III): Bi3+ + 3 OH− → Bi(OH)3(s).

perioda) tačke topljenja rastu počevši od skandijuma u 3. U prvoj seriji prelaznih elemenata (4. grupe. dok u spoljašnjem energetskom nivou (n) imaju najčešće 2 ili 1 elektron.i p-elektroni. Temperature topljenja prelaznih elemenata Naime.1.1.4. spareni ima relativno nisku temperaturu topljenja (420°C). grupe znatno su tvr i. Na isti način.grupi (1541°C) i dostižu maksimum u 5. Ovi elementi se me usobno razlikuju po broju elektrona u unutrašnjim d-orbitalama. i dostižu maksim kod elemenata sa pet nesparenih elektrona. Kod prelaznih d-elemenata u periodi sa porastom rednog broja pravilno se menjaju neke atomski radujus. temperatura topljenja i gustina. grupi kod vanadijuma (1910°C). Slika 4. sa promenom broja nesparenih elektrona. sjajni i dobro provode toplotu i elektricite. tačke topljenja opadaju sve do cinka (420°C). a živa (4f145d106s2) je na sobnoj temperaturi tečna (t. Ovako visoke tačke topljenja su usled toga što se pored metalne stvara i dodatna kovalentna veza. Najveće tačke topljenja u drugoj seriji prelaynih elemenata ima molibden (2623°C). izuzev paladijuma. tegljivi. a u trećoj volfram (3422°C). kao i znatno veće gustine.t. Zato cink (3d104s2) kod koga su svi. kovni su. imaju više tačke topljenja i ključanja. Sparivanjem d-elektrona smanjuje se mogućnost stvaranja dodatne kovealentne veze.i f-elementi. Prelazni elementi d-metali Na prelazu izme u s. Oba su elementi 6. i 2. pa tačke topljenja opadaju. Na isti način menjaju se tačke topljenja elemenata druge dve serije. To je zato što pored s-elektrona u metalnoj vezi mogu da učestvuju i d-elektroni.i p-elemenata nalaze se d. 35 . Nadalje. 4. Svi su metali. čak i s. U odnosu na metale 1. d-elementi imaju manje-više slične osobine. menjaju se poluprečnik atoma i gustine prelaznih elemenata. S obzirom da elektroni unutrašnjih nivoa ne utiču toliko na hemijske osobine kao elektroni spoljašnjeg nivoa. -39°C). tačke topljenja prelaynih elemenata rastu uporedo sa porastom broja elektrona u d-podnivou.

Uopšte. Počevši od elemenata 8. najviše oksidaciono stanje metala treće periode (grupe 3-7) odgovara broju grupe. grade bar jedno paramagnetično jedinjenje (paramagnetične supstance imaju nesparene elektrone. prelazni metali têže da pre u u niže oksidaciono stanje. Tako e. dok su kod diamagnetičnih supstanci svi elektroni spareni). slika 3. V2O5). koje odgovara broju grupe. Gustine prelaznih elemenata Za razliku od metala glavnih grupa (natrijum. Iz tog razloga su kobalt(III) soli u vodenom rastvoru nestabilne i lako prelaze u kobalt(II): 4Co3+(aq) + 2H2O(l) → 4Co2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq). magnezijum i aluminijum) koji u jedinjenjima mogu imati samo jedno oksidaciono stanje. Pd. 36 . Uobičajena oksidaciona stanja prve serije prelaznih elemenata.Slika 4. lako se redukuju. Iz tog razloga oni su efikasni katalizatori (Ni. Prisustvo elektrona u d-orbitalama omogućava prelaznim metalima da imaju bar u jednom oksidacionom stanju obojen jon (jer je energija vidljivog dela spektra dovoljna za ekscitaciju). Pt.4. prelazni metali često grade jedinjenja u kojima se mogu naći u više različitih oksidacionih stanja. Rh. Najčešće je +2 ili +3. Stabilnija oksidaciona stanja su obeležena crvenim Tako. Veličina atoma prelaznih elemenata Slika 4. Ukoliko ovi metali i grade jedinjenja u kojim imaju više oksidaciono stanje.2.4. grupe maksimalan oksidacioni broj je manji od broja grupe. MnO4−). kao i da grade niz kompleksnih jedinjenja sa najrazličitijim ligandima.3. pa su joni u kojima oni imaju najviše oksidaciono stanje jaka oksidaciona sredstva (Cr2O72−. što je u skladu sa brojem valentnih elektrona (s i d) koji neki atom metala može da angažuje za stvaranje veze. Slika 4. Osobina prelaznih metala da imaju različitih oksidacionih stanja ukazuje na činjenicu da ovi elementi lako grade i raskidaju veze sa drugim atomima.

Metali 6. grupe
Pored hroma, molibdena i volframa u ovu grupu ubraja se siborgijum (Sg). To je veštački radioaktivni element, dobijen je 1974. godine, koji se ne nalazi u prirodi. Najvažniji minerali hroma, molibdena i volframa navedeni su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Zastupljenost metala 6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Cr Mo % na Zemlji 1,22⋅10-3 1,2⋅10-4 Mineral FeCr2O4 PbCrO4 MoS2 CaWO4 W 1,2⋅10-4 (Fe,Mn)WO4 FeWO4 Naziv Hromit Krokoit Molibdenit Šelit Volframit Ferberit

Hrom, molibden i volfram su metali, sivo bele boje, sjajni, dobrih mehaničkih osobina. Odlikuju se visokim tačkama topljenja i ključanja (volfram ima najvišu temperaturu topljenja od svih metala), tabela 4.2.
Tabela 4.2. Fizičke osobine elemenata 6. grupe Cr Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e−→M(s) 3d54s1 1907 2671 7,14 8,5 124,9 1,6 -0,71 Mo 4d55s1 2623 5560 10,28 5,5 145 1,8 -0,20 W 5d46s2 3455 5930 19,25 7,5 135 1,7 -0,12

Elementarni hrom, molibden i volfram su na običnoj temperaturi relativno inertni jer se prevlače monomolekulskim slojem oksida koji ih štiti od korozije. Zbog toga se često koriste za zaštitu drugih metala. Molibden se zbog velike tvrdoće upotrebljava za izradu specijalnih vrsta čelika. Volfram se koristi za proizvodnju specijalnih čelika, kao i za proizvodnju niti za električne sijalice. Od ova tri elementa od većeg značaja je jedino hrom koga ima i najviše u prirodi. Hrom je srebrnasto-bele boje sa plavkastom nijansom. Spada u teške metale. Može da se polira do visokog

37

sjaja. Otporan je na atmosferske uticaje Sam hrom i hromni čelici veoma su tvrdi. Čelik koji sadrži više od 18% hroma i 8% nikla otporan je na koroziju i dejstvo kiselina (ner ajući čelik). Hrom se ne rastvara u azotnoj kiselini, niti u carskoj vodi jer se u ovim (oksidujućim) kiselinama prevlači se slojem oksida koji ga štiti. Rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Cr + HCl → CrCl2 + H2 Nastali hlorid je rastvoran, a rastvor je obojen plavo od hidratisanog [Cr(H2O)6]2+ jona. Me utim, ovaj jon nije stabilan. Lako se oksiduje na vazduhu: 4 Cr2+ + O2 + 4 H+ → 4 Cr3+ + 2 H2O. U jedinjenjima hrom može imati oksidacione brojeve +2, +3 ili +6. Od ova tri oksidaciona stanja najstabilnije je +3. Ukoliko se u vodeni rastvor hrom(II)-soli doda baza taloži se žuti hrom(II)-hidroksid: Cr2+ + 2 OH− → Cr(OH)2, koji vrlo brzo na vazduhu prelazi u crni hrom(III)-hidroksid. Jedino stabilno jedinjenje hroma(II) acetat koji je slabo rastvoran. Ostala jedinjenja hroma(II) prelaze u stabilnije oksidaciono stanje +3. I mada je vodeni rastvor u kome postoji Cr3+ jon ljubičast od heksaakvahrom(III)-jona ([Cr(H2O)6]3+) rastvori soli hroma(III) često su obojeni zeleno. To je zato što dolazi do zamene liganada anjonima koji su prisutni u rastvoru tako da postoji ravnoteža: [Cr(H2O)6]3+ + Cl− hidroksid je amfoteran: Cr(OH)3(s) + 3H3O+(aq) → Cr3+(aq) + 6H2O(l) Cr(OH)3(s) + OH−(aq) → [Cr(OH)4]−(aq) Postepena promena kiselo-baznih osobina sa porastom oksidacionog broja veoma je uočljiva kod hroma. Hrom(II)-hidroksid je isključivo bazan, hrom(III)-hidroksid amfoteran, dok je hrom(VI)hidroksid kiseo.
Raste kiseo, a opada bazni karakter.

[Cr(H2O)5Cl]2+ + Cl−

[Cr(H2O)4Cl2]+ + Cl−.

U baznoj sredini iz rastvora hrom(III)-soli taloži se slabo rastvorni hidroksid Cr(OH)3. Ovaj

+2
Bazan

+3
Amfoteran

+6
Kiseo

Maksimalan oksidacioni broj +6, hrom ima u hromatima i dihromatima izme u kojih postoji ravnoteža: 2 CrO42−(aq) + 2 H+(aq) žut Konstanta ravnoteže je približno 10 dihromatni jon, Cr2O72−.
38
14

Cr2O72−(aq) + H2O(l).

narandžast tako da je u kiseloj sredini stabilan CrO42− jon, a u baznoj

U kiseloj sredini dihromat je jako oksidaciono sredstvo: Cr2O72−(aq) + 14 H+(aq)+ 6e− → 2 Cr3+(aq) + 7 H2O(l). U baznoj sredini, u kojoj preovla uje hromat, hrom(VI) je znatno slabije oksidaciono sredstvo: CrO42−(aq) + 4 H2O(l)+ 3e− → Cr(OH)3(s) + 5 OH−(aq). Sa jedinjenjima hroma(VI) potrebno je pažljivo rukovati jer veoma tokična, i prestavljaju poznate kancerogene supstance.

39

Metali 7. grupe
U sedmoj sporednoj grupi nalaze se mangan, tehnecijum, renijum i borijum (Tc i Bh su radioaktivni). U Zemljinoj kori najviše ima mangana. Od svih prelaznih elemenata mangan je treći po zastupljenosti (tabela 4.3). Ostalih elemenata ove grupe ima veoma malo. Tehnecijuma je prirodni radioaktivni element kojeg je bilo na Zemlji pre 4 milijarde godina, ali je isčezao zbog radioaktivnog raspada njegovog izotopa (99Tc, t½=2,1⋅105 godina). Danas ga u prirodi ima u zanemarljivim količinama (u rudama urana). Borijum je veštački radioaktivni element, i njega nema u prirodi.
Tabela 4.3. Zastupljenost mangana na Zemlji i njegovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral MnO2, Mn 0,106 Mn3O4, 3⋅Mn2O3⋅MnSiO3, MnCO3 Naziv piroluzit Hausmanit Braunit Rodohrozit

Osobine mangan, tehnecijum, renijum navedeni su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Fizičke osobine elemenata 7. grupe Mn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) + 2 e− → M(s) 3d54s2 1246 2061 7,47 6 126 80 1,5 -1,05 Tc 4d55s2 2157 4265 11,5 136 1,9 +0,27 Re 5d56s2 3186 5596 21,02 7 137 1,9 +0,25

Od četiri elementa 7. grupe najveći značaj ima mangan, te će o njemu biti više reči. Mangan je biogeni elemenat. Neophodan je kofaktor kod brojnih enzima (na primer, superoksid dismutaze) koji učestvuju u detoksikaciji viših organizama. Kod biljaka potpomaže rast i stvaranje hlorofila Mangan je srebrnasto-beo metal, tvrd (6 po Mosu). Po izgledu podseća na gvož e, ali je tvr i od njega i znatno krtiji. Postojan je na suvom vazduhu. Na vlažnom vazduhu prevlači se tankim slojem oksida.
40

Hidroksid (i oksid) Mn(II) nije amfoteran i ne reaguje sa bazama. ili neko slabo rastvorno jedinjenje (fosfat). Jedinjenja oksdiacionog broja +3 stabilna su samo u uskom intervalu pH i čvrstom stanju. Koristi se u proizvodnji stakla. +2 +3 +4 +6 +7 Oksid MnO Mn2O3 MnO2 MnO3 Mn2O7 Osobine bazan bazan amfot. +2. 2 Mn(OH)2(s) + O2(g) → 2MnO(OH)2(s).5. od +2 do +7. Bazan je. Mangan se u jedinjenjima javlja sa različitim oksidacionim brojevima.) So mangan(II)-soli (ružičaste) mangan (III)-soli manganiti manganati (zeleni) permanganati (ljubičasti) U kiseloj sredini najstabilnije oksidaciono stanje je +2. U neutralnoj i slabo baznoj sredini stabilna su jedinjenja oksidacionog broja +4. Naime. Tabela 4. Me utim. Dodatkom baze u rastvor Mn2+ soli taloži se beli Mn(OH)2 koji brzo potamni. +3. njegov hidroksid vrlo lako i brzo oksiduje. Stabilnost i značaj različitih oksdacionih stanja mangana opada približno: +4. a tamno-braon boje kada se dobija iz vodenih rastvora jer je hidratisan (MnO2·H2O). tabela 4. Rastvaranjem mangan(III)-oksida u kiselinama očekivali bi da nastane Mn3+ jon.Elementarni mangan se koristi u proizvodnji čelika. br. Veća količina MnO2 41 2+ . Mangan(IV)-oksid ima prilično raznovrsnu primenu. Mn2O3 je tako e bazan. Vodeni rastvor soli Mn(II) su bledo ružičaste boje. Karakteristična jedinjenja mangana ox.5. Uloga mu je da oksiduje razna jedinjenja gvož a. Boju je moguće zapaziti samo kod koncentrovanih rastvora. dodatkom male količine MnO2 neutrališe se zelena boja stakla koja potiče od uvek prisutnih Fe2+ jona. To je zato što su kod hidroksida veze kovalentne zbog čega ovo jedinjenja nije stabilno i lako prelazi u stabilnija kovalentna jedinjenja viših oksidacionih stanja. Mangan(IV)-oksid je crne boje kada je dehidratisan. i to u obliku MnO2. pošto odmah dolazi do disproporcijacije tako da je reakcija: Mn3+(aq) + 2H2O(l) → MnO2(s) + Mn2+(aq) + 4 H+(aq). Oksidaciono stanje +3 javlja se samo kod manjeg broja kompleksnih jedinjenja. Za razliku od Mn jona koji je veoma stabilan i teško ga je oksidovati. Čelik koji sadrži 12% mangana i 1% ugljenika odlikuje izuzetno velika tvrdoća i čvrstoća. +6. dok proste soli nisu ni poznate. +7. One se disproporcionišu u vodenim rastvorima na +2 i +4. kiseo kiseo Kiselina/baza Mn(OH)2 (nestabilan) nestabilna jedinjenja H2MnO3 (manganasta kiselina) H2MnO4 (manganova kiselina) HMnO4 (permanganova kis. Do disproporcijacije ne dolazi jedino ako se Mn3+ jon odmah veže u kompleks. Od takvog čelika izra uju se pokretni radni delovi bagera i buldožera. ali i sumpora koji staklu daju tamnu boju.

Oksidaciona sposobnost permanganatnog jona jako zavisi od kiselosti sredine. Nasuprot manganatnom jonu. što se vidi po pojavi ljubičaste boje karakteristične za permanganate. Koristi se za izradu običnih baterija. Sama po sebi reakcija je spora u kiseloj sredini. Permanganatni jon je jedno od najjačih oksidacionih sredstava. Dodatakom kiseline gotovo trenutno se disproporcionišu: 3 MnO42¯(aq) + 4 H+(aq) → 2 MnO4¯(aq) + MnO2·H2O(s) + 2 H2O(l). 42 . Naime. i najviše je izražena u kiseloj sredini.daje staklu ružičastu ili ljubičastu boju. Mangan u višim oksidacionim stanjima (+5 ili +6) ulazi u sastav anjona. manganata i permanganata. Zbog toga se rastvori permanganata čuvaju u neutralnim ili blago alkalnim rastvorima. Koristi se i u industriji boja jer katalitički ubrzava sušenje lanenog ulja. i u tamnim bocama. Manganati su stabilni samo u jako baznoj sredini (u čvrstom stanju ili u najmanje 30% rastvorima jakih baza). ali se ubrzava se pod dejstvom svetlosti. permanganatni jon se razlaže uz izdvajanje kiseonika. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo. mada ta stabilnost nije previše izražena. Permanganati nastaju oksidacijom nižih oksidacionih brojeva u kiseloj sredini. permanganatni jon je stabilan u širokom području pH.

kobalt rozu. Čelici se puno koristi u gra evinarstvu.9⋅10-3 (Ni. Najvažniji minerali gvož a. Kobalt učestvuje u sintezi hemoglobina i ulazi u sastav vitamina B12.7). 9.7%). kao što su nikal. Tačke topljenja su im visoke. i 10. Pošto se legure gvož a u tehnici nazivaju "crni metali". uglavnom oksidoreduktaza. Zastupljenost metala trijade gvož a na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Fe2O3 Fe3O4 Fe 6.Mg)6Si4O10(OH)8 Naziv Hematit Magnetit Limonit Pirit Siderit Smaltit Kobaltit Lineit Garnierit Elementarno gvož e i način njegovog dobijanja poznato je još od davnina. Gotovo celokupna proizvodnja gvož a svodi se na čelik. Nikal se nalazi u sastavu enzima hidrolaza. a gustine velike (vidi tabeli 4.trijada gvož a Iako pripadaju različitim grupama (8. kobalt i nikal su sjajni metali srebrnaste boje.6. drugi po redu metal (iza aluminijuma. Ukupna godišnja proizvodnja gvož a 15 puta prevazliazi proizvodnju svih ostalih metala zajedno. grupe . mangan. ovi elementi pokazuju niz zajedničkih karakteristika.9⋅10-3 CoAsS Co3S4 Ni 9.. Gvož e. a nikal žutu nijansu. 9. U živim organizama gvož e učestvuje u transportu i prenosu eletrona i. od kojih je 65% proteinski vezano u hemoglobinu. ugljenika i odre enih prelaznih metala. kobalt i nikal su značajni esencijalni elemenat neophodan živim organizmima. otuda je proizvodnja legura nazvana crna metalurgija. Čelik je legura gvož a. kobalta i nikla navedeni su u tabeli 4. a ulazi u sastav mnogih enzima. Nastale legure su znatno čvršće. grupi). jače i tvr e. hrom. Tabela 4. U Zemljinoj kori gvož e se po zastupljenosto nalazi na četvrtom mestu. kiseonika. 4. i 10. Dodatkom drugih elemenata poboljšavaju se mehaničke ocobine gvož a.20 Fe2O3⋅nH2O FeS2 FeCO3 CoAs2 Co 2. 43 . Ugljenik daje čvrstoću i jačinu čeliku.Metali 8.6. ali istovremeno smanjuje njegovu kovnost i rastegljivost. Ovaj elemenat ima i največi tehnički značaj. zbog čega se i proučavaju zajedno. Gvož e. Gvož e ima sivu. ali i manje reaktivne od čistog gvož a. U telu odraslog čoveka nalazi se oko 4 g gvož a.

8 -0. korodira: 4Fe(s) + 3O2(g) + 2n H2O(l) → 2Fe2O3⋅nH2O(s) Pošto je oksid porozan ne štiti površinu gvož a od dalje reakcije.6 78 1. a gvož e i +6.8 -0. Fizičke osobine elemenata trijade gvož a Fe Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm): M2+ M3+ Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e− → M(s) Specif. kiseonika i nekog elektrolita.25 6.89 5.3 81 65 1. Oksidi i baze elemenata trijade gvož a Element ox.44 9. koje u sebi obično uvek ima primese.8. (tabela 4. Zato se korozija gvož a naziva i elektrohemijska korozija.5 125. Gvož e se prvo oksiduje do Fe(II). Korozija se sprečava pervlačenje površine gvož a nanošenjem boje ili nekog drugog metala galvanizacijom.8). Dakle. pa se ona stalno nastavlja. +2 Fe +3 mešovit +2 Co +3 mešovit Ni +2 +3 oksid FeO Fe2O3 Fe3O4 CoO Co2O3* Co3O4 NiO Ni2O3* 44 osobine bazan bazan hidroksid Fe(OH)2 Fe(OH)3 - boja bledo zelen crveno mrk plav tamno mrk zelen - bazan bazan Co(OH)2 Co(OH)3 Ni(OH)2 Ni(OH)3* .24 Ni 3d84s2 1452 3730 8. Jedino gvož e intenzivno korodira na vazduhu. kada su hemijski čisti. Korozija se uvek odvija i dva stupnja. koje dalje daje Fe(III). dok su kobalt i nikal pod običnim uslovima stabilni.90 5 124. Me utim.7.28 6. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima +2 i +3. el. otpor na 0ºC [10−8 Ω⋅m] 3d64s2 1539 2750 7. Tabela 4. Sa vodom ova tri elementa. br. u vodi koja sadrži rastvoren kiseonik gvož e. Magnetno polje ih jako privlači. ne reaguju.84 Zajednička osobina ova tri elementa je da su izrazito feromagnetični na sobnoj temperaturi. Ovu osobinu pokazuju samo ova tri elementa.87 4 124. a namagnetisanje im ostaje nakon prestanka dejstva spoljašnjeg magnetnog polja.Tabela 4.8 -0. do korozije dolazi samo u prisustvu vode.1 83 67 1.71 Co 3d74s2 1495 2870 8.

kobalta i nikla razlikuju se po boji. crvenkasto-baron Fe(OH)3 koji je zapravo hidratisani oksid. dok se Ni(OH)2 ne oksiduje uopšte. Prisustvo ovih šest molekula vode se podrazumeva i zbog jednostavnosti se ne piše. Fe2O3·nH2O: Fe3+(aq) + 3OH−(aq) → Fe(OH)3 (s). kobalta i nikla oksidacionog broja +3 manje su izražene nago kod oksidacionog broja +2. Hidroksidi oksidacionog broja +3 nastaju dodatkom baze u rastvor soli+3. Rastvaranjem gvož a u neoksidujućom kiselinama. Tako. kada se u rastvor soli gvož a(III) doda baza taloži se želatinozni. Naime.: Fe(s) + NO3−(aq) + 4H+(aq) → Fe3+(aq) + NO(g) + 2H2O(l) U rastvoru koncentrovane sumporne kiseline gvož e se pasivira. Me utim. Co(OH)2 se sporo oksiduje.Vodeni rastvori soli gvož a. i gvož e(III)-jon u rastvoru su hidratisani sa šest molekula vode.6×10−39) nastaje već u rastvorima u kojima je pH oko 2. Pošto se Fe(OH)3 veoma slabo rastvara u vodi (P=2. Gvož e(III)-hidroksid ispoljava u izvesnom stepenu amfoternost jer reaguje sa vrelim koncentrovanim rastvorima baza. Reakcijom odgovarajuće soli oksidacionog broja +2 sa bazom nastaju hidroksidi: M2+(aq) + 2OH–(aq) → M(OH)2(s). koncentrovana azotna kiselina čini ove metale pasivnim. Rastvaraju se u kiselinama. u odsustvu kiseonika. Sva tri elementa imaju stabilno oksidaciono stanje +2 u rastvoru. pa su njihove ispravne formule [Fe(H2O)6]2+ i [Fe(H2O)6]3+. i gvož e(II)-jon. nastaje svetlo-zeleni gvož e(II)-jon: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Stajanjem na vazduhu gvož e(II)-jon se polako oksiduje i prelazi u gvož e(III)-jon: 4Fe2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq) → 4Fe3+(aq) + 2H2O(l) U reakciji gvož a sa oksidujućim kiselinama nastaje direktno gvož e(III)-jon. Različite su boje. Negativan standardni redoks potncijal uslovljava da se sva tri metala rastvaraju u neoksidujućim kiselinama uz izdvajanje vodonika. Fe(OH)2 je bledo-zelen. Stajanjem na vazduhu Fe(OH)2 se vrlo brzo oksiduje do Fe(OH)3. Co(OH)2 plav. Elementi trijade gvož a imaju jako izraženu sklonost ka gra enju kompleksnih jedinjenja. a Ni(OH)2 je zelene boje. mada pasivnost Ni nije osobito izražena. 45 . Bazne osobine hidroksida gvož a. Sva tri hidroksida su bazna.

+2 1084.18 2856 19. elementi 11.800 100 100 Au 5d106s1 144 137 2. od njih se od davnina izra ivao novac. M+ (pm) 3d104s1 128 96 1. +3 961.83 68 74 Elekronegativnost Oksidaciona stanja Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Električna provodljivost Toplotna provodljivost +0. Zastupljenost metala 11.5 +0.4 +1. srebra i zlata svrstava ove elemente u plemenite metale (u naponskom nizu su iza vodonika). Tabela 4.30 2.9 +1. S obzirom na činjenicu da se u prirodi mogu naći u elementarnom stanju (tabela 4.49 2. osim činjenice da mogu da grade jedinjenja sa oksidacionim brojem +1.Metali 11. U odnosu na alkalne metale njihove temperature topljenja i 46 .0068 Cu2O. dobri su provodnici toplote i elektriciteta. Plemenitost im raste od bakra ka zlatu.78 2162 10. zbog čega se puno koriste u industriji. Tabela 4. srebro i zlato. zbog velike cene u poslednje vreme sve se manje koriste za izradu novca.9. Me utim.5 +1. Fizičke osobine elemenata 11. grupe nemaju puno zajedničkih osobina sa alkalnim metalima. +2. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Cu2S CuFeS2 Cu 0.96 3 − Ag 4d105s1 144 126 1. grupe Cu Spoljašnji energeski nivo Atomski radijus (pm) Jonski radijus. grupe Bakar.62 2927 8.9 +1. Cu3(OH)2(CO3)2 Ag Au 8⋅10-6 4⋅10-7 Ag2S u elementarnom stanju u elementarnom stanju Naziv Halkozin Halkopirit Kuprit Malahit Azurit Argentit Mala reaktivnost bakra. +3 1064.10. kovni i rastegljivi. kao i zbog otpornosti prema koroziji.525 95 93 Metali ove grupe su relativno meki.9). Cu2(OH)2CO3.

Uprkos činjenici da ga u Zemljinoj kori ima izuzetno malo (10−4%). a jedinjenja bakra(I) u vodenom rastvoru se disproporcionišu: 2Cu+(aq) → Cu2+(aq) + Cu(s) . Bakar je značajan biogeni elemnat. Neke legure bakra legura Crveni mesing Žuti mesing Beli mesing Fosforna bronza (topovska bronza) Silicijumova bronza Aluminijumska bronza Legura za metalna ležišta Konstatntan Novo srebro (alpaka) Monel metal sastav Max. na primer. Bronza je samo jedna od niza legura bakra koje se danas koriste. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima: bakar +1 i +2. ← K= 1. Relativno visoke temperature topljenja ukazuju da u metalnoj vezi sem s-elektrona učestvuju i d-elektroni. tabela 4. Tabela 4. Od dva moguća okisdaciona stanja bakra i zlata stabilnije je više.12. Bakar Posle gvož a.12. ← Od ova tri elementa bakar je najreaktivniji. Dobar je provodnik elektriciteta. 47 .8 ⋅ 106. Tako. U čitavom Periodnom sistemu jedino je srebro bolji provodnik od bakra.10.10. tabela 4. lako se dobija i obra uje tako da je bakar imao značajnu ulogu kroz istoriju. Poznavale su ga i najstarije civilizacije.5% P 1-2% Si 20-25% Al 15% Pb. kod dva moguća oksidaciona stanja bakra (+1 i +2) stabilnije je oksidaciono stanje +2. Po ovoj leguri (bronzi) čitavo jedno praistorijsko doba dobilo je ime – bronzano doba. srebro +1 i zlato +1 i +3. Slično se javlja i kod zlata: 3Au+(aq) → 2Au(s) + Au3+(aq). jer je energija hidratacije višeg oksidacionog stanja u rastvoru veća. te se može izvlačiti u vrlo tanke žice. Ipak. 7% Sn 40% Ni 20% Ni. Vrlo je mek. zbog cene bakar se neuporedivo više koristi kao provodnik. bakar je tehnički najvažniji metal. tabela 4.ključanja se visoke. dok je najmanje reaktivno zlato. Iako je bakar suviše mekan da bi se od njega izra ivalo oru e već pre 5000 godina mešan je sa kalajem kako bi mu se povećala tvrdoća. Ipak. 20% Zn 65-70% Ni Elementarni bakar je karakteristične svetlo-crvenkaste boje. ali žilavi rastegljiv. 20% Zn 20-40% Zn 80% Zn 7% Sn. 0. njihove temperatura topljenja i ključanja u potpunosti su u skladu sa sa opštim trendovima tih vrednosti kroz pojedine serije prelaznih elemenata.

Me utim. Cu2(OH)2CO3(s) + H2SO4(aq) → Cu2(OH)2SO4(s) + CO2(g) + H2O(g) Redoks potencijal bakra je pozitivan te se on ne rastvara se u hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini. kao posledica zaga enja vazduha. molekula vode vezano je direktno za jon bakra (akvakompleks). Cu(s) + H+(aq) + HSO4−(aq) + ½O2 → Cu2+(aq) + SO42−(aq) + H2O(l). Cu2O. a uporedo sa gubitkom vode nestaje i boja.a u atmosferi nastaje odre ena količina sumporne kiseline (kislele kiše). Reakcijom baznog oksida bakra sa H2SO4 nastaje Cu2(OH)2SO4. Zagrevanjem moguće je ukloniti vodu. U viški amonijaka ovaj talog se rastvara. Dodatkom rastvora amonijaka u rastvor bakar(II)-soli taloži se svetlo plavi bakar(II)-hidroksid: 2 Cu2+(aq) + 2 OH−(aq) → Cu(OH)2(s). u prisustvu O2. Oksid je bazan. Kod ove soli četiri. Po plavoj boji prepoznatljiva su jedinjenja bakra. Bakar(I)-oksid. a ona potiče od akva kompleksa. 2Cu(s) + O2(g) + CO2(g) + H2O(g) → Cu2(OH)2CO3(s). CuSO4·5H2O. bakar(I) i bakar(II)-oksid. usled prisustva oksida sumpor. Bakar gradi dva oksida. Zagrevanjem CuSO4·5H2O moguće je ukloniti svu vodu. koji se može videti kao zelena patina. posebno na spomenicima. Može se dobiti zagrevanjem bakar(II)-oksida na 900ºC: 4 CuO → 2 Cu2O + O2. dok je peti molekul vode povezan vodoničnom vezom za sulfatni jon. nastaje tamno plavi kompleks [Cu(NH3)4]2+: Cu(OH)2(s) + 4 NH3(aq) → [Cu(NH3)4]2+(aq) + 2 OH−(aq) Ovo nikako ne ukazuje na amfoteran karakter bakar(II)-hidroksida. Sam hidroksid ima jače izražene bazan od kiselih osobina. Ovaj sloj baznog karbonata štiti bakar od dalje reakcije. Rastvara se u vreloj koncentrovanoj sumpornoj kiselini: Cu(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Cu2+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l).Bakar se dužim stajanjem na vlažnom vazduhu. CO2 i vode oksiduje do baznog karbonata Cu2(OH)2CO3. Najznačajnija so bakra je plavi kamen. je crvena kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. Uporedo sa gubitkom 48 . Vodeni rastvori bakar(II)-soli plavo su obojeni zbog [Cu(H2O)6]2+ jona. Sa razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom bakar reaguje: 3 Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 3 Cu2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 4 H+(aq) → Cu2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O(l) U koncentrovanoj hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini bakar se može rastvoriti samo u prisustvu kiseonika: Cu(s) + 2 H+(aq) + 4 Cl− + ½O2 → [CuCl4]2−(aq) + H2O. od pet. U reakciji sa kiselinama ne nastaje jon bakar(I) već bakar(II): Cu2O + H+ → Cu + Cu2+ + H2O.

galvanoplastici. i dr. Zato se čuvaju u tamnim bocama. bromid (AgBr) i jodid (AgI) se u vodi slabo rastvaraju. spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Legure koje sadrže paladijum ili nikal često se koriste u zlatarstvu jer su one bele boje.vode nestaje i boja. ali ne i za ljude. Srebro-hlorid (AgCl). Ne rastvara se ni u kiselinama. već oksid srebra: 2 Ag+(aq) + 2 OH−(aq) → Ag2O(s) + H2O(l). Lako se rastvara u kiselinama: Ag2O(s) + 2 H+(aq) 2 Ag+(aq) + H2O(l). Lako gradi legure. Na vazduhu je stabilno i sa kiseonikom ne reaguje čak ni pri pri jakom zagrevanju. nakon dužeg vremena na vazduhu potamni od nastalog sulfida: 2 Ag(s) + H2S(aq) + ½O2 → Ag2S(s) + H2O. dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. Soli srebra nalaze još primenu u medicini. Srebro Srebro je beo sjajan mek metal. Elementarno srebro koristi se za izradu ogledala. Zbog baznih osobina oksida soli srebra ne hidrolizuju. alge i gljive. Odlično se rastvara u vodi (na 20ºC 100 g vode rastvara 215 g AgNO3). Najvažnija so srebra je srebro-nitrat. Bakar(II)-sulfat koji se dosta koristi u proizvodnji boja. viruse. 6 Ag(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 6 Ag+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Dodatkom baze u rastvor soli srebra ne nastaje hidroksid. Zlato Zlato je metal žute boje. Moguće ga je rastvoriti jedino u carskoj vodi (smeša koncentrovane 49 . Ima znatnu specifičnu težinu. Stabilno je na čistom vazduhu i u vodi. a halogenidi srebra nalaze primenu u fotografiji. Zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika. Pored srebra i bakra. oksid ima gotovo isključivo bazne osobine. Veoma je rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije. Jon srebra Ag+ ima baktericidno dejstvo te se može koristiti za dezinfekciju pijaće vode.1 mikrona koji su i do 500 puta tanji od čovečije dlake. Me utim. Toksičan je za neke bakterije. a kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići debljine do 0. Iako kristalna struktura nije tipično jonska. vinogradarstvu i voćarstvu. Žuta boja zlata može se modifikovati dodatkom različitih količina bakra i srebra. Stajanjem. Od 1 g zlata može se izvući žica dužine 3 km. pod dejstvom svetlosti iz rastvora soli srebra dolazi do izdvajanja elementarnog srebra. Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama (azotnoj i koncentrovanoj sumpornoj): 2 Ag(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → 2 Ag+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). ni u bazama. industriji stakla.

Ona sadrži Cl− jon koji sa Au3+ jonom stvara kompleks tetrahloro-aurat(III): Au(s) + 4 H+(aq) + NO3¯(aq) + 4 Cl¯(aq) → [AuCl4]¯(aq) + NO(g) + H2O(l) Zlato gradi jedinjenja +1 i +3. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. rastvara se u višku NaOH i gradi natrijum-aurat (NaAuO2). U vodenom rastvoru stabilnija su +3. 2 AuO(OH)(s) → Au2O3(s) + H2O(g) 2 Au(OH)3(s) + 3 OH¯ → NaAuO2(s) + H2O(g) Ovo ukazuje na činjenicu da su jedinjenja zlata. kao i jedinjenja srebra termički nestabilna. 50 . i dalje do metalnog zlata. Dodatkom baze u rastvore zlata(III) nastaje hidratisani oksid (Au2O3·H2O) koji se piše kao Au(OH)3: [AuCl4]¯ + 3 OH¯ → Au(OH)3(s) Au(OH)3 je amfoteran. Pažljivim zagrevanjem Au(OH)3 porelazi u Au2O3.azotne i koncentrovane hlorovodonične kiseline u odnosu1:3).

veka. Tabela 4. čist metalni cink je bio nepoznat u Evropi sve do kraja 16. Zastupljenost metala 12. naelektrisanje jezgra elemenata 12. Ipak. korišćena još u Rimsko doba.9 +0. Mada je mesing. grupe Zn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 3d104s2 419. Najvžniji su u tabeli 4. kao kod zemnoalkalnih metala. Njihove osobine prikazane su u tabeli 4.6⋅10-5 Hg 8⋅10-6 I cink je jedan od elemenata koji je korišćen od davnina. grupe. M2+ (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) -0.402 Hg 5d106s2 −38.73 13. Više naelektrisano jezgro jače privlači elektrone koji su čvršće 51 .762 Kod ovih elemenata završava se popunjavanje d-orbitala u odgovarajućoj periodi. Tabela 4.46 1. U stvaranju metalne veze.07 767 8. Po tome se slični sa elementima 2.0 155 97 1. Industrijska proizvodnja cinka u Evropi počela je tek pred kraj 18 veka. legura cinka.14.6 − Cd 4d105s2 321.7 -0.53 907 7.14.13.0076 Mineral ZnS ZnCO3 CdS CdCO3 Elementarna HgS Cinobarit Naziv Sfalerit Smitsonit Grinokit Otavit Cd 1. iza njega sledi živa (oko 16). učestvuju samo s-elektroni. grupe Od elemenata 12. grupe veće za 10 jedinica u pore enju sa elemenatima 2.854 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.13. Cink. kadmijum i živa su metali srebrnasto-bele boje.14 2.5 150 110 1. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Zn % na Zemlji 0. Legura cinka koja je sadržala 87% ovoga metala prona ena je praistorijskim lokalitetima u Transilvaniji (Rumunija).65 2. a metal se proizvodio u velikim količinama u Indiji u 13 veku. Fizičke osobine elemenata 12.83 356. dok su minerali kadmijuma malobrojni i dosta retki. grupe iste periode.Metali 12. grupe cink gradi najveći broj minerala (oko 66).5 135 74 1.

ni njegov hidroksid. S obzirom da cink lako gradi komplekse njegov hidroksid se rastvara u ne samo u bazama. Zbog takve elektronske konfiguracije metali 12. Cink i kadmijum su čvrsti. Kadmijum se dosta koristi za zaštitu drugih metala. CdS. 52 . ali je živa jedini tečan metal na sobnoj temperaturi (tabela 4. Amfoterne osobine cinka veoma su izražene: Zn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Zn(OH)2]2−(aq) + 2 H2(g). za lečenje herpesa i kao dodatak kremama za lice kako bi se sprečila iritacija kože. bela supstanca poznata pod nazivom cinkovo belilo. razlikuje se od kadmijuma i žive koji nisu amfoterni. stabilan na vazduhu. To se odnosi kako na 4s-elektrone kod cinka. grupe znatno se razlikuju u nekim fizičkim osobinama od ostalih prelaznih elemenata. Reakcija sa azotnom kiselinom je dosta specifična: 4 Zn(s) + 10 HNO3(aq) → 4 Zn(NO3)2(aq) + NH4NO3(aq) + 3 H2O(l). grupe (i Zn i Cd imaju niže tačke topljenja od Ca i Sr).vezani kod elemenata 12. cink je dosta dobar provodnik. Za razliku od cinka kadmijum nije amfoteran. sem žive koja formalno može da ima i oksidacioni broj +1. Primenjuje se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. I oksid i hidroksid. CdO(s) + 2H+(aq) → Cd2+(aq) + H2O Hidroksid se lako rastvara u kiselinama (bazan je). Nasuprot žive koja je loš provodnik. Posebno su značajni amalgami (legure žive) koji se primenjuju u zubnoj tehnici. Zn(s) + H+(aq) → Zn2+(aq) + H2(g). Cink(II)-oksid je čvrsta. Legure ovih elemenata imaju široku primenu. ni njegov oksid. U pogledu hemijskih osobina cink. Cink veoma lako reaguje sa kiselinama. grupe. Zn(OH)2. mek metal. je žute boje i koristi se u slikarstvu kao boja. tako i na 5s-elektrone kadmijuma. već i u amonijaku i u cijanidu: Zn(OH)2(s)+ 2OH−(aq) → [Zn(OH)4]2−(aq) Zn(OH)2(s)+ 4 CN−(aq) → [Zn(CN)4]2−(aq) + 2 OH− Zn(OH)2(s)+ 4 NH3(aq) → [Zn(NH3)4]2+(aq) + 2 OH− Kadmijum Kadmijum je beo sjajan. koji je amfoteran. Pošto je otporan na atmosferske uticaje cink se korisrti za zaštitu drugih metala (pocinkovani lim) kako bi se sprečila korozija. ali i u amonijaku (lako gradi komplekse): Cd(OH)2(s) + 2H+(aq) → Cd2+ (aq)+ 2H2O(l) Cd(OH)2(s)+ 6 NH3(aq) → [Zn(NH3)6]2+(aq) + 2 OH− Sulfid kadmijuma. Pošto se elektroni teže mogu angažovati u metalnoj vezi temperature topljenja ovih elemenata čak su niže od elemenata 2. Cink Cink je na vazduhu postojan (prevlači se slojem oksida). U jedinjenjima imaju oksidacioni broj +2.14).

ima pravilan koeficijent toplotnog širenje. u prirodi može nači i u elementarnom obliku. Jedno od značajnijih jedinjena žive(I) je njen hlorid Hg2Cl2 (kalomel).4 grama). Živa je na vazduhu stabilna. Me utim 0.2-0. Jodid žive(II) HgI2 je slabo rastvorno jedinjenje intenzivno narandžste boje. Sulfida žive(II) pošto je izuzetno slabo rastvoran (P=6. Tako kada se na rastvor soli žive(II) doda alkalni hidroksidi nastaje žuti živa(II)-oksid (HgO). Hlorid žive(II) je poznat pod imenom sublimat. U vodi hidrolizuje kiselo. Hidroksidi žive(I) i žive(II) nisu poznati. U naponskom nizu je iza vodonika te se ne rastvara u neoksidujućim kiselinama. Hg(NO3)2(aq) + 2 NaOH(aq) → HgO(s) + 2 NaNO3(aq) + H2O(l). a stajanjem na svetlosti njena žućkasto bela boja potamni: Hg2Cl2 → HgCl2 + Hg. Kada sadrže malo metala tečni su. Živa(I)-oksid (Hg2O) je čvrsta supstanca. Zagrevanjem žuti živa(II)-oksid ce preći u crveni.Živa Živa se. Zato je živa bila poznata već 1 500 godine pre nove ere. Na primer. Ona je jedini metal koji je tečan. U vodi se dobro rastvara (na 20ºC u 100 g vode rastvara se 6. I ova so se u vodi slabo rastvara. Zato lako isparava. To je bela kristalna supstanca koja sublimiše. mrko-crvene boje koja se u vodi slabo rastvara. Lako se rastvara u KI i gradi kompleksno jedinjenje: HgI2 + 2 I− → [HgI4]2−.5 g). Dobro rastvara druge metale. ne grade svi elementi amalgame. Stajanjem postepeno se raspada: Hg2O → HgO + Hg. Me utim. Legure žive nazivaju se amalgami. Za oksidaciono stanje žive +1 karakteristično je postojanje jona Hg22+ koji je u stvari dimer (−Hg−Hg−). Tetrajodomerkurat(II)-jon se u analitici koristi za dokazivanje amonijaka: 2 [HgI4]2− + NH3 + 3 OH− → [Hg2N]I·H2O(s) + 2 H2O + 7I−. Otrovan je (doza letalis je 0. Dobro se rastvara u kiselinama (pokazuje bazne osobine). Rastvara se u oksidujućim kiselinama: -razblažena azotna kiselina: 6 Hg(l) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Hg22+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O -koncentrovana azotna kiselina: Hg(l) + 4 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → Hg2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O -koncentrovana sumporna kiselina: 2 Hg(l) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Hg22+(aq) + SO2(g) + 2 H2O. Mada je loš provodnik toplote i elektriciteta. pa se koristi za izradu termometara.1% rastvor koristi se kao antiseptik. zbog male rekativnosti. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanje. +1 i +2. Zato se za transport žive mogu koristiti čelični sudovi. gvož e ne gradi amalgame. 53 . a pare su joj otrovne.3·10−52 ) javlja se u prirodi (mineral cinabarit).

54 .

tako da je brom tečan. Fizičke osobine najvažnijih nemetala Azot Konfiguracija poslednjeg popunjenog energetskog nivoa Molekulska formula Molarna masa (g/mol) Agregatno stanje na n. Njegova velika stabilnost. delom zbog male jačine F−F veze (energija F−F veze je 153 kJ/mol). pa prema tome i mala a reaktivnost. Cr. koji jako dobro prijanjaju na površinu metala štiteći ga od dalje reakcije. 55 . na primer slučaj sa niklom. Ova jedinjenja raspadaju se (uz eksploziju) egzotermno i daju molekulski azot.360 Brom 4s24p5 Br2 160 tečan -7 59 193 +1.1. trinitrotoluen.5.889 Hlor 3s23p5 Cl2 71 gas -101 -34 243 +1.1 azot je daleko najstabilniji. Na sobnoj temperaturi su gasoviti ukoliko su im molekulske mase male (elementi druge preiode). ugljenik i silicijum imaju umreženu kovalentnu strukturu. sumpor molekule sa osam atoma. sa kojim fluor gradi NiF2. Karakteristike osam najvažnijih nemetala date su u tabeli 5.077 Jod 5s25p5 I2 254 čvrst 114 184 151 +0. Jaka veze u molekulu N2 je razlog zašto su potencijalno hemijski eksplozivne materije upravo jedinjenja azota (nitoglicerin. na primer. čak i sa inertnim gasovima (osim sa He. O2. grupa) se sastoje od pojedinačnih atoma. amonijum-nitrat. Takva je. To ukazuje na relativno jaku vezu u molekulu Cl2 (energija Cl−Cl veze je 243 kJ/mol). reakcije raspadanja olovo-azida: Pb(N3)2(s) → Pb(s) + 3N2(g) koji se naduvaju prilikom sudara ∆H° = −476 kJ Natrijujm-azid. posledica je trostruke veze u molekulu N2 (energija veze je 940 kJ/mol). Tabela 5. S8). Ni). Ne i Ar). F2). Mada reaguje sa skoro svim metalima često je potrebno zagrevanje da bi uopšte počela reakcija. Sa nekim metalima gradi tanak film fluorida. Plemeniti gasovi (18. Hlor je nešto manje reaktivan od flora. a ostali čvrsti (I2. kao što su na primer ner ajući čelik (Fe. NaN3. NEMETALI Većina nemetala kada je u elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (N2. fosfor gradi četvoroatomne.u. Iz tog razloga se gasoviti fluor obično čuva u posudama koje su napravljene od legura nikla. Temperatura topljenja Tempertaura ključanja Energija veze* (kJ/mol) 2s22p3 N2 28 gas -210 -196 941 Fosfor 3s23p3 P4 124 čvrst 44 280 200 Kiseonik 2s22p4 O2 32 gas -218 -183 498 Sumpor 3s23p4 S8 257 čvrst 119 444 266 Fluor 2s22p5 F2 38 gas -220 -188 153 +2. koji se razlaže manje energično koristi se u automobilskoj indistriji za izradu airbegova Fluor je najreaktivniji od svih elemenata u čitavom periodnom sistemu.1.534 E0red (V) *u elementarnom stanju (trostruka veza kod N2. Ovo je. a većim delom jer je ovaj elemenat jako oksidaciono sredstvo (E0red = +2. olovo-azid). Sa porastom molekulske mase disperzione sile rastu. P4.889 V). dvostruka veza kod O2) Od nemetala navedenih u tabeli 5. Usled velike reaktivnosti fluor reaguje sa svim elementima Periodnog sistema.

izdvaja se kiseonik (temperatura ključanja O2 iznosi -183°C). Nalaženje i dobijanje Od osam nemetala koje smo izdvojili kao najvažnije. gde je njihov molski udeo 0. Za razliku od fluorida i hlorida koji se teško oksiduju. oksidacijom. CaF2 (fluorit) – Cl− u ogromnim podzemnim naslagama natrijum-hlorida.1. Postupak va enja sumpora sastoji se u sledećem. Obično su naslage sumpora smeštene ispod peska. na -183°C.2095 (kiseonik). i to: – F− u mineralu kalcijum-fluoridu. Postepenim povećavanjem temperature prva supstanca koja prelazi u gasovito stanje na -196°C je azot (temperatuta ključanja N2 je -196°C). Elementarni flour i hlor dobijaju se elektrolitički. Azot i kiseonik se dobijaju frakcionom destilacijom tečnog vazduha. Hla enjem na –200°C vazduh prelazi u tečno stanje. Kroz unutrašnju cev uduvava se vazduha koji potiskuje kroz srednju cev ka površini rastopljen sumpora. kiseonik i sumpor) se u prirodi nalaze u elementarnom obliku. tri (azot. Princip frakcione destilacije je sledeći. Kroz spoljašnju uvodi se pregrejana vodena para. U zemlju se pobodu tri koncentrične cevi. 56 . daljim povećanjem temperature tečnog vazduha. Ovaj proces se puno koristi u industriji. bromid i jodid se lako oksiduju. na dubini od 60-600 m odakle se vadi. Ona topi sumpor. NaCl (kamena so) – Br−(aq) i I−(aq) u mineralnim vodama. javljaju se kao anjoni. Umesto toga. Ova dva elementa dobijaju se hemijskim putem.5. Halogeni su suviše reaktivni da bi se u prirodi našli u elementarnom obliku. Elementarnog sumpora ima u Zemlji.7808 (azot) i 0. Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koristi gasoviti hlor: Cl2(g) + 2Br−(aq) → 2Cl−(aq) + Br2(l) Cl2(g) + 2I−(aq) → 2Cl−(aq) + I2(s) U laboratoriji se ove reakcije često koriste za dokazivanje Br− i I− jona. Pošto ispari gotovo sav azot. O ovim procesima bilo je već reči. što isključuje mogućnost klasičnog rudarskog načina va enja.

Tabela 6. vodonik je na Zemlji prisutan u velikom količinama hemijski vezan u različitim jedinjenja.985% 0. zbog male mase napušta Zemljinu atmosferu. Elementarni vodonik je gas bez boje.5 puta je lakši od vazduha. Gravitaciono polje Zenmlje suviše je slabo da ga zadrži tako da vodonik. Zastupljenost vodonikovih izotopa u prirodi Ime vodonik ili protijum deuterijum Izotop 1H 2H 3H Oznaka H D Zastupljenost u prirodi 99. Najviše ga ima u vodi ali i u supstancama organskog porekla (ugalj.%). Me umolekulske 57 . Fizičke osobine vodonika H Elektronska konfiguracija Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.31 −72. Ipak. ∆H = 436 kJ/mol).87 0.6at. Zemljina atmosfera sadrži veoma malo gasovitog vodonika (5⋅10−4mas%) koji potiče od vulkanskih i drugih prirodnih gasova.1 0.14 −252.2). Slabo je rastvoran u vodi (100 zapremina vode rastvara 2 zapremine vodonika). dok se treći dobija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. ukusa i mirisa. najmanje naelektrisanje jezgra i najjednostavniju elektronsku konfiguraciju u čitavom Periodnom sistemu. Vodonik Vodonik se zbog svojih specifičnih osobina proučava posebno i ne pripada ni jednoj grupi periodnog sistema elemenata. Pt. vreme poluraspada 12.0 − Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Energija jonizacije (MJ/mol): Prva: M(g) →M+(g) + e Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 1. Jupitera). Pri višim temperaturama dobro se rastvara u mnogim metalima (Ni.0897 37 208 2. Vodonik je najlakši od svih elemenata. nafta) iz kojih se industrijski dobija. U prirodi se vodonik javlja u dva izotopa.7 U elementarnom stanju vodonik je u obliku dvoatomnih molekula (H2: σ21s).1.26 godina.2. Fizičke osobine i ponašanje vodonika proizilaze iz njegove jednostavne strukture i male molarne mase (tabela 6. a 14. On ima najmanji atom. Glavni je sastojak Sunca i većine zvezda (npr. Pd). M− (pm) − 1s1 −259. koji su veoma stabilni (H2 → 2H.1. Tabela 6. Vodonik je najrasprostranjeniji elemenat svemira (88.015% - tricijum* T *Radioaktivan. % ili 75mas.6.

To zavisi od reaktivnosti drugog nemetala. jer je elektronegativnost drugog nemetala veća. pri čemu se dobijaju sintetičkih vlakana. tako i kovalentna veza.3). Ove hidride vodonik gradi sa elementima male elektronegativnosti. većinom metala 2. bez sumnje najvažnije. Teška voda ima nešto drugačije fizičke osobine od obične vode (vidi tabelu 6. jedinjenje vodonika. To su bele kristalne supstance u čijoj strukturi se nalazi katjon metala i hidridni (H) jon: 2Li(s) + H2(g) → -+ 2LiH(s) Ca(s) + H2(g) → CaH2(s) Sa vodom hidridi reaguju burno uz izdvajanje vodonika: NaH(s) + H2O(l) → Na+(aq) + OH(aq) + H2(g) Isto tako. čak i na ekstremno niskim temperaturama (-196°C): F2(g) + H2(g) → 2HF(g) ∆H0r -546 kJ Voda je. zasniva se na ovoj reakciji. Atomski vodonik je vrlo reaktivan. reaguje sa gotovo svim elementima gradeći hidride u kojima može biti prisutna kako jonska. eksploziva i o ∆rHθ = −571. koji je polazna sirovina u proizvodnji se vrlo lako. U većini od njih vodonik ima oksidacioni broj + 1. Na primer.015% teške vode. U 1000 dm3 obične vode nalazi se oko 0.diseperzione sile kod vodonika izuzetno su slabe usled čega su tačka topljenja i ključanja vodonika izuzetno niske. dok je za nastanak drugih potrebno primeniti drastičnije reakcione uslove. H jon je jako redukciono sredstvo. a razlika izme u njih je vrlo mala (svega 6 stepeni). na primer: TiCI4(1) + 4LiH(s) → Ti(s) + 4LiCl(s) + 2H2(g) Sa nemetalima vodonik gradi kovalentne (molekulske) hidride. S druge strane.8 kJ ubriva. da bi vodonik reagovao sa stabilnim. trostrukom vezom vezanim azotom N2. neophodna je visoka temperatura (~400°C) visok pritisak (~250 kPa) i katalizator: N2(g) + 3H2(g) katalizato r → 2NH3(g)   Industrijsko dobijanje amonijaka. to jest sa svim metalima 1. ∆H0r = -91. grupe (Ca. Jonska veza je prisutna kod hidrida tipa soli. Sr) i B iz 13. Neki kovalentni hidridi nastaju lako. grupe. D2O. reakcija vodonika sa fluorom odigrava 58 . Takva voda naziva se teška voda. oksidima metala oduzima kiseonik. Vodonik u molekulu vode može biti zamenjen deuterijumom.6 kJ Vodonik spada u jaka redukciona sredstva. i koristi se kao moderator u atomskim reaktorima. Vodonik gori svetlo plavim plamenom uz osloba anje velike količine toplote: 2 H2(g) + O2(g) → 2 H2O(g) čisti metali: CuO + H2 t → Cu + H2O. grupe.

za hidrogenovanje.Tabela 6. Na tako visokoj tempearturi tope se platina.82 101.3. Ukoliko se izvodi pod kontrolisanim uslovima. Pored toga vodonik se koristi kao polazna sirovina za različite sinteze (amonijak. kvarc i druge teško topive supstance (autogeno zavarivanje i sečenja metala). u plameniku posebne konstrukcije (Danijelov plamenik).). metanol.42 1.106 11.016 0 100 0. ali i kao pogonsko gorivo.98°C D2O 20. moguće je postići temperaturu i od 3300°C.998 0. kao redukciono sredstvo. 59 . Fizičke osobine obične i teške vode Osobina Relativna molekulska masa Temperatura mržnjenja [°C] Temperatura ključanja [°C] Gustina na 20°C [g/cm3] Maksimalna gustina na °C H2O 18.029 3. hlorovodonik i dr.6°C Reakcija sagorevanja vodonika koja je egzotermna.

Prema tome. kaolin. C84..5. Ukoliko dijamant zagrejemo na iznad 1500°C u odsustvu vazduha. Alotropske modifikacije ugljenika Dijamant Grafit Fuleren Prozirna kristalna supstanca.5. karbonati. grupe Periodnog sistema na Zemlji i njihovo nalaženje Element C Si % na Zemlji 0.6. praškastog oblika). razika je samo u veličini kristala (čestice su sitnije i površina je veća kod mrkog. to je silicijum za neorganski. Poseduje poluprovodničke osobine U čistom stanju silicijum je prah mrke boje. Ovo ne predstavlja dve različite modifikacije silicijuma. Grafit je stabilnija modifikacija ugljenika. C60 je prvi član ove klase jedinjenja. liskun. U odnosu na ostale elemente periodnog sistema oni su od posebne važnosti. C94 i C96. a može biti i u obliku tamno sivih igličastih. Tabela 6. 1 Alotropske modifikacije su različiti oblici jednog elementa koji se razlikuju po načinu ostvarivanja veze i/ili broju atoma u molekulu. Nemetali 14.4. Obično je jedna modifikacija stabilnija od ostalih. jer ono što ugljenik predstavlja za organski svet. ima ga u prirodi u obliku različitih jedinjenja. on će preći u grafit. otporna na dejstvo kiselina i baza. Kristalna supstanca.2 Nalaženje dijamant. dobar provodnik toplote i elektriciteta. sjajnih i veoma tvrdih kristala. organska jedinjenja. nafta ugalj silikati. Elementarni ugljenik javlja se u prirodi u tri alotropske modifikacije1 koje se razlikuju po svojim osobinama. C90. bez boje. ali se ugljenik javlja i u elemenatrnom stanju. Tabela 6. C78. lako se otire. visoke tačke topljenja (3500°C). velike tvrdoće. Naredni su C70. slojevite strukture. SiO2 Ugljenik ulazi u sastav kako organskih.2. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik i silicijum su dva najzastupljenija elementa u prirodi. ni toplote. ne provodi elektricitet. tako i neorganskih jedinjenja. stabilna na vazduhu. Zastupljenost nemetala 14. Molekul je sfernog oblika. 60 . Danas umesto sfere sintetisani u obliku cevi prečnika svega nekoliko nanometara – nanotube. feldspat.018 27. Kratak pregled osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. Kristalna struktura oba oblika je ista i identična srtukturi dijamanta zbog čega čist silicijum nije provodnik. grafit. Ograničeno se rastvara u organskim rastvaračima. ni elektriciteta. Sivkasto-crna supstanca metalnog sjaja.

Posebno je opasan jer ga je teško 61 .5-1 (grafit) 10. jedinjenja ugljenika u kojima on ima oksidacioni broj -4 (sa elemetima koji imanu manju elektronegativnost od njega).8 -0. u kojima vodonik ima negativan oksidacioni broj.7.5 +0. +2 Oksid CO CO2 SiO2 Osobine indiferentan kiseo amfoteran Karakteristike gradi karbonile (atomske komplekse) CO2(g)+ H2O(l) H+(aq) + HCO3−(aq) 2 H+(aq) + CO32−(aq) +4 soli hidrogenkarbonati i karbonati SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l) Slično hidridima.2 110 1. Ugljenik Ugljenik gradi daleko više jedinjenja od svih ostalih elemenata (izuzev vodonika) zbog sposobnosti me usobnog povezivanja atoma ugljenika (i do 700 atoma). elementi ove grupe (sem olova) imaju osobinu da više atoma vezuju u niz.6.51 (dijamant) Tvrdoća po Mosu 0. Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaje ugljenik(II)-oksid. Karakteristična neorganska jedinjenja ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. ukusa i mirisa. U jedinjenjima se ova dva elementa javljaju najčešće sa oksidacionim brojevima +2 i +4. Tabela 6.Osobine ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. Slabo se rastvara u vodi. mada mogu da imaju i negativne oksidacione brojeve. Tabela 6.86 7 Si 3s23p2 1414 2900 2. Karbidi su. To je gas bez boje. Trovanje je prepoznatljivo po neobično crvenoj boji krvi pošto kompleks CO sa hemoglobinom ima intenzivno crvenu boju.7. dakle. br. Fizičke osobine ugljenika i silicijuma C Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 2s22p2 3527 (grafit) 4027 2. Uopšte.6.0 (dijamant) Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 70 2. Oksidi ugljenika silicijuma ox. a silicijum metaliod. CO: 2 C(s) + O2(g) 2 CO(g). Veoma je otrovan pošto se lako vezuje za hemoglobin u krvi čime se onemogućava njegova uloga kao prenosioca kiseonika. azot gradi karbide.33 Ugljenik je nemetal. Spada u neutralne okside.27 (grafit) 3. Nešto je lakši od vazduha.

8. a hidrogen karbonati dobro rastvaraju.nizove. izuzetno dugačkim sintetskim molekulima koji imaju mnoge primene. U vodi se karbonati loše. ali izaziva gušenje usled nedostatka kiseonika (pasja pećina). Lako se razlaže na vodu i oksid. i silikonima. CO ima veliki afinitet prema kiseoniku i redukciona svojstva. Nije otrovan. CO2 je gas bez boje. Natrijum-karbonat ima primenu u industriji stakla. Ugljena kiselina ne samo što je je slaba (Ka. a blago je kiselog ukusa jer nastaje slaba kiselina (tabela 6. Ako se smeša CO i CO2 naglo ohladi tada se ravnoteža koja postoji iyme]u njih pomera u levu stranu. sapuna. Tabela 6.8. niti potpomaže gorenje. Vodeni rastvor ugljenik(IV)-oksida poznat je pod imenom soda-voda. Komercijalno najvažnije soli ugljene kiseline su natrijum-hidrogenkarbonat (NaHCO3) i natrijum-karbonat (Na2CO3).identifikovati zbog odsustva mirisa.grupu koja može neograničeno da se ponavlja u silikatima. Na povišenoj temperaturi karbonati se raspadaju: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g). CO je prisutan u duvanskom dimu. Na -78.% predstavlja smrtonsnu dozu. što je osnovni uzrok njenog stvaranja i dimljenja. tako i silicijum gradi -Si-O.1=2.5⋅10−4. Pri tom veći deo ugljenik(IV)-oksida ostaje samo fizički rastvoren u vodi (u obliku hidratisanih molekula CO2). Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u medicini za neutralizaciju želudačne kiseline. a manji deo reaguje sa vodom. Nalazi se kao slobodan u vazduhu. papira i tekstila. ali i u izduvnim automobilskim gasovima. u pekarskoj industriji (kao jedna od komponenata praška za pecivo). Ka. U vodi se dobro rastvara: na 20°C pod atmosferskim pritiskom u 100 zapremina vode rastvara se 88 zapremina ugljenik(IV)-oksida.7).8⋅10−11) već je i nestabilna. ali i razlike izme u ugljenika i silicijuma prikazane su u tabeli 6. Teži je od vazduha. Sličnosti. CO se disproporcioniše i dolazi do izdvajanje C u obliku ča i. mirisa i ukusa. Gradi dva tipa soli: karbonate (CO32−) i hidrogenkarbonate (bikarbonate) (HCO3−). Pore enje osobina ugljenika i silicijuma Ugljenik Dve osnovne alotropske modifikacije Gradi dva stabilna gasovita oksida: CO iCO2 Ne reaguje sa bazama Velika težnja ka povezivanju u lance Lako gradi višestruke veze Silicijum Jedna stabiln modifikacija (struktura dijamanta) Gradi samo jedan stabilan črst oksid: SO2 Reaguje sa bazama uz nastajanje H2(g) i SiO44−(aq) Povezivane u lance do 15 atoma Gra enje višestrukih veza nije uobičajeno 62 . Ne gori.2=4. Silicijum Slično ugljeniku koji pokazuje sposobnost me usobnog povezivanja atoma u beskonačno dugačke -C-C. Pored koksa obično se koristi u industriji kao redukciono sredstvo.5ºC prelazi u čvrsto stanje (suvi led). najvažnijim mineralima na planeti. Ugljenik(IV)-oksid. Smatra se da već 1vol.

SiO2.Sa kiseonikom silicijum gradi oksid. Anjon SiO32. SiO2 nije kao CO2 izgradjen od pojedinačnih molekula. ametist…). papira. ali su zato stabilne njihove soli (silikati) kojih ima u ogromnim količinama u Zemljinoj kori.1. SiO2 se ne rastvara ni u vodi. kvarc. niti u kiselinama. slika 6. Može se smatrati da njenom polimerizacijom nastaju ostale kiseline silicijuma. Silikati.može postojati u rastvoru samo ako je pH vrednost rastvora veća od 13. naglim hla enjem rastopa SiO2. od pet atoma na površini Zemlje četiri atoma su kiseonik i silicijum! Osnovna strukturna jedinica svih silikata je SiO44− jon u kojem su četiri atoma kiseonika tetraedarski raspore ena oko centralnog atoma silicijuma. visoke tačke topljenja (1700°C). silicijum(IV)-oksid se smatra anhidridom različitih kiselina silicijuma.9. Uopšte. n=1 n=2 n=1. To je čvrsta kristalna supstanca. Dodatkom kiseline u rastvor vodenog stakla taloži se “silicijumova kiselina”.9 Tabela 6. koji se u prirodi javlja u velikim količinama i različitim oblicima (gorski kristal. umesto u kristalno preći će u amorfno stanje (staklo). Od običnog peska i gline do poludragog kamenja ametista i berila. a u višku HF-a nastaje heksafluorosilicijumova kiselina H2[SiF6]. rastvara se u vodi i po izgledu je slična staklu. Pri nižim pH vrednostima ortosilicijumova kiselina počinje da polimerizuje. uz izdvajanje molekula vode. sem u H2F2: SiO2(s) + 2 H2F2(aq) → SiF4(aq) + 2 H2O(l). Same kiseline silicijuma su slabe i neopstojane. Formule i nazivi kiselina silicijuma OPŠTA FORMULA SiO2⋅nH2O Silicijumove kis. već ima umreženu trodimenzionalnu strukturu koja podseća na strukturu dijamanta. Vodeno staklo se koristi kao lepak za lepljenje stakla. i nekih silikata. za impregnaciju drveta i u proizvodnji deterdženata.2. porcelana. U stvari. tabela 6. Čak i posle dehidratacije takav SiO2 ima amorfnu strukturu i izuzetno razu enu površinu. poznata pod imenom vodeno staklo. pesak. Zbog složenosti kristalne strukture. Koristi se kao sredstvo za sušenje “silika gel” i adsorbens.. H4SiO4. pri čemu nastaje smeša različitih silikata: SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l). mSiO2⋅nH2O Polisilicijumove kis. m=2 FORMULA H2SiO3 H4SiO4 H2Si2O5 H6Si2O7 NAZIV KISELINE Metasilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina Dimetasilicijumova kiselina Diortosilicijumova kiselina U monomolekulskom obliku jedino postoji ortosilicijumova kiselina. silikatni minerali dominiraju neživim svetom. Usled toga je i hemijski vrlo inertan. i to samo kada je pH vrednost rastvora 3. 63 . Ova silikatna smeša. m=2 n=3. Sa bazama ovaj oksid reaguje sporo i to tek pri topljenju sa njima.

10): Tabela 6. fajalit (Fe2SiO4) PIROSILIKATI Si2O76− (SOROSILIKATI) SA SPIRALNIM LANCEM Oktaedarski slojevi Klinoenstatit (MgSiO3) Volastonit (CaSiO3) Akermanit Ca2(MgSi2O7) CIKLOSILIKATI (METASILIKATI) (SiO32−)n (SOROSILIKATI) (Si2O52−) Pseudovolastomit Ca3(Si3O9) benitoit BaTi(Si3O9) Silmenit (Al(AlSiO5)) Tetraedarski: Oktaedarski = 2:1 Montmorilonitski silikati (talk. F)2)). trake. silikati je moguće podeliti na četiri velike grupe (tabela 6. SiO44− jon pokazuje veliku težnju da se povezuje u prstenove.10. U zavisnosti od načina povezivanja tetraedarskog SiO44− anjona. Prostorna struktura SiO4 4− jona Najjednostavniji silikati. ortosilikati. Silikati sa prostorno umreženom strukturom (tektosilikati) Feldspati Zeoliti Feldspatoidi forsterit (Mg2SiO4). Tetraedarski: Oktaedarski = 1:2 Kaolinitski silikati kaolinit. sadrže SiO4 4− jon ili povezanih nekoliko ovih jona. Podela i vrste silikata 1. Silikati sa lančastim i trakastima anjonima (SiO32−)n (inosilikati) 3. Mg3(Si4O10)(OH)2 liskuni (muskovit KAl2(AlSi3)O10(OH. do potpuno polimerizovane strukture kvarca. lance.Slika 6.1. Al2(Si2O5)(OH)4) hrizotil Mg3(Si2O5)(OH)4) TRAKASTI Baotit (crni liskun) K(Mg1-xFex)3(Si3Al)O10(OH)2 (Si4O116−) (Si6O1710−) Beril Be3Al2(Si6O18) Kordierit Mg2Al3(AlSi5O18) 64 . Silikati sa pojedinačnim anjonima ORTOSILIKATI SiO44− (MEZOSILIKATI) SA PRAVIM LANCEM 2. Silikati sa slojevitom (pločastom) strukturom (Si2O52−)n (filosilikati) Tetraedarski slojevi 4. slojeve.

dok osnovna struktura pseudominerala -Si-O. liskuni. Opšta formula im je M2SiO4 (Predstavnici su o Predstavnici olivin: 9Mg2SiO4⋅Fe2SiO4. Slika 6. Mogućnost nastanka no dvodimenzionalne ili trodimenzionalne struktura uslovljena je prirodom organskih radikala. kod kojih je jedan atom silicijuma u SiO44− anjonu zamenjen atomom aluminijuma (alumosilikati). Fe2+. odnosno silikonske gume (dvo. Najčešće je to metil -CH3 (slika 6. U najvažnije slojevite silikate spadaju glina. Slično silikatima. i joni metala ili novi slojevi oksida ili hidroksida. masti ili smole (linearni ulja polimeri).2. keramika. netoksi nosti 65 . Izme u slojeva može se naći kristalizaciona voda. i silikoni mogu da se umrežavaju. b) Pirosilikati (izvode se iz pirosilicijumove kiseline): sadrže anjon Si2O7 i 6− . Zbog velike rasprostranjenosti i jednostavne eksploatacije kvarcni pesak. i portland cement (Ca2SiO4))..2). atomu silicijuma vezane su po dva organska radikala. Struktura silikona U zavisnosti od stepena umreženosti silikoni mogu biti silikonska ulja. iroko korišćene porcelan.1) Silikati sa pojedinačnim anjonima: nim anjonima a) Ortosilikati (izvode se iz ortosilicijumove kiseline): sadrže anjon SiO44− i katjon metala i (obično Mg2+. Mogućnost zamene atoma silicijuma raste sa Mogu ne povećanjem stepena polimerizacije. astom strukturom a) Sa jednostrukom lančastom strukturom (SiO32-)n astom ( b) Sa dvostrukom lančastom strukturom (Si4O112-)n astom ( 3) Silikati sa slojevitom strukturom strukturom.daje termičku stabilnost. Silikoni su organosilicijumova jedinjenja u čijoj osnovi je dugačak lanac -Si-O-. glina i drugi silikati spadaju u najjeftinije i široko korišćene sirovine savremene industrije od kojih se proizvode staklo. Kod nekih minerala glina se izme u slojeva nalazi voda koja može da izazove alazi bubrenje.i trodimenzionalno umreženi polimer ( eni polimerne strukture). daju silikonima hidrofo ilikonima hidrofobnost i fleksibilnost. a re e fenil organsk . c) Silikati sa pojedinačnim cikličnim anjonima. Pored toga što su ku termički stabilni oni su hemiski inertni i netoksični što otvara mnoge mogućnosti primene. –C6H5 grupa. Organske grupe. Mn2+). sa svojim slabim me umolekulskim silama. nim cikli 2) Silikati sa lančastom i trakastom strukturom. a na svakom j . 4) Silikati sa prostorno umreženom strukturom U prirodi su veoma rasprostranjeni. tzv.2). cement i dr.. Alumosilikati su minerali koji čine više od polovine mase anjem ine litosfere. talk. složeni silikati.

ronilačlka odela. kao i komponente sredstava za poliranje automobila. Razlika izme u silikonskih ulja. Sredstva za podmazivanje su na bazi silikona. 66 . Ulja su kraćeg niza. za izradu silikonskih vodenih mikroemulzija koje omogućavaju trajnu impregnaciju. lako pokretni silikoni. lepljivi i čvrsti. kontaktna sočiva. dok su kod smole veoma dugački nizovi. a koje su ekološki prihvatljive. Od silikona se izra uju neki kozmetički proizvodi uključujući i šminku. Od trodimenzionalno umreženih silikona izra uju se medicinski impantati. kod masti niz je nesto duži.Silikonska ulja se koriste puno u gra evinarstvu. Od silikona sa slojevitom strukturom izra uju se gumice za zaptivanje. masti i smola je u dužini polimernog niza.

a fosfor. preko metaloida (arsen i antimon) do metala (bizmut o kome je već bilo reči).0019 KNO3 NaNO3 P As Sb 0. Osnovna je modifikacija je bela. sivo. Otrovan. P4. tabela 6.11. crveno. Tamno crvena amorfna supstanca. tabela 6.11. Tabela 6. bezbojna. 15. zapaljiv.112 1.3.Cl ili OH) As4S4 As2S3 Sb2S3 Azot se javlja u jednoj. Tabela 6.1 vol. osobinama i strukturi veoma je sličan grafitu. grupa – azot i fosfor arsen i antimon fosfor. dok su azot. iznad 34°C u prisustvu vazduha sam od sebe se pali. e grupe u Zemljinoj kori fosfora ima u većim količinama. Hemijski vrlo aktivan. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Elementaran u vazduhu N 0. ve U prirodi se samo ayo tanalzi u elementarnom obliku. To je termodinamički najstabilnija modifikacija fosfora. Alotropske modifikacije elementarnog fosfora Beli fosfor Crveni fosfor Crni fosfor P P4 Pn P P P P P P P Pn Čvrsta. sme e i crno. mekana supstanca slična vosku (topi se na 44°C).12. arsen i antimon se u više alotropskih modifikacija koje se razlikuju po osobinama.6. Znatno manje raktivan i stabilniji od belog fosfora. u vazduhu 78. 67 . Iz bele modifikacije fosfora izvode . Čuva se pod vodom (u kojoj se ne rastvara). arsen i antimon relativno malo . Rastvara se u organskim rastvaračima. Najmanje reaktivna modifikacija S Sastoji se od više povezanih šestočlani prstenovi a svaki atom prstenovi. Od elemenata 15. postojan na vazduhu i nije otrovan.12. modi odifikacije se ostale od kojih su najvažnije crvena i crna. Tamno-siva supstanca.8⋅10−4 2⋅10 −5 Naziv Šalitra Čilska šalitra Fosforit Realgar Auripigment Antimonit Ca5(PO4)3⋅X (X=F. metalnog siva sjaja i slojevite strukture. Pokazuje osobine poluprovodnika. polimerne strukture. mnogo slabije se rastvara u organskim rastvaračima od belog. Po izgledu. belo. Kroz 15. Samo kod fosfora poznato je destak modifikacija. ito obojene ljubičasto.%. fosfora je vezan za tri susedna. različito su obojene. grupu moguće je pratiti kontinualnu promenu osobina elemenata od nemetala (azot i e osobina fosfor). Zastupljenost nemetala 15. Arsena i antimona uglavnom su u obliku sulfida. ne rastvara se ni u vodi. zastupljeni.

25 0. Neznatno je teži od vazduha.0 +1. Na običnoj temperaturi je inertan zbog izuzetno jake trostruke veze koja se javlja u molekulu N2.1 −195.67 (crni) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 75 3. Na 68 . ukusa i mirisa. Azot Elementarni azot je dvoatoman gas. kao i osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6.14. Tabela 6.2 (beli) 277 (beli) 1. −3 +1 +2 +3 +4 +5 Jedinjenje NH3 N2O NO N2O3 NO2 N2O5 naziv amonijak azot(I)-oksid azot(II)-oksid azot(III)-oksid azot(IV)-oksid azot(V)-oksid Agregatno stanje gasovito gasovito gasovito gasovito gasovito čvrsto Karakter bazan indiferentan indiferentan kiseo kiseo kiseo Najvažnije jedinjenje azota je amonijak (NH3).50 120 2.03 (-252ºC) 2.79 P 3s23p3 44. Tabela 6. grupe.3 (žuta) 6.69 (metalna) U jedinjenjimaelementi 15.14. Pregled fizičkih osobina elemenata 15. Lako prelazi u stabilniju.0 140 1. bez boje. Nije otrovan.1 -0.03 (žuta) 5. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja azota ox.82 (beli) Gustina (g/dm3) 1. Žuta modifikacija je nemetalna. Pregled najvažnijih oksidacionih stanja azota dat je u tabeli 6. br. Lakši je od vazduha.78 (siva) Sb 5s35p3 631 1587 5. Fizičke osobine elemenata 15. metalnu modifikaciju koja ima slojevitu strukturu i slična je crnom fosforu.13.5 (beli) 110 (beli) 2. Slabo se rastvara u vodi.20 (crveni) 2.13.Arsen i antimon mogu se javiti u dve modifikacije. nestabilna i ona odgovara belom fosforu.9 As 4s34p3 Sublimuje (614) 2. grupe N Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) 2s22p3 −210. na povišenoj temperaturi lako reaguje i gradi niz neorganskih i organskih jedinjenja. karakterističnog oštrog mirisa. Štetno deluje na sluzokožu disajnih organa i sluzokožu očiju. grupe mogu imati oksidcione brojeve od -3 do +5. To je bezbojan gas. Iako azot spada u slabo reaktivne elemente.

-33. U gasovitom stanju dipsroporcionisanje je gotovo potpuno i više ne možemo govoriti o azot(III)-oksidu. Na vazduhu se spontano oksiduje i prelazi u azot(IV)-oksid: NO + O2 → 2 NO2. Zato je za vodeni rastvor amonijak ispravnije pisati NH4(aq). NO i vodu tako da je zbirna reakcija: 3NO2(g) + H2O(l) → 2H+(aq) + 2NO3¯(aq) + NO(g) Čvrst oksid. sem srebro-nitrita. Azotasta kiselina je slaba (Ka=5⋅10−4). Stajanjem na vazduhu se raspada: 4 HNO3 → 4 NO2 + O2 + 2 H2O. Čista kiselina je tečnost bez boje koja ključa na 86ºC.91 g/cm3). Soli. Azot sa kiseonikom gradi šest stabilnih oksida čije su karakteristike date u tabeli 6. Samo je formalno anhidrid azotne kiseline jer se ova kiselina ne dobija se ne dobija iz azot(V)-oksida. Mrk gas. Ka≈20. iznad −100°C raspada se: N2O3 NO2 + NO. ali i nestabilna.15. Dimerni oblik N2O4 naziva se diazot-tetroksid.8mas. Spada u jake kiseline. 69 . Na osnovu ove ososbine amonijak je nekad korišćen kao rashladni gas u frižiderima. paramagnetičan. Nekada se smatralo da se u rastvoru amonijaka nalaze molekuli NH4OH. Me utim. azot(V)-oksid se dobja dehidratacijom HNO3 na -10ºC. Obrnuto. Svi nitriti.br.42°C prelazi u tečnost uz osloba anje veće količine energije.15. nitriti su stabilnije od same kiseline.% NH3 (ρ=0. Manje je toksičan od drugih azotovih oksida. +1 Oksid N2O Osobine Gas bez boje i mirisa. Na temperaturama iznad 0ºC lako otpušta kiseonik: 2 N2O5(s) → 2 N2O4(g) + O2(g) . Amonijka se dobro rastvara u vodi: na 20°C u jednoj zapremini vode rastvara se 710 zapremina amonijaka. Nastala HNO2 se dalje raspada na HNO3. Kao i NO spada u neutralne okside. dobro se rastvaraju u vodi. Azot(III)-oksid je kiseo oksid. azotna kiselina je na trećem mestu po važnosti. Okisidi azota i njihove osobine Oks. Koncentrovana sadrži 69. Hla enjem ispod 21°C (temperatura na kojoj prelazi u tečno stanje) boja sme eg NO2 isčezava. već samo o smeši oksida +2 i +4. Stabilan samo u čvrstom stanju na nižim temperaturama od −102°C. N2O4. oštrog zagušljivog mirisa. Vodeni rastvor amonijaka reaguje slabo bazno zbog sledeće reakcije: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH−(aq). +-2 NO +3 N2O3 +4 NO2 N2O4 +5 N2O5 Pored sumporne i fosforne kiseline. hemijski je inertan. Spontano se raspada: 3 HNO2(aq) → HNO3(aq) + 2NO(g) + H2O(l). a paramegnetičnost se smanjuje. Kada se udiše u malim količinama izaziva veselost (smešljivi gas). Tabela 6. veoma otrovan. teži od vazduha.% HNO3. slatkastog ukusa. Postoji isključivo u tečnom i čvrstom stanju. U tečnom stanju. Sa porastom temperature ravnoteža je sve više pomerena u desno. njihovo postojanje nikada nije potvr eno. Nastaje dimer. U vodi se disproporcioniše i daje dve kiseline (ponaša kao mešoviti anhidrid): 2 NO2(g) + H2O(l) → HNO2(aq) + HNO3(aq). Bezbojan otrovan gas. Koncentrovani rastvor amonijaka proizvodi se kao 25mas. Smatra se anhidridom HNO2: NO(g) + NO2(g) + H2O(l) 2 HNO2(aq).

ispravnije bi bilo pisati H2PHO3 pošto je jedan od vodonikovih atoma direktno vezan za fosfor. Azotna ima oksidaciono dejsvo. Nestabilan je: 4 PH3(g) → P4(s) + 6 H2(g). Pt.68 g/cm3. PH3. Komercijalna koncentrovana fosforna kiselina ima 85mas.% (tj. TNT. i on ne može da jonizuje. Fosfor Fosfor se u jedinjenjima javlja sa oksidacionim brojevima −3. ρ=1. 70 . Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja fosfora ox.7 mol/dm3).Pošto svetlost katalizuje reakciju razlaganja kiselina se čuva u tamnim bocama. Ove metale rastvara jedino “carska voda”. Zbog toga ih u u prirodi ima malo. Fosforna kiselina nema oksidacione osobine iako je oksidcioni broj fosfora maksimalan. Al i Cr (rastvaraju se u razblaženoj. pa prema tome gradi tri tipa soli: neutralne fosfate. Ir i Rh (ne rastvaraju se uopšte). Rastvara gotovo sve metale. Druga primena je u industriji eksploziva (nitroglicerin. br. Oba oksida fosfora su anhidridi odgovarajućih kiselina (H3PO3 i H3PO4). tabela 6. P4O10 ima izuzetno veliki afinitet prema vodi. Glavna primena azotne kiseline je u proizvodnji veštačkih ubriva. hidrogen. Tabela 6. Svi dihidrogenfosfati se u vodi rastvaraju. dinamit – smeša nitroglicerina sa nekim poznatim adsorpcionim materijalom). je izuzetno otrovan gas bez boje neprijatnog mirisa na trulu ribu. 2) Au. 14. nitrati. +3 i +5. +5. Za razliku od fosforaste kiseline i njenih soli fosforna kiselina nije otrovna za žive organizme. Azotna kiselina i njene soli imaju široku industrijsku primenu. H3PO3. a ne rastvaraju se u koncentrovanoj pošto se pasiviziraju).16. a hidrogenfosfati i fosfati se ne rastvaraju. Fosfor sa kiseonikom gradi dva oksida (P4O6 i P4O10).5⋅10−3 Naziv − fosforasta fosforna Naziv soli − fosfiti fosfati Fosfin. Spada u najefikasnija sredstva za sušenje. −3 +3 +5 Jedinjenja PH3 P4O6 P4O10 Naziv fosfin fosfor(III)-oksid fosfor(V)-oksid kiselina − H3PO3 H3PO4 K1 − 1. Oba su čvrste supstance bez boje.6⋅10−2 7. smeša ccHNO3 + 3 ccHCl). U rastvori se ponaša kao trobazna kiselina. H O H O P O H To znači da je ova kiselina diprotonska (dvobazna). Molekuli su joj povezani vodoničnim vezama. a njena jonizacija se prikazuje: H2PHO3(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + HPHO3−(aq) HPHO3−(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + PHO32−(aq) Čista fosforna kiselina je bezbojna čvrsta supstanca koja se topi na 42°C.16. Soli azotne kiseline.i dihidrogenfosfate. Izuzetci su: 1) Fe. Formulu fosforaste kiseline. dobro se rastvaraju u vodi.

71 . As2O5 je polimerizovan. Elementarni arsen nema neki veći značaj niti primenu. Stabilnija modifikacija sa metalnim izgledom i izvesnom metalnom provodljivošću je bela. a metal se skuplja. Tripolifosfatni jon stvara kompleks sa jonima Ca2+ i Mg2+ i tako omekšava vodu. pa se zagrevanjem ortofosforne kiseline. Kao i arsen(III)-oksid i arsen(V)-oksid. danas se upotreba polifosfata u ove svrhe izbegava jer narušava ekološku ravnotežu prirodnih voda. nestabilnoj žutoj i stabilnoj sivoj. prvo se raskidaju te kovalentne veze. Ovaj oksid je amorfna supstanca koja je izuzetno higroskopna: As2O5 + 3 H2O 2 H3AsO4. mišomor). Medjutim. posebno ona oksidacionog broja +3. krzna. Mnogo su važnija jedinjenja arsena koja se dosta koriste u industriji kože. Antimon Antimona u prirodi ima pet puta manje nago arsena. slično bizmutu. 3 H3PO4 H5P3O10 + 2 H2O(g) Reakcije polimerizacije se lakše odigrava na povišenoj temperaturi. Može se javiti u više modifikacija. Koriste se u poljoprivredi kao insekticidi. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanja +3 i +5. loš je provodnik. Koristi se za uništavanje pacova i miševa (arsenik. Rastvara se sem u kiselinama i u bazama: As4O6 + 12 OH− → 4 Na3AsO3 + 6 H2O. Prilikom zagrevanja antimona. Već na sobnoj temperaturi lako i brzo prelazi u sivu modifikaciju. Ipak u metalnoj vezi antimona postoji izvestan udeo kovalentne veze. Oksid arsen(III)-oksid. Žuti arsen je mek kao vosak. Dobija se zagrevanjem primarnih i sekundarnih ortofosfata. sive modifikacije. Arsen Arsen se u prirodi javlja dve alotropske modifikacije. Soli arsenati obojeni su žuto. Lako sublimiše. Od polifosfata natrijum-tripolifosfat (Na5P3O10) se proizvodi u velikim količinama jer je značajan sastojak deterženata (40%). farmaceutskoj industriji i poljoprivredi. i ne predstavlja molekul već formulsku jedinicu.Fosforna kiselina se veoma lako polimerizuje pri čemu mogu nastati različite polikiseline: Pirofosfatna kiselina: Trifosfatna kiselina: 2 H3PO4 → H4P2O7 + H2O. Formula As2O3 se izvodi iz metalne. Soli hidrolizuju bazno. Jedinjenja arsena izuzetno su otrovna. stakla. ortofosfata i polifosfata sa kraćim lancem dobijaju različite polikiseline i njihove soli. žutoj (nemetalnoj) i beloj (metalnoj). Vodeni rastvor reaguje kiselo: As4O6 + 6 H2O 4 H3AsO3 Arsenitna kiselina je slaba kiselina. Slabo se rastvara u vodi (na 100ºC u 100 g H2O rastvara se 6 g As4O6). kao i sam arsen može se javiti u dve modifikacije. posebno ako se blago zagreva. To je bela kristalna supstanca izrazito otrovna. Arsen(III)-oksid je amfoteran. As2O3 ili As4O6.

Kiselog je karaktera. Sa vodom daje veoma slabu kiselinu. To je prah bele boje. nerastvoran u vodi. Lako se rastvara u sumpornoj i azotnoj kiselini: 2 Sb(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Sb3+ + 6 H2O +3 SO2(g) Sa koncentrovanom azotnom kiselinom nastaju jedinjenja antimon(V) oksidacionog broja. Tačna formula kiseline nije poznata. Razblaživanjem hidrolizuje: Sb3+ + NO3− + H2O SbONO3↓ + 2 H+ Sb2O5 je žuta kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. amfoteran sa jače izraženim baznim osobinama: Sb4O6 + 12 H+ 4 Sb3+ + 6 H2O Sb4O6 + 4 OH− + 6 H2O → 4 [Sb(OH)4]− Jon Sb3+ je postojan samo u jako kiseloj sredini. Natrijumova so ove kiseline Na[Sb(OH)6] u vodi se slabo rastvara koristi se u analitičkoj hemiji za dokazivanje natrijuma. Antimon(III)-oksid Sb4O6 nastaje direktno sagorevanjem antimona na vazduhu. Na povišenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom: 4 Sb(s) + 3O2(g) → Sb4O6(s) Ne rastvara se u neoksidujućim kiselinama.Na vazduhu antimon je stabilan. 72 . Poznati su jedino antimonati – soli koje se izvode iz jona [Sb(OH)6]−.

nazivaju se halkogeni (grčki halko=ruda. Na običnoj temperaturi stabilan je rombični sumpor koji se sastoji od osmočlanih cikličnih molekula. I kiseonik i sumpor se javljaju u više alotropskih modifikacija. organo-sumporna jedinjenja (nafta)). Ozon je manje stabilna modifikacija kiseonika. Zagrevanjem se iz rombičnog dobija monoklinični sumpor: ROMBIČNI 95.034 Nalaženje Elementaran u vazduhu. Osnovni izvor kiseonika su vazduh i voda.8 kJ/mol.9%) potiče od procesa fotosinteze. vune.19. do plavoljubičaste boje. Tabela 6. bez boje mirisa I ukusa. Ozon se može dobiti i veštačkim putem u ozonizatorima. Tako e. perja. 73 . sulfati. Pored brojnih jedinjenja u prirodi nalaze i u elementarnom stanju.6. grupe na Zemlji i njihovo nalaženje Element O S % na Zemlji 45. grupa – kiseonik i sumpor Pošto ovi elementi čine oksidne i sulfidne rude. sve ostale alotropske modifikacije sumpora vremenom na kraju prelaze u rombični sumpor. kojih u prirodi najviše ima. Od ovog rastvorenog kiseonika zavisi život riba I biljaka u vodenoj sredini.5 0. U vodi se slabo rastvara: na 20°C u 100 zapremina vode rastvara se 3. tabele 6. ∆fHθ=285. Jako je oksidaciono sredstvo.5oC MONOKLINIČNI 2 Maksimalna koncentracija ozona je na visini od 25 km u sloju debeljine oko 30 km. Slobodnog sumpora u prirodi ima najviše oko ugašenih vulkana. Alotropske modifikacije kiseonika Kiseonik O2 Dvoatoman gas.18 i 6.18. Koristi se za dezinfekciju vode ili vazduha. ali i onih koji su još uvek aktivni. Ima ga u višim slojevima atmosfere2 gde nastaje pod dejstvom ultraljubičastog zračenja Sunca ili električnog pražnjenja: 3 O2(g) → 2 O3(g) Tabela 6. O3. Zastupljenost nemetala 16. karakterističnog mirisa. Ozon O3 Gas plave. voska. organo-sumporna jedinjenja Kiseonik je najrasprostranjeniji element u prirodi.17. ima ga u vezanom stanju (sulfidi.1 zapremina kiseonika. Oksidi S8. sulfati. genere=graditi). sulfidi. 16. 86% kiseonika vezano je u vodi. U vodi se dobro rastvara: u 100 cm3 vode rastvara se 49 zapremina ozona.4. Smatra se da kiseonik koji se nalazi u vazduhu (20. Sumpor je po sposobnosti povezivanja svojih atoma vezama različitih dužina i uglova svojevrsni šampion sa dvadesetak alotropskih modifikacija. itd. beljenje svile.

a nastala jedinjenja oksidi. Fizičke osobine kiseonika i sumpora O Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Ove dve modifikacije razlikuju se I po fizičkim osobinama: rombični ima tačku topljenja na 112. a gustina mu je 1. Reakcija sjedinjavanja elemenata sa kiseonikom je oksidacija. Tabela 6. CS2).9 0. neonom. Nastaje naglim hla enjem proključalog sumpora. 74 . Sumpor može imat i negativne i pozitivne oksidacione brojeve.21 444. tabela 6. Obe modifikacije sastavljene od molekula S8 koji su u kristalnoj rešetki raspore eni na različite načine.Obrnuto.21. Monoklinični se topi na 118°C.20. stajanjem prelazi u kristalni oblik. Rombični sumpor se ne rastvara u vodi.96 (rombični) 2. hla enjem monokliničnog sumpora ispod temperature preobražaja. Tabela 6. u industriji gume za vulkanizaciju kaučuka.06 g/cm3. polako i veoma sporo sumpor prelazi u rombičnu modifikaciju. slična gumi.3 −182. u medicini (za izradu lekova i krema za lečenje kožnih bolesti). i gustinu 2.19.0 104 184 2. argonom i kriptonom).20. Vremenom.23 +0. Čvrste kristalne supstance žute boje. ali se zato dobro rastvara u organskim rastvaračima. prozvodnji boja i dr. Oksidacija može biti burna (gorenje) ili tiha (disanje). pa zato u jedinjenjima kiseonik ima (izuzev sa fluorom) negativne oksidacione brojeve. Kiseonik Na povišenoj temperaturi kiseonik reaguje sa svim elementima (osim sa helijumom.6 U jedinjenjima kiseonik i sumpor mogu imati različite oksidacione brojeve.96 g/cm3. Pregled fizičkih osobina kiseonika i sumpora dat je u tabeli 6. Elementarni sumpor ima primenu u poljoprivredi (fungicidi. posebno onima koji sadrže sumpor (ugljendisulfid. za dezinfekciju buradi).14 S 3s23p4 115.5 +1. Alotropske modifikacije sumpora Kristalne modifikacije S8 Sn Amorfna modifikacija Rombični 16⋅S8 ⋅ Monoklinični 6⋅S8 ⋅ Plastični Sn Amorfna mrka elastična masa.001429 (gas) 74 140 3.72 1. M2−(pm) Elekronegativnost Redoks potencijal (V) 2s22p4 −218.8°C. Kiseonik je drugi po elekronegativnosti (iza fluora).

karakterističnog neprijatnog mirisa (na pokvarena jaja).0⋅10 −8 naziv kiseline sumporvodonična sumporasta sumporna 1. a isto je toliko otrovan kao i cijanovodonik. mineralnim vodama i kao proizvod raspadanja biljaka i životinja. sa bazama soli (kovalentna jedinjenja. St. pored oksidacionog broja −2. što zavisi od supstance sa kojom reaguju.8⋅10−12). i veoma je reaktivan. tako i oksidaciona sredstva. CO Pb3O4. a nalaze se u prirodi kao značajni minerali. Peroksidi mogi biti kako redukciona. U jedinjenjima sumpor može imati različite oksidacione brojeve od -2 do +6. HCN). To je gas bez boje. Fe3O4 AMFOTERNI INDIFERENTNI SLOŽENI Kiseonik. H2O2. To je bezbojna. Vodeni rastvor H2O2 ponaša se kao slaba diprotonska kiselina (Ka1=1. a sa kiselinama soli sa vodom grade kiseline. NO.448g/cm3). Soli. Osobine oksida u osdnosu na kiselo-bazne osobine i strukturi vrsta oksida BAZNI KISELI osobine sa vodom grade baze.2°C). ili sumporvodonik se u prirodi javlja u vulkanskim gasovima. Najvažnija oksidaciona stanja sumpora sa primerima jedinjenja date su u tabeli 6.22. perokside.1 mol/dm3.21. te se oni koriste kao sredstva za beljenje i za dezinfekciju (u medicini kao 3% rastvor). Vrlo je otrovan (četiri puta je otrovniji od ugljenik(II)-oksida. ni sa bazama. H2S je slaba kiselina. H2S. Zbog toga rastvori sulfida podležu hidrolizi. uglavnom se slabo rastvaraju u vodi. Zbog prisustva vodoničnih veza izme u molekula H2O2 ima visoku tačku ključanja (150. Sumpor Sumpor je manje reaktivan od kiseonika. Ovaj oksidacioni broj kiseonik ima u vodonik-peroksidu. Vodeni rastvor se naziva sumporvodonična kiselina ili sumporvodonična voda. gusta tečnost (ρ=1.Tabela 6.22. Vodonik-sulfid se u vodi relativno dobro rastvara. razlaže se: H2O2 → H2O + O Nastali kiseonik zove se atomski ili nascentni. Amonijum-sulfid i sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala su 75 . Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja sumpora ox br −2 +4 +6 jedinjenje H2S SO2 SO3 agr. Oksidaciono dejstvo peroksida jače je izraženo. gas gas čvrsto kiselina H2S H2SO3 H2SO4 Ka1 na 25°C ° 6. Tabela 6. CO. anhidridi kiselina) I sa kiselinama I sa bazama daju soli ne reaguju ni sa kiselinama. niti sa vodom sastoje se iz dva ili više prosta oksida elementi koji ih grade metali nemetali amfoterni elementi N2O. Već na običnoj tempertauri je nestabilan. sulfidi.6⋅10−2 veoma velika Vodonik-sulfid. Zasićen rastvor ima koncentraciju oko 0. gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem −1.

Njenom preradom dobijaju se gotovo svi eksplozivi i mnogi bojni otrovi. BaSO4. te se koriste kao sredstva za konzerviranje voća i povrća u prehrambenoj industriji i vinarstvu (trgovački naziv KHSO3 je vinobran). Soli sumporne kiseline većinom se rastvaraju u vodi. U zavisnosti od toga da li ih je moguće rastvoriti dodatkom kiseline ili ne. Kod sulfidi koji se rastvaraju u kiselinama moguće je pometiti ravnotežu (S2¯ + 2 H+ H2S) dodatkom H+ jona. Jaka je kiselina. Zato je preporuka da se rastvor SO2 u vodi piše kao SO2(aq). a ispod 17ºC u čvrsto stanje. jako je oksidaciono i dehidrataciono sredstvo. beljenje sulfitima zasniva se na njihovom redukcionom svojstvu. 76 . pa samim tim i koncentracija S2¯ jona je toliko mala da čak ni najveća koncentracija H+ jona ne može pomeriti ravnotežu u desno. Molekul SO3 je planaran. tabela 6. Vodeni rastvor sumpor(IV)-oksida reaguje kiselo usled nastajanja slabe sumporaste kiseline (H2SO3) čije postojanje (za razliku od njenih soli – sulfita) nikada nije potvr eno. Tabela 6. uljasta tečnost. Kao jaka kiselina može da istisne slabiju kiselinu iz njene soli što je osnova mnogih industrijskih i laboratorijskih postupaka. Za razliku od većine supstanci koje se koriste za beljenje (Cl2. na primer oksidaciojom. veze su dvostruke. bez mirisa. koristi se u industriji veštačke svile. Ne rastvaraju se CaSO4. Druga primena zasniva se na njihovim redukcionim svojstvima za beljenje vune i svile u tekstilnoj industriji i za beljenje hartije. jako je oksidaciono sredstvo i jako je dehidrataciono sredstvo. sulfidi se dele u dve grupe. H2O2). a koja su oksidaciona sredstva. Spada u jake kiseline. Takvi sulfidi imaju relativno veliki proizvod rastvorljivosti (ZnS. U drugoj grupi su sulfidi koji se ne rastvaraju dodatkom kiseline. ali podležu hidrolizi. FeS) i usled pomeranja ravnoteže rastvaraju se dodatkom kiseline.23. PbSO4. Ispod 44ºC prelazi u tečnost. veštačka ubriva. i Hg2SO4. oba kiselog karaktera. viskoze i dr. Kiselina ima tri osobine iz kojih proizilazi njena primena. Usled toga se stajanjem rastvor H2S zamuti od izdvojenog elementarnog sumpora: 2 H2S + O2 → 2 S(s) + H2O Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida. SrSO4. Da bi se ovi sulfidi rastvorili S2¯ jone iz rastvora je potrebno ukloniti na neki drugi način. Vrlo je higroskopan. oštrog i zagušljivog mirisa. Gasoviti SO3 je veoma reaktivna i korozivna supstanca i zato se sa njim teško rukuje. Vodonik-sulfid i sulfidi poseduju redukcione osobine.23. Sumporna kiselina spada u najvažnije proizvode hemijske industrije. SO3 Sumporna kiselina je bezbojna.4 zapremine SO2. Sumpor(IV)-oksid i sulfiti pokazuju oksido-redukcione osobine. Ag2SO4. reaguje sa vodom i gradi sumpornu kiselinu: SO3 + H2O → H2SO4. Karakteristike oksida sumpora oksid SO2 osobine Gas bez boje. U vodi se rastvara: na 20o C u jednoj zapremini vode 39. Otrovni su za niže organizme (bakterije). Sa vodom reaguje egzotermno: H2O(l) + H2SO4(l) → H3O+(aq) + HSO4−(aq). Njihov proizvod rastvorljivosti je izuzetno mali (CuS.rastvorni. PbS. Bi2S3). HSO4− + H2O H3O+ + SO42−.

77 . posebno kada se razblažuje.Oksidaciona svojstva ima samo koncentrovana kiselina na povišenoj temperaturi. Dehidrataciona svojstva koriste se za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina. Vruća koncentrovana sumporna kiselina rastvara čak i metale koji imaju redoks potencijal pozitivniji od vodonika (Cu. Razblažena kiselina (c=1 mol/dm3) praktično nije oksidaciono sredstvo. Sa vodom gradi hidrate H2SO4·nH2O gde je n=1-4. Hg). Kao proizvod oksidacije uvek nastaje SO2. Zbog velikog afinitieta prema vodi koncentrovana sumporna kiselina se koristi kao efikasno sredstvo za sušenje (gasova). Zato je potrebno izuzetno pažljivo rukovati sa njom. Energija hidratacije je toliko velika da pri dodatku vode dolazi do lokalnog ključanja i prskanja smeše. Ag.

4⋅10-4 KBr⋅MgBr2⋅6H2O KBr NaIO3 KIO3 najre i od svih radioaktivnih elemenata Naziv Fluorit Kriolit Kamena so Silvin Karnalit Brom karnalit I At 4.8 Br Tamno mrka tečnost 4s24p5 −7. osim joda koji se javlja kao jodat.0 −348. Tabela 6.0126 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O Br 2.0 Elekronegativnost Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 78 . sa kratkim vremenom poluraspada.11 115 195 2.7 184.24. Astat jeradioaktivan. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.3 At 6s26p5 302 337 ~7 140 2. M− (pm) Bledo zeleni gas 2s22p5 −219. Fizičke osobine halogenih elemenata F Fizičko stanje an sobnoj temperaturi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.001696 50 136 4. Vreme poluraspada prirodnih izotopa As manje je od 1 minuta Fizičke osobine halogenih elemenata date su u tabela 6.5 −295. koji je metaloid.12 0.0 −327.24. Nemetali 17. Tabela 6.04 0.25. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja. Zastupljenost helogenih elemenata na Zemlji i njihovo nalaženje Element F % na Zemlji 0.93 140 216 2.6⋅10-5 u tragovima Izuzev astata.2 −270.8 −324.6 I Ljubičastocrni kristali 5s25p5 113. tabela 6.5 −34. NaIO3. te su njegove osobine slabo ispitane. svi ostali su izraziti nemetali.6.3 4.5. Najviše ih ima u obliku halogenida.9 Cl Žuto zeleni gas 3s23p5 −101. genere=graditi pošto lako grade soli.62 −188.25.0544 Mineral CaF2 Na3AlF6 NaCl Cl 0.003214 100 181 3. grupe – halogeni Ime halogeni potiče od grčkih reči halos=ruda.3 59 3.

i Ar). HClO. Pošto je veza F-F kratka. a I2 je ljubičasto-crna čvrsta supstanca. U vodi se disproporcionišu: X2(g) + H2O(l) HX(aq) + HXO(aq) (X = Cl. Fluor ne samo daje najreaktivniji od halogenih elemenata. Kao rezultat toga. reaktivnost se smanjuje kako opada elektronegativnost. a atomi fluora mali (najmanji u drugoj periodi) spareni elektronski parovi vezanih atoma me usobno se odbijaju. i pored male rastvorljivosti u vodi. Br. a od ovoga odstupa fluor (tabela 6. Tabela 6.25. Duž grupe. ovo odstupanje može se objasniti na sledeći način. Poslednji elemenat u ovoj grupi. Br2 crveno-mrka tečnost.26. zeleno-žute boje. Usled odbijanja veza je slabija i lako se raskida. (X=Cl. tabela 6. Br. Dužina i jačina veze kod halogenih elemenata X-X F-F Cl-Cl Cr-Br I-I Dužina veze (pm) 143 200 228 266 Jačina veze (kJ/mol) 159 243 193 151 Zbog prisutne nepolarne kovalentne veze X-X. a slabo u vodi.26). fizičke osobine halogenih elemenata pravilno se menjaju. Tako. Ne. u mnogim slučajevima čak eksplozivno. vodeni rastvori halogenih elemenata nazivaju se hlorna. pomatrano od gore prema dole. nastala u ovakvoj reakciji koristi se za dezinfekciju vode. svi halogeni se dobro rastvaraju u organskim rastvaračima. Me utim. a na višim temperaturama halogenati. Cl2 je tako e gas. Me utim. F2 reaguje sa svakim elementom (osim He. I) 79 . već je i najreaktivniji elemenat u čitavom periodnom sistemu uopšte. I) Hipohloritna kiselina. Jačina metalne veze kod alkalnih metala u grupi opada sa porastom rednog broja. svetlo žute boje. bromna i jodna voda. Jačina veze X-X opada u grupi. kao proizvod reakcije hipohloritne kiseline sa bakterijama. U baznoj sredini. Kao posledica porasta disperzionih sila menja se i agregatno stanje. Kod halogenih je obrnuto. reakcijom halogena sa rastvorima baza na hladno nastaju hipohalogeniti (HXO): X2 + 2 NaOH → NaX + NaOX + H2O. Na izuzetno veliku reaktivnost elementarnog F2 ima uticaja jačina veze izme u atoma fluora koja se lako raskida. Ona ubija bakterije tako što uništava odre ene enzime koji su esencijalni za njihov metabolizam. na sobnoj temperaturi F2 je gas. zbog drugačije prirode hemijske veze kod halogenih elemenata trendovi su suprotni. Miris i ukus koji se povezuje sa “hlorisanom vodom” zapravo potiče od jedinjenja kao što je CH3NHCl. disperzione sile koje se javljaju izme u molekula rastu sa porastom veličine atoma. astat je čvrsta supstanca.Slično kao kod alkalnih metala. Na primeru hlora reakcija sa vrelim bazama je: 3 Cl2(g) + 6 OH(aq) ClO3 (aq) + 5 Cl(aq) + 3 H2O(l).

NaOCl HClO2. Rastvorljivost joda u vodi može se povećati dodatkom kalijum-jodida. Zbog snažnog oksidacionog dejstva rad sa halogenim elementima je opasan. To je posedica interakcija ligandog polja rastvarača sa d-orbitalama joda. U kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se osloba a aktivni jod.27. +7) stabilniji su od parnih (+4). Povodon jod ispoljava snažno antiseptičko i dezifekciono dejstvo. jod je najslabije oksidaciono sredstvo. Pri tome jodidni jon (iz KI) sa jodom gradi trijodidni anjon I3− koji je rastvoran u vodi. koji deluje brzo i baktericidno. Oksidaciona sposobnost opada sa porastom oksidacionog broja. NaClO4. H5IO6 Flour je izuzetak jer kao najelektronegativniji elemenat periodnog sistema može imati samo negativne oksidacione brojeve.Elementarni jod se lako rastvara u većini organskih rastvarača. rastvor je ljubičast. Neparni pozitivni oksidacioni brojevi (+1. 80 . koji je jedini halogen sa d-orbitalama. Uništava kako gram-pozitivne. NaClO2 HClO3. Hlor je. BROJ −1 0 +1 +3 +5 +7 TIPIČNO JEDINJENJE NaCl. I2 HClO. Neka karakteristična jedinjenja halogenih elemenata OKS. kao na primer dihlormetan rastvor je tamno tamno-crven. HI F2. +5. u umereno polarnim rastvaračima. ali se zato slabo rastvara u vodi. najstabilniji i najvažniji oksidacioni broj halogenih je −1. naročito ako dospe izpod noktiju. HCl. kao što heksan. +3. Jedinjenja halogenih elemenata sa pozitivnim oksidacionim brojevima su oksidaciona sredstva. NaClO3 HClO4. Cl2. dok je jod u jako polarnim rastvaračima (aceton ili etanol) tamno narandžaste i braon boje. Kada je rastvarač nepolaran. Od četiri halogena. Mada se elementarni kod jod dosta primenjuje to ne treba da navede na zaključak da je bezopasan. U jedinjenjima halogeni mogu imati oksidacione brojeve od −1 do +7. Brom. tako i gram-negativne bakterije. na primer. U ovom obliku jod se koristi kao antiseptik.27. gljivice. viruse i protozoe. Tabela 6. 10% rastvor joda u alkoholu. može izazvati u dodiru sa kožom bolne opekotine. iako nije tako jako oksidaciono sredstvo kao hlor. Nekada se za dezinfekciju koristila jodna tinktura. Ipak. u Prvom svetskom ratu korišećn kao boji otrov. Br2. Boja rastvora elementarnog joda zavisi od polarnosti rastvarača. Tipični primeri jedinjenja u kojima halogeni imaju različite oksidacione brojeve dati su u tabeli 6. duži dodir I2(s) u kontaktu sa kožom izaziva opekotine koje teško zarastaju. Danas se umesto neorganskog joda u medicini koristi kompleksno vezan jod u proizvodu pod nazivom “povidon jod”. Baš suprotno.

Rekcija sa vodonikom je karakteristična. Vodeni rastvori reaguju kiselo i predstavljaju odgovarajuće halogenovodonične kiseline. tabela 6.8 −50. X2 + H2(g) 2HX(g) Sa vodonikom fluor se jedini čak i u mraku i na vrlo niskim temperaturama. su na običnoj temperaturi gasovi bez boje. oksdaicona sredstva su hlor(I)-oksid (Cl2O). Tabela 6.5 −85 −66 −36 DIPOLNI MOMENT [D] RASTVORLJ. Zato formulu fluorovodinika pišemo kao H2F2.42 slaba 780 2100 2340 8 92. jedinjenja sa vodonikom.0 Fluorovodonična kiselina je jedina dvobazna i slaba. većinom se dobro rastvaraju u vodi. a da bi jod reagovao neophodno je prisustvo katalizatora (reakcija je povratna). oštrog mirisa. (α) U 0.03 0.5 95. U VODI NA 10°C [g/cm3] STEPEN DISOC. Reakcijom halogena ili njihovih oksida sa vodom nastaju odgovarajuće oksokiseline. Od ovoga jedino odstupaju fluoridi. Da bi hlor reagovao neophodno je prisustvo svetlosti.8 tk [°C] 19. tabela 6. Fluor je najreaktivniji od svih halogenih elemenata. 81 . Tabela 6. halogenidi.1 −114.97 0.1M RASTVORU H2F2 HCl HBr HI fluorovodonik hlorovodonik bromovodonik jodovodonik 0.28.29. Izuzetak su halogenidi srebra(I). dok su ostale monobazne i jake kiseline. brom je potrebno zagrevati.29. hlor(IV)oksid (ClO2) i hlor(VII)-oksid (Cl2O).91 1. Soli halogenovodoničnih kiselina.2 −86.5°C prelazi u tečno agregatno stanje.30.6 93.Halogeni elementi grade više oksida koji su jaka oksidaciona sredstva. odnosno oksoanjoni. Halogenovodonici se dobro rastvaraju u vodi.Halogeni elementi su veoma reaktivni. mada se ne koristi za komercijalno dobijanje halogenovodonika HX (osim za HCl). Jaka vodonična veza kod fluorovodonika razlog je što on već na 19.28. Karakteristične hemijske reakcije halogenih elemenata (X) X2 + H2O(l) → H+(aq) + X−(aq) + HOX(aq) X2 + O2 → ne reaguju direktno X2 + H2(g) → 2 HX(g) X2 + metal → halogenidi metala HX(g) + H2O(l) → H3O+(aq) + X−(aq) NaX + H2SO4 → HX + NaHSO4 (izuzev NaI) (halogenovodonici) (izuzev F) Svi halogenovodonici. Vodonična veza prisutna je čak i u gasovitom stanju. olova(II) i žive(I). Tipične reakcije za halogene date su u tabeli 6. Na primer. Reaguju direktno sa većinom elemenata periodnog sistema. Neke fizičke osobine halogenovodonika FOR-MULA NAZIV tt [°C] −83.

30. koji se dobija iz natrijum-perhlorata. jod je neophodan mikroelement u ljudskom organizmu. Ipak.1⋅10−8) i nepostojana. koriste se u domaćinstvu kao sredstva za dezinfekciju. Sredstva za dezinfekciju i beljenje (papira i tekstila) uglavnom su na bazi hlora. Kiseonične kiseline halogenih elemenata HLOR OKS. Potreban je za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. Hipohalogeniti (XO−). poznat je pod imenom varikina. najveća količina broma koristi se za dobijanje dibrom-etana (C2H4Br2) koji se dodaje benzinu. Fluor se koristi za dobijanje plastičnih masa (teflona). Zbog toga se redovno dodaje kuhinjskoj soli u obliku natrijum ili kalijum-jodida (jodirana so).Najznačajnije su kiseonične kiseline hlora. Ca(OCl)Cl. Većina oksokiselina stabilna je samo u rastvoru. kao i niza hlorida. NaOCl. Nedostatk joda kod ljudi izaziva oboljenje štitne žlezde. a perhlorna najjača. halogeniti (XO2−) i halogenati (XO3−) nastali disproporcijacijom u vodi (vidi tekst gore) su oksidaciona sredstva. Amonijum-perhlorat.1⋅10−2). njihova jačina raste sa porastom oksidacionog broja hlora. Kalijum-hlorat se koristi za laboratorijsko dobijanje kiseonika jer se zagrevanjem raspada na: 2KClO3(s) Tabela 6. hlorna još jača. Hlorni kreč. Me utim. PVC). gušavost. zajedno sa prahom aluminijuma ulazi u sastav čvrstog goriva svemirskih letelica. Jod nema tako široku primenu kao ostali halogeni element. Hlor se najviše primenjuje za proizvodnju plastičnih masa (polivinilhlorid. nekih boja i bojnih otrova. 82 . Hlorasta je nešto jača (K(HClO2)=1. Natrijum-hipohlorit. hlorovodonične kiseline. raznih lekova.BR FORMULA IME BROM FORMULA IME JOD FORMULA IME 2KCl(s) + 3O2(g) +1 +3 +5 +7 • HClO • • • hipohlorasta hlorasta hlorna perhlorna HBrO − • hipobromasta − bromna perbromna HIO − • hipojodasta − jodna perjodna paraperjodna HClO2 HClO3 HClO4 HBrO3• HBrO4• HIO3 HIO4 H5IO6 postoje samo u vodenom rastvoru Neki perhalogenati su naročiro jaka oksidaciona sredstva. Prilikom svakog lansiranja potroši se više od 700 tona NH4CI04: 10 Al(s) + 6 NH4ClO4(s) 4 Al2O3(s) + 12 H2O(g) + 3 N2(g) + 2 AlCl3(g) Halogeni elementi i njihova jedinjenja imaju značajnu i raznovrsnu primenu. zatim freona koji se upotrebljavaju u rashladnim ure ajima. Jedinjenja broma koristi se za proizvodnju pesticida. Hipohlorasta kiselina je slaba (K(HClO)=3. ali i za dezinfekciju vode u bazenima. so hipohloraste i hlorovodonične kiseline. Sa njim se tretiraju plastika i tekstil da bi postali otporni na vatru. za sintezu insekticida. Znači.

grupe He Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 1s2 −272. Tabela 6.6. Elementi 18. Fizičke osobine elemenata 18. Vodonik je na Zemlji relativno redak.70 9. grupe – plemeniti gasovi Kada je Mendeljejev sastavljao svoju prvu tablicu plemeniti gasovi još nisu bili otkriveni.8⋅10−3 Ar 0.0⋅10−4 Ne 1. tabela 6.61 Ne 10.20 −268.08 0. Tabela 6. Ime je dobio po mestu gde je prona en (grčki helios=Sunce).6 Kr 59.78 Kr 4s24p6 −157.80 1.6. Pošto je. helijum posle vodonika najlakši od svih gasova (sedam puta je lakši od vazduha) planete sa malom gravitacijom.31.22 3.93 0. Rastvorljivost plemenitih gasova u vodi na 20 °C Element cm3/kg He 8. gde spada i Zemlja.1⋅10−4 Xe 8. i u čitavoj vasioni uopšte. Otkriveni su pred kraj 19. Tabela 6.5 83 Ar 33. Disperzione privlačne sile koje se javljaju izme u atoma plemenitih gasova veoma se slabe.00 5.70 −108. I to na Suncu gde nastaje reakcijom termonuklearne fuzije vodonikovih jezgara (protona).900 Ar 3s23p6 −189.73 Xe 5s25p6 −111. Prvi je otkriven helijum.1 Rn 230 . veka. dok je na Suncu.30 −185. Sa porastom rednog broja njihova rastvorljivost u vodi raste.4 Xe 108. postepeno iz atmosfere gube helijum (kao i vodonik) i on odlazi u me uplanetarni prostor.0⋅10−6 Rn 10−12 Plemeniti gasovi se ponašaju kao idealni gasovi.31.59 −246.98 Kr 1.33.36 −153. Sadržaj plemenitih gasova u vazduhu (u vol%) He 5.178 Ne 2s22p6 −248. drugi po zastupljenosti. Sa porastom molekulske mase rastu disperzione sile. tabela 6.32.32. Plemenitih gasova na Zemlji ima u vazduhu (najviše argona).73 214 Atomski radijus (pm) 122 160 191 198 *Radon je radioaktivan i on je gas sa najvećom poznatom gustinom. Plemeniti gasovi se slabo rastvaraju u vodi i u organskim rastvaračima. odakle se i dobijaju. a tako e i tačke topljenja i ključanja. pa do njihove kondenzacije dolazi na veoma niskim temperaturama. U stvari. pa se bez primene povišenog pritiska ni ne može prevesti u tečno stanje.89 209 Rn* 6s26p6 −71. te za njih nije predvideo mesto.00 −61. helijum ima najnižu tačku ključanja od svih elemenata Periodnog sistema. Tek kasnije otkriven je i na Zemlji.

i oksidacioni broj + 8 (u nestabilnom oksidu XeO4). Kasnije je Bartlet utvrdio da pri tom dolazi do reakcije izme u PtF6 i ksenona pri čemu nastaju narandžasto-žuti kristali XePtF6. pošto su im spoljašnji energetski podnivoi popunjeni. Tečni helijum koristi se za postizanje vrlo niskih temperatura. što je u potpunosti bilo u skladu sa u to vreme važećom atomskom teorijom. fluorom i hlorom). slučajno je otkrio da stajanjem na vazduhu tamno-crvena boja PtF6 neznatno bledi. Radioaktivni radon se u manjim količinama koristi za lečenje malignih tumora. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju nikakvu praktičnu primenu. a ima primenu i kod predvi anja zemljotresa. helijum ima boju slonove kosti. laseri specijalne namene). do 1962. Plemenitim gasovima pune se neonske sijalice i svetleće reklame. Ksenon može u jedinjenjima može da ima i oksidacioni broj +6 (kao na primer u XeF6 i XeO3). Mada je do danas sintetisano nekoliko desetina jedinjenja radona. sami plemeniti gasovi imaju primenu. proučavajući flouride platine. Helijumom se pune vazdušni baloni. i kao rashladni medijum kod nuklearnih reaktora. argon plavocrvenu. godine kada je sintetisano prvo jedinjenje jednog plemnitog gasa eksperimenti su ukazivali na njihovu inertnost. kripton zelenkasto-plavu i ksenon ljubičastu. UV-laserima. godine Bartlet. Zavarivanjem u atmosferi helijuma i argona izbegava se oksidacija metala na mestu varenja. Utvr eno je da je ksenon dobar anestetik. a helijum se koristi i kao zaštitni gas kod poluprovodničkih materijala. Zbog slabe reaktivnosti inertni gasovi se najviše koriste kada je potrebna inetrna atmosfera. 84 . ali je suviše skup da bi se koristio. U narednih nekoliko meseci sintetisao je još dva jedinjenja ksenona i fluora: XeF2 i XeF4. i dr. Smeša helijuma (79 vol% He) i kiseonika (21 vol% O2) koristi se umesto vazduha za punjenje roniolačkih boca. bactericidne lampe. Kripton se koristi kod nekih fotografskih bliceva. Mešanjem neona sa živinim parama moguće je promeniti boju emitovane svetlosti do tamno-plave ili zelene. U ova dva jedinjenja oksidacioni broj ksenona se +2 i +4. veka smatrani su "inertnim". Inertnost argona koriti se kao proizvodnje titanijuma i ostalih reaktivnih elemenata. ni jedno jedinjenje helijuma. u lampaman. ksenona i kriptona (uglavnom sa kiseonikom. neona i argona nije dobijeno. Različiti gasovi proizvode svetlost različitih boja: neon crvenkasto-narandžastom svetlošću. Ksenononom se pune lampe za specijalne namene (stroboscopske lampe.Kada su otkriveni. fluorescentne cevi i Gajgerovi brojači. Onda je 1962. Argonom ili kriptonom (u smeši sa azotom) pune se sijalice. pred kraj 19. Ipak. i značajna su samo sa teoretskog aspekta.

2. Silberberg. 2000. New York. Robert C. Fay. McGraw-Hill Companies. Chemistry. NY 10020.Literatura: 1. Tehnološko-metalurški fakultet. tenth edition. R. 3. Pearson Education. New York. II deo. Chemistry. Opšta hemija. Principles of general chemistry.. ISBN : 978-0-07351109-9 John McMurry. ISBN 978-0-07-310720-2 . McGraw-Hill. 4. 2007. drugo prtera eno izdanje. New Jersey 07458. ISBN 0+13-121631-7 Martin S. foutrh edition. ISBN 86-7401-134-9 85 . hemija elemenata.0-07-310720-4 Dejan Poleti. 2004. 2010. Inc. Beograd. Upper Saddle River. Prentice Hall. Chang.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful