Hemija elemenata

nerecenzirana skripta za internu upotrebu

dr Tatjana aković-Sekulić

1

2

Sadržaj Uvod 1. METALI 1.1. Metali u prirodi 1.2. Dobijanje metala 1.3. Redoks hemija prelaznih metala 2. s-metali Alkalni metali –1. grupa Zemnoalkalni metali –2. grupa 3. p-metali Metali 13. grupe Aluminijum 14. grupa – germanijum, kalaj i olovo Kalaj Olovo 15. grupa - bizmut 4. d-metali Prelazni elementi Metali 6. grupe Metali 7. grupe Metali 8, 9. i 10. grupe - trijada gvož a Metali 11. grupe Bakar Srebro Zlato Metali 12. grupe Cink Kadmijum Živa 5. NEMETALI 5.1. Nalaženje i dobijanje 6.1. Vodonik 6.2. Nemetali 14. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik Silicijum 6.3. 15. grupa – azot i fosfor, arsen i antimon Azot Fosfor Arsen Antimon 6.4. 16. grupa– kiseonik i sumpor Kiseonik Sumpor 6.5. Nemetali 17. grupe – halogeni 6.6. Elementi 18. grupe– plemeniti gasovi Literatura 3 4 4 5 11 13 13 17 21 21 21 25 26 27 30 32 32 34 37 40 43 44 46 46 48 49 49 50 51 52 53 56 57 58 63 64 66 67 67 69 70 71 74 79 81

3

4

5 mas.2 4. iza kog slede: silicijum.632 0. Zemljin omotač (atmosfera. veća pažnja biće posvećena osobinama pojedinih metala i nemetala. hidrosfera i litosfera (Zemljina kora do dubine oko 16 km)) najviše sadrži kiseonika (45. aluminijum.Uvod Zastupljenost hemijskih elemenata u prirodi je različita. Sadržaj deset najzastupljenijih elemenata na Zemlji u masenim procentima Elemenat Kiseonik Silicijum Aluminijum Gvož e Kalcijum % 45.5 27.2 8.%). platina. zlato. gvož e. i to samo oni koji pokazuju slabu težnju da se jedine (azot. samo deset elemenata čini 99.152 Najveći broj hemijskih elemenata u prirodi je u obliku jedinjenja. kao i njihovim najvažnijim jedinjenjima. Značaj nekog hemijskog elementa ne odre uje njegova rasprostranjenost u prirodi.60 Elemenat Magnezijum Natrijum Kalijum Titan Vodonik % 2. S obzirom na različitu zastupljenost. već uloga koju taj element ima u živom svetu.32 6.27 1. Jedan manji broj elemenata javlja se u elementarnom obliku. vidi tabelu 1. dok na ostale otpada preostalih 0.84 0. Tabela 1.% Zemljine kore. ali i značaj elemenata.74 2.5 mas. plemeniti gasovi…). 5 . Naime. kalcijum i dr.%.5 mas.

6 .

Ag. halozin (Cu2S).1. rodohrozit (MnCO3) Gips (CaSO4⋅2H2O). Daleko su značajniji oksidi i sulfidi. pirit (FeS2). Sb. Jedinjenja u kojima se metali najčešće nalaze u prirodi. Slobodnih metala ima veoma malo. sfalerit (ZnS). silvin (KCl). kao na primer. cinabarit (HgS) Kamena so (NaCl). Ru.Ir. Tabela 1. Pregled karakterističnih minerala pojedinih elemenat koji se mogu naći u prirodi prikazan je na slici 1. rutil (FeO2). karnalit (KCl⋅MgCl2⋅6H2O) Mermer (CaCO3). kvarc (SiO2) Halkopirit (CuFeS2). magnezit (MgCO3). Najzastupljeniji minerali u Zemljinoj kori su silikati i alumosilikati. Cu Hematit (Fe2O3). megnetit (Fe3O4). Pd. Minerali iz kojih je proizvodnja metala ekonomična nazivaju se rude. Me utim. Metali u prirodi Metal čine blizu 80% elemenata u Periodnom sistemu. silikati i alumosilikati nisu značajni u komercijalnom smislu jer se teško koncentrišu i redukuju. METALI 1. Rh.1. Bi. hematit (Fe2O3). spodumen (LiAl(SiO3)2) 7 . Pt. gorka so (MgSO4⋅7H2O). dolomit (MgCO3⋅ CaCO3). Većinom su u obliku jedinjenja (minerala). boksit (Al2O3).1. Od 20 najzastupljenijih elemenata Zemljine kore polovina su metali. periklas (MgO). galenit (PbS). kaolinit (Al2(Si2O8)(OH)4).1. As. kasiterit (SnO2). Tipovi važniji minerala koji ulaze u sastav ruda Vrsta minerala Elementarni Oksidi Sulfidi Hloridi Karbonati Sulfati Silikati Primer minerala Au. Os. Slika 1.1.1. cinabarit (HgS) i dr. barit (BaSO4) Beril (Be3Al2Si6O18). Važniji minerali koji ulaze u sastav ruda data su u tabeli 1.

2).2. redukciju. što se može predstaviti uopšteno polureakcijom: Mn+ + ne− → M(s). dobijanje metala podrazumeva smanjenje njegovog oksidacionog broja. Šema elektrolitičkog procesa dobijanja natrijuma 8 . Najteže se dobijaju metali čiji je standardni redukcioni potencijal jako negativan (manji od -1. To su natrijum. zbog izrazito negativnog redoks potencijala ovih metala. što je standardni redukcioni potencijal metala negativniji on se teže dobija. magnezijum ili aluminijum. Sam proces dobijanja svodi se na prevo enje metala u elementarno stanje. Redukcija metala moguća je na dva načina: hemijskom reakcijom ili elektrolizom. Dobijanje Na iz NaCl Zbog velike reaktivnosti natrijuma proces njegovog dobijanja spada u najdelikatnije u čitavoj metalurgiji.2. Što je standardni redukcioni potencijal metala pozitivniji lakše se redukuje. zemljom. Dakle. kao i dobijanja metala mogu biti različiti. Koji postupak će se primenjivati zavisi od aktivnosti metala koja se izražava pomoću standardnog redukcionog potencijala. Dobijanje metala Metali u jedinjenjima (mineralima) imaju pozitivne oksidacione brojeve. misli na katodnu redukciju rastopa odgovarajuće soli metala. Proces se sastoji od sledećih reakcija koje se odvijaju na elektrodama: Slika 1. 1. Katodna redukcija vodenog rastvora nije moguća pošto bi se.Menerali su u rudama često izmešani sa peskom. na katodi redukovao vodonik iz vode. glinom. pre svega. Pri tom se.5 V). tj. metali se dobijaju procesom redukcije (izuzev onih koji se u prirodi javljaju u elementarnom stanju). Dugim rečima. I obrnuto. i slično. Sam postupak dobijanja natrijuma svodi se na elektrolizu rastopa natrijum-hlorida(slika 1. S obzirom na to da su oni najjača redukciona sredstva za njihovu redukciju moraju se primeniti i najdrastičniji redukcioni uslovi. Ove nečistoće nazivaju se zajedničkim imenom jalovina. Postupci obogaćivanja. pa samim tim lakše i dobija. i oni zavise od tipa samih minerala koji ulaze u sastav rude. Rude sa niskim sadržajem minerala obično se pre prerade obogaćuju tako što se uklanja nejvećig deo jalovine.

U praksi se ne koristi čist natrijum-hlorid već smeša NaCl i CaCl2 u odnosu 2:3.07 g/cm3). kao i druge nečistoće. a ne čist NaCl? Zato što je njena temperatura topljenja 580°C. gde je otkriven 1821 godine). a zatim neutrališe (hlorovodoničnom kiselinom). i zbog male gustine pliva na površini.5⋅10−11) mnogo manji od proizvoda rastvorljivosti Ca(OH)2 (7. i magnezijum spada u metale koji su veoma zastupljeni u prirodi (2. Ca(OH)2 i Mg reaguju: Ca(OH)2(s) + Mg2+(aq) → Ca2+(aq) + Mg(OH)2(s). isključivo se ovaj elemenat izdvaja na katodi koja je načinjena od gvož a. Kako bi rastopljena smeša imala veću gustinu od samog magnezijuma (1. a to je svakako manje od temperatura topljenja čistog natrijum-hlorida. Da bi se dobio rastop natrijum-hlorida potrebno ga je zagrejati na 801°C (to je temperatura topljenja natrijum-hlorida).9⋅10−6). Mg2+(l) + 2e− → Mg(l) Dobijeni magnezijum je u tečnom stanju. U morskoj vodi magnezijum je u obliku Mg2+ jona. Da bi se izdvojio magnezijum se prvo taloži u obliku Mg(OH)2. Do reakcije dolazi jer je proizvod rastvorljivosti Mg(OH)2 (1. koji se zatim meša sa odre enom količinom vode): CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s). Velike količine magnezijuma sadrži morska voda (0. Čist magnezijum-hlorid nije pogodan za elektrolizu pošto mu električna provodljivost nije naročito velika. Zašto baš ova smeša. boksit sadrži Fe2O3. Za taloženje se koristi Ca(OH)2 koji se dobija žarenjem CaCO3 (nastaje CaO. Dobijanje Mg iz morske vode Kao i natrijum.74 g/cm3). kao i kod natrijuma. Me utim. Ruda iz koje se dobija aluminijum je boksit (dobio ime po francuskom mestu Bo (Les Baux). Taj hlor se može dalje upotrebiti za proizvodnju HCl. Boksit koji sadrži manje 9 . Po hemijskom sastavu boksit je smeša kristalnog i amorfnog aluminijum-hidroksida. nastaje elementarni hlor. i naziva se “crveni boksit”. 2+ Dobijanje Al iz Al2O3 Aluminijum je treći elemenat koji se dobija elektrolizom. kalijuma i kalcijuma.1%).na katoda: anoda: 2Na+(l) + 2e− → 2Na(l) 2Cl−(l) → Cl2(g) + 2e−___ 2NaCl(l) → 2Na(l) + Cl2(g) Na anodi se kao proizvod dobija gasoviti hlor. SiO2. Nakon uparavanja zaostaje čvrst magnezijum-hlorid (MgCl2) iz čijeg rastopa se elektrolizom u inertnoj atmosferi dobija magnezijum. a na katodi natrijum koji je u tečnom stanju (temperatura topljenja natrijuma 98°C). Talog Mg(OH)2 se odvoji filtracijom. Pošto magnezijum ima najmanji negativni elektrodni potencijal od svih prisutnih katjona. Samim tim za prevo enje smeše NaCl i CaCl2 u tečno stanje potrebno je znatno manje energije. Boksit sa većim sadržajem gvož e(III)-oksida. Zato mu se dodaju hloridi natrijuma. obojen je crveno. treba da sadrži 20-40% kalcijum-hlorida (gustina CaCl2 je 2.13%) odakle se i dobija. Na anodi.

Industrijsko dobijanje aluminijuma iz boksita.85%. spada u skupe industrijske procese. koja je tako e od grafita. proces reciklaže zahteva samo 10% od ukupne energije koja je potrebna za proizvodnju ovoga metala iz rude. Sem aluminijuma rastvara se i kiseo oksid SiO2 (nastaje natrijum-silikat). Čistoća ovako dobijenog aluminijuma je 99. slika 1. Smeša se meša 6-8 časova u zatvorenim čeličnim autoklavima na temperaturi od 160-170°C i pritisku 3. Al2O3. redukuju se joni Al3+ do elementarnog aluminijuma: katoda: anoda: Al3+(l) + 3e− → Al(l) C(s) 2O2−(l) → CO2(g) + 4e− 2Al2O3(l) + 3C(s) → 4Al(l) + 3CO2(g) Otopljeni aluminijum izdvaja se na dnu elektrolitičke ćelije odakle se povremeno vadi. a zatom mu se doda 3550% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH). u gvozdenoj kadi koja je obložena iznutra grafitnim pločama (katoda).3. koje se ne rastvara zaostaje kao talog koji se od rastvora odvoji ce enjem. dok natrijum-silikat zaostaje u rastvoru. Pre samog postupka elektrolize potrebno je iz boksita prethodno ukloniti glavne nečistoća (gvož e i silicijum). Elektrolizi se ne podvrgava rastop čistog aluminijumoksida pošto je njegova temperatura topljenja 2064°C. Za to vreme aluminijum prelazi u rastvorni oblik natrijumaluminata: AlO(OH)(s) + 2NaOH(l) + 2H2O(l) → 2Na[Al(OH)4](aq). Znatno niža radna temperatura postiže se mešanjem Al2O3 i kriolita (Na3AlF6). zbog velikog utroška energije. 2Al(OH)3(s) → 2Al2O3(l) + 3H2O(g) Aluminijum se iz oksida dobija elektrolitičkim putem.3. i žari na 1200°C pri čemu prelazi do oksida. Zatim se kroz rastvor produvava CO2 usled čega počinje taloženje aluminijum-hidroksida. pa se naziva “beli boksit”. Šematski prikaz elektrolitičke ćelije za proizvodnju aluminijuma Na anodi. Pore enja radi. 2Na[Al(OH)4](aq) → Al(OH)3(s) + NaOH(aq) Nakon toga hidroksid se odvoji filtracijom. Elektroliza se izvodi na od 950°C. Danas polovinu ukupne svetske proizvodnje čini reciklirani aluminijum. Zato se anoda mora često menjati. Ovaj proces je znatno jeftiniji. 10 . ispere vodom. pa predstavlja jednu od većih stavki u troškovima proizvodnje aluminijuma. bele je boje.5 MPa. Tokom elektrolize anoda se troši pošto i ona sama reaguje (oksiduje se do CO2). Zato se boksit prvo samelje. Gvož e.70-99. Zbog toga se sve češće pribegava reciklaži već korišćenog aluminijuma.gvož e(III)-oksida. Slika 1.

Proces započinje uduvavanjem komprimovanog vazduha. cink i kadmijum. CO2 koji krećući se prema gore. 11 ∆H = −221 kJ .Metali čiji redoks potencijal nije ekstremno negativan. Ukoliko se kao redukciono sredstvo koristi aluminijum polazi se od oksida: M2O3(s) + 2Al(s) → 2M(l) + Al2O3(s) Proces dobijanja metala redukcijom pomoću aluminijuma naziva se aluminotermija. hrom. Natrijumom ili magnezijumom redukuju se hloridi metala: MCl4(s) + 2Mg(s) → M(l) + MgCl2(s) MCl4(s) + 4Na(s) → M(l) + 4NaCl(s) Na ovaj način se dobijaju. Me utim. osim elektrolizom.2 V. CO. (ili čistog kiseonika) kroz dizne koje se nalaze u donjem delu peći. Na temperaturama nižim od 600°C ravnoteža: CO2(g) + C(s) 2CO(s) je pomerena u levo ka razlaganju CO. mogu se dobiti redukcijom uz pomoć natrijuma. Visoke peći pune se sa vrha naizmenično rudom gvož a. Na tako visokoj temperaturi gvož e je otopljeno. 1000-1400°C. odnosno. Reakcija redukcije može se predstaviti jednačinom: MO(s) + C(s) → M(l) + CO(g). dalje reaguje sa koksom i gradi ugljenik(II)-oksid. ali još uvek manji od –1. 2MO(s) + C(s) → 2M(l) + CO2(g). Redukcija se odvija u visokim pećima koje su obično visoke 30 m. Zbirna reakcija je: 2C(s) + O2(g) → 2CO(g) Ugljenik(II)-oksid reaguje sa gvož e(III)-oksidom iz rude: Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g) Pošto je reakcija sagorevanja koksa egzotermna temperatura u donjem delu peći je visoka. nikal. 10 m prečnika. kobalt. Metali koji nemaju ni suviše negativan. zagrejanog na 500°C. kao redukciono sredstvo češće se koristi ugljenik(II)-oksid: 2MO(s) + CO(g) → M(l) + CO2(g). cirkonijum i hafnijum. oko 1600°C. Redukcija ugljenik(II)-oksidom odvija se na visokim temperaturama. titan. i mangan. magnezijuma ili aluminijuma. Redukcijom pomoću ugljenika ili ugljenik(II)-oksida dobijaju se gvož e. Rude pored gvož e(III)-oksida obično sadrže silicijum(IV)-oksid (pesak). što ima isti efekat kao da se redukcija vrši ugljenikom. na primer. Pri tom se odigrava više reakcija tokom kojih koks sagoreva prvo do ugljenik(IV)-oksida. a pošto ima veću gustinu od ostalih supstanci skuplja se pri dnu peći. niti pozitivan redoks potencijal redukuju se ugljenikom (iz koksa). koksom i krečnjakom (CaCO3). Aluminotermijski se dobijaju vanadijum. Dobijanje Fe iz Fe2O3 Najvažniji proces u metalurgiji u kojem se koristi ugljenik kao redukciono sredstvo je dobijanje gvož a iz oksidnih ruda.

12 . Šematski prikaz visoke peć za proizvodnju sirovog gvož a.Slika 1. Takvi su zlato. 4. ima manju gustinu i pliva iznad istopljenog gvož a. Ukoliko bi se uklonio sav ugljenik dobilo bi se sko čisto gvož e skoro koje je meko.7% ugljenika. Ono je krto i ne može se obra ivati jer sadrži oko 4. Postoji mnogo tipova čelika koji se razlikuju po ke elika sasatvu.5% ugljenika vezanog u obliku karbida. količine izuzetno čistog metala. Najčešće sadrži 14-18% hroma i 7-9% nikla. a dobija se čelik. i sluč MO(s) + H2(g) → M(l) + H2O(g). pe Termičkim razlaganjem krečnjaka do kog dolazi na ovako visokim temperaturama koj vladaju u visokoj pe a ama peći nastaju CaO i CO2. Ni. Stoga se oni ne mogu redukovati koksom. Fe3C. ine poboljšavaju se znatno mehaničke osobine. U tom slučaju se za njihovu redukciju koristi vodonik. pošto je proces veoma skup. Cr. W. samo onda kada je potrebno dobiti male koli primen je. redukcija vodonikom se retko primenjuje. ali za sve je zajedničko da sadrže manje od 1. srebrnasto-bele boje i nema neku naročito veliku primenu. Ner ajući čelik ima veliku čvrstinu i ko elik izuzetno veliku otpornost prema koroziji. kao što su molibden i volfram. Kalcijum-oksid kao bazni oksid reaguje sa SiO2 iz rude (kiseo oksid) i obrazuje šljaku ili zguru koju čini kalcijum-silikat. Šljaka se koristi za izradu cementa ili se dodaje u ista nta asfaltnu bazu od koje se prave putevi. Naj Neki metali iz ove grupe. Me utim. Metali koji imaju pozitivan redoks potencijal u prirodi se nalaze već u elementarnom obliku. bele naro Delimičnim uklanjanjem ugljenika i dodatkom manje količine drugih metala poput Mn. platina i platinski metali. Mo ili V.4. sa ugljenikom grade karbide. CaSiO3: CaO(s) + SiO2(s) → CaSiO3(l) Šljaka. Povremeno se odvodi uz peći kroz otvor koji se ći nalazi nešto višlje od otvora kroz koji se istače gvož e. Ovako dobijeno gvož e naziva se sirovo gvož e.

Pod dejstvom električne struje bakar sa anode prelazi u rastvor. Elektroliza se odvija u rastvoru CuSO4. metal se redukuje sulfidnim jonom. Dobijanje Cu iz Cu2S Bakar je metal koji je čovek upoznao od davnina. Ukoliko se nastavi eksploatacija ruda bakra dosadašnjim tempom. veka. a bakar(I)-jon redukuje do elementarnog bakra: Cu2S(s) + O2(g) → 2Cu(s) + SO2(g). a na katodi se izdvaja čist bakar: A: K: oksidacija: redikcija: Cu(s.0 mol/dm3. nečist) → Cu(s.5-1. Blister bakar je šupljikav pošto se iz njega hla enjem izdvaja rastvoreni SO2. Anodu čini debela ploča od sirovig bakra. a katoda je od čistog bakarnog lima. Joni metala sa pozitivnim redoks potencijalom mogu se redukovati i drugim metalom (koji se u naponskom nizu nalazi ispred): M2+(aq) + Zn(s) Najčešće se za tu svrhu koristi metalni cink. a udeo bakra u rudi je 1%. procenjuje se da će se rezerve bakra iscrpiti tokom prve polovine 21. Danas se bakar dobija najčešće iz sulfidnih ruda koje pored bakar(I)-sulfida sadrže i puno nečistoća. čist) 13 . Sulfid se okisduje do SO2. koncentracije 0. Ovaj bakar nije čist i potrebno ga je prečistiti. Obogaćena ruda se zagreva uz produvavanje vazuha. Ovako dobijeni bakar zove se sirovi ili ”blister” bakar. bakar i živa. čist)_____ Cu(s. elektrolitičkim putem. ili još manje.Metali sa nešto manjim standardnim pozitivnim redoks potencijalom. Usled dugotrajne eksploatacije. čija pH vrednost je podešena da bude oko 0 dodatkom sumporne kiseline da bi se sprečila hidroliza bakar(II)-jona. Proces se naziva flotacija. M(s) + Zn2+(aq) Slika 1. u prirodi se nalaze u obliku sulfida. Zbog toga je potrebno prethodno koncentrisati (obogatiti) rudu. U stvari. Nakon obogaćivanja sadržaj bakra u rudi je izme u 20 i 40%. Elektrolitčko prečišćavanje blister bakra. Prženjem deo sulfida prelazi u oksid: MS(s) + 3/2 O2(g) → MO(s) + SO2(g).7 mm.blister) → Cu2+(aq) + 2e− Cu2+(aq) + 2e− → Cu(s. debljine 0. nekada bogata nalazišta danas su u priličnoj meri iscrpljena.5. kao što su srebro. Ukoliko se nastavi sa prženjem odigrava se reakcija izme u oksida i sulfida: MS(s) + 2MO(s) → 3M(l) + SO2(g). a rezerve bakra na Zemlji su na izmaku.5-0.

Veći komadi zlata retko se mogu naći u prirodi. Reakcije prelaznih metala sa kiselinama Svaki metal koji ima negativan standardni redukcioni potencijal može se oksidovati H+ jonom koji je prisutan u 1 mol/dm3 rastvoru bilo koje jake kiseline. Usitnjena ruda se tretira veoma razblaženim rastvorom natrijum-cijanida (0. Stoga se primenjuje cijanidni postupak. uprskano u stene (zlatonosne stene) ili u pesku (zlatonosni pesak).Ukupan efekat elektrolize je da metalni bakar pre e iz onečišćenog blister bakra koji se koristi kao jedna elektroda do čistog bakra (druga elektroda). 1. +2. Pomor ribe koji je pre desetak godina zadesio Tisu nastao je usled izlivanja veće količine industrijskih otpadnih voda postrojenja za preradu zlata u Rumuniji. mogu se naći u prirodi kao samorodni. za prealazne metale je karakteristično da se u jedinjenjima mogu javiti u više oksidacionih stanja. Fe3+). Ovako dobijeni bakar ima čistoću 99. najčešće kiseonika. tako e. rude zlata (uglavnom teluridi) sadrže ovaj metal u toliko maloj količini da ga je nemoguće efikasno izdvojiti prostim mehaničkim odvajanjem. Preostala 1/5 zlata koje se proizvodi potiče iz ruda.3.95%. Zbog toga je njihova redoks-hemija komplikovanija (i obojenija). Metali koji su slabo reaktivni. HBr ili H2SO4. Sve ostale primese talože se na dnu elektrolitičke ćelije i nazivaju se anodni mulj. Me utim. Svi prelazni metali koji su ispred vodonika reaguju spontano sa razblaženim rastvorima jakih kiselina kao što su HCl. jer je ono rasejano. +3) prelazni metali mogu da grade pojedinačne katjone (Ag+. u elementarnom obliku kao komadi različite težine. Tokom procesa dolazi do spore oksidacije zlata koje prelazi iz elementarnog u rastvorni kompleks [Au(CN)2]− u kom je Au oksidacionog stanja +1: 4Au(s) + 8CN−(aq) + O2(g) + 2H2O → 4[Au(CN)2]−(aq) + 4OH−(aq) Nakon filtracije zlato se iz kompleksa istiskuje pomoću cinka i izdvaja u elementarnom obliku. Redoks hemija prelaznih metala Za razliku od alkalnih i zemnoalkalnih elemenata. Zn2+.01 mol/dm3) kroz koji se produvava vazduh. Zn(s) + 2[Au(CN)2]−(aq) →[Zn(CN)4]2−(aq) + 2Au(s) Ni za ovaj postupak se ne može reći da je u potpunosti bezbedan. opasan. Samo kada su u nižim oksidacionim stanjima (+1. kao što su srebro i zlato. pošto je cijanidni jon. Proizvodi reakcije su gasoviti vodonik i odgovarajući katjon metala: Ni(s) + 2H+(aq) → Ni2+(aq) + H2(g) 14 . Dobijanje Au iz rude Oko 4/5 svetske proizvodnje zlata dobija se iz anodnog mulja koji zaostaje nakon elektrolitičkog prečišćavanja bakra ili olova. Anodni mulj sadrži srebro i zlato koji se odatle izdvajaju na različite načine. u obliku anjona. U višim oksidacionim stanjima (od +4 do +7) atomi prelaznih metali su vezani za atome nemetala.

Uloga hlorovodonične kiseline je da Cl− jon sa jonom zlata nagradi veoma stabilan kompleksni jon [AuCl4]−. 15 .Metali koji mogu da grade više od jednog katjona. Drugim rečima. NO3−. kao što je gvož e. suviše su slabo reaktivni da bi reagovali sa hlorovodoničnom kiselinom. koji sa redukuje u zavisnosti od koncentracije kiseline do NO2 ili NO: 3Cu(s) + 8H+(aq) + 2NO3−(aq) → 3Cu2+(aq) + 2NO(g) + 4H2O Cu(s) + 4H+(aq) + 2NO3−(aq) → Cu2+(aq) + 2NO2(g) + 2H2O Zlato ne može oksidovati čak ni azotna kiselina. H+ jon nije dovoljno jako oksidaciono sredstvo da bi prevelo metal kao što je bakar u katjon. proizvod reakcije sa H+ u odsustvu vazduha obično je katjon nižeg naelektrisanja. Tu je oksidaciono sredstvo nitratni anjon. Fe2+: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Metali sa pozitivnim standardnim redukcionim potencijalom. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša 3:1 ccHCl i ccNHO3) Au(s) + 4H+(aq) + 4Cl−(aq)+ NO3−(aq) → [AuCl4]−(aq) + NO(g) + 2H2O Nitratni jon azotne kiseline je oksidaciono stredstvo. Me utim. bakar se može oksidovati azotnom kiselinom. to jest.

2.84 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O KMnO4 Šalitra Potaša Silvin Karnalit Kalijum-permanganat Različiti alumosilikati Rb Cs Fr 0. Najčešće u obliku hlorida. Mogu se seći čak i tupim nožem. grupa Naziv ove grupe elemenata ukazuje i na njihovu najznačajniju osobinu. Za razliku od natrijum (2. Imaju niske temperature topljenja i male gustine. Litijum.30%) i kalijuma (2. grupe su prisutni samo u tragovima. s-metali Alkalni metali – 1. Alkalni metali su srebrnasto sjajni (izuzev cezijuma koji je žućkast). posebno natrijum-hlorida.2). Druga njihova zajednička osobina je da su svi metali. svi alkalni metali su meki (tabela 2. Zastupljenost alkalnhi metala na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Li % na Zemlji 0. kao ogromne slane naslage koje su nastale isparavanjem nekadašnjih mora (kamena so).0078 0. Veoma su laki (litijum je generalno najlakši metal). koji su veoma zastupljeni u Zemljinoj kori.0018 Mineral LiAlSi4O10 NaCl Na2SO4⋅10H2O Na 2.27 Na3AlF6 Na2B4O7⋅10H2O Različiti alumosilikati KNO3 K2CO3 K 1. Tabela 2. Za razliku od većine tipičnih metala. nalaze se rastvorene u morskoj vodi. velike količine soli alkalnih metala. ostali elementi 1. natrijum i kalijum imaju manju gustinu čak i od vode. da sa vodom grade jake baze – alkalije.00026 u tragovima Nalaze se u obliku silikata uz Li Vrlo radioaktivan Naziv Petalit Kuhinjska so Glauberova so Kriolit Boraks Alkalni metali se u prirodi javljaju isključivo u obliku jedinjenja. Tako e. što je vrlo neobično za metale.1.09%). na primer gvož a. 16 . Dobijaju se najčešće elektrolizom rastopa njihovih soli.

Zato podataka o njegovim osobinama.94 418.8 -435 33.534 0. nisu svi alkalni metali po ednako reaktivni.862 0.532 0. Alkalni metali reaguju burno sa halogenim elementima.1 − Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e → M(s) En. a raste sa porastom atomske mase. ima malo. Naime.94 375.3 248 147 0.8 -2.76 Fr 7s1 27 677 0. pri čemu nastaju soli. Njihova reaktivnost raste sledećim redom: Li < Na < K < Rb < Cs Reaktivnost raste Opada energija jonizacije što je u direktnoj vezi sa promenom energije jonizacije.0 -3. U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1.94 403.2.8 -2.3 688 1.2 -544 17.Poslednji. francijum je radioaktivan. Sposobnost otpuštanja elektrona je velika.8 883 0.7 -264 7. Relativno niske temperature topljenja i ključanja alkalnih metala posledica su slabe metalne veze u kojoj učestvuje samo jedan elektron.04 520.6 759 0.71 495.4 186 102 0.46 Električna provodljivost – skala je relativna.9 -2.79 456.873 0.0 Rb 5s1 39.67 589 405.7 ≈400 - 2s1 180. halogenidi: 2 M(s) + X2(g) → 2MX(s) Pri reakciji alkalnih elemenata sa vodonikom nastaju hidridi: 2 M(s) + H2(g)     → 2 MH(g)  17 zagrevanje .4 Cs 6s1 28. (kJ/mol): M(g) →M+(g) + e ∆H0hidratacije (kJ/mol): M+(g) + xH2O→ M+(aq) Električna provodljivost* Osnovna emisiona vidljiva linija (nm) 610.2 K 4s1 63. i najteži elemenat u grupi.0 -293 12. u odnosu na srebro kome je dodeljena provodljivost 100 kao najboljem provodniku.joniz. do kojih se dolazi direktno posmatranjem.2 265 167 0.5 1342 0.4 671 1. Lakoća otpuštanja elektrona direktno je povezana sa njihovom reaktivnošću.8 -341 22. M+ (pm) − Na 3s1 97.5 227 138 0.6 152 68 1. Na taj način sprečava se da do u u dodir sa kiseonikom ili vlagom iz vazduha.77 780. Fizičke osobine alkalnih metala Li Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Me utim. Tabela 2. alkalni metali su veoma reaktivni i čuvaju se u petroleumu ili nekom drugom nepolarnom tečnom rastvaraču. Izuzetno je nestabilan tako da ga je gotovo nemoguće dobiti u čistom stanju.8 -2. tako da je za otpuštanje elektrona kod cezijuma dovoljna energija fotona svetlosti (fotoelektrični metal).971 0.

hidroksidi se lako dobijaju i široko primenjuju. Pare natrijuma koriste se kod ulične rasvete. velike električne provodljivosti u rastvoru ili rastopu. Hidroksidi alkalnih metala su bele. 13. kristalne. termički stabilne. rubidijum i cezijum za izradu fotoćelija. da prvi elemenat iz jedne grupe pokazuje sličnost u hemijskim i fizičkim osobinama sa drugim elementom iz naredne grupe.Ovi hidridi su jonskog karaktera. a posebno kod elemenata druge periode. Većina soli se dobro rastvara u vodi.3. gradi oksid: Be Mg B Al C Si Osobina dijagonalne sličnosti manifestuje se i u reakciji alkalnih metala i kiseonika. Karakteristične hemijske reakcije hidroksida alkalnih metala (MOH) MOH(s) + H2O (l) → M+(aq) + OH−(aq) + H2O(l) MOH(s) + CO2 (g) → M2CO3(s) (egzotermna reakcija) Sve soli alkalnih metala su jonska jedinjenja visoke tačke topljenja. čiji je proces dobijanja veoma skup i komplikovan. razlikuje se u svom ponašanju od ostalih članova grupe. Može se reći da se javlja dijagonalna sličnost kao što je prikazano: Grupa 1. Litijum. Pri tome se osloba a značajna količina energije i izdvaja vodonik koji se obično zapali. 4 Li(s) + O2(g) → 2 Li2O(s) Ostali elementi iz ove grupe pri sagorevanju daju perokside (Na2O2) ili super-okside (KO2): 2 Na(s) + O2(g) → Na2O2(s) K(s) + O2(g) → 2 KO2(s) Oksidi alkalnih metala su jonska jedinjenja. 2M(s) + H2O → 2 M+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g) ∆H<0 Za razliku od alkalnih metala i njihovih oksida. odnosno u kristalnoj rešetki sadrže H− jon. Al. Dobro se rastvaraju u vodi (sem litijum-hidroksida). Cu. 14. Tabela 2. Alkalni metali (sem litijuma) reaguju burno sa vodom. Legura Li. 2. čvrste supstance. elementarni kalijum. Sa vodom grade jake baze – hidrokside. Često se može uočiti. Mn i Cd koristi za izradu aviona. Tako. Zapravo. Li Na slično magnezijumu. Lako apsorbuju ugljenik(IV)-oksid iz vazduha i prelaze u karbonate. Svi alkalni metali reaguju lako sa kiseonikom. 18 . to su najjače poznate baze. kao prvi elemenat u grupi. Alkalni metali se retko primenjuju u elementarnom obliku. Vodeni rastvori hidroksida ponašaju se kao jake baze. peroksidi ili superoksidi). litijum. pri čemu nastaju različiti proizvodi (oksidi.

Natrijumhlorid je polazna sirovina za dobijanje svih ostalih važnih jedinjenja natrijuma. hartije. ali i u velikim naslagama u Zemlji kao kamena so. Kalijum je neophodan za rast biljaka.Joni elemenata prve galvne grupe periodnog sistema imaju značajnu ulogu kako u organskom. u tekstilnoj industriji. industriji sapuna. tako i u neorganskom svetu. stakla. kristalna soda (Na2CO3⋅10H2O). Od jedinjenja litijuma u medicinske svrhe koristi se karbonat. 19 . elektroliza rastopa NaCl elektroliza rastvora različiti industrijski postupci Na2SO4 Na NaOH uduvavanjem CO2 Na2CO3 topljenjem sa SiO2 dejstvom HNO3 Na2SiO3 Na2CO3 NaNO3 Slika 2. Jedinjenja kalijuma koja su rastvorna u vodi nazivaju se zajedničkim imenom potaša. kao antidepresiv. tekstila. hemijskoj i metalnoj industriji. Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid. kao i u raznim organskim sintezama. Natrijum-hidroksid je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. Li2CO3. Natrijum-hlorida ima u morskoj vodi. Superoksid KO2 primenjuje se kod aparata za disanje kod kojih vlaga koja se izdiše i CO2 reaguju sa KO2 uz osloba anje kiseonika (2KO2 + H2O + 2CO2 → 2KHCO3 + O2). kao i kaustična soda (NaOH) koji se primenjuju u industriji papira. Koristi se u industriji veštačkih vlakana (Rayon). boja. Na vazduhu lako menja hemijski sastav pošto vezuje ugljenik(IV)-oksid iz vazduha pri čemu nastaje natrijum-karbonat. petroleuma. Ovi impulsi su u osnovi balansa metabolizma i uklanjanja otpadnih produkata iz ćelija. Natrijum-hidroksid je čvrsta kristalna supstanca. Procenjuje se da okeani sadrže 3%(mas) NaCl. i zato njegove soli ulaze u sastav veštačkih ubriva (kalijum-hlorid). Natrijum-hlorid kao polazna supstanca za dobijanje različitih jedinjenja Pored natrijum-hlorida u važna jedinjenja natrijuma spadaju: soda bikarbona (NaHCO3). Kod viših organizama joni kalijuma i natrijuma prenose elektrohemijske impulse do nervnih i mišićnih vlakana.1.

Njihova reaktivnost raste od berilijuma ka barijumu: Be < Mg < Ca < Sr < Ba Reaktivnost raste Opada energija jonizacije Me utim.5. Kao i alkalni metali i zemnoalkalni (kalcijum.60 CaSO4⋅2H2O CaSO4 CaF2 Sr Ba Ra 0.4. Tabela 2.039 u tragovima SrSO4 BaCO3 BaSO4 Naziv Beril Magnezit Dolomit Kalcit (krečnjak) Gips Anhidrit Fluorit Cerusit Viterit Barit Zemnoalkalni metali su slični elementima prve grupe. To je direktno posledica činjenice da je prva energija jonizacije zemnoalkalnih metala veća nego energija jonizacije alkalnih metala.4. Jedinjenja berilijuma pretežno su kovalentnog karaktera. i elementi druge grupe lako otpuštaju elektrone i grade dva puta pozitivan jon. Zbog male gustine.0384 0. Kao i alkalni metali dosta su neravnomerno raspore eni u prirodi. Zemnoalklani metali su srebrnasto bele boje.74 Mineral Be3Al2Si6O18 MgCO3 MgCO3⋅CaCO3 CaCO3 Ca 4.Zemnoalkalni metali –2. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Be Mg % na Zemlji 0. tabela 2.0002 2. svi sem radijuma. Po svojim osobinama od ostalih elemenata ove grupe odstupa berilijum. Zastupljenost metala 2. Be(OH)2 je amfoteran. u pore enju sa elementima prve grupe. tako i u neživoj prirodi. tabela 2. grupa Elementi ove grupe (zemnoalklani metali) prisutni su kako u živoj. zemnoalkalni metali su manje reaktivni. Kao i alkalni metali. stroncijum i barijum) reaguju direktno sa vodonikom i daju hidride: M(s) + H2(g) → MH2(s) 20 . soli berilijuma hidrolizuju u vodi. relativno su meki (osim berilijuma). spadaju u lake metale. M2+.

BaO2.15 40.0 1.0 -2.54 0.8 1090 1. drupe sam se zapali kada stoji na vlažnom vazduhu.8994 1. BaO.74 2. MO(s) + H2O → 2 M(OH)2(s). M(OH)2: M(s) + 2 H2O(l) → M2+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g). SrH2 i BaH2 su jonskog karaktera.92 0.9 Ba 6s2 727 1897 3.0 222 134 3. Barijum. pri čemu nastaju hidroksidi.5029 0. Sa vodom reaguju burno: CaH2(g) + 2 H2O(l) → 2 H2(g) + Ca2+(aq) + 2 OH−(aq) Zemnolakalni metali reaguju sa kiseonikom iz vazduha i grade oksid: 2 M +O2→ 2 MO.5898 1.2 Ra 7s2 700 1140 ≈5. Oni se zato čuvaju u petroleumu kako bi se sprečio njihov kontakt sa vazduhom. stroncijuma i barijuma ne štiti ove metale.9 -2.356 0. i peroksida.75 39.5 1. Oksidni sloj berilijuma i magnezijuma štiti ove metale od dalje reakcije. osim berilijuma se rastvaraju u vodi.0 -2.5 197 99 1.738 2.5 M2+(aq) +2 e−→M(s) -1.7 Mg 3s2 648.92 0. Izuzetak je magnezijum koji se rastvara samo u toploj vodi. kada se zapale oba gore svetlim blještavim plamenom.6 Sr 5s2 777 1383.0 − 223 143 0. Hidrid berilijuma ne može se dobiti direktnom sintezom iz elemenata.60 ~2 0. tek nakon jačeg zagrevanja.0 160 66 1.85 0.51 2. već indirektnim putem.9 -2.8 215 112 2.5. Sloj oksida kalcijuma.8 1.Tabela 2. Proizvod reakcije je smeša oksida.84 0.97 - Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.6 1. Osobine zemnoalkalnih metala Be Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 2s2 1287 2471 1. I oksidi i hidroksidi zemnoalkalnih metala su baznog karaktera.89 0. kao najreakivniji elemenat 2.5093 0. Stoga su Be i Mg stabilni na vazduhu. Bez obzira na način dobijanja svi hidridi zemnoalkalnih metala su čvrste supstance.2 -2.54 1.85 6-7 1. Oni na sobnoj temperaturi relativno teško reaguju sa kiseonikom.6 Ca 4s2 842 1483.96 3.55 1. osim Be(OH)2 koji je amfoteran. Me utim. CaH2.848 6-7 112 44 1. 21 . Svi zemnoalkalni metali.7377 1.9 2.5495 1.45 35. M2+ (pm) Gustina (g/cm3) na 2°C Tvrdoća po Mosu Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): Energija jonizacije (MJ/mol) Prva: M(g) →M+(g) + e− Druga: M+(g) →M2+(g) +e − Električna provodljivost Magnezijum sa vodonikom reaguje tek na povišenoj temperaturi i pod visokim pritiskom. Do rastvaranja dolazi već u hladnoj vodi.55 1.06 6.

uklanja se prolazna tvrdoća vode. MgSO4. 22 . Jačina baze raste Mg(OH)2 < Ca(OH)2 < Sr(OH)2 < Ba(OH)2 Rastvorljivost raste Za elemente druge grupe je karakteristično da grade slabo rastvorna jedinjenja. Na isti način se menja i rastvorljivost oksida i hidroksida na sobnoj temperaturi. tj. Dobija se žarenjem kalcijum-karbonata na 900-1000ºC: CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) I pored toga što je reakcija povratna ravnoteža je pomerena ka CaO zbog nastalog gasovitog ugljenik(II)-oksida. Prolazna tvrdoća vode je posledica prisustva soli: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2. Posebno treba izdvojiti sulfate i karbonate jer ih u velikoj količini ima u prirodi.kalcijum-oksid (negašeni kreč). Stalnu tvrdoću vode čine CaSO4. Pregled jedinjenja zemnoalkalnih metala (M) i njihova rastvorljivost u vodi Jedinjenje halogenodi acetati hlorati nitrati sulfati karbonati hromati oksidi hidroksidi Formula MX2 M(CH3COO)2 M(ClO3)2 M(NO3)2 MSO4 MCO3 MCrO4 MO M(OH)2 Rastvorljivost u vodi dobra dobra dobra dobra skoro nerastvorni slabo rastvorni relativno nerastvorni slabo rastvorni slabo rastvorni Napomena flouoridi skoro nerastvorni sulfati Be i Mg su rastvorni Be-karbonat dobro Be i Mg hromat su rastvorni oksid Be nerastvoran Ba(OH)2 se rastvara najbolje Značajni materijali u gra evinarstvu su: .Bazni karakter oksida i hidroksida raste sa porastom rednog broja elementa u grupi. MgCl2. Stalna tvrdoća vode uklanja se posebnim postupcima uz pomoć jonoizmenjivačkih smola. Ca(NO3)2.7. Za razliku od karbonata. Prisustvo katjona Ca2+ i Mg2+ u prirodnim vodama čini ih tvrdim.6. Na taj način uklanjaju se ove soli iz vode. hidrogenkarbonati zemnoalkalnih metala dobro se rastvaraju u vodi. tabela 2. Ovi hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma u vodu dospevaju rastvaranjem karbonata u vodi koja sadrži ugljenik(IV)-oksid: CaCO3 + H2O + CO2 Ca(HCO3)2 Prokuvavanjem vode talože se odgovarajući karbonati. Mg(NO3)2 i još neke soli ova dva metala. CaCl2. Rastvorljivost karbonata i sulfata opada u grupi sa porastom relativne atomske mase elementa. Tabela 2. Ukupnu tvrdoću vode čine dve komponente: karbonatna (prolazna) i nekarbonatna (stalna) tvrdoća.

Nastaje mešanjem CaO sa vodom: CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s) Rasvor Ca(OH)2 u vodi naziva se krečna voda. barijumsulfat. Od jedinjenja u medicini se koristi MgSO4⋅7H2O (gorka so) kao purgativ. koji se slabo rastvara u vodi koristi se u medicini kao kontrastno sredstvo kod rendgenskog snimanja. a kada se osuši zadržava oblik: CaSO4·2H2O CaSO4·½H2O + 3/2 H2O Me utim. beriliujm oksid se koristi u proizvodnji keramike. proces zgrušavanja krvi i dr. Jedinjenja barijuma rastvorna u vodi izuzetno su otrovna. kalcijum i magnezijum su veoma značajni za živi svet. Kalcijum uzgra uje koštano tkivo (kosti. Ca(OH)2(s) + SiO2(s) → CaSiO3(s) + H2O(l) Ca(OH)2(s) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O(l) . Magneziujm se primenjuje kod bliceva i vatrometa. Poptuno izdvajanje vode dovodi do promena u unutrašnjoj strukturi tako da bezvodni kalcijum-sulfat nije sposoban da ponovo veže vodu (naziva se mrtvi gips). Par procenata berilijuma dodatog bakru ili niklu daje veoma tvrdu leguru. hlorofila. 23 . Ipak. Ukoliko se gips zagreje na 130ºC dobija se hemihidrat koji može ponovo da veže vodu. magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka. otpornu na koroziju od koje se izra uju avioni ali i precizni instrumenti. Različita jedinjenja barijuma koriste se kao pigmenti za bojenje. zube) i čini osnovu skeleta školjki i ljuštura.. Berilijum se dodaje drugim metalima. na temperaturi od 200ºC iz molekula gipsa uklanja se sva voda. Nasuprot kalcijumu i magnezijumu jedinjenja berilijuma veoma otrovna. Tako e. Njihova uloga je raznovrsna.kalcijum-hidroksid (gašeni kreč). od njega se izra uju lake i jake legure. otrovi za pacove. posebno ukoliko se udiše njihov prah. Na primer. Mešanjem krečnog mleka sa peskom (SiO2) dobija se malter. Joni Ca2+ nalaze se u krvi i utiču na pravilan rad srca. agensi za sušenje i u pirotehnici. Me utim. Pored široke primene u gra evinarstvu. Metalni stroncijum i barijum nemaju komercijalnu primenu. Suspenzija Ca(OH)2 u vodi je krečno mleko.gips (CaSO4⋅2H2O).

7 Ga 4s24p1 +3 29. 24 .37 2519 2.8 5. grupe raste sa porastom rednog broja elemenata.17 2072 7. Fizičke osobine metala 13. Metali 13. grupe u Zemljinoj kori ima znatno manje.3 8.82 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. metalni karakter elemenata 13. grupe su srebrnasto-bele su boje. M3+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost I pored manjih nepravilnosti.1. Teži elementi mogi imati i oksidacioni broj +1 (re e galijum i indijum. a češće talijum). U jedinjenjima se najčešće javljaju u oksidacionom stanju +3. dobri provodnici toplote i elektriciteta.6 -0. grupe Elementima 13.0015%. Galijum se izdvaja po neobično niskoj temperaturi topljenja (29.3 19.55 1473 11. Pošto od svih metala ove grupe najveći značaj ima aluminijum ovaj elemenat biće detaljenije obra en.34 589. +1 303. a treći je po zastupljenosti uopšte (posle kiseonika i silicijuma). Tabela 3.8 +0.78 2204 5. grupe Periodnog sistema elemenata započinje niz. Ostalih elemenata 13.75 143 51 1. osim bora koji jer nemetal. Svi.78-2204°C).667 577. p-metali Metali 13.2 167 81 1. takozvanih.3.34 558.7 -0.6 59.31 1.699 2. od kojih najviše galijuma 0.25 170 95 1.5 -1.56 578.85 1. su metali. ali i veoma širokom temperaturnom intervalu u kom je tečan (29.5 135 62 1.78°C). Aluminijum Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori. grupe Periodnog sistema Al Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C 3s23p1 +3 660. p-elemenata.904 1.9 In 5s25p1 +3 156.0 Tl 6s26p1 +3. i relativno meki.

srebra i zlata). Stajanjem na vazduhu. Ipak. Pivske i ostale limenke prave se od aluminijuma. i 2. Ta osobina koristi se za redukciju oksida drugih metala: 8Al + 3Fe3O4 → 4Al2O3 + 9Fe 25 ∆H = − 3340 kJ . veka. predmeti izra eni od čistog aluminijuma imaju malu mehaničku čvrstoću i zato mu se dodaju male količine (do 10%) bakra. magnezijuma ili cinka.2. Zato se aluminijumske žice sve više koriste i kod visoko naponskih prenosnih sistema. Me utim. silicijuma. ali i jeftinije. svemirskih letelica.30 AlOx(OH)3-2x. zbog dobrih osobina. I kao što metali prve i druge grupe imaju osobinu da lako gube elektrone. Afinitet aluminijuma prema kiseoniku toliko je velik da aluminijum može da oduzme kiseonik i drugim metalima. a aluminijumske folije koriste se za pakovanje. ovaj trend se nastavlja. I mada aluminijumska žica provodi elektricitet tri puta lošije od bakarne žice istog poprečnog preseka. pri običnim uslovima prevlači se vrlo tankim i kompaktnim slojem oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga prividno inertnim. Zbog toga je njegova cena bila visoka pa se jako retko bio korišćen. aluminijum je manje reaktivan od metala 1. 0<x<1 α-Al2O3. aviona. Druga primena aluminijuma zasnovana je na njegovoj osobini da dobro provodi elektricitet. okvira za prozore. Aluminijum se po električnoj provodljivosti nalazi na četvrtom mestu (iza bakra. Zastupljenost aluminijuma na Zemlji i najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Silikati Al 8. Prema gustini aluminijum spada u lake metale. Na3AlF6 Boksit Korund Kriolit Naziv I pored velike zastupljenosti u prirodi dobijanje čistog aluminijuma predstavljao je veliki problem sve do pred kraj 19. baštenskog nameštaja. Cu. Legure aluminijuma imaju obično malu gustinu i ne podležu koroziji pa se koriste za izradu kuhinjskog pribora. Danas se aluminijum dobija iz boksita elektrolitički (vidi stranu 7). ima široku primenu. Iako je aluminijum na vazduhu stabilan kada se zagreva reaguje sa kiseonikom: 4 Al(s) + 3 O2(g) → 2 Al2O3(s) ∆H=-1670 kJ/mol Reakcija sagorevanja Al veoma egzotermna i praćena je osloba anjem velike količine toplote. žice od aluminijuma mnogo su lakše. 2 Al2O3(s) Na3AlF6 980oC 4 Al(l) + 3 O2(g) Aluminijum. Od poznatijih legura su: duraluminijum (Al.Tabela 2. Tada on postaje tvrd i jak. grupe Periodnog sistema elemenata. lako se obra uje (izvlači u tanke žice i folije). Mg. i po svojim osobinama približava se nekim vrstama čelika. vrata. Mn i Si) i magnalijum (Al i Mg). je srebrnasto beli. mangana. sjajan i meki metal. Aluminijum.

α-Al2O3 se ne rastvara u kiselinama i bazama. Tabela 3. je tako e amfoteran. U procesu prečišćavanja vode Al2(SO4)3 hidrolizuje do aluminijum-hidroksida. Al(OH)3. Čist α-Al2O3 u prirodi se javlja kao mineral korund. ali ga opet ne stvaraju (neoksidujuće): 2 Al(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2(g).Ova reakcija osnova je procasa koji je poznat pod imenom aluminotermija.2. Dehidratacijom Al(OH)3 nastaje prvo γ-Al2O3. Od važnijih je aluminijum-sulfat koji kristališe sa 18 molekula vode (Al2(SO4)3·18H2O). aluminijum se rastvara u kiselinama koje razaraju zaštitni sloj. Al2O3(s) + 2 OH−(aq) +3 H2O → 2 [Al(OH)4]−(aq). higroskopna supstanca. i tada spada u drago kamenje. a koristi se za dobijanje čistih metala iz njihovih oksida. Korund može bude različito obojen usled prisustva tragova različitih metala. Rastvara se i u bazama uz osloba anje vodonika: 2 Al(s) + 2 OH−(aq) + 6 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]−(aq) + 3 H2(g). Koristi se u industriji papira kao lepak i tekstilnoj industriji. koji na višim temperaturama prelazi u α-Al2O3: C C Al(OH)3 300 → γ-Al2O3 1000→ α-Al2O3   o o γ-Al2O3 i α-Al2O3 razlikuju se po svojim osobinama. Jedinjenja aluminijuma imaju značajnu industrijsku primenu. γ-Al2O3 je bela. V. Želatinozna priroda aluminijum26 . Oksid Al2O3 može se dobiti iz hidroksida. Ne rastvara ni u azotnoj kislelini koja je jako oksidaciono sredstvo. Oslobo ena energije dovoljna je da se metal dobije u istopljenom stanju. Tvrdoća po Mosu mu je 9. Različiti oblici korunda koji se mogu naći u prirodi Ime Rubin Safir Orijentalni ametist Orijentalni topaz Orijentalni smaragd Onečišćen oksidom Hrom(III) Ti. Mg Boja Crven Plav (beo) Ljubičast Zlatno-žut Zelen Kada je sveže istaložen hidroksid aluminijuma je beo voluminozan talog (hidrofilni koloid). Ukoliko se sloj oksida ukloni. Fe Vanadijum Mn Co. I kao što je aluminijum amfoteran tako je amfoteran i njegov oksid Al2O3: Al2O3(s) + 6 H3O+(aq)→ 2 Al3+(aq) + 6 H2O(l). aluminijum burno reaguje sa HNO3: Al(s) + 4HNO3(aq) → Al(NO3)3(aq) + NO(g) + 2H2O(l) Me utim. Dobar je apsorbens i široko korišćeni katalizator. Zn. Stajanjem gubi vodu i prelazi u kristalno stanje. Metalni aluminijum se ne rastvara u vodi (jer ga štiti sloj oksida). Posle dijamanta to je najtvr a sustanca u prirodi. Rastvara se u kiselinama i bazama. Velike količine aluminijum-sulfata koriste se za prečišćavanje vode.

uključujući i mikroorganizme. Posebnu grupu soli čine stipse: KAl(SO4)2·12H2O. 27 . U farmaceutskoj industriji koristi se aluminijum-acetat (Al(CH3COO)3) koji ulazi u sastav burovih tableta.hidroksida omogućava da se postepeno taloži i sa sobom povlači (apsorbuje) sve suspendovane nečistoće. Ovo jedinjneja ponaša se kao adstrigens (skuplja krvne sudova) te se koristi za zaustavljanje kapilarnog krvarenja.

grupa – germanijum. veoma je krt i hemijski je relativno inertan.154 709 14.0013 SnO2 PbS kasiterit galenit Mineral Naziv Pregled osobina elemenatana 14. tabela 3. u Nemačkoj.3. I germenijum i kalaj i olovo slabo su zastupljeni u Zemljinoj kori. tipični metali.3.5 175 118 1.5 716 7. Za razliku od kalaja i olova koji su poznati već 5000 godina. kalaj i olovo. Germanijum je redak elemenat. Karakteristične osobine germanijuma. +4 231.93 (siva) 2602 5. Tabela 3. kalaja i olova Ge Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.137 +0. Rude kalaja i olova su dosta skoncentrisane tako da se ova dva metala relativno lako dobijaju redukcijom sa koksom. grupe dat je u tabeli 3. Hemijski čist germanijum je loš 28 .34 1. grupe Periodnog sistema nemetali. sa porastom rednog broja elemenata metalni karakter postaje sve izraženiji.32 122 140 93 1.9 -0. M2+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M2+(aq) + 2 e−→M(s) M4+(aq) + 2 e →M2+(aq) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost 762 − Sn 5s25p2 +2.14. Zastupljenost Ge. U minimalnim količinama prisutan je u gotovo svim silikatima.4. Sn i Pb i njihovi najznačajniji minerali Element Ge Sn Pb % na Zemlji 0. germanijum je otkriven tek 1886. To je jedan od elemenata čije postojanje je Mendeljejev predvideo. Tako da su poslednja dva elementa ove grupe. Po svojim osobinama sličan je silicijumu (metaloid je).68 4s24p2 +4 938 2833 5.46 1749 11. +4 327.8 -0.6 Pb 6s26p2 +2.125 +1. Tabela 3.4. a germanijum ne metaloid.4 Germanijum ima realetivno visoku temperaturu topljenja.00015 0.77 (siva) 7.8 1.26 (bela) 1.00021 0. kalaj i olovo Iako su prva dva elementa 14.

sa snižavanjem temperature brzina prelaska raste. Zbog relativno niske tačke topljenja lako se topi i obra uje. Na 13°C prelaz se praktično ne dešava. kovan. koje je za olovo i stabilnije. dok su +2 pretežno jonskog karaktera. ukazuje da je njihovo uobičajeno oksidaciono stanje +4. što je re e. U koncentrovanim kiselinama reakcija se odigrava brže. grupe prate postepen porast metalnih karakteristika. Kalaj Kalaj se javlja u dve aloptropske modifikacije: najčešće kao srebrnasto-beli metal (beli kalaj) ili. Ova pojava poznata je pod imenom “kalajna kuga”. Kalaj se ne rastvara u vodi.+ H2(g) Reakcija sa vrelim koncentrovanim bazama je sledeća: Sn(s) + 4 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)6]2. Kalaj sa kiseonikom reaguje tek na 1300ºC: Sn(s) + O2(g) → SnO2(s). Zato se njime oblažu limovi da bi se zaštitili (kalajisani lim). beli kalaj 13°C ° sivi kalaj Brzina prelaska beznačajna je na temperaturama koje nisu mnogo niže od 13°C. Na vazduhu je stabilan. Rastvaranjem u koncentrovanoj azotnoj kiselini nastaje slabo rastvorna metakalajna kiselina H2SnO3 čija formula se često piše kao SnO2·H2O: 3 Sn(s) + 4 ccHNO3(aq) + H2O(l) → 3 H2SnO3(s) + 4 NO2(g) Kalaj se rastvara i u bazama pri čemu nastaju različiti stanati: Sn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)4]2. Fizičke osobine elemenata 14. grupe ns2np2. Me utim. Me utim. izvlače u žice i tanke listiće (staniol). Pored toga kalaj i olovo mogu imati još jedno oksidaciono stanje. U oksidacionom stanju +4 uvek su kovalentno vezani sa kiseonikom u obliku anjona. Metalna modifikacija kalaja na temperaturama ispod 13°C prelazi u nemetalnu. kao trošan sivi prah sa poluprovodničkim osobinama i strukturom dijamanata (sivi kalaj). To je zato što su generalno jedinjenja oksidacionog stanja +4 kovalentnog.provodnik. Sn(OH)62− ili Pb(OH)62−. mek. kao na primer. dok M4+(aq) jon ne postoji. Od kalajisanog lima izra uju se limenke i konzerve. ukoliko sadrži primese elemenata V ili III grupe njegova provodljivost se značajno menja i on postaje jedan od najboljih poluprovodnika. Na -33ºC ona je maksimalna. u vodenim rastvorima postoje isključivo Sn2+(aq) i Pb2+(aq). Me utim. Beli kalaj je srebrnato-beo metal.+ 2 H2(g) 29 . Sa razblaženim neoksidujućim kiselinama reaguje veoma sporo: Sn(s) + 2 H+(aq) → Sn2+(aq) + H2(g). +2. ali se rastvara u kiselinama. Bela metalna modifikacija je stabilna na sobnoj temperaturi. Zato se veoma mnogo i koristi u elektronici kao i za izradu nekih vrsta optičkih stakala koja se odlikuju visokim koeficijentom prelamanja svetlosti.Elektronska konfiguracija poslednjeg elektronskog nivoa elemenata 14.

prelazi u stabilnije. U prirodi ova reakcija se zaustavlja usled taloženja karbonata i sulfata.Dodatkom baze u rastvor kalaj(II)-soli izdvaja se beo talog kalaj(II)-hidroksida: Sn2+(aq) + 2 OH−(aq) → Sn(OH)2(s) Talog kalaj(II)-hidroksida lako se rastvara u kiselinama i u bazama: Sn(OH)2(s) + H+(aq) → Sn2+(aq) + 2 H2O(l) Sn(OH)2(s) + OH−(aq) → [Sn(OH)3]−(aq) Jon kalaja(II) u rastvorima hidrolizuje: Sn2+(aq) + 2 Cl−(aq) + H2O(l) SnOHCl(s) + H+(aq) + Cl−(aq). Odlikuje se velikom gustinom. tako da u rastvoru već samim stajanjem. Rastvaranjem se dobija odgovarajući heksahidroksosanat(IV)-jon [Sn(OH)6]2−. 30 . kojih pored kiseonika tako e ima u prirodnim vodama. niske temperature topljenja (327ºC). a posebno ukoliko se rastvor zagreva. Olovo Olovo je mekan. Kalaj(II)-jon je u baznoj sredini jako redukciono sredstvo. Olovo je stabilno na vazduhu jer se stajanjem na vazduhu prevlači slojem oksida i karbonata koji mu daju plavo-sivu nijansu i štiti ga od dalje korozije: 2Pb(s) + O2(g) → 2PbO(s). Može se dobiti direktno reakcijom sagorevanja kalaja na vazduhu. To je beo prah koji se paktično ne rastvara u vodi. Može se prevesti u rastvoran oblik topljenjem sa alkalnim hidroksidima: SnO2 + NaOH → Na2SnO3 + H2O. metal. kiselinama i bazama. metalnoj modifikaciji. SnO2 javlja se u prirodi kao mineral kasiterit. a ipak se rastvara samo u sumpornoj kiselini čija je koncentracija 80% i veća: Pb(s) + 3 H2SO4(aq) → Pb2+(aq) + 2 HSO4−(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Olovo je u naponskom nizu ispred vodonika. U prirodi preovla uje oksidaciono stanje +2 u kom su gotovo sve teško rastvorne soli olova. Olovo se rastvara u vodi ukoliko je njoj rastvoren kiseonik: 2 Pb(s) + 2 H2O(l) + O2(g) → 2 Pb(OH)2(s). Okisd kalaja. Javlja se samo u jednoj. kalaj(IV) oksidaciono stanje – disproporcioniše se: 2 [Sn(OH)3]− (aq) → Sn(s) + [Sn(OH)6]2−(aq). U jedinjenjima može imati oksidaciono stanje +2 i +4. Koristi se za izradu emajla i mlečnog stakla. Ukoliko je koncentracija sumporne kiseline manja od 80% reakcija rastvaranja olova se zaustavlja usled taloženja teško rastvornog sulfata.

vremenom tamni ako su u vazduhu prisutni sulfidi. Rastvorljivost jedinjenja olova u vodi Jedinjenje Nitrati. Olovo(II)-oksid.5). Zahvaljujući maloj rastvorljivosti nalaze se u Zemljinoj kori kao minerali kao na primer: olovo(II)-sulfat PbSO4 (anglezit). halogenidi. PbO(α) PbO(β) Olovo(II)-oksid se rastvara u kiselinama uz nastajanje odgovarajućih olovo(II)-soli: PbO(s) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + H2O(l). Na nižim temperaturanma od 490ºC dobija se crvena (α). Sa kiselinama reaguje lako. I ovaj hidroksid je amfoteran. a na višim žuta (β) modifikacija. Olovo je amfoteran elemenat te se rastvara u bazama. sulfati. od nastalog PbS koji je crne boje. olovo(II)-karbonat PbCO3 (ceruzit) i olovo(II)-hromat PbCrO4 (krokoit). zbog otrovnosti olova izbegava se korišćenje ove boje. »olovna gle «. Većina soli olova praktično se ne rastvara u vodi (tabela 3. molibdati 31 Rastvorljivost u vodi Dobra Neznatna Ne rastvaraju se . Stvara se Pb(NO3)2 koji se na rastvara u ccHNO3. hlorati. pa se tako i olovo rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini: 3 Pb(s) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Pb2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l). hromati. olovo(II)sulfid PbS (galenit). Nažalost. PbO. a upotrebljava se kao bela boja kja ima izvanrednu sposobnost prekrivanja površine i lep sjaj. te se smatra za jednu od najkvalitetnijuh belih boja. Ova smeša karbonata i hidroksida olova(II) poznata je pod imenom olovno belilo. Tako e. Tabela 3. acetati Hloridi Sulfidi.5. i to samo ako su vrlo koncentrovane: PbO(s) + H2O(l) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). Reakcija rastvaranja je sledeća: Pb(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Pb(OH)4]2−(aq) + H2(g). Taloženjem olovo(II)-hidroksida pomoću natrijum-karbonata uz zagrevanje nastaje smeša karbonata i hidroksida: 3 Pb(NO3)2+ 2 Na2CO3 + 2 H2O → Pb(OH)2·2 PbCO3 + 4 NaNO3 + 2 HNO3. arsenati. može biti kao crveni (α) ili žuti (β) prah što zavisi od temperature dobijanja. karbonati.U koncentrovanoj azotnoj kiselini olovo se ne rastvara. Dodatkom baze u rastvor olovo(II)-soli taloži se voluminozni olovo(II)-hidroksid: Pb2+(aq) + OH−(aq) → Pb(OH)2(s). a reakcija sa bazama teče sporo jer su mu jače izražene bazne osobine: Pb(OH)2(s) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). fosfati. Pošto je jače izražen bazni od kilelog karaktera u bazama se PbO rastvara teško. U vodi se olovo(II)-nitrat dobro rastvara.

Glavni problem kod soli olova je što se one nagomilavaju u ljudskom organizmu i deluju na živčani sistem. Olovo ulazi u sastav mnogih legura. njime se oblažu električni kablovi. zove se minijum. Zagrevanjem na 200ºC otpušta kiseonik i prelazi u stabilniji PbO: 2 PbO2(s) → 2 PbO(s) + O2(g) Olovo(IV)-oksid se ne rastvara u vodi. a struktura sledeća. akomulatori. Me utim. Njegovo hemijsko ime bilo bi olovo(II)ortoplumbat(IV). Od olova se izra uju baterije. Minijum se u suspenziji sa lanenim uljem koristi kao zaštitni premaz koji štiti metale od korozije. Me utim. sa koncentrovanom HCl reaguje jer dolaze do izražaja njegove oksidacione osobine: PbO2(s) + 4 H+(aq) + 2 Cl−(aq) → Pb2+(aq) + Cl2(g) + 2 H2O(l). Olovo(IV)-oksid. 32 . PbO2. Treći oksid olova. Pored toga joni olova inhibiraju različite biohemijske reakcije. olovo i njegove soli su otrovni zbog čega se danas njihova upotreba sve više smanjuje. Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanim bazama: PbO2(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Pb(OH)6]2−(aq). Pb3O4.Olovo(II)-acetat. Pb(CH3COO)2. Pošto je kiselog karaktera ne rastvara se u kiselinama. čine bezbojni kristali slatkog ukusa. pa se ova so naziva još i olovni šećer. Olovo je metal koji se danas veoma mnogo koristi. O Pb O U reakciji sa azotnom kiselinom ovaj oksid daje: O Pb O Pb Pb2PbO4(s) + H+(aq) → 2Pb2+ + PbO2(s) + 2 H2O(l) Što ukazuje na činjenicu da je ovo jedan mešoviti oksid olova. Nestabilan je. formula Pb2PbO4. je tamno-sme i ili crni prah.

P).78 2. legura za osigurače (Vudov metal. temperatura topljenja 66oC).bizmut Me u elementima 15. Tabela 3. M3+ (pm) − 6s36p3 271 1557 9.15. grupe ima nemetala (N. Koristi se za izradu legura koje se tope na nislim temperaturama.5 Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost Bizmut je na vazduhu stabilan.9 -0. Sb) i jedan metal – bizmut. Sa kiseonikom reaguje tek na 500ºC: 4 Bi(s) + 3 O2(g) → 2 Bi2O3 Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama: 2 Bi(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Bi3+ + 3 SO2 + 6 H2O U jedinjenjima oksidacioni broj bizmuta je +3.6. Fizičke osobine bizmuta Bi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. tabela 3. Tabela 3.7. grupa . ima nisku tačku topljenja i relativno je loš provodnik elektriciteta. metalioda (As. Pri topljenju zapremina bizmuta se smanjuje pa ima manju gustinu u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju. Zastupljenost bizmuta na Zemlji i najznačajniji minerali Element Bi % na Zemlji 8⋅10-7 Mineral Bi2O3 Bi2S3 Naziv bizmit bizmutin Bizmut je metal sivo bele boje sa crvenkastom nijansom. Najvažniji minerali bizmuta dati su u tabeli 3.7. Oksid bizmuta se ne rastvara u vodi. To je bledo-žuta kristalna supstanca.6.25 155 104 1. Mek je.14 703 1. Rastvara se samo u jako kiseloj sredini: Bi2O3 + 6H+ → 2Bi3+ + 3H2O 33 . baznog karaktera.

Bi(OH)3(s) → Bi3+ + 3 H2O. ali ne i u bazama. Jedinjenja bizmuta koriste se za izradu preparata za lečenje gastritisa i čira na želucu. Hidroksid se rastvara samo u kiselinama.Razblaživanjem jon Bi3+ hidrolizuje Bi3+ + 2 NO3− + H2O BiONO3 + 2 H+ Hidroksid se može dobiti i dodatkom baze na rastvor soli bizmut(III): Bi3+ + 3 OH− → Bi(OH)3(s). 34 .

kovni su. imaju više tačke topljenja i ključanja. a živa (4f145d106s2) je na sobnoj temperaturi tečna (t. kao i znatno veće gustine. tačke topljenja opadaju sve do cinka (420°C). 35 . Svi su metali. d-elementi imaju manje-više slične osobine. S obzirom da elektroni unutrašnjih nivoa ne utiču toliko na hemijske osobine kao elektroni spoljašnjeg nivoa. Zato cink (3d104s2) kod koga su svi. Na isti način menjaju se tačke topljenja elemenata druge dve serije. grupe. Ovako visoke tačke topljenja su usled toga što se pored metalne stvara i dodatna kovalentna veza. U prvoj seriji prelaznih elemenata (4. a u trećoj volfram (3422°C). čak i s. -39°C). grupi kod vanadijuma (1910°C).1. Najveće tačke topljenja u drugoj seriji prelaynih elemenata ima molibden (2623°C).t.4. Sparivanjem d-elektrona smanjuje se mogućnost stvaranja dodatne kovealentne veze.i p-elektroni. dok u spoljašnjem energetskom nivou (n) imaju najčešće 2 ili 1 elektron. Oba su elementi 6. sa promenom broja nesparenih elektrona.i f-elementi. tegljivi. menjaju se poluprečnik atoma i gustine prelaznih elemenata. Na isti način. Temperature topljenja prelaznih elemenata Naime. 4. Prelazni elementi d-metali Na prelazu izme u s.i p-elemenata nalaze se d. grupe znatno su tvr i. spareni ima relativno nisku temperaturu topljenja (420°C). Kod prelaznih d-elemenata u periodi sa porastom rednog broja pravilno se menjaju neke atomski radujus. Ovi elementi se me usobno razlikuju po broju elektrona u unutrašnjim d-orbitalama.grupi (1541°C) i dostižu maksimum u 5. U odnosu na metale 1. Slika 4. To je zato što pored s-elektrona u metalnoj vezi mogu da učestvuju i d-elektroni. temperatura topljenja i gustina.1. sjajni i dobro provode toplotu i elektricite. tačke topljenja prelaynih elemenata rastu uporedo sa porastom broja elektrona u d-podnivou. i 2. Nadalje. izuzev paladijuma. perioda) tačke topljenja rastu počevši od skandijuma u 3. pa tačke topljenja opadaju. i dostižu maksim kod elemenata sa pet nesparenih elektrona.

Ukoliko ovi metali i grade jedinjenja u kojim imaju više oksidaciono stanje. Najčešće je +2 ili +3.3. dok su kod diamagnetičnih supstanci svi elektroni spareni). kao i da grade niz kompleksnih jedinjenja sa najrazličitijim ligandima. pa su joni u kojima oni imaju najviše oksidaciono stanje jaka oksidaciona sredstva (Cr2O72−. slika 3. Pt.4. Tako e. Pd. najviše oksidaciono stanje metala treće periode (grupe 3-7) odgovara broju grupe. Stabilnija oksidaciona stanja su obeležena crvenim Tako.4. Slika 4. Prisustvo elektrona u d-orbitalama omogućava prelaznim metalima da imaju bar u jednom oksidacionom stanju obojen jon (jer je energija vidljivog dela spektra dovoljna za ekscitaciju). Gustine prelaznih elemenata Za razliku od metala glavnih grupa (natrijum. što je u skladu sa brojem valentnih elektrona (s i d) koji neki atom metala može da angažuje za stvaranje veze. 36 . V2O5). grade bar jedno paramagnetično jedinjenje (paramagnetične supstance imaju nesparene elektrone. prelazni metali têže da pre u u niže oksidaciono stanje. magnezijum i aluminijum) koji u jedinjenjima mogu imati samo jedno oksidaciono stanje. Veličina atoma prelaznih elemenata Slika 4. MnO4−). Počevši od elemenata 8. grupe maksimalan oksidacioni broj je manji od broja grupe. koje odgovara broju grupe. Iz tog razloga oni su efikasni katalizatori (Ni. Uopšte. lako se redukuju.2. prelazni metali često grade jedinjenja u kojima se mogu naći u više različitih oksidacionih stanja. Rh.Slika 4. Uobičajena oksidaciona stanja prve serije prelaznih elemenata. Iz tog razloga su kobalt(III) soli u vodenom rastvoru nestabilne i lako prelaze u kobalt(II): 4Co3+(aq) + 2H2O(l) → 4Co2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq). Osobina prelaznih metala da imaju različitih oksidacionih stanja ukazuje na činjenicu da ovi elementi lako grade i raskidaju veze sa drugim atomima.

Metali 6. grupe
Pored hroma, molibdena i volframa u ovu grupu ubraja se siborgijum (Sg). To je veštački radioaktivni element, dobijen je 1974. godine, koji se ne nalazi u prirodi. Najvažniji minerali hroma, molibdena i volframa navedeni su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Zastupljenost metala 6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Cr Mo % na Zemlji 1,22⋅10-3 1,2⋅10-4 Mineral FeCr2O4 PbCrO4 MoS2 CaWO4 W 1,2⋅10-4 (Fe,Mn)WO4 FeWO4 Naziv Hromit Krokoit Molibdenit Šelit Volframit Ferberit

Hrom, molibden i volfram su metali, sivo bele boje, sjajni, dobrih mehaničkih osobina. Odlikuju se visokim tačkama topljenja i ključanja (volfram ima najvišu temperaturu topljenja od svih metala), tabela 4.2.
Tabela 4.2. Fizičke osobine elemenata 6. grupe Cr Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e−→M(s) 3d54s1 1907 2671 7,14 8,5 124,9 1,6 -0,71 Mo 4d55s1 2623 5560 10,28 5,5 145 1,8 -0,20 W 5d46s2 3455 5930 19,25 7,5 135 1,7 -0,12

Elementarni hrom, molibden i volfram su na običnoj temperaturi relativno inertni jer se prevlače monomolekulskim slojem oksida koji ih štiti od korozije. Zbog toga se često koriste za zaštitu drugih metala. Molibden se zbog velike tvrdoće upotrebljava za izradu specijalnih vrsta čelika. Volfram se koristi za proizvodnju specijalnih čelika, kao i za proizvodnju niti za električne sijalice. Od ova tri elementa od većeg značaja je jedino hrom koga ima i najviše u prirodi. Hrom je srebrnasto-bele boje sa plavkastom nijansom. Spada u teške metale. Može da se polira do visokog

37

sjaja. Otporan je na atmosferske uticaje Sam hrom i hromni čelici veoma su tvrdi. Čelik koji sadrži više od 18% hroma i 8% nikla otporan je na koroziju i dejstvo kiselina (ner ajući čelik). Hrom se ne rastvara u azotnoj kiselini, niti u carskoj vodi jer se u ovim (oksidujućim) kiselinama prevlači se slojem oksida koji ga štiti. Rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Cr + HCl → CrCl2 + H2 Nastali hlorid je rastvoran, a rastvor je obojen plavo od hidratisanog [Cr(H2O)6]2+ jona. Me utim, ovaj jon nije stabilan. Lako se oksiduje na vazduhu: 4 Cr2+ + O2 + 4 H+ → 4 Cr3+ + 2 H2O. U jedinjenjima hrom može imati oksidacione brojeve +2, +3 ili +6. Od ova tri oksidaciona stanja najstabilnije je +3. Ukoliko se u vodeni rastvor hrom(II)-soli doda baza taloži se žuti hrom(II)-hidroksid: Cr2+ + 2 OH− → Cr(OH)2, koji vrlo brzo na vazduhu prelazi u crni hrom(III)-hidroksid. Jedino stabilno jedinjenje hroma(II) acetat koji je slabo rastvoran. Ostala jedinjenja hroma(II) prelaze u stabilnije oksidaciono stanje +3. I mada je vodeni rastvor u kome postoji Cr3+ jon ljubičast od heksaakvahrom(III)-jona ([Cr(H2O)6]3+) rastvori soli hroma(III) često su obojeni zeleno. To je zato što dolazi do zamene liganada anjonima koji su prisutni u rastvoru tako da postoji ravnoteža: [Cr(H2O)6]3+ + Cl− hidroksid je amfoteran: Cr(OH)3(s) + 3H3O+(aq) → Cr3+(aq) + 6H2O(l) Cr(OH)3(s) + OH−(aq) → [Cr(OH)4]−(aq) Postepena promena kiselo-baznih osobina sa porastom oksidacionog broja veoma je uočljiva kod hroma. Hrom(II)-hidroksid je isključivo bazan, hrom(III)-hidroksid amfoteran, dok je hrom(VI)hidroksid kiseo.
Raste kiseo, a opada bazni karakter.

[Cr(H2O)5Cl]2+ + Cl−

[Cr(H2O)4Cl2]+ + Cl−.

U baznoj sredini iz rastvora hrom(III)-soli taloži se slabo rastvorni hidroksid Cr(OH)3. Ovaj

+2
Bazan

+3
Amfoteran

+6
Kiseo

Maksimalan oksidacioni broj +6, hrom ima u hromatima i dihromatima izme u kojih postoji ravnoteža: 2 CrO42−(aq) + 2 H+(aq) žut Konstanta ravnoteže je približno 10 dihromatni jon, Cr2O72−.
38
14

Cr2O72−(aq) + H2O(l).

narandžast tako da je u kiseloj sredini stabilan CrO42− jon, a u baznoj

U kiseloj sredini dihromat je jako oksidaciono sredstvo: Cr2O72−(aq) + 14 H+(aq)+ 6e− → 2 Cr3+(aq) + 7 H2O(l). U baznoj sredini, u kojoj preovla uje hromat, hrom(VI) je znatno slabije oksidaciono sredstvo: CrO42−(aq) + 4 H2O(l)+ 3e− → Cr(OH)3(s) + 5 OH−(aq). Sa jedinjenjima hroma(VI) potrebno je pažljivo rukovati jer veoma tokična, i prestavljaju poznate kancerogene supstance.

39

Metali 7. grupe
U sedmoj sporednoj grupi nalaze se mangan, tehnecijum, renijum i borijum (Tc i Bh su radioaktivni). U Zemljinoj kori najviše ima mangana. Od svih prelaznih elemenata mangan je treći po zastupljenosti (tabela 4.3). Ostalih elemenata ove grupe ima veoma malo. Tehnecijuma je prirodni radioaktivni element kojeg je bilo na Zemlji pre 4 milijarde godina, ali je isčezao zbog radioaktivnog raspada njegovog izotopa (99Tc, t½=2,1⋅105 godina). Danas ga u prirodi ima u zanemarljivim količinama (u rudama urana). Borijum je veštački radioaktivni element, i njega nema u prirodi.
Tabela 4.3. Zastupljenost mangana na Zemlji i njegovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral MnO2, Mn 0,106 Mn3O4, 3⋅Mn2O3⋅MnSiO3, MnCO3 Naziv piroluzit Hausmanit Braunit Rodohrozit

Osobine mangan, tehnecijum, renijum navedeni su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Fizičke osobine elemenata 7. grupe Mn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) + 2 e− → M(s) 3d54s2 1246 2061 7,47 6 126 80 1,5 -1,05 Tc 4d55s2 2157 4265 11,5 136 1,9 +0,27 Re 5d56s2 3186 5596 21,02 7 137 1,9 +0,25

Od četiri elementa 7. grupe najveći značaj ima mangan, te će o njemu biti više reči. Mangan je biogeni elemenat. Neophodan je kofaktor kod brojnih enzima (na primer, superoksid dismutaze) koji učestvuju u detoksikaciji viših organizama. Kod biljaka potpomaže rast i stvaranje hlorofila Mangan je srebrnasto-beo metal, tvrd (6 po Mosu). Po izgledu podseća na gvož e, ali je tvr i od njega i znatno krtiji. Postojan je na suvom vazduhu. Na vlažnom vazduhu prevlači se tankim slojem oksida.
40

To je zato što su kod hidroksida veze kovalentne zbog čega ovo jedinjenja nije stabilno i lako prelazi u stabilnija kovalentna jedinjenja viših oksidacionih stanja. Dodatkom baze u rastvor Mn2+ soli taloži se beli Mn(OH)2 koji brzo potamni.Elementarni mangan se koristi u proizvodnji čelika. +3. Oksidaciono stanje +3 javlja se samo kod manjeg broja kompleksnih jedinjenja. pošto odmah dolazi do disproporcijacije tako da je reakcija: Mn3+(aq) + 2H2O(l) → MnO2(s) + Mn2+(aq) + 4 H+(aq). Rastvaranjem mangan(III)-oksida u kiselinama očekivali bi da nastane Mn3+ jon.) So mangan(II)-soli (ružičaste) mangan (III)-soli manganiti manganati (zeleni) permanganati (ljubičasti) U kiseloj sredini najstabilnije oksidaciono stanje je +2. dok proste soli nisu ni poznate. Me utim. Jedinjenja oksdiacionog broja +3 stabilna su samo u uskom intervalu pH i čvrstom stanju. Do disproporcijacije ne dolazi jedino ako se Mn3+ jon odmah veže u kompleks. njegov hidroksid vrlo lako i brzo oksiduje. Od takvog čelika izra uju se pokretni radni delovi bagera i buldožera. br. Koristi se u proizvodnji stakla. Čelik koji sadrži 12% mangana i 1% ugljenika odlikuje izuzetno velika tvrdoća i čvrstoća. One se disproporcionišu u vodenim rastvorima na +2 i +4. Vodeni rastvor soli Mn(II) su bledo ružičaste boje. Za razliku od Mn jona koji je veoma stabilan i teško ga je oksidovati. Mn2O3 je tako e bazan. Hidroksid (i oksid) Mn(II) nije amfoteran i ne reaguje sa bazama. Naime. a tamno-braon boje kada se dobija iz vodenih rastvora jer je hidratisan (MnO2·H2O). +6. Mangan(IV)-oksid ima prilično raznovrsnu primenu.5. +2 +3 +4 +6 +7 Oksid MnO Mn2O3 MnO2 MnO3 Mn2O7 Osobine bazan bazan amfot. +2. ili neko slabo rastvorno jedinjenje (fosfat). U neutralnoj i slabo baznoj sredini stabilna su jedinjenja oksidacionog broja +4. Mangan(IV)-oksid je crne boje kada je dehidratisan. ali i sumpora koji staklu daju tamnu boju. Stabilnost i značaj različitih oksdacionih stanja mangana opada približno: +4. Boju je moguće zapaziti samo kod koncentrovanih rastvora. i to u obliku MnO2. +7. Uloga mu je da oksiduje razna jedinjenja gvož a. Veća količina MnO2 41 2+ .5. Tabela 4. kiseo kiseo Kiselina/baza Mn(OH)2 (nestabilan) nestabilna jedinjenja H2MnO3 (manganasta kiselina) H2MnO4 (manganova kiselina) HMnO4 (permanganova kis. Karakteristična jedinjenja mangana ox. Bazan je. 2 Mn(OH)2(s) + O2(g) → 2MnO(OH)2(s). Mangan se u jedinjenjima javlja sa različitim oksidacionim brojevima. tabela 4. dodatkom male količine MnO2 neutrališe se zelena boja stakla koja potiče od uvek prisutnih Fe2+ jona. od +2 do +7.

Manganati su stabilni samo u jako baznoj sredini (u čvrstom stanju ili u najmanje 30% rastvorima jakih baza). Permanganati nastaju oksidacijom nižih oksidacionih brojeva u kiseloj sredini. manganata i permanganata. Koristi se i u industriji boja jer katalitički ubrzava sušenje lanenog ulja. permanganatni jon se razlaže uz izdvajanje kiseonika. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo. i u tamnim bocama. Oksidaciona sposobnost permanganatnog jona jako zavisi od kiselosti sredine. mada ta stabilnost nije previše izražena. Naime. što se vidi po pojavi ljubičaste boje karakteristične za permanganate. ali se ubrzava se pod dejstvom svetlosti. Mangan u višim oksidacionim stanjima (+5 ili +6) ulazi u sastav anjona. 42 . Zbog toga se rastvori permanganata čuvaju u neutralnim ili blago alkalnim rastvorima. permanganatni jon je stabilan u širokom području pH. i najviše je izražena u kiseloj sredini. Permanganatni jon je jedno od najjačih oksidacionih sredstava. Koristi se za izradu običnih baterija. Nasuprot manganatnom jonu. Sama po sebi reakcija je spora u kiseloj sredini.daje staklu ružičastu ili ljubičastu boju. Dodatakom kiseline gotovo trenutno se disproporcionišu: 3 MnO42¯(aq) + 4 H+(aq) → 2 MnO4¯(aq) + MnO2·H2O(s) + 2 H2O(l).

kao što su nikal. od kojih je 65% proteinski vezano u hemoglobinu. grupe . Gvož e.9⋅10-3 CoAsS Co3S4 Ni 9.trijada gvož a Iako pripadaju različitim grupama (8. grupi). U živim organizama gvož e učestvuje u transportu i prenosu eletrona i.Mg)6Si4O10(OH)8 Naziv Hematit Magnetit Limonit Pirit Siderit Smaltit Kobaltit Lineit Garnierit Elementarno gvož e i način njegovog dobijanja poznato je još od davnina. Zastupljenost metala trijade gvož a na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Fe2O3 Fe3O4 Fe 6. ovi elementi pokazuju niz zajedničkih karakteristika. Tabela 4. ali istovremeno smanjuje njegovu kovnost i rastegljivost. kiseonika.. mangan. Nastale legure su znatno čvršće.7).6. Kobalt učestvuje u sintezi hemoglobina i ulazi u sastav vitamina B12. U Zemljinoj kori gvož e se po zastupljenosto nalazi na četvrtom mestu. Ovaj elemenat ima i največi tehnički značaj. ali i manje reaktivne od čistog gvož a. ugljenika i odre enih prelaznih metala. i 10. kobalt i nikal su sjajni metali srebrnaste boje. jače i tvr e. Nikal se nalazi u sastavu enzima hidrolaza. kobalt i nikal su značajni esencijalni elemenat neophodan živim organizmima. Čelik je legura gvož a. Gotovo celokupna proizvodnja gvož a svodi se na čelik. hrom. i 10. 9. Tačke topljenja su im visoke. Gvož e ima sivu. 4. uglavnom oksidoreduktaza. Dodatkom drugih elemenata poboljšavaju se mehaničke ocobine gvož a. Ugljenik daje čvrstoću i jačinu čeliku.9⋅10-3 (Ni. a ulazi u sastav mnogih enzima.7%). kobalta i nikla navedeni su u tabeli 4. Pošto se legure gvož a u tehnici nazivaju "crni metali". zbog čega se i proučavaju zajedno. drugi po redu metal (iza aluminijuma.20 Fe2O3⋅nH2O FeS2 FeCO3 CoAs2 Co 2. Najvažniji minerali gvož a.Metali 8. Čelici se puno koristi u gra evinarstvu.6. Gvož e. a gustine velike (vidi tabeli 4. 43 . kobalt rozu. 9. otuda je proizvodnja legura nazvana crna metalurgija. U telu odraslog čoveka nalazi se oko 4 g gvož a. a nikal žutu nijansu. Ukupna godišnja proizvodnja gvož a 15 puta prevazliazi proizvodnju svih ostalih metala zajedno.

84 Zajednička osobina ova tri elementa je da su izrazito feromagnetični na sobnoj temperaturi. Dakle. a namagnetisanje im ostaje nakon prestanka dejstva spoljašnjeg magnetnog polja.3 81 65 1. pa se ona stalno nastavlja.44 9. koje dalje daje Fe(III). Jedino gvož e intenzivno korodira na vazduhu.25 6. (tabela 4. kiseonika i nekog elektrolita. Magnetno polje ih jako privlači. otpor na 0ºC [10−8 Ω⋅m] 3d64s2 1539 2750 7. Zato se korozija gvož a naziva i elektrohemijska korozija.8 -0. Korozija se sprečava pervlačenje površine gvož a nanošenjem boje ili nekog drugog metala galvanizacijom.8). Korozija se uvek odvija i dva stupnja.1 83 67 1. dok su kobalt i nikal pod običnim uslovima stabilni. ne reaguju.24 Ni 3d84s2 1452 3730 8. br. koje u sebi obično uvek ima primese. korodira: 4Fe(s) + 3O2(g) + 2n H2O(l) → 2Fe2O3⋅nH2O(s) Pošto je oksid porozan ne štiti površinu gvož a od dalje reakcije.8 -0. Me utim.Tabela 4. Ovu osobinu pokazuju samo ova tri elementa.90 5 124. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima +2 i +3. a gvož e i +6.8 -0.6 78 1. Oksidi i baze elemenata trijade gvož a Element ox.87 4 124.7.89 5.71 Co 3d74s2 1495 2870 8.5 125. do korozije dolazi samo u prisustvu vode. Tabela 4. Gvož e se prvo oksiduje do Fe(II). u vodi koja sadrži rastvoren kiseonik gvož e. el.28 6. Fizičke osobine elemenata trijade gvož a Fe Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm): M2+ M3+ Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e− → M(s) Specif. +2 Fe +3 mešovit +2 Co +3 mešovit Ni +2 +3 oksid FeO Fe2O3 Fe3O4 CoO Co2O3* Co3O4 NiO Ni2O3* 44 osobine bazan bazan hidroksid Fe(OH)2 Fe(OH)3 - boja bledo zelen crveno mrk plav tamno mrk zelen - bazan bazan Co(OH)2 Co(OH)3 Ni(OH)2 Ni(OH)3* . kada su hemijski čisti. Sa vodom ova tri elementa.8.

Tako. koncentrovana azotna kiselina čini ove metale pasivnim. i gvož e(III)-jon u rastvoru su hidratisani sa šest molekula vode. a Ni(OH)2 je zelene boje.: Fe(s) + NO3−(aq) + 4H+(aq) → Fe3+(aq) + NO(g) + 2H2O(l) U rastvoru koncentrovane sumporne kiseline gvož e se pasivira. 45 . Stajanjem na vazduhu Fe(OH)2 se vrlo brzo oksiduje do Fe(OH)3. Negativan standardni redoks potncijal uslovljava da se sva tri metala rastvaraju u neoksidujućim kiselinama uz izdvajanje vodonika. Rastvaranjem gvož a u neoksidujućom kiselinama. kobalta i nikla oksidacionog broja +3 manje su izražene nago kod oksidacionog broja +2. i gvož e(II)-jon. Reakcijom odgovarajuće soli oksidacionog broja +2 sa bazom nastaju hidroksidi: M2+(aq) + 2OH–(aq) → M(OH)2(s). Različite su boje. nastaje svetlo-zeleni gvož e(II)-jon: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Stajanjem na vazduhu gvož e(II)-jon se polako oksiduje i prelazi u gvož e(III)-jon: 4Fe2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq) → 4Fe3+(aq) + 2H2O(l) U reakciji gvož a sa oksidujućim kiselinama nastaje direktno gvož e(III)-jon. Hidroksidi oksidacionog broja +3 nastaju dodatkom baze u rastvor soli+3. crvenkasto-baron Fe(OH)3 koji je zapravo hidratisani oksid. Co(OH)2 plav. Gvož e(III)-hidroksid ispoljava u izvesnom stepenu amfoternost jer reaguje sa vrelim koncentrovanim rastvorima baza. Rastvaraju se u kiselinama. kada se u rastvor soli gvož a(III) doda baza taloži se želatinozni. Fe(OH)2 je bledo-zelen. Sva tri hidroksida su bazna. u odsustvu kiseonika. mada pasivnost Ni nije osobito izražena. Fe2O3·nH2O: Fe3+(aq) + 3OH−(aq) → Fe(OH)3 (s). Sva tri elementa imaju stabilno oksidaciono stanje +2 u rastvoru. Prisustvo ovih šest molekula vode se podrazumeva i zbog jednostavnosti se ne piše.6×10−39) nastaje već u rastvorima u kojima je pH oko 2. dok se Ni(OH)2 ne oksiduje uopšte. Elementi trijade gvož a imaju jako izraženu sklonost ka gra enju kompleksnih jedinjenja. Naime. kobalta i nikla razlikuju se po boji.Vodeni rastvori soli gvož a. Me utim. Bazne osobine hidroksida gvož a. Pošto se Fe(OH)3 veoma slabo rastvara u vodi (P=2. Co(OH)2 se sporo oksiduje. pa su njihove ispravne formule [Fe(H2O)6]2+ i [Fe(H2O)6]3+.

9 +1. U odnosu na alkalne metale njihove temperature topljenja i 46 . Cu2(OH)2CO3. +2.9. Cu3(OH)2(CO3)2 Ag Au 8⋅10-6 4⋅10-7 Ag2S u elementarnom stanju u elementarnom stanju Naziv Halkozin Halkopirit Kuprit Malahit Azurit Argentit Mala reaktivnost bakra.800 100 100 Au 5d106s1 144 137 2. kao i zbog otpornosti prema koroziji. M+ (pm) 3d104s1 128 96 1.96 3 − Ag 4d105s1 144 126 1.Metali 11.78 2162 10. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Cu2S CuFeS2 Cu 0. srebro i zlato. grupe nemaju puno zajedničkih osobina sa alkalnim metalima. grupe Cu Spoljašnji energeski nivo Atomski radijus (pm) Jonski radijus.5 +1.4 +1. +2 1084. od njih se od davnina izra ivao novac.0068 Cu2O. elementi 11.9). +3 1064.5 +0. zbog čega se puno koriste u industriji. Plemenitost im raste od bakra ka zlatu. Zastupljenost metala 11. Tabela 4.10.49 2. S obzirom na činjenicu da se u prirodi mogu naći u elementarnom stanju (tabela 4. kovni i rastegljivi. osim činjenice da mogu da grade jedinjenja sa oksidacionim brojem +1. Me utim. srebra i zlata svrstava ove elemente u plemenite metale (u naponskom nizu su iza vodonika). zbog velike cene u poslednje vreme sve se manje koriste za izradu novca. dobri su provodnici toplote i elektriciteta.83 68 74 Elekronegativnost Oksidaciona stanja Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Električna provodljivost Toplotna provodljivost +0. +3 961. grupe Bakar.18 2856 19.525 95 93 Metali ove grupe su relativno meki. Fizičke osobine elemenata 11.9 +1. Tabela 4.30 2.62 2927 8.

7% Sn 40% Ni 20% Ni. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima: bakar +1 i +2. tabela 4. zbog cene bakar se neuporedivo više koristi kao provodnik. 20% Zn 20-40% Zn 80% Zn 7% Sn. dok je najmanje reaktivno zlato. njihove temperatura topljenja i ključanja u potpunosti su u skladu sa sa opštim trendovima tih vrednosti kroz pojedine serije prelaznih elemenata. te se može izvlačiti u vrlo tanke žice. na primer. a jedinjenja bakra(I) u vodenom rastvoru se disproporcionišu: 2Cu+(aq) → Cu2+(aq) + Cu(s) . Bakar je značajan biogeni elemnat.12. Tako. ← Od ova tri elementa bakar je najreaktivniji. tabela 4. Ipak.12.10. lako se dobija i obra uje tako da je bakar imao značajnu ulogu kroz istoriju. 0. Bronza je samo jedna od niza legura bakra koje se danas koriste. Dobar je provodnik elektriciteta. Iako je bakar suviše mekan da bi se od njega izra ivalo oru e već pre 5000 godina mešan je sa kalajem kako bi mu se povećala tvrdoća. ← K= 1. Bakar Posle gvož a. ali žilavi rastegljiv. Uprkos činjenici da ga u Zemljinoj kori ima izuzetno malo (10−4%). kod dva moguća oksidaciona stanja bakra (+1 i +2) stabilnije je oksidaciono stanje +2. Po ovoj leguri (bronzi) čitavo jedno praistorijsko doba dobilo je ime – bronzano doba. tabela 4. Poznavale su ga i najstarije civilizacije. Ipak. 47 . Neke legure bakra legura Crveni mesing Žuti mesing Beli mesing Fosforna bronza (topovska bronza) Silicijumova bronza Aluminijumska bronza Legura za metalna ležišta Konstatntan Novo srebro (alpaka) Monel metal sastav Max. Od dva moguća okisdaciona stanja bakra i zlata stabilnije je više. 20% Zn 65-70% Ni Elementarni bakar je karakteristične svetlo-crvenkaste boje.8 ⋅ 106.5% P 1-2% Si 20-25% Al 15% Pb. Relativno visoke temperature topljenja ukazuju da u metalnoj vezi sem s-elektrona učestvuju i d-elektroni. bakar je tehnički najvažniji metal. srebro +1 i zlato +1 i +3. jer je energija hidratacije višeg oksidacionog stanja u rastvoru veća.ključanja se visoke. U čitavom Periodnom sistemu jedino je srebro bolji provodnik od bakra.10. Vrlo je mek. Tabela 4. Slično se javlja i kod zlata: 3Au+(aq) → 2Au(s) + Au3+(aq).

U viški amonijaka ovaj talog se rastvara. nastaje tamno plavi kompleks [Cu(NH3)4]2+: Cu(OH)2(s) + 4 NH3(aq) → [Cu(NH3)4]2+(aq) + 2 OH−(aq) Ovo nikako ne ukazuje na amfoteran karakter bakar(II)-hidroksida. Zagrevanjem moguće je ukloniti vodu. a ona potiče od akva kompleksa. Uporedo sa gubitkom 48 . kao posledica zaga enja vazduha. Može se dobiti zagrevanjem bakar(II)-oksida na 900ºC: 4 CuO → 2 Cu2O + O2. CuSO4·5H2O.Bakar se dužim stajanjem na vlažnom vazduhu. Bakar(I)-oksid. Reakcijom baznog oksida bakra sa H2SO4 nastaje Cu2(OH)2SO4. od pet. Sa razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom bakar reaguje: 3 Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 3 Cu2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 4 H+(aq) → Cu2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O(l) U koncentrovanoj hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini bakar se može rastvoriti samo u prisustvu kiseonika: Cu(s) + 2 H+(aq) + 4 Cl− + ½O2 → [CuCl4]2−(aq) + H2O. Cu2O. posebno na spomenicima. Sam hidroksid ima jače izražene bazan od kiselih osobina. bakar(I) i bakar(II)-oksid. Cu2(OH)2CO3(s) + H2SO4(aq) → Cu2(OH)2SO4(s) + CO2(g) + H2O(g) Redoks potencijal bakra je pozitivan te se on ne rastvara se u hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini. Vodeni rastvori bakar(II)-soli plavo su obojeni zbog [Cu(H2O)6]2+ jona. Oksid je bazan. u prisustvu O2. Po plavoj boji prepoznatljiva su jedinjenja bakra. Zagrevanjem CuSO4·5H2O moguće je ukloniti svu vodu. molekula vode vezano je direktno za jon bakra (akvakompleks). koji se može videti kao zelena patina. a uporedo sa gubitkom vode nestaje i boja. U reakciji sa kiselinama ne nastaje jon bakar(I) već bakar(II): Cu2O + H+ → Cu + Cu2+ + H2O. Najznačajnija so bakra je plavi kamen. Ovaj sloj baznog karbonata štiti bakar od dalje reakcije. Bakar gradi dva oksida. CO2 i vode oksiduje do baznog karbonata Cu2(OH)2CO3. dok je peti molekul vode povezan vodoničnom vezom za sulfatni jon. Kod ove soli četiri. Rastvara se u vreloj koncentrovanoj sumpornoj kiselini: Cu(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Cu2+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Me utim. 2Cu(s) + O2(g) + CO2(g) + H2O(g) → Cu2(OH)2CO3(s).a u atmosferi nastaje odre ena količina sumporne kiseline (kislele kiše). Cu(s) + H+(aq) + HSO4−(aq) + ½O2 → Cu2+(aq) + SO42−(aq) + H2O(l). usled prisustva oksida sumpor. Dodatkom rastvora amonijaka u rastvor bakar(II)-soli taloži se svetlo plavi bakar(II)-hidroksid: 2 Cu2+(aq) + 2 OH−(aq) → Cu(OH)2(s). je crvena kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi.

Najvažnija so srebra je srebro-nitrat. galvanoplastici. a halogenidi srebra nalaze primenu u fotografiji. ali ne i za ljude. Zbog baznih osobina oksida soli srebra ne hidrolizuju. Iako kristalna struktura nije tipično jonska. Soli srebra nalaze još primenu u medicini.1 mikrona koji su i do 500 puta tanji od čovečije dlake. Stajanjem. Jon srebra Ag+ ima baktericidno dejstvo te se može koristiti za dezinfekciju pijaće vode. i dr. Pored srebra i bakra. Veoma je rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije. spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. pod dejstvom svetlosti iz rastvora soli srebra dolazi do izdvajanja elementarnog srebra. 6 Ag(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 6 Ag+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Dodatkom baze u rastvor soli srebra ne nastaje hidroksid. vinogradarstvu i voćarstvu. Ne rastvara se ni u kiselinama. nakon dužeg vremena na vazduhu potamni od nastalog sulfida: 2 Ag(s) + H2S(aq) + ½O2 → Ag2S(s) + H2O. Lako gradi legure.vode nestaje i boja. oksid ima gotovo isključivo bazne osobine. a kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići debljine do 0. Ima znatnu specifičnu težinu. Moguće ga je rastvoriti jedino u carskoj vodi (smeša koncentrovane 49 . Zlato Zlato je metal žute boje. Legure koje sadrže paladijum ili nikal često se koriste u zlatarstvu jer su one bele boje. bromid (AgBr) i jodid (AgI) se u vodi slabo rastvaraju. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika. Srebro Srebro je beo sjajan mek metal. Žuta boja zlata može se modifikovati dodatkom različitih količina bakra i srebra. viruse. Zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama (azotnoj i koncentrovanoj sumpornoj): 2 Ag(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → 2 Ag+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Zato se čuvaju u tamnim bocama. Me utim. Na vazduhu je stabilno i sa kiseonikom ne reaguje čak ni pri pri jakom zagrevanju. industriji stakla. Stabilno je na čistom vazduhu i u vodi. Srebro-hlorid (AgCl). Lako se rastvara u kiselinama: Ag2O(s) + 2 H+(aq) 2 Ag+(aq) + H2O(l). Toksičan je za neke bakterije. već oksid srebra: 2 Ag+(aq) + 2 OH−(aq) → Ag2O(s) + H2O(l). ni u bazama. alge i gljive. dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. Odlično se rastvara u vodi (na 20ºC 100 g vode rastvara 215 g AgNO3). Elementarno srebro koristi se za izradu ogledala. Bakar(II)-sulfat koji se dosta koristi u proizvodnji boja. Od 1 g zlata može se izvući žica dužine 3 km.

kao i jedinjenja srebra termički nestabilna. 2 AuO(OH)(s) → Au2O3(s) + H2O(g) 2 Au(OH)3(s) + 3 OH¯ → NaAuO2(s) + H2O(g) Ovo ukazuje na činjenicu da su jedinjenja zlata. Dodatkom baze u rastvore zlata(III) nastaje hidratisani oksid (Au2O3·H2O) koji se piše kao Au(OH)3: [AuCl4]¯ + 3 OH¯ → Au(OH)3(s) Au(OH)3 je amfoteran. Pažljivim zagrevanjem Au(OH)3 porelazi u Au2O3. i dalje do metalnog zlata. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. U vodenom rastvoru stabilnija su +3.azotne i koncentrovane hlorovodonične kiseline u odnosu1:3). Ona sadrži Cl− jon koji sa Au3+ jonom stvara kompleks tetrahloro-aurat(III): Au(s) + 4 H+(aq) + NO3¯(aq) + 4 Cl¯(aq) → [AuCl4]¯(aq) + NO(g) + H2O(l) Zlato gradi jedinjenja +1 i +3. 50 . rastvara se u višku NaOH i gradi natrijum-aurat (NaAuO2).

Ipak. Tabela 4.0 155 97 1. M2+ (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) -0. naelektrisanje jezgra elemenata 12.83 356. iza njega sledi živa (oko 16).0076 Mineral ZnS ZnCO3 CdS CdCO3 Elementarna HgS Cinobarit Naziv Sfalerit Smitsonit Grinokit Otavit Cd 1.46 1.762 Kod ovih elemenata završava se popunjavanje d-orbitala u odgovarajućoj periodi. grupe iste periode.402 Hg 5d106s2 −38. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Zn % na Zemlji 0. grupe cink gradi najveći broj minerala (oko 66). korišćena još u Rimsko doba.65 2. grupe Zn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 3d104s2 419. Cink. čist metalni cink je bio nepoznat u Evropi sve do kraja 16.73 13. legura cinka.9 +0. Najvžniji su u tabeli 4. Fizičke osobine elemenata 12. Njihove osobine prikazane su u tabeli 4. Industrijska proizvodnja cinka u Evropi počela je tek pred kraj 18 veka. veka. grupe Od elemenata 12.53 907 7. Po tome se slični sa elementima 2.5 150 110 1. a metal se proizvodio u velikim količinama u Indiji u 13 veku.Metali 12. grupe veće za 10 jedinica u pore enju sa elemenatima 2.6 − Cd 4d105s2 321.13. U stvaranju metalne veze. Više naelektrisano jezgro jače privlači elektrone koji su čvršće 51 . Zastupljenost metala 12.14. dok su minerali kadmijuma malobrojni i dosta retki.14 2. kadmijum i živa su metali srebrnasto-bele boje.6⋅10-5 Hg 8⋅10-6 I cink je jedan od elemenata koji je korišćen od davnina.13.14. Tabela 4. grupe. kao kod zemnoalkalnih metala.7 -0.5 135 74 1. Legura cinka koja je sadržala 87% ovoga metala prona ena je praistorijskim lokalitetima u Transilvaniji (Rumunija).07 767 8.854 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. učestvuju samo s-elektroni. Mada je mesing.

ni njegov hidroksid. CdO(s) + 2H+(aq) → Cd2+(aq) + H2O Hidroksid se lako rastvara u kiselinama (bazan je). razlikuje se od kadmijuma i žive koji nisu amfoterni.14). Reakcija sa azotnom kiselinom je dosta specifična: 4 Zn(s) + 10 HNO3(aq) → 4 Zn(NO3)2(aq) + NH4NO3(aq) + 3 H2O(l). koji je amfoteran. Posebno su značajni amalgami (legure žive) koji se primenjuju u zubnoj tehnici. Legure ovih elemenata imaju široku primenu. U jedinjenjima imaju oksidacioni broj +2. 52 . Cink Cink je na vazduhu postojan (prevlači se slojem oksida). Cink i kadmijum su čvrsti. Pošto se elektroni teže mogu angažovati u metalnoj vezi temperature topljenja ovih elemenata čak su niže od elemenata 2. grupe znatno se razlikuju u nekim fizičkim osobinama od ostalih prelaznih elemenata. Primenjuje se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Amfoterne osobine cinka veoma su izražene: Zn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Zn(OH)2]2−(aq) + 2 H2(g). CdS. sem žive koja formalno može da ima i oksidacioni broj +1. Pošto je otporan na atmosferske uticaje cink se korisrti za zaštitu drugih metala (pocinkovani lim) kako bi se sprečila korozija. S obzirom da cink lako gradi komplekse njegov hidroksid se rastvara u ne samo u bazama. Zbog takve elektronske konfiguracije metali 12. Za razliku od cinka kadmijum nije amfoteran. Kadmijum se dosta koristi za zaštitu drugih metala.vezani kod elemenata 12. ni njegov oksid. već i u amonijaku i u cijanidu: Zn(OH)2(s)+ 2OH−(aq) → [Zn(OH)4]2−(aq) Zn(OH)2(s)+ 4 CN−(aq) → [Zn(CN)4]2−(aq) + 2 OH− Zn(OH)2(s)+ 4 NH3(aq) → [Zn(NH3)4]2+(aq) + 2 OH− Kadmijum Kadmijum je beo sjajan. bela supstanca poznata pod nazivom cinkovo belilo. Cink(II)-oksid je čvrsta. stabilan na vazduhu. cink je dosta dobar provodnik. ali je živa jedini tečan metal na sobnoj temperaturi (tabela 4. tako i na 5s-elektrone kadmijuma. Cink veoma lako reaguje sa kiselinama. je žute boje i koristi se u slikarstvu kao boja. mek metal. Zn(OH)2. To se odnosi kako na 4s-elektrone kod cinka. grupe (i Zn i Cd imaju niže tačke topljenja od Ca i Sr). I oksid i hidroksid. grupe. ali i u amonijaku (lako gradi komplekse): Cd(OH)2(s) + 2H+(aq) → Cd2+ (aq)+ 2H2O(l) Cd(OH)2(s)+ 6 NH3(aq) → [Zn(NH3)6]2+(aq) + 2 OH− Sulfid kadmijuma. Zn(s) + H+(aq) → Zn2+(aq) + H2(g). za lečenje herpesa i kao dodatak kremama za lice kako bi se sprečila iritacija kože. Nasuprot žive koja je loš provodnik. U pogledu hemijskih osobina cink.

zbog male rekativnosti. Zato se za transport žive mogu koristiti čelični sudovi. Zagrevanjem žuti živa(II)-oksid ce preći u crveni. Tako kada se na rastvor soli žive(II) doda alkalni hidroksidi nastaje žuti živa(II)-oksid (HgO). a stajanjem na svetlosti njena žućkasto bela boja potamni: Hg2Cl2 → HgCl2 + Hg. U vodi se dobro rastvara (na 20ºC u 100 g vode rastvara se 6. Tetrajodomerkurat(II)-jon se u analitici koristi za dokazivanje amonijaka: 2 [HgI4]2− + NH3 + 3 OH− → [Hg2N]I·H2O(s) + 2 H2O + 7I−. U vodi hidrolizuje kiselo.3·10−52 ) javlja se u prirodi (mineral cinabarit).5 g). gvož e ne gradi amalgame. U naponskom nizu je iza vodonika te se ne rastvara u neoksidujućim kiselinama. I ova so se u vodi slabo rastvara. Hlorid žive(II) je poznat pod imenom sublimat. Na primer.Živa Živa se. 53 . Sulfida žive(II) pošto je izuzetno slabo rastvoran (P=6. Hidroksidi žive(I) i žive(II) nisu poznati.1% rastvor koristi se kao antiseptik. +1 i +2. mrko-crvene boje koja se u vodi slabo rastvara. Legure žive nazivaju se amalgami. Ona je jedini metal koji je tečan. Me utim. Jodid žive(II) HgI2 je slabo rastvorno jedinjenje intenzivno narandžste boje. u prirodi može nači i u elementarnom obliku. Živa(I)-oksid (Hg2O) je čvrsta supstanca. Živa je na vazduhu stabilna. To je bela kristalna supstanca koja sublimiše. Mada je loš provodnik toplote i elektriciteta. Rastvara se u oksidujućim kiselinama: -razblažena azotna kiselina: 6 Hg(l) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Hg22+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O -koncentrovana azotna kiselina: Hg(l) + 4 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → Hg2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O -koncentrovana sumporna kiselina: 2 Hg(l) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Hg22+(aq) + SO2(g) + 2 H2O. Zato lako isparava. Otrovan je (doza letalis je 0. Me utim 0. Stajanjem postepeno se raspada: Hg2O → HgO + Hg. Lako se rastvara u KI i gradi kompleksno jedinjenje: HgI2 + 2 I− → [HgI4]2−. ne grade svi elementi amalgame. Zato je živa bila poznata već 1 500 godine pre nove ere.4 grama). pa se koristi za izradu termometara. Jedno od značajnijih jedinjena žive(I) je njen hlorid Hg2Cl2 (kalomel). Kada sadrže malo metala tečni su. Dobro rastvara druge metale. Za oksidaciono stanje žive +1 karakteristično je postojanje jona Hg22+ koji je u stvari dimer (−Hg−Hg−). Hg(NO3)2(aq) + 2 NaOH(aq) → HgO(s) + 2 NaNO3(aq) + H2O(l).2-0. Dobro se rastvara u kiselinama (pokazuje bazne osobine). U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanje. a pare su joj otrovne. ima pravilan koeficijent toplotnog širenje.

54 .

Fizičke osobine najvažnijih nemetala Azot Konfiguracija poslednjeg popunjenog energetskog nivoa Molekulska formula Molarna masa (g/mol) Agregatno stanje na n. F2).1 azot je daleko najstabilniji. Usled velike reaktivnosti fluor reaguje sa svim elementima Periodnog sistema. NEMETALI Većina nemetala kada je u elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (N2. na primer slučaj sa niklom. reakcije raspadanja olovo-azida: Pb(N3)2(s) → Pb(s) + 3N2(g) koji se naduvaju prilikom sudara ∆H° = −476 kJ Natrijujm-azid. a većim delom jer je ovaj elemenat jako oksidaciono sredstvo (E0red = +2.889 V). posledica je trostruke veze u molekulu N2 (energija veze je 940 kJ/mol). Njegova velika stabilnost.360 Brom 4s24p5 Br2 160 tečan -7 59 193 +1. trinitrotoluen. koji se razlaže manje energično koristi se u automobilskoj indistriji za izradu airbegova Fluor je najreaktivniji od svih elemenata u čitavom periodnom sistemu. grupa) se sastoje od pojedinačnih atoma.077 Jod 5s25p5 I2 254 čvrst 114 184 151 +0. Tabela 5. Ovo je. Karakteristike osam najvažnijih nemetala date su u tabeli 5. Plemeniti gasovi (18.534 E0red (V) *u elementarnom stanju (trostruka veza kod N2. olovo-azid). ugljenik i silicijum imaju umreženu kovalentnu strukturu. Ova jedinjenja raspadaju se (uz eksploziju) egzotermno i daju molekulski azot.1. čak i sa inertnim gasovima (osim sa He. Hlor je nešto manje reaktivan od flora. Takva je. a ostali čvrsti (I2. sa kojim fluor gradi NiF2. na primer. tako da je brom tečan. Temperatura topljenja Tempertaura ključanja Energija veze* (kJ/mol) 2s22p3 N2 28 gas -210 -196 941 Fosfor 3s23p3 P4 124 čvrst 44 280 200 Kiseonik 2s22p4 O2 32 gas -218 -183 498 Sumpor 3s23p4 S8 257 čvrst 119 444 266 Fluor 2s22p5 F2 38 gas -220 -188 153 +2.5. amonijum-nitrat. Jaka veze u molekulu N2 je razlog zašto su potencijalno hemijski eksplozivne materije upravo jedinjenja azota (nitoglicerin. S8). P4. Iz tog razloga se gasoviti fluor obično čuva u posudama koje su napravljene od legura nikla. NaN3. delom zbog male jačine F−F veze (energija F−F veze je 153 kJ/mol).u. Ni). Ne i Ar). 55 . sumpor molekule sa osam atoma. O2. Sa nekim metalima gradi tanak film fluorida. pa prema tome i mala a reaktivnost. dvostruka veza kod O2) Od nemetala navedenih u tabeli 5. Na sobnoj temperaturi su gasoviti ukoliko su im molekulske mase male (elementi druge preiode). Sa porastom molekulske mase disperzione sile rastu. koji jako dobro prijanjaju na površinu metala štiteći ga od dalje reakcije. fosfor gradi četvoroatomne. Mada reaguje sa skoro svim metalima često je potrebno zagrevanje da bi uopšte počela reakcija. Cr. kao što su na primer ner ajući čelik (Fe.1. To ukazuje na relativno jaku vezu u molekulu Cl2 (energija Cl−Cl veze je 243 kJ/mol).889 Hlor 3s23p5 Cl2 71 gas -101 -34 243 +1.

Azot i kiseonik se dobijaju frakcionom destilacijom tečnog vazduha. kiseonik i sumpor) se u prirodi nalaze u elementarnom obliku.7808 (azot) i 0. Obično su naslage sumpora smeštene ispod peska. i to: – F− u mineralu kalcijum-fluoridu. izdvaja se kiseonik (temperatura ključanja O2 iznosi -183°C).1. NaCl (kamena so) – Br−(aq) i I−(aq) u mineralnim vodama. Kroz unutrašnju cev uduvava se vazduha koji potiskuje kroz srednju cev ka površini rastopljen sumpora. Halogeni su suviše reaktivni da bi se u prirodi našli u elementarnom obliku. Princip frakcione destilacije je sledeći. Kroz spoljašnju uvodi se pregrejana vodena para. gde je njihov molski udeo 0. Pošto ispari gotovo sav azot. bromid i jodid se lako oksiduju. Ona topi sumpor. Elementarnog sumpora ima u Zemlji. Postepenim povećavanjem temperature prva supstanca koja prelazi u gasovito stanje na -196°C je azot (temperatuta ključanja N2 je -196°C). Umesto toga. Postupak va enja sumpora sastoji se u sledećem. na -183°C. oksidacijom. O ovim procesima bilo je već reči. CaF2 (fluorit) – Cl− u ogromnim podzemnim naslagama natrijum-hlorida. Ovaj proces se puno koristi u industriji. Za razliku od fluorida i hlorida koji se teško oksiduju. Hla enjem na –200°C vazduh prelazi u tečno stanje. tri (azot. Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koristi gasoviti hlor: Cl2(g) + 2Br−(aq) → 2Cl−(aq) + Br2(l) Cl2(g) + 2I−(aq) → 2Cl−(aq) + I2(s) U laboratoriji se ove reakcije često koriste za dokazivanje Br− i I− jona. javljaju se kao anjoni.5. Nalaženje i dobijanje Od osam nemetala koje smo izdvojili kao najvažnije. što isključuje mogućnost klasičnog rudarskog načina va enja.2095 (kiseonik). Elementarni flour i hlor dobijaju se elektrolitički. na dubini od 60-600 m odakle se vadi. 56 . U zemlju se pobodu tri koncentrične cevi. daljim povećanjem temperature tečnog vazduha. Ova dva elementa dobijaju se hemijskim putem.

Zemljina atmosfera sadrži veoma malo gasovitog vodonika (5⋅10−4mas%) koji potiče od vulkanskih i drugih prirodnih gasova. Pd).87 0. Najviše ga ima u vodi ali i u supstancama organskog porekla (ugalj.985% 0.26 godina. vodonik je na Zemlji prisutan u velikom količinama hemijski vezan u različitim jedinjenja.7 U elementarnom stanju vodonik je u obliku dvoatomnih molekula (H2: σ21s). Vodonik je najrasprostranjeniji elemenat svemira (88. Tabela 6.2. Zastupljenost vodonikovih izotopa u prirodi Ime vodonik ili protijum deuterijum Izotop 1H 2H 3H Oznaka H D Zastupljenost u prirodi 99. % ili 75mas.0 − Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Energija jonizacije (MJ/mol): Prva: M(g) →M+(g) + e Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 1. a 14.015% - tricijum* T *Radioaktivan. Elementarni vodonik je gas bez boje.%). ∆H = 436 kJ/mol). M− (pm) − 1s1 −259. U prirodi se vodonik javlja u dva izotopa. Vodonik je najlakši od svih elemenata. najmanje naelektrisanje jezgra i najjednostavniju elektronsku konfiguraciju u čitavom Periodnom sistemu. Fizičke osobine i ponašanje vodonika proizilaze iz njegove jednostavne strukture i male molarne mase (tabela 6.1. Pt.1 0.0897 37 208 2.14 −252. dok se treći dobija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.6at. zbog male mase napušta Zemljinu atmosferu. Vodonik Vodonik se zbog svojih specifičnih osobina proučava posebno i ne pripada ni jednoj grupi periodnog sistema elemenata. Glavni je sastojak Sunca i većine zvezda (npr.5 puta je lakši od vazduha. koji su veoma stabilni (H2 → 2H. Fizičke osobine vodonika H Elektronska konfiguracija Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.1.2). Me umolekulske 57 . On ima najmanji atom. Pri višim temperaturama dobro se rastvara u mnogim metalima (Ni.6.31 −72. Gravitaciono polje Zenmlje suviše je slabo da ga zadrži tako da vodonik. nafta) iz kojih se industrijski dobija. Tabela 6. Ipak. Jupitera). ukusa i mirisa. Slabo je rastvoran u vodi (100 zapremina vode rastvara 2 zapremine vodonika). vreme poluraspada 12.

i koristi se kao moderator u atomskim reaktorima. reakcija vodonika sa fluorom odigrava 58 . D2O. grupe. ∆H0r = -91. većinom metala 2. jedinjenje vodonika. neophodna je visoka temperatura (~400°C) visok pritisak (~250 kPa) i katalizator: N2(g) + 3H2(g) katalizato r → 2NH3(g)   Industrijsko dobijanje amonijaka. to jest sa svim metalima 1.8 kJ ubriva. Vodonik gori svetlo plavim plamenom uz osloba anje velike količine toplote: 2 H2(g) + O2(g) → 2 H2O(g) čisti metali: CuO + H2 t → Cu + H2O. U 1000 dm3 obične vode nalazi se oko 0.6 kJ Vodonik spada u jaka redukciona sredstva. grupe (Ca. reaguje sa gotovo svim elementima gradeći hidride u kojima može biti prisutna kako jonska. bez sumnje najvažnije. čak i na ekstremno niskim temperaturama (-196°C): F2(g) + H2(g) → 2HF(g) ∆H0r -546 kJ Voda je. Atomski vodonik je vrlo reaktivan. oksidima metala oduzima kiseonik.diseperzione sile kod vodonika izuzetno su slabe usled čega su tačka topljenja i ključanja vodonika izuzetno niske. eksploziva i o ∆rHθ = −571. trostrukom vezom vezanim azotom N2. To su bele kristalne supstance u čijoj strukturi se nalazi katjon metala i hidridni (H) jon: 2Li(s) + H2(g) → -+ 2LiH(s) Ca(s) + H2(g) → CaH2(s) Sa vodom hidridi reaguju burno uz izdvajanje vodonika: NaH(s) + H2O(l) → Na+(aq) + OH(aq) + H2(g) Isto tako. S druge strane. Takva voda naziva se teška voda. Jonska veza je prisutna kod hidrida tipa soli. U većini od njih vodonik ima oksidacioni broj + 1. Ove hidride vodonik gradi sa elementima male elektronegativnosti. dok je za nastanak drugih potrebno primeniti drastičnije reakcione uslove. Sr) i B iz 13.3). pri čemu se dobijaju sintetičkih vlakana. H jon je jako redukciono sredstvo. Vodonik u molekulu vode može biti zamenjen deuterijumom. koji je polazna sirovina u proizvodnji se vrlo lako. Na primer. da bi vodonik reagovao sa stabilnim. tako i kovalentna veza. Neki kovalentni hidridi nastaju lako. Teška voda ima nešto drugačije fizičke osobine od obične vode (vidi tabelu 6. To zavisi od reaktivnosti drugog nemetala. a razlika izme u njih je vrlo mala (svega 6 stepeni). grupe.015% teške vode. jer je elektronegativnost drugog nemetala veća. zasniva se na ovoj reakciji. na primer: TiCI4(1) + 4LiH(s) → Ti(s) + 4LiCl(s) + 2H2(g) Sa nemetalima vodonik gradi kovalentne (molekulske) hidride.

za hidrogenovanje.998 0.029 3.98°C D2O 20. metanol. Pored toga vodonik se koristi kao polazna sirovina za različite sinteze (amonijak. ali i kao pogonsko gorivo. 59 .).Tabela 6.016 0 100 0. kao redukciono sredstvo.106 11. Na tako visokoj tempearturi tope se platina. kvarc i druge teško topive supstance (autogeno zavarivanje i sečenja metala). u plameniku posebne konstrukcije (Danijelov plamenik).42 1. Fizičke osobine obične i teške vode Osobina Relativna molekulska masa Temperatura mržnjenja [°C] Temperatura ključanja [°C] Gustina na 20°C [g/cm3] Maksimalna gustina na °C H2O 18. moguće je postići temperaturu i od 3300°C.82 101. Ukoliko se izvodi pod kontrolisanim uslovima.3. hlorovodonik i dr.6°C Reakcija sagorevanja vodonika koja je egzotermna.

Prema tome. a može biti i u obliku tamno sivih igličastih. C84. slojevite strukture. Kratak pregled osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. jer ono što ugljenik predstavlja za organski svet. ali se ugljenik javlja i u elemenatrnom stanju.5. to je silicijum za neorganski. Kristalna supstanca. Obično je jedna modifikacija stabilnija od ostalih. Naredni su C70. dobar provodnik toplote i elektriciteta. razika je samo u veličini kristala (čestice su sitnije i površina je veća kod mrkog. grafit. visoke tačke topljenja (3500°C). C94 i C96. ne provodi elektricitet. ima ga u prirodi u obliku različitih jedinjenja. Zastupljenost nemetala 14. 1 Alotropske modifikacije su različiti oblici jednog elementa koji se razlikuju po načinu ostvarivanja veze i/ili broju atoma u molekulu. ni toplote. grupe Periodnog sistema na Zemlji i njihovo nalaženje Element C Si % na Zemlji 0. praškastog oblika).2. Elementarni ugljenik javlja se u prirodi u tri alotropske modifikacije1 koje se razlikuju po svojim osobinama. Poseduje poluprovodničke osobine U čistom stanju silicijum je prah mrke boje. Kristalna struktura oba oblika je ista i identična srtukturi dijamanta zbog čega čist silicijum nije provodnik. Sivkasto-crna supstanca metalnog sjaja. karbonati. liskun. feldspat. otporna na dejstvo kiselina i baza. Tabela 6. Grafit je stabilnija modifikacija ugljenika. Alotropske modifikacije ugljenika Dijamant Grafit Fuleren Prozirna kristalna supstanca.. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik i silicijum su dva najzastupljenija elementa u prirodi. C60 je prvi član ove klase jedinjenja. Ovo ne predstavlja dve različite modifikacije silicijuma.2 Nalaženje dijamant. SiO2 Ugljenik ulazi u sastav kako organskih. Nemetali 14. nafta ugalj silikati. bez boje. C90.4.5. Molekul je sfernog oblika. Ukoliko dijamant zagrejemo na iznad 1500°C u odsustvu vazduha.018 27. lako se otire. on će preći u grafit. ni elektriciteta.6. 60 . Ograničeno se rastvara u organskim rastvaračima. Tabela 6. organska jedinjenja. C78. stabilna na vazduhu. Danas umesto sfere sintetisani u obliku cevi prečnika svega nekoliko nanometara – nanotube. kaolin. sjajnih i veoma tvrdih kristala. velike tvrdoće. U odnosu na ostale elemente periodnog sistema oni su od posebne važnosti. tako i neorganskih jedinjenja.

6. Tabela 6. a silicijum metaliod. u kojima vodonik ima negativan oksidacioni broj. elementi ove grupe (sem olova) imaju osobinu da više atoma vezuju u niz. dakle. jedinjenja ugljenika u kojima on ima oksidacioni broj -4 (sa elemetima koji imanu manju elektronegativnost od njega). br.33 Ugljenik je nemetal. CO: 2 C(s) + O2(g) 2 CO(g).27 (grafit) 3. Slabo se rastvara u vodi.6. Spada u neutralne okside. Ugljenik Ugljenik gradi daleko više jedinjenja od svih ostalih elemenata (izuzev vodonika) zbog sposobnosti me usobnog povezivanja atoma ugljenika (i do 700 atoma).5-1 (grafit) 10. ukusa i mirisa.2 110 1.86 7 Si 3s23p2 1414 2900 2. U jedinjenjima se ova dva elementa javljaju najčešće sa oksidacionim brojevima +2 i +4. +2 Oksid CO CO2 SiO2 Osobine indiferentan kiseo amfoteran Karakteristike gradi karbonile (atomske komplekse) CO2(g)+ H2O(l) H+(aq) + HCO3−(aq) 2 H+(aq) + CO32−(aq) +4 soli hidrogenkarbonati i karbonati SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l) Slično hidridima. Uopšte. azot gradi karbide.7. Fizičke osobine ugljenika i silicijuma C Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 2s22p2 3527 (grafit) 4027 2. Posebno je opasan jer ga je teško 61 .8 -0. Karakteristična neorganska jedinjenja ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6.7.Osobine ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. Oksidi ugljenika silicijuma ox. Trovanje je prepoznatljivo po neobično crvenoj boji krvi pošto kompleks CO sa hemoglobinom ima intenzivno crvenu boju. Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaje ugljenik(II)-oksid. Nešto je lakši od vazduha. Tabela 6. Karbidi su.0 (dijamant) Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 70 2.51 (dijamant) Tvrdoća po Mosu 0. Veoma je otrovan pošto se lako vezuje za hemoglobin u krvi čime se onemogućava njegova uloga kao prenosioca kiseonika. mada mogu da imaju i negativne oksidacione brojeve. To je gas bez boje.5 +0.

Natrijum-karbonat ima primenu u industriji stakla. Ugljena kiselina ne samo što je je slaba (Ka. Pore enje osobina ugljenika i silicijuma Ugljenik Dve osnovne alotropske modifikacije Gradi dva stabilna gasovita oksida: CO iCO2 Ne reaguje sa bazama Velika težnja ka povezivanju u lance Lako gradi višestruke veze Silicijum Jedna stabiln modifikacija (struktura dijamanta) Gradi samo jedan stabilan črst oksid: SO2 Reaguje sa bazama uz nastajanje H2(g) i SiO44−(aq) Povezivane u lance do 15 atoma Gra enje višestrukih veza nije uobičajeno 62 . Tabela 6. Silicijum Slično ugljeniku koji pokazuje sposobnost me usobnog povezivanja atoma u beskonačno dugačke -C-C. Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u medicini za neutralizaciju želudačne kiseline. Pored koksa obično se koristi u industriji kao redukciono sredstvo. ali i razlike izme u ugljenika i silicijuma prikazane su u tabeli 6. Sličnosti. a hidrogen karbonati dobro rastvaraju. CO se disproporcioniše i dolazi do izdvajanje C u obliku ča i.8. CO2 je gas bez boje. Lako se razlaže na vodu i oksid. sapuna. najvažnijim mineralima na planeti.% predstavlja smrtonsnu dozu.5ºC prelazi u čvrsto stanje (suvi led). Na povišenoj temperaturi karbonati se raspadaju: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g). CO je prisutan u duvanskom dimu. Ka. ali i u izduvnim automobilskim gasovima.nizove. Ako se smeša CO i CO2 naglo ohladi tada se ravnoteža koja postoji iyme]u njih pomera u levu stranu. ali izaziva gušenje usled nedostatka kiseonika (pasja pećina).grupu koja može neograničeno da se ponavlja u silikatima. mirisa i ukusa. Vodeni rastvor ugljenik(IV)-oksida poznat je pod imenom soda-voda. u pekarskoj industriji (kao jedna od komponenata praška za pecivo). Smatra se da već 1vol.5⋅10−4. U vodi se dobro rastvara: na 20°C pod atmosferskim pritiskom u 100 zapremina vode rastvara se 88 zapremina ugljenik(IV)-oksida. i silikonima. Komercijalno najvažnije soli ugljene kiseline su natrijum-hidrogenkarbonat (NaHCO3) i natrijum-karbonat (Na2CO3). niti potpomaže gorenje.1=2. Na -78. Gradi dva tipa soli: karbonate (CO32−) i hidrogenkarbonate (bikarbonate) (HCO3−).7). izuzetno dugačkim sintetskim molekulima koji imaju mnoge primene. Ne gori.8.identifikovati zbog odsustva mirisa. tako i silicijum gradi -Si-O. papira i tekstila. Pri tom veći deo ugljenik(IV)-oksida ostaje samo fizički rastvoren u vodi (u obliku hidratisanih molekula CO2). Nalazi se kao slobodan u vazduhu. a manji deo reaguje sa vodom. a blago je kiselog ukusa jer nastaje slaba kiselina (tabela 6. CO ima veliki afinitet prema kiseoniku i redukciona svojstva. Ugljenik(IV)-oksid. U vodi se karbonati loše. Teži je od vazduha. Nije otrovan.8⋅10−11) već je i nestabilna. što je osnovni uzrok njenog stvaranja i dimljenja.2=4.

Zbog složenosti kristalne strukture. Vodeno staklo se koristi kao lepak za lepljenje stakla. m=2 FORMULA H2SiO3 H4SiO4 H2Si2O5 H6Si2O7 NAZIV KISELINE Metasilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina Dimetasilicijumova kiselina Diortosilicijumova kiselina U monomolekulskom obliku jedino postoji ortosilicijumova kiselina. slika 6. SiO2 nije kao CO2 izgradjen od pojedinačnih molekula. m=2 n=3. Formule i nazivi kiselina silicijuma OPŠTA FORMULA SiO2⋅nH2O Silicijumove kis.1. ali su zato stabilne njihove soli (silikati) kojih ima u ogromnim količinama u Zemljinoj kori. i nekih silikata. pesak. Silikati. n=1 n=2 n=1. koji se u prirodi javlja u velikim količinama i različitim oblicima (gorski kristal. 63 . Može se smatrati da njenom polimerizacijom nastaju ostale kiseline silicijuma. od pet atoma na površini Zemlje četiri atoma su kiseonik i silicijum! Osnovna strukturna jedinica svih silikata je SiO44− jon u kojem su četiri atoma kiseonika tetraedarski raspore ena oko centralnog atoma silicijuma.može postojati u rastvoru samo ako je pH vrednost rastvora veća od 13.9. naglim hla enjem rastopa SiO2. U stvari.Sa kiseonikom silicijum gradi oksid. pri čemu nastaje smeša različitih silikata: SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l). Ova silikatna smeša. a u višku HF-a nastaje heksafluorosilicijumova kiselina H2[SiF6]. Pri nižim pH vrednostima ortosilicijumova kiselina počinje da polimerizuje.. papira. za impregnaciju drveta i u proizvodnji deterdženata. kvarc. SiO2. Čak i posle dehidratacije takav SiO2 ima amorfnu strukturu i izuzetno razu enu površinu. već ima umreženu trodimenzionalnu strukturu koja podseća na strukturu dijamanta. ametist…). i to samo kada je pH vrednost rastvora 3. umesto u kristalno preći će u amorfno stanje (staklo).2. Dodatkom kiseline u rastvor vodenog stakla taloži se “silicijumova kiselina”. Usled toga je i hemijski vrlo inertan. Koristi se kao sredstvo za sušenje “silika gel” i adsorbens. poznata pod imenom vodeno staklo. rastvara se u vodi i po izgledu je slična staklu. silicijum(IV)-oksid se smatra anhidridom različitih kiselina silicijuma. visoke tačke topljenja (1700°C). Od običnog peska i gline do poludragog kamenja ametista i berila. tabela 6. porcelana. Uopšte. SiO2 se ne rastvara ni u vodi. mSiO2⋅nH2O Polisilicijumove kis. To je čvrsta kristalna supstanca. Same kiseline silicijuma su slabe i neopstojane. niti u kiselinama. uz izdvajanje molekula vode. H4SiO4. sem u H2F2: SiO2(s) + 2 H2F2(aq) → SiF4(aq) + 2 H2O(l). silikatni minerali dominiraju neživim svetom. Anjon SiO32. Sa bazama ovaj oksid reaguje sporo i to tek pri topljenju sa njima.9 Tabela 6.

SiO44− jon pokazuje veliku težnju da se povezuje u prstenove. trake. fajalit (Fe2SiO4) PIROSILIKATI Si2O76− (SOROSILIKATI) SA SPIRALNIM LANCEM Oktaedarski slojevi Klinoenstatit (MgSiO3) Volastonit (CaSiO3) Akermanit Ca2(MgSi2O7) CIKLOSILIKATI (METASILIKATI) (SiO32−)n (SOROSILIKATI) (Si2O52−) Pseudovolastomit Ca3(Si3O9) benitoit BaTi(Si3O9) Silmenit (Al(AlSiO5)) Tetraedarski: Oktaedarski = 2:1 Montmorilonitski silikati (talk. ortosilikati.10): Tabela 6. Podela i vrste silikata 1.Slika 6. U zavisnosti od načina povezivanja tetraedarskog SiO44− anjona. do potpuno polimerizovane strukture kvarca. F)2)). Silikati sa pojedinačnim anjonima ORTOSILIKATI SiO44− (MEZOSILIKATI) SA PRAVIM LANCEM 2. sadrže SiO4 4− jon ili povezanih nekoliko ovih jona. slojeve. Al2(Si2O5)(OH)4) hrizotil Mg3(Si2O5)(OH)4) TRAKASTI Baotit (crni liskun) K(Mg1-xFex)3(Si3Al)O10(OH)2 (Si4O116−) (Si6O1710−) Beril Be3Al2(Si6O18) Kordierit Mg2Al3(AlSi5O18) 64 . Silikati sa prostorno umreženom strukturom (tektosilikati) Feldspati Zeoliti Feldspatoidi forsterit (Mg2SiO4). silikati je moguće podeliti na četiri velike grupe (tabela 6. Tetraedarski: Oktaedarski = 1:2 Kaolinitski silikati kaolinit. Prostorna struktura SiO4 4− jona Najjednostavniji silikati.1. Silikati sa lančastim i trakastima anjonima (SiO32−)n (inosilikati) 3. Mg3(Si4O10)(OH)2 liskuni (muskovit KAl2(AlSi3)O10(OH. lance. Silikati sa slojevitom (pločastom) strukturom (Si2O52−)n (filosilikati) Tetraedarski slojevi 4.10.

sa svojim slabim me umolekulskim silama. i joni metala ili novi slojevi oksida ili hidroksida. Slično silikatima. liskuni. tzv. Mogućnost nastanka no dvodimenzionalne ili trodimenzionalne struktura uslovljena je prirodom organskih radikala. a na svakom j . Zbog velike rasprostranjenosti i jednostavne eksploatacije kvarcni pesak. Struktura silikona U zavisnosti od stepena umreženosti silikoni mogu biti silikonska ulja.. Mogućnost zamene atoma silicijuma raste sa Mogu ne povećanjem stepena polimerizacije.i trodimenzionalno umreženi polimer ( eni polimerne strukture). nim cikli 2) Silikati sa lančastom i trakastom strukturom. Pored toga što su ku termički stabilni oni su hemiski inertni i netoksični što otvara mnoge mogućnosti primene.. Fe2+. b) Pirosilikati (izvode se iz pirosilicijumove kiseline): sadrže anjon Si2O7 i 6− . kod kojih je jedan atom silicijuma u SiO44− anjonu zamenjen atomom aluminijuma (alumosilikati). masti ili smole (linearni ulja polimeri).daje termičku stabilnost. Organske grupe. –C6H5 grupa. U najvažnije slojevite silikate spadaju glina. Alumosilikati su minerali koji čine više od polovine mase anjem ine litosfere. iroko korišćene porcelan. netoksi nosti 65 . i portland cement (Ca2SiO4)). keramika. talk. atomu silicijuma vezane su po dva organska radikala. Opšta formula im je M2SiO4 (Predstavnici su o Predstavnici olivin: 9Mg2SiO4⋅Fe2SiO4.2). Mn2+).2. a re e fenil organsk . Najčešće je to metil -CH3 (slika 6. i silikoni mogu da se umrežavaju. Silikoni su organosilicijumova jedinjenja u čijoj osnovi je dugačak lanac -Si-O-. astom strukturom a) Sa jednostrukom lančastom strukturom (SiO32-)n astom ( b) Sa dvostrukom lančastom strukturom (Si4O112-)n astom ( 3) Silikati sa slojevitom strukturom strukturom. glina i drugi silikati spadaju u najjeftinije i široko korišćene sirovine savremene industrije od kojih se proizvode staklo. daju silikonima hidrofo ilikonima hidrofobnost i fleksibilnost. 4) Silikati sa prostorno umreženom strukturom U prirodi su veoma rasprostranjeni. složeni silikati. c) Silikati sa pojedinačnim cikličnim anjonima. Kod nekih minerala glina se izme u slojeva nalazi voda koja može da izazove alazi bubrenje. cement i dr. odnosno silikonske gume (dvo. dok osnovna struktura pseudominerala -Si-O. Slika 6.1) Silikati sa pojedinačnim anjonima: nim anjonima a) Ortosilikati (izvode se iz ortosilicijumove kiseline): sadrže anjon SiO44− i katjon metala i (obično Mg2+. Izme u slojeva može se naći kristalizaciona voda.2).

Od silikona se izra uju neki kozmetički proizvodi uključujući i šminku. Od trodimenzionalno umreženih silikona izra uju se medicinski impantati. kao i komponente sredstava za poliranje automobila. kod masti niz je nesto duži.Silikonska ulja se koriste puno u gra evinarstvu. za izradu silikonskih vodenih mikroemulzija koje omogućavaju trajnu impregnaciju. kontaktna sočiva. dok su kod smole veoma dugački nizovi. Sredstva za podmazivanje su na bazi silikona. 66 . masti i smola je u dužini polimernog niza. lepljivi i čvrsti. ronilačlka odela. a koje su ekološki prihvatljive. Razlika izme u silikonskih ulja. Od silikona sa slojevitom strukturom izra uju se gumice za zaptivanje. Ulja su kraćeg niza. lako pokretni silikoni.

Iz bele modifikacije fosfora izvode . belo. P4. zastupljeni.11. Alotropske modifikacije elementarnog fosfora Beli fosfor Crveni fosfor Crni fosfor P P4 Pn P P P P P P P Pn Čvrsta. Osnovna je modifikacija je bela. iznad 34°C u prisustvu vazduha sam od sebe se pali. Tabela 6.11.12. metalnog siva sjaja i slojevite strukture. modi odifikacije se ostale od kojih su najvažnije crvena i crna. mnogo slabije se rastvara u organskim rastvaračima od belog. Tamno-siva supstanca. sme e i crno. Od elemenata 15. dok su azot.12. sivo.6.3.%. Kroz 15. e grupe u Zemljinoj kori fosfora ima u većim količinama. Rastvara se u organskim rastvaračima. osobinama i strukturi veoma je sličan grafitu. zapaljiv. 15. To je termodinamički najstabilnija modifikacija fosfora. ne rastvara se ni u vodi. Tamno crvena amorfna supstanca. Pokazuje osobine poluprovodnika. Hemijski vrlo aktivan. arsen i antimon relativno malo . Samo kod fosfora poznato je destak modifikacija. tabela 6. grupa – azot i fosfor arsen i antimon fosfor. tabela 6. Otrovan. različito su obojene. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Elementaran u vazduhu N 0. ve U prirodi se samo ayo tanalzi u elementarnom obliku. Arsena i antimona uglavnom su u obliku sulfida. Tabela 6. u vazduhu 78. Zastupljenost nemetala 15. ito obojene ljubičasto. mekana supstanca slična vosku (topi se na 44°C). fosfora je vezan za tri susedna. Najmanje reaktivna modifikacija S Sastoji se od više povezanih šestočlani prstenovi a svaki atom prstenovi. crveno.1 vol.Cl ili OH) As4S4 As2S3 Sb2S3 Azot se javlja u jednoj. grupu moguće je pratiti kontinualnu promenu osobina elemenata od nemetala (azot i e osobina fosfor). arsen i antimon se u više alotropskih modifikacija koje se razlikuju po osobinama. Čuva se pod vodom (u kojoj se ne rastvara). bezbojna. preko metaloida (arsen i antimon) do metala (bizmut o kome je već bilo reči). Po izgledu.0019 KNO3 NaNO3 P As Sb 0. a fosfor. postojan na vazduhu i nije otrovan.8⋅10−4 2⋅10 −5 Naziv Šalitra Čilska šalitra Fosforit Realgar Auripigment Antimonit Ca5(PO4)3⋅X (X=F. polimerne strukture. 67 . Znatno manje raktivan i stabilniji od belog fosfora.112 1.

ukusa i mirisa.1 -0. Pregled fizičkih osobina elemenata 15.5 (beli) 110 (beli) 2.67 (crni) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 75 3.20 (crveni) 2. bez boje.13. grupe mogu imati oksidcione brojeve od -3 do +5. Slabo se rastvara u vodi. Žuta modifikacija je nemetalna.9 As 4s34p3 Sublimuje (614) 2.25 0. nestabilna i ona odgovara belom fosforu. Neznatno je teži od vazduha.13. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja azota ox. br. karakterističnog oštrog mirisa. Na 68 .78 (siva) Sb 5s35p3 631 1587 5.0 +1. Lako prelazi u stabilniju. Fizičke osobine elemenata 15.79 P 3s23p3 44. Iako azot spada u slabo reaktivne elemente.Arsen i antimon mogu se javiti u dve modifikacije.03 (-252ºC) 2.1 −195.3 (žuta) 6. Štetno deluje na sluzokožu disajnih organa i sluzokožu očiju.0 140 1. grupe. Na običnoj temperaturi je inertan zbog izuzetno jake trostruke veze koja se javlja u molekulu N2. Tabela 6. metalnu modifikaciju koja ima slojevitu strukturu i slična je crnom fosforu.14. −3 +1 +2 +3 +4 +5 Jedinjenje NH3 N2O NO N2O3 NO2 N2O5 naziv amonijak azot(I)-oksid azot(II)-oksid azot(III)-oksid azot(IV)-oksid azot(V)-oksid Agregatno stanje gasovito gasovito gasovito gasovito gasovito čvrsto Karakter bazan indiferentan indiferentan kiseo kiseo kiseo Najvažnije jedinjenje azota je amonijak (NH3). Azot Elementarni azot je dvoatoman gas. grupe N Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) 2s22p3 −210.69 (metalna) U jedinjenjimaelementi 15.82 (beli) Gustina (g/dm3) 1. kao i osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6.2 (beli) 277 (beli) 1.14. na povišenoj temperaturi lako reaguje i gradi niz neorganskih i organskih jedinjenja. Nije otrovan. To je bezbojan gas. Pregled najvažnijih oksidacionih stanja azota dat je u tabeli 6. Lakši je od vazduha.50 120 2.03 (žuta) 5. Tabela 6.

već samo o smeši oksida +2 i +4. Stajanjem na vazduhu se raspada: 4 HNO3 → 4 NO2 + O2 + 2 H2O. U tečnom stanju. +1 Oksid N2O Osobine Gas bez boje i mirisa.15. slatkastog ukusa. Bezbojan otrovan gas. ali i nestabilna. oštrog zagušljivog mirisa. Mrk gas. Azotasta kiselina je slaba (Ka=5⋅10−4). Samo je formalno anhidrid azotne kiseline jer se ova kiselina ne dobija se ne dobija iz azot(V)-oksida. N2O4. dobro se rastvaraju u vodi. U gasovitom stanju dipsroporcionisanje je gotovo potpuno i više ne možemo govoriti o azot(III)-oksidu. Azot sa kiseonikom gradi šest stabilnih oksida čije su karakteristike date u tabeli 6. nitriti su stabilnije od same kiseline. NO i vodu tako da je zbirna reakcija: 3NO2(g) + H2O(l) → 2H+(aq) + 2NO3¯(aq) + NO(g) Čvrst oksid. Svi nitriti. Čista kiselina je tečnost bez boje koja ključa na 86ºC. Hla enjem ispod 21°C (temperatura na kojoj prelazi u tečno stanje) boja sme eg NO2 isčezava. Koncentrovana sadrži 69.% HNO3. Postoji isključivo u tečnom i čvrstom stanju. Kada se udiše u malim količinama izaziva veselost (smešljivi gas). Sa porastom temperature ravnoteža je sve više pomerena u desno. Ka≈20. Na osnovu ove ososbine amonijak je nekad korišćen kao rashladni gas u frižiderima.42°C prelazi u tečnost uz osloba anje veće količine energije. 69 . Dimerni oblik N2O4 naziva se diazot-tetroksid. iznad −100°C raspada se: N2O3 NO2 + NO. Kao i NO spada u neutralne okside.91 g/cm3). Spada u jake kiseline. Tabela 6. azotna kiselina je na trećem mestu po važnosti.15. hemijski je inertan. Na temperaturama iznad 0ºC lako otpušta kiseonik: 2 N2O5(s) → 2 N2O4(g) + O2(g) .8mas. azot(V)-oksid se dobja dehidratacijom HNO3 na -10ºC. Nastala HNO2 se dalje raspada na HNO3. Na vazduhu se spontano oksiduje i prelazi u azot(IV)-oksid: NO + O2 → 2 NO2. Smatra se anhidridom HNO2: NO(g) + NO2(g) + H2O(l) 2 HNO2(aq). Vodeni rastvor amonijaka reaguje slabo bazno zbog sledeće reakcije: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH−(aq). Amonijka se dobro rastvara u vodi: na 20°C u jednoj zapremini vode rastvara se 710 zapremina amonijaka. U vodi se disproporcioniše i daje dve kiseline (ponaša kao mešoviti anhidrid): 2 NO2(g) + H2O(l) → HNO2(aq) + HNO3(aq). Manje je toksičan od drugih azotovih oksida.-33.% NH3 (ρ=0. Zato je za vodeni rastvor amonijak ispravnije pisati NH4(aq). Spontano se raspada: 3 HNO2(aq) → HNO3(aq) + 2NO(g) + H2O(l). Koncentrovani rastvor amonijaka proizvodi se kao 25mas. Soli. njihovo postojanje nikada nije potvr eno. Obrnuto. Okisidi azota i njihove osobine Oks. +-2 NO +3 N2O3 +4 NO2 N2O4 +5 N2O5 Pored sumporne i fosforne kiseline. sem srebro-nitrita. Stabilan samo u čvrstom stanju na nižim temperaturama od −102°C. Nekada se smatralo da se u rastvoru amonijaka nalaze molekuli NH4OH. a paramegnetičnost se smanjuje. veoma otrovan.br. Azot(III)-oksid je kiseo oksid. teži od vazduha. Me utim. paramagnetičan. Nastaje dimer.

i dihidrogenfosfate. smeša ccHNO3 + 3 ccHCl). 70 . br. P4O10 ima izuzetno veliki afinitet prema vodi. Fosforna kiselina nema oksidacione osobine iako je oksidcioni broj fosfora maksimalan.68 g/cm3. U rastvori se ponaša kao trobazna kiselina. +5. dobro se rastvaraju u vodi. −3 +3 +5 Jedinjenja PH3 P4O6 P4O10 Naziv fosfin fosfor(III)-oksid fosfor(V)-oksid kiselina − H3PO3 H3PO4 K1 − 1. a hidrogenfosfati i fosfati se ne rastvaraju. hidrogen. je izuzetno otrovan gas bez boje neprijatnog mirisa na trulu ribu. 2) Au. Rastvara gotovo sve metale. Glavna primena azotne kiseline je u proizvodnji veštačkih ubriva. +3 i +5. TNT. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja fosfora ox. PH3.% (tj. Zbog toga ih u u prirodi ima malo. Fosfor sa kiseonikom gradi dva oksida (P4O6 i P4O10). 14. Izuzetci su: 1) Fe. Molekuli su joj povezani vodoničnim vezama. a njena jonizacija se prikazuje: H2PHO3(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + HPHO3−(aq) HPHO3−(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + PHO32−(aq) Čista fosforna kiselina je bezbojna čvrsta supstanca koja se topi na 42°C. Oba su čvrste supstance bez boje.16. Oba oksida fosfora su anhidridi odgovarajućih kiselina (H3PO3 i H3PO4). Komercijalna koncentrovana fosforna kiselina ima 85mas. Soli azotne kiseline. ispravnije bi bilo pisati H2PHO3 pošto je jedan od vodonikovih atoma direktno vezan za fosfor. Za razliku od fosforaste kiseline i njenih soli fosforna kiselina nije otrovna za žive organizme. Ir i Rh (ne rastvaraju se uopšte). Druga primena je u industriji eksploziva (nitroglicerin.Pošto svetlost katalizuje reakciju razlaganja kiselina se čuva u tamnim bocama. pa prema tome gradi tri tipa soli: neutralne fosfate. Fosfor Fosfor se u jedinjenjima javlja sa oksidacionim brojevima −3. Azotna ima oksidaciono dejsvo. Al i Cr (rastvaraju se u razblaženoj. H3PO3. ρ=1. i on ne može da jonizuje. a ne rastvaraju se u koncentrovanoj pošto se pasiviziraju). Tabela 6. Formulu fosforaste kiseline. dinamit – smeša nitroglicerina sa nekim poznatim adsorpcionim materijalom). Nestabilan je: 4 PH3(g) → P4(s) + 6 H2(g). Svi dihidrogenfosfati se u vodi rastvaraju.16.6⋅10−2 7.5⋅10−3 Naziv − fosforasta fosforna Naziv soli − fosfiti fosfati Fosfin. tabela 6.7 mol/dm3). Ove metale rastvara jedino “carska voda”. H O H O P O H To znači da je ova kiselina diprotonska (dvobazna). Spada u najefikasnija sredstva za sušenje. nitrati. Azotna kiselina i njene soli imaju široku industrijsku primenu. Pt.

As2O5 je polimerizovan. Stabilnija modifikacija sa metalnim izgledom i izvesnom metalnom provodljivošću je bela. kao i sam arsen može se javiti u dve modifikacije. i ne predstavlja molekul već formulsku jedinicu. Koriste se u poljoprivredi kao insekticidi. stakla. Soli hidrolizuju bazno. posebno ona oksidacionog broja +3. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanja +3 i +5. Rastvara se sem u kiselinama i u bazama: As4O6 + 12 OH− → 4 Na3AsO3 + 6 H2O. slično bizmutu. Oksid arsen(III)-oksid. Mnogo su važnija jedinjenja arsena koja se dosta koriste u industriji kože. 3 H3PO4 H5P3O10 + 2 H2O(g) Reakcije polimerizacije se lakše odigrava na povišenoj temperaturi. loš je provodnik. Ipak u metalnoj vezi antimona postoji izvestan udeo kovalentne veze. prvo se raskidaju te kovalentne veze. Medjutim. Formula As2O3 se izvodi iz metalne. Koristi se za uništavanje pacova i miševa (arsenik. Arsen(III)-oksid je amfoteran. sive modifikacije.Fosforna kiselina se veoma lako polimerizuje pri čemu mogu nastati različite polikiseline: Pirofosfatna kiselina: Trifosfatna kiselina: 2 H3PO4 → H4P2O7 + H2O. As2O3 ili As4O6. Lako sublimiše. Dobija se zagrevanjem primarnih i sekundarnih ortofosfata. farmaceutskoj industriji i poljoprivredi. ortofosfata i polifosfata sa kraćim lancem dobijaju različite polikiseline i njihove soli. mišomor). Tripolifosfatni jon stvara kompleks sa jonima Ca2+ i Mg2+ i tako omekšava vodu. Elementarni arsen nema neki veći značaj niti primenu. krzna. nestabilnoj žutoj i stabilnoj sivoj. Od polifosfata natrijum-tripolifosfat (Na5P3O10) se proizvodi u velikim količinama jer je značajan sastojak deterženata (40%). Kao i arsen(III)-oksid i arsen(V)-oksid. Već na sobnoj temperaturi lako i brzo prelazi u sivu modifikaciju. Ovaj oksid je amorfna supstanca koja je izuzetno higroskopna: As2O5 + 3 H2O 2 H3AsO4. žutoj (nemetalnoj) i beloj (metalnoj). Može se javiti u više modifikacija. Prilikom zagrevanja antimona. posebno ako se blago zagreva. Soli arsenati obojeni su žuto. 71 . Vodeni rastvor reaguje kiselo: As4O6 + 6 H2O 4 H3AsO3 Arsenitna kiselina je slaba kiselina. Žuti arsen je mek kao vosak. To je bela kristalna supstanca izrazito otrovna. pa se zagrevanjem ortofosforne kiseline. danas se upotreba polifosfata u ove svrhe izbegava jer narušava ekološku ravnotežu prirodnih voda. a metal se skuplja. Arsen Arsen se u prirodi javlja dve alotropske modifikacije. Slabo se rastvara u vodi (na 100ºC u 100 g H2O rastvara se 6 g As4O6). Antimon Antimona u prirodi ima pet puta manje nago arsena. Jedinjenja arsena izuzetno su otrovna.

nerastvoran u vodi. Lako se rastvara u sumpornoj i azotnoj kiselini: 2 Sb(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Sb3+ + 6 H2O +3 SO2(g) Sa koncentrovanom azotnom kiselinom nastaju jedinjenja antimon(V) oksidacionog broja. Na povišenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom: 4 Sb(s) + 3O2(g) → Sb4O6(s) Ne rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Razblaživanjem hidrolizuje: Sb3+ + NO3− + H2O SbONO3↓ + 2 H+ Sb2O5 je žuta kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. Sa vodom daje veoma slabu kiselinu. To je prah bele boje. Kiselog je karaktera.Na vazduhu antimon je stabilan. Poznati su jedino antimonati – soli koje se izvode iz jona [Sb(OH)6]−. Tačna formula kiseline nije poznata. 72 . Natrijumova so ove kiseline Na[Sb(OH)6] u vodi se slabo rastvara koristi se u analitičkoj hemiji za dokazivanje natrijuma. amfoteran sa jače izraženim baznim osobinama: Sb4O6 + 12 H+ 4 Sb3+ + 6 H2O Sb4O6 + 4 OH− + 6 H2O → 4 [Sb(OH)4]− Jon Sb3+ je postojan samo u jako kiseloj sredini. Antimon(III)-oksid Sb4O6 nastaje direktno sagorevanjem antimona na vazduhu.

8 kJ/mol.034 Nalaženje Elementaran u vazduhu. sulfidi. Jako je oksidaciono sredstvo. sulfati. Ozon se može dobiti i veštačkim putem u ozonizatorima.5oC MONOKLINIČNI 2 Maksimalna koncentracija ozona je na visini od 25 km u sloju debeljine oko 30 km. grupa – kiseonik i sumpor Pošto ovi elementi čine oksidne i sulfidne rude. Zastupljenost nemetala 16.18. nazivaju se halkogeni (grčki halko=ruda. vune. sve ostale alotropske modifikacije sumpora vremenom na kraju prelaze u rombični sumpor. tabele 6. Alotropske modifikacije kiseonika Kiseonik O2 Dvoatoman gas. do plavoljubičaste boje. organo-sumporna jedinjenja Kiseonik je najrasprostranjeniji element u prirodi. karakterističnog mirisa.1 zapremina kiseonika. voska. Osnovni izvor kiseonika su vazduh i voda. I kiseonik i sumpor se javljaju u više alotropskih modifikacija. Koristi se za dezinfekciju vode ili vazduha. Ozon je manje stabilna modifikacija kiseonika. ∆fHθ=285. Slobodnog sumpora u prirodi ima najviše oko ugašenih vulkana. Od ovog rastvorenog kiseonika zavisi život riba I biljaka u vodenoj sredini. Smatra se da kiseonik koji se nalazi u vazduhu (20. ima ga u vezanom stanju (sulfidi. ali i onih koji su još uvek aktivni. organo-sumporna jedinjenja (nafta)). U vodi se dobro rastvara: u 100 cm3 vode rastvara se 49 zapremina ozona. beljenje svile. 73 . genere=graditi). 16. U vodi se slabo rastvara: na 20°C u 100 zapremina vode rastvara se 3. O3. grupe na Zemlji i njihovo nalaženje Element O S % na Zemlji 45.5 0.6.9%) potiče od procesa fotosinteze. Na običnoj temperaturi stabilan je rombični sumpor koji se sastoji od osmočlanih cikličnih molekula. kojih u prirodi najviše ima. Ozon O3 Gas plave.19. Zagrevanjem se iz rombičnog dobija monoklinični sumpor: ROMBIČNI 95. Ima ga u višim slojevima atmosfere2 gde nastaje pod dejstvom ultraljubičastog zračenja Sunca ili električnog pražnjenja: 3 O2(g) → 2 O3(g) Tabela 6. Sumpor je po sposobnosti povezivanja svojih atoma vezama različitih dužina i uglova svojevrsni šampion sa dvadesetak alotropskih modifikacija. Tako e. perja. sulfati.17. Tabela 6. 86% kiseonika vezano je u vodi.4. Oksidi S8. itd. bez boje mirisa I ukusa.18 i 6. Pored brojnih jedinjenja u prirodi nalaze i u elementarnom stanju.

9 0.96 (rombični) 2. u industriji gume za vulkanizaciju kaučuka. posebno onima koji sadrže sumpor (ugljendisulfid.Obrnuto. polako i veoma sporo sumpor prelazi u rombičnu modifikaciju. hla enjem monokliničnog sumpora ispod temperature preobražaja. Vremenom. 74 . slična gumi. Oksidacija može biti burna (gorenje) ili tiha (disanje). ali se zato dobro rastvara u organskim rastvaračima. pa zato u jedinjenjima kiseonik ima (izuzev sa fluorom) negativne oksidacione brojeve. u medicini (za izradu lekova i krema za lečenje kožnih bolesti). argonom i kriptonom).72 1. neonom. Kiseonik Na povišenoj temperaturi kiseonik reaguje sa svim elementima (osim sa helijumom.8°C.20. Obe modifikacije sastavljene od molekula S8 koji su u kristalnoj rešetki raspore eni na različite načine. M2−(pm) Elekronegativnost Redoks potencijal (V) 2s22p4 −218. i gustinu 2.6 U jedinjenjima kiseonik i sumpor mogu imati različite oksidacione brojeve. Rombični sumpor se ne rastvara u vodi. stajanjem prelazi u kristalni oblik.14 S 3s23p4 115. a nastala jedinjenja oksidi. Tabela 6. Alotropske modifikacije sumpora Kristalne modifikacije S8 Sn Amorfna modifikacija Rombični 16⋅S8 ⋅ Monoklinični 6⋅S8 ⋅ Plastični Sn Amorfna mrka elastična masa. Fizičke osobine kiseonika i sumpora O Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.20. Sumpor može imat i negativne i pozitivne oksidacione brojeve.21 444. Nastaje naglim hla enjem proključalog sumpora. Kiseonik je drugi po elekronegativnosti (iza fluora).21. Monoklinični se topi na 118°C. za dezinfekciju buradi). tabela 6.0 104 184 2.5 +1. Tabela 6. Pregled fizičkih osobina kiseonika i sumpora dat je u tabeli 6.06 g/cm3. Čvrste kristalne supstance žute boje. Elementarni sumpor ima primenu u poljoprivredi (fungicidi.3 −182.23 +0.19. Ove dve modifikacije razlikuju se I po fizičkim osobinama: rombični ima tačku topljenja na 112. Reakcija sjedinjavanja elemenata sa kiseonikom je oksidacija.001429 (gas) 74 140 3. prozvodnji boja i dr. CS2). a gustina mu je 1.96 g/cm3.

22. Tabela 6. Oksidaciono dejstvo peroksida jače je izraženo.2°C). pored oksidacionog broja −2. gas gas čvrsto kiselina H2S H2SO3 H2SO4 Ka1 na 25°C ° 6. sa bazama soli (kovalentna jedinjenja. To je gas bez boje. a nalaze se u prirodi kao značajni minerali. uglavnom se slabo rastvaraju u vodi. Peroksidi mogi biti kako redukciona.1 mol/dm3. Vodeni rastvor se naziva sumporvodonična kiselina ili sumporvodonična voda. NO.8⋅10−12). Zbog toga rastvori sulfida podležu hidrolizi. Amonijum-sulfid i sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala su 75 . Osobine oksida u osdnosu na kiselo-bazne osobine i strukturi vrsta oksida BAZNI KISELI osobine sa vodom grade baze.0⋅10 −8 naziv kiseline sumporvodonična sumporasta sumporna 1. gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem −1. Već na običnoj tempertauri je nestabilan. sulfidi. H2S. H2S je slaba kiselina. razlaže se: H2O2 → H2O + O Nastali kiseonik zove se atomski ili nascentni. Soli. karakterističnog neprijatnog mirisa (na pokvarena jaja). CO Pb3O4. Ovaj oksidacioni broj kiseonik ima u vodonik-peroksidu. CO. i veoma je reaktivan.22. Fe3O4 AMFOTERNI INDIFERENTNI SLOŽENI Kiseonik. ili sumporvodonik se u prirodi javlja u vulkanskim gasovima. a isto je toliko otrovan kao i cijanovodonik. To je bezbojna. St. tako i oksidaciona sredstva. perokside. ni sa bazama. što zavisi od supstance sa kojom reaguju. a sa kiselinama soli sa vodom grade kiseline. Najvažnija oksidaciona stanja sumpora sa primerima jedinjenja date su u tabeli 6. gusta tečnost (ρ=1.6⋅10−2 veoma velika Vodonik-sulfid. U jedinjenjima sumpor može imati različite oksidacione brojeve od -2 do +6. Vodeni rastvor H2O2 ponaša se kao slaba diprotonska kiselina (Ka1=1. Vrlo je otrovan (četiri puta je otrovniji od ugljenik(II)-oksida. Sumpor Sumpor je manje reaktivan od kiseonika. H2O2.Tabela 6. HCN). Zasićen rastvor ima koncentraciju oko 0. anhidridi kiselina) I sa kiselinama I sa bazama daju soli ne reaguju ni sa kiselinama.448g/cm3). te se oni koriste kao sredstva za beljenje i za dezinfekciju (u medicini kao 3% rastvor).21. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja sumpora ox br −2 +4 +6 jedinjenje H2S SO2 SO3 agr. niti sa vodom sastoje se iz dva ili više prosta oksida elementi koji ih grade metali nemetali amfoterni elementi N2O. Zbog prisustva vodoničnih veza izme u molekula H2O2 ima visoku tačku ključanja (150. Vodonik-sulfid se u vodi relativno dobro rastvara. mineralnim vodama i kao proizvod raspadanja biljaka i životinja.

a ispod 17ºC u čvrsto stanje. SO3 Sumporna kiselina je bezbojna. U drugoj grupi su sulfidi koji se ne rastvaraju dodatkom kiseline. veštačka ubriva. veze su dvostruke. viskoze i dr. HSO4− + H2O H3O+ + SO42−. PbS. jako je oksidaciono i dehidrataciono sredstvo. Kod sulfidi koji se rastvaraju u kiselinama moguće je pometiti ravnotežu (S2¯ + 2 H+ H2S) dodatkom H+ jona. beljenje sulfitima zasniva se na njihovom redukcionom svojstvu. Otrovni su za niže organizme (bakterije). Soli sumporne kiseline većinom se rastvaraju u vodi. Kao jaka kiselina može da istisne slabiju kiselinu iz njene soli što je osnova mnogih industrijskih i laboratorijskih postupaka. Ispod 44ºC prelazi u tečnost. Sumporna kiselina spada u najvažnije proizvode hemijske industrije. Njihov proizvod rastvorljivosti je izuzetno mali (CuS. Sumpor(IV)-oksid i sulfiti pokazuju oksido-redukcione osobine. Jaka je kiselina. oba kiselog karaktera. Kiselina ima tri osobine iz kojih proizilazi njena primena. Gasoviti SO3 je veoma reaktivna i korozivna supstanca i zato se sa njim teško rukuje.23. BaSO4.4 zapremine SO2. tabela 6. Sa vodom reaguje egzotermno: H2O(l) + H2SO4(l) → H3O+(aq) + HSO4−(aq).23. Zato je preporuka da se rastvor SO2 u vodi piše kao SO2(aq). FeS) i usled pomeranja ravnoteže rastvaraju se dodatkom kiseline. U vodi se rastvara: na 20o C u jednoj zapremini vode 39. te se koriste kao sredstva za konzerviranje voća i povrća u prehrambenoj industriji i vinarstvu (trgovački naziv KHSO3 je vinobran). Molekul SO3 je planaran. sulfidi se dele u dve grupe. Za razliku od većine supstanci koje se koriste za beljenje (Cl2. Vodeni rastvor sumpor(IV)-oksida reaguje kiselo usled nastajanja slabe sumporaste kiseline (H2SO3) čije postojanje (za razliku od njenih soli – sulfita) nikada nije potvr eno. koristi se u industriji veštačke svile. pa samim tim i koncentracija S2¯ jona je toliko mala da čak ni najveća koncentracija H+ jona ne može pomeriti ravnotežu u desno. U zavisnosti od toga da li ih je moguće rastvoriti dodatkom kiseline ili ne. Spada u jake kiseline. Tabela 6. H2O2). ali podležu hidrolizi. Takvi sulfidi imaju relativno veliki proizvod rastvorljivosti (ZnS. Vodonik-sulfid i sulfidi poseduju redukcione osobine. Bi2S3). Karakteristike oksida sumpora oksid SO2 osobine Gas bez boje. a koja su oksidaciona sredstva. i Hg2SO4. na primer oksidaciojom. uljasta tečnost. PbSO4.rastvorni. Njenom preradom dobijaju se gotovo svi eksplozivi i mnogi bojni otrovi. Vrlo je higroskopan. jako je oksidaciono sredstvo i jako je dehidrataciono sredstvo. SrSO4. reaguje sa vodom i gradi sumpornu kiselinu: SO3 + H2O → H2SO4. bez mirisa. oštrog i zagušljivog mirisa. Da bi se ovi sulfidi rastvorili S2¯ jone iz rastvora je potrebno ukloniti na neki drugi način. Ne rastvaraju se CaSO4. 76 . Usled toga se stajanjem rastvor H2S zamuti od izdvojenog elementarnog sumpora: 2 H2S + O2 → 2 S(s) + H2O Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida. Ag2SO4. Druga primena zasniva se na njihovim redukcionim svojstvima za beljenje vune i svile u tekstilnoj industriji i za beljenje hartije.

Vruća koncentrovana sumporna kiselina rastvara čak i metale koji imaju redoks potencijal pozitivniji od vodonika (Cu.Oksidaciona svojstva ima samo koncentrovana kiselina na povišenoj temperaturi. Kao proizvod oksidacije uvek nastaje SO2. Zbog velikog afinitieta prema vodi koncentrovana sumporna kiselina se koristi kao efikasno sredstvo za sušenje (gasova). Razblažena kiselina (c=1 mol/dm3) praktično nije oksidaciono sredstvo. posebno kada se razblažuje. Zato je potrebno izuzetno pažljivo rukovati sa njom. Ag. 77 . Energija hidratacije je toliko velika da pri dodatku vode dolazi do lokalnog ključanja i prskanja smeše. Dehidrataciona svojstva koriste se za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina. Sa vodom gradi hidrate H2SO4·nH2O gde je n=1-4. Hg).

9 Cl Žuto zeleni gas 3s23p5 −101. genere=graditi pošto lako grade soli. koji je metaloid.6 I Ljubičastocrni kristali 5s25p5 113. Nemetali 17. Zastupljenost helogenih elemenata na Zemlji i njihovo nalaženje Element F % na Zemlji 0. NaIO3. Fizičke osobine halogenih elemenata F Fizičko stanje an sobnoj temperaturi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.3 59 3.8 Br Tamno mrka tečnost 4s24p5 −7. Tabela 6. osim joda koji se javlja kao jodat.24.0544 Mineral CaF2 Na3AlF6 NaCl Cl 0.8 −324.3 At 6s26p5 302 337 ~7 140 2. grupe – halogeni Ime halogeni potiče od grčkih reči halos=ruda.6⋅10-5 u tragovima Izuzev astata.25.0 −327.04 0. Astat jeradioaktivan. Najviše ih ima u obliku halogenida.0 −348.62 −188.2 −270. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja. sa kratkim vremenom poluraspada.5 −295.7 184.0 Elekronegativnost Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 78 .25. te su njegove osobine slabo ispitane.6. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.0126 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O Br 2.11 115 195 2. tabela 6. M− (pm) Bledo zeleni gas 2s22p5 −219.5 −34. Tabela 6. svi ostali su izraziti nemetali.3 4.24.001696 50 136 4.4⋅10-4 KBr⋅MgBr2⋅6H2O KBr NaIO3 KIO3 najre i od svih radioaktivnih elemenata Naziv Fluorit Kriolit Kamena so Silvin Karnalit Brom karnalit I At 4.5.003214 100 181 3.12 0. Vreme poluraspada prirodnih izotopa As manje je od 1 minuta Fizičke osobine halogenih elemenata date su u tabela 6.93 140 216 2.

U vodi se disproporcionišu: X2(g) + H2O(l) HX(aq) + HXO(aq) (X = Cl. I) Hipohloritna kiselina. Br. Na primeru hlora reakcija sa vrelim bazama je: 3 Cl2(g) + 6 OH(aq) ClO3 (aq) + 5 Cl(aq) + 3 H2O(l). astat je čvrsta supstanca. Na izuzetno veliku reaktivnost elementarnog F2 ima uticaja jačina veze izme u atoma fluora koja se lako raskida. kao proizvod reakcije hipohloritne kiseline sa bakterijama.25. tabela 6. bromna i jodna voda. Br2 crveno-mrka tečnost. Tabela 6. reakcijom halogena sa rastvorima baza na hladno nastaju hipohalogeniti (HXO): X2 + 2 NaOH → NaX + NaOX + H2O. Me utim. a na višim temperaturama halogenati. Kod halogenih je obrnuto. (X=Cl. Me utim. Kao rezultat toga. u mnogim slučajevima čak eksplozivno. Fluor ne samo daje najreaktivniji od halogenih elemenata. vodeni rastvori halogenih elemenata nazivaju se hlorna. Br. Poslednji elemenat u ovoj grupi. zeleno-žute boje. I) 79 . Miris i ukus koji se povezuje sa “hlorisanom vodom” zapravo potiče od jedinjenja kao što je CH3NHCl. a slabo u vodi. svetlo žute boje. i pored male rastvorljivosti u vodi.26). a atomi fluora mali (najmanji u drugoj periodi) spareni elektronski parovi vezanih atoma me usobno se odbijaju. Ona ubija bakterije tako što uništava odre ene enzime koji su esencijalni za njihov metabolizam. svi halogeni se dobro rastvaraju u organskim rastvaračima. HClO. Kao posledica porasta disperzionih sila menja se i agregatno stanje. Jačina veze X-X opada u grupi. pomatrano od gore prema dole. Ne. Pošto je veza F-F kratka. U baznoj sredini. zbog drugačije prirode hemijske veze kod halogenih elemenata trendovi su suprotni. i Ar). reaktivnost se smanjuje kako opada elektronegativnost. Tako. nastala u ovakvoj reakciji koristi se za dezinfekciju vode. Cl2 je tako e gas. a od ovoga odstupa fluor (tabela 6. disperzione sile koje se javljaju izme u molekula rastu sa porastom veličine atoma. Dužina i jačina veze kod halogenih elemenata X-X F-F Cl-Cl Cr-Br I-I Dužina veze (pm) 143 200 228 266 Jačina veze (kJ/mol) 159 243 193 151 Zbog prisutne nepolarne kovalentne veze X-X. Duž grupe.26. Jačina metalne veze kod alkalnih metala u grupi opada sa porastom rednog broja. F2 reaguje sa svakim elementom (osim He. već je i najreaktivniji elemenat u čitavom periodnom sistemu uopšte. a I2 je ljubičasto-crna čvrsta supstanca. fizičke osobine halogenih elemenata pravilno se menjaju.Slično kao kod alkalnih metala. Usled odbijanja veza je slabija i lako se raskida. na sobnoj temperaturi F2 je gas. ovo odstupanje može se objasniti na sledeći način.

27. Kada je rastvarač nepolaran. NaClO2 HClO3. Nekada se za dezinfekciju koristila jodna tinktura. može izazvati u dodiru sa kožom bolne opekotine. gljivice. koji je jedini halogen sa d-orbitalama. Oksidaciona sposobnost opada sa porastom oksidacionog broja. duži dodir I2(s) u kontaktu sa kožom izaziva opekotine koje teško zarastaju. Neparni pozitivni oksidacioni brojevi (+1. U jedinjenjima halogeni mogu imati oksidacione brojeve od −1 do +7. Zbog snažnog oksidacionog dejstva rad sa halogenim elementima je opasan. U kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se osloba a aktivni jod. Danas se umesto neorganskog joda u medicini koristi kompleksno vezan jod u proizvodu pod nazivom “povidon jod”. To je posedica interakcija ligandog polja rastvarača sa d-orbitalama joda. +5. kao što heksan. Cl2. Uništava kako gram-pozitivne. na primer. +3. rastvor je ljubičast. najstabilniji i najvažniji oksidacioni broj halogenih je −1. Tipični primeri jedinjenja u kojima halogeni imaju različite oksidacione brojeve dati su u tabeli 6. Rastvorljivost joda u vodi može se povećati dodatkom kalijum-jodida. Neka karakteristična jedinjenja halogenih elemenata OKS. Baš suprotno. +7) stabilniji su od parnih (+4). jod je najslabije oksidaciono sredstvo. Brom. Jedinjenja halogenih elemenata sa pozitivnim oksidacionim brojevima su oksidaciona sredstva. u Prvom svetskom ratu korišećn kao boji otrov. NaClO3 HClO4. I2 HClO. Br2. kao na primer dihlormetan rastvor je tamno tamno-crven. koji deluje brzo i baktericidno. Povodon jod ispoljava snažno antiseptičko i dezifekciono dejstvo. NaOCl HClO2. naročito ako dospe izpod noktiju. NaClO4. Od četiri halogena.27. U ovom obliku jod se koristi kao antiseptik. ali se zato slabo rastvara u vodi.Elementarni jod se lako rastvara u većini organskih rastvarača. dok je jod u jako polarnim rastvaračima (aceton ili etanol) tamno narandžaste i braon boje. Boja rastvora elementarnog joda zavisi od polarnosti rastvarača. Pri tome jodidni jon (iz KI) sa jodom gradi trijodidni anjon I3− koji je rastvoran u vodi. H5IO6 Flour je izuzetak jer kao najelektronegativniji elemenat periodnog sistema može imati samo negativne oksidacione brojeve. Hlor je. u umereno polarnim rastvaračima. Ipak. 10% rastvor joda u alkoholu. viruse i protozoe. iako nije tako jako oksidaciono sredstvo kao hlor. HI F2. Tabela 6. tako i gram-negativne bakterije. 80 . HCl. Mada se elementarni kod jod dosta primenjuje to ne treba da navede na zaključak da je bezopasan. BROJ −1 0 +1 +3 +5 +7 TIPIČNO JEDINJENJE NaCl.

tabela 6. jedinjenja sa vodonikom.28. Fluor je najreaktivniji od svih halogenih elemenata. brom je potrebno zagrevati. olova(II) i žive(I).1M RASTVORU H2F2 HCl HBr HI fluorovodonik hlorovodonik bromovodonik jodovodonik 0.0 Fluorovodonična kiselina je jedina dvobazna i slaba.29. Neke fizičke osobine halogenovodonika FOR-MULA NAZIV tt [°C] −83.Halogeni elementi su veoma reaktivni. Da bi hlor reagovao neophodno je prisustvo svetlosti. Tabela 6.1 −114. Karakteristične hemijske reakcije halogenih elemenata (X) X2 + H2O(l) → H+(aq) + X−(aq) + HOX(aq) X2 + O2 → ne reaguju direktno X2 + H2(g) → 2 HX(g) X2 + metal → halogenidi metala HX(g) + H2O(l) → H3O+(aq) + X−(aq) NaX + H2SO4 → HX + NaHSO4 (izuzev NaI) (halogenovodonici) (izuzev F) Svi halogenovodonici. su na običnoj temperaturi gasovi bez boje. tabela 6. hlor(IV)oksid (ClO2) i hlor(VII)-oksid (Cl2O).28.5 95.6 93. Reaguju direktno sa većinom elemenata periodnog sistema. Soli halogenovodoničnih kiselina. Tipične reakcije za halogene date su u tabeli 6.97 0. X2 + H2(g) 2HX(g) Sa vodonikom fluor se jedini čak i u mraku i na vrlo niskim temperaturama. Reakcijom halogena ili njihovih oksida sa vodom nastaju odgovarajuće oksokiseline.03 0.30. mada se ne koristi za komercijalno dobijanje halogenovodonika HX (osim za HCl). Vodeni rastvori reaguju kiselo i predstavljaju odgovarajuće halogenovodonične kiseline. oštrog mirisa.5°C prelazi u tečno agregatno stanje.8 −50.91 1. Rekcija sa vodonikom je karakteristična.2 −86. Zato formulu fluorovodinika pišemo kao H2F2. halogenidi. 81 . Na primer. Vodonična veza prisutna je čak i u gasovitom stanju. Jaka vodonična veza kod fluorovodonika razlog je što on već na 19.5 −85 −66 −36 DIPOLNI MOMENT [D] RASTVORLJ. (α) U 0. dok su ostale monobazne i jake kiseline. većinom se dobro rastvaraju u vodi. Od ovoga jedino odstupaju fluoridi.8 tk [°C] 19. odnosno oksoanjoni. Izuzetak su halogenidi srebra(I). Halogenovodonici se dobro rastvaraju u vodi. a da bi jod reagovao neophodno je prisustvo katalizatora (reakcija je povratna).29. U VODI NA 10°C [g/cm3] STEPEN DISOC.Halogeni elementi grade više oksida koji su jaka oksidaciona sredstva.42 slaba 780 2100 2340 8 92. oksdaicona sredstva su hlor(I)-oksid (Cl2O). Tabela 6.

najveća količina broma koristi se za dobijanje dibrom-etana (C2H4Br2) koji se dodaje benzinu. a perhlorna najjača. Hlorni kreč.Najznačajnije su kiseonične kiseline hlora. Sa njim se tretiraju plastika i tekstil da bi postali otporni na vatru. NaOCl. Hipohalogeniti (XO−). Natrijum-hipohlorit. zatim freona koji se upotrebljavaju u rashladnim ure ajima. Nedostatk joda kod ljudi izaziva oboljenje štitne žlezde. ali i za dezinfekciju vode u bazenima. PVC). 82 . Amonijum-perhlorat. Me utim.30. Jedinjenja broma koristi se za proizvodnju pesticida. njihova jačina raste sa porastom oksidacionog broja hlora. hlorovodonične kiseline. Hlor se najviše primenjuje za proizvodnju plastičnih masa (polivinilhlorid. Fluor se koristi za dobijanje plastičnih masa (teflona). Većina oksokiselina stabilna je samo u rastvoru.BR FORMULA IME BROM FORMULA IME JOD FORMULA IME 2KCl(s) + 3O2(g) +1 +3 +5 +7 • HClO • • • hipohlorasta hlorasta hlorna perhlorna HBrO − • hipobromasta − bromna perbromna HIO − • hipojodasta − jodna perjodna paraperjodna HClO2 HClO3 HClO4 HBrO3• HBrO4• HIO3 HIO4 H5IO6 postoje samo u vodenom rastvoru Neki perhalogenati su naročiro jaka oksidaciona sredstva. zajedno sa prahom aluminijuma ulazi u sastav čvrstog goriva svemirskih letelica. raznih lekova. Sredstva za dezinfekciju i beljenje (papira i tekstila) uglavnom su na bazi hlora. gušavost. Jod nema tako široku primenu kao ostali halogeni element. Kalijum-hlorat se koristi za laboratorijsko dobijanje kiseonika jer se zagrevanjem raspada na: 2KClO3(s) Tabela 6. kao i niza hlorida. koji se dobija iz natrijum-perhlorata. poznat je pod imenom varikina. nekih boja i bojnih otrova. halogeniti (XO2−) i halogenati (XO3−) nastali disproporcijacijom u vodi (vidi tekst gore) su oksidaciona sredstva. koriste se u domaćinstvu kao sredstva za dezinfekciju. Znači. hlorna još jača.1⋅10−8) i nepostojana. Hipohlorasta kiselina je slaba (K(HClO)=3. Ipak. Kiseonične kiseline halogenih elemenata HLOR OKS. Potreban je za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. za sintezu insekticida. Hlorasta je nešto jača (K(HClO2)=1. jod je neophodan mikroelement u ljudskom organizmu. Zbog toga se redovno dodaje kuhinjskoj soli u obliku natrijum ili kalijum-jodida (jodirana so). so hipohloraste i hlorovodonične kiseline. Ca(OCl)Cl.1⋅10−2). Prilikom svakog lansiranja potroši se više od 700 tona NH4CI04: 10 Al(s) + 6 NH4ClO4(s) 4 Al2O3(s) + 12 H2O(g) + 3 N2(g) + 2 AlCl3(g) Halogeni elementi i njihova jedinjenja imaju značajnu i raznovrsnu primenu.

1⋅10−4 Xe 8.31. Pošto je. grupe He Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 1s2 −272.32. Plemeniti gasovi se slabo rastvaraju u vodi i u organskim rastvaračima.0⋅10−6 Rn 10−12 Plemeniti gasovi se ponašaju kao idealni gasovi. Tabela 6. Tabela 6. grupe – plemeniti gasovi Kada je Mendeljejev sastavljao svoju prvu tablicu plemeniti gasovi još nisu bili otkriveni. Tabela 6.80 1. Otkriveni su pred kraj 19. a tako e i tačke topljenja i ključanja.6 Kr 59. helijum posle vodonika najlakši od svih gasova (sedam puta je lakši od vazduha) planete sa malom gravitacijom.08 0. Rastvorljivost plemenitih gasova u vodi na 20 °C Element cm3/kg He 8.5 83 Ar 33. I to na Suncu gde nastaje reakcijom termonuklearne fuzije vodonikovih jezgara (protona).4 Xe 108.22 3.70 −108. pa do njihove kondenzacije dolazi na veoma niskim temperaturama.6. Fizičke osobine elemenata 18.36 −153. te za njih nije predvideo mesto.900 Ar 3s23p6 −189. Sa porastom molekulske mase rastu disperzione sile. dok je na Suncu.73 Xe 5s25p6 −111. odakle se i dobijaju.78 Kr 4s24p6 −157.33. helijum ima najnižu tačku ključanja od svih elemenata Periodnog sistema. gde spada i Zemlja.98 Kr 1.8⋅10−3 Ar 0.6. tabela 6.61 Ne 10. Plemenitih gasova na Zemlji ima u vazduhu (najviše argona).59 −246.89 209 Rn* 6s26p6 −71.32. postepeno iz atmosfere gube helijum (kao i vodonik) i on odlazi u me uplanetarni prostor. Sadržaj plemenitih gasova u vazduhu (u vol%) He 5.93 0. Prvi je otkriven helijum.0⋅10−4 Ne 1. Ime je dobio po mestu gde je prona en (grčki helios=Sunce).1 Rn 230 .00 5.31. tabela 6.00 −61. Sa porastom rednog broja njihova rastvorljivost u vodi raste. Elementi 18.20 −268.73 214 Atomski radijus (pm) 122 160 191 198 *Radon je radioaktivan i on je gas sa najvećom poznatom gustinom. veka. i u čitavoj vasioni uopšte. Vodonik je na Zemlji relativno redak.178 Ne 2s22p6 −248. drugi po zastupljenosti. pa se bez primene povišenog pritiska ni ne može prevesti u tečno stanje. U stvari.70 9. Disperzione privlačne sile koje se javljaju izme u atoma plemenitih gasova veoma se slabe. Tek kasnije otkriven je i na Zemlji.30 −185.

i dr. a ima primenu i kod predvi anja zemljotresa. ni jedno jedinjenje helijuma. Argonom ili kriptonom (u smeši sa azotom) pune se sijalice. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju nikakvu praktičnu primenu. Utvr eno je da je ksenon dobar anestetik. Tečni helijum koristi se za postizanje vrlo niskih temperatura. Smeša helijuma (79 vol% He) i kiseonika (21 vol% O2) koristi se umesto vazduha za punjenje roniolačkih boca. Ipak. 84 . U narednih nekoliko meseci sintetisao je još dva jedinjenja ksenona i fluora: XeF2 i XeF4. godine kada je sintetisano prvo jedinjenje jednog plemnitog gasa eksperimenti su ukazivali na njihovu inertnost. Različiti gasovi proizvode svetlost različitih boja: neon crvenkasto-narandžastom svetlošću. helijum ima boju slonove kosti. u lampaman. Ksenon može u jedinjenjima može da ima i oksidacioni broj +6 (kao na primer u XeF6 i XeO3). Kripton se koristi kod nekih fotografskih bliceva. Helijumom se pune vazdušni baloni. ali je suviše skup da bi se koristio. i značajna su samo sa teoretskog aspekta. Inertnost argona koriti se kao proizvodnje titanijuma i ostalih reaktivnih elemenata. što je u potpunosti bilo u skladu sa u to vreme važećom atomskom teorijom. UV-laserima. bactericidne lampe. ksenona i kriptona (uglavnom sa kiseonikom.Kada su otkriveni. fluorom i hlorom). proučavajući flouride platine. neona i argona nije dobijeno. pošto su im spoljašnji energetski podnivoi popunjeni. a helijum se koristi i kao zaštitni gas kod poluprovodničkih materijala. Zavarivanjem u atmosferi helijuma i argona izbegava se oksidacija metala na mestu varenja. Kasnije je Bartlet utvrdio da pri tom dolazi do reakcije izme u PtF6 i ksenona pri čemu nastaju narandžasto-žuti kristali XePtF6. Mada je do danas sintetisano nekoliko desetina jedinjenja radona. Ksenononom se pune lampe za specijalne namene (stroboscopske lampe. Radioaktivni radon se u manjim količinama koristi za lečenje malignih tumora. pred kraj 19. i oksidacioni broj + 8 (u nestabilnom oksidu XeO4). U ova dva jedinjenja oksidacioni broj ksenona se +2 i +4. veka smatrani su "inertnim". slučajno je otkrio da stajanjem na vazduhu tamno-crvena boja PtF6 neznatno bledi. i kao rashladni medijum kod nuklearnih reaktora. godine Bartlet. argon plavocrvenu. sami plemeniti gasovi imaju primenu. Zbog slabe reaktivnosti inertni gasovi se najviše koriste kada je potrebna inetrna atmosfera. Onda je 1962. Mešanjem neona sa živinim parama moguće je promeniti boju emitovane svetlosti do tamno-plave ili zelene. kripton zelenkasto-plavu i ksenon ljubičastu. Plemenitim gasovima pune se neonske sijalice i svetleće reklame. fluorescentne cevi i Gajgerovi brojači. laseri specijalne namene). do 1962.

0-07-310720-4 Dejan Poleti. R. ISBN : 978-0-07351109-9 John McMurry. Pearson Education. Upper Saddle River. Chemistry. tenth edition. 2004. Tehnološko-metalurški fakultet. NY 10020.. Chemistry. 2. New York. ISBN 978-0-07-310720-2 . Chang. Fay. II deo.Literatura: 1. Prentice Hall. Beograd. hemija elemenata. Inc. Silberberg. New York. 2010. ISBN 86-7401-134-9 85 . drugo prtera eno izdanje. foutrh edition. ISBN 0+13-121631-7 Martin S. McGraw-Hill Companies. 4. Robert C. McGraw-Hill. Opšta hemija. New Jersey 07458. 3. 2007. Principles of general chemistry. 2000.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful