Hemija elemenata

nerecenzirana skripta za internu upotrebu

dr Tatjana aković-Sekulić

1

2

Sadržaj Uvod 1. METALI 1.1. Metali u prirodi 1.2. Dobijanje metala 1.3. Redoks hemija prelaznih metala 2. s-metali Alkalni metali –1. grupa Zemnoalkalni metali –2. grupa 3. p-metali Metali 13. grupe Aluminijum 14. grupa – germanijum, kalaj i olovo Kalaj Olovo 15. grupa - bizmut 4. d-metali Prelazni elementi Metali 6. grupe Metali 7. grupe Metali 8, 9. i 10. grupe - trijada gvož a Metali 11. grupe Bakar Srebro Zlato Metali 12. grupe Cink Kadmijum Živa 5. NEMETALI 5.1. Nalaženje i dobijanje 6.1. Vodonik 6.2. Nemetali 14. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik Silicijum 6.3. 15. grupa – azot i fosfor, arsen i antimon Azot Fosfor Arsen Antimon 6.4. 16. grupa– kiseonik i sumpor Kiseonik Sumpor 6.5. Nemetali 17. grupe – halogeni 6.6. Elementi 18. grupe– plemeniti gasovi Literatura 3 4 4 5 11 13 13 17 21 21 21 25 26 27 30 32 32 34 37 40 43 44 46 46 48 49 49 50 51 52 53 56 57 58 63 64 66 67 67 69 70 71 74 79 81

3

4

% Zemljine kore. i to samo oni koji pokazuju slabu težnju da se jedine (azot. već uloga koju taj element ima u živom svetu. Jedan manji broj elemenata javlja se u elementarnom obliku. iza kog slede: silicijum. kao i njihovim najvažnijim jedinjenjima. hidrosfera i litosfera (Zemljina kora do dubine oko 16 km)) najviše sadrži kiseonika (45.152 Najveći broj hemijskih elemenata u prirodi je u obliku jedinjenja. ali i značaj elemenata. Tabela 1.5 mas. plemeniti gasovi…). S obzirom na različitu zastupljenost. 5 .74 2. kalcijum i dr. platina.84 0.5 mas. vidi tabelu 1.60 Elemenat Magnezijum Natrijum Kalijum Titan Vodonik % 2.%. Značaj nekog hemijskog elementa ne odre uje njegova rasprostranjenost u prirodi. veća pažnja biće posvećena osobinama pojedinih metala i nemetala. Sadržaj deset najzastupljenijih elemenata na Zemlji u masenim procentima Elemenat Kiseonik Silicijum Aluminijum Gvož e Kalcijum % 45.27 1.%). Naime. samo deset elemenata čini 99.2 4.632 0. dok na ostale otpada preostalih 0.5 27. aluminijum. zlato.5 mas. Zemljin omotač (atmosfera.32 6.2 8. gvož e.Uvod Zastupljenost hemijskih elemenata u prirodi je različita.

6 .

karnalit (KCl⋅MgCl2⋅6H2O) Mermer (CaCO3). rutil (FeO2). Daleko su značajniji oksidi i sulfidi.1. Ag. periklas (MgO). cinabarit (HgS) i dr. Me utim. rodohrozit (MnCO3) Gips (CaSO4⋅2H2O).Ir. pirit (FeS2). Pt. silvin (KCl). Tipovi važniji minerala koji ulaze u sastav ruda Vrsta minerala Elementarni Oksidi Sulfidi Hloridi Karbonati Sulfati Silikati Primer minerala Au. halozin (Cu2S).1. Rh. Cu Hematit (Fe2O3). METALI 1. Metali u prirodi Metal čine blizu 80% elemenata u Periodnom sistemu.1. Bi. magnezit (MgCO3). Najzastupljeniji minerali u Zemljinoj kori su silikati i alumosilikati.1. Minerali iz kojih je proizvodnja metala ekonomična nazivaju se rude. gorka so (MgSO4⋅7H2O). Pd. megnetit (Fe3O4). kao na primer. spodumen (LiAl(SiO3)2) 7 . barit (BaSO4) Beril (Be3Al2Si6O18). galenit (PbS). kasiterit (SnO2). Pregled karakterističnih minerala pojedinih elemenat koji se mogu naći u prirodi prikazan je na slici 1. cinabarit (HgS) Kamena so (NaCl). kvarc (SiO2) Halkopirit (CuFeS2). Slobodnih metala ima veoma malo. Os. boksit (Al2O3). Važniji minerali koji ulaze u sastav ruda data su u tabeli 1. Slika 1. Sb. Većinom su u obliku jedinjenja (minerala). hematit (Fe2O3). silikati i alumosilikati nisu značajni u komercijalnom smislu jer se teško koncentrišu i redukuju. Od 20 najzastupljenijih elemenata Zemljine kore polovina su metali. dolomit (MgCO3⋅ CaCO3). As. Tabela 1. Ru. kaolinit (Al2(Si2O8)(OH)4). sfalerit (ZnS). Jedinjenja u kojima se metali najčešće nalaze u prirodi.1.1.

Redukcija metala moguća je na dva načina: hemijskom reakcijom ili elektrolizom. glinom. Dugim rečima. Dobijanje Na iz NaCl Zbog velike reaktivnosti natrijuma proces njegovog dobijanja spada u najdelikatnije u čitavoj metalurgiji. Koji postupak će se primenjivati zavisi od aktivnosti metala koja se izražava pomoću standardnog redukcionog potencijala.Menerali su u rudama često izmešani sa peskom. Sam postupak dobijanja natrijuma svodi se na elektrolizu rastopa natrijum-hlorida(slika 1. tj. Što je standardni redukcioni potencijal metala pozitivniji lakše se redukuje. Pri tom se. dobijanje metala podrazumeva smanjenje njegovog oksidacionog broja. Proces se sastoji od sledećih reakcija koje se odvijaju na elektrodama: Slika 1. Katodna redukcija vodenog rastvora nije moguća pošto bi se. magnezijum ili aluminijum. i slično. S obzirom na to da su oni najjača redukciona sredstva za njihovu redukciju moraju se primeniti i najdrastičniji redukcioni uslovi. na katodi redukovao vodonik iz vode.5 V). Najteže se dobijaju metali čiji je standardni redukcioni potencijal jako negativan (manji od -1. Dakle. što se može predstaviti uopšteno polureakcijom: Mn+ + ne− → M(s). zbog izrazito negativnog redoks potencijala ovih metala. zemljom.2. Šema elektrolitičkog procesa dobijanja natrijuma 8 . redukciju. misli na katodnu redukciju rastopa odgovarajuće soli metala. što je standardni redukcioni potencijal metala negativniji on se teže dobija. 1.2). Dobijanje metala Metali u jedinjenjima (mineralima) imaju pozitivne oksidacione brojeve. Postupci obogaćivanja. pre svega. Sam proces dobijanja svodi se na prevo enje metala u elementarno stanje. i oni zavise od tipa samih minerala koji ulaze u sastav rude. metali se dobijaju procesom redukcije (izuzev onih koji se u prirodi javljaju u elementarnom stanju).2. pa samim tim lakše i dobija. To su natrijum. Rude sa niskim sadržajem minerala obično se pre prerade obogaćuju tako što se uklanja nejvećig deo jalovine. I obrnuto. Ove nečistoće nazivaju se zajedničkim imenom jalovina. kao i dobijanja metala mogu biti različiti.

Dobijanje Mg iz morske vode Kao i natrijum. Na anodi. boksit sadrži Fe2O3.na katoda: anoda: 2Na+(l) + 2e− → 2Na(l) 2Cl−(l) → Cl2(g) + 2e−___ 2NaCl(l) → 2Na(l) + Cl2(g) Na anodi se kao proizvod dobija gasoviti hlor. kao i druge nečistoće.74 g/cm3). Nakon uparavanja zaostaje čvrst magnezijum-hlorid (MgCl2) iz čijeg rastopa se elektrolizom u inertnoj atmosferi dobija magnezijum. a na katodi natrijum koji je u tečnom stanju (temperatura topljenja natrijuma 98°C). Čist magnezijum-hlorid nije pogodan za elektrolizu pošto mu električna provodljivost nije naročito velika. Po hemijskom sastavu boksit je smeša kristalnog i amorfnog aluminijum-hidroksida. Samim tim za prevo enje smeše NaCl i CaCl2 u tečno stanje potrebno je znatno manje energije.1%). SiO2. U morskoj vodi magnezijum je u obliku Mg2+ jona. Mg2+(l) + 2e− → Mg(l) Dobijeni magnezijum je u tečnom stanju. gde je otkriven 1821 godine). U praksi se ne koristi čist natrijum-hlorid već smeša NaCl i CaCl2 u odnosu 2:3. i naziva se “crveni boksit”. kalijuma i kalcijuma. treba da sadrži 20-40% kalcijum-hlorida (gustina CaCl2 je 2. Da bi se izdvojio magnezijum se prvo taloži u obliku Mg(OH)2. Kako bi rastopljena smeša imala veću gustinu od samog magnezijuma (1. a zatim neutrališe (hlorovodoničnom kiselinom). Taj hlor se može dalje upotrebiti za proizvodnju HCl. Velike količine magnezijuma sadrži morska voda (0. obojen je crveno. Do reakcije dolazi jer je proizvod rastvorljivosti Mg(OH)2 (1. Zašto baš ova smeša. Talog Mg(OH)2 se odvoji filtracijom. Ruda iz koje se dobija aluminijum je boksit (dobio ime po francuskom mestu Bo (Les Baux). Pošto magnezijum ima najmanji negativni elektrodni potencijal od svih prisutnih katjona.07 g/cm3). kao i kod natrijuma.5⋅10−11) mnogo manji od proizvoda rastvorljivosti Ca(OH)2 (7. Za taloženje se koristi Ca(OH)2 koji se dobija žarenjem CaCO3 (nastaje CaO. a to je svakako manje od temperatura topljenja čistog natrijum-hlorida. Boksit koji sadrži manje 9 . Boksit sa većim sadržajem gvož e(III)-oksida. koji se zatim meša sa odre enom količinom vode): CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s). i magnezijum spada u metale koji su veoma zastupljeni u prirodi (2. nastaje elementarni hlor. i zbog male gustine pliva na površini. Zato mu se dodaju hloridi natrijuma. a ne čist NaCl? Zato što je njena temperatura topljenja 580°C. Ca(OH)2 i Mg reaguju: Ca(OH)2(s) + Mg2+(aq) → Ca2+(aq) + Mg(OH)2(s). 2+ Dobijanje Al iz Al2O3 Aluminijum je treći elemenat koji se dobija elektrolizom.9⋅10−6). Me utim.13%) odakle se i dobija. Da bi se dobio rastop natrijum-hlorida potrebno ga je zagrejati na 801°C (to je temperatura topljenja natrijum-hlorida). isključivo se ovaj elemenat izdvaja na katodi koja je načinjena od gvož a.

85%. Elektrolizi se ne podvrgava rastop čistog aluminijumoksida pošto je njegova temperatura topljenja 2064°C. 10 . pa se naziva “beli boksit”. koje se ne rastvara zaostaje kao talog koji se od rastvora odvoji ce enjem. pa predstavlja jednu od većih stavki u troškovima proizvodnje aluminijuma. Gvož e. Šematski prikaz elektrolitičke ćelije za proizvodnju aluminijuma Na anodi. Elektroliza se izvodi na od 950°C.3. Zato se boksit prvo samelje.3. u gvozdenoj kadi koja je obložena iznutra grafitnim pločama (katoda). bele je boje. Znatno niža radna temperatura postiže se mešanjem Al2O3 i kriolita (Na3AlF6). Danas polovinu ukupne svetske proizvodnje čini reciklirani aluminijum. spada u skupe industrijske procese. a zatom mu se doda 3550% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH). Slika 1.70-99. Zato se anoda mora često menjati. Za to vreme aluminijum prelazi u rastvorni oblik natrijumaluminata: AlO(OH)(s) + 2NaOH(l) + 2H2O(l) → 2Na[Al(OH)4](aq). Zatim se kroz rastvor produvava CO2 usled čega počinje taloženje aluminijum-hidroksida. i žari na 1200°C pri čemu prelazi do oksida. proces reciklaže zahteva samo 10% od ukupne energije koja je potrebna za proizvodnju ovoga metala iz rude. redukuju se joni Al3+ do elementarnog aluminijuma: katoda: anoda: Al3+(l) + 3e− → Al(l) C(s) 2O2−(l) → CO2(g) + 4e− 2Al2O3(l) + 3C(s) → 4Al(l) + 3CO2(g) Otopljeni aluminijum izdvaja se na dnu elektrolitičke ćelije odakle se povremeno vadi. ispere vodom. zbog velikog utroška energije. Pore enja radi. Zbog toga se sve češće pribegava reciklaži već korišćenog aluminijuma. slika 1.5 MPa. Sem aluminijuma rastvara se i kiseo oksid SiO2 (nastaje natrijum-silikat). 2Al(OH)3(s) → 2Al2O3(l) + 3H2O(g) Aluminijum se iz oksida dobija elektrolitičkim putem.gvož e(III)-oksida. Ovaj proces je znatno jeftiniji. Čistoća ovako dobijenog aluminijuma je 99. Pre samog postupka elektrolize potrebno je iz boksita prethodno ukloniti glavne nečistoća (gvož e i silicijum). Industrijsko dobijanje aluminijuma iz boksita. dok natrijum-silikat zaostaje u rastvoru. Smeša se meša 6-8 časova u zatvorenim čeličnim autoklavima na temperaturi od 160-170°C i pritisku 3. 2Na[Al(OH)4](aq) → Al(OH)3(s) + NaOH(aq) Nakon toga hidroksid se odvoji filtracijom. Al2O3. koja je tako e od grafita. Tokom elektrolize anoda se troši pošto i ona sama reaguje (oksiduje se do CO2).

Dobijanje Fe iz Fe2O3 Najvažniji proces u metalurgiji u kojem se koristi ugljenik kao redukciono sredstvo je dobijanje gvož a iz oksidnih ruda. oko 1600°C. 2MO(s) + C(s) → 2M(l) + CO2(g). Metali koji nemaju ni suviše negativan. osim elektrolizom. cink i kadmijum. što ima isti efekat kao da se redukcija vrši ugljenikom. 1000-1400°C.2 V. Na temperaturama nižim od 600°C ravnoteža: CO2(g) + C(s) 2CO(s) je pomerena u levo ka razlaganju CO. kobalt. i mangan. Reakcija redukcije može se predstaviti jednačinom: MO(s) + C(s) → M(l) + CO(g). (ili čistog kiseonika) kroz dizne koje se nalaze u donjem delu peći. niti pozitivan redoks potencijal redukuju se ugljenikom (iz koksa). mogu se dobiti redukcijom uz pomoć natrijuma. Me utim. zagrejanog na 500°C. CO2 koji krećući se prema gore. magnezijuma ili aluminijuma. 10 m prečnika. a pošto ima veću gustinu od ostalih supstanci skuplja se pri dnu peći.Metali čiji redoks potencijal nije ekstremno negativan. na primer. Rude pored gvož e(III)-oksida obično sadrže silicijum(IV)-oksid (pesak). Zbirna reakcija je: 2C(s) + O2(g) → 2CO(g) Ugljenik(II)-oksid reaguje sa gvož e(III)-oksidom iz rude: Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g) Pošto je reakcija sagorevanja koksa egzotermna temperatura u donjem delu peći je visoka. CO. Natrijumom ili magnezijumom redukuju se hloridi metala: MCl4(s) + 2Mg(s) → M(l) + MgCl2(s) MCl4(s) + 4Na(s) → M(l) + 4NaCl(s) Na ovaj način se dobijaju. hrom. Na tako visokoj temperaturi gvož e je otopljeno. cirkonijum i hafnijum. kao redukciono sredstvo češće se koristi ugljenik(II)-oksid: 2MO(s) + CO(g) → M(l) + CO2(g). koksom i krečnjakom (CaCO3). odnosno. 11 ∆H = −221 kJ . nikal. Aluminotermijski se dobijaju vanadijum. dalje reaguje sa koksom i gradi ugljenik(II)-oksid. Pri tom se odigrava više reakcija tokom kojih koks sagoreva prvo do ugljenik(IV)-oksida. Proces započinje uduvavanjem komprimovanog vazduha. ali još uvek manji od –1. Redukcijom pomoću ugljenika ili ugljenik(II)-oksida dobijaju se gvož e. Redukcija ugljenik(II)-oksidom odvija se na visokim temperaturama. Ukoliko se kao redukciono sredstvo koristi aluminijum polazi se od oksida: M2O3(s) + 2Al(s) → 2M(l) + Al2O3(s) Proces dobijanja metala redukcijom pomoću aluminijuma naziva se aluminotermija. Visoke peći pune se sa vrha naizmenično rudom gvož a. titan. Redukcija se odvija u visokim pećima koje su obično visoke 30 m.

U tom slučaju se za njihovu redukciju koristi vodonik. samo onda kada je potrebno dobiti male koli primen je. ali za sve je zajedničko da sadrže manje od 1. Ner ajući čelik ima veliku čvrstinu i ko elik izuzetno veliku otpornost prema koroziji. Metali koji imaju pozitivan redoks potencijal u prirodi se nalaze već u elementarnom obliku. Povremeno se odvodi uz peći kroz otvor koji se ći nalazi nešto višlje od otvora kroz koji se istače gvož e. platina i platinski metali. Najčešće sadrži 14-18% hroma i 7-9% nikla. Stoga se oni ne mogu redukovati koksom. i sluč MO(s) + H2(g) → M(l) + H2O(g). Šljaka se koristi za izradu cementa ili se dodaje u ista nta asfaltnu bazu od koje se prave putevi. Kalcijum-oksid kao bazni oksid reaguje sa SiO2 iz rude (kiseo oksid) i obrazuje šljaku ili zguru koju čini kalcijum-silikat. Naj Neki metali iz ove grupe. Ono je krto i ne može se obra ivati jer sadrži oko 4. kao što su molibden i volfram. Me utim. W. Ukoliko bi se uklonio sav ugljenik dobilo bi se sko čisto gvož e skoro koje je meko. srebrnasto-bele boje i nema neku naročito veliku primenu. pošto je proces veoma skup. pe Termičkim razlaganjem krečnjaka do kog dolazi na ovako visokim temperaturama koj vladaju u visokoj pe a ama peći nastaju CaO i CO2. ima manju gustinu i pliva iznad istopljenog gvož a. Takvi su zlato.7% ugljenika. Šematski prikaz visoke peć za proizvodnju sirovog gvož a. Mo ili V. sa ugljenikom grade karbide. bele naro Delimičnim uklanjanjem ugljenika i dodatkom manje količine drugih metala poput Mn. Fe3C. Cr. Ni. CaSiO3: CaO(s) + SiO2(s) → CaSiO3(l) Šljaka. Postoji mnogo tipova čelika koji se razlikuju po ke elika sasatvu. ine poboljšavaju se znatno mehaničke osobine. 4.5% ugljenika vezanog u obliku karbida. Ovako dobijeno gvož e naziva se sirovo gvož e.Slika 1. redukcija vodonikom se retko primenjuje.4. 12 . količine izuzetno čistog metala. a dobija se čelik.

Joni metala sa pozitivnim redoks potencijalom mogu se redukovati i drugim metalom (koji se u naponskom nizu nalazi ispred): M2+(aq) + Zn(s) Najčešće se za tu svrhu koristi metalni cink. Proces se naziva flotacija.blister) → Cu2+(aq) + 2e− Cu2+(aq) + 2e− → Cu(s. Nakon obogaćivanja sadržaj bakra u rudi je izme u 20 i 40%. debljine 0. Blister bakar je šupljikav pošto se iz njega hla enjem izdvaja rastvoreni SO2. U stvari. kao što su srebro.5.0 mol/dm3. elektrolitičkim putem.Metali sa nešto manjim standardnim pozitivnim redoks potencijalom. a bakar(I)-jon redukuje do elementarnog bakra: Cu2S(s) + O2(g) → 2Cu(s) + SO2(g). u prirodi se nalaze u obliku sulfida.5-0.7 mm. procenjuje se da će se rezerve bakra iscrpiti tokom prve polovine 21. Elektroliza se odvija u rastvoru CuSO4. a na katodi se izdvaja čist bakar: A: K: oksidacija: redikcija: Cu(s. M(s) + Zn2+(aq) Slika 1. koncentracije 0. a udeo bakra u rudi je 1%. a rezerve bakra na Zemlji su na izmaku. nečist) → Cu(s. Ukoliko se nastavi sa prženjem odigrava se reakcija izme u oksida i sulfida: MS(s) + 2MO(s) → 3M(l) + SO2(g).5-1. Prženjem deo sulfida prelazi u oksid: MS(s) + 3/2 O2(g) → MO(s) + SO2(g). metal se redukuje sulfidnim jonom. čija pH vrednost je podešena da bude oko 0 dodatkom sumporne kiseline da bi se sprečila hidroliza bakar(II)-jona. Ovaj bakar nije čist i potrebno ga je prečistiti. ili još manje. Dobijanje Cu iz Cu2S Bakar je metal koji je čovek upoznao od davnina. Anodu čini debela ploča od sirovig bakra. Usled dugotrajne eksploatacije. bakar i živa. Zbog toga je potrebno prethodno koncentrisati (obogatiti) rudu. a katoda je od čistog bakarnog lima. Ovako dobijeni bakar zove se sirovi ili ”blister” bakar. Ukoliko se nastavi eksploatacija ruda bakra dosadašnjim tempom. Elektrolitčko prečišćavanje blister bakra. čist)_____ Cu(s. nekada bogata nalazišta danas su u priličnoj meri iscrpljena. čist) 13 . Sulfid se okisduje do SO2. Pod dejstvom električne struje bakar sa anode prelazi u rastvor. veka. Obogaćena ruda se zagreva uz produvavanje vazuha. Danas se bakar dobija najčešće iz sulfidnih ruda koje pored bakar(I)-sulfida sadrže i puno nečistoća.

Samo kada su u nižim oksidacionim stanjima (+1. Fe3+). Proizvodi reakcije su gasoviti vodonik i odgovarajući katjon metala: Ni(s) + 2H+(aq) → Ni2+(aq) + H2(g) 14 .95%. u elementarnom obliku kao komadi različite težine. tako e. uprskano u stene (zlatonosne stene) ili u pesku (zlatonosni pesak). Dobijanje Au iz rude Oko 4/5 svetske proizvodnje zlata dobija se iz anodnog mulja koji zaostaje nakon elektrolitičkog prečišćavanja bakra ili olova.01 mol/dm3) kroz koji se produvava vazduh.3. HBr ili H2SO4. Usitnjena ruda se tretira veoma razblaženim rastvorom natrijum-cijanida (0. Anodni mulj sadrži srebro i zlato koji se odatle izdvajaju na različite načine. pošto je cijanidni jon. Zn2+.Ukupan efekat elektrolize je da metalni bakar pre e iz onečišćenog blister bakra koji se koristi kao jedna elektroda do čistog bakra (druga elektroda). mogu se naći u prirodi kao samorodni. Zbog toga je njihova redoks-hemija komplikovanija (i obojenija). Tokom procesa dolazi do spore oksidacije zlata koje prelazi iz elementarnog u rastvorni kompleks [Au(CN)2]− u kom je Au oksidacionog stanja +1: 4Au(s) + 8CN−(aq) + O2(g) + 2H2O → 4[Au(CN)2]−(aq) + 4OH−(aq) Nakon filtracije zlato se iz kompleksa istiskuje pomoću cinka i izdvaja u elementarnom obliku. +2. Veći komadi zlata retko se mogu naći u prirodi. Me utim. Redoks hemija prelaznih metala Za razliku od alkalnih i zemnoalkalnih elemenata. jer je ono rasejano. Stoga se primenjuje cijanidni postupak. Svi prelazni metali koji su ispred vodonika reaguju spontano sa razblaženim rastvorima jakih kiselina kao što su HCl. Sve ostale primese talože se na dnu elektrolitičke ćelije i nazivaju se anodni mulj. Ovako dobijeni bakar ima čistoću 99. Metali koji su slabo reaktivni. Pomor ribe koji je pre desetak godina zadesio Tisu nastao je usled izlivanja veće količine industrijskih otpadnih voda postrojenja za preradu zlata u Rumuniji. 1. najčešće kiseonika. Preostala 1/5 zlata koje se proizvodi potiče iz ruda. +3) prelazni metali mogu da grade pojedinačne katjone (Ag+. u obliku anjona. kao što su srebro i zlato. rude zlata (uglavnom teluridi) sadrže ovaj metal u toliko maloj količini da ga je nemoguće efikasno izdvojiti prostim mehaničkim odvajanjem. U višim oksidacionim stanjima (od +4 do +7) atomi prelaznih metali su vezani za atome nemetala. Zn(s) + 2[Au(CN)2]−(aq) →[Zn(CN)4]2−(aq) + 2Au(s) Ni za ovaj postupak se ne može reći da je u potpunosti bezbedan. Reakcije prelaznih metala sa kiselinama Svaki metal koji ima negativan standardni redukcioni potencijal može se oksidovati H+ jonom koji je prisutan u 1 mol/dm3 rastvoru bilo koje jake kiseline. opasan. za prealazne metale je karakteristično da se u jedinjenjima mogu javiti u više oksidacionih stanja.

bakar se može oksidovati azotnom kiselinom. Drugim rečima. 15 . suviše su slabo reaktivni da bi reagovali sa hlorovodoničnom kiselinom. Tu je oksidaciono sredstvo nitratni anjon. Fe2+: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Metali sa pozitivnim standardnim redukcionim potencijalom. NO3−.Metali koji mogu da grade više od jednog katjona. kao što je gvož e. koji sa redukuje u zavisnosti od koncentracije kiseline do NO2 ili NO: 3Cu(s) + 8H+(aq) + 2NO3−(aq) → 3Cu2+(aq) + 2NO(g) + 4H2O Cu(s) + 4H+(aq) + 2NO3−(aq) → Cu2+(aq) + 2NO2(g) + 2H2O Zlato ne može oksidovati čak ni azotna kiselina. Uloga hlorovodonične kiseline je da Cl− jon sa jonom zlata nagradi veoma stabilan kompleksni jon [AuCl4]−. H+ jon nije dovoljno jako oksidaciono sredstvo da bi prevelo metal kao što je bakar u katjon. to jest. Me utim. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša 3:1 ccHCl i ccNHO3) Au(s) + 4H+(aq) + 4Cl−(aq)+ NO3−(aq) → [AuCl4]−(aq) + NO(g) + 2H2O Nitratni jon azotne kiseline je oksidaciono stredstvo. proizvod reakcije sa H+ u odsustvu vazduha obično je katjon nižeg naelektrisanja.

16 .09%).27 Na3AlF6 Na2B4O7⋅10H2O Različiti alumosilikati KNO3 K2CO3 K 1. nalaze se rastvorene u morskoj vodi. Za razliku od većine tipičnih metala. grupe su prisutni samo u tragovima. Mogu se seći čak i tupim nožem. Dobijaju se najčešće elektrolizom rastopa njihovih soli. grupa Naziv ove grupe elemenata ukazuje i na njihovu najznačajniju osobinu.00026 u tragovima Nalaze se u obliku silikata uz Li Vrlo radioaktivan Naziv Petalit Kuhinjska so Glauberova so Kriolit Boraks Alkalni metali se u prirodi javljaju isključivo u obliku jedinjenja. ostali elementi 1. velike količine soli alkalnih metala.30%) i kalijuma (2.0078 0. svi alkalni metali su meki (tabela 2. Tako e. da sa vodom grade jake baze – alkalije. posebno natrijum-hlorida. Tabela 2. kao ogromne slane naslage koje su nastale isparavanjem nekadašnjih mora (kamena so). s-metali Alkalni metali – 1. što je vrlo neobično za metale. Imaju niske temperature topljenja i male gustine.1.84 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O KMnO4 Šalitra Potaša Silvin Karnalit Kalijum-permanganat Različiti alumosilikati Rb Cs Fr 0. Litijum. Veoma su laki (litijum je generalno najlakši metal).0018 Mineral LiAlSi4O10 NaCl Na2SO4⋅10H2O Na 2. Za razliku od natrijum (2. Najčešće u obliku hlorida. Alkalni metali su srebrnasto sjajni (izuzev cezijuma koji je žućkast). Druga njihova zajednička osobina je da su svi metali. koji su veoma zastupljeni u Zemljinoj kori.2). natrijum i kalijum imaju manju gustinu čak i od vode.2. Zastupljenost alkalnhi metala na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Li % na Zemlji 0. na primer gvož a.

francijum je radioaktivan. alkalni metali su veoma reaktivni i čuvaju se u petroleumu ili nekom drugom nepolarnom tečnom rastvaraču.862 0. do kojih se dolazi direktno posmatranjem. Relativno niske temperature topljenja i ključanja alkalnih metala posledica su slabe metalne veze u kojoj učestvuje samo jedan elektron.0 Rb 5s1 39.3 248 147 0.Poslednji.5 1342 0.79 456. Sposobnost otpuštanja elektrona je velika.534 0. ima malo. Fizičke osobine alkalnih metala Li Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.04 520.94 403. u odnosu na srebro kome je dodeljena provodljivost 100 kao najboljem provodniku.2 -544 17.971 0.2 265 167 0.77 780.7 ≈400 - 2s1 180.46 Električna provodljivost – skala je relativna. nisu svi alkalni metali po ednako reaktivni.5 227 138 0. pri čemu nastaju soli.94 375.7 -264 7.4 Cs 6s1 28.3 688 1.873 0. Tabela 2.8 -341 22.94 418.8 -2. Na taj način sprečava se da do u u dodir sa kiseonikom ili vlagom iz vazduha. (kJ/mol): M(g) →M+(g) + e ∆H0hidratacije (kJ/mol): M+(g) + xH2O→ M+(aq) Električna provodljivost* Osnovna emisiona vidljiva linija (nm) 610.6 152 68 1. a raste sa porastom atomske mase. Naime.joniz.4 186 102 0.0 -293 12. Me utim. halogenidi: 2 M(s) + X2(g) → 2MX(s) Pri reakciji alkalnih elemenata sa vodonikom nastaju hidridi: 2 M(s) + H2(g)     → 2 MH(g)  17 zagrevanje .67 589 405.71 495. i najteži elemenat u grupi. Izuzetno je nestabilan tako da ga je gotovo nemoguće dobiti u čistom stanju. Lakoća otpuštanja elektrona direktno je povezana sa njihovom reaktivnošću.4 671 1.2. U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1.8 883 0.0 -3.6 759 0.2 K 4s1 63.532 0.8 -435 33.76 Fr 7s1 27 677 0. M+ (pm) − Na 3s1 97.8 -2. Alkalni metali reaguju burno sa halogenim elementima.8 -2. Zato podataka o njegovim osobinama.9 -2. Njihova reaktivnost raste sledećim redom: Li < Na < K < Rb < Cs Reaktivnost raste Opada energija jonizacije što je u direktnoj vezi sa promenom energije jonizacije. tako da je za otpuštanje elektrona kod cezijuma dovoljna energija fotona svetlosti (fotoelektrični metal).1 − Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e → M(s) En.

Zapravo. litijum. gradi oksid: Be Mg B Al C Si Osobina dijagonalne sličnosti manifestuje se i u reakciji alkalnih metala i kiseonika. Tabela 2. pri čemu nastaju različiti proizvodi (oksidi. kristalne. rubidijum i cezijum za izradu fotoćelija. Vodeni rastvori hidroksida ponašaju se kao jake baze. Pri tome se osloba a značajna količina energije i izdvaja vodonik koji se obično zapali. 14. velike električne provodljivosti u rastvoru ili rastopu. hidroksidi se lako dobijaju i široko primenjuju. Pare natrijuma koriste se kod ulične rasvete. Dobro se rastvaraju u vodi (sem litijum-hidroksida). Li Na slično magnezijumu. Hidroksidi alkalnih metala su bele. da prvi elemenat iz jedne grupe pokazuje sličnost u hemijskim i fizičkim osobinama sa drugim elementom iz naredne grupe. to su najjače poznate baze. Alkalni metali (sem litijuma) reaguju burno sa vodom. kao prvi elemenat u grupi. Karakteristične hemijske reakcije hidroksida alkalnih metala (MOH) MOH(s) + H2O (l) → M+(aq) + OH−(aq) + H2O(l) MOH(s) + CO2 (g) → M2CO3(s) (egzotermna reakcija) Sve soli alkalnih metala su jonska jedinjenja visoke tačke topljenja. Mn i Cd koristi za izradu aviona. Al. 2M(s) + H2O → 2 M+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g) ∆H<0 Za razliku od alkalnih metala i njihovih oksida. 13. Svi alkalni metali reaguju lako sa kiseonikom. 18 . Alkalni metali se retko primenjuju u elementarnom obliku. čvrste supstance. elementarni kalijum. peroksidi ili superoksidi). Većina soli se dobro rastvara u vodi.3. čiji je proces dobijanja veoma skup i komplikovan. 4 Li(s) + O2(g) → 2 Li2O(s) Ostali elementi iz ove grupe pri sagorevanju daju perokside (Na2O2) ili super-okside (KO2): 2 Na(s) + O2(g) → Na2O2(s) K(s) + O2(g) → 2 KO2(s) Oksidi alkalnih metala su jonska jedinjenja. termički stabilne. Sa vodom grade jake baze – hidrokside. Tako. Može se reći da se javlja dijagonalna sličnost kao što je prikazano: Grupa 1. odnosno u kristalnoj rešetki sadrže H− jon.Ovi hidridi su jonskog karaktera. Lako apsorbuju ugljenik(IV)-oksid iz vazduha i prelaze u karbonate. Litijum. Cu. razlikuje se u svom ponašanju od ostalih članova grupe. 2. Legura Li. a posebno kod elemenata druge periode. Često se može uočiti.

elektroliza rastopa NaCl elektroliza rastvora različiti industrijski postupci Na2SO4 Na NaOH uduvavanjem CO2 Na2CO3 topljenjem sa SiO2 dejstvom HNO3 Na2SiO3 Na2CO3 NaNO3 Slika 2.1. Kalijum je neophodan za rast biljaka. Natrijum-hidroksid je čvrsta kristalna supstanca. Jedinjenja kalijuma koja su rastvorna u vodi nazivaju se zajedničkim imenom potaša. hartije. kao antidepresiv. petroleuma. hemijskoj i metalnoj industriji. Od jedinjenja litijuma u medicinske svrhe koristi se karbonat. Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid. Procenjuje se da okeani sadrže 3%(mas) NaCl. boja. i zato njegove soli ulaze u sastav veštačkih ubriva (kalijum-hlorid). u tekstilnoj industriji. Superoksid KO2 primenjuje se kod aparata za disanje kod kojih vlaga koja se izdiše i CO2 reaguju sa KO2 uz osloba anje kiseonika (2KO2 + H2O + 2CO2 → 2KHCO3 + O2). Natrijum-hidroksid je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. Ovi impulsi su u osnovi balansa metabolizma i uklanjanja otpadnih produkata iz ćelija.Joni elemenata prve galvne grupe periodnog sistema imaju značajnu ulogu kako u organskom. Kod viših organizama joni kalijuma i natrijuma prenose elektrohemijske impulse do nervnih i mišićnih vlakana. tako i u neorganskom svetu. ali i u velikim naslagama u Zemlji kao kamena so. industriji sapuna. Koristi se u industriji veštačkih vlakana (Rayon). stakla. Natrijumhlorid je polazna sirovina za dobijanje svih ostalih važnih jedinjenja natrijuma. kao i u raznim organskim sintezama. Li2CO3. 19 . Natrijum-hlorida ima u morskoj vodi. tekstila. kao i kaustična soda (NaOH) koji se primenjuju u industriji papira. Natrijum-hlorid kao polazna supstanca za dobijanje različitih jedinjenja Pored natrijum-hlorida u važna jedinjenja natrijuma spadaju: soda bikarbona (NaHCO3). Na vazduhu lako menja hemijski sastav pošto vezuje ugljenik(IV)-oksid iz vazduha pri čemu nastaje natrijum-karbonat. kristalna soda (Na2CO3⋅10H2O).

spadaju u lake metale. Jedinjenja berilijuma pretežno su kovalentnog karaktera.0002 2. Zbog male gustine. relativno su meki (osim berilijuma).0384 0. tako i u neživoj prirodi. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Be Mg % na Zemlji 0.5. soli berilijuma hidrolizuju u vodi. M2+. Be(OH)2 je amfoteran.74 Mineral Be3Al2Si6O18 MgCO3 MgCO3⋅CaCO3 CaCO3 Ca 4.4. stroncijum i barijum) reaguju direktno sa vodonikom i daju hidride: M(s) + H2(g) → MH2(s) 20 . i elementi druge grupe lako otpuštaju elektrone i grade dva puta pozitivan jon. svi sem radijuma. Zemnoalklani metali su srebrnasto bele boje. Tabela 2. tabela 2. Njihova reaktivnost raste od berilijuma ka barijumu: Be < Mg < Ca < Sr < Ba Reaktivnost raste Opada energija jonizacije Me utim. grupa Elementi ove grupe (zemnoalklani metali) prisutni su kako u živoj. Kao i alkalni metali dosta su neravnomerno raspore eni u prirodi. Po svojim osobinama od ostalih elemenata ove grupe odstupa berilijum.4. u pore enju sa elementima prve grupe. Zastupljenost metala 2. Kao i alkalni metali i zemnoalkalni (kalcijum.039 u tragovima SrSO4 BaCO3 BaSO4 Naziv Beril Magnezit Dolomit Kalcit (krečnjak) Gips Anhidrit Fluorit Cerusit Viterit Barit Zemnoalkalni metali su slični elementima prve grupe. zemnoalkalni metali su manje reaktivni. Kao i alkalni metali. tabela 2.60 CaSO4⋅2H2O CaSO4 CaF2 Sr Ba Ra 0.Zemnoalkalni metali –2. To je direktno posledica činjenice da je prva energija jonizacije zemnoalkalnih metala veća nego energija jonizacije alkalnih metala.

I oksidi i hidroksidi zemnoalkalnih metala su baznog karaktera.54 0. Oni na sobnoj temperaturi relativno teško reaguju sa kiseonikom.74 2.8994 1.96 3. Oksidni sloj berilijuma i magnezijuma štiti ove metale od dalje reakcije.55 1. kao najreakivniji elemenat 2.8 1090 1.738 2.8 1. 21 .9 -2.2 -2.0 -2.0 1.85 0.92 0. MO(s) + H2O → 2 M(OH)2(s).7 Mg 3s2 648.85 6-7 1. tek nakon jačeg zagrevanja. Hidrid berilijuma ne može se dobiti direktnom sintezom iz elemenata.5 M2+(aq) +2 e−→M(s) -1. drupe sam se zapali kada stoji na vlažnom vazduhu.45 35. Svi zemnoalkalni metali.6 1. osim Be(OH)2 koji je amfoteran.92 0. Me utim. Izuzetak je magnezijum koji se rastvara samo u toploj vodi.0 160 66 1.5 1. Do rastvaranja dolazi već u hladnoj vodi.6 Ca 4s2 842 1483.9 Ba 6s2 727 1897 3.848 6-7 112 44 1. Stoga su Be i Mg stabilni na vazduhu. M(OH)2: M(s) + 2 H2O(l) → M2+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g).89 0. pri čemu nastaju hidroksidi.Tabela 2.54 1.7377 1. osim berilijuma se rastvaraju u vodi. Barijum. SrH2 i BaH2 su jonskog karaktera.5495 1.8 215 112 2.0 222 134 3.5 197 99 1.75 39.06 6.356 0.0 -2. već indirektnim putem. Oni se zato čuvaju u petroleumu kako bi se sprečio njihov kontakt sa vazduhom.9 2. BaO2. Osobine zemnoalkalnih metala Be Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 2s2 1287 2471 1. CaH2.2 Ra 7s2 700 1140 ≈5.5898 1. BaO.60 ~2 0. Sa vodom reaguju burno: CaH2(g) + 2 H2O(l) → 2 H2(g) + Ca2+(aq) + 2 OH−(aq) Zemnolakalni metali reaguju sa kiseonikom iz vazduha i grade oksid: 2 M +O2→ 2 MO. M2+ (pm) Gustina (g/cm3) na 2°C Tvrdoća po Mosu Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): Energija jonizacije (MJ/mol) Prva: M(g) →M+(g) + e− Druga: M+(g) →M2+(g) +e − Električna provodljivost Magnezijum sa vodonikom reaguje tek na povišenoj temperaturi i pod visokim pritiskom.97 - Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.0 − 223 143 0.15 40. stroncijuma i barijuma ne štiti ove metale.84 0. Proizvod reakcije je smeša oksida.5029 0. Bez obzira na način dobijanja svi hidridi zemnoalkalnih metala su čvrste supstance.5093 0. Sloj oksida kalcijuma.9 -2.5. kada se zapale oba gore svetlim blještavim plamenom. i peroksida.51 2.6 Sr 5s2 777 1383.55 1.

Na taj način uklanjaju se ove soli iz vode. Stalna tvrdoća vode uklanja se posebnim postupcima uz pomoć jonoizmenjivačkih smola. Pregled jedinjenja zemnoalkalnih metala (M) i njihova rastvorljivost u vodi Jedinjenje halogenodi acetati hlorati nitrati sulfati karbonati hromati oksidi hidroksidi Formula MX2 M(CH3COO)2 M(ClO3)2 M(NO3)2 MSO4 MCO3 MCrO4 MO M(OH)2 Rastvorljivost u vodi dobra dobra dobra dobra skoro nerastvorni slabo rastvorni relativno nerastvorni slabo rastvorni slabo rastvorni Napomena flouoridi skoro nerastvorni sulfati Be i Mg su rastvorni Be-karbonat dobro Be i Mg hromat su rastvorni oksid Be nerastvoran Ba(OH)2 se rastvara najbolje Značajni materijali u gra evinarstvu su: . MgCl2. Prolazna tvrdoća vode je posledica prisustva soli: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2. tj. tabela 2. Mg(NO3)2 i još neke soli ova dva metala. Rastvorljivost karbonata i sulfata opada u grupi sa porastom relativne atomske mase elementa. Dobija se žarenjem kalcijum-karbonata na 900-1000ºC: CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) I pored toga što je reakcija povratna ravnoteža je pomerena ka CaO zbog nastalog gasovitog ugljenik(II)-oksida.Bazni karakter oksida i hidroksida raste sa porastom rednog broja elementa u grupi. CaCl2. Stalnu tvrdoću vode čine CaSO4. Prisustvo katjona Ca2+ i Mg2+ u prirodnim vodama čini ih tvrdim. Za razliku od karbonata. Posebno treba izdvojiti sulfate i karbonate jer ih u velikoj količini ima u prirodi. uklanja se prolazna tvrdoća vode. Ukupnu tvrdoću vode čine dve komponente: karbonatna (prolazna) i nekarbonatna (stalna) tvrdoća. Na isti način se menja i rastvorljivost oksida i hidroksida na sobnoj temperaturi. 22 . Tabela 2. Ovi hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma u vodu dospevaju rastvaranjem karbonata u vodi koja sadrži ugljenik(IV)-oksid: CaCO3 + H2O + CO2 Ca(HCO3)2 Prokuvavanjem vode talože se odgovarajući karbonati.7. hidrogenkarbonati zemnoalkalnih metala dobro se rastvaraju u vodi.6.kalcijum-oksid (negašeni kreč). MgSO4. Jačina baze raste Mg(OH)2 < Ca(OH)2 < Sr(OH)2 < Ba(OH)2 Rastvorljivost raste Za elemente druge grupe je karakteristično da grade slabo rastvorna jedinjenja. Ca(NO3)2.

posebno ukoliko se udiše njihov prah.kalcijum-hidroksid (gašeni kreč). Me utim. Kalcijum uzgra uje koštano tkivo (kosti. Metalni stroncijum i barijum nemaju komercijalnu primenu. Poptuno izdvajanje vode dovodi do promena u unutrašnjoj strukturi tako da bezvodni kalcijum-sulfat nije sposoban da ponovo veže vodu (naziva se mrtvi gips). barijumsulfat. Na primer. Mešanjem krečnog mleka sa peskom (SiO2) dobija se malter. kalcijum i magnezijum su veoma značajni za živi svet. Joni Ca2+ nalaze se u krvi i utiču na pravilan rad srca. Od jedinjenja u medicini se koristi MgSO4⋅7H2O (gorka so) kao purgativ.gips (CaSO4⋅2H2O). Magneziujm se primenjuje kod bliceva i vatrometa. a kada se osuši zadržava oblik: CaSO4·2H2O CaSO4·½H2O + 3/2 H2O Me utim. otpornu na koroziju od koje se izra uju avioni ali i precizni instrumenti. hlorofila. Različita jedinjenja barijuma koriste se kao pigmenti za bojenje. Jedinjenja barijuma rastvorna u vodi izuzetno su otrovna. Nasuprot kalcijumu i magnezijumu jedinjenja berilijuma veoma otrovna. Par procenata berilijuma dodatog bakru ili niklu daje veoma tvrdu leguru. Ca(OH)2(s) + SiO2(s) → CaSiO3(s) + H2O(l) Ca(OH)2(s) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O(l) . magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka.. koji se slabo rastvara u vodi koristi se u medicini kao kontrastno sredstvo kod rendgenskog snimanja. od njega se izra uju lake i jake legure. agensi za sušenje i u pirotehnici. zube) i čini osnovu skeleta školjki i ljuštura. 23 . proces zgrušavanja krvi i dr. Berilijum se dodaje drugim metalima. beriliujm oksid se koristi u proizvodnji keramike. otrovi za pacove. Nastaje mešanjem CaO sa vodom: CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s) Rasvor Ca(OH)2 u vodi naziva se krečna voda. Tako e. Suspenzija Ca(OH)2 u vodi je krečno mleko. na temperaturi od 200ºC iz molekula gipsa uklanja se sva voda. Njihova uloga je raznovrsna. Ukoliko se gips zagreje na 130ºC dobija se hemihidrat koji može ponovo da veže vodu. Ipak. Pored široke primene u gra evinarstvu.

7 Ga 4s24p1 +3 29.78-2204°C). grupe raste sa porastom rednog broja elemenata.56 578.5 -1. su metali. Fizičke osobine metala 13. a treći je po zastupljenosti uopšte (posle kiseonika i silicijuma). p-metali Metali 13. grupe Periodnog sistema elemenata započinje niz. Aluminijum Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori. takozvanih. od kojih najviše galijuma 0.34 558.3 8.904 1. 24 .75 143 51 1.25 170 95 1.8 +0. U jedinjenjima se najčešće javljaju u oksidacionom stanju +3. Tabela 3.699 2.3.1. Galijum se izdvaja po neobično niskoj temperaturi topljenja (29.667 577. metalni karakter elemenata 13. p-elemenata. +1 303. osim bora koji jer nemetal.8 5. a češće talijum). grupe Periodnog sistema Al Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C 3s23p1 +3 660. Teži elementi mogi imati i oksidacioni broj +1 (re e galijum i indijum.0015%.3 19.85 1. Ostalih elemenata 13. grupe Elementima 13.34 589. grupe su srebrnasto-bele su boje.7 -0. Metali 13.78 2204 5.6 59.82 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. i relativno meki. Svi.78°C).0 Tl 6s26p1 +3. dobri provodnici toplote i elektriciteta.9 In 5s25p1 +3 156.31 1. Pošto od svih metala ove grupe najveći značaj ima aluminijum ovaj elemenat biće detaljenije obra en. ali i veoma širokom temperaturnom intervalu u kom je tečan (29.37 2519 2.55 1473 11. grupe u Zemljinoj kori ima znatno manje.2 167 81 1.5 135 62 1.6 -0.17 2072 7. M3+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost I pored manjih nepravilnosti.

zbog dobrih osobina. a aluminijumske folije koriste se za pakovanje. pri običnim uslovima prevlači se vrlo tankim i kompaktnim slojem oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga prividno inertnim. žice od aluminijuma mnogo su lakše. ima široku primenu. Mn i Si) i magnalijum (Al i Mg). sjajan i meki metal. Iako je aluminijum na vazduhu stabilan kada se zagreva reaguje sa kiseonikom: 4 Al(s) + 3 O2(g) → 2 Al2O3(s) ∆H=-1670 kJ/mol Reakcija sagorevanja Al veoma egzotermna i praćena je osloba anjem velike količine toplote. veka. mangana. Afinitet aluminijuma prema kiseoniku toliko je velik da aluminijum može da oduzme kiseonik i drugim metalima. Cu. ali i jeftinije. Druga primena aluminijuma zasnovana je na njegovoj osobini da dobro provodi elektricitet. vrata. Mg. Stajanjem na vazduhu. 0<x<1 α-Al2O3. Legure aluminijuma imaju obično malu gustinu i ne podležu koroziji pa se koriste za izradu kuhinjskog pribora. ovaj trend se nastavlja. Tada on postaje tvrd i jak. I kao što metali prve i druge grupe imaju osobinu da lako gube elektrone. predmeti izra eni od čistog aluminijuma imaju malu mehaničku čvrstoću i zato mu se dodaju male količine (do 10%) bakra. Zbog toga je njegova cena bila visoka pa se jako retko bio korišćen. svemirskih letelica. aluminijum je manje reaktivan od metala 1. aviona. Ta osobina koristi se za redukciju oksida drugih metala: 8Al + 3Fe3O4 → 4Al2O3 + 9Fe 25 ∆H = − 3340 kJ .2. Od poznatijih legura su: duraluminijum (Al. I mada aluminijumska žica provodi elektricitet tri puta lošije od bakarne žice istog poprečnog preseka. Me utim. srebra i zlata). 2 Al2O3(s) Na3AlF6 980oC 4 Al(l) + 3 O2(g) Aluminijum. i po svojim osobinama približava se nekim vrstama čelika. i 2. Na3AlF6 Boksit Korund Kriolit Naziv I pored velike zastupljenosti u prirodi dobijanje čistog aluminijuma predstavljao je veliki problem sve do pred kraj 19.30 AlOx(OH)3-2x. Aluminijum. je srebrnasto beli. Zato se aluminijumske žice sve više koriste i kod visoko naponskih prenosnih sistema. Pivske i ostale limenke prave se od aluminijuma. Prema gustini aluminijum spada u lake metale. baštenskog nameštaja. Ipak.Tabela 2. Danas se aluminijum dobija iz boksita elektrolitički (vidi stranu 7). okvira za prozore. silicijuma. magnezijuma ili cinka. grupe Periodnog sistema elemenata. lako se obra uje (izvlači u tanke žice i folije). Zastupljenost aluminijuma na Zemlji i najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Silikati Al 8. Aluminijum se po električnoj provodljivosti nalazi na četvrtom mestu (iza bakra.

higroskopna supstanca. Tvrdoća po Mosu mu je 9. Posle dijamanta to je najtvr a sustanca u prirodi. α-Al2O3 se ne rastvara u kiselinama i bazama. a koristi se za dobijanje čistih metala iz njihovih oksida. I kao što je aluminijum amfoteran tako je amfoteran i njegov oksid Al2O3: Al2O3(s) + 6 H3O+(aq)→ 2 Al3+(aq) + 6 H2O(l). ali ga opet ne stvaraju (neoksidujuće): 2 Al(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2(g). aluminijum burno reaguje sa HNO3: Al(s) + 4HNO3(aq) → Al(NO3)3(aq) + NO(g) + 2H2O(l) Me utim. Rastvara se i u bazama uz osloba anje vodonika: 2 Al(s) + 2 OH−(aq) + 6 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]−(aq) + 3 H2(g). koji na višim temperaturama prelazi u α-Al2O3: C C Al(OH)3 300 → γ-Al2O3 1000→ α-Al2O3   o o γ-Al2O3 i α-Al2O3 razlikuju se po svojim osobinama. Metalni aluminijum se ne rastvara u vodi (jer ga štiti sloj oksida). Fe Vanadijum Mn Co. Od važnijih je aluminijum-sulfat koji kristališe sa 18 molekula vode (Al2(SO4)3·18H2O). γ-Al2O3 je bela. Dobar je apsorbens i široko korišćeni katalizator. Oslobo ena energije dovoljna je da se metal dobije u istopljenom stanju. Korund može bude različito obojen usled prisustva tragova različitih metala. Čist α-Al2O3 u prirodi se javlja kao mineral korund. je tako e amfoteran. Različiti oblici korunda koji se mogu naći u prirodi Ime Rubin Safir Orijentalni ametist Orijentalni topaz Orijentalni smaragd Onečišćen oksidom Hrom(III) Ti. Ukoliko se sloj oksida ukloni. Jedinjenja aluminijuma imaju značajnu industrijsku primenu. i tada spada u drago kamenje. Koristi se u industriji papira kao lepak i tekstilnoj industriji. Al2O3(s) + 2 OH−(aq) +3 H2O → 2 [Al(OH)4]−(aq).Ova reakcija osnova je procasa koji je poznat pod imenom aluminotermija. Al(OH)3. Rastvara se u kiselinama i bazama. Mg Boja Crven Plav (beo) Ljubičast Zlatno-žut Zelen Kada je sveže istaložen hidroksid aluminijuma je beo voluminozan talog (hidrofilni koloid). Velike količine aluminijum-sulfata koriste se za prečišćavanje vode. aluminijum se rastvara u kiselinama koje razaraju zaštitni sloj. Zn.2. Oksid Al2O3 može se dobiti iz hidroksida. V. Tabela 3. Stajanjem gubi vodu i prelazi u kristalno stanje. U procesu prečišćavanja vode Al2(SO4)3 hidrolizuje do aluminijum-hidroksida. Dehidratacijom Al(OH)3 nastaje prvo γ-Al2O3. Želatinozna priroda aluminijum26 . Ne rastvara ni u azotnoj kislelini koja je jako oksidaciono sredstvo.

Posebnu grupu soli čine stipse: KAl(SO4)2·12H2O. U farmaceutskoj industriji koristi se aluminijum-acetat (Al(CH3COO)3) koji ulazi u sastav burovih tableta.hidroksida omogućava da se postepeno taloži i sa sobom povlači (apsorbuje) sve suspendovane nečistoće. Ovo jedinjneja ponaša se kao adstrigens (skuplja krvne sudova) te se koristi za zaustavljanje kapilarnog krvarenja. 27 . uključujući i mikroorganizme.

125 +1. u Nemačkoj.14. Karakteristične osobine germanijuma. Germanijum je redak elemenat. U minimalnim količinama prisutan je u gotovo svim silikatima. grupa – germanijum.32 122 140 93 1. Rude kalaja i olova su dosta skoncentrisane tako da se ova dva metala relativno lako dobijaju redukcijom sa koksom. Hemijski čist germanijum je loš 28 .0013 SnO2 PbS kasiterit galenit Mineral Naziv Pregled osobina elemenatana 14. +4 231.6 Pb 6s26p2 +2. Tako da su poslednja dva elementa ove grupe.77 (siva) 7.4.68 4s24p2 +4 938 2833 5. I germenijum i kalaj i olovo slabo su zastupljeni u Zemljinoj kori. sa porastom rednog broja elemenata metalni karakter postaje sve izraženiji. M2+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M2+(aq) + 2 e−→M(s) M4+(aq) + 2 e →M2+(aq) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost 762 − Sn 5s25p2 +2. grupe Periodnog sistema nemetali.5 175 118 1. Tabela 3. kalaj i olovo Iako su prva dva elementa 14.4 Germanijum ima realetivno visoku temperaturu topljenja. kalaja i olova Ge Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. germanijum je otkriven tek 1886. Za razliku od kalaja i olova koji su poznati već 5000 godina.46 1749 11. tipični metali. Tabela 3. Zastupljenost Ge. grupe dat je u tabeli 3. a germanijum ne metaloid.93 (siva) 2602 5. Po svojim osobinama sličan je silicijumu (metaloid je). +4 327.34 1.3. kalaj i olovo. To je jedan od elemenata čije postojanje je Mendeljejev predvideo.3.137 +0.00021 0.8 1. tabela 3.8 -0.26 (bela) 1.9 -0.00015 0.154 709 14. veoma je krt i hemijski je relativno inertan.4. Sn i Pb i njihovi najznačajniji minerali Element Ge Sn Pb % na Zemlji 0.5 716 7.

U oksidacionom stanju +4 uvek su kovalentno vezani sa kiseonikom u obliku anjona. Zbog relativno niske tačke topljenja lako se topi i obra uje. Kalaj Kalaj se javlja u dve aloptropske modifikacije: najčešće kao srebrnasto-beli metal (beli kalaj) ili. Me utim. Zato se njime oblažu limovi da bi se zaštitili (kalajisani lim). grupe prate postepen porast metalnih karakteristika. Od kalajisanog lima izra uju se limenke i konzerve. što je re e. Metalna modifikacija kalaja na temperaturama ispod 13°C prelazi u nemetalnu. Me utim. Me utim. ukazuje da je njihovo uobičajeno oksidaciono stanje +4. dok su +2 pretežno jonskog karaktera. Na 13°C prelaz se praktično ne dešava. mek. kovan. Sn(OH)62− ili Pb(OH)62−.Elektronska konfiguracija poslednjeg elektronskog nivoa elemenata 14. Zato se veoma mnogo i koristi u elektronici kao i za izradu nekih vrsta optičkih stakala koja se odlikuju visokim koeficijentom prelamanja svetlosti. Kalaj sa kiseonikom reaguje tek na 1300ºC: Sn(s) + O2(g) → SnO2(s). Pored toga kalaj i olovo mogu imati još jedno oksidaciono stanje. grupe ns2np2. To je zato što su generalno jedinjenja oksidacionog stanja +4 kovalentnog. Na vazduhu je stabilan. Beli kalaj je srebrnato-beo metal. u vodenim rastvorima postoje isključivo Sn2+(aq) i Pb2+(aq). Bela metalna modifikacija je stabilna na sobnoj temperaturi. kao na primer.+ H2(g) Reakcija sa vrelim koncentrovanim bazama je sledeća: Sn(s) + 4 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)6]2. koje je za olovo i stabilnije. beli kalaj 13°C ° sivi kalaj Brzina prelaska beznačajna je na temperaturama koje nisu mnogo niže od 13°C. dok M4+(aq) jon ne postoji. Sa razblaženim neoksidujućim kiselinama reaguje veoma sporo: Sn(s) + 2 H+(aq) → Sn2+(aq) + H2(g).+ 2 H2(g) 29 . ukoliko sadrži primese elemenata V ili III grupe njegova provodljivost se značajno menja i on postaje jedan od najboljih poluprovodnika. ali se rastvara u kiselinama. +2.provodnik. Ova pojava poznata je pod imenom “kalajna kuga”. sa snižavanjem temperature brzina prelaska raste. kao trošan sivi prah sa poluprovodničkim osobinama i strukturom dijamanata (sivi kalaj). U koncentrovanim kiselinama reakcija se odigrava brže. Na -33ºC ona je maksimalna. Rastvaranjem u koncentrovanoj azotnoj kiselini nastaje slabo rastvorna metakalajna kiselina H2SnO3 čija formula se često piše kao SnO2·H2O: 3 Sn(s) + 4 ccHNO3(aq) + H2O(l) → 3 H2SnO3(s) + 4 NO2(g) Kalaj se rastvara i u bazama pri čemu nastaju različiti stanati: Sn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)4]2. Fizičke osobine elemenata 14. Kalaj se ne rastvara u vodi. izvlače u žice i tanke listiće (staniol).

niske temperature topljenja (327ºC). Može se prevesti u rastvoran oblik topljenjem sa alkalnim hidroksidima: SnO2 + NaOH → Na2SnO3 + H2O. metalnoj modifikaciji. Okisd kalaja. prelazi u stabilnije. a posebno ukoliko se rastvor zagreva. Olovo se rastvara u vodi ukoliko je njoj rastvoren kiseonik: 2 Pb(s) + 2 H2O(l) + O2(g) → 2 Pb(OH)2(s). kalaj(IV) oksidaciono stanje – disproporcioniše se: 2 [Sn(OH)3]− (aq) → Sn(s) + [Sn(OH)6]2−(aq). U prirodi ova reakcija se zaustavlja usled taloženja karbonata i sulfata.Dodatkom baze u rastvor kalaj(II)-soli izdvaja se beo talog kalaj(II)-hidroksida: Sn2+(aq) + 2 OH−(aq) → Sn(OH)2(s) Talog kalaj(II)-hidroksida lako se rastvara u kiselinama i u bazama: Sn(OH)2(s) + H+(aq) → Sn2+(aq) + 2 H2O(l) Sn(OH)2(s) + OH−(aq) → [Sn(OH)3]−(aq) Jon kalaja(II) u rastvorima hidrolizuje: Sn2+(aq) + 2 Cl−(aq) + H2O(l) SnOHCl(s) + H+(aq) + Cl−(aq). 30 . U jedinjenjima može imati oksidaciono stanje +2 i +4. a ipak se rastvara samo u sumpornoj kiselini čija je koncentracija 80% i veća: Pb(s) + 3 H2SO4(aq) → Pb2+(aq) + 2 HSO4−(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Koristi se za izradu emajla i mlečnog stakla. Olovo je u naponskom nizu ispred vodonika. kojih pored kiseonika tako e ima u prirodnim vodama. kiselinama i bazama. Odlikuje se velikom gustinom. Može se dobiti direktno reakcijom sagorevanja kalaja na vazduhu. metal. Javlja se samo u jednoj. Ukoliko je koncentracija sumporne kiseline manja od 80% reakcija rastvaranja olova se zaustavlja usled taloženja teško rastvornog sulfata. tako da u rastvoru već samim stajanjem. Rastvaranjem se dobija odgovarajući heksahidroksosanat(IV)-jon [Sn(OH)6]2−. Kalaj(II)-jon je u baznoj sredini jako redukciono sredstvo. U prirodi preovla uje oksidaciono stanje +2 u kom su gotovo sve teško rastvorne soli olova. Olovo Olovo je mekan. Olovo je stabilno na vazduhu jer se stajanjem na vazduhu prevlači slojem oksida i karbonata koji mu daju plavo-sivu nijansu i štiti ga od dalje korozije: 2Pb(s) + O2(g) → 2PbO(s). To je beo prah koji se paktično ne rastvara u vodi. SnO2 javlja se u prirodi kao mineral kasiterit.

sulfati. halogenidi. arsenati. Taloženjem olovo(II)-hidroksida pomoću natrijum-karbonata uz zagrevanje nastaje smeša karbonata i hidroksida: 3 Pb(NO3)2+ 2 Na2CO3 + 2 H2O → Pb(OH)2·2 PbCO3 + 4 NaNO3 + 2 HNO3. a reakcija sa bazama teče sporo jer su mu jače izražene bazne osobine: Pb(OH)2(s) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). te se smatra za jednu od najkvalitetnijuh belih boja. Rastvorljivost jedinjenja olova u vodi Jedinjenje Nitrati. Tako e. hlorati. Zahvaljujući maloj rastvorljivosti nalaze se u Zemljinoj kori kao minerali kao na primer: olovo(II)-sulfat PbSO4 (anglezit). Reakcija rastvaranja je sledeća: Pb(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Pb(OH)4]2−(aq) + H2(g). PbO. fosfati. olovo(II)-karbonat PbCO3 (ceruzit) i olovo(II)-hromat PbCrO4 (krokoit). hromati. Ova smeša karbonata i hidroksida olova(II) poznata je pod imenom olovno belilo. vremenom tamni ako su u vazduhu prisutni sulfidi. Sa kiselinama reaguje lako. Dodatkom baze u rastvor olovo(II)-soli taloži se voluminozni olovo(II)-hidroksid: Pb2+(aq) + OH−(aq) → Pb(OH)2(s). Olovo(II)-oksid. može biti kao crveni (α) ili žuti (β) prah što zavisi od temperature dobijanja. Na nižim temperaturanma od 490ºC dobija se crvena (α). Stvara se Pb(NO3)2 koji se na rastvara u ccHNO3. molibdati 31 Rastvorljivost u vodi Dobra Neznatna Ne rastvaraju se . Većina soli olova praktično se ne rastvara u vodi (tabela 3. »olovna gle «. a upotrebljava se kao bela boja kja ima izvanrednu sposobnost prekrivanja površine i lep sjaj.5). Pošto je jače izražen bazni od kilelog karaktera u bazama se PbO rastvara teško. I ovaj hidroksid je amfoteran.5. Tabela 3. zbog otrovnosti olova izbegava se korišćenje ove boje. a na višim žuta (β) modifikacija.U koncentrovanoj azotnoj kiselini olovo se ne rastvara. Olovo je amfoteran elemenat te se rastvara u bazama. karbonati. U vodi se olovo(II)-nitrat dobro rastvara. i to samo ako su vrlo koncentrovane: PbO(s) + H2O(l) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). Nažalost. acetati Hloridi Sulfidi. od nastalog PbS koji je crne boje. olovo(II)sulfid PbS (galenit). PbO(α) PbO(β) Olovo(II)-oksid se rastvara u kiselinama uz nastajanje odgovarajućih olovo(II)-soli: PbO(s) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + H2O(l). pa se tako i olovo rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini: 3 Pb(s) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Pb2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l).

Pored toga joni olova inhibiraju različite biohemijske reakcije. Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanim bazama: PbO2(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Pb(OH)6]2−(aq). Minijum se u suspenziji sa lanenim uljem koristi kao zaštitni premaz koji štiti metale od korozije. Me utim.Olovo(II)-acetat. Pb3O4. je tamno-sme i ili crni prah. akomulatori. O Pb O U reakciji sa azotnom kiselinom ovaj oksid daje: O Pb O Pb Pb2PbO4(s) + H+(aq) → 2Pb2+ + PbO2(s) + 2 H2O(l) Što ukazuje na činjenicu da je ovo jedan mešoviti oksid olova. Zagrevanjem na 200ºC otpušta kiseonik i prelazi u stabilniji PbO: 2 PbO2(s) → 2 PbO(s) + O2(g) Olovo(IV)-oksid se ne rastvara u vodi. njime se oblažu električni kablovi. čine bezbojni kristali slatkog ukusa. Od olova se izra uju baterije. Nestabilan je. Treći oksid olova. pa se ova so naziva još i olovni šećer. 32 . Olovo je metal koji se danas veoma mnogo koristi. Olovo ulazi u sastav mnogih legura. Glavni problem kod soli olova je što se one nagomilavaju u ljudskom organizmu i deluju na živčani sistem. PbO2. Njegovo hemijsko ime bilo bi olovo(II)ortoplumbat(IV). Pb(CH3COO)2. olovo i njegove soli su otrovni zbog čega se danas njihova upotreba sve više smanjuje. a struktura sledeća. Me utim. zove se minijum. sa koncentrovanom HCl reaguje jer dolaze do izražaja njegove oksidacione osobine: PbO2(s) + 4 H+(aq) + 2 Cl−(aq) → Pb2+(aq) + Cl2(g) + 2 H2O(l). Pošto je kiselog karaktera ne rastvara se u kiselinama. formula Pb2PbO4. Olovo(IV)-oksid.

Tabela 3.6. P). grupe ima nemetala (N. Oksid bizmuta se ne rastvara u vodi.15. Tabela 3. Pri topljenju zapremina bizmuta se smanjuje pa ima manju gustinu u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju. metalioda (As. To je bledo-žuta kristalna supstanca. Mek je. legura za osigurače (Vudov metal. tabela 3.bizmut Me u elementima 15. Fizičke osobine bizmuta Bi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. M3+ (pm) − 6s36p3 271 1557 9.25 155 104 1.14 703 1. Rastvara se samo u jako kiseloj sredini: Bi2O3 + 6H+ → 2Bi3+ + 3H2O 33 . Koristi se za izradu legura koje se tope na nislim temperaturama.5 Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost Bizmut je na vazduhu stabilan. Zastupljenost bizmuta na Zemlji i najznačajniji minerali Element Bi % na Zemlji 8⋅10-7 Mineral Bi2O3 Bi2S3 Naziv bizmit bizmutin Bizmut je metal sivo bele boje sa crvenkastom nijansom. temperatura topljenja 66oC).9 -0.6. ima nisku tačku topljenja i relativno je loš provodnik elektriciteta. Sb) i jedan metal – bizmut. grupa . Najvažniji minerali bizmuta dati su u tabeli 3.7. Sa kiseonikom reaguje tek na 500ºC: 4 Bi(s) + 3 O2(g) → 2 Bi2O3 Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama: 2 Bi(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Bi3+ + 3 SO2 + 6 H2O U jedinjenjima oksidacioni broj bizmuta je +3.7. baznog karaktera.78 2.

Bi(OH)3(s) → Bi3+ + 3 H2O.Razblaživanjem jon Bi3+ hidrolizuje Bi3+ + 2 NO3− + H2O BiONO3 + 2 H+ Hidroksid se može dobiti i dodatkom baze na rastvor soli bizmut(III): Bi3+ + 3 OH− → Bi(OH)3(s). Jedinjenja bizmuta koriste se za izradu preparata za lečenje gastritisa i čira na želucu. ali ne i u bazama. Hidroksid se rastvara samo u kiselinama. 34 .

i p-elektroni. izuzev paladijuma. kao i znatno veće gustine. kovni su. a živa (4f145d106s2) je na sobnoj temperaturi tečna (t.grupi (1541°C) i dostižu maksimum u 5. sjajni i dobro provode toplotu i elektricite. 35 . d-elementi imaju manje-više slične osobine. U odnosu na metale 1. 4.i f-elementi. grupe znatno su tvr i. spareni ima relativno nisku temperaturu topljenja (420°C). Sparivanjem d-elektrona smanjuje se mogućnost stvaranja dodatne kovealentne veze.i p-elemenata nalaze se d. To je zato što pored s-elektrona u metalnoj vezi mogu da učestvuju i d-elektroni.t. Oba su elementi 6. Svi su metali. Slika 4. Zato cink (3d104s2) kod koga su svi. i dostižu maksim kod elemenata sa pet nesparenih elektrona. i 2. Nadalje. Temperature topljenja prelaznih elemenata Naime. dok u spoljašnjem energetskom nivou (n) imaju najčešće 2 ili 1 elektron. tegljivi. sa promenom broja nesparenih elektrona. a u trećoj volfram (3422°C). grupi kod vanadijuma (1910°C). Prelazni elementi d-metali Na prelazu izme u s. pa tačke topljenja opadaju. Na isti način. Ovako visoke tačke topljenja su usled toga što se pored metalne stvara i dodatna kovalentna veza.1. čak i s. temperatura topljenja i gustina. Najveće tačke topljenja u drugoj seriji prelaynih elemenata ima molibden (2623°C). menjaju se poluprečnik atoma i gustine prelaznih elemenata. perioda) tačke topljenja rastu počevši od skandijuma u 3. tačke topljenja prelaynih elemenata rastu uporedo sa porastom broja elektrona u d-podnivou.1. Ovi elementi se me usobno razlikuju po broju elektrona u unutrašnjim d-orbitalama. Kod prelaznih d-elemenata u periodi sa porastom rednog broja pravilno se menjaju neke atomski radujus. U prvoj seriji prelaznih elemenata (4. tačke topljenja opadaju sve do cinka (420°C). grupe. Na isti način menjaju se tačke topljenja elemenata druge dve serije. imaju više tačke topljenja i ključanja.4. S obzirom da elektroni unutrašnjih nivoa ne utiču toliko na hemijske osobine kao elektroni spoljašnjeg nivoa. -39°C).

lako se redukuju.4. Uopšte. grade bar jedno paramagnetično jedinjenje (paramagnetične supstance imaju nesparene elektrone. Pd. Najčešće je +2 ili +3.2. Slika 4. Iz tog razloga su kobalt(III) soli u vodenom rastvoru nestabilne i lako prelaze u kobalt(II): 4Co3+(aq) + 2H2O(l) → 4Co2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq). najviše oksidaciono stanje metala treće periode (grupe 3-7) odgovara broju grupe. Gustine prelaznih elemenata Za razliku od metala glavnih grupa (natrijum. Iz tog razloga oni su efikasni katalizatori (Ni. Prisustvo elektrona u d-orbitalama omogućava prelaznim metalima da imaju bar u jednom oksidacionom stanju obojen jon (jer je energija vidljivog dela spektra dovoljna za ekscitaciju). V2O5). prelazni metali često grade jedinjenja u kojima se mogu naći u više različitih oksidacionih stanja. što je u skladu sa brojem valentnih elektrona (s i d) koji neki atom metala može da angažuje za stvaranje veze. Uobičajena oksidaciona stanja prve serije prelaznih elemenata. Ukoliko ovi metali i grade jedinjenja u kojim imaju više oksidaciono stanje. prelazni metali têže da pre u u niže oksidaciono stanje. koje odgovara broju grupe. pa su joni u kojima oni imaju najviše oksidaciono stanje jaka oksidaciona sredstva (Cr2O72−. kao i da grade niz kompleksnih jedinjenja sa najrazličitijim ligandima.4. Pt. Veličina atoma prelaznih elemenata Slika 4. Počevši od elemenata 8. MnO4−). Tako e. Osobina prelaznih metala da imaju različitih oksidacionih stanja ukazuje na činjenicu da ovi elementi lako grade i raskidaju veze sa drugim atomima.Slika 4. slika 3. dok su kod diamagnetičnih supstanci svi elektroni spareni). Stabilnija oksidaciona stanja su obeležena crvenim Tako. magnezijum i aluminijum) koji u jedinjenjima mogu imati samo jedno oksidaciono stanje. grupe maksimalan oksidacioni broj je manji od broja grupe.3. Rh. 36 .

Metali 6. grupe
Pored hroma, molibdena i volframa u ovu grupu ubraja se siborgijum (Sg). To je veštački radioaktivni element, dobijen je 1974. godine, koji se ne nalazi u prirodi. Najvažniji minerali hroma, molibdena i volframa navedeni su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Zastupljenost metala 6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Cr Mo % na Zemlji 1,22⋅10-3 1,2⋅10-4 Mineral FeCr2O4 PbCrO4 MoS2 CaWO4 W 1,2⋅10-4 (Fe,Mn)WO4 FeWO4 Naziv Hromit Krokoit Molibdenit Šelit Volframit Ferberit

Hrom, molibden i volfram su metali, sivo bele boje, sjajni, dobrih mehaničkih osobina. Odlikuju se visokim tačkama topljenja i ključanja (volfram ima najvišu temperaturu topljenja od svih metala), tabela 4.2.
Tabela 4.2. Fizičke osobine elemenata 6. grupe Cr Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e−→M(s) 3d54s1 1907 2671 7,14 8,5 124,9 1,6 -0,71 Mo 4d55s1 2623 5560 10,28 5,5 145 1,8 -0,20 W 5d46s2 3455 5930 19,25 7,5 135 1,7 -0,12

Elementarni hrom, molibden i volfram su na običnoj temperaturi relativno inertni jer se prevlače monomolekulskim slojem oksida koji ih štiti od korozije. Zbog toga se često koriste za zaštitu drugih metala. Molibden se zbog velike tvrdoće upotrebljava za izradu specijalnih vrsta čelika. Volfram se koristi za proizvodnju specijalnih čelika, kao i za proizvodnju niti za električne sijalice. Od ova tri elementa od većeg značaja je jedino hrom koga ima i najviše u prirodi. Hrom je srebrnasto-bele boje sa plavkastom nijansom. Spada u teške metale. Može da se polira do visokog

37

sjaja. Otporan je na atmosferske uticaje Sam hrom i hromni čelici veoma su tvrdi. Čelik koji sadrži više od 18% hroma i 8% nikla otporan je na koroziju i dejstvo kiselina (ner ajući čelik). Hrom se ne rastvara u azotnoj kiselini, niti u carskoj vodi jer se u ovim (oksidujućim) kiselinama prevlači se slojem oksida koji ga štiti. Rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Cr + HCl → CrCl2 + H2 Nastali hlorid je rastvoran, a rastvor je obojen plavo od hidratisanog [Cr(H2O)6]2+ jona. Me utim, ovaj jon nije stabilan. Lako se oksiduje na vazduhu: 4 Cr2+ + O2 + 4 H+ → 4 Cr3+ + 2 H2O. U jedinjenjima hrom može imati oksidacione brojeve +2, +3 ili +6. Od ova tri oksidaciona stanja najstabilnije je +3. Ukoliko se u vodeni rastvor hrom(II)-soli doda baza taloži se žuti hrom(II)-hidroksid: Cr2+ + 2 OH− → Cr(OH)2, koji vrlo brzo na vazduhu prelazi u crni hrom(III)-hidroksid. Jedino stabilno jedinjenje hroma(II) acetat koji je slabo rastvoran. Ostala jedinjenja hroma(II) prelaze u stabilnije oksidaciono stanje +3. I mada je vodeni rastvor u kome postoji Cr3+ jon ljubičast od heksaakvahrom(III)-jona ([Cr(H2O)6]3+) rastvori soli hroma(III) često su obojeni zeleno. To je zato što dolazi do zamene liganada anjonima koji su prisutni u rastvoru tako da postoji ravnoteža: [Cr(H2O)6]3+ + Cl− hidroksid je amfoteran: Cr(OH)3(s) + 3H3O+(aq) → Cr3+(aq) + 6H2O(l) Cr(OH)3(s) + OH−(aq) → [Cr(OH)4]−(aq) Postepena promena kiselo-baznih osobina sa porastom oksidacionog broja veoma je uočljiva kod hroma. Hrom(II)-hidroksid je isključivo bazan, hrom(III)-hidroksid amfoteran, dok je hrom(VI)hidroksid kiseo.
Raste kiseo, a opada bazni karakter.

[Cr(H2O)5Cl]2+ + Cl−

[Cr(H2O)4Cl2]+ + Cl−.

U baznoj sredini iz rastvora hrom(III)-soli taloži se slabo rastvorni hidroksid Cr(OH)3. Ovaj

+2
Bazan

+3
Amfoteran

+6
Kiseo

Maksimalan oksidacioni broj +6, hrom ima u hromatima i dihromatima izme u kojih postoji ravnoteža: 2 CrO42−(aq) + 2 H+(aq) žut Konstanta ravnoteže je približno 10 dihromatni jon, Cr2O72−.
38
14

Cr2O72−(aq) + H2O(l).

narandžast tako da je u kiseloj sredini stabilan CrO42− jon, a u baznoj

U kiseloj sredini dihromat je jako oksidaciono sredstvo: Cr2O72−(aq) + 14 H+(aq)+ 6e− → 2 Cr3+(aq) + 7 H2O(l). U baznoj sredini, u kojoj preovla uje hromat, hrom(VI) je znatno slabije oksidaciono sredstvo: CrO42−(aq) + 4 H2O(l)+ 3e− → Cr(OH)3(s) + 5 OH−(aq). Sa jedinjenjima hroma(VI) potrebno je pažljivo rukovati jer veoma tokična, i prestavljaju poznate kancerogene supstance.

39

Metali 7. grupe
U sedmoj sporednoj grupi nalaze se mangan, tehnecijum, renijum i borijum (Tc i Bh su radioaktivni). U Zemljinoj kori najviše ima mangana. Od svih prelaznih elemenata mangan je treći po zastupljenosti (tabela 4.3). Ostalih elemenata ove grupe ima veoma malo. Tehnecijuma je prirodni radioaktivni element kojeg je bilo na Zemlji pre 4 milijarde godina, ali je isčezao zbog radioaktivnog raspada njegovog izotopa (99Tc, t½=2,1⋅105 godina). Danas ga u prirodi ima u zanemarljivim količinama (u rudama urana). Borijum je veštački radioaktivni element, i njega nema u prirodi.
Tabela 4.3. Zastupljenost mangana na Zemlji i njegovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral MnO2, Mn 0,106 Mn3O4, 3⋅Mn2O3⋅MnSiO3, MnCO3 Naziv piroluzit Hausmanit Braunit Rodohrozit

Osobine mangan, tehnecijum, renijum navedeni su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Fizičke osobine elemenata 7. grupe Mn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) + 2 e− → M(s) 3d54s2 1246 2061 7,47 6 126 80 1,5 -1,05 Tc 4d55s2 2157 4265 11,5 136 1,9 +0,27 Re 5d56s2 3186 5596 21,02 7 137 1,9 +0,25

Od četiri elementa 7. grupe najveći značaj ima mangan, te će o njemu biti više reči. Mangan je biogeni elemenat. Neophodan je kofaktor kod brojnih enzima (na primer, superoksid dismutaze) koji učestvuju u detoksikaciji viših organizama. Kod biljaka potpomaže rast i stvaranje hlorofila Mangan je srebrnasto-beo metal, tvrd (6 po Mosu). Po izgledu podseća na gvož e, ali je tvr i od njega i znatno krtiji. Postojan je na suvom vazduhu. Na vlažnom vazduhu prevlači se tankim slojem oksida.
40

5. ali i sumpora koji staklu daju tamnu boju. One se disproporcionišu u vodenim rastvorima na +2 i +4. tabela 4. +2 +3 +4 +6 +7 Oksid MnO Mn2O3 MnO2 MnO3 Mn2O7 Osobine bazan bazan amfot. Uloga mu je da oksiduje razna jedinjenja gvož a. Dodatkom baze u rastvor Mn2+ soli taloži se beli Mn(OH)2 koji brzo potamni. br. +3. Mn2O3 je tako e bazan.5. Vodeni rastvor soli Mn(II) su bledo ružičaste boje. ili neko slabo rastvorno jedinjenje (fosfat).) So mangan(II)-soli (ružičaste) mangan (III)-soli manganiti manganati (zeleni) permanganati (ljubičasti) U kiseloj sredini najstabilnije oksidaciono stanje je +2. Bazan je. Jedinjenja oksdiacionog broja +3 stabilna su samo u uskom intervalu pH i čvrstom stanju. Koristi se u proizvodnji stakla. pošto odmah dolazi do disproporcijacije tako da je reakcija: Mn3+(aq) + 2H2O(l) → MnO2(s) + Mn2+(aq) + 4 H+(aq). Tabela 4. Stabilnost i značaj različitih oksdacionih stanja mangana opada približno: +4. njegov hidroksid vrlo lako i brzo oksiduje. kiseo kiseo Kiselina/baza Mn(OH)2 (nestabilan) nestabilna jedinjenja H2MnO3 (manganasta kiselina) H2MnO4 (manganova kiselina) HMnO4 (permanganova kis. dodatkom male količine MnO2 neutrališe se zelena boja stakla koja potiče od uvek prisutnih Fe2+ jona. Veća količina MnO2 41 2+ . +6. Od takvog čelika izra uju se pokretni radni delovi bagera i buldožera.Elementarni mangan se koristi u proizvodnji čelika. U neutralnoj i slabo baznoj sredini stabilna su jedinjenja oksidacionog broja +4. i to u obliku MnO2. Rastvaranjem mangan(III)-oksida u kiselinama očekivali bi da nastane Mn3+ jon. Naime. Me utim. dok proste soli nisu ni poznate. Karakteristična jedinjenja mangana ox. Mangan(IV)-oksid je crne boje kada je dehidratisan. od +2 do +7. Čelik koji sadrži 12% mangana i 1% ugljenika odlikuje izuzetno velika tvrdoća i čvrstoća. Boju je moguće zapaziti samo kod koncentrovanih rastvora. Mangan(IV)-oksid ima prilično raznovrsnu primenu. +2. To je zato što su kod hidroksida veze kovalentne zbog čega ovo jedinjenja nije stabilno i lako prelazi u stabilnija kovalentna jedinjenja viših oksidacionih stanja. +7. 2 Mn(OH)2(s) + O2(g) → 2MnO(OH)2(s). Mangan se u jedinjenjima javlja sa različitim oksidacionim brojevima. a tamno-braon boje kada se dobija iz vodenih rastvora jer je hidratisan (MnO2·H2O). Do disproporcijacije ne dolazi jedino ako se Mn3+ jon odmah veže u kompleks. Oksidaciono stanje +3 javlja se samo kod manjeg broja kompleksnih jedinjenja. Za razliku od Mn jona koji je veoma stabilan i teško ga je oksidovati. Hidroksid (i oksid) Mn(II) nije amfoteran i ne reaguje sa bazama.

i najviše je izražena u kiseloj sredini. 42 . Naime. ali se ubrzava se pod dejstvom svetlosti. Koristi se i u industriji boja jer katalitički ubrzava sušenje lanenog ulja. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo. Koristi se za izradu običnih baterija. mada ta stabilnost nije previše izražena. Sama po sebi reakcija je spora u kiseloj sredini. permanganatni jon se razlaže uz izdvajanje kiseonika.daje staklu ružičastu ili ljubičastu boju. što se vidi po pojavi ljubičaste boje karakteristične za permanganate. Mangan u višim oksidacionim stanjima (+5 ili +6) ulazi u sastav anjona. permanganatni jon je stabilan u širokom području pH. Manganati su stabilni samo u jako baznoj sredini (u čvrstom stanju ili u najmanje 30% rastvorima jakih baza). Dodatakom kiseline gotovo trenutno se disproporcionišu: 3 MnO42¯(aq) + 4 H+(aq) → 2 MnO4¯(aq) + MnO2·H2O(s) + 2 H2O(l). Permanganati nastaju oksidacijom nižih oksidacionih brojeva u kiseloj sredini. Nasuprot manganatnom jonu. Zbog toga se rastvori permanganata čuvaju u neutralnim ili blago alkalnim rastvorima. manganata i permanganata. Permanganatni jon je jedno od najjačih oksidacionih sredstava. i u tamnim bocama. Oksidaciona sposobnost permanganatnog jona jako zavisi od kiselosti sredine.

43 . 4. U živim organizama gvož e učestvuje u transportu i prenosu eletrona i. Čelici se puno koristi u gra evinarstvu. Ukupna godišnja proizvodnja gvož a 15 puta prevazliazi proizvodnju svih ostalih metala zajedno.7%). i 10. Ugljenik daje čvrstoću i jačinu čeliku. kiseonika. grupe . U Zemljinoj kori gvož e se po zastupljenosto nalazi na četvrtom mestu. kobalt rozu. Nikal se nalazi u sastavu enzima hidrolaza. U telu odraslog čoveka nalazi se oko 4 g gvož a. Čelik je legura gvož a.9⋅10-3 CoAsS Co3S4 Ni 9. Kobalt učestvuje u sintezi hemoglobina i ulazi u sastav vitamina B12. Gvož e.20 Fe2O3⋅nH2O FeS2 FeCO3 CoAs2 Co 2. grupi). a gustine velike (vidi tabeli 4. i 10.7). Nastale legure su znatno čvršće. ugljenika i odre enih prelaznih metala. kobalta i nikla navedeni su u tabeli 4. ali istovremeno smanjuje njegovu kovnost i rastegljivost. Najvažniji minerali gvož a. kobalt i nikal su sjajni metali srebrnaste boje. ovi elementi pokazuju niz zajedničkih karakteristika.. Ovaj elemenat ima i največi tehnički značaj. ali i manje reaktivne od čistog gvož a. Gotovo celokupna proizvodnja gvož a svodi se na čelik. hrom. zbog čega se i proučavaju zajedno. mangan. Tabela 4.Metali 8.9⋅10-3 (Ni.Mg)6Si4O10(OH)8 Naziv Hematit Magnetit Limonit Pirit Siderit Smaltit Kobaltit Lineit Garnierit Elementarno gvož e i način njegovog dobijanja poznato je još od davnina. drugi po redu metal (iza aluminijuma. 9. kao što su nikal. jače i tvr e. 9. Pošto se legure gvož a u tehnici nazivaju "crni metali".trijada gvož a Iako pripadaju različitim grupama (8. uglavnom oksidoreduktaza. a ulazi u sastav mnogih enzima. otuda je proizvodnja legura nazvana crna metalurgija. Zastupljenost metala trijade gvož a na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Fe2O3 Fe3O4 Fe 6. kobalt i nikal su značajni esencijalni elemenat neophodan živim organizmima. Tačke topljenja su im visoke. a nikal žutu nijansu. Dodatkom drugih elemenata poboljšavaju se mehaničke ocobine gvož a.6. od kojih je 65% proteinski vezano u hemoglobinu. Gvož e. Gvož e ima sivu.6.

otpor na 0ºC [10−8 Ω⋅m] 3d64s2 1539 2750 7. koje dalje daje Fe(III). Gvož e se prvo oksiduje do Fe(II).25 6. do korozije dolazi samo u prisustvu vode.89 5. Zato se korozija gvož a naziva i elektrohemijska korozija. Magnetno polje ih jako privlači. Dakle. koje u sebi obično uvek ima primese. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima +2 i +3. kiseonika i nekog elektrolita. a gvož e i +6. pa se ona stalno nastavlja. u vodi koja sadrži rastvoren kiseonik gvož e.8 -0.44 9.7. br. dok su kobalt i nikal pod običnim uslovima stabilni.8 -0. ne reaguju. Korozija se sprečava pervlačenje površine gvož a nanošenjem boje ili nekog drugog metala galvanizacijom. a namagnetisanje im ostaje nakon prestanka dejstva spoljašnjeg magnetnog polja. Jedino gvož e intenzivno korodira na vazduhu.87 4 124.71 Co 3d74s2 1495 2870 8. Tabela 4. (tabela 4.90 5 124. +2 Fe +3 mešovit +2 Co +3 mešovit Ni +2 +3 oksid FeO Fe2O3 Fe3O4 CoO Co2O3* Co3O4 NiO Ni2O3* 44 osobine bazan bazan hidroksid Fe(OH)2 Fe(OH)3 - boja bledo zelen crveno mrk plav tamno mrk zelen - bazan bazan Co(OH)2 Co(OH)3 Ni(OH)2 Ni(OH)3* . Korozija se uvek odvija i dva stupnja. Oksidi i baze elemenata trijade gvož a Element ox. Fizičke osobine elemenata trijade gvož a Fe Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm): M2+ M3+ Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e− → M(s) Specif.1 83 67 1.3 81 65 1. kada su hemijski čisti. Me utim.8).24 Ni 3d84s2 1452 3730 8.5 125. Ovu osobinu pokazuju samo ova tri elementa.84 Zajednička osobina ova tri elementa je da su izrazito feromagnetični na sobnoj temperaturi.Tabela 4.28 6.8.6 78 1. korodira: 4Fe(s) + 3O2(g) + 2n H2O(l) → 2Fe2O3⋅nH2O(s) Pošto je oksid porozan ne štiti površinu gvož a od dalje reakcije. Sa vodom ova tri elementa.8 -0. el.

i gvož e(III)-jon u rastvoru su hidratisani sa šest molekula vode. koncentrovana azotna kiselina čini ove metale pasivnim. Pošto se Fe(OH)3 veoma slabo rastvara u vodi (P=2. Rastvaranjem gvož a u neoksidujućom kiselinama. Me utim. Co(OH)2 plav.6×10−39) nastaje već u rastvorima u kojima je pH oko 2. Prisustvo ovih šest molekula vode se podrazumeva i zbog jednostavnosti se ne piše. Reakcijom odgovarajuće soli oksidacionog broja +2 sa bazom nastaju hidroksidi: M2+(aq) + 2OH–(aq) → M(OH)2(s). Naime. i gvož e(II)-jon.: Fe(s) + NO3−(aq) + 4H+(aq) → Fe3+(aq) + NO(g) + 2H2O(l) U rastvoru koncentrovane sumporne kiseline gvož e se pasivira. Različite su boje. kada se u rastvor soli gvož a(III) doda baza taloži se želatinozni. Negativan standardni redoks potncijal uslovljava da se sva tri metala rastvaraju u neoksidujućim kiselinama uz izdvajanje vodonika. mada pasivnost Ni nije osobito izražena. pa su njihove ispravne formule [Fe(H2O)6]2+ i [Fe(H2O)6]3+. kobalta i nikla oksidacionog broja +3 manje su izražene nago kod oksidacionog broja +2. Bazne osobine hidroksida gvož a. Sva tri elementa imaju stabilno oksidaciono stanje +2 u rastvoru. nastaje svetlo-zeleni gvož e(II)-jon: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Stajanjem na vazduhu gvož e(II)-jon se polako oksiduje i prelazi u gvož e(III)-jon: 4Fe2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq) → 4Fe3+(aq) + 2H2O(l) U reakciji gvož a sa oksidujućim kiselinama nastaje direktno gvož e(III)-jon. Elementi trijade gvož a imaju jako izraženu sklonost ka gra enju kompleksnih jedinjenja. Hidroksidi oksidacionog broja +3 nastaju dodatkom baze u rastvor soli+3. Co(OH)2 se sporo oksiduje. Fe2O3·nH2O: Fe3+(aq) + 3OH−(aq) → Fe(OH)3 (s). Gvož e(III)-hidroksid ispoljava u izvesnom stepenu amfoternost jer reaguje sa vrelim koncentrovanim rastvorima baza. dok se Ni(OH)2 ne oksiduje uopšte. Sva tri hidroksida su bazna. Stajanjem na vazduhu Fe(OH)2 se vrlo brzo oksiduje do Fe(OH)3. Fe(OH)2 je bledo-zelen. 45 . kobalta i nikla razlikuju se po boji. a Ni(OH)2 je zelene boje. Tako.Vodeni rastvori soli gvož a. u odsustvu kiseonika. Rastvaraju se u kiselinama. crvenkasto-baron Fe(OH)3 koji je zapravo hidratisani oksid.

Me utim. Tabela 4. od njih se od davnina izra ivao novac. Cu3(OH)2(CO3)2 Ag Au 8⋅10-6 4⋅10-7 Ag2S u elementarnom stanju u elementarnom stanju Naziv Halkozin Halkopirit Kuprit Malahit Azurit Argentit Mala reaktivnost bakra. Plemenitost im raste od bakra ka zlatu. M+ (pm) 3d104s1 128 96 1.30 2.96 3 − Ag 4d105s1 144 126 1.800 100 100 Au 5d106s1 144 137 2.525 95 93 Metali ove grupe su relativno meki. +2 1084. Tabela 4. +3 1064.9). zbog čega se puno koriste u industriji.18 2856 19. Zastupljenost metala 11. grupe Bakar.10.49 2.9 +1. Fizičke osobine elemenata 11. osim činjenice da mogu da grade jedinjenja sa oksidacionim brojem +1. elementi 11. kovni i rastegljivi. grupe Cu Spoljašnji energeski nivo Atomski radijus (pm) Jonski radijus. +2. U odnosu na alkalne metale njihove temperature topljenja i 46 .4 +1.78 2162 10. kao i zbog otpornosti prema koroziji. Cu2(OH)2CO3. dobri su provodnici toplote i elektriciteta. +3 961.5 +0.0068 Cu2O.62 2927 8.9. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Cu2S CuFeS2 Cu 0. zbog velike cene u poslednje vreme sve se manje koriste za izradu novca. srebro i zlato.83 68 74 Elekronegativnost Oksidaciona stanja Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Električna provodljivost Toplotna provodljivost +0.9 +1.Metali 11. grupe nemaju puno zajedničkih osobina sa alkalnim metalima.5 +1. S obzirom na činjenicu da se u prirodi mogu naći u elementarnom stanju (tabela 4. srebra i zlata svrstava ove elemente u plemenite metale (u naponskom nizu su iza vodonika).

U čitavom Periodnom sistemu jedino je srebro bolji provodnik od bakra. Relativno visoke temperature topljenja ukazuju da u metalnoj vezi sem s-elektrona učestvuju i d-elektroni. Po ovoj leguri (bronzi) čitavo jedno praistorijsko doba dobilo je ime – bronzano doba. Od dva moguća okisdaciona stanja bakra i zlata stabilnije je više. lako se dobija i obra uje tako da je bakar imao značajnu ulogu kroz istoriju. jer je energija hidratacije višeg oksidacionog stanja u rastvoru veća. dok je najmanje reaktivno zlato. Slično se javlja i kod zlata: 3Au+(aq) → 2Au(s) + Au3+(aq). 0. te se može izvlačiti u vrlo tanke žice. Dobar je provodnik elektriciteta. Neke legure bakra legura Crveni mesing Žuti mesing Beli mesing Fosforna bronza (topovska bronza) Silicijumova bronza Aluminijumska bronza Legura za metalna ležišta Konstatntan Novo srebro (alpaka) Monel metal sastav Max. Iako je bakar suviše mekan da bi se od njega izra ivalo oru e već pre 5000 godina mešan je sa kalajem kako bi mu se povećala tvrdoća. 20% Zn 65-70% Ni Elementarni bakar je karakteristične svetlo-crvenkaste boje. njihove temperatura topljenja i ključanja u potpunosti su u skladu sa sa opštim trendovima tih vrednosti kroz pojedine serije prelaznih elemenata. ← K= 1. tabela 4. Bakar je značajan biogeni elemnat. tabela 4. Vrlo je mek.5% P 1-2% Si 20-25% Al 15% Pb. ali žilavi rastegljiv. Ipak. na primer. Bakar Posle gvož a. Poznavale su ga i najstarije civilizacije.10. bakar je tehnički najvažniji metal. Uprkos činjenici da ga u Zemljinoj kori ima izuzetno malo (10−4%).12. srebro +1 i zlato +1 i +3. Tabela 4. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima: bakar +1 i +2. 47 . kod dva moguća oksidaciona stanja bakra (+1 i +2) stabilnije je oksidaciono stanje +2. 20% Zn 20-40% Zn 80% Zn 7% Sn.8 ⋅ 106.12. a jedinjenja bakra(I) u vodenom rastvoru se disproporcionišu: 2Cu+(aq) → Cu2+(aq) + Cu(s) . 7% Sn 40% Ni 20% Ni. zbog cene bakar se neuporedivo više koristi kao provodnik.ključanja se visoke. tabela 4. Ipak. Tako.10. ← Od ova tri elementa bakar je najreaktivniji. Bronza je samo jedna od niza legura bakra koje se danas koriste.

U viški amonijaka ovaj talog se rastvara. Bakar(I)-oksid. Rastvara se u vreloj koncentrovanoj sumpornoj kiselini: Cu(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Cu2+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Oksid je bazan. Dodatkom rastvora amonijaka u rastvor bakar(II)-soli taloži se svetlo plavi bakar(II)-hidroksid: 2 Cu2+(aq) + 2 OH−(aq) → Cu(OH)2(s). nastaje tamno plavi kompleks [Cu(NH3)4]2+: Cu(OH)2(s) + 4 NH3(aq) → [Cu(NH3)4]2+(aq) + 2 OH−(aq) Ovo nikako ne ukazuje na amfoteran karakter bakar(II)-hidroksida. a uporedo sa gubitkom vode nestaje i boja. Zagrevanjem CuSO4·5H2O moguće je ukloniti svu vodu. Ovaj sloj baznog karbonata štiti bakar od dalje reakcije. Reakcijom baznog oksida bakra sa H2SO4 nastaje Cu2(OH)2SO4. Kod ove soli četiri. Bakar gradi dva oksida. usled prisustva oksida sumpor. Cu2O. CuSO4·5H2O. kao posledica zaga enja vazduha. Vodeni rastvori bakar(II)-soli plavo su obojeni zbog [Cu(H2O)6]2+ jona. od pet. 2Cu(s) + O2(g) + CO2(g) + H2O(g) → Cu2(OH)2CO3(s). Cu2(OH)2CO3(s) + H2SO4(aq) → Cu2(OH)2SO4(s) + CO2(g) + H2O(g) Redoks potencijal bakra je pozitivan te se on ne rastvara se u hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini. molekula vode vezano je direktno za jon bakra (akvakompleks). CO2 i vode oksiduje do baznog karbonata Cu2(OH)2CO3. Zagrevanjem moguće je ukloniti vodu. a ona potiče od akva kompleksa. bakar(I) i bakar(II)-oksid. koji se može videti kao zelena patina.a u atmosferi nastaje odre ena količina sumporne kiseline (kislele kiše). Cu(s) + H+(aq) + HSO4−(aq) + ½O2 → Cu2+(aq) + SO42−(aq) + H2O(l). Najznačajnija so bakra je plavi kamen. dok je peti molekul vode povezan vodoničnom vezom za sulfatni jon. u prisustvu O2.Bakar se dužim stajanjem na vlažnom vazduhu. Može se dobiti zagrevanjem bakar(II)-oksida na 900ºC: 4 CuO → 2 Cu2O + O2. posebno na spomenicima. Po plavoj boji prepoznatljiva su jedinjenja bakra. U reakciji sa kiselinama ne nastaje jon bakar(I) već bakar(II): Cu2O + H+ → Cu + Cu2+ + H2O. Sam hidroksid ima jače izražene bazan od kiselih osobina. Me utim. Uporedo sa gubitkom 48 . je crvena kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. Sa razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom bakar reaguje: 3 Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 3 Cu2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 4 H+(aq) → Cu2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O(l) U koncentrovanoj hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini bakar se može rastvoriti samo u prisustvu kiseonika: Cu(s) + 2 H+(aq) + 4 Cl− + ½O2 → [CuCl4]2−(aq) + H2O.

viruse. nakon dužeg vremena na vazduhu potamni od nastalog sulfida: 2 Ag(s) + H2S(aq) + ½O2 → Ag2S(s) + H2O. Ima znatnu specifičnu težinu.vode nestaje i boja. Na vazduhu je stabilno i sa kiseonikom ne reaguje čak ni pri pri jakom zagrevanju. ali ne i za ljude. Moguće ga je rastvoriti jedino u carskoj vodi (smeša koncentrovane 49 . Lako se rastvara u kiselinama: Ag2O(s) + 2 H+(aq) 2 Ag+(aq) + H2O(l). Stajanjem. već oksid srebra: 2 Ag+(aq) + 2 OH−(aq) → Ag2O(s) + H2O(l). Žuta boja zlata može se modifikovati dodatkom različitih količina bakra i srebra. Toksičan je za neke bakterije. Od 1 g zlata može se izvući žica dužine 3 km. Ne rastvara se ni u kiselinama.1 mikrona koji su i do 500 puta tanji od čovečije dlake. Zbog baznih osobina oksida soli srebra ne hidrolizuju. Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama (azotnoj i koncentrovanoj sumpornoj): 2 Ag(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → 2 Ag+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). a kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići debljine do 0. i dr. oksid ima gotovo isključivo bazne osobine. Zlato Zlato je metal žute boje. 6 Ag(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 6 Ag+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Dodatkom baze u rastvor soli srebra ne nastaje hidroksid. galvanoplastici. Odlično se rastvara u vodi (na 20ºC 100 g vode rastvara 215 g AgNO3). Me utim. Bakar(II)-sulfat koji se dosta koristi u proizvodnji boja. spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Stabilno je na čistom vazduhu i u vodi. ni u bazama. Srebro-hlorid (AgCl). Srebro Srebro je beo sjajan mek metal. pod dejstvom svetlosti iz rastvora soli srebra dolazi do izdvajanja elementarnog srebra. Pored srebra i bakra. a halogenidi srebra nalaze primenu u fotografiji. Veoma je rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije. Legure koje sadrže paladijum ili nikal često se koriste u zlatarstvu jer su one bele boje. Iako kristalna struktura nije tipično jonska. Najvažnija so srebra je srebro-nitrat. dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. industriji stakla. Soli srebra nalaze još primenu u medicini. vinogradarstvu i voćarstvu. Jon srebra Ag+ ima baktericidno dejstvo te se može koristiti za dezinfekciju pijaće vode. Zato se čuvaju u tamnim bocama. alge i gljive. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika. Elementarno srebro koristi se za izradu ogledala. Lako gradi legure. bromid (AgBr) i jodid (AgI) se u vodi slabo rastvaraju.

Ona sadrži Cl− jon koji sa Au3+ jonom stvara kompleks tetrahloro-aurat(III): Au(s) + 4 H+(aq) + NO3¯(aq) + 4 Cl¯(aq) → [AuCl4]¯(aq) + NO(g) + H2O(l) Zlato gradi jedinjenja +1 i +3.azotne i koncentrovane hlorovodonične kiseline u odnosu1:3). kao i jedinjenja srebra termički nestabilna. i dalje do metalnog zlata. rastvara se u višku NaOH i gradi natrijum-aurat (NaAuO2). Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. Pažljivim zagrevanjem Au(OH)3 porelazi u Au2O3. Dodatkom baze u rastvore zlata(III) nastaje hidratisani oksid (Au2O3·H2O) koji se piše kao Au(OH)3: [AuCl4]¯ + 3 OH¯ → Au(OH)3(s) Au(OH)3 je amfoteran. 50 . 2 AuO(OH)(s) → Au2O3(s) + H2O(g) 2 Au(OH)3(s) + 3 OH¯ → NaAuO2(s) + H2O(g) Ovo ukazuje na činjenicu da su jedinjenja zlata. U vodenom rastvoru stabilnija su +3.

6 − Cd 4d105s2 321.0 155 97 1. grupe veće za 10 jedinica u pore enju sa elemenatima 2. Više naelektrisano jezgro jače privlači elektrone koji su čvršće 51 .65 2.73 13.83 356. veka. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Zn % na Zemlji 0. Tabela 4. kao kod zemnoalkalnih metala. Cink. kadmijum i živa su metali srebrnasto-bele boje. legura cinka.13.5 150 110 1. Ipak. korišćena još u Rimsko doba.Metali 12. Tabela 4.402 Hg 5d106s2 −38. Njihove osobine prikazane su u tabeli 4. grupe Od elemenata 12. grupe Zn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 3d104s2 419. Mada je mesing. iza njega sledi živa (oko 16).14.14. grupe. Legura cinka koja je sadržala 87% ovoga metala prona ena je praistorijskim lokalitetima u Transilvaniji (Rumunija). U stvaranju metalne veze. M2+ (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) -0. Najvžniji su u tabeli 4.5 135 74 1. čist metalni cink je bio nepoznat u Evropi sve do kraja 16.53 907 7. Industrijska proizvodnja cinka u Evropi počela je tek pred kraj 18 veka. Fizičke osobine elemenata 12.46 1. dok su minerali kadmijuma malobrojni i dosta retki.854 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.14 2.762 Kod ovih elemenata završava se popunjavanje d-orbitala u odgovarajućoj periodi. grupe iste periode.7 -0.9 +0. a metal se proizvodio u velikim količinama u Indiji u 13 veku. Po tome se slični sa elementima 2.6⋅10-5 Hg 8⋅10-6 I cink je jedan od elemenata koji je korišćen od davnina.0076 Mineral ZnS ZnCO3 CdS CdCO3 Elementarna HgS Cinobarit Naziv Sfalerit Smitsonit Grinokit Otavit Cd 1. naelektrisanje jezgra elemenata 12. grupe cink gradi najveći broj minerala (oko 66). učestvuju samo s-elektroni.07 767 8. Zastupljenost metala 12.13.

S obzirom da cink lako gradi komplekse njegov hidroksid se rastvara u ne samo u bazama. već i u amonijaku i u cijanidu: Zn(OH)2(s)+ 2OH−(aq) → [Zn(OH)4]2−(aq) Zn(OH)2(s)+ 4 CN−(aq) → [Zn(CN)4]2−(aq) + 2 OH− Zn(OH)2(s)+ 4 NH3(aq) → [Zn(NH3)4]2+(aq) + 2 OH− Kadmijum Kadmijum je beo sjajan. Pošto se elektroni teže mogu angažovati u metalnoj vezi temperature topljenja ovih elemenata čak su niže od elemenata 2. bela supstanca poznata pod nazivom cinkovo belilo. Kadmijum se dosta koristi za zaštitu drugih metala. grupe. Cink Cink je na vazduhu postojan (prevlači se slojem oksida). Posebno su značajni amalgami (legure žive) koji se primenjuju u zubnoj tehnici. Cink(II)-oksid je čvrsta. tako i na 5s-elektrone kadmijuma. koji je amfoteran. To se odnosi kako na 4s-elektrone kod cinka. CdS. cink je dosta dobar provodnik. sem žive koja formalno može da ima i oksidacioni broj +1. Zn(OH)2. ali je živa jedini tečan metal na sobnoj temperaturi (tabela 4. Cink veoma lako reaguje sa kiselinama. ni njegov oksid. Zbog takve elektronske konfiguracije metali 12.vezani kod elemenata 12. U jedinjenjima imaju oksidacioni broj +2. Primenjuje se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Reakcija sa azotnom kiselinom je dosta specifična: 4 Zn(s) + 10 HNO3(aq) → 4 Zn(NO3)2(aq) + NH4NO3(aq) + 3 H2O(l). Amfoterne osobine cinka veoma su izražene: Zn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Zn(OH)2]2−(aq) + 2 H2(g). Nasuprot žive koja je loš provodnik. je žute boje i koristi se u slikarstvu kao boja. razlikuje se od kadmijuma i žive koji nisu amfoterni. za lečenje herpesa i kao dodatak kremama za lice kako bi se sprečila iritacija kože. Cink i kadmijum su čvrsti. I oksid i hidroksid. grupe znatno se razlikuju u nekim fizičkim osobinama od ostalih prelaznih elemenata.14). stabilan na vazduhu. ni njegov hidroksid. Za razliku od cinka kadmijum nije amfoteran. grupe (i Zn i Cd imaju niže tačke topljenja od Ca i Sr). Pošto je otporan na atmosferske uticaje cink se korisrti za zaštitu drugih metala (pocinkovani lim) kako bi se sprečila korozija. CdO(s) + 2H+(aq) → Cd2+(aq) + H2O Hidroksid se lako rastvara u kiselinama (bazan je). Zn(s) + H+(aq) → Zn2+(aq) + H2(g). 52 . U pogledu hemijskih osobina cink. ali i u amonijaku (lako gradi komplekse): Cd(OH)2(s) + 2H+(aq) → Cd2+ (aq)+ 2H2O(l) Cd(OH)2(s)+ 6 NH3(aq) → [Zn(NH3)6]2+(aq) + 2 OH− Sulfid kadmijuma. Legure ovih elemenata imaju široku primenu. mek metal.

I ova so se u vodi slabo rastvara. 53 . Živa je na vazduhu stabilna. ne grade svi elementi amalgame. a pare su joj otrovne. Rastvara se u oksidujućim kiselinama: -razblažena azotna kiselina: 6 Hg(l) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Hg22+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O -koncentrovana azotna kiselina: Hg(l) + 4 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → Hg2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O -koncentrovana sumporna kiselina: 2 Hg(l) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Hg22+(aq) + SO2(g) + 2 H2O. Hidroksidi žive(I) i žive(II) nisu poznati. Tako kada se na rastvor soli žive(II) doda alkalni hidroksidi nastaje žuti živa(II)-oksid (HgO).5 g).1% rastvor koristi se kao antiseptik. U vodi se dobro rastvara (na 20ºC u 100 g vode rastvara se 6. Mada je loš provodnik toplote i elektriciteta. ima pravilan koeficijent toplotnog širenje. Za oksidaciono stanje žive +1 karakteristično je postojanje jona Hg22+ koji je u stvari dimer (−Hg−Hg−). Me utim. Lako se rastvara u KI i gradi kompleksno jedinjenje: HgI2 + 2 I− → [HgI4]2−. Zagrevanjem žuti živa(II)-oksid ce preći u crveni.2-0. Tetrajodomerkurat(II)-jon se u analitici koristi za dokazivanje amonijaka: 2 [HgI4]2− + NH3 + 3 OH− → [Hg2N]I·H2O(s) + 2 H2O + 7I−. Hg(NO3)2(aq) + 2 NaOH(aq) → HgO(s) + 2 NaNO3(aq) + H2O(l). pa se koristi za izradu termometara. Legure žive nazivaju se amalgami. a stajanjem na svetlosti njena žućkasto bela boja potamni: Hg2Cl2 → HgCl2 + Hg. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanje. Na primer. Dobro se rastvara u kiselinama (pokazuje bazne osobine). To je bela kristalna supstanca koja sublimiše. zbog male rekativnosti. Me utim 0. Živa(I)-oksid (Hg2O) je čvrsta supstanca. mrko-crvene boje koja se u vodi slabo rastvara. U naponskom nizu je iza vodonika te se ne rastvara u neoksidujućim kiselinama. +1 i +2. u prirodi može nači i u elementarnom obliku. Kada sadrže malo metala tečni su. Dobro rastvara druge metale. Stajanjem postepeno se raspada: Hg2O → HgO + Hg. Jodid žive(II) HgI2 je slabo rastvorno jedinjenje intenzivno narandžste boje.4 grama). U vodi hidrolizuje kiselo. Ona je jedini metal koji je tečan. Otrovan je (doza letalis je 0. Zato lako isparava. Jedno od značajnijih jedinjena žive(I) je njen hlorid Hg2Cl2 (kalomel). gvož e ne gradi amalgame.3·10−52 ) javlja se u prirodi (mineral cinabarit). Zato se za transport žive mogu koristiti čelični sudovi. Sulfida žive(II) pošto je izuzetno slabo rastvoran (P=6. Zato je živa bila poznata već 1 500 godine pre nove ere. Hlorid žive(II) je poznat pod imenom sublimat.Živa Živa se.

54 .

1. Ova jedinjenja raspadaju se (uz eksploziju) egzotermno i daju molekulski azot. a većim delom jer je ovaj elemenat jako oksidaciono sredstvo (E0red = +2. Iz tog razloga se gasoviti fluor obično čuva u posudama koje su napravljene od legura nikla. Sa nekim metalima gradi tanak film fluorida. 55 . Temperatura topljenja Tempertaura ključanja Energija veze* (kJ/mol) 2s22p3 N2 28 gas -210 -196 941 Fosfor 3s23p3 P4 124 čvrst 44 280 200 Kiseonik 2s22p4 O2 32 gas -218 -183 498 Sumpor 3s23p4 S8 257 čvrst 119 444 266 Fluor 2s22p5 F2 38 gas -220 -188 153 +2. Ovo je. fosfor gradi četvoroatomne. Takva je. a ostali čvrsti (I2. delom zbog male jačine F−F veze (energija F−F veze je 153 kJ/mol). Plemeniti gasovi (18. reakcije raspadanja olovo-azida: Pb(N3)2(s) → Pb(s) + 3N2(g) koji se naduvaju prilikom sudara ∆H° = −476 kJ Natrijujm-azid. F2). grupa) se sastoje od pojedinačnih atoma. O2.889 Hlor 3s23p5 Cl2 71 gas -101 -34 243 +1.u.1 azot je daleko najstabilniji.889 V). Cr. na primer slučaj sa niklom. NEMETALI Većina nemetala kada je u elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (N2. S8).534 E0red (V) *u elementarnom stanju (trostruka veza kod N2. Njegova velika stabilnost. tako da je brom tečan.1. NaN3. ugljenik i silicijum imaju umreženu kovalentnu strukturu. Hlor je nešto manje reaktivan od flora.5. koji se razlaže manje energično koristi se u automobilskoj indistriji za izradu airbegova Fluor je najreaktivniji od svih elemenata u čitavom periodnom sistemu. posledica je trostruke veze u molekulu N2 (energija veze je 940 kJ/mol). Jaka veze u molekulu N2 je razlog zašto su potencijalno hemijski eksplozivne materije upravo jedinjenja azota (nitoglicerin. Ne i Ar). kao što su na primer ner ajući čelik (Fe. dvostruka veza kod O2) Od nemetala navedenih u tabeli 5. Sa porastom molekulske mase disperzione sile rastu. Mada reaguje sa skoro svim metalima često je potrebno zagrevanje da bi uopšte počela reakcija. Karakteristike osam najvažnijih nemetala date su u tabeli 5. sa kojim fluor gradi NiF2. koji jako dobro prijanjaju na površinu metala štiteći ga od dalje reakcije. sumpor molekule sa osam atoma. To ukazuje na relativno jaku vezu u molekulu Cl2 (energija Cl−Cl veze je 243 kJ/mol). Usled velike reaktivnosti fluor reaguje sa svim elementima Periodnog sistema.077 Jod 5s25p5 I2 254 čvrst 114 184 151 +0. Fizičke osobine najvažnijih nemetala Azot Konfiguracija poslednjeg popunjenog energetskog nivoa Molekulska formula Molarna masa (g/mol) Agregatno stanje na n. čak i sa inertnim gasovima (osim sa He. trinitrotoluen. na primer. Tabela 5. amonijum-nitrat. Na sobnoj temperaturi su gasoviti ukoliko su im molekulske mase male (elementi druge preiode).360 Brom 4s24p5 Br2 160 tečan -7 59 193 +1. Ni). olovo-azid). P4. pa prema tome i mala a reaktivnost.

izdvaja se kiseonik (temperatura ključanja O2 iznosi -183°C). na -183°C. i to: – F− u mineralu kalcijum-fluoridu. Halogeni su suviše reaktivni da bi se u prirodi našli u elementarnom obliku. Elementarnog sumpora ima u Zemlji. NaCl (kamena so) – Br−(aq) i I−(aq) u mineralnim vodama. Ova dva elementa dobijaju se hemijskim putem. Hla enjem na –200°C vazduh prelazi u tečno stanje. Kroz unutrašnju cev uduvava se vazduha koji potiskuje kroz srednju cev ka površini rastopljen sumpora. daljim povećanjem temperature tečnog vazduha. Kroz spoljašnju uvodi se pregrejana vodena para.2095 (kiseonik). Za razliku od fluorida i hlorida koji se teško oksiduju. kiseonik i sumpor) se u prirodi nalaze u elementarnom obliku. O ovim procesima bilo je već reči. na dubini od 60-600 m odakle se vadi. Ovaj proces se puno koristi u industriji. CaF2 (fluorit) – Cl− u ogromnim podzemnim naslagama natrijum-hlorida. U zemlju se pobodu tri koncentrične cevi. što isključuje mogućnost klasičnog rudarskog načina va enja. Elementarni flour i hlor dobijaju se elektrolitički. gde je njihov molski udeo 0. Princip frakcione destilacije je sledeći. bromid i jodid se lako oksiduju. Postepenim povećavanjem temperature prva supstanca koja prelazi u gasovito stanje na -196°C je azot (temperatuta ključanja N2 je -196°C).1. Nalaženje i dobijanje Od osam nemetala koje smo izdvojili kao najvažnije.5. 56 .7808 (azot) i 0. Azot i kiseonik se dobijaju frakcionom destilacijom tečnog vazduha. tri (azot. Ona topi sumpor. javljaju se kao anjoni. oksidacijom. Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koristi gasoviti hlor: Cl2(g) + 2Br−(aq) → 2Cl−(aq) + Br2(l) Cl2(g) + 2I−(aq) → 2Cl−(aq) + I2(s) U laboratoriji se ove reakcije često koriste za dokazivanje Br− i I− jona. Obično su naslage sumpora smeštene ispod peska. Pošto ispari gotovo sav azot. Umesto toga. Postupak va enja sumpora sastoji se u sledećem.

vodonik je na Zemlji prisutan u velikom količinama hemijski vezan u različitim jedinjenja. Zastupljenost vodonikovih izotopa u prirodi Ime vodonik ili protijum deuterijum Izotop 1H 2H 3H Oznaka H D Zastupljenost u prirodi 99.2. On ima najmanji atom. vreme poluraspada 12. Vodonik je najrasprostranjeniji elemenat svemira (88. Zemljina atmosfera sadrži veoma malo gasovitog vodonika (5⋅10−4mas%) koji potiče od vulkanskih i drugih prirodnih gasova.0897 37 208 2. Najviše ga ima u vodi ali i u supstancama organskog porekla (ugalj.0 − Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Energija jonizacije (MJ/mol): Prva: M(g) →M+(g) + e Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 1. Gravitaciono polje Zenmlje suviše je slabo da ga zadrži tako da vodonik. a 14. Jupitera).5 puta je lakši od vazduha. Ipak. Slabo je rastvoran u vodi (100 zapremina vode rastvara 2 zapremine vodonika). Me umolekulske 57 . dok se treći dobija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Elementarni vodonik je gas bez boje.%). ukusa i mirisa. Vodonik Vodonik se zbog svojih specifičnih osobina proučava posebno i ne pripada ni jednoj grupi periodnog sistema elemenata. Tabela 6. U prirodi se vodonik javlja u dva izotopa.1. Pd).2).6.985% 0. nafta) iz kojih se industrijski dobija. Fizičke osobine vodonika H Elektronska konfiguracija Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus. % ili 75mas.1.14 −252. Vodonik je najlakši od svih elemenata. zbog male mase napušta Zemljinu atmosferu. Glavni je sastojak Sunca i većine zvezda (npr.6at.26 godina. Fizičke osobine i ponašanje vodonika proizilaze iz njegove jednostavne strukture i male molarne mase (tabela 6.015% - tricijum* T *Radioaktivan.87 0. M− (pm) − 1s1 −259. ∆H = 436 kJ/mol). koji su veoma stabilni (H2 → 2H. Pri višim temperaturama dobro se rastvara u mnogim metalima (Ni. Tabela 6. najmanje naelektrisanje jezgra i najjednostavniju elektronsku konfiguraciju u čitavom Periodnom sistemu.1 0.7 U elementarnom stanju vodonik je u obliku dvoatomnih molekula (H2: σ21s).31 −72. Pt.

diseperzione sile kod vodonika izuzetno su slabe usled čega su tačka topljenja i ključanja vodonika izuzetno niske. čak i na ekstremno niskim temperaturama (-196°C): F2(g) + H2(g) → 2HF(g) ∆H0r -546 kJ Voda je. D2O. većinom metala 2. oksidima metala oduzima kiseonik. reaguje sa gotovo svim elementima gradeći hidride u kojima može biti prisutna kako jonska. Vodonik u molekulu vode može biti zamenjen deuterijumom. jedinjenje vodonika. jer je elektronegativnost drugog nemetala veća. dok je za nastanak drugih potrebno primeniti drastičnije reakcione uslove. Atomski vodonik je vrlo reaktivan. Sr) i B iz 13. trostrukom vezom vezanim azotom N2.3). Jonska veza je prisutna kod hidrida tipa soli. Vodonik gori svetlo plavim plamenom uz osloba anje velike količine toplote: 2 H2(g) + O2(g) → 2 H2O(g) čisti metali: CuO + H2 t → Cu + H2O. To su bele kristalne supstance u čijoj strukturi se nalazi katjon metala i hidridni (H) jon: 2Li(s) + H2(g) → -+ 2LiH(s) Ca(s) + H2(g) → CaH2(s) Sa vodom hidridi reaguju burno uz izdvajanje vodonika: NaH(s) + H2O(l) → Na+(aq) + OH(aq) + H2(g) Isto tako. H jon je jako redukciono sredstvo. eksploziva i o ∆rHθ = −571. Na primer. Takva voda naziva se teška voda. tako i kovalentna veza. ∆H0r = -91. da bi vodonik reagovao sa stabilnim. na primer: TiCI4(1) + 4LiH(s) → Ti(s) + 4LiCl(s) + 2H2(g) Sa nemetalima vodonik gradi kovalentne (molekulske) hidride. neophodna je visoka temperatura (~400°C) visok pritisak (~250 kPa) i katalizator: N2(g) + 3H2(g) katalizato r → 2NH3(g)   Industrijsko dobijanje amonijaka. U većini od njih vodonik ima oksidacioni broj + 1. zasniva se na ovoj reakciji.8 kJ ubriva. U 1000 dm3 obične vode nalazi se oko 0. grupe (Ca.6 kJ Vodonik spada u jaka redukciona sredstva. S druge strane. koji je polazna sirovina u proizvodnji se vrlo lako. To zavisi od reaktivnosti drugog nemetala.015% teške vode. grupe. to jest sa svim metalima 1. a razlika izme u njih je vrlo mala (svega 6 stepeni). reakcija vodonika sa fluorom odigrava 58 . grupe. i koristi se kao moderator u atomskim reaktorima. pri čemu se dobijaju sintetičkih vlakana. Teška voda ima nešto drugačije fizičke osobine od obične vode (vidi tabelu 6. bez sumnje najvažnije. Ove hidride vodonik gradi sa elementima male elektronegativnosti. Neki kovalentni hidridi nastaju lako.

106 11.42 1.3. Fizičke osobine obične i teške vode Osobina Relativna molekulska masa Temperatura mržnjenja [°C] Temperatura ključanja [°C] Gustina na 20°C [g/cm3] Maksimalna gustina na °C H2O 18. Na tako visokoj tempearturi tope se platina.998 0. 59 .). kvarc i druge teško topive supstance (autogeno zavarivanje i sečenja metala). u plameniku posebne konstrukcije (Danijelov plamenik).82 101.6°C Reakcija sagorevanja vodonika koja je egzotermna. hlorovodonik i dr. za hidrogenovanje. kao redukciono sredstvo. Pored toga vodonik se koristi kao polazna sirovina za različite sinteze (amonijak.98°C D2O 20. Ukoliko se izvodi pod kontrolisanim uslovima. metanol. ali i kao pogonsko gorivo.029 3.Tabela 6.016 0 100 0. moguće je postići temperaturu i od 3300°C.

liskun. Poseduje poluprovodničke osobine U čistom stanju silicijum je prah mrke boje. feldspat. kaolin.6. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik i silicijum su dva najzastupljenija elementa u prirodi. Ukoliko dijamant zagrejemo na iznad 1500°C u odsustvu vazduha.. ni elektriciteta. Obično je jedna modifikacija stabilnija od ostalih. Ograničeno se rastvara u organskim rastvaračima. Naredni su C70. karbonati. visoke tačke topljenja (3500°C). ali se ugljenik javlja i u elemenatrnom stanju. bez boje. to je silicijum za neorganski. C78. Zastupljenost nemetala 14. U odnosu na ostale elemente periodnog sistema oni su od posebne važnosti. C94 i C96. 60 . stabilna na vazduhu. ni toplote. jer ono što ugljenik predstavlja za organski svet. nafta ugalj silikati. Ovo ne predstavlja dve različite modifikacije silicijuma. Molekul je sfernog oblika. Kristalna struktura oba oblika je ista i identična srtukturi dijamanta zbog čega čist silicijum nije provodnik. C60 je prvi član ove klase jedinjenja. velike tvrdoće.018 27. Danas umesto sfere sintetisani u obliku cevi prečnika svega nekoliko nanometara – nanotube.2 Nalaženje dijamant. Prema tome. ne provodi elektricitet. Alotropske modifikacije ugljenika Dijamant Grafit Fuleren Prozirna kristalna supstanca. Sivkasto-crna supstanca metalnog sjaja. slojevite strukture. Nemetali 14. lako se otire. grupe Periodnog sistema na Zemlji i njihovo nalaženje Element C Si % na Zemlji 0. C90. praškastog oblika). Kristalna supstanca. C84. SiO2 Ugljenik ulazi u sastav kako organskih. otporna na dejstvo kiselina i baza.5. Kratak pregled osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. Tabela 6. ima ga u prirodi u obliku različitih jedinjenja.5. grafit.4. organska jedinjenja. dobar provodnik toplote i elektriciteta. razika je samo u veličini kristala (čestice su sitnije i površina je veća kod mrkog. tako i neorganskih jedinjenja. a može biti i u obliku tamno sivih igličastih. sjajnih i veoma tvrdih kristala. Grafit je stabilnija modifikacija ugljenika. on će preći u grafit.2. Elementarni ugljenik javlja se u prirodi u tri alotropske modifikacije1 koje se razlikuju po svojim osobinama. Tabela 6. 1 Alotropske modifikacije su različiti oblici jednog elementa koji se razlikuju po načinu ostvarivanja veze i/ili broju atoma u molekulu.

Osobine ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. CO: 2 C(s) + O2(g) 2 CO(g).8 -0. To je gas bez boje. Posebno je opasan jer ga je teško 61 . azot gradi karbide. Slabo se rastvara u vodi.6.86 7 Si 3s23p2 1414 2900 2. jedinjenja ugljenika u kojima on ima oksidacioni broj -4 (sa elemetima koji imanu manju elektronegativnost od njega). Trovanje je prepoznatljivo po neobično crvenoj boji krvi pošto kompleks CO sa hemoglobinom ima intenzivno crvenu boju. Karakteristična neorganska jedinjenja ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6.7. +2 Oksid CO CO2 SiO2 Osobine indiferentan kiseo amfoteran Karakteristike gradi karbonile (atomske komplekse) CO2(g)+ H2O(l) H+(aq) + HCO3−(aq) 2 H+(aq) + CO32−(aq) +4 soli hidrogenkarbonati i karbonati SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l) Slično hidridima.33 Ugljenik je nemetal. Nešto je lakši od vazduha. br. ukusa i mirisa. Spada u neutralne okside.6. elementi ove grupe (sem olova) imaju osobinu da više atoma vezuju u niz. Oksidi ugljenika silicijuma ox.0 (dijamant) Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 70 2. u kojima vodonik ima negativan oksidacioni broj.5 +0. Ugljenik Ugljenik gradi daleko više jedinjenja od svih ostalih elemenata (izuzev vodonika) zbog sposobnosti me usobnog povezivanja atoma ugljenika (i do 700 atoma).2 110 1.5-1 (grafit) 10. Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaje ugljenik(II)-oksid. Karbidi su.27 (grafit) 3. Tabela 6.51 (dijamant) Tvrdoća po Mosu 0. Veoma je otrovan pošto se lako vezuje za hemoglobin u krvi čime se onemogućava njegova uloga kao prenosioca kiseonika. Fizičke osobine ugljenika i silicijuma C Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 2s22p2 3527 (grafit) 4027 2. dakle. mada mogu da imaju i negativne oksidacione brojeve. Tabela 6. U jedinjenjima se ova dva elementa javljaju najčešće sa oksidacionim brojevima +2 i +4. Uopšte. a silicijum metaliod.7.

CO ima veliki afinitet prema kiseoniku i redukciona svojstva.grupu koja može neograničeno da se ponavlja u silikatima.8⋅10−11) već je i nestabilna. a blago je kiselog ukusa jer nastaje slaba kiselina (tabela 6. Nalazi se kao slobodan u vazduhu. Ugljena kiselina ne samo što je je slaba (Ka. i silikonima. Sličnosti. CO se disproporcioniše i dolazi do izdvajanje C u obliku ča i. Smatra se da već 1vol. Pored koksa obično se koristi u industriji kao redukciono sredstvo. niti potpomaže gorenje. a hidrogen karbonati dobro rastvaraju. Na povišenoj temperaturi karbonati se raspadaju: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g).2=4. Silicijum Slično ugljeniku koji pokazuje sposobnost me usobnog povezivanja atoma u beskonačno dugačke -C-C. u pekarskoj industriji (kao jedna od komponenata praška za pecivo).5ºC prelazi u čvrsto stanje (suvi led). papira i tekstila. U vodi se karbonati loše. Pore enje osobina ugljenika i silicijuma Ugljenik Dve osnovne alotropske modifikacije Gradi dva stabilna gasovita oksida: CO iCO2 Ne reaguje sa bazama Velika težnja ka povezivanju u lance Lako gradi višestruke veze Silicijum Jedna stabiln modifikacija (struktura dijamanta) Gradi samo jedan stabilan črst oksid: SO2 Reaguje sa bazama uz nastajanje H2(g) i SiO44−(aq) Povezivane u lance do 15 atoma Gra enje višestrukih veza nije uobičajeno 62 . Vodeni rastvor ugljenik(IV)-oksida poznat je pod imenom soda-voda. Gradi dva tipa soli: karbonate (CO32−) i hidrogenkarbonate (bikarbonate) (HCO3−). tako i silicijum gradi -Si-O. Pri tom veći deo ugljenik(IV)-oksida ostaje samo fizički rastvoren u vodi (u obliku hidratisanih molekula CO2). sapuna. a manji deo reaguje sa vodom. Ako se smeša CO i CO2 naglo ohladi tada se ravnoteža koja postoji iyme]u njih pomera u levu stranu. Teži je od vazduha. ali i razlike izme u ugljenika i silicijuma prikazane su u tabeli 6. Natrijum-karbonat ima primenu u industriji stakla.nizove. Ugljenik(IV)-oksid. Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u medicini za neutralizaciju želudačne kiseline.8. izuzetno dugačkim sintetskim molekulima koji imaju mnoge primene.8. mirisa i ukusa. ali izaziva gušenje usled nedostatka kiseonika (pasja pećina). najvažnijim mineralima na planeti. Komercijalno najvažnije soli ugljene kiseline su natrijum-hidrogenkarbonat (NaHCO3) i natrijum-karbonat (Na2CO3).identifikovati zbog odsustva mirisa. što je osnovni uzrok njenog stvaranja i dimljenja. Nije otrovan.% predstavlja smrtonsnu dozu. Tabela 6.1=2. Lako se razlaže na vodu i oksid. U vodi se dobro rastvara: na 20°C pod atmosferskim pritiskom u 100 zapremina vode rastvara se 88 zapremina ugljenik(IV)-oksida. Ne gori. CO2 je gas bez boje. Na -78.7). Ka. ali i u izduvnim automobilskim gasovima. CO je prisutan u duvanskom dimu.5⋅10−4.

n=1 n=2 n=1. Može se smatrati da njenom polimerizacijom nastaju ostale kiseline silicijuma. poznata pod imenom vodeno staklo. SiO2. sem u H2F2: SiO2(s) + 2 H2F2(aq) → SiF4(aq) + 2 H2O(l). i to samo kada je pH vrednost rastvora 3. 63 . naglim hla enjem rastopa SiO2. ali su zato stabilne njihove soli (silikati) kojih ima u ogromnim količinama u Zemljinoj kori. visoke tačke topljenja (1700°C). niti u kiselinama. Pri nižim pH vrednostima ortosilicijumova kiselina počinje da polimerizuje. silicijum(IV)-oksid se smatra anhidridom različitih kiselina silicijuma. SiO2 nije kao CO2 izgradjen od pojedinačnih molekula. uz izdvajanje molekula vode. m=2 FORMULA H2SiO3 H4SiO4 H2Si2O5 H6Si2O7 NAZIV KISELINE Metasilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina Dimetasilicijumova kiselina Diortosilicijumova kiselina U monomolekulskom obliku jedino postoji ortosilicijumova kiselina. tabela 6. koji se u prirodi javlja u velikim količinama i različitim oblicima (gorski kristal. H4SiO4. Zbog složenosti kristalne strukture. U stvari. Ova silikatna smeša. SiO2 se ne rastvara ni u vodi. Uopšte. pesak. a u višku HF-a nastaje heksafluorosilicijumova kiselina H2[SiF6].9. Čak i posle dehidratacije takav SiO2 ima amorfnu strukturu i izuzetno razu enu površinu. papira. Vodeno staklo se koristi kao lepak za lepljenje stakla. slika 6.2.1. m=2 n=3. Sa bazama ovaj oksid reaguje sporo i to tek pri topljenju sa njima. rastvara se u vodi i po izgledu je slična staklu. Usled toga je i hemijski vrlo inertan. umesto u kristalno preći će u amorfno stanje (staklo). kvarc. već ima umreženu trodimenzionalnu strukturu koja podseća na strukturu dijamanta. porcelana. mSiO2⋅nH2O Polisilicijumove kis.9 Tabela 6. Koristi se kao sredstvo za sušenje “silika gel” i adsorbens. ametist…). Od običnog peska i gline do poludragog kamenja ametista i berila. Dodatkom kiseline u rastvor vodenog stakla taloži se “silicijumova kiselina”. pri čemu nastaje smeša različitih silikata: SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l).. i nekih silikata. od pet atoma na površini Zemlje četiri atoma su kiseonik i silicijum! Osnovna strukturna jedinica svih silikata je SiO44− jon u kojem su četiri atoma kiseonika tetraedarski raspore ena oko centralnog atoma silicijuma.može postojati u rastvoru samo ako je pH vrednost rastvora veća od 13. To je čvrsta kristalna supstanca. Same kiseline silicijuma su slabe i neopstojane. Anjon SiO32. Silikati. za impregnaciju drveta i u proizvodnji deterdženata.Sa kiseonikom silicijum gradi oksid. silikatni minerali dominiraju neživim svetom. Formule i nazivi kiselina silicijuma OPŠTA FORMULA SiO2⋅nH2O Silicijumove kis.

1. Silikati sa pojedinačnim anjonima ORTOSILIKATI SiO44− (MEZOSILIKATI) SA PRAVIM LANCEM 2. fajalit (Fe2SiO4) PIROSILIKATI Si2O76− (SOROSILIKATI) SA SPIRALNIM LANCEM Oktaedarski slojevi Klinoenstatit (MgSiO3) Volastonit (CaSiO3) Akermanit Ca2(MgSi2O7) CIKLOSILIKATI (METASILIKATI) (SiO32−)n (SOROSILIKATI) (Si2O52−) Pseudovolastomit Ca3(Si3O9) benitoit BaTi(Si3O9) Silmenit (Al(AlSiO5)) Tetraedarski: Oktaedarski = 2:1 Montmorilonitski silikati (talk. ortosilikati. silikati je moguće podeliti na četiri velike grupe (tabela 6. Al2(Si2O5)(OH)4) hrizotil Mg3(Si2O5)(OH)4) TRAKASTI Baotit (crni liskun) K(Mg1-xFex)3(Si3Al)O10(OH)2 (Si4O116−) (Si6O1710−) Beril Be3Al2(Si6O18) Kordierit Mg2Al3(AlSi5O18) 64 . trake. Tetraedarski: Oktaedarski = 1:2 Kaolinitski silikati kaolinit.Slika 6. Silikati sa prostorno umreženom strukturom (tektosilikati) Feldspati Zeoliti Feldspatoidi forsterit (Mg2SiO4).10): Tabela 6. U zavisnosti od načina povezivanja tetraedarskog SiO44− anjona.10. Prostorna struktura SiO4 4− jona Najjednostavniji silikati. lance. do potpuno polimerizovane strukture kvarca. SiO44− jon pokazuje veliku težnju da se povezuje u prstenove. sadrže SiO4 4− jon ili povezanih nekoliko ovih jona. slojeve. F)2)). Silikati sa lančastim i trakastima anjonima (SiO32−)n (inosilikati) 3. Mg3(Si4O10)(OH)2 liskuni (muskovit KAl2(AlSi3)O10(OH. Silikati sa slojevitom (pločastom) strukturom (Si2O52−)n (filosilikati) Tetraedarski slojevi 4. Podela i vrste silikata 1.

atomu silicijuma vezane su po dva organska radikala. glina i drugi silikati spadaju u najjeftinije i široko korišćene sirovine savremene industrije od kojih se proizvode staklo. Pored toga što su ku termički stabilni oni su hemiski inertni i netoksični što otvara mnoge mogućnosti primene. keramika. c) Silikati sa pojedinačnim cikličnim anjonima. Kod nekih minerala glina se izme u slojeva nalazi voda koja može da izazove alazi bubrenje. i joni metala ili novi slojevi oksida ili hidroksida.daje termičku stabilnost.. Mogućnost nastanka no dvodimenzionalne ili trodimenzionalne struktura uslovljena je prirodom organskih radikala. liskuni. Mogućnost zamene atoma silicijuma raste sa Mogu ne povećanjem stepena polimerizacije. Opšta formula im je M2SiO4 (Predstavnici su o Predstavnici olivin: 9Mg2SiO4⋅Fe2SiO4. nim cikli 2) Silikati sa lančastom i trakastom strukturom. a na svakom j . –C6H5 grupa. iroko korišćene porcelan. Slika 6. cement i dr.i trodimenzionalno umreženi polimer ( eni polimerne strukture). Mn2+). tzv. sa svojim slabim me umolekulskim silama.1) Silikati sa pojedinačnim anjonima: nim anjonima a) Ortosilikati (izvode se iz ortosilicijumove kiseline): sadrže anjon SiO44− i katjon metala i (obično Mg2+. složeni silikati. Fe2+. Slično silikatima. Organske grupe. Najčešće je to metil -CH3 (slika 6. U najvažnije slojevite silikate spadaju glina. odnosno silikonske gume (dvo. Alumosilikati su minerali koji čine više od polovine mase anjem ine litosfere. astom strukturom a) Sa jednostrukom lančastom strukturom (SiO32-)n astom ( b) Sa dvostrukom lančastom strukturom (Si4O112-)n astom ( 3) Silikati sa slojevitom strukturom strukturom. Struktura silikona U zavisnosti od stepena umreženosti silikoni mogu biti silikonska ulja.2).2). kod kojih je jedan atom silicijuma u SiO44− anjonu zamenjen atomom aluminijuma (alumosilikati). netoksi nosti 65 . a re e fenil organsk . dok osnovna struktura pseudominerala -Si-O. b) Pirosilikati (izvode se iz pirosilicijumove kiseline): sadrže anjon Si2O7 i 6− . Zbog velike rasprostranjenosti i jednostavne eksploatacije kvarcni pesak. talk.. i portland cement (Ca2SiO4)). daju silikonima hidrofo ilikonima hidrofobnost i fleksibilnost. Silikoni su organosilicijumova jedinjenja u čijoj osnovi je dugačak lanac -Si-O-. masti ili smole (linearni ulja polimeri). 4) Silikati sa prostorno umreženom strukturom U prirodi su veoma rasprostranjeni. Izme u slojeva može se naći kristalizaciona voda.2. i silikoni mogu da se umrežavaju.

66 . dok su kod smole veoma dugački nizovi. lako pokretni silikoni. Od silikona sa slojevitom strukturom izra uju se gumice za zaptivanje. kao i komponente sredstava za poliranje automobila. Sredstva za podmazivanje su na bazi silikona. Razlika izme u silikonskih ulja. Od silikona se izra uju neki kozmetički proizvodi uključujući i šminku. ronilačlka odela. masti i smola je u dužini polimernog niza.Silikonska ulja se koriste puno u gra evinarstvu. za izradu silikonskih vodenih mikroemulzija koje omogućavaju trajnu impregnaciju. kontaktna sočiva. Od trodimenzionalno umreženih silikona izra uju se medicinski impantati. Ulja su kraćeg niza. kod masti niz je nesto duži. a koje su ekološki prihvatljive. lepljivi i čvrsti.

Arsena i antimona uglavnom su u obliku sulfida. zastupljeni.1 vol. Rastvara se u organskim rastvaračima. Tabela 6. modi odifikacije se ostale od kojih su najvažnije crvena i crna. Pokazuje osobine poluprovodnika.Cl ili OH) As4S4 As2S3 Sb2S3 Azot se javlja u jednoj. ve U prirodi se samo ayo tanalzi u elementarnom obliku. fosfora je vezan za tri susedna. Tabela 6.0019 KNO3 NaNO3 P As Sb 0. preko metaloida (arsen i antimon) do metala (bizmut o kome je već bilo reči).112 1.3. mnogo slabije se rastvara u organskim rastvaračima od belog. u vazduhu 78. dok su azot.11. P4. osobinama i strukturi veoma je sličan grafitu. Tamno-siva supstanca. tabela 6.%. Po izgledu. zapaljiv. iznad 34°C u prisustvu vazduha sam od sebe se pali. polimerne strukture. Tamno crvena amorfna supstanca. Otrovan. tabela 6. sme e i crno. postojan na vazduhu i nije otrovan. 67 . Znatno manje raktivan i stabilniji od belog fosfora. Samo kod fosfora poznato je destak modifikacija. Najmanje reaktivna modifikacija S Sastoji se od više povezanih šestočlani prstenovi a svaki atom prstenovi. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Elementaran u vazduhu N 0. Čuva se pod vodom (u kojoj se ne rastvara). crveno. arsen i antimon se u više alotropskih modifikacija koje se razlikuju po osobinama.12. mekana supstanca slična vosku (topi se na 44°C).8⋅10−4 2⋅10 −5 Naziv Šalitra Čilska šalitra Fosforit Realgar Auripigment Antimonit Ca5(PO4)3⋅X (X=F. Kroz 15. grupa – azot i fosfor arsen i antimon fosfor. bezbojna. Od elemenata 15. belo. To je termodinamički najstabilnija modifikacija fosfora. Zastupljenost nemetala 15.11. metalnog siva sjaja i slojevite strukture. sivo. Iz bele modifikacije fosfora izvode . Hemijski vrlo aktivan.12. arsen i antimon relativno malo . a fosfor.6. Alotropske modifikacije elementarnog fosfora Beli fosfor Crveni fosfor Crni fosfor P P4 Pn P P P P P P P Pn Čvrsta. ito obojene ljubičasto. različito su obojene. Osnovna je modifikacija je bela. ne rastvara se ni u vodi. grupu moguće je pratiti kontinualnu promenu osobina elemenata od nemetala (azot i e osobina fosfor). e grupe u Zemljinoj kori fosfora ima u većim količinama. 15.

bez boje. Tabela 6. Pregled fizičkih osobina elemenata 15. grupe N Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) 2s22p3 −210. Neznatno je teži od vazduha.79 P 3s23p3 44.14.20 (crveni) 2.1 −195.5 (beli) 110 (beli) 2. Pregled najvažnijih oksidacionih stanja azota dat je u tabeli 6. −3 +1 +2 +3 +4 +5 Jedinjenje NH3 N2O NO N2O3 NO2 N2O5 naziv amonijak azot(I)-oksid azot(II)-oksid azot(III)-oksid azot(IV)-oksid azot(V)-oksid Agregatno stanje gasovito gasovito gasovito gasovito gasovito čvrsto Karakter bazan indiferentan indiferentan kiseo kiseo kiseo Najvažnije jedinjenje azota je amonijak (NH3).13. Na 68 . grupe mogu imati oksidcione brojeve od -3 do +5. Lakši je od vazduha.67 (crni) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 75 3. metalnu modifikaciju koja ima slojevitu strukturu i slična je crnom fosforu.50 120 2. kao i osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6.03 (-252ºC) 2.0 140 1. Nije otrovan.2 (beli) 277 (beli) 1. na povišenoj temperaturi lako reaguje i gradi niz neorganskih i organskih jedinjenja. Žuta modifikacija je nemetalna.Arsen i antimon mogu se javiti u dve modifikacije.82 (beli) Gustina (g/dm3) 1.9 As 4s34p3 Sublimuje (614) 2. Lako prelazi u stabilniju. nestabilna i ona odgovara belom fosforu. br.13.78 (siva) Sb 5s35p3 631 1587 5.1 -0. Fizičke osobine elemenata 15. Iako azot spada u slabo reaktivne elemente. ukusa i mirisa.3 (žuta) 6. Slabo se rastvara u vodi.0 +1. To je bezbojan gas. Štetno deluje na sluzokožu disajnih organa i sluzokožu očiju.03 (žuta) 5.14. Tabela 6.69 (metalna) U jedinjenjimaelementi 15. Na običnoj temperaturi je inertan zbog izuzetno jake trostruke veze koja se javlja u molekulu N2. grupe. Azot Elementarni azot je dvoatoman gas. karakterističnog oštrog mirisa.25 0. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja azota ox.

Manje je toksičan od drugih azotovih oksida. U tečnom stanju. Stajanjem na vazduhu se raspada: 4 HNO3 → 4 NO2 + O2 + 2 H2O. paramagnetičan. Na vazduhu se spontano oksiduje i prelazi u azot(IV)-oksid: NO + O2 → 2 NO2.91 g/cm3). Samo je formalno anhidrid azotne kiseline jer se ova kiselina ne dobija se ne dobija iz azot(V)-oksida. Dimerni oblik N2O4 naziva se diazot-tetroksid. Na osnovu ove ososbine amonijak je nekad korišćen kao rashladni gas u frižiderima.8mas. Vodeni rastvor amonijaka reaguje slabo bazno zbog sledeće reakcije: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH−(aq). teži od vazduha. nitriti su stabilnije od same kiseline. Okisidi azota i njihove osobine Oks. +-2 NO +3 N2O3 +4 NO2 N2O4 +5 N2O5 Pored sumporne i fosforne kiseline. azot(V)-oksid se dobja dehidratacijom HNO3 na -10ºC. Zato je za vodeni rastvor amonijak ispravnije pisati NH4(aq). njihovo postojanje nikada nije potvr eno. Nastaje dimer. Mrk gas. dobro se rastvaraju u vodi. Sa porastom temperature ravnoteža je sve više pomerena u desno. Nastala HNO2 se dalje raspada na HNO3.15. 69 . azotna kiselina je na trećem mestu po važnosti. Koncentrovani rastvor amonijaka proizvodi se kao 25mas. N2O4. a paramegnetičnost se smanjuje. U gasovitom stanju dipsroporcionisanje je gotovo potpuno i više ne možemo govoriti o azot(III)-oksidu. Stabilan samo u čvrstom stanju na nižim temperaturama od −102°C. Spada u jake kiseline. Azot sa kiseonikom gradi šest stabilnih oksida čije su karakteristike date u tabeli 6. Kada se udiše u malim količinama izaziva veselost (smešljivi gas). Koncentrovana sadrži 69. oštrog zagušljivog mirisa. Bezbojan otrovan gas. Čista kiselina je tečnost bez boje koja ključa na 86ºC. Amonijka se dobro rastvara u vodi: na 20°C u jednoj zapremini vode rastvara se 710 zapremina amonijaka.% HNO3. sem srebro-nitrita.% NH3 (ρ=0. Spontano se raspada: 3 HNO2(aq) → HNO3(aq) + 2NO(g) + H2O(l). hemijski je inertan. Ka≈20. Obrnuto. NO i vodu tako da je zbirna reakcija: 3NO2(g) + H2O(l) → 2H+(aq) + 2NO3¯(aq) + NO(g) Čvrst oksid. Svi nitriti. Nekada se smatralo da se u rastvoru amonijaka nalaze molekuli NH4OH. +1 Oksid N2O Osobine Gas bez boje i mirisa. iznad −100°C raspada se: N2O3 NO2 + NO. veoma otrovan.15.-33. Tabela 6. U vodi se disproporcioniše i daje dve kiseline (ponaša kao mešoviti anhidrid): 2 NO2(g) + H2O(l) → HNO2(aq) + HNO3(aq). Smatra se anhidridom HNO2: NO(g) + NO2(g) + H2O(l) 2 HNO2(aq). Soli.42°C prelazi u tečnost uz osloba anje veće količine energije. slatkastog ukusa. Azot(III)-oksid je kiseo oksid. Azotasta kiselina je slaba (Ka=5⋅10−4). ali i nestabilna. već samo o smeši oksida +2 i +4. Na temperaturama iznad 0ºC lako otpušta kiseonik: 2 N2O5(s) → 2 N2O4(g) + O2(g) .br. Kao i NO spada u neutralne okside. Hla enjem ispod 21°C (temperatura na kojoj prelazi u tečno stanje) boja sme eg NO2 isčezava. Me utim. Postoji isključivo u tečnom i čvrstom stanju.

Oba su čvrste supstance bez boje. Azotna ima oksidaciono dejsvo. a ne rastvaraju se u koncentrovanoj pošto se pasiviziraju). +3 i +5. Fosfor Fosfor se u jedinjenjima javlja sa oksidacionim brojevima −3. hidrogen. Pt. Tabela 6. Druga primena je u industriji eksploziva (nitroglicerin. Fosforna kiselina nema oksidacione osobine iako je oksidcioni broj fosfora maksimalan.Pošto svetlost katalizuje reakciju razlaganja kiselina se čuva u tamnim bocama. pa prema tome gradi tri tipa soli: neutralne fosfate. H O H O P O H To znači da je ova kiselina diprotonska (dvobazna). Soli azotne kiseline. 2) Au. Al i Cr (rastvaraju se u razblaženoj. Ove metale rastvara jedino “carska voda”. je izuzetno otrovan gas bez boje neprijatnog mirisa na trulu ribu. dinamit – smeša nitroglicerina sa nekim poznatim adsorpcionim materijalom). TNT. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja fosfora ox. PH3. −3 +3 +5 Jedinjenja PH3 P4O6 P4O10 Naziv fosfin fosfor(III)-oksid fosfor(V)-oksid kiselina − H3PO3 H3PO4 K1 − 1. tabela 6. Svi dihidrogenfosfati se u vodi rastvaraju.68 g/cm3.16.5⋅10−3 Naziv − fosforasta fosforna Naziv soli − fosfiti fosfati Fosfin. +5. H3PO3. 14. 70 . Nestabilan je: 4 PH3(g) → P4(s) + 6 H2(g).i dihidrogenfosfate. smeša ccHNO3 + 3 ccHCl). Rastvara gotovo sve metale. br. Molekuli su joj povezani vodoničnim vezama. a njena jonizacija se prikazuje: H2PHO3(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + HPHO3−(aq) HPHO3−(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + PHO32−(aq) Čista fosforna kiselina je bezbojna čvrsta supstanca koja se topi na 42°C. Zbog toga ih u u prirodi ima malo. Izuzetci su: 1) Fe. ispravnije bi bilo pisati H2PHO3 pošto je jedan od vodonikovih atoma direktno vezan za fosfor. Za razliku od fosforaste kiseline i njenih soli fosforna kiselina nije otrovna za žive organizme. Komercijalna koncentrovana fosforna kiselina ima 85mas. Formulu fosforaste kiseline. Fosfor sa kiseonikom gradi dva oksida (P4O6 i P4O10).% (tj.6⋅10−2 7.16. Glavna primena azotne kiseline je u proizvodnji veštačkih ubriva. i on ne može da jonizuje. Ir i Rh (ne rastvaraju se uopšte). Azotna kiselina i njene soli imaju široku industrijsku primenu. a hidrogenfosfati i fosfati se ne rastvaraju. nitrati. U rastvori se ponaša kao trobazna kiselina. ρ=1. P4O10 ima izuzetno veliki afinitet prema vodi. dobro se rastvaraju u vodi.7 mol/dm3). Spada u najefikasnija sredstva za sušenje. Oba oksida fosfora su anhidridi odgovarajućih kiselina (H3PO3 i H3PO4).

mišomor). To je bela kristalna supstanca izrazito otrovna. As2O3 ili As4O6. Tripolifosfatni jon stvara kompleks sa jonima Ca2+ i Mg2+ i tako omekšava vodu. Već na sobnoj temperaturi lako i brzo prelazi u sivu modifikaciju. Prilikom zagrevanja antimona. Jedinjenja arsena izuzetno su otrovna. Može se javiti u više modifikacija. Mnogo su važnija jedinjenja arsena koja se dosta koriste u industriji kože. Kao i arsen(III)-oksid i arsen(V)-oksid. a metal se skuplja. farmaceutskoj industriji i poljoprivredi. Antimon Antimona u prirodi ima pet puta manje nago arsena. Soli hidrolizuju bazno. Medjutim. žutoj (nemetalnoj) i beloj (metalnoj). Arsen Arsen se u prirodi javlja dve alotropske modifikacije. ortofosfata i polifosfata sa kraćim lancem dobijaju različite polikiseline i njihove soli.Fosforna kiselina se veoma lako polimerizuje pri čemu mogu nastati različite polikiseline: Pirofosfatna kiselina: Trifosfatna kiselina: 2 H3PO4 → H4P2O7 + H2O. Koristi se za uništavanje pacova i miševa (arsenik. Lako sublimiše. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanja +3 i +5. Formula As2O3 se izvodi iz metalne. stakla. loš je provodnik. prvo se raskidaju te kovalentne veze. Elementarni arsen nema neki veći značaj niti primenu. Od polifosfata natrijum-tripolifosfat (Na5P3O10) se proizvodi u velikim količinama jer je značajan sastojak deterženata (40%). Oksid arsen(III)-oksid. Ovaj oksid je amorfna supstanca koja je izuzetno higroskopna: As2O5 + 3 H2O 2 H3AsO4. Vodeni rastvor reaguje kiselo: As4O6 + 6 H2O 4 H3AsO3 Arsenitna kiselina je slaba kiselina. Žuti arsen je mek kao vosak. As2O5 je polimerizovan. posebno ona oksidacionog broja +3. Stabilnija modifikacija sa metalnim izgledom i izvesnom metalnom provodljivošću je bela. Arsen(III)-oksid je amfoteran. krzna. sive modifikacije. 71 . posebno ako se blago zagreva. Soli arsenati obojeni su žuto. i ne predstavlja molekul već formulsku jedinicu. danas se upotreba polifosfata u ove svrhe izbegava jer narušava ekološku ravnotežu prirodnih voda. Dobija se zagrevanjem primarnih i sekundarnih ortofosfata. 3 H3PO4 H5P3O10 + 2 H2O(g) Reakcije polimerizacije se lakše odigrava na povišenoj temperaturi. Koriste se u poljoprivredi kao insekticidi. Ipak u metalnoj vezi antimona postoji izvestan udeo kovalentne veze. slično bizmutu. nestabilnoj žutoj i stabilnoj sivoj. Rastvara se sem u kiselinama i u bazama: As4O6 + 12 OH− → 4 Na3AsO3 + 6 H2O. kao i sam arsen može se javiti u dve modifikacije. pa se zagrevanjem ortofosforne kiseline. Slabo se rastvara u vodi (na 100ºC u 100 g H2O rastvara se 6 g As4O6).

Kiselog je karaktera. Tačna formula kiseline nije poznata. Poznati su jedino antimonati – soli koje se izvode iz jona [Sb(OH)6]−.Na vazduhu antimon je stabilan. Sa vodom daje veoma slabu kiselinu. amfoteran sa jače izraženim baznim osobinama: Sb4O6 + 12 H+ 4 Sb3+ + 6 H2O Sb4O6 + 4 OH− + 6 H2O → 4 [Sb(OH)4]− Jon Sb3+ je postojan samo u jako kiseloj sredini. To je prah bele boje. nerastvoran u vodi. 72 . Na povišenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom: 4 Sb(s) + 3O2(g) → Sb4O6(s) Ne rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Antimon(III)-oksid Sb4O6 nastaje direktno sagorevanjem antimona na vazduhu. Lako se rastvara u sumpornoj i azotnoj kiselini: 2 Sb(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Sb3+ + 6 H2O +3 SO2(g) Sa koncentrovanom azotnom kiselinom nastaju jedinjenja antimon(V) oksidacionog broja. Natrijumova so ove kiseline Na[Sb(OH)6] u vodi se slabo rastvara koristi se u analitičkoj hemiji za dokazivanje natrijuma. Razblaživanjem hidrolizuje: Sb3+ + NO3− + H2O SbONO3↓ + 2 H+ Sb2O5 je žuta kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi.

beljenje svile. bez boje mirisa I ukusa. I kiseonik i sumpor se javljaju u više alotropskih modifikacija. Koristi se za dezinfekciju vode ili vazduha. genere=graditi). grupa – kiseonik i sumpor Pošto ovi elementi čine oksidne i sulfidne rude. Alotropske modifikacije kiseonika Kiseonik O2 Dvoatoman gas. Tako e.19. nazivaju se halkogeni (grčki halko=ruda.6. Osnovni izvor kiseonika su vazduh i voda. itd. sulfati. Tabela 6. Oksidi S8. voska. 86% kiseonika vezano je u vodi. kojih u prirodi najviše ima.4. Ozon O3 Gas plave. sulfati. tabele 6. karakterističnog mirisa.18 i 6. Ozon je manje stabilna modifikacija kiseonika.5 0.9%) potiče od procesa fotosinteze. U vodi se slabo rastvara: na 20°C u 100 zapremina vode rastvara se 3. 16. Od ovog rastvorenog kiseonika zavisi život riba I biljaka u vodenoj sredini. Na običnoj temperaturi stabilan je rombični sumpor koji se sastoji od osmočlanih cikličnih molekula. U vodi se dobro rastvara: u 100 cm3 vode rastvara se 49 zapremina ozona. Zagrevanjem se iz rombičnog dobija monoklinični sumpor: ROMBIČNI 95.8 kJ/mol. Smatra se da kiseonik koji se nalazi u vazduhu (20. vune. 73 . ∆fHθ=285. Slobodnog sumpora u prirodi ima najviše oko ugašenih vulkana. Ozon se može dobiti i veštačkim putem u ozonizatorima. grupe na Zemlji i njihovo nalaženje Element O S % na Zemlji 45. Pored brojnih jedinjenja u prirodi nalaze i u elementarnom stanju. sulfidi. Sumpor je po sposobnosti povezivanja svojih atoma vezama različitih dužina i uglova svojevrsni šampion sa dvadesetak alotropskih modifikacija. perja.034 Nalaženje Elementaran u vazduhu. organo-sumporna jedinjenja (nafta)). do plavoljubičaste boje. sve ostale alotropske modifikacije sumpora vremenom na kraju prelaze u rombični sumpor. organo-sumporna jedinjenja Kiseonik je najrasprostranjeniji element u prirodi.18.17. Zastupljenost nemetala 16. Ima ga u višim slojevima atmosfere2 gde nastaje pod dejstvom ultraljubičastog zračenja Sunca ili električnog pražnjenja: 3 O2(g) → 2 O3(g) Tabela 6. ali i onih koji su još uvek aktivni.1 zapremina kiseonika. Jako je oksidaciono sredstvo.5oC MONOKLINIČNI 2 Maksimalna koncentracija ozona je na visini od 25 km u sloju debeljine oko 30 km. ima ga u vezanom stanju (sulfidi. O3.

72 1. neonom.96 (rombični) 2. Obe modifikacije sastavljene od molekula S8 koji su u kristalnoj rešetki raspore eni na različite načine. Tabela 6. Ove dve modifikacije razlikuju se I po fizičkim osobinama: rombični ima tačku topljenja na 112. CS2).14 S 3s23p4 115.20. Monoklinični se topi na 118°C. a nastala jedinjenja oksidi. 74 . stajanjem prelazi u kristalni oblik. Pregled fizičkih osobina kiseonika i sumpora dat je u tabeli 6.21 444.20. polako i veoma sporo sumpor prelazi u rombičnu modifikaciju.6 U jedinjenjima kiseonik i sumpor mogu imati različite oksidacione brojeve. Vremenom.Obrnuto. hla enjem monokliničnog sumpora ispod temperature preobražaja. Elementarni sumpor ima primenu u poljoprivredi (fungicidi.96 g/cm3. argonom i kriptonom).21. a gustina mu je 1. ali se zato dobro rastvara u organskim rastvaračima. Reakcija sjedinjavanja elemenata sa kiseonikom je oksidacija.001429 (gas) 74 140 3. Čvrste kristalne supstance žute boje.06 g/cm3.3 −182. slična gumi.9 0.19. u industriji gume za vulkanizaciju kaučuka. Fizičke osobine kiseonika i sumpora O Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. posebno onima koji sadrže sumpor (ugljendisulfid. Alotropske modifikacije sumpora Kristalne modifikacije S8 Sn Amorfna modifikacija Rombični 16⋅S8 ⋅ Monoklinični 6⋅S8 ⋅ Plastični Sn Amorfna mrka elastična masa. Nastaje naglim hla enjem proključalog sumpora. Kiseonik Na povišenoj temperaturi kiseonik reaguje sa svim elementima (osim sa helijumom. i gustinu 2. Rombični sumpor se ne rastvara u vodi. Sumpor može imat i negativne i pozitivne oksidacione brojeve. M2−(pm) Elekronegativnost Redoks potencijal (V) 2s22p4 −218. tabela 6.23 +0. u medicini (za izradu lekova i krema za lečenje kožnih bolesti). pa zato u jedinjenjima kiseonik ima (izuzev sa fluorom) negativne oksidacione brojeve. prozvodnji boja i dr. za dezinfekciju buradi). Kiseonik je drugi po elekronegativnosti (iza fluora).5 +1. Tabela 6.0 104 184 2. Oksidacija može biti burna (gorenje) ili tiha (disanje).8°C.

Tabela 6.22. NO. U jedinjenjima sumpor može imati različite oksidacione brojeve od -2 do +6.8⋅10−12). što zavisi od supstance sa kojom reaguju.6⋅10−2 veoma velika Vodonik-sulfid. HCN).1 mol/dm3. Fe3O4 AMFOTERNI INDIFERENTNI SLOŽENI Kiseonik. gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem −1.2°C). Vrlo je otrovan (četiri puta je otrovniji od ugljenik(II)-oksida. Oksidaciono dejstvo peroksida jače je izraženo. uglavnom se slabo rastvaraju u vodi. H2O2. gusta tečnost (ρ=1. ni sa bazama. H2S je slaba kiselina. ili sumporvodonik se u prirodi javlja u vulkanskim gasovima. perokside. Amonijum-sulfid i sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala su 75 . razlaže se: H2O2 → H2O + O Nastali kiseonik zove se atomski ili nascentni. Zasićen rastvor ima koncentraciju oko 0. te se oni koriste kao sredstva za beljenje i za dezinfekciju (u medicini kao 3% rastvor).0⋅10 −8 naziv kiseline sumporvodonična sumporasta sumporna 1. Zbog toga rastvori sulfida podležu hidrolizi. Vodeni rastvor H2O2 ponaša se kao slaba diprotonska kiselina (Ka1=1. Vodeni rastvor se naziva sumporvodonična kiselina ili sumporvodonična voda. CO. Zbog prisustva vodoničnih veza izme u molekula H2O2 ima visoku tačku ključanja (150. To je bezbojna. tako i oksidaciona sredstva. karakterističnog neprijatnog mirisa (na pokvarena jaja).Tabela 6. Ovaj oksidacioni broj kiseonik ima u vodonik-peroksidu.448g/cm3). gas gas čvrsto kiselina H2S H2SO3 H2SO4 Ka1 na 25°C ° 6. niti sa vodom sastoje se iz dva ili više prosta oksida elementi koji ih grade metali nemetali amfoterni elementi N2O. sa bazama soli (kovalentna jedinjenja. Već na običnoj tempertauri je nestabilan.21. mineralnim vodama i kao proizvod raspadanja biljaka i životinja. To je gas bez boje. Peroksidi mogi biti kako redukciona. H2S. St. a sa kiselinama soli sa vodom grade kiseline. Vodonik-sulfid se u vodi relativno dobro rastvara. Osobine oksida u osdnosu na kiselo-bazne osobine i strukturi vrsta oksida BAZNI KISELI osobine sa vodom grade baze. Najvažnija oksidaciona stanja sumpora sa primerima jedinjenja date su u tabeli 6. anhidridi kiselina) I sa kiselinama I sa bazama daju soli ne reaguju ni sa kiselinama. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja sumpora ox br −2 +4 +6 jedinjenje H2S SO2 SO3 agr.22. CO Pb3O4. Soli. a nalaze se u prirodi kao značajni minerali. Sumpor Sumpor je manje reaktivan od kiseonika. i veoma je reaktivan. sulfidi. pored oksidacionog broja −2. a isto je toliko otrovan kao i cijanovodonik.

tabela 6. pa samim tim i koncentracija S2¯ jona je toliko mala da čak ni najveća koncentracija H+ jona ne može pomeriti ravnotežu u desno. Sumpor(IV)-oksid i sulfiti pokazuju oksido-redukcione osobine. 76 .rastvorni. Tabela 6. jako je oksidaciono sredstvo i jako je dehidrataciono sredstvo. Gasoviti SO3 je veoma reaktivna i korozivna supstanca i zato se sa njim teško rukuje. na primer oksidaciojom. uljasta tečnost. i Hg2SO4. H2O2). U drugoj grupi su sulfidi koji se ne rastvaraju dodatkom kiseline. a koja su oksidaciona sredstva. PbSO4. PbS. Njenom preradom dobijaju se gotovo svi eksplozivi i mnogi bojni otrovi. Jaka je kiselina. U vodi se rastvara: na 20o C u jednoj zapremini vode 39. Vodeni rastvor sumpor(IV)-oksida reaguje kiselo usled nastajanja slabe sumporaste kiseline (H2SO3) čije postojanje (za razliku od njenih soli – sulfita) nikada nije potvr eno. SrSO4. oštrog i zagušljivog mirisa. Ag2SO4. jako je oksidaciono i dehidrataciono sredstvo. koristi se u industriji veštačke svile. a ispod 17ºC u čvrsto stanje. Karakteristike oksida sumpora oksid SO2 osobine Gas bez boje. oba kiselog karaktera. Ne rastvaraju se CaSO4. ali podležu hidrolizi. FeS) i usled pomeranja ravnoteže rastvaraju se dodatkom kiseline. Sumporna kiselina spada u najvažnije proizvode hemijske industrije. reaguje sa vodom i gradi sumpornu kiselinu: SO3 + H2O → H2SO4. U zavisnosti od toga da li ih je moguće rastvoriti dodatkom kiseline ili ne.23. SO3 Sumporna kiselina je bezbojna. beljenje sulfitima zasniva se na njihovom redukcionom svojstvu. bez mirisa. te se koriste kao sredstva za konzerviranje voća i povrća u prehrambenoj industriji i vinarstvu (trgovački naziv KHSO3 je vinobran). Druga primena zasniva se na njihovim redukcionim svojstvima za beljenje vune i svile u tekstilnoj industriji i za beljenje hartije.4 zapremine SO2. Vrlo je higroskopan. viskoze i dr. Usled toga se stajanjem rastvor H2S zamuti od izdvojenog elementarnog sumpora: 2 H2S + O2 → 2 S(s) + H2O Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida. Ispod 44ºC prelazi u tečnost. Soli sumporne kiseline većinom se rastvaraju u vodi. Zato je preporuka da se rastvor SO2 u vodi piše kao SO2(aq). Sa vodom reaguje egzotermno: H2O(l) + H2SO4(l) → H3O+(aq) + HSO4−(aq). veštačka ubriva. HSO4− + H2O H3O+ + SO42−. Molekul SO3 je planaran. Njihov proizvod rastvorljivosti je izuzetno mali (CuS. BaSO4. Vodonik-sulfid i sulfidi poseduju redukcione osobine. Spada u jake kiseline.23. Bi2S3). veze su dvostruke. Za razliku od većine supstanci koje se koriste za beljenje (Cl2. Kiselina ima tri osobine iz kojih proizilazi njena primena. Kod sulfidi koji se rastvaraju u kiselinama moguće je pometiti ravnotežu (S2¯ + 2 H+ H2S) dodatkom H+ jona. sulfidi se dele u dve grupe. Otrovni su za niže organizme (bakterije). Takvi sulfidi imaju relativno veliki proizvod rastvorljivosti (ZnS. Kao jaka kiselina može da istisne slabiju kiselinu iz njene soli što je osnova mnogih industrijskih i laboratorijskih postupaka. Da bi se ovi sulfidi rastvorili S2¯ jone iz rastvora je potrebno ukloniti na neki drugi način.

Zato je potrebno izuzetno pažljivo rukovati sa njom. Sa vodom gradi hidrate H2SO4·nH2O gde je n=1-4. Vruća koncentrovana sumporna kiselina rastvara čak i metale koji imaju redoks potencijal pozitivniji od vodonika (Cu. 77 . Hg). Zbog velikog afinitieta prema vodi koncentrovana sumporna kiselina se koristi kao efikasno sredstvo za sušenje (gasova). Ag. Energija hidratacije je toliko velika da pri dodatku vode dolazi do lokalnog ključanja i prskanja smeše. posebno kada se razblažuje.Oksidaciona svojstva ima samo koncentrovana kiselina na povišenoj temperaturi. Razblažena kiselina (c=1 mol/dm3) praktično nije oksidaciono sredstvo. Kao proizvod oksidacije uvek nastaje SO2. Dehidrataciona svojstva koriste se za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina.

9 Cl Žuto zeleni gas 3s23p5 −101. NaIO3.62 −188. Fizičke osobine halogenih elemenata F Fizičko stanje an sobnoj temperaturi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.4⋅10-4 KBr⋅MgBr2⋅6H2O KBr NaIO3 KIO3 najre i od svih radioaktivnih elemenata Naziv Fluorit Kriolit Kamena so Silvin Karnalit Brom karnalit I At 4.6 I Ljubičastocrni kristali 5s25p5 113. Najviše ih ima u obliku halogenida. te su njegove osobine slabo ispitane. Astat jeradioaktivan. M− (pm) Bledo zeleni gas 2s22p5 −219. grupe – halogeni Ime halogeni potiče od grčkih reči halos=ruda.8 Br Tamno mrka tečnost 4s24p5 −7. Zastupljenost helogenih elemenata na Zemlji i njihovo nalaženje Element F % na Zemlji 0.25.7 184.93 140 216 2. Nemetali 17.0126 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O Br 2.24. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.3 4.6.24.5 −295.003214 100 181 3.12 0. koji je metaloid. genere=graditi pošto lako grade soli.0 Elekronegativnost Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 78 .3 59 3. Vreme poluraspada prirodnih izotopa As manje je od 1 minuta Fizičke osobine halogenih elemenata date su u tabela 6. Tabela 6.0 −327.6⋅10-5 u tragovima Izuzev astata.001696 50 136 4.8 −324.5. Tabela 6. svi ostali su izraziti nemetali.0544 Mineral CaF2 Na3AlF6 NaCl Cl 0.0 −348.25. sa kratkim vremenom poluraspada.3 At 6s26p5 302 337 ~7 140 2.04 0.5 −34. tabela 6.2 −270. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja. osim joda koji se javlja kao jodat.11 115 195 2.

Cl2 je tako e gas. Na primeru hlora reakcija sa vrelim bazama je: 3 Cl2(g) + 6 OH(aq) ClO3 (aq) + 5 Cl(aq) + 3 H2O(l). reakcijom halogena sa rastvorima baza na hladno nastaju hipohalogeniti (HXO): X2 + 2 NaOH → NaX + NaOX + H2O. a I2 je ljubičasto-crna čvrsta supstanca. Br. bromna i jodna voda. I) Hipohloritna kiselina. svi halogeni se dobro rastvaraju u organskim rastvaračima. Tako. i Ar). Tabela 6.26. Pošto je veza F-F kratka. već je i najreaktivniji elemenat u čitavom periodnom sistemu uopšte. Jačina metalne veze kod alkalnih metala u grupi opada sa porastom rednog broja. U vodi se disproporcionišu: X2(g) + H2O(l) HX(aq) + HXO(aq) (X = Cl. nastala u ovakvoj reakciji koristi se za dezinfekciju vode. Br2 crveno-mrka tečnost. a atomi fluora mali (najmanji u drugoj periodi) spareni elektronski parovi vezanih atoma me usobno se odbijaju. Usled odbijanja veza je slabija i lako se raskida. Kao posledica porasta disperzionih sila menja se i agregatno stanje. a slabo u vodi.25. Ne. Me utim. (X=Cl. zbog drugačije prirode hemijske veze kod halogenih elemenata trendovi su suprotni. u mnogim slučajevima čak eksplozivno. a od ovoga odstupa fluor (tabela 6. F2 reaguje sa svakim elementom (osim He. disperzione sile koje se javljaju izme u molekula rastu sa porastom veličine atoma. astat je čvrsta supstanca.Slično kao kod alkalnih metala. Na izuzetno veliku reaktivnost elementarnog F2 ima uticaja jačina veze izme u atoma fluora koja se lako raskida. fizičke osobine halogenih elemenata pravilno se menjaju. Ona ubija bakterije tako što uništava odre ene enzime koji su esencijalni za njihov metabolizam. vodeni rastvori halogenih elemenata nazivaju se hlorna. ovo odstupanje može se objasniti na sledeći način. i pored male rastvorljivosti u vodi. Poslednji elemenat u ovoj grupi. zeleno-žute boje. U baznoj sredini. Jačina veze X-X opada u grupi. Kod halogenih je obrnuto. kao proizvod reakcije hipohloritne kiseline sa bakterijama. Dužina i jačina veze kod halogenih elemenata X-X F-F Cl-Cl Cr-Br I-I Dužina veze (pm) 143 200 228 266 Jačina veze (kJ/mol) 159 243 193 151 Zbog prisutne nepolarne kovalentne veze X-X. a na višim temperaturama halogenati. reaktivnost se smanjuje kako opada elektronegativnost. pomatrano od gore prema dole. svetlo žute boje. I) 79 . Duž grupe. na sobnoj temperaturi F2 je gas. tabela 6.26). Kao rezultat toga. Br. Fluor ne samo daje najreaktivniji od halogenih elemenata. Me utim. HClO. Miris i ukus koji se povezuje sa “hlorisanom vodom” zapravo potiče od jedinjenja kao što je CH3NHCl.

To je posedica interakcija ligandog polja rastvarača sa d-orbitalama joda. viruse i protozoe. kao što heksan. najstabilniji i najvažniji oksidacioni broj halogenih je −1. NaOCl HClO2. NaClO3 HClO4. Baš suprotno. 10% rastvor joda u alkoholu. U kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se osloba a aktivni jod. Boja rastvora elementarnog joda zavisi od polarnosti rastvarača. Jedinjenja halogenih elemenata sa pozitivnim oksidacionim brojevima su oksidaciona sredstva.Elementarni jod se lako rastvara u većini organskih rastvarača. Povodon jod ispoljava snažno antiseptičko i dezifekciono dejstvo. +3. Danas se umesto neorganskog joda u medicini koristi kompleksno vezan jod u proizvodu pod nazivom “povidon jod”. u Prvom svetskom ratu korišećn kao boji otrov. naročito ako dospe izpod noktiju. Br2. duži dodir I2(s) u kontaktu sa kožom izaziva opekotine koje teško zarastaju. +7) stabilniji su od parnih (+4). Zbog snažnog oksidacionog dejstva rad sa halogenim elementima je opasan. Uništava kako gram-pozitivne. iako nije tako jako oksidaciono sredstvo kao hlor. Nekada se za dezinfekciju koristila jodna tinktura. Neparni pozitivni oksidacioni brojevi (+1. Neka karakteristična jedinjenja halogenih elemenata OKS. može izazvati u dodiru sa kožom bolne opekotine. tako i gram-negativne bakterije. kao na primer dihlormetan rastvor je tamno tamno-crven. I2 HClO. rastvor je ljubičast. +5. u umereno polarnim rastvaračima. na primer. Kada je rastvarač nepolaran.27. gljivice. Tipični primeri jedinjenja u kojima halogeni imaju različite oksidacione brojeve dati su u tabeli 6. NaClO4. U ovom obliku jod se koristi kao antiseptik. koji deluje brzo i baktericidno. ali se zato slabo rastvara u vodi. Oksidaciona sposobnost opada sa porastom oksidacionog broja. jod je najslabije oksidaciono sredstvo. koji je jedini halogen sa d-orbitalama. Rastvorljivost joda u vodi može se povećati dodatkom kalijum-jodida. H5IO6 Flour je izuzetak jer kao najelektronegativniji elemenat periodnog sistema može imati samo negativne oksidacione brojeve.27. NaClO2 HClO3. Mada se elementarni kod jod dosta primenjuje to ne treba da navede na zaključak da je bezopasan. dok je jod u jako polarnim rastvaračima (aceton ili etanol) tamno narandžaste i braon boje. Cl2. Ipak. HCl. Brom. Tabela 6. U jedinjenjima halogeni mogu imati oksidacione brojeve od −1 do +7. BROJ −1 0 +1 +3 +5 +7 TIPIČNO JEDINJENJE NaCl. 80 . Hlor je. Od četiri halogena. HI F2. Pri tome jodidni jon (iz KI) sa jodom gradi trijodidni anjon I3− koji je rastvoran u vodi.

Vodonična veza prisutna je čak i u gasovitom stanju. Karakteristične hemijske reakcije halogenih elemenata (X) X2 + H2O(l) → H+(aq) + X−(aq) + HOX(aq) X2 + O2 → ne reaguju direktno X2 + H2(g) → 2 HX(g) X2 + metal → halogenidi metala HX(g) + H2O(l) → H3O+(aq) + X−(aq) NaX + H2SO4 → HX + NaHSO4 (izuzev NaI) (halogenovodonici) (izuzev F) Svi halogenovodonici. 81 . Na primer.8 tk [°C] 19. Rekcija sa vodonikom je karakteristična. Soli halogenovodoničnih kiselina. tabela 6. Tipične reakcije za halogene date su u tabeli 6.29. Vodeni rastvori reaguju kiselo i predstavljaju odgovarajuće halogenovodonične kiseline.6 93. Zato formulu fluorovodinika pišemo kao H2F2. oksdaicona sredstva su hlor(I)-oksid (Cl2O).42 slaba 780 2100 2340 8 92.30. su na običnoj temperaturi gasovi bez boje.29.03 0.28.5 −85 −66 −36 DIPOLNI MOMENT [D] RASTVORLJ. mada se ne koristi za komercijalno dobijanje halogenovodonika HX (osim za HCl).91 1. jedinjenja sa vodonikom. brom je potrebno zagrevati. Reakcijom halogena ili njihovih oksida sa vodom nastaju odgovarajuće oksokiseline.5 95. Od ovoga jedino odstupaju fluoridi. dok su ostale monobazne i jake kiseline. Jaka vodonična veza kod fluorovodonika razlog je što on već na 19. oštrog mirisa. Reaguju direktno sa većinom elemenata periodnog sistema.Halogeni elementi grade više oksida koji su jaka oksidaciona sredstva.2 −86.8 −50. U VODI NA 10°C [g/cm3] STEPEN DISOC. odnosno oksoanjoni.1M RASTVORU H2F2 HCl HBr HI fluorovodonik hlorovodonik bromovodonik jodovodonik 0. Izuzetak su halogenidi srebra(I). Neke fizičke osobine halogenovodonika FOR-MULA NAZIV tt [°C] −83.5°C prelazi u tečno agregatno stanje.0 Fluorovodonična kiselina je jedina dvobazna i slaba. a da bi jod reagovao neophodno je prisustvo katalizatora (reakcija je povratna). Tabela 6. X2 + H2(g) 2HX(g) Sa vodonikom fluor se jedini čak i u mraku i na vrlo niskim temperaturama. tabela 6. Da bi hlor reagovao neophodno je prisustvo svetlosti. Tabela 6. većinom se dobro rastvaraju u vodi. (α) U 0. halogenidi.28. olova(II) i žive(I). hlor(IV)oksid (ClO2) i hlor(VII)-oksid (Cl2O).Halogeni elementi su veoma reaktivni. Halogenovodonici se dobro rastvaraju u vodi. Fluor je najreaktivniji od svih halogenih elemenata.1 −114.97 0.

Zbog toga se redovno dodaje kuhinjskoj soli u obliku natrijum ili kalijum-jodida (jodirana so). koji se dobija iz natrijum-perhlorata. zatim freona koji se upotrebljavaju u rashladnim ure ajima. Hlorasta je nešto jača (K(HClO2)=1. Ca(OCl)Cl. njihova jačina raste sa porastom oksidacionog broja hlora. Kiseonične kiseline halogenih elemenata HLOR OKS. Amonijum-perhlorat. Sa njim se tretiraju plastika i tekstil da bi postali otporni na vatru. Hlorni kreč. kao i niza hlorida. so hipohloraste i hlorovodonične kiseline. Prilikom svakog lansiranja potroši se više od 700 tona NH4CI04: 10 Al(s) + 6 NH4ClO4(s) 4 Al2O3(s) + 12 H2O(g) + 3 N2(g) + 2 AlCl3(g) Halogeni elementi i njihova jedinjenja imaju značajnu i raznovrsnu primenu. poznat je pod imenom varikina. gušavost. halogeniti (XO2−) i halogenati (XO3−) nastali disproporcijacijom u vodi (vidi tekst gore) su oksidaciona sredstva. NaOCl.1⋅10−8) i nepostojana. Jedinjenja broma koristi se za proizvodnju pesticida. Ipak. Znači. Jod nema tako široku primenu kao ostali halogeni element. 82 . Sredstva za dezinfekciju i beljenje (papira i tekstila) uglavnom su na bazi hlora. za sintezu insekticida.BR FORMULA IME BROM FORMULA IME JOD FORMULA IME 2KCl(s) + 3O2(g) +1 +3 +5 +7 • HClO • • • hipohlorasta hlorasta hlorna perhlorna HBrO − • hipobromasta − bromna perbromna HIO − • hipojodasta − jodna perjodna paraperjodna HClO2 HClO3 HClO4 HBrO3• HBrO4• HIO3 HIO4 H5IO6 postoje samo u vodenom rastvoru Neki perhalogenati su naročiro jaka oksidaciona sredstva. Fluor se koristi za dobijanje plastičnih masa (teflona). zajedno sa prahom aluminijuma ulazi u sastav čvrstog goriva svemirskih letelica. a perhlorna najjača. Većina oksokiselina stabilna je samo u rastvoru. Natrijum-hipohlorit. Potreban je za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. Me utim.30. Kalijum-hlorat se koristi za laboratorijsko dobijanje kiseonika jer se zagrevanjem raspada na: 2KClO3(s) Tabela 6.Najznačajnije su kiseonične kiseline hlora.1⋅10−2). hlorna još jača. najveća količina broma koristi se za dobijanje dibrom-etana (C2H4Br2) koji se dodaje benzinu. Hipohlorasta kiselina je slaba (K(HClO)=3. Hipohalogeniti (XO−). raznih lekova. jod je neophodan mikroelement u ljudskom organizmu. Nedostatk joda kod ljudi izaziva oboljenje štitne žlezde. PVC). koriste se u domaćinstvu kao sredstva za dezinfekciju. hlorovodonične kiseline. Hlor se najviše primenjuje za proizvodnju plastičnih masa (polivinilhlorid. ali i za dezinfekciju vode u bazenima. nekih boja i bojnih otrova.

helijum posle vodonika najlakši od svih gasova (sedam puta je lakši od vazduha) planete sa malom gravitacijom. Pošto je.178 Ne 2s22p6 −248. Otkriveni su pred kraj 19.1⋅10−4 Xe 8. Tek kasnije otkriven je i na Zemlji. odakle se i dobijaju. postepeno iz atmosfere gube helijum (kao i vodonik) i on odlazi u me uplanetarni prostor. I to na Suncu gde nastaje reakcijom termonuklearne fuzije vodonikovih jezgara (protona).31. Vodonik je na Zemlji relativno redak. Sa porastom rednog broja njihova rastvorljivost u vodi raste. Elementi 18. Ime je dobio po mestu gde je prona en (grčki helios=Sunce).93 0.36 −153.00 5.0⋅10−6 Rn 10−12 Plemeniti gasovi se ponašaju kao idealni gasovi.20 −268.32.70 −108.1 Rn 230 .59 −246.30 −185. tabela 6. Sa porastom molekulske mase rastu disperzione sile.6. drugi po zastupljenosti. gde spada i Zemlja. tabela 6. Sadržaj plemenitih gasova u vazduhu (u vol%) He 5. Rastvorljivost plemenitih gasova u vodi na 20 °C Element cm3/kg He 8.80 1. i u čitavoj vasioni uopšte. grupe He Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 1s2 −272. grupe – plemeniti gasovi Kada je Mendeljejev sastavljao svoju prvu tablicu plemeniti gasovi još nisu bili otkriveni.08 0.31.6 Kr 59.73 Xe 5s25p6 −111.8⋅10−3 Ar 0. pa se bez primene povišenog pritiska ni ne može prevesti u tečno stanje.78 Kr 4s24p6 −157.61 Ne 10.5 83 Ar 33.89 209 Rn* 6s26p6 −71. Plemenitih gasova na Zemlji ima u vazduhu (najviše argona). Tabela 6.0⋅10−4 Ne 1.00 −61. veka. U stvari. Fizičke osobine elemenata 18. pa do njihove kondenzacije dolazi na veoma niskim temperaturama. Plemeniti gasovi se slabo rastvaraju u vodi i u organskim rastvaračima.98 Kr 1. Tabela 6.6.900 Ar 3s23p6 −189. Disperzione privlačne sile koje se javljaju izme u atoma plemenitih gasova veoma se slabe.22 3. te za njih nije predvideo mesto.32. helijum ima najnižu tačku ključanja od svih elemenata Periodnog sistema.4 Xe 108. a tako e i tačke topljenja i ključanja.33. Tabela 6. Prvi je otkriven helijum.73 214 Atomski radijus (pm) 122 160 191 198 *Radon je radioaktivan i on je gas sa najvećom poznatom gustinom.70 9. dok je na Suncu.

proučavajući flouride platine. ali je suviše skup da bi se koristio. Mada je do danas sintetisano nekoliko desetina jedinjenja radona. Zbog slabe reaktivnosti inertni gasovi se najviše koriste kada je potrebna inetrna atmosfera. Tečni helijum koristi se za postizanje vrlo niskih temperatura. Radioaktivni radon se u manjim količinama koristi za lečenje malignih tumora. Onda je 1962. kripton zelenkasto-plavu i ksenon ljubičastu. helijum ima boju slonove kosti. Inertnost argona koriti se kao proizvodnje titanijuma i ostalih reaktivnih elemenata. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju nikakvu praktičnu primenu. i kao rashladni medijum kod nuklearnih reaktora. bactericidne lampe. Utvr eno je da je ksenon dobar anestetik. do 1962. Argonom ili kriptonom (u smeši sa azotom) pune se sijalice. a ima primenu i kod predvi anja zemljotresa. 84 . i oksidacioni broj + 8 (u nestabilnom oksidu XeO4). Mešanjem neona sa živinim parama moguće je promeniti boju emitovane svetlosti do tamno-plave ili zelene. laseri specijalne namene). Ipak. što je u potpunosti bilo u skladu sa u to vreme važećom atomskom teorijom. fluorescentne cevi i Gajgerovi brojači. U narednih nekoliko meseci sintetisao je još dva jedinjenja ksenona i fluora: XeF2 i XeF4. U ova dva jedinjenja oksidacioni broj ksenona se +2 i +4. Helijumom se pune vazdušni baloni. fluorom i hlorom). slučajno je otkrio da stajanjem na vazduhu tamno-crvena boja PtF6 neznatno bledi. argon plavocrvenu. godine kada je sintetisano prvo jedinjenje jednog plemnitog gasa eksperimenti su ukazivali na njihovu inertnost. ni jedno jedinjenje helijuma. sami plemeniti gasovi imaju primenu. veka smatrani su "inertnim". Smeša helijuma (79 vol% He) i kiseonika (21 vol% O2) koristi se umesto vazduha za punjenje roniolačkih boca. neona i argona nije dobijeno. i dr. i značajna su samo sa teoretskog aspekta. a helijum se koristi i kao zaštitni gas kod poluprovodničkih materijala.Kada su otkriveni. UV-laserima. Kripton se koristi kod nekih fotografskih bliceva. Zavarivanjem u atmosferi helijuma i argona izbegava se oksidacija metala na mestu varenja. pred kraj 19. Ksenononom se pune lampe za specijalne namene (stroboscopske lampe. pošto su im spoljašnji energetski podnivoi popunjeni. godine Bartlet. Plemenitim gasovima pune se neonske sijalice i svetleće reklame. u lampaman. ksenona i kriptona (uglavnom sa kiseonikom. Ksenon može u jedinjenjima može da ima i oksidacioni broj +6 (kao na primer u XeF6 i XeO3). Kasnije je Bartlet utvrdio da pri tom dolazi do reakcije izme u PtF6 i ksenona pri čemu nastaju narandžasto-žuti kristali XePtF6. Različiti gasovi proizvode svetlost različitih boja: neon crvenkasto-narandžastom svetlošću.

Chemistry. Inc. Chemistry. 2007. tenth edition. foutrh edition. Beograd. NY 10020.0-07-310720-4 Dejan Poleti. 3. Chang. Fay. Robert C. ISBN 0+13-121631-7 Martin S. drugo prtera eno izdanje. 2004.Literatura: 1. ISBN 86-7401-134-9 85 . New York. Silberberg. McGraw-Hill Companies. 4. Principles of general chemistry. R.. ISBN 978-0-07-310720-2 . II deo. New York. Opšta hemija. Prentice Hall. Tehnološko-metalurški fakultet. Pearson Education. 2. McGraw-Hill. 2000. ISBN : 978-0-07351109-9 John McMurry. hemija elemenata. 2010. New Jersey 07458. Upper Saddle River.