Hemija elemenata

nerecenzirana skripta za internu upotrebu

dr Tatjana aković-Sekulić

1

2

Sadržaj Uvod 1. METALI 1.1. Metali u prirodi 1.2. Dobijanje metala 1.3. Redoks hemija prelaznih metala 2. s-metali Alkalni metali –1. grupa Zemnoalkalni metali –2. grupa 3. p-metali Metali 13. grupe Aluminijum 14. grupa – germanijum, kalaj i olovo Kalaj Olovo 15. grupa - bizmut 4. d-metali Prelazni elementi Metali 6. grupe Metali 7. grupe Metali 8, 9. i 10. grupe - trijada gvož a Metali 11. grupe Bakar Srebro Zlato Metali 12. grupe Cink Kadmijum Živa 5. NEMETALI 5.1. Nalaženje i dobijanje 6.1. Vodonik 6.2. Nemetali 14. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik Silicijum 6.3. 15. grupa – azot i fosfor, arsen i antimon Azot Fosfor Arsen Antimon 6.4. 16. grupa– kiseonik i sumpor Kiseonik Sumpor 6.5. Nemetali 17. grupe – halogeni 6.6. Elementi 18. grupe– plemeniti gasovi Literatura 3 4 4 5 11 13 13 17 21 21 21 25 26 27 30 32 32 34 37 40 43 44 46 46 48 49 49 50 51 52 53 56 57 58 63 64 66 67 67 69 70 71 74 79 81

3

4

2 8. Naime. kalcijum i dr.27 1. Značaj nekog hemijskog elementa ne odre uje njegova rasprostranjenost u prirodi.5 27.74 2. Tabela 1. i to samo oni koji pokazuju slabu težnju da se jedine (azot. gvož e.%). zlato. Zemljin omotač (atmosfera.%. ali i značaj elemenata.5 mas. aluminijum.32 6. dok na ostale otpada preostalih 0.2 4.Uvod Zastupljenost hemijskih elemenata u prirodi je različita.% Zemljine kore.60 Elemenat Magnezijum Natrijum Kalijum Titan Vodonik % 2. 5 .84 0. kao i njihovim najvažnijim jedinjenjima. već uloga koju taj element ima u živom svetu.152 Najveći broj hemijskih elemenata u prirodi je u obliku jedinjenja. veća pažnja biće posvećena osobinama pojedinih metala i nemetala. platina. S obzirom na različitu zastupljenost. iza kog slede: silicijum.632 0. plemeniti gasovi…). Jedan manji broj elemenata javlja se u elementarnom obliku. samo deset elemenata čini 99. Sadržaj deset najzastupljenijih elemenata na Zemlji u masenim procentima Elemenat Kiseonik Silicijum Aluminijum Gvož e Kalcijum % 45. vidi tabelu 1.5 mas. hidrosfera i litosfera (Zemljina kora do dubine oko 16 km)) najviše sadrži kiseonika (45.5 mas.

6 .

silikati i alumosilikati nisu značajni u komercijalnom smislu jer se teško koncentrišu i redukuju.1. dolomit (MgCO3⋅ CaCO3).Ir. silvin (KCl). sfalerit (ZnS). Pt. Važniji minerali koji ulaze u sastav ruda data su u tabeli 1. METALI 1. rodohrozit (MnCO3) Gips (CaSO4⋅2H2O). Jedinjenja u kojima se metali najčešće nalaze u prirodi. Ru. cinabarit (HgS) Kamena so (NaCl). boksit (Al2O3). Od 20 najzastupljenijih elemenata Zemljine kore polovina su metali.1. Pregled karakterističnih minerala pojedinih elemenat koji se mogu naći u prirodi prikazan je na slici 1. As. Sb.1. Os. kao na primer. Daleko su značajniji oksidi i sulfidi. galenit (PbS).1. Minerali iz kojih je proizvodnja metala ekonomična nazivaju se rude. Bi. gorka so (MgSO4⋅7H2O). megnetit (Fe3O4). Tabela 1. Cu Hematit (Fe2O3). cinabarit (HgS) i dr. spodumen (LiAl(SiO3)2) 7 . Većinom su u obliku jedinjenja (minerala). Ag. magnezit (MgCO3). hematit (Fe2O3). Rh. kasiterit (SnO2). Tipovi važniji minerala koji ulaze u sastav ruda Vrsta minerala Elementarni Oksidi Sulfidi Hloridi Karbonati Sulfati Silikati Primer minerala Au. Slika 1. karnalit (KCl⋅MgCl2⋅6H2O) Mermer (CaCO3). halozin (Cu2S). kvarc (SiO2) Halkopirit (CuFeS2). Slobodnih metala ima veoma malo. Najzastupljeniji minerali u Zemljinoj kori su silikati i alumosilikati. Me utim.1. Metali u prirodi Metal čine blizu 80% elemenata u Periodnom sistemu. rutil (FeO2).1. periklas (MgO). barit (BaSO4) Beril (Be3Al2Si6O18). kaolinit (Al2(Si2O8)(OH)4). Pd. pirit (FeS2).

Menerali su u rudama često izmešani sa peskom. i oni zavise od tipa samih minerala koji ulaze u sastav rude. Što je standardni redukcioni potencijal metala pozitivniji lakše se redukuje. Dakle. Šema elektrolitičkog procesa dobijanja natrijuma 8 . misli na katodnu redukciju rastopa odgovarajuće soli metala. Rude sa niskim sadržajem minerala obično se pre prerade obogaćuju tako što se uklanja nejvećig deo jalovine. metali se dobijaju procesom redukcije (izuzev onih koji se u prirodi javljaju u elementarnom stanju). i slično. na katodi redukovao vodonik iz vode. Postupci obogaćivanja. tj. pa samim tim lakše i dobija. Sam proces dobijanja svodi se na prevo enje metala u elementarno stanje. Najteže se dobijaju metali čiji je standardni redukcioni potencijal jako negativan (manji od -1. Redukcija metala moguća je na dva načina: hemijskom reakcijom ili elektrolizom.2. S obzirom na to da su oni najjača redukciona sredstva za njihovu redukciju moraju se primeniti i najdrastičniji redukcioni uslovi.5 V).2. redukciju. magnezijum ili aluminijum. kao i dobijanja metala mogu biti različiti. I obrnuto. dobijanje metala podrazumeva smanjenje njegovog oksidacionog broja. Dugim rečima. 1. Pri tom se. Proces se sastoji od sledećih reakcija koje se odvijaju na elektrodama: Slika 1. zbog izrazito negativnog redoks potencijala ovih metala. Koji postupak će se primenjivati zavisi od aktivnosti metala koja se izražava pomoću standardnog redukcionog potencijala. Ove nečistoće nazivaju se zajedničkim imenom jalovina. što se može predstaviti uopšteno polureakcijom: Mn+ + ne− → M(s). Dobijanje metala Metali u jedinjenjima (mineralima) imaju pozitivne oksidacione brojeve. glinom. pre svega. Dobijanje Na iz NaCl Zbog velike reaktivnosti natrijuma proces njegovog dobijanja spada u najdelikatnije u čitavoj metalurgiji. zemljom. Sam postupak dobijanja natrijuma svodi se na elektrolizu rastopa natrijum-hlorida(slika 1. To su natrijum.2). što je standardni redukcioni potencijal metala negativniji on se teže dobija. Katodna redukcija vodenog rastvora nije moguća pošto bi se.

a zatim neutrališe (hlorovodoničnom kiselinom). a na katodi natrijum koji je u tečnom stanju (temperatura topljenja natrijuma 98°C). Kako bi rastopljena smeša imala veću gustinu od samog magnezijuma (1. Pošto magnezijum ima najmanji negativni elektrodni potencijal od svih prisutnih katjona. kao i druge nečistoće. Samim tim za prevo enje smeše NaCl i CaCl2 u tečno stanje potrebno je znatno manje energije. koji se zatim meša sa odre enom količinom vode): CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s). obojen je crveno.9⋅10−6).1%).13%) odakle se i dobija. i zbog male gustine pliva na površini. Velike količine magnezijuma sadrži morska voda (0. SiO2. Taj hlor se može dalje upotrebiti za proizvodnju HCl. Ruda iz koje se dobija aluminijum je boksit (dobio ime po francuskom mestu Bo (Les Baux).5⋅10−11) mnogo manji od proizvoda rastvorljivosti Ca(OH)2 (7. Boksit sa većim sadržajem gvož e(III)-oksida. Po hemijskom sastavu boksit je smeša kristalnog i amorfnog aluminijum-hidroksida. Dobijanje Mg iz morske vode Kao i natrijum. nastaje elementarni hlor. a ne čist NaCl? Zato što je njena temperatura topljenja 580°C. i naziva se “crveni boksit”. Za taloženje se koristi Ca(OH)2 koji se dobija žarenjem CaCO3 (nastaje CaO. Talog Mg(OH)2 se odvoji filtracijom. Zašto baš ova smeša. Me utim. i magnezijum spada u metale koji su veoma zastupljeni u prirodi (2.na katoda: anoda: 2Na+(l) + 2e− → 2Na(l) 2Cl−(l) → Cl2(g) + 2e−___ 2NaCl(l) → 2Na(l) + Cl2(g) Na anodi se kao proizvod dobija gasoviti hlor.74 g/cm3). kao i kod natrijuma. Na anodi. gde je otkriven 1821 godine). treba da sadrži 20-40% kalcijum-hlorida (gustina CaCl2 je 2. isključivo se ovaj elemenat izdvaja na katodi koja je načinjena od gvož a. Ca(OH)2 i Mg reaguju: Ca(OH)2(s) + Mg2+(aq) → Ca2+(aq) + Mg(OH)2(s). Da bi se dobio rastop natrijum-hlorida potrebno ga je zagrejati na 801°C (to je temperatura topljenja natrijum-hlorida). U morskoj vodi magnezijum je u obliku Mg2+ jona. kalijuma i kalcijuma. boksit sadrži Fe2O3. Nakon uparavanja zaostaje čvrst magnezijum-hlorid (MgCl2) iz čijeg rastopa se elektrolizom u inertnoj atmosferi dobija magnezijum. Zato mu se dodaju hloridi natrijuma. a to je svakako manje od temperatura topljenja čistog natrijum-hlorida. Mg2+(l) + 2e− → Mg(l) Dobijeni magnezijum je u tečnom stanju. Da bi se izdvojio magnezijum se prvo taloži u obliku Mg(OH)2. Čist magnezijum-hlorid nije pogodan za elektrolizu pošto mu električna provodljivost nije naročito velika. Boksit koji sadrži manje 9 .07 g/cm3). U praksi se ne koristi čist natrijum-hlorid već smeša NaCl i CaCl2 u odnosu 2:3. 2+ Dobijanje Al iz Al2O3 Aluminijum je treći elemenat koji se dobija elektrolizom. Do reakcije dolazi jer je proizvod rastvorljivosti Mg(OH)2 (1.

slika 1. Sem aluminijuma rastvara se i kiseo oksid SiO2 (nastaje natrijum-silikat). Šematski prikaz elektrolitičke ćelije za proizvodnju aluminijuma Na anodi. koje se ne rastvara zaostaje kao talog koji se od rastvora odvoji ce enjem. koja je tako e od grafita. a zatom mu se doda 3550% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH). Tokom elektrolize anoda se troši pošto i ona sama reaguje (oksiduje se do CO2). Elektroliza se izvodi na od 950°C. Zato se boksit prvo samelje. dok natrijum-silikat zaostaje u rastvoru. i žari na 1200°C pri čemu prelazi do oksida.gvož e(III)-oksida. spada u skupe industrijske procese. Ovaj proces je znatno jeftiniji. Zbog toga se sve češće pribegava reciklaži već korišćenog aluminijuma. Elektrolizi se ne podvrgava rastop čistog aluminijumoksida pošto je njegova temperatura topljenja 2064°C. Znatno niža radna temperatura postiže se mešanjem Al2O3 i kriolita (Na3AlF6). 2Al(OH)3(s) → 2Al2O3(l) + 3H2O(g) Aluminijum se iz oksida dobija elektrolitičkim putem.3. Gvož e.3. pa se naziva “beli boksit”.5 MPa. pa predstavlja jednu od većih stavki u troškovima proizvodnje aluminijuma. 2Na[Al(OH)4](aq) → Al(OH)3(s) + NaOH(aq) Nakon toga hidroksid se odvoji filtracijom. ispere vodom.70-99.85%. 10 . Za to vreme aluminijum prelazi u rastvorni oblik natrijumaluminata: AlO(OH)(s) + 2NaOH(l) + 2H2O(l) → 2Na[Al(OH)4](aq). Pore enja radi. Danas polovinu ukupne svetske proizvodnje čini reciklirani aluminijum. Pre samog postupka elektrolize potrebno je iz boksita prethodno ukloniti glavne nečistoća (gvož e i silicijum). proces reciklaže zahteva samo 10% od ukupne energije koja je potrebna za proizvodnju ovoga metala iz rude. u gvozdenoj kadi koja je obložena iznutra grafitnim pločama (katoda). bele je boje. Slika 1. Zatim se kroz rastvor produvava CO2 usled čega počinje taloženje aluminijum-hidroksida. Industrijsko dobijanje aluminijuma iz boksita. Al2O3. Čistoća ovako dobijenog aluminijuma je 99. Smeša se meša 6-8 časova u zatvorenim čeličnim autoklavima na temperaturi od 160-170°C i pritisku 3. zbog velikog utroška energije. Zato se anoda mora često menjati. redukuju se joni Al3+ do elementarnog aluminijuma: katoda: anoda: Al3+(l) + 3e− → Al(l) C(s) 2O2−(l) → CO2(g) + 4e− 2Al2O3(l) + 3C(s) → 4Al(l) + 3CO2(g) Otopljeni aluminijum izdvaja se na dnu elektrolitičke ćelije odakle se povremeno vadi.

niti pozitivan redoks potencijal redukuju se ugljenikom (iz koksa). (ili čistog kiseonika) kroz dizne koje se nalaze u donjem delu peći. 10 m prečnika. Visoke peći pune se sa vrha naizmenično rudom gvož a. odnosno. Zbirna reakcija je: 2C(s) + O2(g) → 2CO(g) Ugljenik(II)-oksid reaguje sa gvož e(III)-oksidom iz rude: Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g) Pošto je reakcija sagorevanja koksa egzotermna temperatura u donjem delu peći je visoka. ali još uvek manji od –1. mogu se dobiti redukcijom uz pomoć natrijuma. dalje reaguje sa koksom i gradi ugljenik(II)-oksid. a pošto ima veću gustinu od ostalih supstanci skuplja se pri dnu peći. Na tako visokoj temperaturi gvož e je otopljeno. Me utim. Metali koji nemaju ni suviše negativan. Redukcijom pomoću ugljenika ili ugljenik(II)-oksida dobijaju se gvož e. Natrijumom ili magnezijumom redukuju se hloridi metala: MCl4(s) + 2Mg(s) → M(l) + MgCl2(s) MCl4(s) + 4Na(s) → M(l) + 4NaCl(s) Na ovaj način se dobijaju. Proces započinje uduvavanjem komprimovanog vazduha. cink i kadmijum. CO. Ukoliko se kao redukciono sredstvo koristi aluminijum polazi se od oksida: M2O3(s) + 2Al(s) → 2M(l) + Al2O3(s) Proces dobijanja metala redukcijom pomoću aluminijuma naziva se aluminotermija. Reakcija redukcije može se predstaviti jednačinom: MO(s) + C(s) → M(l) + CO(g). nikal. koksom i krečnjakom (CaCO3). magnezijuma ili aluminijuma. 2MO(s) + C(s) → 2M(l) + CO2(g). titan. 11 ∆H = −221 kJ . Redukcija se odvija u visokim pećima koje su obično visoke 30 m. Redukcija ugljenik(II)-oksidom odvija se na visokim temperaturama. 1000-1400°C. zagrejanog na 500°C. cirkonijum i hafnijum. kobalt. osim elektrolizom. Dobijanje Fe iz Fe2O3 Najvažniji proces u metalurgiji u kojem se koristi ugljenik kao redukciono sredstvo je dobijanje gvož a iz oksidnih ruda. Rude pored gvož e(III)-oksida obično sadrže silicijum(IV)-oksid (pesak). kao redukciono sredstvo češće se koristi ugljenik(II)-oksid: 2MO(s) + CO(g) → M(l) + CO2(g). što ima isti efekat kao da se redukcija vrši ugljenikom. CO2 koji krećući se prema gore. na primer. oko 1600°C. hrom. Pri tom se odigrava više reakcija tokom kojih koks sagoreva prvo do ugljenik(IV)-oksida. Aluminotermijski se dobijaju vanadijum.2 V.Metali čiji redoks potencijal nije ekstremno negativan. i mangan. Na temperaturama nižim od 600°C ravnoteža: CO2(g) + C(s) 2CO(s) je pomerena u levo ka razlaganju CO.

redukcija vodonikom se retko primenjuje. 12 . Ner ajući čelik ima veliku čvrstinu i ko elik izuzetno veliku otpornost prema koroziji. pošto je proces veoma skup. Šematski prikaz visoke peć za proizvodnju sirovog gvož a. Stoga se oni ne mogu redukovati koksom. Kalcijum-oksid kao bazni oksid reaguje sa SiO2 iz rude (kiseo oksid) i obrazuje šljaku ili zguru koju čini kalcijum-silikat. Povremeno se odvodi uz peći kroz otvor koji se ći nalazi nešto višlje od otvora kroz koji se istače gvož e. a dobija se čelik. Ono je krto i ne može se obra ivati jer sadrži oko 4. ima manju gustinu i pliva iznad istopljenog gvož a. sa ugljenikom grade karbide. Takvi su zlato. pe Termičkim razlaganjem krečnjaka do kog dolazi na ovako visokim temperaturama koj vladaju u visokoj pe a ama peći nastaju CaO i CO2. platina i platinski metali. Najčešće sadrži 14-18% hroma i 7-9% nikla. Metali koji imaju pozitivan redoks potencijal u prirodi se nalaze već u elementarnom obliku. Mo ili V. Ukoliko bi se uklonio sav ugljenik dobilo bi se sko čisto gvož e skoro koje je meko. Me utim. ine poboljšavaju se znatno mehaničke osobine.Slika 1. ali za sve je zajedničko da sadrže manje od 1. kao što su molibden i volfram. Ovako dobijeno gvož e naziva se sirovo gvož e. Cr. samo onda kada je potrebno dobiti male koli primen je.7% ugljenika. Naj Neki metali iz ove grupe. Šljaka se koristi za izradu cementa ili se dodaje u ista nta asfaltnu bazu od koje se prave putevi. bele naro Delimičnim uklanjanjem ugljenika i dodatkom manje količine drugih metala poput Mn. U tom slučaju se za njihovu redukciju koristi vodonik. količine izuzetno čistog metala. W. srebrnasto-bele boje i nema neku naročito veliku primenu. Fe3C. CaSiO3: CaO(s) + SiO2(s) → CaSiO3(l) Šljaka. 4. Postoji mnogo tipova čelika koji se razlikuju po ke elika sasatvu.4. i sluč MO(s) + H2(g) → M(l) + H2O(g).5% ugljenika vezanog u obliku karbida. Ni.

Anodu čini debela ploča od sirovig bakra. elektrolitičkim putem. Elektroliza se odvija u rastvoru CuSO4. Joni metala sa pozitivnim redoks potencijalom mogu se redukovati i drugim metalom (koji se u naponskom nizu nalazi ispred): M2+(aq) + Zn(s) Najčešće se za tu svrhu koristi metalni cink. bakar i živa.0 mol/dm3. a udeo bakra u rudi je 1%. Usled dugotrajne eksploatacije. Pod dejstvom električne struje bakar sa anode prelazi u rastvor. Ukoliko se nastavi eksploatacija ruda bakra dosadašnjim tempom.blister) → Cu2+(aq) + 2e− Cu2+(aq) + 2e− → Cu(s. Ovaj bakar nije čist i potrebno ga je prečistiti. a na katodi se izdvaja čist bakar: A: K: oksidacija: redikcija: Cu(s. veka. ili još manje. Proces se naziva flotacija. U stvari.5. Prženjem deo sulfida prelazi u oksid: MS(s) + 3/2 O2(g) → MO(s) + SO2(g). Zbog toga je potrebno prethodno koncentrisati (obogatiti) rudu. Ukoliko se nastavi sa prženjem odigrava se reakcija izme u oksida i sulfida: MS(s) + 2MO(s) → 3M(l) + SO2(g). metal se redukuje sulfidnim jonom. Obogaćena ruda se zagreva uz produvavanje vazuha. a rezerve bakra na Zemlji su na izmaku. debljine 0. čija pH vrednost je podešena da bude oko 0 dodatkom sumporne kiseline da bi se sprečila hidroliza bakar(II)-jona.5-1. Blister bakar je šupljikav pošto se iz njega hla enjem izdvaja rastvoreni SO2. kao što su srebro. u prirodi se nalaze u obliku sulfida. čist) 13 . Danas se bakar dobija najčešće iz sulfidnih ruda koje pored bakar(I)-sulfida sadrže i puno nečistoća. Sulfid se okisduje do SO2. nekada bogata nalazišta danas su u priličnoj meri iscrpljena. procenjuje se da će se rezerve bakra iscrpiti tokom prve polovine 21.5-0. M(s) + Zn2+(aq) Slika 1. Elektrolitčko prečišćavanje blister bakra. a katoda je od čistog bakarnog lima.Metali sa nešto manjim standardnim pozitivnim redoks potencijalom. čist)_____ Cu(s.7 mm. Nakon obogaćivanja sadržaj bakra u rudi je izme u 20 i 40%. koncentracije 0. Ovako dobijeni bakar zove se sirovi ili ”blister” bakar. a bakar(I)-jon redukuje do elementarnog bakra: Cu2S(s) + O2(g) → 2Cu(s) + SO2(g). nečist) → Cu(s. Dobijanje Cu iz Cu2S Bakar je metal koji je čovek upoznao od davnina.

Dobijanje Au iz rude Oko 4/5 svetske proizvodnje zlata dobija se iz anodnog mulja koji zaostaje nakon elektrolitičkog prečišćavanja bakra ili olova. U višim oksidacionim stanjima (od +4 do +7) atomi prelaznih metali su vezani za atome nemetala. HBr ili H2SO4. Tokom procesa dolazi do spore oksidacije zlata koje prelazi iz elementarnog u rastvorni kompleks [Au(CN)2]− u kom je Au oksidacionog stanja +1: 4Au(s) + 8CN−(aq) + O2(g) + 2H2O → 4[Au(CN)2]−(aq) + 4OH−(aq) Nakon filtracije zlato se iz kompleksa istiskuje pomoću cinka i izdvaja u elementarnom obliku. +2.Ukupan efekat elektrolize je da metalni bakar pre e iz onečišćenog blister bakra koji se koristi kao jedna elektroda do čistog bakra (druga elektroda). rude zlata (uglavnom teluridi) sadrže ovaj metal u toliko maloj količini da ga je nemoguće efikasno izdvojiti prostim mehaničkim odvajanjem. Zbog toga je njihova redoks-hemija komplikovanija (i obojenija). Sve ostale primese talože se na dnu elektrolitičke ćelije i nazivaju se anodni mulj. jer je ono rasejano. 1.3. Veći komadi zlata retko se mogu naći u prirodi. kao što su srebro i zlato. Ovako dobijeni bakar ima čistoću 99. Fe3+). Stoga se primenjuje cijanidni postupak. u elementarnom obliku kao komadi različite težine. za prealazne metale je karakteristično da se u jedinjenjima mogu javiti u više oksidacionih stanja. Reakcije prelaznih metala sa kiselinama Svaki metal koji ima negativan standardni redukcioni potencijal može se oksidovati H+ jonom koji je prisutan u 1 mol/dm3 rastvoru bilo koje jake kiseline. tako e. +3) prelazni metali mogu da grade pojedinačne katjone (Ag+. Zn(s) + 2[Au(CN)2]−(aq) →[Zn(CN)4]2−(aq) + 2Au(s) Ni za ovaj postupak se ne može reći da je u potpunosti bezbedan. Samo kada su u nižim oksidacionim stanjima (+1. uprskano u stene (zlatonosne stene) ili u pesku (zlatonosni pesak). Proizvodi reakcije su gasoviti vodonik i odgovarajući katjon metala: Ni(s) + 2H+(aq) → Ni2+(aq) + H2(g) 14 . u obliku anjona. Me utim. Pomor ribe koji je pre desetak godina zadesio Tisu nastao je usled izlivanja veće količine industrijskih otpadnih voda postrojenja za preradu zlata u Rumuniji. najčešće kiseonika. Svi prelazni metali koji su ispred vodonika reaguju spontano sa razblaženim rastvorima jakih kiselina kao što su HCl. mogu se naći u prirodi kao samorodni. Anodni mulj sadrži srebro i zlato koji se odatle izdvajaju na različite načine. Redoks hemija prelaznih metala Za razliku od alkalnih i zemnoalkalnih elemenata. pošto je cijanidni jon.95%. opasan.01 mol/dm3) kroz koji se produvava vazduh. Preostala 1/5 zlata koje se proizvodi potiče iz ruda. Usitnjena ruda se tretira veoma razblaženim rastvorom natrijum-cijanida (0. Metali koji su slabo reaktivni. Zn2+.

Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša 3:1 ccHCl i ccNHO3) Au(s) + 4H+(aq) + 4Cl−(aq)+ NO3−(aq) → [AuCl4]−(aq) + NO(g) + 2H2O Nitratni jon azotne kiseline je oksidaciono stredstvo.Metali koji mogu da grade više od jednog katjona. kao što je gvož e. NO3−. koji sa redukuje u zavisnosti od koncentracije kiseline do NO2 ili NO: 3Cu(s) + 8H+(aq) + 2NO3−(aq) → 3Cu2+(aq) + 2NO(g) + 4H2O Cu(s) + 4H+(aq) + 2NO3−(aq) → Cu2+(aq) + 2NO2(g) + 2H2O Zlato ne može oksidovati čak ni azotna kiselina. to jest. 15 . bakar se može oksidovati azotnom kiselinom. Drugim rečima. Tu je oksidaciono sredstvo nitratni anjon. suviše su slabo reaktivni da bi reagovali sa hlorovodoničnom kiselinom. H+ jon nije dovoljno jako oksidaciono sredstvo da bi prevelo metal kao što je bakar u katjon. Me utim. proizvod reakcije sa H+ u odsustvu vazduha obično je katjon nižeg naelektrisanja. Fe2+: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Metali sa pozitivnim standardnim redukcionim potencijalom. Uloga hlorovodonične kiseline je da Cl− jon sa jonom zlata nagradi veoma stabilan kompleksni jon [AuCl4]−.

Veoma su laki (litijum je generalno najlakši metal). Tabela 2. Za razliku od većine tipičnih metala. Mogu se seći čak i tupim nožem. s-metali Alkalni metali – 1. Imaju niske temperature topljenja i male gustine.84 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O KMnO4 Šalitra Potaša Silvin Karnalit Kalijum-permanganat Različiti alumosilikati Rb Cs Fr 0.27 Na3AlF6 Na2B4O7⋅10H2O Različiti alumosilikati KNO3 K2CO3 K 1.30%) i kalijuma (2. Druga njihova zajednička osobina je da su svi metali. grupe su prisutni samo u tragovima. posebno natrijum-hlorida. natrijum i kalijum imaju manju gustinu čak i od vode. Tako e. 16 . Alkalni metali su srebrnasto sjajni (izuzev cezijuma koji je žućkast). nalaze se rastvorene u morskoj vodi. velike količine soli alkalnih metala. Za razliku od natrijum (2. Litijum.0078 0.0018 Mineral LiAlSi4O10 NaCl Na2SO4⋅10H2O Na 2.00026 u tragovima Nalaze se u obliku silikata uz Li Vrlo radioaktivan Naziv Petalit Kuhinjska so Glauberova so Kriolit Boraks Alkalni metali se u prirodi javljaju isključivo u obliku jedinjenja. kao ogromne slane naslage koje su nastale isparavanjem nekadašnjih mora (kamena so).1. svi alkalni metali su meki (tabela 2. ostali elementi 1. grupa Naziv ove grupe elemenata ukazuje i na njihovu najznačajniju osobinu. Dobijaju se najčešće elektrolizom rastopa njihovih soli. da sa vodom grade jake baze – alkalije.2). što je vrlo neobično za metale.09%). na primer gvož a. Najčešće u obliku hlorida. Zastupljenost alkalnhi metala na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Li % na Zemlji 0. koji su veoma zastupljeni u Zemljinoj kori.2.

do kojih se dolazi direktno posmatranjem.79 456. Izuzetno je nestabilan tako da ga je gotovo nemoguće dobiti u čistom stanju.5 227 138 0.6 152 68 1.0 -293 12.94 375.971 0.9 -2. Zato podataka o njegovim osobinama.862 0.0 Rb 5s1 39.67 589 405.8 -341 22. Tabela 2.7 ≈400 - 2s1 180.4 186 102 0. U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1.2 K 4s1 63.3 248 147 0.4 Cs 6s1 28.532 0.77 780. Me utim. Na taj način sprečava se da do u u dodir sa kiseonikom ili vlagom iz vazduha.71 495.2 265 167 0. tako da je za otpuštanje elektrona kod cezijuma dovoljna energija fotona svetlosti (fotoelektrični metal).6 759 0.4 671 1.04 520.8 -2.46 Električna provodljivost – skala je relativna.8 -2. u odnosu na srebro kome je dodeljena provodljivost 100 kao najboljem provodniku.534 0. pri čemu nastaju soli. Relativno niske temperature topljenja i ključanja alkalnih metala posledica su slabe metalne veze u kojoj učestvuje samo jedan elektron. francijum je radioaktivan. a raste sa porastom atomske mase.0 -3.7 -264 7.5 1342 0. nisu svi alkalni metali po ednako reaktivni.2 -544 17. Alkalni metali reaguju burno sa halogenim elementima. (kJ/mol): M(g) →M+(g) + e ∆H0hidratacije (kJ/mol): M+(g) + xH2O→ M+(aq) Električna provodljivost* Osnovna emisiona vidljiva linija (nm) 610.94 418.1 − Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e → M(s) En.Poslednji.3 688 1. Njihova reaktivnost raste sledećim redom: Li < Na < K < Rb < Cs Reaktivnost raste Opada energija jonizacije što je u direktnoj vezi sa promenom energije jonizacije. alkalni metali su veoma reaktivni i čuvaju se u petroleumu ili nekom drugom nepolarnom tečnom rastvaraču. Fizičke osobine alkalnih metala Li Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Sposobnost otpuštanja elektrona je velika. M+ (pm) − Na 3s1 97.8 -435 33.joniz. halogenidi: 2 M(s) + X2(g) → 2MX(s) Pri reakciji alkalnih elemenata sa vodonikom nastaju hidridi: 2 M(s) + H2(g)     → 2 MH(g)  17 zagrevanje .94 403.2.873 0. ima malo. Lakoća otpuštanja elektrona direktno je povezana sa njihovom reaktivnošću.8 883 0. i najteži elemenat u grupi.8 -2.76 Fr 7s1 27 677 0. Naime.

elementarni kalijum. a posebno kod elemenata druge periode. gradi oksid: Be Mg B Al C Si Osobina dijagonalne sličnosti manifestuje se i u reakciji alkalnih metala i kiseonika. Cu. Često se može uočiti. peroksidi ili superoksidi).3. velike električne provodljivosti u rastvoru ili rastopu. Alkalni metali se retko primenjuju u elementarnom obliku. kao prvi elemenat u grupi. Tabela 2. Pri tome se osloba a značajna količina energije i izdvaja vodonik koji se obično zapali. Većina soli se dobro rastvara u vodi. Zapravo.Ovi hidridi su jonskog karaktera. čiji je proces dobijanja veoma skup i komplikovan. razlikuje se u svom ponašanju od ostalih članova grupe. Legura Li. Sa vodom grade jake baze – hidrokside. Vodeni rastvori hidroksida ponašaju se kao jake baze. termički stabilne. da prvi elemenat iz jedne grupe pokazuje sličnost u hemijskim i fizičkim osobinama sa drugim elementom iz naredne grupe. kristalne. Li Na slično magnezijumu. 13. Može se reći da se javlja dijagonalna sličnost kao što je prikazano: Grupa 1. 4 Li(s) + O2(g) → 2 Li2O(s) Ostali elementi iz ove grupe pri sagorevanju daju perokside (Na2O2) ili super-okside (KO2): 2 Na(s) + O2(g) → Na2O2(s) K(s) + O2(g) → 2 KO2(s) Oksidi alkalnih metala su jonska jedinjenja. 18 . hidroksidi se lako dobijaju i široko primenjuju. Karakteristične hemijske reakcije hidroksida alkalnih metala (MOH) MOH(s) + H2O (l) → M+(aq) + OH−(aq) + H2O(l) MOH(s) + CO2 (g) → M2CO3(s) (egzotermna reakcija) Sve soli alkalnih metala su jonska jedinjenja visoke tačke topljenja. Lako apsorbuju ugljenik(IV)-oksid iz vazduha i prelaze u karbonate. rubidijum i cezijum za izradu fotoćelija. Litijum. Tako. Svi alkalni metali reaguju lako sa kiseonikom. Al. Alkalni metali (sem litijuma) reaguju burno sa vodom. Hidroksidi alkalnih metala su bele. 14. 2. Dobro se rastvaraju u vodi (sem litijum-hidroksida). odnosno u kristalnoj rešetki sadrže H− jon. litijum. pri čemu nastaju različiti proizvodi (oksidi. to su najjače poznate baze. Pare natrijuma koriste se kod ulične rasvete. čvrste supstance. Mn i Cd koristi za izradu aviona. 2M(s) + H2O → 2 M+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g) ∆H<0 Za razliku od alkalnih metala i njihovih oksida.

u tekstilnoj industriji. Procenjuje se da okeani sadrže 3%(mas) NaCl. Superoksid KO2 primenjuje se kod aparata za disanje kod kojih vlaga koja se izdiše i CO2 reaguju sa KO2 uz osloba anje kiseonika (2KO2 + H2O + 2CO2 → 2KHCO3 + O2). Koristi se u industriji veštačkih vlakana (Rayon). Natrijum-hidroksid je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. Kod viših organizama joni kalijuma i natrijuma prenose elektrohemijske impulse do nervnih i mišićnih vlakana. ali i u velikim naslagama u Zemlji kao kamena so. Li2CO3. Od jedinjenja litijuma u medicinske svrhe koristi se karbonat. stakla. Natrijum-hlorida ima u morskoj vodi. industriji sapuna. 19 . Kalijum je neophodan za rast biljaka. Ovi impulsi su u osnovi balansa metabolizma i uklanjanja otpadnih produkata iz ćelija. kao i kaustična soda (NaOH) koji se primenjuju u industriji papira. Natrijumhlorid je polazna sirovina za dobijanje svih ostalih važnih jedinjenja natrijuma. tako i u neorganskom svetu. Natrijum-hidroksid je čvrsta kristalna supstanca. kristalna soda (Na2CO3⋅10H2O). boja. Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid. Na vazduhu lako menja hemijski sastav pošto vezuje ugljenik(IV)-oksid iz vazduha pri čemu nastaje natrijum-karbonat. petroleuma. kao antidepresiv.1. tekstila. kao i u raznim organskim sintezama.Joni elemenata prve galvne grupe periodnog sistema imaju značajnu ulogu kako u organskom. elektroliza rastopa NaCl elektroliza rastvora različiti industrijski postupci Na2SO4 Na NaOH uduvavanjem CO2 Na2CO3 topljenjem sa SiO2 dejstvom HNO3 Na2SiO3 Na2CO3 NaNO3 Slika 2. hemijskoj i metalnoj industriji. hartije. i zato njegove soli ulaze u sastav veštačkih ubriva (kalijum-hlorid). Jedinjenja kalijuma koja su rastvorna u vodi nazivaju se zajedničkim imenom potaša. Natrijum-hlorid kao polazna supstanca za dobijanje različitih jedinjenja Pored natrijum-hlorida u važna jedinjenja natrijuma spadaju: soda bikarbona (NaHCO3).

Jedinjenja berilijuma pretežno su kovalentnog karaktera. svi sem radijuma.Zemnoalkalni metali –2. tako i u neživoj prirodi. u pore enju sa elementima prve grupe. Kao i alkalni metali dosta su neravnomerno raspore eni u prirodi. Be(OH)2 je amfoteran. Zbog male gustine. tabela 2. grupa Elementi ove grupe (zemnoalklani metali) prisutni su kako u živoj. relativno su meki (osim berilijuma). Zemnoalklani metali su srebrnasto bele boje. Po svojim osobinama od ostalih elemenata ove grupe odstupa berilijum. M2+. Zastupljenost metala 2.5. soli berilijuma hidrolizuju u vodi. zemnoalkalni metali su manje reaktivni. Tabela 2.4. Kao i alkalni metali i zemnoalkalni (kalcijum.0384 0.74 Mineral Be3Al2Si6O18 MgCO3 MgCO3⋅CaCO3 CaCO3 Ca 4. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Be Mg % na Zemlji 0. i elementi druge grupe lako otpuštaju elektrone i grade dva puta pozitivan jon. Njihova reaktivnost raste od berilijuma ka barijumu: Be < Mg < Ca < Sr < Ba Reaktivnost raste Opada energija jonizacije Me utim. tabela 2.0002 2. spadaju u lake metale.4. Kao i alkalni metali.60 CaSO4⋅2H2O CaSO4 CaF2 Sr Ba Ra 0. To je direktno posledica činjenice da je prva energija jonizacije zemnoalkalnih metala veća nego energija jonizacije alkalnih metala. stroncijum i barijum) reaguju direktno sa vodonikom i daju hidride: M(s) + H2(g) → MH2(s) 20 .039 u tragovima SrSO4 BaCO3 BaSO4 Naziv Beril Magnezit Dolomit Kalcit (krečnjak) Gips Anhidrit Fluorit Cerusit Viterit Barit Zemnoalkalni metali su slični elementima prve grupe.

BaO2.2 Ra 7s2 700 1140 ≈5.8994 1.0 1.Tabela 2.5. BaO.8 1090 1.96 3. Oni se zato čuvaju u petroleumu kako bi se sprečio njihov kontakt sa vazduhom.55 1.45 35.0 222 134 3.84 0. Hidrid berilijuma ne može se dobiti direktnom sintezom iz elemenata. I oksidi i hidroksidi zemnoalkalnih metala su baznog karaktera.7 Mg 3s2 648.0 − 223 143 0.89 0.54 1. M2+ (pm) Gustina (g/cm3) na 2°C Tvrdoća po Mosu Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): Energija jonizacije (MJ/mol) Prva: M(g) →M+(g) + e− Druga: M+(g) →M2+(g) +e − Električna provodljivost Magnezijum sa vodonikom reaguje tek na povišenoj temperaturi i pod visokim pritiskom.92 0. Bez obzira na način dobijanja svi hidridi zemnoalkalnih metala su čvrste supstance. drupe sam se zapali kada stoji na vlažnom vazduhu.9 Ba 6s2 727 1897 3.9 -2. Oni na sobnoj temperaturi relativno teško reaguju sa kiseonikom.848 6-7 112 44 1.5029 0.74 2. 21 . tek nakon jačeg zagrevanja.0 160 66 1. SrH2 i BaH2 su jonskog karaktera.738 2. pri čemu nastaju hidroksidi. Me utim. osim berilijuma se rastvaraju u vodi.85 6-7 1. M(OH)2: M(s) + 2 H2O(l) → M2+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g).8 215 112 2.75 39. CaH2. Sloj oksida kalcijuma. kao najreakivniji elemenat 2. MO(s) + H2O → 2 M(OH)2(s).8 1. Svi zemnoalkalni metali.5 197 99 1.6 1. Do rastvaranja dolazi već u hladnoj vodi.5898 1.06 6.60 ~2 0.0 -2. Osobine zemnoalkalnih metala Be Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 2s2 1287 2471 1. osim Be(OH)2 koji je amfoteran.9 2. Proizvod reakcije je smeša oksida.55 1.7377 1.54 0.51 2.15 40. Barijum. stroncijuma i barijuma ne štiti ove metale.6 Ca 4s2 842 1483.85 0.6 Sr 5s2 777 1383.5495 1.5 M2+(aq) +2 e−→M(s) -1.5 1.97 - Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.9 -2. Sa vodom reaguju burno: CaH2(g) + 2 H2O(l) → 2 H2(g) + Ca2+(aq) + 2 OH−(aq) Zemnolakalni metali reaguju sa kiseonikom iz vazduha i grade oksid: 2 M +O2→ 2 MO.2 -2.5093 0. Oksidni sloj berilijuma i magnezijuma štiti ove metale od dalje reakcije. Stoga su Be i Mg stabilni na vazduhu. kada se zapale oba gore svetlim blještavim plamenom. Izuzetak je magnezijum koji se rastvara samo u toploj vodi. i peroksida.356 0. već indirektnim putem.92 0.0 -2.

uklanja se prolazna tvrdoća vode. Stalna tvrdoća vode uklanja se posebnim postupcima uz pomoć jonoizmenjivačkih smola. Ovi hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma u vodu dospevaju rastvaranjem karbonata u vodi koja sadrži ugljenik(IV)-oksid: CaCO3 + H2O + CO2 Ca(HCO3)2 Prokuvavanjem vode talože se odgovarajući karbonati. CaCl2. Jačina baze raste Mg(OH)2 < Ca(OH)2 < Sr(OH)2 < Ba(OH)2 Rastvorljivost raste Za elemente druge grupe je karakteristično da grade slabo rastvorna jedinjenja. Tabela 2. hidrogenkarbonati zemnoalkalnih metala dobro se rastvaraju u vodi. MgCl2.kalcijum-oksid (negašeni kreč).Bazni karakter oksida i hidroksida raste sa porastom rednog broja elementa u grupi. Ca(NO3)2. tabela 2. Rastvorljivost karbonata i sulfata opada u grupi sa porastom relativne atomske mase elementa. Ukupnu tvrdoću vode čine dve komponente: karbonatna (prolazna) i nekarbonatna (stalna) tvrdoća.7. Za razliku od karbonata. tj. Posebno treba izdvojiti sulfate i karbonate jer ih u velikoj količini ima u prirodi.6. MgSO4. Prolazna tvrdoća vode je posledica prisustva soli: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2. Pregled jedinjenja zemnoalkalnih metala (M) i njihova rastvorljivost u vodi Jedinjenje halogenodi acetati hlorati nitrati sulfati karbonati hromati oksidi hidroksidi Formula MX2 M(CH3COO)2 M(ClO3)2 M(NO3)2 MSO4 MCO3 MCrO4 MO M(OH)2 Rastvorljivost u vodi dobra dobra dobra dobra skoro nerastvorni slabo rastvorni relativno nerastvorni slabo rastvorni slabo rastvorni Napomena flouoridi skoro nerastvorni sulfati Be i Mg su rastvorni Be-karbonat dobro Be i Mg hromat su rastvorni oksid Be nerastvoran Ba(OH)2 se rastvara najbolje Značajni materijali u gra evinarstvu su: . Mg(NO3)2 i još neke soli ova dva metala. Prisustvo katjona Ca2+ i Mg2+ u prirodnim vodama čini ih tvrdim. Stalnu tvrdoću vode čine CaSO4. Dobija se žarenjem kalcijum-karbonata na 900-1000ºC: CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) I pored toga što je reakcija povratna ravnoteža je pomerena ka CaO zbog nastalog gasovitog ugljenik(II)-oksida. 22 . Na taj način uklanjaju se ove soli iz vode. Na isti način se menja i rastvorljivost oksida i hidroksida na sobnoj temperaturi.

koji se slabo rastvara u vodi koristi se u medicini kao kontrastno sredstvo kod rendgenskog snimanja. Suspenzija Ca(OH)2 u vodi je krečno mleko. Joni Ca2+ nalaze se u krvi i utiču na pravilan rad srca. Tako e. Ipak. Poptuno izdvajanje vode dovodi do promena u unutrašnjoj strukturi tako da bezvodni kalcijum-sulfat nije sposoban da ponovo veže vodu (naziva se mrtvi gips). Mešanjem krečnog mleka sa peskom (SiO2) dobija se malter. otpornu na koroziju od koje se izra uju avioni ali i precizni instrumenti. barijumsulfat. beriliujm oksid se koristi u proizvodnji keramike. Jedinjenja barijuma rastvorna u vodi izuzetno su otrovna. Različita jedinjenja barijuma koriste se kao pigmenti za bojenje. Ca(OH)2(s) + SiO2(s) → CaSiO3(s) + H2O(l) Ca(OH)2(s) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O(l) . Od jedinjenja u medicini se koristi MgSO4⋅7H2O (gorka so) kao purgativ. Berilijum se dodaje drugim metalima. magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka. Pored široke primene u gra evinarstvu. Kalcijum uzgra uje koštano tkivo (kosti. zube) i čini osnovu skeleta školjki i ljuštura. Magneziujm se primenjuje kod bliceva i vatrometa. otrovi za pacove. Nasuprot kalcijumu i magnezijumu jedinjenja berilijuma veoma otrovna. Me utim. a kada se osuši zadržava oblik: CaSO4·2H2O CaSO4·½H2O + 3/2 H2O Me utim. Nastaje mešanjem CaO sa vodom: CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s) Rasvor Ca(OH)2 u vodi naziva se krečna voda. od njega se izra uju lake i jake legure. na temperaturi od 200ºC iz molekula gipsa uklanja se sva voda. hlorofila. Metalni stroncijum i barijum nemaju komercijalnu primenu. 23 . agensi za sušenje i u pirotehnici. Ukoliko se gips zagreje na 130ºC dobija se hemihidrat koji može ponovo da veže vodu.kalcijum-hidroksid (gašeni kreč).. Njihova uloga je raznovrsna. Par procenata berilijuma dodatog bakru ili niklu daje veoma tvrdu leguru.gips (CaSO4⋅2H2O). proces zgrušavanja krvi i dr. Na primer. kalcijum i magnezijum su veoma značajni za živi svet. posebno ukoliko se udiše njihov prah.

takozvanih. ali i veoma širokom temperaturnom intervalu u kom je tečan (29. i relativno meki. Pošto od svih metala ove grupe najveći značaj ima aluminijum ovaj elemenat biće detaljenije obra en.31 1. Ostalih elemenata 13.667 577.85 1.5 135 62 1.82 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.25 170 95 1.34 589.0015%. grupe Elementima 13. grupe Periodnog sistema elemenata započinje niz. Aluminijum Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori.37 2519 2. p-elemenata.17 2072 7. U jedinjenjima se najčešće javljaju u oksidacionom stanju +3. osim bora koji jer nemetal. 24 .699 2. metalni karakter elemenata 13. +1 303.78-2204°C).3 8. Fizičke osobine metala 13.3 19.6 -0.5 -1. p-metali Metali 13.78 2204 5. a češće talijum). a treći je po zastupljenosti uopšte (posle kiseonika i silicijuma). Svi.904 1. dobri provodnici toplote i elektriciteta.7 Ga 4s24p1 +3 29.8 5. Tabela 3.34 558.0 Tl 6s26p1 +3.7 -0.9 In 5s25p1 +3 156. grupe su srebrnasto-bele su boje.3.8 +0. grupe Periodnog sistema Al Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C 3s23p1 +3 660. od kojih najviše galijuma 0.1. M3+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost I pored manjih nepravilnosti.6 59.56 578. Galijum se izdvaja po neobično niskoj temperaturi topljenja (29. Metali 13. grupe raste sa porastom rednog broja elemenata.75 143 51 1.78°C). Teži elementi mogi imati i oksidacioni broj +1 (re e galijum i indijum. su metali.55 1473 11.2 167 81 1. grupe u Zemljinoj kori ima znatno manje.

svemirskih letelica. Ta osobina koristi se za redukciju oksida drugih metala: 8Al + 3Fe3O4 → 4Al2O3 + 9Fe 25 ∆H = − 3340 kJ .30 AlOx(OH)3-2x. aluminijum je manje reaktivan od metala 1. Pivske i ostale limenke prave se od aluminijuma. mangana. Afinitet aluminijuma prema kiseoniku toliko je velik da aluminijum može da oduzme kiseonik i drugim metalima. baštenskog nameštaja. i 2. ovaj trend se nastavlja. Legure aluminijuma imaju obično malu gustinu i ne podležu koroziji pa se koriste za izradu kuhinjskog pribora. Od poznatijih legura su: duraluminijum (Al. Mn i Si) i magnalijum (Al i Mg). sjajan i meki metal. Cu. Prema gustini aluminijum spada u lake metale. Aluminijum. Na3AlF6 Boksit Korund Kriolit Naziv I pored velike zastupljenosti u prirodi dobijanje čistog aluminijuma predstavljao je veliki problem sve do pred kraj 19. Zastupljenost aluminijuma na Zemlji i najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Silikati Al 8. Druga primena aluminijuma zasnovana je na njegovoj osobini da dobro provodi elektricitet. a aluminijumske folije koriste se za pakovanje. aviona. ali i jeftinije. i po svojim osobinama približava se nekim vrstama čelika. okvira za prozore. srebra i zlata). Danas se aluminijum dobija iz boksita elektrolitički (vidi stranu 7). grupe Periodnog sistema elemenata. pri običnim uslovima prevlači se vrlo tankim i kompaktnim slojem oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga prividno inertnim. veka. Ipak. Aluminijum se po električnoj provodljivosti nalazi na četvrtom mestu (iza bakra. Mg. lako se obra uje (izvlači u tanke žice i folije). žice od aluminijuma mnogo su lakše. Tada on postaje tvrd i jak. zbog dobrih osobina. vrata. Zbog toga je njegova cena bila visoka pa se jako retko bio korišćen. I kao što metali prve i druge grupe imaju osobinu da lako gube elektrone.2. je srebrnasto beli. 2 Al2O3(s) Na3AlF6 980oC 4 Al(l) + 3 O2(g) Aluminijum. Stajanjem na vazduhu. Me utim. silicijuma. predmeti izra eni od čistog aluminijuma imaju malu mehaničku čvrstoću i zato mu se dodaju male količine (do 10%) bakra. I mada aluminijumska žica provodi elektricitet tri puta lošije od bakarne žice istog poprečnog preseka. Iako je aluminijum na vazduhu stabilan kada se zagreva reaguje sa kiseonikom: 4 Al(s) + 3 O2(g) → 2 Al2O3(s) ∆H=-1670 kJ/mol Reakcija sagorevanja Al veoma egzotermna i praćena je osloba anjem velike količine toplote.Tabela 2. Zato se aluminijumske žice sve više koriste i kod visoko naponskih prenosnih sistema. 0<x<1 α-Al2O3. ima široku primenu. magnezijuma ili cinka.

α-Al2O3 se ne rastvara u kiselinama i bazama. Jedinjenja aluminijuma imaju značajnu industrijsku primenu. koji na višim temperaturama prelazi u α-Al2O3: C C Al(OH)3 300 → γ-Al2O3 1000→ α-Al2O3   o o γ-Al2O3 i α-Al2O3 razlikuju se po svojim osobinama. Al(OH)3. Čist α-Al2O3 u prirodi se javlja kao mineral korund. I kao što je aluminijum amfoteran tako je amfoteran i njegov oksid Al2O3: Al2O3(s) + 6 H3O+(aq)→ 2 Al3+(aq) + 6 H2O(l). Od važnijih je aluminijum-sulfat koji kristališe sa 18 molekula vode (Al2(SO4)3·18H2O). higroskopna supstanca. Posle dijamanta to je najtvr a sustanca u prirodi. Dobar je apsorbens i široko korišćeni katalizator. γ-Al2O3 je bela. Al2O3(s) + 2 OH−(aq) +3 H2O → 2 [Al(OH)4]−(aq). V. aluminijum burno reaguje sa HNO3: Al(s) + 4HNO3(aq) → Al(NO3)3(aq) + NO(g) + 2H2O(l) Me utim. Oslobo ena energije dovoljna je da se metal dobije u istopljenom stanju. Želatinozna priroda aluminijum26 . Rastvara se u kiselinama i bazama. Ne rastvara ni u azotnoj kislelini koja je jako oksidaciono sredstvo. Fe Vanadijum Mn Co. Tvrdoća po Mosu mu je 9. je tako e amfoteran. Različiti oblici korunda koji se mogu naći u prirodi Ime Rubin Safir Orijentalni ametist Orijentalni topaz Orijentalni smaragd Onečišćen oksidom Hrom(III) Ti. a koristi se za dobijanje čistih metala iz njihovih oksida. Oksid Al2O3 može se dobiti iz hidroksida. Korund može bude različito obojen usled prisustva tragova različitih metala. Koristi se u industriji papira kao lepak i tekstilnoj industriji. Ukoliko se sloj oksida ukloni. Stajanjem gubi vodu i prelazi u kristalno stanje. Mg Boja Crven Plav (beo) Ljubičast Zlatno-žut Zelen Kada je sveže istaložen hidroksid aluminijuma je beo voluminozan talog (hidrofilni koloid). ali ga opet ne stvaraju (neoksidujuće): 2 Al(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2(g). i tada spada u drago kamenje. Zn. U procesu prečišćavanja vode Al2(SO4)3 hidrolizuje do aluminijum-hidroksida.Ova reakcija osnova je procasa koji je poznat pod imenom aluminotermija.2. Metalni aluminijum se ne rastvara u vodi (jer ga štiti sloj oksida). aluminijum se rastvara u kiselinama koje razaraju zaštitni sloj. Rastvara se i u bazama uz osloba anje vodonika: 2 Al(s) + 2 OH−(aq) + 6 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]−(aq) + 3 H2(g). Tabela 3. Velike količine aluminijum-sulfata koriste se za prečišćavanje vode. Dehidratacijom Al(OH)3 nastaje prvo γ-Al2O3.

27 . Posebnu grupu soli čine stipse: KAl(SO4)2·12H2O.hidroksida omogućava da se postepeno taloži i sa sobom povlači (apsorbuje) sve suspendovane nečistoće. Ovo jedinjneja ponaša se kao adstrigens (skuplja krvne sudova) te se koristi za zaustavljanje kapilarnog krvarenja. uključujući i mikroorganizme. U farmaceutskoj industriji koristi se aluminijum-acetat (Al(CH3COO)3) koji ulazi u sastav burovih tableta.

kalaj i olovo Iako su prva dva elementa 14.3. Tabela 3.4. kalaja i olova Ge Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.34 1. grupe dat je u tabeli 3. Sn i Pb i njihovi najznačajniji minerali Element Ge Sn Pb % na Zemlji 0.8 -0.00015 0.154 709 14. To je jedan od elemenata čije postojanje je Mendeljejev predvideo. veoma je krt i hemijski je relativno inertan.4 Germanijum ima realetivno visoku temperaturu topljenja. u Nemačkoj.26 (bela) 1.4. Zastupljenost Ge.3. grupa – germanijum. a germanijum ne metaloid.77 (siva) 7. grupe Periodnog sistema nemetali.137 +0. Rude kalaja i olova su dosta skoncentrisane tako da se ova dva metala relativno lako dobijaju redukcijom sa koksom.14. +4 327.93 (siva) 2602 5. U minimalnim količinama prisutan je u gotovo svim silikatima. Tabela 3.5 716 7. Tako da su poslednja dva elementa ove grupe. M2+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M2+(aq) + 2 e−→M(s) M4+(aq) + 2 e →M2+(aq) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost 762 − Sn 5s25p2 +2. Germanijum je redak elemenat.00021 0. Karakteristične osobine germanijuma. tipični metali.32 122 140 93 1.9 -0.68 4s24p2 +4 938 2833 5.0013 SnO2 PbS kasiterit galenit Mineral Naziv Pregled osobina elemenatana 14.8 1. kalaj i olovo.5 175 118 1. Hemijski čist germanijum je loš 28 .46 1749 11. Za razliku od kalaja i olova koji su poznati već 5000 godina. tabela 3. germanijum je otkriven tek 1886. I germenijum i kalaj i olovo slabo su zastupljeni u Zemljinoj kori. sa porastom rednog broja elemenata metalni karakter postaje sve izraženiji.6 Pb 6s26p2 +2.125 +1. Po svojim osobinama sličan je silicijumu (metaloid je). +4 231.

Fizičke osobine elemenata 14. koje je za olovo i stabilnije. U oksidacionom stanju +4 uvek su kovalentno vezani sa kiseonikom u obliku anjona. beli kalaj 13°C ° sivi kalaj Brzina prelaska beznačajna je na temperaturama koje nisu mnogo niže od 13°C.Elektronska konfiguracija poslednjeg elektronskog nivoa elemenata 14. Zato se njime oblažu limovi da bi se zaštitili (kalajisani lim). u vodenim rastvorima postoje isključivo Sn2+(aq) i Pb2+(aq). dok M4+(aq) jon ne postoji. Ova pojava poznata je pod imenom “kalajna kuga”. Na 13°C prelaz se praktično ne dešava. kao trošan sivi prah sa poluprovodničkim osobinama i strukturom dijamanata (sivi kalaj). kao na primer.provodnik. Rastvaranjem u koncentrovanoj azotnoj kiselini nastaje slabo rastvorna metakalajna kiselina H2SnO3 čija formula se često piše kao SnO2·H2O: 3 Sn(s) + 4 ccHNO3(aq) + H2O(l) → 3 H2SnO3(s) + 4 NO2(g) Kalaj se rastvara i u bazama pri čemu nastaju različiti stanati: Sn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)4]2. Me utim. ali se rastvara u kiselinama. U koncentrovanim kiselinama reakcija se odigrava brže. Od kalajisanog lima izra uju se limenke i konzerve. Sn(OH)62− ili Pb(OH)62−. što je re e. Kalaj Kalaj se javlja u dve aloptropske modifikacije: najčešće kao srebrnasto-beli metal (beli kalaj) ili. Me utim. Na vazduhu je stabilan. grupe ns2np2. sa snižavanjem temperature brzina prelaska raste. Sa razblaženim neoksidujućim kiselinama reaguje veoma sporo: Sn(s) + 2 H+(aq) → Sn2+(aq) + H2(g). Zato se veoma mnogo i koristi u elektronici kao i za izradu nekih vrsta optičkih stakala koja se odlikuju visokim koeficijentom prelamanja svetlosti.+ 2 H2(g) 29 . Kalaj sa kiseonikom reaguje tek na 1300ºC: Sn(s) + O2(g) → SnO2(s). izvlače u žice i tanke listiće (staniol). Bela metalna modifikacija je stabilna na sobnoj temperaturi. Me utim. Pored toga kalaj i olovo mogu imati još jedno oksidaciono stanje. mek. Beli kalaj je srebrnato-beo metal. ukazuje da je njihovo uobičajeno oksidaciono stanje +4. Kalaj se ne rastvara u vodi. Na -33ºC ona je maksimalna. To je zato što su generalno jedinjenja oksidacionog stanja +4 kovalentnog.+ H2(g) Reakcija sa vrelim koncentrovanim bazama je sledeća: Sn(s) + 4 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)6]2. kovan. dok su +2 pretežno jonskog karaktera. +2. Metalna modifikacija kalaja na temperaturama ispod 13°C prelazi u nemetalnu. grupe prate postepen porast metalnih karakteristika. ukoliko sadrži primese elemenata V ili III grupe njegova provodljivost se značajno menja i on postaje jedan od najboljih poluprovodnika. Zbog relativno niske tačke topljenja lako se topi i obra uje.

Može se prevesti u rastvoran oblik topljenjem sa alkalnim hidroksidima: SnO2 + NaOH → Na2SnO3 + H2O. To je beo prah koji se paktično ne rastvara u vodi. Ukoliko je koncentracija sumporne kiseline manja od 80% reakcija rastvaranja olova se zaustavlja usled taloženja teško rastvornog sulfata. Može se dobiti direktno reakcijom sagorevanja kalaja na vazduhu. Javlja se samo u jednoj. niske temperature topljenja (327ºC). U prirodi preovla uje oksidaciono stanje +2 u kom su gotovo sve teško rastvorne soli olova. Koristi se za izradu emajla i mlečnog stakla. Olovo je u naponskom nizu ispred vodonika. Rastvaranjem se dobija odgovarajući heksahidroksosanat(IV)-jon [Sn(OH)6]2−. Okisd kalaja. U jedinjenjima može imati oksidaciono stanje +2 i +4. kalaj(IV) oksidaciono stanje – disproporcioniše se: 2 [Sn(OH)3]− (aq) → Sn(s) + [Sn(OH)6]2−(aq). Olovo Olovo je mekan.Dodatkom baze u rastvor kalaj(II)-soli izdvaja se beo talog kalaj(II)-hidroksida: Sn2+(aq) + 2 OH−(aq) → Sn(OH)2(s) Talog kalaj(II)-hidroksida lako se rastvara u kiselinama i u bazama: Sn(OH)2(s) + H+(aq) → Sn2+(aq) + 2 H2O(l) Sn(OH)2(s) + OH−(aq) → [Sn(OH)3]−(aq) Jon kalaja(II) u rastvorima hidrolizuje: Sn2+(aq) + 2 Cl−(aq) + H2O(l) SnOHCl(s) + H+(aq) + Cl−(aq). metal. tako da u rastvoru već samim stajanjem. Olovo se rastvara u vodi ukoliko je njoj rastvoren kiseonik: 2 Pb(s) + 2 H2O(l) + O2(g) → 2 Pb(OH)2(s). SnO2 javlja se u prirodi kao mineral kasiterit. 30 . Olovo je stabilno na vazduhu jer se stajanjem na vazduhu prevlači slojem oksida i karbonata koji mu daju plavo-sivu nijansu i štiti ga od dalje korozije: 2Pb(s) + O2(g) → 2PbO(s). prelazi u stabilnije. kojih pored kiseonika tako e ima u prirodnim vodama. U prirodi ova reakcija se zaustavlja usled taloženja karbonata i sulfata. metalnoj modifikaciji. Kalaj(II)-jon je u baznoj sredini jako redukciono sredstvo. a posebno ukoliko se rastvor zagreva. a ipak se rastvara samo u sumpornoj kiselini čija je koncentracija 80% i veća: Pb(s) + 3 H2SO4(aq) → Pb2+(aq) + 2 HSO4−(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). kiselinama i bazama. Odlikuje se velikom gustinom.

»olovna gle «. acetati Hloridi Sulfidi. PbO(α) PbO(β) Olovo(II)-oksid se rastvara u kiselinama uz nastajanje odgovarajućih olovo(II)-soli: PbO(s) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + H2O(l). olovo(II)sulfid PbS (galenit). Olovo je amfoteran elemenat te se rastvara u bazama. Tako e. a reakcija sa bazama teče sporo jer su mu jače izražene bazne osobine: Pb(OH)2(s) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). sulfati. U vodi se olovo(II)-nitrat dobro rastvara. zbog otrovnosti olova izbegava se korišćenje ove boje. vremenom tamni ako su u vazduhu prisutni sulfidi. i to samo ako su vrlo koncentrovane: PbO(s) + H2O(l) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). pa se tako i olovo rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini: 3 Pb(s) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Pb2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l). fosfati. Sa kiselinama reaguje lako.U koncentrovanoj azotnoj kiselini olovo se ne rastvara. od nastalog PbS koji je crne boje. hlorati. Taloženjem olovo(II)-hidroksida pomoću natrijum-karbonata uz zagrevanje nastaje smeša karbonata i hidroksida: 3 Pb(NO3)2+ 2 Na2CO3 + 2 H2O → Pb(OH)2·2 PbCO3 + 4 NaNO3 + 2 HNO3. a upotrebljava se kao bela boja kja ima izvanrednu sposobnost prekrivanja površine i lep sjaj. I ovaj hidroksid je amfoteran. Nažalost. halogenidi. molibdati 31 Rastvorljivost u vodi Dobra Neznatna Ne rastvaraju se . a na višim žuta (β) modifikacija. Ova smeša karbonata i hidroksida olova(II) poznata je pod imenom olovno belilo. arsenati. Zahvaljujući maloj rastvorljivosti nalaze se u Zemljinoj kori kao minerali kao na primer: olovo(II)-sulfat PbSO4 (anglezit). Većina soli olova praktično se ne rastvara u vodi (tabela 3. Reakcija rastvaranja je sledeća: Pb(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Pb(OH)4]2−(aq) + H2(g). Rastvorljivost jedinjenja olova u vodi Jedinjenje Nitrati. može biti kao crveni (α) ili žuti (β) prah što zavisi od temperature dobijanja.5). PbO. Dodatkom baze u rastvor olovo(II)-soli taloži se voluminozni olovo(II)-hidroksid: Pb2+(aq) + OH−(aq) → Pb(OH)2(s). olovo(II)-karbonat PbCO3 (ceruzit) i olovo(II)-hromat PbCrO4 (krokoit). hromati.5. te se smatra za jednu od najkvalitetnijuh belih boja. Tabela 3. Olovo(II)-oksid. karbonati. Stvara se Pb(NO3)2 koji se na rastvara u ccHNO3. Na nižim temperaturanma od 490ºC dobija se crvena (α). Pošto je jače izražen bazni od kilelog karaktera u bazama se PbO rastvara teško.

Pb(CH3COO)2. Od olova se izra uju baterije. sa koncentrovanom HCl reaguje jer dolaze do izražaja njegove oksidacione osobine: PbO2(s) + 4 H+(aq) + 2 Cl−(aq) → Pb2+(aq) + Cl2(g) + 2 H2O(l). Pošto je kiselog karaktera ne rastvara se u kiselinama. Olovo je metal koji se danas veoma mnogo koristi. a struktura sledeća. Glavni problem kod soli olova je što se one nagomilavaju u ljudskom organizmu i deluju na živčani sistem. je tamno-sme i ili crni prah.Olovo(II)-acetat. čine bezbojni kristali slatkog ukusa. Njegovo hemijsko ime bilo bi olovo(II)ortoplumbat(IV). njime se oblažu električni kablovi. formula Pb2PbO4. pa se ova so naziva još i olovni šećer. akomulatori. Pored toga joni olova inhibiraju različite biohemijske reakcije. PbO2. Zagrevanjem na 200ºC otpušta kiseonik i prelazi u stabilniji PbO: 2 PbO2(s) → 2 PbO(s) + O2(g) Olovo(IV)-oksid se ne rastvara u vodi. Me utim. Olovo(IV)-oksid. O Pb O U reakciji sa azotnom kiselinom ovaj oksid daje: O Pb O Pb Pb2PbO4(s) + H+(aq) → 2Pb2+ + PbO2(s) + 2 H2O(l) Što ukazuje na činjenicu da je ovo jedan mešoviti oksid olova. Nestabilan je. Olovo ulazi u sastav mnogih legura. Pb3O4. Minijum se u suspenziji sa lanenim uljem koristi kao zaštitni premaz koji štiti metale od korozije. olovo i njegove soli su otrovni zbog čega se danas njihova upotreba sve više smanjuje. Treći oksid olova. zove se minijum. 32 . Me utim. Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanim bazama: PbO2(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Pb(OH)6]2−(aq).

Fizičke osobine bizmuta Bi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Zastupljenost bizmuta na Zemlji i najznačajniji minerali Element Bi % na Zemlji 8⋅10-7 Mineral Bi2O3 Bi2S3 Naziv bizmit bizmutin Bizmut je metal sivo bele boje sa crvenkastom nijansom.9 -0.78 2.7.6.25 155 104 1. metalioda (As. grupe ima nemetala (N. Tabela 3.6. ima nisku tačku topljenja i relativno je loš provodnik elektriciteta.7. Tabela 3. grupa . temperatura topljenja 66oC).14 703 1.15. tabela 3. Koristi se za izradu legura koje se tope na nislim temperaturama.5 Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost Bizmut je na vazduhu stabilan. legura za osigurače (Vudov metal. Sa kiseonikom reaguje tek na 500ºC: 4 Bi(s) + 3 O2(g) → 2 Bi2O3 Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama: 2 Bi(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Bi3+ + 3 SO2 + 6 H2O U jedinjenjima oksidacioni broj bizmuta je +3. M3+ (pm) − 6s36p3 271 1557 9. Rastvara se samo u jako kiseloj sredini: Bi2O3 + 6H+ → 2Bi3+ + 3H2O 33 .bizmut Me u elementima 15. Pri topljenju zapremina bizmuta se smanjuje pa ima manju gustinu u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju. Sb) i jedan metal – bizmut. P). To je bledo-žuta kristalna supstanca. Mek je. Oksid bizmuta se ne rastvara u vodi. Najvažniji minerali bizmuta dati su u tabeli 3. baznog karaktera.

Razblaživanjem jon Bi3+ hidrolizuje Bi3+ + 2 NO3− + H2O BiONO3 + 2 H+ Hidroksid se može dobiti i dodatkom baze na rastvor soli bizmut(III): Bi3+ + 3 OH− → Bi(OH)3(s). Hidroksid se rastvara samo u kiselinama. Bi(OH)3(s) → Bi3+ + 3 H2O. 34 . Jedinjenja bizmuta koriste se za izradu preparata za lečenje gastritisa i čira na želucu. ali ne i u bazama.

temperatura topljenja i gustina. perioda) tačke topljenja rastu počevši od skandijuma u 3.i p-elemenata nalaze se d. Nadalje.4. Najveće tačke topljenja u drugoj seriji prelaynih elemenata ima molibden (2623°C). U prvoj seriji prelaznih elemenata (4. grupi kod vanadijuma (1910°C). grupe. tačke topljenja opadaju sve do cinka (420°C). 35 . spareni ima relativno nisku temperaturu topljenja (420°C). Slika 4. Sparivanjem d-elektrona smanjuje se mogućnost stvaranja dodatne kovealentne veze. Kod prelaznih d-elemenata u periodi sa porastom rednog broja pravilno se menjaju neke atomski radujus. sa promenom broja nesparenih elektrona. tegljivi. grupe znatno su tvr i. -39°C). kovni su.t. Zato cink (3d104s2) kod koga su svi.i f-elementi. Ovi elementi se me usobno razlikuju po broju elektrona u unutrašnjim d-orbitalama.i p-elektroni. 4. Na isti način. Oba su elementi 6. a u trećoj volfram (3422°C). menjaju se poluprečnik atoma i gustine prelaznih elemenata. S obzirom da elektroni unutrašnjih nivoa ne utiču toliko na hemijske osobine kao elektroni spoljašnjeg nivoa. dok u spoljašnjem energetskom nivou (n) imaju najčešće 2 ili 1 elektron. U odnosu na metale 1. imaju više tačke topljenja i ključanja.1. Prelazni elementi d-metali Na prelazu izme u s. izuzev paladijuma. d-elementi imaju manje-više slične osobine. Temperature topljenja prelaznih elemenata Naime. To je zato što pored s-elektrona u metalnoj vezi mogu da učestvuju i d-elektroni. i dostižu maksim kod elemenata sa pet nesparenih elektrona. pa tačke topljenja opadaju. tačke topljenja prelaynih elemenata rastu uporedo sa porastom broja elektrona u d-podnivou. Na isti način menjaju se tačke topljenja elemenata druge dve serije. Ovako visoke tačke topljenja su usled toga što se pored metalne stvara i dodatna kovalentna veza. sjajni i dobro provode toplotu i elektricite.1.grupi (1541°C) i dostižu maksimum u 5. i 2. čak i s. kao i znatno veće gustine. a živa (4f145d106s2) je na sobnoj temperaturi tečna (t. Svi su metali.

slika 3. Iz tog razloga su kobalt(III) soli u vodenom rastvoru nestabilne i lako prelaze u kobalt(II): 4Co3+(aq) + 2H2O(l) → 4Co2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq). dok su kod diamagnetičnih supstanci svi elektroni spareni). najviše oksidaciono stanje metala treće periode (grupe 3-7) odgovara broju grupe. Počevši od elemenata 8. Uobičajena oksidaciona stanja prve serije prelaznih elemenata. grade bar jedno paramagnetično jedinjenje (paramagnetične supstance imaju nesparene elektrone. Osobina prelaznih metala da imaju različitih oksidacionih stanja ukazuje na činjenicu da ovi elementi lako grade i raskidaju veze sa drugim atomima.3. Tako e.4. Najčešće je +2 ili +3. Iz tog razloga oni su efikasni katalizatori (Ni. Gustine prelaznih elemenata Za razliku od metala glavnih grupa (natrijum. V2O5).2. Ukoliko ovi metali i grade jedinjenja u kojim imaju više oksidaciono stanje.4. pa su joni u kojima oni imaju najviše oksidaciono stanje jaka oksidaciona sredstva (Cr2O72−. prelazni metali često grade jedinjenja u kojima se mogu naći u više različitih oksidacionih stanja. Veličina atoma prelaznih elemenata Slika 4. Rh. kao i da grade niz kompleksnih jedinjenja sa najrazličitijim ligandima. Uopšte. koje odgovara broju grupe. 36 . grupe maksimalan oksidacioni broj je manji od broja grupe. što je u skladu sa brojem valentnih elektrona (s i d) koji neki atom metala može da angažuje za stvaranje veze. lako se redukuju. prelazni metali têže da pre u u niže oksidaciono stanje. Pd. Slika 4. Stabilnija oksidaciona stanja su obeležena crvenim Tako. magnezijum i aluminijum) koji u jedinjenjima mogu imati samo jedno oksidaciono stanje. Pt.Slika 4. MnO4−). Prisustvo elektrona u d-orbitalama omogućava prelaznim metalima da imaju bar u jednom oksidacionom stanju obojen jon (jer je energija vidljivog dela spektra dovoljna za ekscitaciju).

Metali 6. grupe
Pored hroma, molibdena i volframa u ovu grupu ubraja se siborgijum (Sg). To je veštački radioaktivni element, dobijen je 1974. godine, koji se ne nalazi u prirodi. Najvažniji minerali hroma, molibdena i volframa navedeni su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Zastupljenost metala 6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Cr Mo % na Zemlji 1,22⋅10-3 1,2⋅10-4 Mineral FeCr2O4 PbCrO4 MoS2 CaWO4 W 1,2⋅10-4 (Fe,Mn)WO4 FeWO4 Naziv Hromit Krokoit Molibdenit Šelit Volframit Ferberit

Hrom, molibden i volfram su metali, sivo bele boje, sjajni, dobrih mehaničkih osobina. Odlikuju se visokim tačkama topljenja i ključanja (volfram ima najvišu temperaturu topljenja od svih metala), tabela 4.2.
Tabela 4.2. Fizičke osobine elemenata 6. grupe Cr Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e−→M(s) 3d54s1 1907 2671 7,14 8,5 124,9 1,6 -0,71 Mo 4d55s1 2623 5560 10,28 5,5 145 1,8 -0,20 W 5d46s2 3455 5930 19,25 7,5 135 1,7 -0,12

Elementarni hrom, molibden i volfram su na običnoj temperaturi relativno inertni jer se prevlače monomolekulskim slojem oksida koji ih štiti od korozije. Zbog toga se često koriste za zaštitu drugih metala. Molibden se zbog velike tvrdoće upotrebljava za izradu specijalnih vrsta čelika. Volfram se koristi za proizvodnju specijalnih čelika, kao i za proizvodnju niti za električne sijalice. Od ova tri elementa od većeg značaja je jedino hrom koga ima i najviše u prirodi. Hrom je srebrnasto-bele boje sa plavkastom nijansom. Spada u teške metale. Može da se polira do visokog

37

sjaja. Otporan je na atmosferske uticaje Sam hrom i hromni čelici veoma su tvrdi. Čelik koji sadrži više od 18% hroma i 8% nikla otporan je na koroziju i dejstvo kiselina (ner ajući čelik). Hrom se ne rastvara u azotnoj kiselini, niti u carskoj vodi jer se u ovim (oksidujućim) kiselinama prevlači se slojem oksida koji ga štiti. Rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Cr + HCl → CrCl2 + H2 Nastali hlorid je rastvoran, a rastvor je obojen plavo od hidratisanog [Cr(H2O)6]2+ jona. Me utim, ovaj jon nije stabilan. Lako se oksiduje na vazduhu: 4 Cr2+ + O2 + 4 H+ → 4 Cr3+ + 2 H2O. U jedinjenjima hrom može imati oksidacione brojeve +2, +3 ili +6. Od ova tri oksidaciona stanja najstabilnije je +3. Ukoliko se u vodeni rastvor hrom(II)-soli doda baza taloži se žuti hrom(II)-hidroksid: Cr2+ + 2 OH− → Cr(OH)2, koji vrlo brzo na vazduhu prelazi u crni hrom(III)-hidroksid. Jedino stabilno jedinjenje hroma(II) acetat koji je slabo rastvoran. Ostala jedinjenja hroma(II) prelaze u stabilnije oksidaciono stanje +3. I mada je vodeni rastvor u kome postoji Cr3+ jon ljubičast od heksaakvahrom(III)-jona ([Cr(H2O)6]3+) rastvori soli hroma(III) često su obojeni zeleno. To je zato što dolazi do zamene liganada anjonima koji su prisutni u rastvoru tako da postoji ravnoteža: [Cr(H2O)6]3+ + Cl− hidroksid je amfoteran: Cr(OH)3(s) + 3H3O+(aq) → Cr3+(aq) + 6H2O(l) Cr(OH)3(s) + OH−(aq) → [Cr(OH)4]−(aq) Postepena promena kiselo-baznih osobina sa porastom oksidacionog broja veoma je uočljiva kod hroma. Hrom(II)-hidroksid je isključivo bazan, hrom(III)-hidroksid amfoteran, dok je hrom(VI)hidroksid kiseo.
Raste kiseo, a opada bazni karakter.

[Cr(H2O)5Cl]2+ + Cl−

[Cr(H2O)4Cl2]+ + Cl−.

U baznoj sredini iz rastvora hrom(III)-soli taloži se slabo rastvorni hidroksid Cr(OH)3. Ovaj

+2
Bazan

+3
Amfoteran

+6
Kiseo

Maksimalan oksidacioni broj +6, hrom ima u hromatima i dihromatima izme u kojih postoji ravnoteža: 2 CrO42−(aq) + 2 H+(aq) žut Konstanta ravnoteže je približno 10 dihromatni jon, Cr2O72−.
38
14

Cr2O72−(aq) + H2O(l).

narandžast tako da je u kiseloj sredini stabilan CrO42− jon, a u baznoj

U kiseloj sredini dihromat je jako oksidaciono sredstvo: Cr2O72−(aq) + 14 H+(aq)+ 6e− → 2 Cr3+(aq) + 7 H2O(l). U baznoj sredini, u kojoj preovla uje hromat, hrom(VI) je znatno slabije oksidaciono sredstvo: CrO42−(aq) + 4 H2O(l)+ 3e− → Cr(OH)3(s) + 5 OH−(aq). Sa jedinjenjima hroma(VI) potrebno je pažljivo rukovati jer veoma tokična, i prestavljaju poznate kancerogene supstance.

39

Metali 7. grupe
U sedmoj sporednoj grupi nalaze se mangan, tehnecijum, renijum i borijum (Tc i Bh su radioaktivni). U Zemljinoj kori najviše ima mangana. Od svih prelaznih elemenata mangan je treći po zastupljenosti (tabela 4.3). Ostalih elemenata ove grupe ima veoma malo. Tehnecijuma je prirodni radioaktivni element kojeg je bilo na Zemlji pre 4 milijarde godina, ali je isčezao zbog radioaktivnog raspada njegovog izotopa (99Tc, t½=2,1⋅105 godina). Danas ga u prirodi ima u zanemarljivim količinama (u rudama urana). Borijum je veštački radioaktivni element, i njega nema u prirodi.
Tabela 4.3. Zastupljenost mangana na Zemlji i njegovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral MnO2, Mn 0,106 Mn3O4, 3⋅Mn2O3⋅MnSiO3, MnCO3 Naziv piroluzit Hausmanit Braunit Rodohrozit

Osobine mangan, tehnecijum, renijum navedeni su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Fizičke osobine elemenata 7. grupe Mn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) + 2 e− → M(s) 3d54s2 1246 2061 7,47 6 126 80 1,5 -1,05 Tc 4d55s2 2157 4265 11,5 136 1,9 +0,27 Re 5d56s2 3186 5596 21,02 7 137 1,9 +0,25

Od četiri elementa 7. grupe najveći značaj ima mangan, te će o njemu biti više reči. Mangan je biogeni elemenat. Neophodan je kofaktor kod brojnih enzima (na primer, superoksid dismutaze) koji učestvuju u detoksikaciji viših organizama. Kod biljaka potpomaže rast i stvaranje hlorofila Mangan je srebrnasto-beo metal, tvrd (6 po Mosu). Po izgledu podseća na gvož e, ali je tvr i od njega i znatno krtiji. Postojan je na suvom vazduhu. Na vlažnom vazduhu prevlači se tankim slojem oksida.
40

U neutralnoj i slabo baznoj sredini stabilna su jedinjenja oksidacionog broja +4. ili neko slabo rastvorno jedinjenje (fosfat). Oksidaciono stanje +3 javlja se samo kod manjeg broja kompleksnih jedinjenja. Jedinjenja oksdiacionog broja +3 stabilna su samo u uskom intervalu pH i čvrstom stanju. +7. +6. Rastvaranjem mangan(III)-oksida u kiselinama očekivali bi da nastane Mn3+ jon. One se disproporcionišu u vodenim rastvorima na +2 i +4. Za razliku od Mn jona koji je veoma stabilan i teško ga je oksidovati. Mangan(IV)-oksid je crne boje kada je dehidratisan. Vodeni rastvor soli Mn(II) su bledo ružičaste boje. +2 +3 +4 +6 +7 Oksid MnO Mn2O3 MnO2 MnO3 Mn2O7 Osobine bazan bazan amfot. ali i sumpora koji staklu daju tamnu boju. a tamno-braon boje kada se dobija iz vodenih rastvora jer je hidratisan (MnO2·H2O). Dodatkom baze u rastvor Mn2+ soli taloži se beli Mn(OH)2 koji brzo potamni. Uloga mu je da oksiduje razna jedinjenja gvož a. pošto odmah dolazi do disproporcijacije tako da je reakcija: Mn3+(aq) + 2H2O(l) → MnO2(s) + Mn2+(aq) + 4 H+(aq). 2 Mn(OH)2(s) + O2(g) → 2MnO(OH)2(s). Do disproporcijacije ne dolazi jedino ako se Mn3+ jon odmah veže u kompleks. +3.5. br. To je zato što su kod hidroksida veze kovalentne zbog čega ovo jedinjenja nije stabilno i lako prelazi u stabilnija kovalentna jedinjenja viših oksidacionih stanja. Me utim. kiseo kiseo Kiselina/baza Mn(OH)2 (nestabilan) nestabilna jedinjenja H2MnO3 (manganasta kiselina) H2MnO4 (manganova kiselina) HMnO4 (permanganova kis. Veća količina MnO2 41 2+ . Bazan je. Mangan(IV)-oksid ima prilično raznovrsnu primenu. +2.5. Koristi se u proizvodnji stakla. dok proste soli nisu ni poznate. Mangan se u jedinjenjima javlja sa različitim oksidacionim brojevima. Karakteristična jedinjenja mangana ox.Elementarni mangan se koristi u proizvodnji čelika. dodatkom male količine MnO2 neutrališe se zelena boja stakla koja potiče od uvek prisutnih Fe2+ jona. Od takvog čelika izra uju se pokretni radni delovi bagera i buldožera. njegov hidroksid vrlo lako i brzo oksiduje. tabela 4. i to u obliku MnO2. Boju je moguće zapaziti samo kod koncentrovanih rastvora. Naime. od +2 do +7. Hidroksid (i oksid) Mn(II) nije amfoteran i ne reaguje sa bazama. Mn2O3 je tako e bazan. Čelik koji sadrži 12% mangana i 1% ugljenika odlikuje izuzetno velika tvrdoća i čvrstoća. Stabilnost i značaj različitih oksdacionih stanja mangana opada približno: +4.) So mangan(II)-soli (ružičaste) mangan (III)-soli manganiti manganati (zeleni) permanganati (ljubičasti) U kiseloj sredini najstabilnije oksidaciono stanje je +2. Tabela 4.

Oksidaciona sposobnost permanganatnog jona jako zavisi od kiselosti sredine. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo. Naime. i u tamnim bocama. permanganatni jon se razlaže uz izdvajanje kiseonika. mada ta stabilnost nije previše izražena. 42 . Sama po sebi reakcija je spora u kiseloj sredini. i najviše je izražena u kiseloj sredini.daje staklu ružičastu ili ljubičastu boju. Koristi se i u industriji boja jer katalitički ubrzava sušenje lanenog ulja. Mangan u višim oksidacionim stanjima (+5 ili +6) ulazi u sastav anjona. Permanganati nastaju oksidacijom nižih oksidacionih brojeva u kiseloj sredini. Zbog toga se rastvori permanganata čuvaju u neutralnim ili blago alkalnim rastvorima. Manganati su stabilni samo u jako baznoj sredini (u čvrstom stanju ili u najmanje 30% rastvorima jakih baza). permanganatni jon je stabilan u širokom području pH. Permanganatni jon je jedno od najjačih oksidacionih sredstava. što se vidi po pojavi ljubičaste boje karakteristične za permanganate. Dodatakom kiseline gotovo trenutno se disproporcionišu: 3 MnO42¯(aq) + 4 H+(aq) → 2 MnO4¯(aq) + MnO2·H2O(s) + 2 H2O(l). ali se ubrzava se pod dejstvom svetlosti. Koristi se za izradu običnih baterija. Nasuprot manganatnom jonu. manganata i permanganata.

Gvož e. kobalt i nikal su značajni esencijalni elemenat neophodan živim organizmima.6.Mg)6Si4O10(OH)8 Naziv Hematit Magnetit Limonit Pirit Siderit Smaltit Kobaltit Lineit Garnierit Elementarno gvož e i način njegovog dobijanja poznato je još od davnina. Gotovo celokupna proizvodnja gvož a svodi se na čelik. ali i manje reaktivne od čistog gvož a.9⋅10-3 (Ni. U telu odraslog čoveka nalazi se oko 4 g gvož a. U Zemljinoj kori gvož e se po zastupljenosto nalazi na četvrtom mestu. a nikal žutu nijansu. a gustine velike (vidi tabeli 4. Pošto se legure gvož a u tehnici nazivaju "crni metali".9⋅10-3 CoAsS Co3S4 Ni 9. i 10. kobalt i nikal su sjajni metali srebrnaste boje. Dodatkom drugih elemenata poboljšavaju se mehaničke ocobine gvož a. Najvažniji minerali gvož a. ovi elementi pokazuju niz zajedničkih karakteristika. hrom. drugi po redu metal (iza aluminijuma. ali istovremeno smanjuje njegovu kovnost i rastegljivost. 4.6. i 10. Ukupna godišnja proizvodnja gvož a 15 puta prevazliazi proizvodnju svih ostalih metala zajedno. Nastale legure su znatno čvršće. a ulazi u sastav mnogih enzima..7%). Nikal se nalazi u sastavu enzima hidrolaza. Ovaj elemenat ima i največi tehnički značaj. 43 . 9. Čelik je legura gvož a. ugljenika i odre enih prelaznih metala. kobalta i nikla navedeni su u tabeli 4. Kobalt učestvuje u sintezi hemoglobina i ulazi u sastav vitamina B12.7). uglavnom oksidoreduktaza. kobalt rozu. zbog čega se i proučavaju zajedno. 9. Tabela 4.trijada gvož a Iako pripadaju različitim grupama (8. otuda je proizvodnja legura nazvana crna metalurgija. Gvož e. Čelici se puno koristi u gra evinarstvu.20 Fe2O3⋅nH2O FeS2 FeCO3 CoAs2 Co 2. kiseonika. Gvož e ima sivu. Ugljenik daje čvrstoću i jačinu čeliku. Tačke topljenja su im visoke. grupe . jače i tvr e. grupi). Zastupljenost metala trijade gvož a na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Fe2O3 Fe3O4 Fe 6. od kojih je 65% proteinski vezano u hemoglobinu. kao što su nikal. mangan. U živim organizama gvož e učestvuje u transportu i prenosu eletrona i.Metali 8.

otpor na 0ºC [10−8 Ω⋅m] 3d64s2 1539 2750 7. Gvož e se prvo oksiduje do Fe(II).8). br.5 125. Zato se korozija gvož a naziva i elektrohemijska korozija.87 4 124. Sa vodom ova tri elementa. Tabela 4. pa se ona stalno nastavlja. kiseonika i nekog elektrolita.8 -0. koje dalje daje Fe(III). Magnetno polje ih jako privlači.1 83 67 1. dok su kobalt i nikal pod običnim uslovima stabilni.8 -0.7. Korozija se sprečava pervlačenje površine gvož a nanošenjem boje ili nekog drugog metala galvanizacijom. +2 Fe +3 mešovit +2 Co +3 mešovit Ni +2 +3 oksid FeO Fe2O3 Fe3O4 CoO Co2O3* Co3O4 NiO Ni2O3* 44 osobine bazan bazan hidroksid Fe(OH)2 Fe(OH)3 - boja bledo zelen crveno mrk plav tamno mrk zelen - bazan bazan Co(OH)2 Co(OH)3 Ni(OH)2 Ni(OH)3* . a gvož e i +6. Dakle. Jedino gvož e intenzivno korodira na vazduhu. Me utim. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima +2 i +3. (tabela 4. Fizičke osobine elemenata trijade gvož a Fe Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm): M2+ M3+ Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e− → M(s) Specif. a namagnetisanje im ostaje nakon prestanka dejstva spoljašnjeg magnetnog polja.84 Zajednička osobina ova tri elementa je da su izrazito feromagnetični na sobnoj temperaturi.6 78 1. el.25 6. Oksidi i baze elemenata trijade gvož a Element ox. do korozije dolazi samo u prisustvu vode. u vodi koja sadrži rastvoren kiseonik gvož e.3 81 65 1. koje u sebi obično uvek ima primese.8.71 Co 3d74s2 1495 2870 8.89 5. ne reaguju.44 9. Korozija se uvek odvija i dva stupnja.8 -0. korodira: 4Fe(s) + 3O2(g) + 2n H2O(l) → 2Fe2O3⋅nH2O(s) Pošto je oksid porozan ne štiti površinu gvož a od dalje reakcije. kada su hemijski čisti.28 6.90 5 124.Tabela 4.24 Ni 3d84s2 1452 3730 8. Ovu osobinu pokazuju samo ova tri elementa.

Naime. Sva tri hidroksida su bazna. Sva tri elementa imaju stabilno oksidaciono stanje +2 u rastvoru.6×10−39) nastaje već u rastvorima u kojima je pH oko 2. Rastvaraju se u kiselinama. koncentrovana azotna kiselina čini ove metale pasivnim.: Fe(s) + NO3−(aq) + 4H+(aq) → Fe3+(aq) + NO(g) + 2H2O(l) U rastvoru koncentrovane sumporne kiseline gvož e se pasivira. Bazne osobine hidroksida gvož a. Pošto se Fe(OH)3 veoma slabo rastvara u vodi (P=2. Elementi trijade gvož a imaju jako izraženu sklonost ka gra enju kompleksnih jedinjenja. kobalta i nikla razlikuju se po boji. Reakcijom odgovarajuće soli oksidacionog broja +2 sa bazom nastaju hidroksidi: M2+(aq) + 2OH–(aq) → M(OH)2(s). Fe2O3·nH2O: Fe3+(aq) + 3OH−(aq) → Fe(OH)3 (s). Gvož e(III)-hidroksid ispoljava u izvesnom stepenu amfoternost jer reaguje sa vrelim koncentrovanim rastvorima baza. Prisustvo ovih šest molekula vode se podrazumeva i zbog jednostavnosti se ne piše. Co(OH)2 se sporo oksiduje. Stajanjem na vazduhu Fe(OH)2 se vrlo brzo oksiduje do Fe(OH)3. dok se Ni(OH)2 ne oksiduje uopšte. Negativan standardni redoks potncijal uslovljava da se sva tri metala rastvaraju u neoksidujućim kiselinama uz izdvajanje vodonika. Hidroksidi oksidacionog broja +3 nastaju dodatkom baze u rastvor soli+3. kada se u rastvor soli gvož a(III) doda baza taloži se želatinozni. Tako. kobalta i nikla oksidacionog broja +3 manje su izražene nago kod oksidacionog broja +2. crvenkasto-baron Fe(OH)3 koji je zapravo hidratisani oksid. Me utim. mada pasivnost Ni nije osobito izražena. u odsustvu kiseonika.Vodeni rastvori soli gvož a. nastaje svetlo-zeleni gvož e(II)-jon: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Stajanjem na vazduhu gvož e(II)-jon se polako oksiduje i prelazi u gvož e(III)-jon: 4Fe2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq) → 4Fe3+(aq) + 2H2O(l) U reakciji gvož a sa oksidujućim kiselinama nastaje direktno gvož e(III)-jon. Rastvaranjem gvož a u neoksidujućom kiselinama. pa su njihove ispravne formule [Fe(H2O)6]2+ i [Fe(H2O)6]3+. i gvož e(II)-jon. a Ni(OH)2 je zelene boje. Co(OH)2 plav. i gvož e(III)-jon u rastvoru su hidratisani sa šest molekula vode. Fe(OH)2 je bledo-zelen. 45 . Različite su boje.

od njih se od davnina izra ivao novac. Cu2(OH)2CO3.96 3 − Ag 4d105s1 144 126 1. zbog čega se puno koriste u industriji. M+ (pm) 3d104s1 128 96 1. +2 1084.9 +1.62 2927 8.83 68 74 Elekronegativnost Oksidaciona stanja Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Električna provodljivost Toplotna provodljivost +0. +3 961.4 +1.30 2. grupe Bakar. +3 1064.9 +1.9). Cu3(OH)2(CO3)2 Ag Au 8⋅10-6 4⋅10-7 Ag2S u elementarnom stanju u elementarnom stanju Naziv Halkozin Halkopirit Kuprit Malahit Azurit Argentit Mala reaktivnost bakra. Tabela 4. kovni i rastegljivi.78 2162 10. Tabela 4. Fizičke osobine elemenata 11. srebro i zlato. kao i zbog otpornosti prema koroziji.Metali 11. +2. Plemenitost im raste od bakra ka zlatu. S obzirom na činjenicu da se u prirodi mogu naći u elementarnom stanju (tabela 4. osim činjenice da mogu da grade jedinjenja sa oksidacionim brojem +1. Me utim.49 2.5 +1.525 95 93 Metali ove grupe su relativno meki.0068 Cu2O. Zastupljenost metala 11. grupe Cu Spoljašnji energeski nivo Atomski radijus (pm) Jonski radijus. dobri su provodnici toplote i elektriciteta.5 +0. srebra i zlata svrstava ove elemente u plemenite metale (u naponskom nizu su iza vodonika). grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Cu2S CuFeS2 Cu 0. zbog velike cene u poslednje vreme sve se manje koriste za izradu novca. U odnosu na alkalne metale njihove temperature topljenja i 46 . elementi 11. grupe nemaju puno zajedničkih osobina sa alkalnim metalima.18 2856 19.800 100 100 Au 5d106s1 144 137 2.10.9.

Tako. Relativno visoke temperature topljenja ukazuju da u metalnoj vezi sem s-elektrona učestvuju i d-elektroni.10. zbog cene bakar se neuporedivo više koristi kao provodnik. Uprkos činjenici da ga u Zemljinoj kori ima izuzetno malo (10−4%). Ipak. 7% Sn 40% Ni 20% Ni. tabela 4. na primer. 47 . Neke legure bakra legura Crveni mesing Žuti mesing Beli mesing Fosforna bronza (topovska bronza) Silicijumova bronza Aluminijumska bronza Legura za metalna ležišta Konstatntan Novo srebro (alpaka) Monel metal sastav Max. Bronza je samo jedna od niza legura bakra koje se danas koriste. tabela 4. te se može izvlačiti u vrlo tanke žice. Bakar Posle gvož a. njihove temperatura topljenja i ključanja u potpunosti su u skladu sa sa opštim trendovima tih vrednosti kroz pojedine serije prelaznih elemenata. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima: bakar +1 i +2.8 ⋅ 106. Iako je bakar suviše mekan da bi se od njega izra ivalo oru e već pre 5000 godina mešan je sa kalajem kako bi mu se povećala tvrdoća. Tabela 4. Po ovoj leguri (bronzi) čitavo jedno praistorijsko doba dobilo je ime – bronzano doba. jer je energija hidratacije višeg oksidacionog stanja u rastvoru veća. tabela 4. 0. Ipak.10. lako se dobija i obra uje tako da je bakar imao značajnu ulogu kroz istoriju. Vrlo je mek. kod dva moguća oksidaciona stanja bakra (+1 i +2) stabilnije je oksidaciono stanje +2. bakar je tehnički najvažniji metal. ← Od ova tri elementa bakar je najreaktivniji. srebro +1 i zlato +1 i +3.5% P 1-2% Si 20-25% Al 15% Pb.12. dok je najmanje reaktivno zlato. 20% Zn 20-40% Zn 80% Zn 7% Sn. Bakar je značajan biogeni elemnat. Dobar je provodnik elektriciteta. Od dva moguća okisdaciona stanja bakra i zlata stabilnije je više. Slično se javlja i kod zlata: 3Au+(aq) → 2Au(s) + Au3+(aq).12.ključanja se visoke. 20% Zn 65-70% Ni Elementarni bakar je karakteristične svetlo-crvenkaste boje. a jedinjenja bakra(I) u vodenom rastvoru se disproporcionišu: 2Cu+(aq) → Cu2+(aq) + Cu(s) . Poznavale su ga i najstarije civilizacije. U čitavom Periodnom sistemu jedino je srebro bolji provodnik od bakra. ali žilavi rastegljiv. ← K= 1.

CuSO4·5H2O. Vodeni rastvori bakar(II)-soli plavo su obojeni zbog [Cu(H2O)6]2+ jona. U reakciji sa kiselinama ne nastaje jon bakar(I) već bakar(II): Cu2O + H+ → Cu + Cu2+ + H2O. Cu2(OH)2CO3(s) + H2SO4(aq) → Cu2(OH)2SO4(s) + CO2(g) + H2O(g) Redoks potencijal bakra je pozitivan te se on ne rastvara se u hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini. koji se može videti kao zelena patina. CO2 i vode oksiduje do baznog karbonata Cu2(OH)2CO3. Dodatkom rastvora amonijaka u rastvor bakar(II)-soli taloži se svetlo plavi bakar(II)-hidroksid: 2 Cu2+(aq) + 2 OH−(aq) → Cu(OH)2(s). Uporedo sa gubitkom 48 . Zagrevanjem moguće je ukloniti vodu. posebno na spomenicima. Najznačajnija so bakra je plavi kamen. od pet. nastaje tamno plavi kompleks [Cu(NH3)4]2+: Cu(OH)2(s) + 4 NH3(aq) → [Cu(NH3)4]2+(aq) + 2 OH−(aq) Ovo nikako ne ukazuje na amfoteran karakter bakar(II)-hidroksida. Me utim. 2Cu(s) + O2(g) + CO2(g) + H2O(g) → Cu2(OH)2CO3(s). bakar(I) i bakar(II)-oksid. a ona potiče od akva kompleksa. usled prisustva oksida sumpor. dok je peti molekul vode povezan vodoničnom vezom za sulfatni jon. Po plavoj boji prepoznatljiva su jedinjenja bakra. Oksid je bazan. Zagrevanjem CuSO4·5H2O moguće je ukloniti svu vodu. Cu2O. Rastvara se u vreloj koncentrovanoj sumpornoj kiselini: Cu(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Cu2+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Sam hidroksid ima jače izražene bazan od kiselih osobina.a u atmosferi nastaje odre ena količina sumporne kiseline (kislele kiše). Kod ove soli četiri. kao posledica zaga enja vazduha. je crvena kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. a uporedo sa gubitkom vode nestaje i boja. Reakcijom baznog oksida bakra sa H2SO4 nastaje Cu2(OH)2SO4. molekula vode vezano je direktno za jon bakra (akvakompleks). Bakar(I)-oksid. U viški amonijaka ovaj talog se rastvara. Može se dobiti zagrevanjem bakar(II)-oksida na 900ºC: 4 CuO → 2 Cu2O + O2. u prisustvu O2. Cu(s) + H+(aq) + HSO4−(aq) + ½O2 → Cu2+(aq) + SO42−(aq) + H2O(l). Sa razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom bakar reaguje: 3 Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 3 Cu2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 4 H+(aq) → Cu2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O(l) U koncentrovanoj hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini bakar se može rastvoriti samo u prisustvu kiseonika: Cu(s) + 2 H+(aq) + 4 Cl− + ½O2 → [CuCl4]2−(aq) + H2O. Ovaj sloj baznog karbonata štiti bakar od dalje reakcije. Bakar gradi dva oksida.Bakar se dužim stajanjem na vlažnom vazduhu.

Moguće ga je rastvoriti jedino u carskoj vodi (smeša koncentrovane 49 . nakon dužeg vremena na vazduhu potamni od nastalog sulfida: 2 Ag(s) + H2S(aq) + ½O2 → Ag2S(s) + H2O. Elementarno srebro koristi se za izradu ogledala. Odlično se rastvara u vodi (na 20ºC 100 g vode rastvara 215 g AgNO3). Iako kristalna struktura nije tipično jonska. Ima znatnu specifičnu težinu. Od 1 g zlata može se izvući žica dužine 3 km. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika. već oksid srebra: 2 Ag+(aq) + 2 OH−(aq) → Ag2O(s) + H2O(l). spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Srebro-hlorid (AgCl). vinogradarstvu i voćarstvu. Soli srebra nalaze još primenu u medicini. industriji stakla. 6 Ag(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 6 Ag+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Dodatkom baze u rastvor soli srebra ne nastaje hidroksid. Me utim. pod dejstvom svetlosti iz rastvora soli srebra dolazi do izdvajanja elementarnog srebra. Bakar(II)-sulfat koji se dosta koristi u proizvodnji boja.vode nestaje i boja. a halogenidi srebra nalaze primenu u fotografiji. Zato se čuvaju u tamnim bocama.1 mikrona koji su i do 500 puta tanji od čovečije dlake. galvanoplastici. oksid ima gotovo isključivo bazne osobine. bromid (AgBr) i jodid (AgI) se u vodi slabo rastvaraju. Srebro Srebro je beo sjajan mek metal. a kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići debljine do 0. Jon srebra Ag+ ima baktericidno dejstvo te se može koristiti za dezinfekciju pijaće vode. Lako gradi legure. Žuta boja zlata može se modifikovati dodatkom različitih količina bakra i srebra. Toksičan je za neke bakterije. dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. ali ne i za ljude. Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama (azotnoj i koncentrovanoj sumpornoj): 2 Ag(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → 2 Ag+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Veoma je rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije. Zlato Zlato je metal žute boje. Zbog baznih osobina oksida soli srebra ne hidrolizuju. Najvažnija so srebra je srebro-nitrat. alge i gljive. Stabilno je na čistom vazduhu i u vodi. Zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Na vazduhu je stabilno i sa kiseonikom ne reaguje čak ni pri pri jakom zagrevanju. ni u bazama. Lako se rastvara u kiselinama: Ag2O(s) + 2 H+(aq) 2 Ag+(aq) + H2O(l). i dr. Legure koje sadrže paladijum ili nikal često se koriste u zlatarstvu jer su one bele boje. Ne rastvara se ni u kiselinama. Stajanjem. viruse. Pored srebra i bakra.

2 AuO(OH)(s) → Au2O3(s) + H2O(g) 2 Au(OH)3(s) + 3 OH¯ → NaAuO2(s) + H2O(g) Ovo ukazuje na činjenicu da su jedinjenja zlata. Pažljivim zagrevanjem Au(OH)3 porelazi u Au2O3. U vodenom rastvoru stabilnija su +3.azotne i koncentrovane hlorovodonične kiseline u odnosu1:3). Dodatkom baze u rastvore zlata(III) nastaje hidratisani oksid (Au2O3·H2O) koji se piše kao Au(OH)3: [AuCl4]¯ + 3 OH¯ → Au(OH)3(s) Au(OH)3 je amfoteran. 50 . i dalje do metalnog zlata. Ona sadrži Cl− jon koji sa Au3+ jonom stvara kompleks tetrahloro-aurat(III): Au(s) + 4 H+(aq) + NO3¯(aq) + 4 Cl¯(aq) → [AuCl4]¯(aq) + NO(g) + H2O(l) Zlato gradi jedinjenja +1 i +3. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. kao i jedinjenja srebra termički nestabilna. rastvara se u višku NaOH i gradi natrijum-aurat (NaAuO2).

Fizičke osobine elemenata 12. grupe Zn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 3d104s2 419.402 Hg 5d106s2 −38. Više naelektrisano jezgro jače privlači elektrone koji su čvršće 51 .53 907 7. Cink. Industrijska proizvodnja cinka u Evropi počela je tek pred kraj 18 veka.762 Kod ovih elemenata završava se popunjavanje d-orbitala u odgovarajućoj periodi.6 − Cd 4d105s2 321. Ipak. iza njega sledi živa (oko 16). grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Zn % na Zemlji 0. grupe veće za 10 jedinica u pore enju sa elemenatima 2.9 +0. kadmijum i živa su metali srebrnasto-bele boje. Zastupljenost metala 12. grupe cink gradi najveći broj minerala (oko 66). legura cinka. Tabela 4. M2+ (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) -0.73 13.14 2.14. učestvuju samo s-elektroni. grupe Od elemenata 12.46 1.7 -0.0076 Mineral ZnS ZnCO3 CdS CdCO3 Elementarna HgS Cinobarit Naziv Sfalerit Smitsonit Grinokit Otavit Cd 1.6⋅10-5 Hg 8⋅10-6 I cink je jedan od elemenata koji je korišćen od davnina.14. kao kod zemnoalkalnih metala. dok su minerali kadmijuma malobrojni i dosta retki.07 767 8. Njihove osobine prikazane su u tabeli 4. Mada je mesing. Legura cinka koja je sadržala 87% ovoga metala prona ena je praistorijskim lokalitetima u Transilvaniji (Rumunija). veka.83 356.854 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.13.65 2. Po tome se slični sa elementima 2. grupe.5 135 74 1. U stvaranju metalne veze.13. Najvžniji su u tabeli 4. a metal se proizvodio u velikim količinama u Indiji u 13 veku.0 155 97 1. Tabela 4.Metali 12.5 150 110 1. naelektrisanje jezgra elemenata 12. čist metalni cink je bio nepoznat u Evropi sve do kraja 16. grupe iste periode. korišćena još u Rimsko doba.

vezani kod elemenata 12. bela supstanca poznata pod nazivom cinkovo belilo. ni njegov hidroksid. je žute boje i koristi se u slikarstvu kao boja. I oksid i hidroksid. CdO(s) + 2H+(aq) → Cd2+(aq) + H2O Hidroksid se lako rastvara u kiselinama (bazan je). Cink Cink je na vazduhu postojan (prevlači se slojem oksida). Cink i kadmijum su čvrsti. Za razliku od cinka kadmijum nije amfoteran.14). Pošto se elektroni teže mogu angažovati u metalnoj vezi temperature topljenja ovih elemenata čak su niže od elemenata 2. Amfoterne osobine cinka veoma su izražene: Zn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Zn(OH)2]2−(aq) + 2 H2(g). sem žive koja formalno može da ima i oksidacioni broj +1. Pošto je otporan na atmosferske uticaje cink se korisrti za zaštitu drugih metala (pocinkovani lim) kako bi se sprečila korozija. Cink veoma lako reaguje sa kiselinama. Cink(II)-oksid je čvrsta. U jedinjenjima imaju oksidacioni broj +2. U pogledu hemijskih osobina cink. ali i u amonijaku (lako gradi komplekse): Cd(OH)2(s) + 2H+(aq) → Cd2+ (aq)+ 2H2O(l) Cd(OH)2(s)+ 6 NH3(aq) → [Zn(NH3)6]2+(aq) + 2 OH− Sulfid kadmijuma. ni njegov oksid. ali je živa jedini tečan metal na sobnoj temperaturi (tabela 4. cink je dosta dobar provodnik. za lečenje herpesa i kao dodatak kremama za lice kako bi se sprečila iritacija kože. Zbog takve elektronske konfiguracije metali 12. CdS. 52 . To se odnosi kako na 4s-elektrone kod cinka. stabilan na vazduhu. grupe znatno se razlikuju u nekim fizičkim osobinama od ostalih prelaznih elemenata. grupe (i Zn i Cd imaju niže tačke topljenja od Ca i Sr). Zn(OH)2. koji je amfoteran. razlikuje se od kadmijuma i žive koji nisu amfoterni. Primenjuje se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. mek metal. već i u amonijaku i u cijanidu: Zn(OH)2(s)+ 2OH−(aq) → [Zn(OH)4]2−(aq) Zn(OH)2(s)+ 4 CN−(aq) → [Zn(CN)4]2−(aq) + 2 OH− Zn(OH)2(s)+ 4 NH3(aq) → [Zn(NH3)4]2+(aq) + 2 OH− Kadmijum Kadmijum je beo sjajan. Posebno su značajni amalgami (legure žive) koji se primenjuju u zubnoj tehnici. S obzirom da cink lako gradi komplekse njegov hidroksid se rastvara u ne samo u bazama. Reakcija sa azotnom kiselinom je dosta specifična: 4 Zn(s) + 10 HNO3(aq) → 4 Zn(NO3)2(aq) + NH4NO3(aq) + 3 H2O(l). Kadmijum se dosta koristi za zaštitu drugih metala. tako i na 5s-elektrone kadmijuma. Zn(s) + H+(aq) → Zn2+(aq) + H2(g). grupe. Legure ovih elemenata imaju široku primenu. Nasuprot žive koja je loš provodnik.

Legure žive nazivaju se amalgami.5 g). Na primer. Zato se za transport žive mogu koristiti čelični sudovi. Mada je loš provodnik toplote i elektriciteta. pa se koristi za izradu termometara. a pare su joj otrovne. Jodid žive(II) HgI2 je slabo rastvorno jedinjenje intenzivno narandžste boje. Tetrajodomerkurat(II)-jon se u analitici koristi za dokazivanje amonijaka: 2 [HgI4]2− + NH3 + 3 OH− → [Hg2N]I·H2O(s) + 2 H2O + 7I−. U naponskom nizu je iza vodonika te se ne rastvara u neoksidujućim kiselinama. Me utim. u prirodi može nači i u elementarnom obliku. 53 . Dobro se rastvara u kiselinama (pokazuje bazne osobine). Rastvara se u oksidujućim kiselinama: -razblažena azotna kiselina: 6 Hg(l) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Hg22+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O -koncentrovana azotna kiselina: Hg(l) + 4 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → Hg2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O -koncentrovana sumporna kiselina: 2 Hg(l) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Hg22+(aq) + SO2(g) + 2 H2O. mrko-crvene boje koja se u vodi slabo rastvara. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanje. Hidroksidi žive(I) i žive(II) nisu poznati. Stajanjem postepeno se raspada: Hg2O → HgO + Hg. Me utim 0. Za oksidaciono stanje žive +1 karakteristično je postojanje jona Hg22+ koji je u stvari dimer (−Hg−Hg−). Lako se rastvara u KI i gradi kompleksno jedinjenje: HgI2 + 2 I− → [HgI4]2−. Živa(I)-oksid (Hg2O) je čvrsta supstanca. Živa je na vazduhu stabilna. ima pravilan koeficijent toplotnog širenje. Hlorid žive(II) je poznat pod imenom sublimat.Živa Živa se. +1 i +2. Zagrevanjem žuti živa(II)-oksid ce preći u crveni.4 grama). gvož e ne gradi amalgame. Sulfida žive(II) pošto je izuzetno slabo rastvoran (P=6. Tako kada se na rastvor soli žive(II) doda alkalni hidroksidi nastaje žuti živa(II)-oksid (HgO). zbog male rekativnosti. Jedno od značajnijih jedinjena žive(I) je njen hlorid Hg2Cl2 (kalomel). Ona je jedini metal koji je tečan. a stajanjem na svetlosti njena žućkasto bela boja potamni: Hg2Cl2 → HgCl2 + Hg. U vodi se dobro rastvara (na 20ºC u 100 g vode rastvara se 6. Dobro rastvara druge metale. I ova so se u vodi slabo rastvara.3·10−52 ) javlja se u prirodi (mineral cinabarit). Hg(NO3)2(aq) + 2 NaOH(aq) → HgO(s) + 2 NaNO3(aq) + H2O(l).2-0. Otrovan je (doza letalis je 0. Kada sadrže malo metala tečni su.1% rastvor koristi se kao antiseptik. Zato je živa bila poznata već 1 500 godine pre nove ere. To je bela kristalna supstanca koja sublimiše. Zato lako isparava. ne grade svi elementi amalgame. U vodi hidrolizuje kiselo.

54 .

889 V). Tabela 5. Sa porastom molekulske mase disperzione sile rastu.889 Hlor 3s23p5 Cl2 71 gas -101 -34 243 +1. Plemeniti gasovi (18. olovo-azid). pa prema tome i mala a reaktivnost.1 azot je daleko najstabilniji. NEMETALI Većina nemetala kada je u elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (N2. dvostruka veza kod O2) Od nemetala navedenih u tabeli 5. Jaka veze u molekulu N2 je razlog zašto su potencijalno hemijski eksplozivne materije upravo jedinjenja azota (nitoglicerin. Hlor je nešto manje reaktivan od flora. fosfor gradi četvoroatomne. sumpor molekule sa osam atoma. Ovo je. a većim delom jer je ovaj elemenat jako oksidaciono sredstvo (E0red = +2.1.u. Takva je. sa kojim fluor gradi NiF2. ugljenik i silicijum imaju umreženu kovalentnu strukturu. P4. F2). koji se razlaže manje energično koristi se u automobilskoj indistriji za izradu airbegova Fluor je najreaktivniji od svih elemenata u čitavom periodnom sistemu.1. na primer. amonijum-nitrat.5. Ova jedinjenja raspadaju se (uz eksploziju) egzotermno i daju molekulski azot.360 Brom 4s24p5 Br2 160 tečan -7 59 193 +1. Mada reaguje sa skoro svim metalima često je potrebno zagrevanje da bi uopšte počela reakcija. Karakteristike osam najvažnijih nemetala date su u tabeli 5. 55 . posledica je trostruke veze u molekulu N2 (energija veze je 940 kJ/mol). Na sobnoj temperaturi su gasoviti ukoliko su im molekulske mase male (elementi druge preiode). grupa) se sastoje od pojedinačnih atoma. S8). delom zbog male jačine F−F veze (energija F−F veze je 153 kJ/mol). Sa nekim metalima gradi tanak film fluorida. Njegova velika stabilnost. tako da je brom tečan. čak i sa inertnim gasovima (osim sa He. kao što su na primer ner ajući čelik (Fe. Ne i Ar). O2.077 Jod 5s25p5 I2 254 čvrst 114 184 151 +0. koji jako dobro prijanjaju na površinu metala štiteći ga od dalje reakcije. Usled velike reaktivnosti fluor reaguje sa svim elementima Periodnog sistema. Fizičke osobine najvažnijih nemetala Azot Konfiguracija poslednjeg popunjenog energetskog nivoa Molekulska formula Molarna masa (g/mol) Agregatno stanje na n. trinitrotoluen. na primer slučaj sa niklom. Iz tog razloga se gasoviti fluor obično čuva u posudama koje su napravljene od legura nikla. To ukazuje na relativno jaku vezu u molekulu Cl2 (energija Cl−Cl veze je 243 kJ/mol). a ostali čvrsti (I2. NaN3. Ni). Cr.534 E0red (V) *u elementarnom stanju (trostruka veza kod N2. reakcije raspadanja olovo-azida: Pb(N3)2(s) → Pb(s) + 3N2(g) koji se naduvaju prilikom sudara ∆H° = −476 kJ Natrijujm-azid. Temperatura topljenja Tempertaura ključanja Energija veze* (kJ/mol) 2s22p3 N2 28 gas -210 -196 941 Fosfor 3s23p3 P4 124 čvrst 44 280 200 Kiseonik 2s22p4 O2 32 gas -218 -183 498 Sumpor 3s23p4 S8 257 čvrst 119 444 266 Fluor 2s22p5 F2 38 gas -220 -188 153 +2.

daljim povećanjem temperature tečnog vazduha. Ova dva elementa dobijaju se hemijskim putem. Za razliku od fluorida i hlorida koji se teško oksiduju. na dubini od 60-600 m odakle se vadi. oksidacijom. 56 . CaF2 (fluorit) – Cl− u ogromnim podzemnim naslagama natrijum-hlorida. Elementarni flour i hlor dobijaju se elektrolitički. Postupak va enja sumpora sastoji se u sledećem. U zemlju se pobodu tri koncentrične cevi. Ovaj proces se puno koristi u industriji. Pošto ispari gotovo sav azot. što isključuje mogućnost klasičnog rudarskog načina va enja. NaCl (kamena so) – Br−(aq) i I−(aq) u mineralnim vodama.7808 (azot) i 0. Nalaženje i dobijanje Od osam nemetala koje smo izdvojili kao najvažnije. javljaju se kao anjoni. Postepenim povećavanjem temperature prva supstanca koja prelazi u gasovito stanje na -196°C je azot (temperatuta ključanja N2 je -196°C). Princip frakcione destilacije je sledeći. Elementarnog sumpora ima u Zemlji.2095 (kiseonik). tri (azot. Kroz spoljašnju uvodi se pregrejana vodena para. Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koristi gasoviti hlor: Cl2(g) + 2Br−(aq) → 2Cl−(aq) + Br2(l) Cl2(g) + 2I−(aq) → 2Cl−(aq) + I2(s) U laboratoriji se ove reakcije često koriste za dokazivanje Br− i I− jona.1. O ovim procesima bilo je već reči. Azot i kiseonik se dobijaju frakcionom destilacijom tečnog vazduha. i to: – F− u mineralu kalcijum-fluoridu. Hla enjem na –200°C vazduh prelazi u tečno stanje. Ona topi sumpor. na -183°C. Obično su naslage sumpora smeštene ispod peska. Umesto toga. gde je njihov molski udeo 0.5. bromid i jodid se lako oksiduju. Halogeni su suviše reaktivni da bi se u prirodi našli u elementarnom obliku. Kroz unutrašnju cev uduvava se vazduha koji potiskuje kroz srednju cev ka površini rastopljen sumpora. kiseonik i sumpor) se u prirodi nalaze u elementarnom obliku. izdvaja se kiseonik (temperatura ključanja O2 iznosi -183°C).

% ili 75mas.7 U elementarnom stanju vodonik je u obliku dvoatomnih molekula (H2: σ21s).985% 0. Tabela 6.1.31 −72. Jupitera).14 −252. zbog male mase napušta Zemljinu atmosferu. Najviše ga ima u vodi ali i u supstancama organskog porekla (ugalj. nafta) iz kojih se industrijski dobija. ukusa i mirisa. dok se treći dobija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.2. Pt. Glavni je sastojak Sunca i većine zvezda (npr. Ipak. koji su veoma stabilni (H2 → 2H. Pri višim temperaturama dobro se rastvara u mnogim metalima (Ni. vodonik je na Zemlji prisutan u velikom količinama hemijski vezan u različitim jedinjenja. Vodonik je najlakši od svih elemenata.6. Slabo je rastvoran u vodi (100 zapremina vode rastvara 2 zapremine vodonika). Zastupljenost vodonikovih izotopa u prirodi Ime vodonik ili protijum deuterijum Izotop 1H 2H 3H Oznaka H D Zastupljenost u prirodi 99.6at.2).1.5 puta je lakši od vazduha.0 − Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Energija jonizacije (MJ/mol): Prva: M(g) →M+(g) + e Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 1. Vodonik je najrasprostranjeniji elemenat svemira (88. Gravitaciono polje Zenmlje suviše je slabo da ga zadrži tako da vodonik.0897 37 208 2. ∆H = 436 kJ/mol). Vodonik Vodonik se zbog svojih specifičnih osobina proučava posebno i ne pripada ni jednoj grupi periodnog sistema elemenata.26 godina. Pd).87 0. Tabela 6. vreme poluraspada 12. najmanje naelektrisanje jezgra i najjednostavniju elektronsku konfiguraciju u čitavom Periodnom sistemu. U prirodi se vodonik javlja u dva izotopa. M− (pm) − 1s1 −259. On ima najmanji atom. Fizičke osobine i ponašanje vodonika proizilaze iz njegove jednostavne strukture i male molarne mase (tabela 6. a 14.1 0.%). Zemljina atmosfera sadrži veoma malo gasovitog vodonika (5⋅10−4mas%) koji potiče od vulkanskih i drugih prirodnih gasova. Me umolekulske 57 . Elementarni vodonik je gas bez boje. Fizičke osobine vodonika H Elektronska konfiguracija Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.015% - tricijum* T *Radioaktivan.

Neki kovalentni hidridi nastaju lako.6 kJ Vodonik spada u jaka redukciona sredstva. H jon je jako redukciono sredstvo. čak i na ekstremno niskim temperaturama (-196°C): F2(g) + H2(g) → 2HF(g) ∆H0r -546 kJ Voda je. većinom metala 2. reakcija vodonika sa fluorom odigrava 58 . bez sumnje najvažnije. Vodonik gori svetlo plavim plamenom uz osloba anje velike količine toplote: 2 H2(g) + O2(g) → 2 H2O(g) čisti metali: CuO + H2 t → Cu + H2O. neophodna je visoka temperatura (~400°C) visok pritisak (~250 kPa) i katalizator: N2(g) + 3H2(g) katalizato r → 2NH3(g)   Industrijsko dobijanje amonijaka. S druge strane. Atomski vodonik je vrlo reaktivan. a razlika izme u njih je vrlo mala (svega 6 stepeni). i koristi se kao moderator u atomskim reaktorima. D2O. dok je za nastanak drugih potrebno primeniti drastičnije reakcione uslove. grupe.8 kJ ubriva. jer je elektronegativnost drugog nemetala veća. to jest sa svim metalima 1. Na primer. ∆H0r = -91. To zavisi od reaktivnosti drugog nemetala. pri čemu se dobijaju sintetičkih vlakana. grupe. Sr) i B iz 13. tako i kovalentna veza. koji je polazna sirovina u proizvodnji se vrlo lako. Jonska veza je prisutna kod hidrida tipa soli.015% teške vode. da bi vodonik reagovao sa stabilnim. zasniva se na ovoj reakciji. oksidima metala oduzima kiseonik. grupe (Ca. eksploziva i o ∆rHθ = −571. Vodonik u molekulu vode može biti zamenjen deuterijumom.3).diseperzione sile kod vodonika izuzetno su slabe usled čega su tačka topljenja i ključanja vodonika izuzetno niske. jedinjenje vodonika. U većini od njih vodonik ima oksidacioni broj + 1. reaguje sa gotovo svim elementima gradeći hidride u kojima može biti prisutna kako jonska. Ove hidride vodonik gradi sa elementima male elektronegativnosti. Takva voda naziva se teška voda. Teška voda ima nešto drugačije fizičke osobine od obične vode (vidi tabelu 6. trostrukom vezom vezanim azotom N2. U 1000 dm3 obične vode nalazi se oko 0. To su bele kristalne supstance u čijoj strukturi se nalazi katjon metala i hidridni (H) jon: 2Li(s) + H2(g) → -+ 2LiH(s) Ca(s) + H2(g) → CaH2(s) Sa vodom hidridi reaguju burno uz izdvajanje vodonika: NaH(s) + H2O(l) → Na+(aq) + OH(aq) + H2(g) Isto tako. na primer: TiCI4(1) + 4LiH(s) → Ti(s) + 4LiCl(s) + 2H2(g) Sa nemetalima vodonik gradi kovalentne (molekulske) hidride.

998 0. 59 . Pored toga vodonik se koristi kao polazna sirovina za različite sinteze (amonijak.82 101.106 11. kvarc i druge teško topive supstance (autogeno zavarivanje i sečenja metala). Fizičke osobine obične i teške vode Osobina Relativna molekulska masa Temperatura mržnjenja [°C] Temperatura ključanja [°C] Gustina na 20°C [g/cm3] Maksimalna gustina na °C H2O 18. ali i kao pogonsko gorivo. u plameniku posebne konstrukcije (Danijelov plamenik). Na tako visokoj tempearturi tope se platina.98°C D2O 20. moguće je postići temperaturu i od 3300°C. Ukoliko se izvodi pod kontrolisanim uslovima. za hidrogenovanje. hlorovodonik i dr.016 0 100 0.3.Tabela 6.029 3.42 1. metanol.).6°C Reakcija sagorevanja vodonika koja je egzotermna. kao redukciono sredstvo.

ne provodi elektricitet. C78. Alotropske modifikacije ugljenika Dijamant Grafit Fuleren Prozirna kristalna supstanca. Zastupljenost nemetala 14. Naredni su C70. liskun. 60 . C90. to je silicijum za neorganski. Tabela 6. Poseduje poluprovodničke osobine U čistom stanju silicijum je prah mrke boje. slojevite strukture. tako i neorganskih jedinjenja. U odnosu na ostale elemente periodnog sistema oni su od posebne važnosti. 1 Alotropske modifikacije su različiti oblici jednog elementa koji se razlikuju po načinu ostvarivanja veze i/ili broju atoma u molekulu. feldspat.. Tabela 6. ni toplote. karbonati. Obično je jedna modifikacija stabilnija od ostalih. velike tvrdoće.5. grafit. Ograničeno se rastvara u organskim rastvaračima.2. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik i silicijum su dva najzastupljenija elementa u prirodi. ni elektriciteta. ali se ugljenik javlja i u elemenatrnom stanju. Kristalna supstanca. on će preći u grafit.018 27. stabilna na vazduhu. a može biti i u obliku tamno sivih igličastih. otporna na dejstvo kiselina i baza. organska jedinjenja. Kristalna struktura oba oblika je ista i identična srtukturi dijamanta zbog čega čist silicijum nije provodnik. Elementarni ugljenik javlja se u prirodi u tri alotropske modifikacije1 koje se razlikuju po svojim osobinama. Prema tome. ima ga u prirodi u obliku različitih jedinjenja. dobar provodnik toplote i elektriciteta. C84.2 Nalaženje dijamant. Danas umesto sfere sintetisani u obliku cevi prečnika svega nekoliko nanometara – nanotube.5.4. lako se otire. C94 i C96. Ukoliko dijamant zagrejemo na iznad 1500°C u odsustvu vazduha. visoke tačke topljenja (3500°C). nafta ugalj silikati. Sivkasto-crna supstanca metalnog sjaja. SiO2 Ugljenik ulazi u sastav kako organskih. grupe Periodnog sistema na Zemlji i njihovo nalaženje Element C Si % na Zemlji 0. jer ono što ugljenik predstavlja za organski svet. Kratak pregled osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. Grafit je stabilnija modifikacija ugljenika.6. kaolin. Nemetali 14. bez boje. Ovo ne predstavlja dve različite modifikacije silicijuma. praškastog oblika). razika je samo u veličini kristala (čestice su sitnije i površina je veća kod mrkog. Molekul je sfernog oblika. sjajnih i veoma tvrdih kristala. C60 je prvi član ove klase jedinjenja.

Veoma je otrovan pošto se lako vezuje za hemoglobin u krvi čime se onemogućava njegova uloga kao prenosioca kiseonika.27 (grafit) 3.7. mada mogu da imaju i negativne oksidacione brojeve. Karakteristična neorganska jedinjenja ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6.5-1 (grafit) 10. Slabo se rastvara u vodi.5 +0. azot gradi karbide.7. Nešto je lakši od vazduha. dakle. br. Oksidi ugljenika silicijuma ox. Tabela 6.8 -0.33 Ugljenik je nemetal. To je gas bez boje. Spada u neutralne okside.0 (dijamant) Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 70 2. Karbidi su.86 7 Si 3s23p2 1414 2900 2. a silicijum metaliod. Fizičke osobine ugljenika i silicijuma C Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 2s22p2 3527 (grafit) 4027 2. ukusa i mirisa.6. Posebno je opasan jer ga je teško 61 . Tabela 6. U jedinjenjima se ova dva elementa javljaju najčešće sa oksidacionim brojevima +2 i +4. CO: 2 C(s) + O2(g) 2 CO(g). Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaje ugljenik(II)-oksid.Osobine ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. jedinjenja ugljenika u kojima on ima oksidacioni broj -4 (sa elemetima koji imanu manju elektronegativnost od njega).6. +2 Oksid CO CO2 SiO2 Osobine indiferentan kiseo amfoteran Karakteristike gradi karbonile (atomske komplekse) CO2(g)+ H2O(l) H+(aq) + HCO3−(aq) 2 H+(aq) + CO32−(aq) +4 soli hidrogenkarbonati i karbonati SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l) Slično hidridima.51 (dijamant) Tvrdoća po Mosu 0. u kojima vodonik ima negativan oksidacioni broj. Uopšte. Ugljenik Ugljenik gradi daleko više jedinjenja od svih ostalih elemenata (izuzev vodonika) zbog sposobnosti me usobnog povezivanja atoma ugljenika (i do 700 atoma). elementi ove grupe (sem olova) imaju osobinu da više atoma vezuju u niz. Trovanje je prepoznatljivo po neobično crvenoj boji krvi pošto kompleks CO sa hemoglobinom ima intenzivno crvenu boju.2 110 1.

Pored koksa obično se koristi u industriji kao redukciono sredstvo.8. CO je prisutan u duvanskom dimu. sapuna. u pekarskoj industriji (kao jedna od komponenata praška za pecivo). Pri tom veći deo ugljenik(IV)-oksida ostaje samo fizički rastvoren u vodi (u obliku hidratisanih molekula CO2).grupu koja može neograničeno da se ponavlja u silikatima. izuzetno dugačkim sintetskim molekulima koji imaju mnoge primene. Ne gori. Teži je od vazduha. Natrijum-karbonat ima primenu u industriji stakla. ali i razlike izme u ugljenika i silicijuma prikazane su u tabeli 6.5⋅10−4. Silicijum Slično ugljeniku koji pokazuje sposobnost me usobnog povezivanja atoma u beskonačno dugačke -C-C. a manji deo reaguje sa vodom. ali izaziva gušenje usled nedostatka kiseonika (pasja pećina).% predstavlja smrtonsnu dozu. i silikonima.identifikovati zbog odsustva mirisa. Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u medicini za neutralizaciju želudačne kiseline.5ºC prelazi u čvrsto stanje (suvi led). Pore enje osobina ugljenika i silicijuma Ugljenik Dve osnovne alotropske modifikacije Gradi dva stabilna gasovita oksida: CO iCO2 Ne reaguje sa bazama Velika težnja ka povezivanju u lance Lako gradi višestruke veze Silicijum Jedna stabiln modifikacija (struktura dijamanta) Gradi samo jedan stabilan črst oksid: SO2 Reaguje sa bazama uz nastajanje H2(g) i SiO44−(aq) Povezivane u lance do 15 atoma Gra enje višestrukih veza nije uobičajeno 62 . papira i tekstila. mirisa i ukusa. CO se disproporcioniše i dolazi do izdvajanje C u obliku ča i. najvažnijim mineralima na planeti. Ka. Na povišenoj temperaturi karbonati se raspadaju: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g). Smatra se da već 1vol. Tabela 6. a blago je kiselog ukusa jer nastaje slaba kiselina (tabela 6. Ugljena kiselina ne samo što je je slaba (Ka. U vodi se dobro rastvara: na 20°C pod atmosferskim pritiskom u 100 zapremina vode rastvara se 88 zapremina ugljenik(IV)-oksida.8. Sličnosti. Lako se razlaže na vodu i oksid. Nalazi se kao slobodan u vazduhu. Gradi dva tipa soli: karbonate (CO32−) i hidrogenkarbonate (bikarbonate) (HCO3−). Komercijalno najvažnije soli ugljene kiseline su natrijum-hidrogenkarbonat (NaHCO3) i natrijum-karbonat (Na2CO3). niti potpomaže gorenje. što je osnovni uzrok njenog stvaranja i dimljenja. a hidrogen karbonati dobro rastvaraju. Ugljenik(IV)-oksid.1=2. U vodi se karbonati loše.2=4. ali i u izduvnim automobilskim gasovima.8⋅10−11) već je i nestabilna. Ako se smeša CO i CO2 naglo ohladi tada se ravnoteža koja postoji iyme]u njih pomera u levu stranu. Vodeni rastvor ugljenik(IV)-oksida poznat je pod imenom soda-voda. CO ima veliki afinitet prema kiseoniku i redukciona svojstva. CO2 je gas bez boje.7). Nije otrovan. tako i silicijum gradi -Si-O.nizove. Na -78.

63 . i nekih silikata. U stvari.. Od običnog peska i gline do poludragog kamenja ametista i berila. tabela 6. SiO2. SiO2 se ne rastvara ni u vodi. sem u H2F2: SiO2(s) + 2 H2F2(aq) → SiF4(aq) + 2 H2O(l). kvarc. naglim hla enjem rastopa SiO2.9. već ima umreženu trodimenzionalnu strukturu koja podseća na strukturu dijamanta. Koristi se kao sredstvo za sušenje “silika gel” i adsorbens. Usled toga je i hemijski vrlo inertan. Sa bazama ovaj oksid reaguje sporo i to tek pri topljenju sa njima. porcelana.1.2. Uopšte. ametist…). visoke tačke topljenja (1700°C). i to samo kada je pH vrednost rastvora 3. ali su zato stabilne njihove soli (silikati) kojih ima u ogromnim količinama u Zemljinoj kori. Silikati. Same kiseline silicijuma su slabe i neopstojane. pesak. umesto u kristalno preći će u amorfno stanje (staklo). mSiO2⋅nH2O Polisilicijumove kis. od pet atoma na površini Zemlje četiri atoma su kiseonik i silicijum! Osnovna strukturna jedinica svih silikata je SiO44− jon u kojem su četiri atoma kiseonika tetraedarski raspore ena oko centralnog atoma silicijuma. rastvara se u vodi i po izgledu je slična staklu. Čak i posle dehidratacije takav SiO2 ima amorfnu strukturu i izuzetno razu enu površinu.može postojati u rastvoru samo ako je pH vrednost rastvora veća od 13. poznata pod imenom vodeno staklo. Anjon SiO32.Sa kiseonikom silicijum gradi oksid. To je čvrsta kristalna supstanca. uz izdvajanje molekula vode.9 Tabela 6. m=2 FORMULA H2SiO3 H4SiO4 H2Si2O5 H6Si2O7 NAZIV KISELINE Metasilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina Dimetasilicijumova kiselina Diortosilicijumova kiselina U monomolekulskom obliku jedino postoji ortosilicijumova kiselina. niti u kiselinama. a u višku HF-a nastaje heksafluorosilicijumova kiselina H2[SiF6]. Ova silikatna smeša. papira. silicijum(IV)-oksid se smatra anhidridom različitih kiselina silicijuma. Može se smatrati da njenom polimerizacijom nastaju ostale kiseline silicijuma. n=1 n=2 n=1. pri čemu nastaje smeša različitih silikata: SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l). SiO2 nije kao CO2 izgradjen od pojedinačnih molekula. m=2 n=3. Pri nižim pH vrednostima ortosilicijumova kiselina počinje da polimerizuje. H4SiO4. Zbog složenosti kristalne strukture. Formule i nazivi kiselina silicijuma OPŠTA FORMULA SiO2⋅nH2O Silicijumove kis. Vodeno staklo se koristi kao lepak za lepljenje stakla. slika 6. Dodatkom kiseline u rastvor vodenog stakla taloži se “silicijumova kiselina”. silikatni minerali dominiraju neživim svetom. za impregnaciju drveta i u proizvodnji deterdženata. koji se u prirodi javlja u velikim količinama i različitim oblicima (gorski kristal.

silikati je moguće podeliti na četiri velike grupe (tabela 6. U zavisnosti od načina povezivanja tetraedarskog SiO44− anjona. slojeve.1. Mg3(Si4O10)(OH)2 liskuni (muskovit KAl2(AlSi3)O10(OH.Slika 6. Silikati sa slojevitom (pločastom) strukturom (Si2O52−)n (filosilikati) Tetraedarski slojevi 4.10. fajalit (Fe2SiO4) PIROSILIKATI Si2O76− (SOROSILIKATI) SA SPIRALNIM LANCEM Oktaedarski slojevi Klinoenstatit (MgSiO3) Volastonit (CaSiO3) Akermanit Ca2(MgSi2O7) CIKLOSILIKATI (METASILIKATI) (SiO32−)n (SOROSILIKATI) (Si2O52−) Pseudovolastomit Ca3(Si3O9) benitoit BaTi(Si3O9) Silmenit (Al(AlSiO5)) Tetraedarski: Oktaedarski = 2:1 Montmorilonitski silikati (talk. Podela i vrste silikata 1. F)2)). Prostorna struktura SiO4 4− jona Najjednostavniji silikati. SiO44− jon pokazuje veliku težnju da se povezuje u prstenove. sadrže SiO4 4− jon ili povezanih nekoliko ovih jona. do potpuno polimerizovane strukture kvarca. Tetraedarski: Oktaedarski = 1:2 Kaolinitski silikati kaolinit. Silikati sa pojedinačnim anjonima ORTOSILIKATI SiO44− (MEZOSILIKATI) SA PRAVIM LANCEM 2. ortosilikati. trake. Al2(Si2O5)(OH)4) hrizotil Mg3(Si2O5)(OH)4) TRAKASTI Baotit (crni liskun) K(Mg1-xFex)3(Si3Al)O10(OH)2 (Si4O116−) (Si6O1710−) Beril Be3Al2(Si6O18) Kordierit Mg2Al3(AlSi5O18) 64 . lance. Silikati sa lančastim i trakastima anjonima (SiO32−)n (inosilikati) 3. Silikati sa prostorno umreženom strukturom (tektosilikati) Feldspati Zeoliti Feldspatoidi forsterit (Mg2SiO4).10): Tabela 6.

i joni metala ili novi slojevi oksida ili hidroksida. nim cikli 2) Silikati sa lančastom i trakastom strukturom. Organske grupe. kod kojih je jedan atom silicijuma u SiO44− anjonu zamenjen atomom aluminijuma (alumosilikati). daju silikonima hidrofo ilikonima hidrofobnost i fleksibilnost. Pored toga što su ku termički stabilni oni su hemiski inertni i netoksični što otvara mnoge mogućnosti primene.1) Silikati sa pojedinačnim anjonima: nim anjonima a) Ortosilikati (izvode se iz ortosilicijumove kiseline): sadrže anjon SiO44− i katjon metala i (obično Mg2+.2). Alumosilikati su minerali koji čine više od polovine mase anjem ine litosfere. sa svojim slabim me umolekulskim silama. Mogućnost nastanka no dvodimenzionalne ili trodimenzionalne struktura uslovljena je prirodom organskih radikala. liskuni. Mogućnost zamene atoma silicijuma raste sa Mogu ne povećanjem stepena polimerizacije.daje termičku stabilnost. i portland cement (Ca2SiO4)). a re e fenil organsk . c) Silikati sa pojedinačnim cikličnim anjonima.2). odnosno silikonske gume (dvo. Struktura silikona U zavisnosti od stepena umreženosti silikoni mogu biti silikonska ulja. dok osnovna struktura pseudominerala -Si-O. keramika. 4) Silikati sa prostorno umreženom strukturom U prirodi su veoma rasprostranjeni. Fe2+.2. Najčešće je to metil -CH3 (slika 6. –C6H5 grupa. U najvažnije slojevite silikate spadaju glina. b) Pirosilikati (izvode se iz pirosilicijumove kiseline): sadrže anjon Si2O7 i 6− . Silikoni su organosilicijumova jedinjenja u čijoj osnovi je dugačak lanac -Si-O-. netoksi nosti 65 . Mn2+). Izme u slojeva može se naći kristalizaciona voda. a na svakom j .i trodimenzionalno umreženi polimer ( eni polimerne strukture). tzv. talk. Zbog velike rasprostranjenosti i jednostavne eksploatacije kvarcni pesak. glina i drugi silikati spadaju u najjeftinije i široko korišćene sirovine savremene industrije od kojih se proizvode staklo. iroko korišćene porcelan.. cement i dr. Opšta formula im je M2SiO4 (Predstavnici su o Predstavnici olivin: 9Mg2SiO4⋅Fe2SiO4. astom strukturom a) Sa jednostrukom lančastom strukturom (SiO32-)n astom ( b) Sa dvostrukom lančastom strukturom (Si4O112-)n astom ( 3) Silikati sa slojevitom strukturom strukturom. masti ili smole (linearni ulja polimeri).. Slično silikatima. Kod nekih minerala glina se izme u slojeva nalazi voda koja može da izazove alazi bubrenje. atomu silicijuma vezane su po dva organska radikala. i silikoni mogu da se umrežavaju. Slika 6. složeni silikati.

kontaktna sočiva. 66 . dok su kod smole veoma dugački nizovi. lepljivi i čvrsti. Razlika izme u silikonskih ulja. ronilačlka odela. Sredstva za podmazivanje su na bazi silikona.Silikonska ulja se koriste puno u gra evinarstvu. Od trodimenzionalno umreženih silikona izra uju se medicinski impantati. kod masti niz je nesto duži. masti i smola je u dužini polimernog niza. kao i komponente sredstava za poliranje automobila. Od silikona sa slojevitom strukturom izra uju se gumice za zaptivanje. lako pokretni silikoni. Od silikona se izra uju neki kozmetički proizvodi uključujući i šminku. Ulja su kraćeg niza. za izradu silikonskih vodenih mikroemulzija koje omogućavaju trajnu impregnaciju. a koje su ekološki prihvatljive.

11. crveno. Osnovna je modifikacija je bela.1 vol. ito obojene ljubičasto. Po izgledu. Hemijski vrlo aktivan. tabela 6. Otrovan. arsen i antimon relativno malo . e grupe u Zemljinoj kori fosfora ima u većim količinama. sivo. Tabela 6. Iz bele modifikacije fosfora izvode . Znatno manje raktivan i stabilniji od belog fosfora. Najmanje reaktivna modifikacija S Sastoji se od više povezanih šestočlani prstenovi a svaki atom prstenovi. dok su azot. zapaljiv.6. fosfora je vezan za tri susedna. a fosfor. Arsena i antimona uglavnom su u obliku sulfida. modi odifikacije se ostale od kojih su najvažnije crvena i crna. iznad 34°C u prisustvu vazduha sam od sebe se pali. osobinama i strukturi veoma je sličan grafitu. u vazduhu 78. bezbojna.Cl ili OH) As4S4 As2S3 Sb2S3 Azot se javlja u jednoj. Pokazuje osobine poluprovodnika.112 1. Kroz 15. postojan na vazduhu i nije otrovan. polimerne strukture.11. P4. Čuva se pod vodom (u kojoj se ne rastvara). mnogo slabije se rastvara u organskim rastvaračima od belog. 15.8⋅10−4 2⋅10 −5 Naziv Šalitra Čilska šalitra Fosforit Realgar Auripigment Antimonit Ca5(PO4)3⋅X (X=F. različito su obojene. Alotropske modifikacije elementarnog fosfora Beli fosfor Crveni fosfor Crni fosfor P P4 Pn P P P P P P P Pn Čvrsta. Tamno crvena amorfna supstanca.3. arsen i antimon se u više alotropskih modifikacija koje se razlikuju po osobinama. Samo kod fosfora poznato je destak modifikacija. Rastvara se u organskim rastvaračima. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Elementaran u vazduhu N 0. To je termodinamički najstabilnija modifikacija fosfora. grupu moguće je pratiti kontinualnu promenu osobina elemenata od nemetala (azot i e osobina fosfor). tabela 6. preko metaloida (arsen i antimon) do metala (bizmut o kome je već bilo reči). 67 .0019 KNO3 NaNO3 P As Sb 0. Tabela 6. ve U prirodi se samo ayo tanalzi u elementarnom obliku. Tamno-siva supstanca. metalnog siva sjaja i slojevite strukture.%. zastupljeni. grupa – azot i fosfor arsen i antimon fosfor.12. Od elemenata 15. belo. mekana supstanca slična vosku (topi se na 44°C).12. Zastupljenost nemetala 15. sme e i crno. ne rastvara se ni u vodi.

1 -0. Pregled fizičkih osobina elemenata 15. grupe.Arsen i antimon mogu se javiti u dve modifikacije. karakterističnog oštrog mirisa.1 −195. Na običnoj temperaturi je inertan zbog izuzetno jake trostruke veze koja se javlja u molekulu N2.0 +1.14. nestabilna i ona odgovara belom fosforu. Štetno deluje na sluzokožu disajnih organa i sluzokožu očiju.03 (žuta) 5.82 (beli) Gustina (g/dm3) 1.13.03 (-252ºC) 2. Lako prelazi u stabilniju.67 (crni) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 75 3. Lakši je od vazduha. Tabela 6. Slabo se rastvara u vodi. grupe N Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) 2s22p3 −210. Fizičke osobine elemenata 15.2 (beli) 277 (beli) 1.13. Iako azot spada u slabo reaktivne elemente. grupe mogu imati oksidcione brojeve od -3 do +5. Tabela 6. Azot Elementarni azot je dvoatoman gas.79 P 3s23p3 44. Pregled najvažnijih oksidacionih stanja azota dat je u tabeli 6. To je bezbojan gas.78 (siva) Sb 5s35p3 631 1587 5.69 (metalna) U jedinjenjimaelementi 15. −3 +1 +2 +3 +4 +5 Jedinjenje NH3 N2O NO N2O3 NO2 N2O5 naziv amonijak azot(I)-oksid azot(II)-oksid azot(III)-oksid azot(IV)-oksid azot(V)-oksid Agregatno stanje gasovito gasovito gasovito gasovito gasovito čvrsto Karakter bazan indiferentan indiferentan kiseo kiseo kiseo Najvažnije jedinjenje azota je amonijak (NH3). br.25 0. Na 68 .5 (beli) 110 (beli) 2. kao i osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6.50 120 2. Nije otrovan. bez boje.20 (crveni) 2.14. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja azota ox. metalnu modifikaciju koja ima slojevitu strukturu i slična je crnom fosforu.3 (žuta) 6. Žuta modifikacija je nemetalna. ukusa i mirisa.0 140 1. na povišenoj temperaturi lako reaguje i gradi niz neorganskih i organskih jedinjenja. Neznatno je teži od vazduha.9 As 4s34p3 Sublimuje (614) 2.

Mrk gas. Manje je toksičan od drugih azotovih oksida. Tabela 6. dobro se rastvaraju u vodi. Dimerni oblik N2O4 naziva se diazot-tetroksid. Stabilan samo u čvrstom stanju na nižim temperaturama od −102°C.15. slatkastog ukusa. Na osnovu ove ososbine amonijak je nekad korišćen kao rashladni gas u frižiderima. Azot sa kiseonikom gradi šest stabilnih oksida čije su karakteristike date u tabeli 6. oštrog zagušljivog mirisa. Okisidi azota i njihove osobine Oks. Amonijka se dobro rastvara u vodi: na 20°C u jednoj zapremini vode rastvara se 710 zapremina amonijaka. Spontano se raspada: 3 HNO2(aq) → HNO3(aq) + 2NO(g) + H2O(l). Na vazduhu se spontano oksiduje i prelazi u azot(IV)-oksid: NO + O2 → 2 NO2. Postoji isključivo u tečnom i čvrstom stanju. Čista kiselina je tečnost bez boje koja ključa na 86ºC.8mas. Obrnuto. +-2 NO +3 N2O3 +4 NO2 N2O4 +5 N2O5 Pored sumporne i fosforne kiseline.15. Kada se udiše u malim količinama izaziva veselost (smešljivi gas). veoma otrovan.42°C prelazi u tečnost uz osloba anje veće količine energije. N2O4. Svi nitriti. +1 Oksid N2O Osobine Gas bez boje i mirisa. već samo o smeši oksida +2 i +4. nitriti su stabilnije od same kiseline. Nekada se smatralo da se u rastvoru amonijaka nalaze molekuli NH4OH. Koncentrovani rastvor amonijaka proizvodi se kao 25mas.91 g/cm3). Spada u jake kiseline. Nastala HNO2 se dalje raspada na HNO3. azot(V)-oksid se dobja dehidratacijom HNO3 na -10ºC. Nastaje dimer. ali i nestabilna. 69 . Vodeni rastvor amonijaka reaguje slabo bazno zbog sledeće reakcije: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH−(aq). NO i vodu tako da je zbirna reakcija: 3NO2(g) + H2O(l) → 2H+(aq) + 2NO3¯(aq) + NO(g) Čvrst oksid. azotna kiselina je na trećem mestu po važnosti.% NH3 (ρ=0. Bezbojan otrovan gas. sem srebro-nitrita. paramagnetičan. Koncentrovana sadrži 69. U gasovitom stanju dipsroporcionisanje je gotovo potpuno i više ne možemo govoriti o azot(III)-oksidu. teži od vazduha. Me utim. a paramegnetičnost se smanjuje. iznad −100°C raspada se: N2O3 NO2 + NO. Smatra se anhidridom HNO2: NO(g) + NO2(g) + H2O(l) 2 HNO2(aq). Azotasta kiselina je slaba (Ka=5⋅10−4). Soli. Stajanjem na vazduhu se raspada: 4 HNO3 → 4 NO2 + O2 + 2 H2O. U vodi se disproporcioniše i daje dve kiseline (ponaša kao mešoviti anhidrid): 2 NO2(g) + H2O(l) → HNO2(aq) + HNO3(aq). Samo je formalno anhidrid azotne kiseline jer se ova kiselina ne dobija se ne dobija iz azot(V)-oksida. U tečnom stanju. Hla enjem ispod 21°C (temperatura na kojoj prelazi u tečno stanje) boja sme eg NO2 isčezava. Zato je za vodeni rastvor amonijak ispravnije pisati NH4(aq). Sa porastom temperature ravnoteža je sve više pomerena u desno. hemijski je inertan. Azot(III)-oksid je kiseo oksid. Kao i NO spada u neutralne okside.% HNO3. Ka≈20. Na temperaturama iznad 0ºC lako otpušta kiseonik: 2 N2O5(s) → 2 N2O4(g) + O2(g) . njihovo postojanje nikada nije potvr eno.br.-33.

Fosfor Fosfor se u jedinjenjima javlja sa oksidacionim brojevima −3. dobro se rastvaraju u vodi. Oba su čvrste supstance bez boje. +5. smeša ccHNO3 + 3 ccHCl). ispravnije bi bilo pisati H2PHO3 pošto je jedan od vodonikovih atoma direktno vezan za fosfor.16. Fosforna kiselina nema oksidacione osobine iako je oksidcioni broj fosfora maksimalan.i dihidrogenfosfate. Molekuli su joj povezani vodoničnim vezama. hidrogen. Soli azotne kiseline. 14. Svi dihidrogenfosfati se u vodi rastvaraju. je izuzetno otrovan gas bez boje neprijatnog mirisa na trulu ribu. 2) Au. a njena jonizacija se prikazuje: H2PHO3(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + HPHO3−(aq) HPHO3−(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + PHO32−(aq) Čista fosforna kiselina je bezbojna čvrsta supstanca koja se topi na 42°C. 70 . Zbog toga ih u u prirodi ima malo.% (tj. br.6⋅10−2 7. Za razliku od fosforaste kiseline i njenih soli fosforna kiselina nije otrovna za žive organizme. nitrati. tabela 6. Nestabilan je: 4 PH3(g) → P4(s) + 6 H2(g). Spada u najefikasnija sredstva za sušenje. Rastvara gotovo sve metale. Druga primena je u industriji eksploziva (nitroglicerin. dinamit – smeša nitroglicerina sa nekim poznatim adsorpcionim materijalom). a hidrogenfosfati i fosfati se ne rastvaraju. P4O10 ima izuzetno veliki afinitet prema vodi.5⋅10−3 Naziv − fosforasta fosforna Naziv soli − fosfiti fosfati Fosfin. Oba oksida fosfora su anhidridi odgovarajućih kiselina (H3PO3 i H3PO4). Formulu fosforaste kiseline. Ove metale rastvara jedino “carska voda”. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja fosfora ox.Pošto svetlost katalizuje reakciju razlaganja kiselina se čuva u tamnim bocama. Al i Cr (rastvaraju se u razblaženoj. U rastvori se ponaša kao trobazna kiselina. Izuzetci su: 1) Fe.16. H3PO3. Pt. i on ne može da jonizuje. Azotna ima oksidaciono dejsvo. Tabela 6.68 g/cm3. Komercijalna koncentrovana fosforna kiselina ima 85mas.7 mol/dm3). Ir i Rh (ne rastvaraju se uopšte). a ne rastvaraju se u koncentrovanoj pošto se pasiviziraju). pa prema tome gradi tri tipa soli: neutralne fosfate. H O H O P O H To znači da je ova kiselina diprotonska (dvobazna). Glavna primena azotne kiseline je u proizvodnji veštačkih ubriva. TNT. +3 i +5. Azotna kiselina i njene soli imaju široku industrijsku primenu. PH3. −3 +3 +5 Jedinjenja PH3 P4O6 P4O10 Naziv fosfin fosfor(III)-oksid fosfor(V)-oksid kiselina − H3PO3 H3PO4 K1 − 1. Fosfor sa kiseonikom gradi dva oksida (P4O6 i P4O10). ρ=1.

To je bela kristalna supstanca izrazito otrovna. Lako sublimiše. Koriste se u poljoprivredi kao insekticidi. prvo se raskidaju te kovalentne veze. Soli hidrolizuju bazno. kao i sam arsen može se javiti u dve modifikacije. As2O3 ili As4O6. žutoj (nemetalnoj) i beloj (metalnoj). Rastvara se sem u kiselinama i u bazama: As4O6 + 12 OH− → 4 Na3AsO3 + 6 H2O. Medjutim. As2O5 je polimerizovan. Stabilnija modifikacija sa metalnim izgledom i izvesnom metalnom provodljivošću je bela. mišomor). nestabilnoj žutoj i stabilnoj sivoj. Oksid arsen(III)-oksid. Prilikom zagrevanja antimona. Već na sobnoj temperaturi lako i brzo prelazi u sivu modifikaciju. Tripolifosfatni jon stvara kompleks sa jonima Ca2+ i Mg2+ i tako omekšava vodu. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanja +3 i +5. i ne predstavlja molekul već formulsku jedinicu. Mnogo su važnija jedinjenja arsena koja se dosta koriste u industriji kože. Arsen Arsen se u prirodi javlja dve alotropske modifikacije. Koristi se za uništavanje pacova i miševa (arsenik. sive modifikacije. danas se upotreba polifosfata u ove svrhe izbegava jer narušava ekološku ravnotežu prirodnih voda. Kao i arsen(III)-oksid i arsen(V)-oksid. loš je provodnik. Elementarni arsen nema neki veći značaj niti primenu. slično bizmutu. Ipak u metalnoj vezi antimona postoji izvestan udeo kovalentne veze. Može se javiti u više modifikacija. Slabo se rastvara u vodi (na 100ºC u 100 g H2O rastvara se 6 g As4O6). Dobija se zagrevanjem primarnih i sekundarnih ortofosfata. Antimon Antimona u prirodi ima pet puta manje nago arsena. 71 . Arsen(III)-oksid je amfoteran. Od polifosfata natrijum-tripolifosfat (Na5P3O10) se proizvodi u velikim količinama jer je značajan sastojak deterženata (40%). Jedinjenja arsena izuzetno su otrovna. Žuti arsen je mek kao vosak. krzna. posebno ako se blago zagreva. Ovaj oksid je amorfna supstanca koja je izuzetno higroskopna: As2O5 + 3 H2O 2 H3AsO4. Soli arsenati obojeni su žuto. pa se zagrevanjem ortofosforne kiseline. Vodeni rastvor reaguje kiselo: As4O6 + 6 H2O 4 H3AsO3 Arsenitna kiselina je slaba kiselina. a metal se skuplja. posebno ona oksidacionog broja +3. farmaceutskoj industriji i poljoprivredi. stakla.Fosforna kiselina se veoma lako polimerizuje pri čemu mogu nastati različite polikiseline: Pirofosfatna kiselina: Trifosfatna kiselina: 2 H3PO4 → H4P2O7 + H2O. Formula As2O3 se izvodi iz metalne. 3 H3PO4 H5P3O10 + 2 H2O(g) Reakcije polimerizacije se lakše odigrava na povišenoj temperaturi. ortofosfata i polifosfata sa kraćim lancem dobijaju različite polikiseline i njihove soli.

Na vazduhu antimon je stabilan. Poznati su jedino antimonati – soli koje se izvode iz jona [Sb(OH)6]−. Tačna formula kiseline nije poznata. amfoteran sa jače izraženim baznim osobinama: Sb4O6 + 12 H+ 4 Sb3+ + 6 H2O Sb4O6 + 4 OH− + 6 H2O → 4 [Sb(OH)4]− Jon Sb3+ je postojan samo u jako kiseloj sredini. Na povišenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom: 4 Sb(s) + 3O2(g) → Sb4O6(s) Ne rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Natrijumova so ove kiseline Na[Sb(OH)6] u vodi se slabo rastvara koristi se u analitičkoj hemiji za dokazivanje natrijuma. Lako se rastvara u sumpornoj i azotnoj kiselini: 2 Sb(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Sb3+ + 6 H2O +3 SO2(g) Sa koncentrovanom azotnom kiselinom nastaju jedinjenja antimon(V) oksidacionog broja. nerastvoran u vodi. 72 . Antimon(III)-oksid Sb4O6 nastaje direktno sagorevanjem antimona na vazduhu. Razblaživanjem hidrolizuje: Sb3+ + NO3− + H2O SbONO3↓ + 2 H+ Sb2O5 je žuta kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. Sa vodom daje veoma slabu kiselinu. Kiselog je karaktera. To je prah bele boje.

ima ga u vezanom stanju (sulfidi. grupe na Zemlji i njihovo nalaženje Element O S % na Zemlji 45. 16. Ima ga u višim slojevima atmosfere2 gde nastaje pod dejstvom ultraljubičastog zračenja Sunca ili električnog pražnjenja: 3 O2(g) → 2 O3(g) Tabela 6. O3. sve ostale alotropske modifikacije sumpora vremenom na kraju prelaze u rombični sumpor.8 kJ/mol.18. Zastupljenost nemetala 16.5 0.18 i 6. Jako je oksidaciono sredstvo. Smatra se da kiseonik koji se nalazi u vazduhu (20. Sumpor je po sposobnosti povezivanja svojih atoma vezama različitih dužina i uglova svojevrsni šampion sa dvadesetak alotropskih modifikacija. bez boje mirisa I ukusa. grupa – kiseonik i sumpor Pošto ovi elementi čine oksidne i sulfidne rude. ali i onih koji su još uvek aktivni. Pored brojnih jedinjenja u prirodi nalaze i u elementarnom stanju.1 zapremina kiseonika.5oC MONOKLINIČNI 2 Maksimalna koncentracija ozona je na visini od 25 km u sloju debeljine oko 30 km.17. karakterističnog mirisa. Na običnoj temperaturi stabilan je rombični sumpor koji se sastoji od osmočlanih cikličnih molekula. vune. genere=graditi). itd. Oksidi S8.034 Nalaženje Elementaran u vazduhu. 73 . Ozon O3 Gas plave. Koristi se za dezinfekciju vode ili vazduha. voska. beljenje svile. tabele 6. nazivaju se halkogeni (grčki halko=ruda. Slobodnog sumpora u prirodi ima najviše oko ugašenih vulkana. 86% kiseonika vezano je u vodi. organo-sumporna jedinjenja Kiseonik je najrasprostranjeniji element u prirodi. I kiseonik i sumpor se javljaju u više alotropskih modifikacija. kojih u prirodi najviše ima.4.19. Osnovni izvor kiseonika su vazduh i voda. Ozon je manje stabilna modifikacija kiseonika. Zagrevanjem se iz rombičnog dobija monoklinični sumpor: ROMBIČNI 95. Od ovog rastvorenog kiseonika zavisi život riba I biljaka u vodenoj sredini. sulfidi. Tako e. Tabela 6. perja. Ozon se može dobiti i veštačkim putem u ozonizatorima.6. ∆fHθ=285. do plavoljubičaste boje. sulfati.9%) potiče od procesa fotosinteze. Alotropske modifikacije kiseonika Kiseonik O2 Dvoatoman gas. U vodi se dobro rastvara: u 100 cm3 vode rastvara se 49 zapremina ozona. sulfati. U vodi se slabo rastvara: na 20°C u 100 zapremina vode rastvara se 3. organo-sumporna jedinjenja (nafta)).

06 g/cm3. Reakcija sjedinjavanja elemenata sa kiseonikom je oksidacija. Fizičke osobine kiseonika i sumpora O Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Ove dve modifikacije razlikuju se I po fizičkim osobinama: rombični ima tačku topljenja na 112.0 104 184 2.5 +1. Alotropske modifikacije sumpora Kristalne modifikacije S8 Sn Amorfna modifikacija Rombični 16⋅S8 ⋅ Monoklinični 6⋅S8 ⋅ Plastični Sn Amorfna mrka elastična masa.19. Sumpor može imat i negativne i pozitivne oksidacione brojeve. Rombični sumpor se ne rastvara u vodi.21 444.20.Obrnuto. i gustinu 2. ali se zato dobro rastvara u organskim rastvaračima.001429 (gas) 74 140 3. Oksidacija može biti burna (gorenje) ili tiha (disanje).9 0. pa zato u jedinjenjima kiseonik ima (izuzev sa fluorom) negativne oksidacione brojeve.96 g/cm3. Pregled fizičkih osobina kiseonika i sumpora dat je u tabeli 6. argonom i kriptonom).8°C. u industriji gume za vulkanizaciju kaučuka. za dezinfekciju buradi). tabela 6. Monoklinični se topi na 118°C. Obe modifikacije sastavljene od molekula S8 koji su u kristalnoj rešetki raspore eni na različite načine.21. polako i veoma sporo sumpor prelazi u rombičnu modifikaciju. stajanjem prelazi u kristalni oblik. a nastala jedinjenja oksidi. Tabela 6. slična gumi. a gustina mu je 1.96 (rombični) 2. neonom. Kiseonik Na povišenoj temperaturi kiseonik reaguje sa svim elementima (osim sa helijumom. u medicini (za izradu lekova i krema za lečenje kožnih bolesti). Nastaje naglim hla enjem proključalog sumpora. 74 . posebno onima koji sadrže sumpor (ugljendisulfid. CS2). Tabela 6. Čvrste kristalne supstance žute boje.14 S 3s23p4 115.23 +0. Kiseonik je drugi po elekronegativnosti (iza fluora).6 U jedinjenjima kiseonik i sumpor mogu imati različite oksidacione brojeve.3 −182.72 1. hla enjem monokliničnog sumpora ispod temperature preobražaja. prozvodnji boja i dr.20. Vremenom. Elementarni sumpor ima primenu u poljoprivredi (fungicidi. M2−(pm) Elekronegativnost Redoks potencijal (V) 2s22p4 −218.

Tabela 6.8⋅10−12). razlaže se: H2O2 → H2O + O Nastali kiseonik zove se atomski ili nascentni.2°C). CO. St. Soli. HCN). što zavisi od supstance sa kojom reaguju. a isto je toliko otrovan kao i cijanovodonik. perokside. H2S je slaba kiselina.448g/cm3). H2S.22. Zbog prisustva vodoničnih veza izme u molekula H2O2 ima visoku tačku ključanja (150. a nalaze se u prirodi kao značajni minerali. Sumpor Sumpor je manje reaktivan od kiseonika. ili sumporvodonik se u prirodi javlja u vulkanskim gasovima. uglavnom se slabo rastvaraju u vodi. mineralnim vodama i kao proizvod raspadanja biljaka i životinja. gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem −1. Vodeni rastvor se naziva sumporvodonična kiselina ili sumporvodonična voda.6⋅10−2 veoma velika Vodonik-sulfid. Već na običnoj tempertauri je nestabilan. sa bazama soli (kovalentna jedinjenja. Ovaj oksidacioni broj kiseonik ima u vodonik-peroksidu. te se oni koriste kao sredstva za beljenje i za dezinfekciju (u medicini kao 3% rastvor). pored oksidacionog broja −2.1 mol/dm3.21. i veoma je reaktivan. Amonijum-sulfid i sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala su 75 . a sa kiselinama soli sa vodom grade kiseline. Zbog toga rastvori sulfida podležu hidrolizi. Vrlo je otrovan (četiri puta je otrovniji od ugljenik(II)-oksida. gas gas čvrsto kiselina H2S H2SO3 H2SO4 Ka1 na 25°C ° 6. gusta tečnost (ρ=1.22. niti sa vodom sastoje se iz dva ili više prosta oksida elementi koji ih grade metali nemetali amfoterni elementi N2O. karakterističnog neprijatnog mirisa (na pokvarena jaja). Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja sumpora ox br −2 +4 +6 jedinjenje H2S SO2 SO3 agr.0⋅10 −8 naziv kiseline sumporvodonična sumporasta sumporna 1. Tabela 6. NO. sulfidi. To je gas bez boje. Vodonik-sulfid se u vodi relativno dobro rastvara. H2O2. CO Pb3O4. Peroksidi mogi biti kako redukciona. anhidridi kiselina) I sa kiselinama I sa bazama daju soli ne reaguju ni sa kiselinama. Vodeni rastvor H2O2 ponaša se kao slaba diprotonska kiselina (Ka1=1. U jedinjenjima sumpor može imati različite oksidacione brojeve od -2 do +6. To je bezbojna. Fe3O4 AMFOTERNI INDIFERENTNI SLOŽENI Kiseonik. tako i oksidaciona sredstva. ni sa bazama. Najvažnija oksidaciona stanja sumpora sa primerima jedinjenja date su u tabeli 6. Osobine oksida u osdnosu na kiselo-bazne osobine i strukturi vrsta oksida BAZNI KISELI osobine sa vodom grade baze. Oksidaciono dejstvo peroksida jače je izraženo. Zasićen rastvor ima koncentraciju oko 0.

Sumpor(IV)-oksid i sulfiti pokazuju oksido-redukcione osobine. Molekul SO3 je planaran. BaSO4. Gasoviti SO3 je veoma reaktivna i korozivna supstanca i zato se sa njim teško rukuje. bez mirisa. Kod sulfidi koji se rastvaraju u kiselinama moguće je pometiti ravnotežu (S2¯ + 2 H+ H2S) dodatkom H+ jona. Vodonik-sulfid i sulfidi poseduju redukcione osobine. Otrovni su za niže organizme (bakterije). Spada u jake kiseline. Vodeni rastvor sumpor(IV)-oksida reaguje kiselo usled nastajanja slabe sumporaste kiseline (H2SO3) čije postojanje (za razliku od njenih soli – sulfita) nikada nije potvr eno. uljasta tečnost. oštrog i zagušljivog mirisa.23. Ne rastvaraju se CaSO4. te se koriste kao sredstva za konzerviranje voća i povrća u prehrambenoj industriji i vinarstvu (trgovački naziv KHSO3 je vinobran). jako je oksidaciono sredstvo i jako je dehidrataciono sredstvo.23. i Hg2SO4. Sumporna kiselina spada u najvažnije proizvode hemijske industrije. SO3 Sumporna kiselina je bezbojna. pa samim tim i koncentracija S2¯ jona je toliko mala da čak ni najveća koncentracija H+ jona ne može pomeriti ravnotežu u desno. U zavisnosti od toga da li ih je moguće rastvoriti dodatkom kiseline ili ne. Kao jaka kiselina može da istisne slabiju kiselinu iz njene soli što je osnova mnogih industrijskih i laboratorijskih postupaka. Ag2SO4. Takvi sulfidi imaju relativno veliki proizvod rastvorljivosti (ZnS. SrSO4. U drugoj grupi su sulfidi koji se ne rastvaraju dodatkom kiseline. a ispod 17ºC u čvrsto stanje. PbS. veze su dvostruke. Sa vodom reaguje egzotermno: H2O(l) + H2SO4(l) → H3O+(aq) + HSO4−(aq). Usled toga se stajanjem rastvor H2S zamuti od izdvojenog elementarnog sumpora: 2 H2S + O2 → 2 S(s) + H2O Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida. tabela 6. sulfidi se dele u dve grupe. a koja su oksidaciona sredstva. reaguje sa vodom i gradi sumpornu kiselinu: SO3 + H2O → H2SO4. Soli sumporne kiseline većinom se rastvaraju u vodi. U vodi se rastvara: na 20o C u jednoj zapremini vode 39. oba kiselog karaktera.4 zapremine SO2. Vrlo je higroskopan. PbSO4. Za razliku od većine supstanci koje se koriste za beljenje (Cl2. koristi se u industriji veštačke svile. na primer oksidaciojom. ali podležu hidrolizi. veštačka ubriva. jako je oksidaciono i dehidrataciono sredstvo. Njihov proizvod rastvorljivosti je izuzetno mali (CuS. Zato je preporuka da se rastvor SO2 u vodi piše kao SO2(aq). 76 . Bi2S3). Ispod 44ºC prelazi u tečnost. Njenom preradom dobijaju se gotovo svi eksplozivi i mnogi bojni otrovi. H2O2).rastvorni. Jaka je kiselina. Karakteristike oksida sumpora oksid SO2 osobine Gas bez boje. Da bi se ovi sulfidi rastvorili S2¯ jone iz rastvora je potrebno ukloniti na neki drugi način. Druga primena zasniva se na njihovim redukcionim svojstvima za beljenje vune i svile u tekstilnoj industriji i za beljenje hartije. HSO4− + H2O H3O+ + SO42−. beljenje sulfitima zasniva se na njihovom redukcionom svojstvu. viskoze i dr. FeS) i usled pomeranja ravnoteže rastvaraju se dodatkom kiseline. Tabela 6. Kiselina ima tri osobine iz kojih proizilazi njena primena.

Oksidaciona svojstva ima samo koncentrovana kiselina na povišenoj temperaturi. 77 . posebno kada se razblažuje. Razblažena kiselina (c=1 mol/dm3) praktično nije oksidaciono sredstvo. Zbog velikog afinitieta prema vodi koncentrovana sumporna kiselina se koristi kao efikasno sredstvo za sušenje (gasova). Sa vodom gradi hidrate H2SO4·nH2O gde je n=1-4. Dehidrataciona svojstva koriste se za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina. Zato je potrebno izuzetno pažljivo rukovati sa njom. Ag. Vruća koncentrovana sumporna kiselina rastvara čak i metale koji imaju redoks potencijal pozitivniji od vodonika (Cu. Hg). Energija hidratacije je toliko velika da pri dodatku vode dolazi do lokalnog ključanja i prskanja smeše. Kao proizvod oksidacije uvek nastaje SO2.

osim joda koji se javlja kao jodat.25.0126 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O Br 2.4⋅10-4 KBr⋅MgBr2⋅6H2O KBr NaIO3 KIO3 najre i od svih radioaktivnih elemenata Naziv Fluorit Kriolit Kamena so Silvin Karnalit Brom karnalit I At 4. Fizičke osobine halogenih elemenata F Fizičko stanje an sobnoj temperaturi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.2 −270. M− (pm) Bledo zeleni gas 2s22p5 −219. Vreme poluraspada prirodnih izotopa As manje je od 1 minuta Fizičke osobine halogenih elemenata date su u tabela 6. svi ostali su izraziti nemetali.001696 50 136 4.62 −188. Najviše ih ima u obliku halogenida. genere=graditi pošto lako grade soli. Zastupljenost helogenih elemenata na Zemlji i njihovo nalaženje Element F % na Zemlji 0.04 0.0 −327. koji je metaloid.24.11 115 195 2.25.3 At 6s26p5 302 337 ~7 140 2. Nemetali 17.8 −324.0544 Mineral CaF2 Na3AlF6 NaCl Cl 0.0 −348. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja. tabela 6. NaIO3.0 Elekronegativnost Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 78 .9 Cl Žuto zeleni gas 3s23p5 −101. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.003214 100 181 3. te su njegove osobine slabo ispitane.3 4. Tabela 6.5 −295. grupe – halogeni Ime halogeni potiče od grčkih reči halos=ruda.5.93 140 216 2. sa kratkim vremenom poluraspada.24.6 I Ljubičastocrni kristali 5s25p5 113.6.7 184.3 59 3.12 0.6⋅10-5 u tragovima Izuzev astata.8 Br Tamno mrka tečnost 4s24p5 −7.5 −34. Tabela 6. Astat jeradioaktivan.

Tabela 6. Me utim. U vodi se disproporcionišu: X2(g) + H2O(l) HX(aq) + HXO(aq) (X = Cl. HClO. I) 79 .Slično kao kod alkalnih metala. Fluor ne samo daje najreaktivniji od halogenih elemenata. zeleno-žute boje. Na izuzetno veliku reaktivnost elementarnog F2 ima uticaja jačina veze izme u atoma fluora koja se lako raskida. svi halogeni se dobro rastvaraju u organskim rastvaračima. Miris i ukus koji se povezuje sa “hlorisanom vodom” zapravo potiče od jedinjenja kao što je CH3NHCl. Na primeru hlora reakcija sa vrelim bazama je: 3 Cl2(g) + 6 OH(aq) ClO3 (aq) + 5 Cl(aq) + 3 H2O(l). u mnogim slučajevima čak eksplozivno. Br2 crveno-mrka tečnost. a slabo u vodi. F2 reaguje sa svakim elementom (osim He. Kod halogenih je obrnuto. Tako. Kao posledica porasta disperzionih sila menja se i agregatno stanje. i pored male rastvorljivosti u vodi. Jačina metalne veze kod alkalnih metala u grupi opada sa porastom rednog broja. reakcijom halogena sa rastvorima baza na hladno nastaju hipohalogeniti (HXO): X2 + 2 NaOH → NaX + NaOX + H2O. nastala u ovakvoj reakciji koristi se za dezinfekciju vode. Ona ubija bakterije tako što uništava odre ene enzime koji su esencijalni za njihov metabolizam. vodeni rastvori halogenih elemenata nazivaju se hlorna. kao proizvod reakcije hipohloritne kiseline sa bakterijama. Duž grupe. pomatrano od gore prema dole. Me utim. fizičke osobine halogenih elemenata pravilno se menjaju. (X=Cl. ovo odstupanje može se objasniti na sledeći način. Ne. a od ovoga odstupa fluor (tabela 6. Br. astat je čvrsta supstanca. svetlo žute boje. disperzione sile koje se javljaju izme u molekula rastu sa porastom veličine atoma. Dužina i jačina veze kod halogenih elemenata X-X F-F Cl-Cl Cr-Br I-I Dužina veze (pm) 143 200 228 266 Jačina veze (kJ/mol) 159 243 193 151 Zbog prisutne nepolarne kovalentne veze X-X. Br. I) Hipohloritna kiselina.26. tabela 6.26). bromna i jodna voda. Usled odbijanja veza je slabija i lako se raskida. već je i najreaktivniji elemenat u čitavom periodnom sistemu uopšte. zbog drugačije prirode hemijske veze kod halogenih elemenata trendovi su suprotni. a atomi fluora mali (najmanji u drugoj periodi) spareni elektronski parovi vezanih atoma me usobno se odbijaju. i Ar). na sobnoj temperaturi F2 je gas. a I2 je ljubičasto-crna čvrsta supstanca. U baznoj sredini. Poslednji elemenat u ovoj grupi. Cl2 je tako e gas.25. Pošto je veza F-F kratka. a na višim temperaturama halogenati. Jačina veze X-X opada u grupi. Kao rezultat toga. reaktivnost se smanjuje kako opada elektronegativnost.

može izazvati u dodiru sa kožom bolne opekotine. 10% rastvor joda u alkoholu. tako i gram-negativne bakterije. 80 . Danas se umesto neorganskog joda u medicini koristi kompleksno vezan jod u proizvodu pod nazivom “povidon jod”. HCl. Neparni pozitivni oksidacioni brojevi (+1. viruse i protozoe. Cl2. koji je jedini halogen sa d-orbitalama. na primer. naročito ako dospe izpod noktiju. U jedinjenjima halogeni mogu imati oksidacione brojeve od −1 do +7. BROJ −1 0 +1 +3 +5 +7 TIPIČNO JEDINJENJE NaCl. Brom. Mada se elementarni kod jod dosta primenjuje to ne treba da navede na zaključak da je bezopasan. Povodon jod ispoljava snažno antiseptičko i dezifekciono dejstvo.27. Baš suprotno. +5. Ipak. Nekada se za dezinfekciju koristila jodna tinktura. Kada je rastvarač nepolaran. Hlor je. I2 HClO. Rastvorljivost joda u vodi može se povećati dodatkom kalijum-jodida. Zbog snažnog oksidacionog dejstva rad sa halogenim elementima je opasan. Tipični primeri jedinjenja u kojima halogeni imaju različite oksidacione brojeve dati su u tabeli 6. u Prvom svetskom ratu korišećn kao boji otrov. Uništava kako gram-pozitivne.27. koji deluje brzo i baktericidno. kao što heksan. Pri tome jodidni jon (iz KI) sa jodom gradi trijodidni anjon I3− koji je rastvoran u vodi. dok je jod u jako polarnim rastvaračima (aceton ili etanol) tamno narandžaste i braon boje. Oksidaciona sposobnost opada sa porastom oksidacionog broja. duži dodir I2(s) u kontaktu sa kožom izaziva opekotine koje teško zarastaju. +3. +7) stabilniji su od parnih (+4). NaClO3 HClO4. Boja rastvora elementarnog joda zavisi od polarnosti rastvarača. Neka karakteristična jedinjenja halogenih elemenata OKS. Br2. najstabilniji i najvažniji oksidacioni broj halogenih je −1. To je posedica interakcija ligandog polja rastvarača sa d-orbitalama joda. U kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se osloba a aktivni jod. ali se zato slabo rastvara u vodi. Jedinjenja halogenih elemenata sa pozitivnim oksidacionim brojevima su oksidaciona sredstva. NaClO2 HClO3. H5IO6 Flour je izuzetak jer kao najelektronegativniji elemenat periodnog sistema može imati samo negativne oksidacione brojeve. kao na primer dihlormetan rastvor je tamno tamno-crven.Elementarni jod se lako rastvara u većini organskih rastvarača. HI F2. jod je najslabije oksidaciono sredstvo. u umereno polarnim rastvaračima. iako nije tako jako oksidaciono sredstvo kao hlor. NaClO4. Od četiri halogena. Tabela 6. NaOCl HClO2. gljivice. U ovom obliku jod se koristi kao antiseptik. rastvor je ljubičast.

Neke fizičke osobine halogenovodonika FOR-MULA NAZIV tt [°C] −83. Izuzetak su halogenidi srebra(I). 81 .8 tk [°C] 19. X2 + H2(g) 2HX(g) Sa vodonikom fluor se jedini čak i u mraku i na vrlo niskim temperaturama.91 1.0 Fluorovodonična kiselina je jedina dvobazna i slaba.5 95. Jaka vodonična veza kod fluorovodonika razlog je što on već na 19.Halogeni elementi su veoma reaktivni. olova(II) i žive(I). Od ovoga jedino odstupaju fluoridi. Zato formulu fluorovodinika pišemo kao H2F2.1 −114.Halogeni elementi grade više oksida koji su jaka oksidaciona sredstva. oksdaicona sredstva su hlor(I)-oksid (Cl2O). Tabela 6. tabela 6.29. a da bi jod reagovao neophodno je prisustvo katalizatora (reakcija je povratna). većinom se dobro rastvaraju u vodi. Rekcija sa vodonikom je karakteristična.03 0.30. hlor(IV)oksid (ClO2) i hlor(VII)-oksid (Cl2O). halogenidi. Da bi hlor reagovao neophodno je prisustvo svetlosti.1M RASTVORU H2F2 HCl HBr HI fluorovodonik hlorovodonik bromovodonik jodovodonik 0. Reaguju direktno sa većinom elemenata periodnog sistema.28. dok su ostale monobazne i jake kiseline.42 slaba 780 2100 2340 8 92.29. (α) U 0. Fluor je najreaktivniji od svih halogenih elemenata. Na primer. Soli halogenovodoničnih kiselina. Reakcijom halogena ili njihovih oksida sa vodom nastaju odgovarajuće oksokiseline. oštrog mirisa.8 −50. jedinjenja sa vodonikom. tabela 6.5°C prelazi u tečno agregatno stanje. Tabela 6.28. su na običnoj temperaturi gasovi bez boje. Tipične reakcije za halogene date su u tabeli 6.97 0. odnosno oksoanjoni.2 −86. Karakteristične hemijske reakcije halogenih elemenata (X) X2 + H2O(l) → H+(aq) + X−(aq) + HOX(aq) X2 + O2 → ne reaguju direktno X2 + H2(g) → 2 HX(g) X2 + metal → halogenidi metala HX(g) + H2O(l) → H3O+(aq) + X−(aq) NaX + H2SO4 → HX + NaHSO4 (izuzev NaI) (halogenovodonici) (izuzev F) Svi halogenovodonici.6 93. U VODI NA 10°C [g/cm3] STEPEN DISOC. Vodeni rastvori reaguju kiselo i predstavljaju odgovarajuće halogenovodonične kiseline. Vodonična veza prisutna je čak i u gasovitom stanju. Halogenovodonici se dobro rastvaraju u vodi.5 −85 −66 −36 DIPOLNI MOMENT [D] RASTVORLJ. mada se ne koristi za komercijalno dobijanje halogenovodonika HX (osim za HCl). brom je potrebno zagrevati.

NaOCl. hlorna još jača. njihova jačina raste sa porastom oksidacionog broja hlora. PVC). 82 . koji se dobija iz natrijum-perhlorata. Sa njim se tretiraju plastika i tekstil da bi postali otporni na vatru. Fluor se koristi za dobijanje plastičnih masa (teflona). halogeniti (XO2−) i halogenati (XO3−) nastali disproporcijacijom u vodi (vidi tekst gore) su oksidaciona sredstva. gušavost. Ipak. Hlorni kreč. ali i za dezinfekciju vode u bazenima. Nedostatk joda kod ljudi izaziva oboljenje štitne žlezde. Natrijum-hipohlorit. najveća količina broma koristi se za dobijanje dibrom-etana (C2H4Br2) koji se dodaje benzinu. kao i niza hlorida.BR FORMULA IME BROM FORMULA IME JOD FORMULA IME 2KCl(s) + 3O2(g) +1 +3 +5 +7 • HClO • • • hipohlorasta hlorasta hlorna perhlorna HBrO − • hipobromasta − bromna perbromna HIO − • hipojodasta − jodna perjodna paraperjodna HClO2 HClO3 HClO4 HBrO3• HBrO4• HIO3 HIO4 H5IO6 postoje samo u vodenom rastvoru Neki perhalogenati su naročiro jaka oksidaciona sredstva. raznih lekova. Kiseonične kiseline halogenih elemenata HLOR OKS. hlorovodonične kiseline. Znači. Hipohlorasta kiselina je slaba (K(HClO)=3. Kalijum-hlorat se koristi za laboratorijsko dobijanje kiseonika jer se zagrevanjem raspada na: 2KClO3(s) Tabela 6. koriste se u domaćinstvu kao sredstva za dezinfekciju. poznat je pod imenom varikina. Sredstva za dezinfekciju i beljenje (papira i tekstila) uglavnom su na bazi hlora. zajedno sa prahom aluminijuma ulazi u sastav čvrstog goriva svemirskih letelica. Hlorasta je nešto jača (K(HClO2)=1. a perhlorna najjača. so hipohloraste i hlorovodonične kiseline. Potreban je za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. Prilikom svakog lansiranja potroši se više od 700 tona NH4CI04: 10 Al(s) + 6 NH4ClO4(s) 4 Al2O3(s) + 12 H2O(g) + 3 N2(g) + 2 AlCl3(g) Halogeni elementi i njihova jedinjenja imaju značajnu i raznovrsnu primenu. Hlor se najviše primenjuje za proizvodnju plastičnih masa (polivinilhlorid.1⋅10−8) i nepostojana. zatim freona koji se upotrebljavaju u rashladnim ure ajima. Zbog toga se redovno dodaje kuhinjskoj soli u obliku natrijum ili kalijum-jodida (jodirana so). Me utim. Jod nema tako široku primenu kao ostali halogeni element. Većina oksokiselina stabilna je samo u rastvoru.Najznačajnije su kiseonične kiseline hlora. nekih boja i bojnih otrova. Hipohalogeniti (XO−). za sintezu insekticida.1⋅10−2). jod je neophodan mikroelement u ljudskom organizmu.30. Amonijum-perhlorat. Ca(OCl)Cl. Jedinjenja broma koristi se za proizvodnju pesticida.

Rastvorljivost plemenitih gasova u vodi na 20 °C Element cm3/kg He 8. Otkriveni su pred kraj 19.78 Kr 4s24p6 −157. Tabela 6.4 Xe 108. helijum posle vodonika najlakši od svih gasova (sedam puta je lakši od vazduha) planete sa malom gravitacijom.93 0.6 Kr 59.30 −185. U stvari.70 −108. dok je na Suncu. Tabela 6. gde spada i Zemlja. veka.36 −153.20 −268. Tek kasnije otkriven je i na Zemlji.00 −61. Prvi je otkriven helijum.61 Ne 10.98 Kr 1. Elementi 18.900 Ar 3s23p6 −189. Tabela 6. postepeno iz atmosfere gube helijum (kao i vodonik) i on odlazi u me uplanetarni prostor. Plemeniti gasovi se slabo rastvaraju u vodi i u organskim rastvaračima. Pošto je.89 209 Rn* 6s26p6 −71. Plemenitih gasova na Zemlji ima u vazduhu (najviše argona).0⋅10−6 Rn 10−12 Plemeniti gasovi se ponašaju kao idealni gasovi. tabela 6.73 Xe 5s25p6 −111. grupe He Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 1s2 −272. pa se bez primene povišenog pritiska ni ne može prevesti u tečno stanje. pa do njihove kondenzacije dolazi na veoma niskim temperaturama.6.5 83 Ar 33.73 214 Atomski radijus (pm) 122 160 191 198 *Radon je radioaktivan i on je gas sa najvećom poznatom gustinom.32. te za njih nije predvideo mesto.8⋅10−3 Ar 0.6. Disperzione privlačne sile koje se javljaju izme u atoma plemenitih gasova veoma se slabe. tabela 6.32.33.1⋅10−4 Xe 8. Sadržaj plemenitih gasova u vazduhu (u vol%) He 5.0⋅10−4 Ne 1. I to na Suncu gde nastaje reakcijom termonuklearne fuzije vodonikovih jezgara (protona). Ime je dobio po mestu gde je prona en (grčki helios=Sunce).08 0.59 −246.1 Rn 230 . i u čitavoj vasioni uopšte. grupe – plemeniti gasovi Kada je Mendeljejev sastavljao svoju prvu tablicu plemeniti gasovi još nisu bili otkriveni. helijum ima najnižu tačku ključanja od svih elemenata Periodnog sistema. Sa porastom rednog broja njihova rastvorljivost u vodi raste.22 3. odakle se i dobijaju.70 9. Fizičke osobine elemenata 18. Vodonik je na Zemlji relativno redak.00 5. a tako e i tačke topljenja i ključanja.31. drugi po zastupljenosti. Sa porastom molekulske mase rastu disperzione sile.80 1.178 Ne 2s22p6 −248.31.

helijum ima boju slonove kosti. fluorom i hlorom). ali je suviše skup da bi se koristio. u lampaman. i značajna su samo sa teoretskog aspekta. i oksidacioni broj + 8 (u nestabilnom oksidu XeO4). Inertnost argona koriti se kao proizvodnje titanijuma i ostalih reaktivnih elemenata. Ksenon može u jedinjenjima može da ima i oksidacioni broj +6 (kao na primer u XeF6 i XeO3). Mada je do danas sintetisano nekoliko desetina jedinjenja radona. do 1962. Helijumom se pune vazdušni baloni. Mešanjem neona sa živinim parama moguće je promeniti boju emitovane svetlosti do tamno-plave ili zelene. neona i argona nije dobijeno. U ova dva jedinjenja oksidacioni broj ksenona se +2 i +4. Radioaktivni radon se u manjim količinama koristi za lečenje malignih tumora. što je u potpunosti bilo u skladu sa u to vreme važećom atomskom teorijom. Kasnije je Bartlet utvrdio da pri tom dolazi do reakcije izme u PtF6 i ksenona pri čemu nastaju narandžasto-žuti kristali XePtF6. Zavarivanjem u atmosferi helijuma i argona izbegava se oksidacija metala na mestu varenja. Smeša helijuma (79 vol% He) i kiseonika (21 vol% O2) koristi se umesto vazduha za punjenje roniolačkih boca. godine Bartlet. i dr. a helijum se koristi i kao zaštitni gas kod poluprovodničkih materijala. sami plemeniti gasovi imaju primenu. bactericidne lampe. Ksenononom se pune lampe za specijalne namene (stroboscopske lampe. U narednih nekoliko meseci sintetisao je još dva jedinjenja ksenona i fluora: XeF2 i XeF4. pošto su im spoljašnji energetski podnivoi popunjeni. Onda je 1962.Kada su otkriveni. pred kraj 19. ni jedno jedinjenje helijuma. Tečni helijum koristi se za postizanje vrlo niskih temperatura. kripton zelenkasto-plavu i ksenon ljubičastu. Zbog slabe reaktivnosti inertni gasovi se najviše koriste kada je potrebna inetrna atmosfera. argon plavocrvenu. Utvr eno je da je ksenon dobar anestetik. Ipak. godine kada je sintetisano prvo jedinjenje jednog plemnitog gasa eksperimenti su ukazivali na njihovu inertnost. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju nikakvu praktičnu primenu. UV-laserima. fluorescentne cevi i Gajgerovi brojači. proučavajući flouride platine. ksenona i kriptona (uglavnom sa kiseonikom. Plemenitim gasovima pune se neonske sijalice i svetleće reklame. i kao rashladni medijum kod nuklearnih reaktora. laseri specijalne namene). 84 . Argonom ili kriptonom (u smeši sa azotom) pune se sijalice. Različiti gasovi proizvode svetlost različitih boja: neon crvenkasto-narandžastom svetlošću. Kripton se koristi kod nekih fotografskih bliceva. veka smatrani su "inertnim". slučajno je otkrio da stajanjem na vazduhu tamno-crvena boja PtF6 neznatno bledi. a ima primenu i kod predvi anja zemljotresa.

ISBN 86-7401-134-9 85 . drugo prtera eno izdanje. ISBN 978-0-07-310720-2 .Literatura: 1. 4. Chemistry. McGraw-Hill Companies. 2000. Chang. R. 3. ISBN 0+13-121631-7 Martin S. 2010. Tehnološko-metalurški fakultet. Principles of general chemistry. Fay. Pearson Education. McGraw-Hill. Chemistry. foutrh edition. II deo. Silberberg. Beograd. hemija elemenata.. 2007.0-07-310720-4 Dejan Poleti. 2. Prentice Hall. 2004. Inc. New York. New Jersey 07458. NY 10020. tenth edition. New York. ISBN : 978-0-07351109-9 John McMurry. Robert C. Upper Saddle River. Opšta hemija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful