P. 1
Apendix - Hemija elemenata

Apendix - Hemija elemenata

|Views: 3,930|Likes:

More info:

Published by: Desa Chinchilla Misljenovic on Jul 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/24/2013

pdf

text

original

Hemija elemenata

nerecenzirana skripta za internu upotrebu

dr Tatjana aković-Sekulić

1

2

Sadržaj Uvod 1. METALI 1.1. Metali u prirodi 1.2. Dobijanje metala 1.3. Redoks hemija prelaznih metala 2. s-metali Alkalni metali –1. grupa Zemnoalkalni metali –2. grupa 3. p-metali Metali 13. grupe Aluminijum 14. grupa – germanijum, kalaj i olovo Kalaj Olovo 15. grupa - bizmut 4. d-metali Prelazni elementi Metali 6. grupe Metali 7. grupe Metali 8, 9. i 10. grupe - trijada gvož a Metali 11. grupe Bakar Srebro Zlato Metali 12. grupe Cink Kadmijum Živa 5. NEMETALI 5.1. Nalaženje i dobijanje 6.1. Vodonik 6.2. Nemetali 14. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik Silicijum 6.3. 15. grupa – azot i fosfor, arsen i antimon Azot Fosfor Arsen Antimon 6.4. 16. grupa– kiseonik i sumpor Kiseonik Sumpor 6.5. Nemetali 17. grupe – halogeni 6.6. Elementi 18. grupe– plemeniti gasovi Literatura 3 4 4 5 11 13 13 17 21 21 21 25 26 27 30 32 32 34 37 40 43 44 46 46 48 49 49 50 51 52 53 56 57 58 63 64 66 67 67 69 70 71 74 79 81

3

4

Jedan manji broj elemenata javlja se u elementarnom obliku. samo deset elemenata čini 99. platina.74 2.632 0. Naime.%). zlato. S obzirom na različitu zastupljenost. veća pažnja biće posvećena osobinama pojedinih metala i nemetala. plemeniti gasovi…). gvož e.5 mas.32 6. Sadržaj deset najzastupljenijih elemenata na Zemlji u masenim procentima Elemenat Kiseonik Silicijum Aluminijum Gvož e Kalcijum % 45.5 mas. Značaj nekog hemijskog elementa ne odre uje njegova rasprostranjenost u prirodi. već uloga koju taj element ima u živom svetu. iza kog slede: silicijum. kao i njihovim najvažnijim jedinjenjima.5 27. vidi tabelu 1. Tabela 1.5 mas. i to samo oni koji pokazuju slabu težnju da se jedine (azot. hidrosfera i litosfera (Zemljina kora do dubine oko 16 km)) najviše sadrži kiseonika (45. ali i značaj elemenata. 5 .Uvod Zastupljenost hemijskih elemenata u prirodi je različita.%. aluminijum.27 1. kalcijum i dr.84 0.2 4.152 Najveći broj hemijskih elemenata u prirodi je u obliku jedinjenja.60 Elemenat Magnezijum Natrijum Kalijum Titan Vodonik % 2. Zemljin omotač (atmosfera.2 8. dok na ostale otpada preostalih 0.% Zemljine kore.

6 .

periklas (MgO). Bi. Najzastupljeniji minerali u Zemljinoj kori su silikati i alumosilikati. Slika 1. Pt. Rh. Sb. Me utim. Od 20 najzastupljenijih elemenata Zemljine kore polovina su metali. kasiterit (SnO2). Pregled karakterističnih minerala pojedinih elemenat koji se mogu naći u prirodi prikazan je na slici 1.1. magnezit (MgCO3).Ir.1. Slobodnih metala ima veoma malo. galenit (PbS). Većinom su u obliku jedinjenja (minerala). Minerali iz kojih je proizvodnja metala ekonomična nazivaju se rude.1. barit (BaSO4) Beril (Be3Al2Si6O18). halozin (Cu2S). Pd. rodohrozit (MnCO3) Gips (CaSO4⋅2H2O). spodumen (LiAl(SiO3)2) 7 . Metali u prirodi Metal čine blizu 80% elemenata u Periodnom sistemu. Tipovi važniji minerala koji ulaze u sastav ruda Vrsta minerala Elementarni Oksidi Sulfidi Hloridi Karbonati Sulfati Silikati Primer minerala Au. kao na primer. METALI 1.1. Jedinjenja u kojima se metali najčešće nalaze u prirodi. Tabela 1. megnetit (Fe3O4). Ag.1. sfalerit (ZnS). pirit (FeS2). As. kvarc (SiO2) Halkopirit (CuFeS2). Daleko su značajniji oksidi i sulfidi. boksit (Al2O3). kaolinit (Al2(Si2O8)(OH)4). hematit (Fe2O3). Os. Cu Hematit (Fe2O3). cinabarit (HgS) i dr. silvin (KCl). rutil (FeO2).1. Ru. Važniji minerali koji ulaze u sastav ruda data su u tabeli 1. gorka so (MgSO4⋅7H2O). karnalit (KCl⋅MgCl2⋅6H2O) Mermer (CaCO3). dolomit (MgCO3⋅ CaCO3). cinabarit (HgS) Kamena so (NaCl). silikati i alumosilikati nisu značajni u komercijalnom smislu jer se teško koncentrišu i redukuju.

Katodna redukcija vodenog rastvora nije moguća pošto bi se. zemljom. Redukcija metala moguća je na dva načina: hemijskom reakcijom ili elektrolizom. misli na katodnu redukciju rastopa odgovarajuće soli metala. Šema elektrolitičkog procesa dobijanja natrijuma 8 . Dugim rečima. što je standardni redukcioni potencijal metala negativniji on se teže dobija. I obrnuto.2. metali se dobijaju procesom redukcije (izuzev onih koji se u prirodi javljaju u elementarnom stanju). dobijanje metala podrazumeva smanjenje njegovog oksidacionog broja. što se može predstaviti uopšteno polureakcijom: Mn+ + ne− → M(s). i oni zavise od tipa samih minerala koji ulaze u sastav rude. Postupci obogaćivanja. zbog izrazito negativnog redoks potencijala ovih metala. Dobijanje metala Metali u jedinjenjima (mineralima) imaju pozitivne oksidacione brojeve. Koji postupak će se primenjivati zavisi od aktivnosti metala koja se izražava pomoću standardnog redukcionog potencijala. pa samim tim lakše i dobija. kao i dobijanja metala mogu biti različiti.5 V). 1. S obzirom na to da su oni najjača redukciona sredstva za njihovu redukciju moraju se primeniti i najdrastičniji redukcioni uslovi. Dakle. Najteže se dobijaju metali čiji je standardni redukcioni potencijal jako negativan (manji od -1.2. Rude sa niskim sadržajem minerala obično se pre prerade obogaćuju tako što se uklanja nejvećig deo jalovine. Sam postupak dobijanja natrijuma svodi se na elektrolizu rastopa natrijum-hlorida(slika 1. redukciju.2). i slično. Proces se sastoji od sledećih reakcija koje se odvijaju na elektrodama: Slika 1. Sam proces dobijanja svodi se na prevo enje metala u elementarno stanje. glinom.Menerali su u rudama često izmešani sa peskom. tj. To su natrijum. Ove nečistoće nazivaju se zajedničkim imenom jalovina. pre svega. magnezijum ili aluminijum. Dobijanje Na iz NaCl Zbog velike reaktivnosti natrijuma proces njegovog dobijanja spada u najdelikatnije u čitavoj metalurgiji. Što je standardni redukcioni potencijal metala pozitivniji lakše se redukuje. Pri tom se. na katodi redukovao vodonik iz vode.

a zatim neutrališe (hlorovodoničnom kiselinom). Samim tim za prevo enje smeše NaCl i CaCl2 u tečno stanje potrebno je znatno manje energije. kalijuma i kalcijuma. kao i druge nečistoće. obojen je crveno. Za taloženje se koristi Ca(OH)2 koji se dobija žarenjem CaCO3 (nastaje CaO. Čist magnezijum-hlorid nije pogodan za elektrolizu pošto mu električna provodljivost nije naročito velika. Mg2+(l) + 2e− → Mg(l) Dobijeni magnezijum je u tečnom stanju. Boksit koji sadrži manje 9 . i zbog male gustine pliva na površini. isključivo se ovaj elemenat izdvaja na katodi koja je načinjena od gvož a. Da bi se dobio rastop natrijum-hlorida potrebno ga je zagrejati na 801°C (to je temperatura topljenja natrijum-hlorida). Boksit sa većim sadržajem gvož e(III)-oksida.9⋅10−6). Talog Mg(OH)2 se odvoji filtracijom.74 g/cm3). Kako bi rastopljena smeša imala veću gustinu od samog magnezijuma (1. Ca(OH)2 i Mg reaguju: Ca(OH)2(s) + Mg2+(aq) → Ca2+(aq) + Mg(OH)2(s). Ruda iz koje se dobija aluminijum je boksit (dobio ime po francuskom mestu Bo (Les Baux).07 g/cm3). Zato mu se dodaju hloridi natrijuma. Nakon uparavanja zaostaje čvrst magnezijum-hlorid (MgCl2) iz čijeg rastopa se elektrolizom u inertnoj atmosferi dobija magnezijum. 2+ Dobijanje Al iz Al2O3 Aluminijum je treći elemenat koji se dobija elektrolizom. Po hemijskom sastavu boksit je smeša kristalnog i amorfnog aluminijum-hidroksida. nastaje elementarni hlor. a to je svakako manje od temperatura topljenja čistog natrijum-hlorida. Na anodi. Do reakcije dolazi jer je proizvod rastvorljivosti Mg(OH)2 (1. a ne čist NaCl? Zato što je njena temperatura topljenja 580°C. Me utim. gde je otkriven 1821 godine). SiO2. Pošto magnezijum ima najmanji negativni elektrodni potencijal od svih prisutnih katjona. i magnezijum spada u metale koji su veoma zastupljeni u prirodi (2. Dobijanje Mg iz morske vode Kao i natrijum.1%).13%) odakle se i dobija. koji se zatim meša sa odre enom količinom vode): CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s).5⋅10−11) mnogo manji od proizvoda rastvorljivosti Ca(OH)2 (7. treba da sadrži 20-40% kalcijum-hlorida (gustina CaCl2 je 2. Da bi se izdvojio magnezijum se prvo taloži u obliku Mg(OH)2. Taj hlor se može dalje upotrebiti za proizvodnju HCl. U praksi se ne koristi čist natrijum-hlorid već smeša NaCl i CaCl2 u odnosu 2:3. U morskoj vodi magnezijum je u obliku Mg2+ jona. i naziva se “crveni boksit”. boksit sadrži Fe2O3. a na katodi natrijum koji je u tečnom stanju (temperatura topljenja natrijuma 98°C). Zašto baš ova smeša. Velike količine magnezijuma sadrži morska voda (0. kao i kod natrijuma.na katoda: anoda: 2Na+(l) + 2e− → 2Na(l) 2Cl−(l) → Cl2(g) + 2e−___ 2NaCl(l) → 2Na(l) + Cl2(g) Na anodi se kao proizvod dobija gasoviti hlor.

Ovaj proces je znatno jeftiniji.85%. a zatom mu se doda 3550% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH). Zato se anoda mora često menjati. Industrijsko dobijanje aluminijuma iz boksita. slika 1. Čistoća ovako dobijenog aluminijuma je 99.gvož e(III)-oksida. dok natrijum-silikat zaostaje u rastvoru. Elektroliza se izvodi na od 950°C. 2Al(OH)3(s) → 2Al2O3(l) + 3H2O(g) Aluminijum se iz oksida dobija elektrolitičkim putem. Zbog toga se sve češće pribegava reciklaži već korišćenog aluminijuma. bele je boje. Slika 1.5 MPa. Pore enja radi. Za to vreme aluminijum prelazi u rastvorni oblik natrijumaluminata: AlO(OH)(s) + 2NaOH(l) + 2H2O(l) → 2Na[Al(OH)4](aq). Al2O3. Znatno niža radna temperatura postiže se mešanjem Al2O3 i kriolita (Na3AlF6). Danas polovinu ukupne svetske proizvodnje čini reciklirani aluminijum. pa predstavlja jednu od većih stavki u troškovima proizvodnje aluminijuma. Gvož e. koje se ne rastvara zaostaje kao talog koji se od rastvora odvoji ce enjem.3. proces reciklaže zahteva samo 10% od ukupne energije koja je potrebna za proizvodnju ovoga metala iz rude. 2Na[Al(OH)4](aq) → Al(OH)3(s) + NaOH(aq) Nakon toga hidroksid se odvoji filtracijom. ispere vodom. Pre samog postupka elektrolize potrebno je iz boksita prethodno ukloniti glavne nečistoća (gvož e i silicijum).3. Smeša se meša 6-8 časova u zatvorenim čeličnim autoklavima na temperaturi od 160-170°C i pritisku 3. 10 . u gvozdenoj kadi koja je obložena iznutra grafitnim pločama (katoda). pa se naziva “beli boksit”. i žari na 1200°C pri čemu prelazi do oksida. koja je tako e od grafita. Zato se boksit prvo samelje.70-99. Elektrolizi se ne podvrgava rastop čistog aluminijumoksida pošto je njegova temperatura topljenja 2064°C. Tokom elektrolize anoda se troši pošto i ona sama reaguje (oksiduje se do CO2). redukuju se joni Al3+ do elementarnog aluminijuma: katoda: anoda: Al3+(l) + 3e− → Al(l) C(s) 2O2−(l) → CO2(g) + 4e− 2Al2O3(l) + 3C(s) → 4Al(l) + 3CO2(g) Otopljeni aluminijum izdvaja se na dnu elektrolitičke ćelije odakle se povremeno vadi. zbog velikog utroška energije. Sem aluminijuma rastvara se i kiseo oksid SiO2 (nastaje natrijum-silikat). Šematski prikaz elektrolitičke ćelije za proizvodnju aluminijuma Na anodi. spada u skupe industrijske procese. Zatim se kroz rastvor produvava CO2 usled čega počinje taloženje aluminijum-hidroksida.

Metali koji nemaju ni suviše negativan. Proces započinje uduvavanjem komprimovanog vazduha. Aluminotermijski se dobijaju vanadijum. Redukcijom pomoću ugljenika ili ugljenik(II)-oksida dobijaju se gvož e.2 V. osim elektrolizom. što ima isti efekat kao da se redukcija vrši ugljenikom. nikal. CO2 koji krećući se prema gore. a pošto ima veću gustinu od ostalih supstanci skuplja se pri dnu peći. na primer. hrom. Redukcija se odvija u visokim pećima koje su obično visoke 30 m. 2MO(s) + C(s) → 2M(l) + CO2(g). dalje reaguje sa koksom i gradi ugljenik(II)-oksid. kobalt. Dobijanje Fe iz Fe2O3 Najvažniji proces u metalurgiji u kojem se koristi ugljenik kao redukciono sredstvo je dobijanje gvož a iz oksidnih ruda. odnosno. niti pozitivan redoks potencijal redukuju se ugljenikom (iz koksa). magnezijuma ili aluminijuma. Pri tom se odigrava više reakcija tokom kojih koks sagoreva prvo do ugljenik(IV)-oksida. oko 1600°C. koksom i krečnjakom (CaCO3). ali još uvek manji od –1. Na temperaturama nižim od 600°C ravnoteža: CO2(g) + C(s) 2CO(s) je pomerena u levo ka razlaganju CO. Redukcija ugljenik(II)-oksidom odvija se na visokim temperaturama. 10 m prečnika. Visoke peći pune se sa vrha naizmenično rudom gvož a. kao redukciono sredstvo češće se koristi ugljenik(II)-oksid: 2MO(s) + CO(g) → M(l) + CO2(g). titan. cirkonijum i hafnijum. zagrejanog na 500°C. Natrijumom ili magnezijumom redukuju se hloridi metala: MCl4(s) + 2Mg(s) → M(l) + MgCl2(s) MCl4(s) + 4Na(s) → M(l) + 4NaCl(s) Na ovaj način se dobijaju. CO. Rude pored gvož e(III)-oksida obično sadrže silicijum(IV)-oksid (pesak). (ili čistog kiseonika) kroz dizne koje se nalaze u donjem delu peći.Metali čiji redoks potencijal nije ekstremno negativan. cink i kadmijum. 1000-1400°C. mogu se dobiti redukcijom uz pomoć natrijuma. i mangan. Na tako visokoj temperaturi gvož e je otopljeno. Reakcija redukcije može se predstaviti jednačinom: MO(s) + C(s) → M(l) + CO(g). Me utim. Ukoliko se kao redukciono sredstvo koristi aluminijum polazi se od oksida: M2O3(s) + 2Al(s) → 2M(l) + Al2O3(s) Proces dobijanja metala redukcijom pomoću aluminijuma naziva se aluminotermija. 11 ∆H = −221 kJ . Zbirna reakcija je: 2C(s) + O2(g) → 2CO(g) Ugljenik(II)-oksid reaguje sa gvož e(III)-oksidom iz rude: Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g) Pošto je reakcija sagorevanja koksa egzotermna temperatura u donjem delu peći je visoka.

Cr. kao što su molibden i volfram. Metali koji imaju pozitivan redoks potencijal u prirodi se nalaze već u elementarnom obliku. Ono je krto i ne može se obra ivati jer sadrži oko 4.7% ugljenika. i sluč MO(s) + H2(g) → M(l) + H2O(g). Šljaka se koristi za izradu cementa ili se dodaje u ista nta asfaltnu bazu od koje se prave putevi. 12 . pošto je proces veoma skup. Najčešće sadrži 14-18% hroma i 7-9% nikla.Slika 1. Fe3C. CaSiO3: CaO(s) + SiO2(s) → CaSiO3(l) Šljaka. ima manju gustinu i pliva iznad istopljenog gvož a. sa ugljenikom grade karbide. Stoga se oni ne mogu redukovati koksom. 4. ine poboljšavaju se znatno mehaničke osobine. Ni. W. Kalcijum-oksid kao bazni oksid reaguje sa SiO2 iz rude (kiseo oksid) i obrazuje šljaku ili zguru koju čini kalcijum-silikat. ali za sve je zajedničko da sadrže manje od 1. U tom slučaju se za njihovu redukciju koristi vodonik. samo onda kada je potrebno dobiti male koli primen je. bele naro Delimičnim uklanjanjem ugljenika i dodatkom manje količine drugih metala poput Mn. količine izuzetno čistog metala. Šematski prikaz visoke peć za proizvodnju sirovog gvož a. Naj Neki metali iz ove grupe. srebrnasto-bele boje i nema neku naročito veliku primenu. a dobija se čelik. Ner ajući čelik ima veliku čvrstinu i ko elik izuzetno veliku otpornost prema koroziji. Postoji mnogo tipova čelika koji se razlikuju po ke elika sasatvu. redukcija vodonikom se retko primenjuje. Povremeno se odvodi uz peći kroz otvor koji se ći nalazi nešto višlje od otvora kroz koji se istače gvož e. pe Termičkim razlaganjem krečnjaka do kog dolazi na ovako visokim temperaturama koj vladaju u visokoj pe a ama peći nastaju CaO i CO2. Me utim.5% ugljenika vezanog u obliku karbida. Ovako dobijeno gvož e naziva se sirovo gvož e. Mo ili V. platina i platinski metali.4. Takvi su zlato. Ukoliko bi se uklonio sav ugljenik dobilo bi se sko čisto gvož e skoro koje je meko.

Metali sa nešto manjim standardnim pozitivnim redoks potencijalom.5. elektrolitičkim putem. M(s) + Zn2+(aq) Slika 1. Usled dugotrajne eksploatacije. Proces se naziva flotacija. a bakar(I)-jon redukuje do elementarnog bakra: Cu2S(s) + O2(g) → 2Cu(s) + SO2(g). kao što su srebro. Ukoliko se nastavi sa prženjem odigrava se reakcija izme u oksida i sulfida: MS(s) + 2MO(s) → 3M(l) + SO2(g). Ovaj bakar nije čist i potrebno ga je prečistiti. ili još manje. Elektrolitčko prečišćavanje blister bakra. metal se redukuje sulfidnim jonom. a udeo bakra u rudi je 1%. a rezerve bakra na Zemlji su na izmaku. Nakon obogaćivanja sadržaj bakra u rudi je izme u 20 i 40%. čist)_____ Cu(s. a na katodi se izdvaja čist bakar: A: K: oksidacija: redikcija: Cu(s. čija pH vrednost je podešena da bude oko 0 dodatkom sumporne kiseline da bi se sprečila hidroliza bakar(II)-jona. U stvari. Blister bakar je šupljikav pošto se iz njega hla enjem izdvaja rastvoreni SO2. nečist) → Cu(s. Pod dejstvom električne struje bakar sa anode prelazi u rastvor. Joni metala sa pozitivnim redoks potencijalom mogu se redukovati i drugim metalom (koji se u naponskom nizu nalazi ispred): M2+(aq) + Zn(s) Najčešće se za tu svrhu koristi metalni cink. veka. a katoda je od čistog bakarnog lima.blister) → Cu2+(aq) + 2e− Cu2+(aq) + 2e− → Cu(s. koncentracije 0. Obogaćena ruda se zagreva uz produvavanje vazuha. Anodu čini debela ploča od sirovig bakra. debljine 0. procenjuje se da će se rezerve bakra iscrpiti tokom prve polovine 21. Ovako dobijeni bakar zove se sirovi ili ”blister” bakar. Sulfid se okisduje do SO2. Danas se bakar dobija najčešće iz sulfidnih ruda koje pored bakar(I)-sulfida sadrže i puno nečistoća. čist) 13 .5-1. u prirodi se nalaze u obliku sulfida. nekada bogata nalazišta danas su u priličnoj meri iscrpljena. Prženjem deo sulfida prelazi u oksid: MS(s) + 3/2 O2(g) → MO(s) + SO2(g).0 mol/dm3.7 mm. bakar i živa.5-0. Dobijanje Cu iz Cu2S Bakar je metal koji je čovek upoznao od davnina. Ukoliko se nastavi eksploatacija ruda bakra dosadašnjim tempom. Zbog toga je potrebno prethodno koncentrisati (obogatiti) rudu. Elektroliza se odvija u rastvoru CuSO4.

1. Veći komadi zlata retko se mogu naći u prirodi. Zn2+. Anodni mulj sadrži srebro i zlato koji se odatle izdvajaju na različite načine. u obliku anjona. Redoks hemija prelaznih metala Za razliku od alkalnih i zemnoalkalnih elemenata. Reakcije prelaznih metala sa kiselinama Svaki metal koji ima negativan standardni redukcioni potencijal može se oksidovati H+ jonom koji je prisutan u 1 mol/dm3 rastvoru bilo koje jake kiseline. Tokom procesa dolazi do spore oksidacije zlata koje prelazi iz elementarnog u rastvorni kompleks [Au(CN)2]− u kom je Au oksidacionog stanja +1: 4Au(s) + 8CN−(aq) + O2(g) + 2H2O → 4[Au(CN)2]−(aq) + 4OH−(aq) Nakon filtracije zlato se iz kompleksa istiskuje pomoću cinka i izdvaja u elementarnom obliku.3. Usitnjena ruda se tretira veoma razblaženim rastvorom natrijum-cijanida (0. Sve ostale primese talože se na dnu elektrolitičke ćelije i nazivaju se anodni mulj.95%. Samo kada su u nižim oksidacionim stanjima (+1. opasan. Dobijanje Au iz rude Oko 4/5 svetske proizvodnje zlata dobija se iz anodnog mulja koji zaostaje nakon elektrolitičkog prečišćavanja bakra ili olova. Svi prelazni metali koji su ispred vodonika reaguju spontano sa razblaženim rastvorima jakih kiselina kao što su HCl. Stoga se primenjuje cijanidni postupak. Metali koji su slabo reaktivni. uprskano u stene (zlatonosne stene) ili u pesku (zlatonosni pesak).Ukupan efekat elektrolize je da metalni bakar pre e iz onečišćenog blister bakra koji se koristi kao jedna elektroda do čistog bakra (druga elektroda). pošto je cijanidni jon. Zbog toga je njihova redoks-hemija komplikovanija (i obojenija). Me utim. Pomor ribe koji je pre desetak godina zadesio Tisu nastao je usled izlivanja veće količine industrijskih otpadnih voda postrojenja za preradu zlata u Rumuniji. jer je ono rasejano. Ovako dobijeni bakar ima čistoću 99. HBr ili H2SO4. U višim oksidacionim stanjima (od +4 do +7) atomi prelaznih metali su vezani za atome nemetala. Preostala 1/5 zlata koje se proizvodi potiče iz ruda. tako e. u elementarnom obliku kao komadi različite težine. za prealazne metale je karakteristično da se u jedinjenjima mogu javiti u više oksidacionih stanja. najčešće kiseonika. Proizvodi reakcije su gasoviti vodonik i odgovarajući katjon metala: Ni(s) + 2H+(aq) → Ni2+(aq) + H2(g) 14 . +2. rude zlata (uglavnom teluridi) sadrže ovaj metal u toliko maloj količini da ga je nemoguće efikasno izdvojiti prostim mehaničkim odvajanjem. Zn(s) + 2[Au(CN)2]−(aq) →[Zn(CN)4]2−(aq) + 2Au(s) Ni za ovaj postupak se ne može reći da je u potpunosti bezbedan. Fe3+). mogu se naći u prirodi kao samorodni.01 mol/dm3) kroz koji se produvava vazduh. kao što su srebro i zlato. +3) prelazni metali mogu da grade pojedinačne katjone (Ag+.

bakar se može oksidovati azotnom kiselinom.Metali koji mogu da grade više od jednog katjona. Me utim. 15 . NO3−. Fe2+: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Metali sa pozitivnim standardnim redukcionim potencijalom. kao što je gvož e. to jest. Uloga hlorovodonične kiseline je da Cl− jon sa jonom zlata nagradi veoma stabilan kompleksni jon [AuCl4]−. H+ jon nije dovoljno jako oksidaciono sredstvo da bi prevelo metal kao što je bakar u katjon. Zlato se rastvara u carskoj vodi (smeša 3:1 ccHCl i ccNHO3) Au(s) + 4H+(aq) + 4Cl−(aq)+ NO3−(aq) → [AuCl4]−(aq) + NO(g) + 2H2O Nitratni jon azotne kiseline je oksidaciono stredstvo. koji sa redukuje u zavisnosti od koncentracije kiseline do NO2 ili NO: 3Cu(s) + 8H+(aq) + 2NO3−(aq) → 3Cu2+(aq) + 2NO(g) + 4H2O Cu(s) + 4H+(aq) + 2NO3−(aq) → Cu2+(aq) + 2NO2(g) + 2H2O Zlato ne može oksidovati čak ni azotna kiselina. Drugim rečima. proizvod reakcije sa H+ u odsustvu vazduha obično je katjon nižeg naelektrisanja. Tu je oksidaciono sredstvo nitratni anjon. suviše su slabo reaktivni da bi reagovali sa hlorovodoničnom kiselinom.

nalaze se rastvorene u morskoj vodi. Veoma su laki (litijum je generalno najlakši metal). 16 . Zastupljenost alkalnhi metala na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Li % na Zemlji 0. Imaju niske temperature topljenja i male gustine.00026 u tragovima Nalaze se u obliku silikata uz Li Vrlo radioaktivan Naziv Petalit Kuhinjska so Glauberova so Kriolit Boraks Alkalni metali se u prirodi javljaju isključivo u obliku jedinjenja. Za razliku od većine tipičnih metala. svi alkalni metali su meki (tabela 2. Tako e. Dobijaju se najčešće elektrolizom rastopa njihovih soli.2). grupa Naziv ove grupe elemenata ukazuje i na njihovu najznačajniju osobinu. Najčešće u obliku hlorida. na primer gvož a. što je vrlo neobično za metale.09%).0078 0. kao ogromne slane naslage koje su nastale isparavanjem nekadašnjih mora (kamena so).84 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O KMnO4 Šalitra Potaša Silvin Karnalit Kalijum-permanganat Različiti alumosilikati Rb Cs Fr 0.27 Na3AlF6 Na2B4O7⋅10H2O Različiti alumosilikati KNO3 K2CO3 K 1. da sa vodom grade jake baze – alkalije. ostali elementi 1. natrijum i kalijum imaju manju gustinu čak i od vode. Alkalni metali su srebrnasto sjajni (izuzev cezijuma koji je žućkast). velike količine soli alkalnih metala.0018 Mineral LiAlSi4O10 NaCl Na2SO4⋅10H2O Na 2.30%) i kalijuma (2. Litijum. Tabela 2. koji su veoma zastupljeni u Zemljinoj kori. Druga njihova zajednička osobina je da su svi metali. Za razliku od natrijum (2.1. grupe su prisutni samo u tragovima. Mogu se seći čak i tupim nožem. s-metali Alkalni metali – 1. posebno natrijum-hlorida.2.

M+ (pm) − Na 3s1 97.2.4 Cs 6s1 28. ima malo.7 -264 7. pri čemu nastaju soli.3 248 147 0.2 265 167 0.79 456. i najteži elemenat u grupi.77 780.8 -2. Alkalni metali reaguju burno sa halogenim elementima.2 K 4s1 63. nisu svi alkalni metali po ednako reaktivni.5 1342 0.Poslednji.873 0.6 759 0. Njihova reaktivnost raste sledećim redom: Li < Na < K < Rb < Cs Reaktivnost raste Opada energija jonizacije što je u direktnoj vezi sa promenom energije jonizacije.67 589 405.6 152 68 1.04 520.3 688 1. Zato podataka o njegovim osobinama. francijum je radioaktivan. Lakoća otpuštanja elektrona direktno je povezana sa njihovom reaktivnošću. a raste sa porastom atomske mase.46 Električna provodljivost – skala je relativna.5 227 138 0.862 0. Na taj način sprečava se da do u u dodir sa kiseonikom ili vlagom iz vazduha.8 -2.4 671 1.1 − Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e → M(s) En. do kojih se dolazi direktno posmatranjem.0 Rb 5s1 39. u odnosu na srebro kome je dodeljena provodljivost 100 kao najboljem provodniku.534 0.9 -2.76 Fr 7s1 27 677 0.71 495. Tabela 2. Fizičke osobine alkalnih metala Li Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.94 375. (kJ/mol): M(g) →M+(g) + e ∆H0hidratacije (kJ/mol): M+(g) + xH2O→ M+(aq) Električna provodljivost* Osnovna emisiona vidljiva linija (nm) 610. Naime. halogenidi: 2 M(s) + X2(g) → 2MX(s) Pri reakciji alkalnih elemenata sa vodonikom nastaju hidridi: 2 M(s) + H2(g)     → 2 MH(g)  17 zagrevanje .8 -341 22.94 403. Izuzetno je nestabilan tako da ga je gotovo nemoguće dobiti u čistom stanju.7 ≈400 - 2s1 180.2 -544 17.8 -435 33.joniz.8 883 0.8 -2.532 0. alkalni metali su veoma reaktivni i čuvaju se u petroleumu ili nekom drugom nepolarnom tečnom rastvaraču.4 186 102 0.94 418.971 0.0 -3. Me utim. U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1. Sposobnost otpuštanja elektrona je velika.0 -293 12. tako da je za otpuštanje elektrona kod cezijuma dovoljna energija fotona svetlosti (fotoelektrični metal). Relativno niske temperature topljenja i ključanja alkalnih metala posledica su slabe metalne veze u kojoj učestvuje samo jedan elektron.

Al. peroksidi ili superoksidi). 2M(s) + H2O → 2 M+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g) ∆H<0 Za razliku od alkalnih metala i njihovih oksida. Pri tome se osloba a značajna količina energije i izdvaja vodonik koji se obično zapali. Alkalni metali se retko primenjuju u elementarnom obliku. da prvi elemenat iz jedne grupe pokazuje sličnost u hemijskim i fizičkim osobinama sa drugim elementom iz naredne grupe. gradi oksid: Be Mg B Al C Si Osobina dijagonalne sličnosti manifestuje se i u reakciji alkalnih metala i kiseonika. Sa vodom grade jake baze – hidrokside. Tako. Karakteristične hemijske reakcije hidroksida alkalnih metala (MOH) MOH(s) + H2O (l) → M+(aq) + OH−(aq) + H2O(l) MOH(s) + CO2 (g) → M2CO3(s) (egzotermna reakcija) Sve soli alkalnih metala su jonska jedinjenja visoke tačke topljenja. kristalne. Alkalni metali (sem litijuma) reaguju burno sa vodom. Lako apsorbuju ugljenik(IV)-oksid iz vazduha i prelaze u karbonate. Svi alkalni metali reaguju lako sa kiseonikom. Vodeni rastvori hidroksida ponašaju se kao jake baze. Većina soli se dobro rastvara u vodi. Mn i Cd koristi za izradu aviona. 18 . Litijum. pri čemu nastaju različiti proizvodi (oksidi. razlikuje se u svom ponašanju od ostalih članova grupe. 13. Pare natrijuma koriste se kod ulične rasvete. velike električne provodljivosti u rastvoru ili rastopu. Često se može uočiti. litijum. Legura Li. termički stabilne. Hidroksidi alkalnih metala su bele. Može se reći da se javlja dijagonalna sličnost kao što je prikazano: Grupa 1. Zapravo. to su najjače poznate baze. 4 Li(s) + O2(g) → 2 Li2O(s) Ostali elementi iz ove grupe pri sagorevanju daju perokside (Na2O2) ili super-okside (KO2): 2 Na(s) + O2(g) → Na2O2(s) K(s) + O2(g) → 2 KO2(s) Oksidi alkalnih metala su jonska jedinjenja. čiji je proces dobijanja veoma skup i komplikovan. Dobro se rastvaraju u vodi (sem litijum-hidroksida). Li Na slično magnezijumu.Ovi hidridi su jonskog karaktera. hidroksidi se lako dobijaju i široko primenjuju. 2. a posebno kod elemenata druge periode.3. Cu. odnosno u kristalnoj rešetki sadrže H− jon. rubidijum i cezijum za izradu fotoćelija. Tabela 2. 14. kao prvi elemenat u grupi. čvrste supstance. elementarni kalijum.

Od jedinjenja litijuma u medicinske svrhe koristi se karbonat.Joni elemenata prve galvne grupe periodnog sistema imaju značajnu ulogu kako u organskom. Li2CO3.1. petroleuma. kao i kaustična soda (NaOH) koji se primenjuju u industriji papira. industriji sapuna. Kod viših organizama joni kalijuma i natrijuma prenose elektrohemijske impulse do nervnih i mišićnih vlakana. Natrijum-hidroksid je jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. kao i u raznim organskim sintezama. hemijskoj i metalnoj industriji. Procenjuje se da okeani sadrže 3%(mas) NaCl. Natrijumhlorid je polazna sirovina za dobijanje svih ostalih važnih jedinjenja natrijuma. Kalijum je neophodan za rast biljaka. Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid. boja. 19 . tekstila. Natrijum-hlorida ima u morskoj vodi. hartije. Superoksid KO2 primenjuje se kod aparata za disanje kod kojih vlaga koja se izdiše i CO2 reaguju sa KO2 uz osloba anje kiseonika (2KO2 + H2O + 2CO2 → 2KHCO3 + O2). Koristi se u industriji veštačkih vlakana (Rayon). Na vazduhu lako menja hemijski sastav pošto vezuje ugljenik(IV)-oksid iz vazduha pri čemu nastaje natrijum-karbonat. Ovi impulsi su u osnovi balansa metabolizma i uklanjanja otpadnih produkata iz ćelija. u tekstilnoj industriji. elektroliza rastopa NaCl elektroliza rastvora različiti industrijski postupci Na2SO4 Na NaOH uduvavanjem CO2 Na2CO3 topljenjem sa SiO2 dejstvom HNO3 Na2SiO3 Na2CO3 NaNO3 Slika 2. kristalna soda (Na2CO3⋅10H2O). tako i u neorganskom svetu. Natrijum-hlorid kao polazna supstanca za dobijanje različitih jedinjenja Pored natrijum-hlorida u važna jedinjenja natrijuma spadaju: soda bikarbona (NaHCO3). Natrijum-hidroksid je čvrsta kristalna supstanca. ali i u velikim naslagama u Zemlji kao kamena so. stakla. kao antidepresiv. i zato njegove soli ulaze u sastav veštačkih ubriva (kalijum-hlorid). Jedinjenja kalijuma koja su rastvorna u vodi nazivaju se zajedničkim imenom potaša.

Njihova reaktivnost raste od berilijuma ka barijumu: Be < Mg < Ca < Sr < Ba Reaktivnost raste Opada energija jonizacije Me utim. u pore enju sa elementima prve grupe. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Be Mg % na Zemlji 0.4. i elementi druge grupe lako otpuštaju elektrone i grade dva puta pozitivan jon.Zemnoalkalni metali –2. Zbog male gustine. zemnoalkalni metali su manje reaktivni. Po svojim osobinama od ostalih elemenata ove grupe odstupa berilijum.5.039 u tragovima SrSO4 BaCO3 BaSO4 Naziv Beril Magnezit Dolomit Kalcit (krečnjak) Gips Anhidrit Fluorit Cerusit Viterit Barit Zemnoalkalni metali su slični elementima prve grupe.0384 0. grupa Elementi ove grupe (zemnoalklani metali) prisutni su kako u živoj. Jedinjenja berilijuma pretežno su kovalentnog karaktera. spadaju u lake metale. To je direktno posledica činjenice da je prva energija jonizacije zemnoalkalnih metala veća nego energija jonizacije alkalnih metala. relativno su meki (osim berilijuma). M2+. tabela 2. Tabela 2. Zemnoalklani metali su srebrnasto bele boje. Kao i alkalni metali dosta su neravnomerno raspore eni u prirodi. Kao i alkalni metali i zemnoalkalni (kalcijum. stroncijum i barijum) reaguju direktno sa vodonikom i daju hidride: M(s) + H2(g) → MH2(s) 20 . svi sem radijuma. Be(OH)2 je amfoteran.0002 2. tako i u neživoj prirodi.60 CaSO4⋅2H2O CaSO4 CaF2 Sr Ba Ra 0.4. Zastupljenost metala 2. tabela 2.74 Mineral Be3Al2Si6O18 MgCO3 MgCO3⋅CaCO3 CaCO3 Ca 4. Kao i alkalni metali. soli berilijuma hidrolizuju u vodi.

0 -2.8994 1.5495 1.5.85 6-7 1.5 197 99 1. pri čemu nastaju hidroksidi.5 1. drupe sam se zapali kada stoji na vlažnom vazduhu. Bez obzira na način dobijanja svi hidridi zemnoalkalnih metala su čvrste supstance. M2+ (pm) Gustina (g/cm3) na 2°C Tvrdoća po Mosu Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): Energija jonizacije (MJ/mol) Prva: M(g) →M+(g) + e− Druga: M+(g) →M2+(g) +e − Električna provodljivost Magnezijum sa vodonikom reaguje tek na povišenoj temperaturi i pod visokim pritiskom.75 39. Barijum.06 6.848 6-7 112 44 1.89 0.15 40. Izuzetak je magnezijum koji se rastvara samo u toploj vodi. M(OH)2: M(s) + 2 H2O(l) → M2+(aq) + 2 OH−(aq) + H2(g).9 2.97 - Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.Tabela 2. 21 . Hidrid berilijuma ne može se dobiti direktnom sintezom iz elemenata.0 1.5 M2+(aq) +2 e−→M(s) -1. Osobine zemnoalkalnih metala Be Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 2s2 1287 2471 1. Oksidni sloj berilijuma i magnezijuma štiti ove metale od dalje reakcije.6 1. Oni na sobnoj temperaturi relativno teško reaguju sa kiseonikom. Sa vodom reaguju burno: CaH2(g) + 2 H2O(l) → 2 H2(g) + Ca2+(aq) + 2 OH−(aq) Zemnolakalni metali reaguju sa kiseonikom iz vazduha i grade oksid: 2 M +O2→ 2 MO.7377 1. BaO.0 -2. stroncijuma i barijuma ne štiti ove metale.55 1.45 35.74 2.8 215 112 2.6 Sr 5s2 777 1383. MO(s) + H2O → 2 M(OH)2(s).92 0. već indirektnim putem.96 3. Me utim. Stoga su Be i Mg stabilni na vazduhu.60 ~2 0.5029 0.51 2.54 1.7 Mg 3s2 648. Do rastvaranja dolazi već u hladnoj vodi. Proizvod reakcije je smeša oksida. i peroksida.84 0. SrH2 i BaH2 su jonskog karaktera. osim Be(OH)2 koji je amfoteran.92 0. osim berilijuma se rastvaraju u vodi.2 -2.85 0.5898 1.9 -2.8 1. I oksidi i hidroksidi zemnoalkalnih metala su baznog karaktera. Sloj oksida kalcijuma.0 − 223 143 0. kada se zapale oba gore svetlim blještavim plamenom.2 Ra 7s2 700 1140 ≈5. kao najreakivniji elemenat 2.9 -2. BaO2.54 0.6 Ca 4s2 842 1483.8 1090 1.5093 0. Svi zemnoalkalni metali.356 0. Oni se zato čuvaju u petroleumu kako bi se sprečio njihov kontakt sa vazduhom.0 222 134 3.0 160 66 1. CaH2. tek nakon jačeg zagrevanja.738 2.55 1.9 Ba 6s2 727 1897 3.

22 . Rastvorljivost karbonata i sulfata opada u grupi sa porastom relativne atomske mase elementa. Stalnu tvrdoću vode čine CaSO4. uklanja se prolazna tvrdoća vode. Dobija se žarenjem kalcijum-karbonata na 900-1000ºC: CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) I pored toga što je reakcija povratna ravnoteža je pomerena ka CaO zbog nastalog gasovitog ugljenik(II)-oksida. Ca(NO3)2. MgCl2. Prisustvo katjona Ca2+ i Mg2+ u prirodnim vodama čini ih tvrdim. MgSO4.6.Bazni karakter oksida i hidroksida raste sa porastom rednog broja elementa u grupi. tj. Na taj način uklanjaju se ove soli iz vode.7. tabela 2. Ukupnu tvrdoću vode čine dve komponente: karbonatna (prolazna) i nekarbonatna (stalna) tvrdoća. Pregled jedinjenja zemnoalkalnih metala (M) i njihova rastvorljivost u vodi Jedinjenje halogenodi acetati hlorati nitrati sulfati karbonati hromati oksidi hidroksidi Formula MX2 M(CH3COO)2 M(ClO3)2 M(NO3)2 MSO4 MCO3 MCrO4 MO M(OH)2 Rastvorljivost u vodi dobra dobra dobra dobra skoro nerastvorni slabo rastvorni relativno nerastvorni slabo rastvorni slabo rastvorni Napomena flouoridi skoro nerastvorni sulfati Be i Mg su rastvorni Be-karbonat dobro Be i Mg hromat su rastvorni oksid Be nerastvoran Ba(OH)2 se rastvara najbolje Značajni materijali u gra evinarstvu su: .kalcijum-oksid (negašeni kreč). Prolazna tvrdoća vode je posledica prisustva soli: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2. Ovi hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma u vodu dospevaju rastvaranjem karbonata u vodi koja sadrži ugljenik(IV)-oksid: CaCO3 + H2O + CO2 Ca(HCO3)2 Prokuvavanjem vode talože se odgovarajući karbonati. Posebno treba izdvojiti sulfate i karbonate jer ih u velikoj količini ima u prirodi. Stalna tvrdoća vode uklanja se posebnim postupcima uz pomoć jonoizmenjivačkih smola. Za razliku od karbonata. hidrogenkarbonati zemnoalkalnih metala dobro se rastvaraju u vodi. Jačina baze raste Mg(OH)2 < Ca(OH)2 < Sr(OH)2 < Ba(OH)2 Rastvorljivost raste Za elemente druge grupe je karakteristično da grade slabo rastvorna jedinjenja. Na isti način se menja i rastvorljivost oksida i hidroksida na sobnoj temperaturi. Tabela 2. Mg(NO3)2 i još neke soli ova dva metala. CaCl2.

magnezijum ulazi u sastav zelenog pigmenta biljaka. Njihova uloga je raznovrsna.gips (CaSO4⋅2H2O). Poptuno izdvajanje vode dovodi do promena u unutrašnjoj strukturi tako da bezvodni kalcijum-sulfat nije sposoban da ponovo veže vodu (naziva se mrtvi gips). Na primer. 23 . Mešanjem krečnog mleka sa peskom (SiO2) dobija se malter. kalcijum i magnezijum su veoma značajni za živi svet. beriliujm oksid se koristi u proizvodnji keramike. otpornu na koroziju od koje se izra uju avioni ali i precizni instrumenti. Par procenata berilijuma dodatog bakru ili niklu daje veoma tvrdu leguru. Jedinjenja barijuma rastvorna u vodi izuzetno su otrovna. Od jedinjenja u medicini se koristi MgSO4⋅7H2O (gorka so) kao purgativ. Ukoliko se gips zagreje na 130ºC dobija se hemihidrat koji može ponovo da veže vodu. posebno ukoliko se udiše njihov prah. Suspenzija Ca(OH)2 u vodi je krečno mleko. Berilijum se dodaje drugim metalima. Pored široke primene u gra evinarstvu. Joni Ca2+ nalaze se u krvi i utiču na pravilan rad srca. koji se slabo rastvara u vodi koristi se u medicini kao kontrastno sredstvo kod rendgenskog snimanja. Različita jedinjenja barijuma koriste se kao pigmenti za bojenje. Nastaje mešanjem CaO sa vodom: CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(s) Rasvor Ca(OH)2 u vodi naziva se krečna voda. Kalcijum uzgra uje koštano tkivo (kosti. od njega se izra uju lake i jake legure. zube) i čini osnovu skeleta školjki i ljuštura. na temperaturi od 200ºC iz molekula gipsa uklanja se sva voda. Ca(OH)2(s) + SiO2(s) → CaSiO3(s) + H2O(l) Ca(OH)2(s) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O(l) . a kada se osuši zadržava oblik: CaSO4·2H2O CaSO4·½H2O + 3/2 H2O Me utim. agensi za sušenje i u pirotehnici. hlorofila. Metalni stroncijum i barijum nemaju komercijalnu primenu. proces zgrušavanja krvi i dr.. barijumsulfat. Ipak. otrovi za pacove. Tako e. Magneziujm se primenjuje kod bliceva i vatrometa. Me utim.kalcijum-hidroksid (gašeni kreč). Nasuprot kalcijumu i magnezijumu jedinjenja berilijuma veoma otrovna.

takozvanih.8 5.904 1.2 167 81 1.17 2072 7.55 1473 11. dobri provodnici toplote i elektriciteta.85 1.78°C).56 578. Ostalih elemenata 13.5 135 62 1. Fizičke osobine metala 13.37 2519 2.6 -0.1. Tabela 3.0015%.31 1.3 19.6 59.25 170 95 1.82 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Pošto od svih metala ove grupe najveći značaj ima aluminijum ovaj elemenat biće detaljenije obra en.75 143 51 1. grupe Periodnog sistema Al Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) na 20°C 3s23p1 +3 660. M3+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost I pored manjih nepravilnosti. grupe Periodnog sistema elemenata započinje niz. metalni karakter elemenata 13.8 +0. grupe Elementima 13. p-elemenata. U jedinjenjima se najčešće javljaju u oksidacionom stanju +3.3. i relativno meki. su metali.699 2. ali i veoma širokom temperaturnom intervalu u kom je tečan (29.78-2204°C). Galijum se izdvaja po neobično niskoj temperaturi topljenja (29.34 589. grupe raste sa porastom rednog broja elemenata. +1 303. Metali 13.9 In 5s25p1 +3 156.34 558. Teži elementi mogi imati i oksidacioni broj +1 (re e galijum i indijum. Aluminijum Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori. a češće talijum).7 -0. grupe u Zemljinoj kori ima znatno manje. p-metali Metali 13.667 577. Svi. 24 . osim bora koji jer nemetal. od kojih najviše galijuma 0.5 -1. a treći je po zastupljenosti uopšte (posle kiseonika i silicijuma).7 Ga 4s24p1 +3 29. grupe su srebrnasto-bele su boje.3 8.0 Tl 6s26p1 +3.78 2204 5.

Aluminijum se po električnoj provodljivosti nalazi na četvrtom mestu (iza bakra. Aluminijum. silicijuma. Pivske i ostale limenke prave se od aluminijuma. je srebrnasto beli. Danas se aluminijum dobija iz boksita elektrolitički (vidi stranu 7). lako se obra uje (izvlači u tanke žice i folije). ovaj trend se nastavlja. Zato se aluminijumske žice sve više koriste i kod visoko naponskih prenosnih sistema. žice od aluminijuma mnogo su lakše. vrata. I kao što metali prve i druge grupe imaju osobinu da lako gube elektrone. i 2. Zbog toga je njegova cena bila visoka pa se jako retko bio korišćen. Mn i Si) i magnalijum (Al i Mg). Ta osobina koristi se za redukciju oksida drugih metala: 8Al + 3Fe3O4 → 4Al2O3 + 9Fe 25 ∆H = − 3340 kJ . baštenskog nameštaja. aviona. aluminijum je manje reaktivan od metala 1. Prema gustini aluminijum spada u lake metale. magnezijuma ili cinka. Tada on postaje tvrd i jak. sjajan i meki metal. svemirskih letelica. Na3AlF6 Boksit Korund Kriolit Naziv I pored velike zastupljenosti u prirodi dobijanje čistog aluminijuma predstavljao je veliki problem sve do pred kraj 19. Me utim. I mada aluminijumska žica provodi elektricitet tri puta lošije od bakarne žice istog poprečnog preseka. Od poznatijih legura su: duraluminijum (Al. Stajanjem na vazduhu. srebra i zlata). Ipak. Cu. Iako je aluminijum na vazduhu stabilan kada se zagreva reaguje sa kiseonikom: 4 Al(s) + 3 O2(g) → 2 Al2O3(s) ∆H=-1670 kJ/mol Reakcija sagorevanja Al veoma egzotermna i praćena je osloba anjem velike količine toplote. ima široku primenu. 0<x<1 α-Al2O3.30 AlOx(OH)3-2x. i po svojim osobinama približava se nekim vrstama čelika. ali i jeftinije. Legure aluminijuma imaju obično malu gustinu i ne podležu koroziji pa se koriste za izradu kuhinjskog pribora. grupe Periodnog sistema elemenata. Druga primena aluminijuma zasnovana je na njegovoj osobini da dobro provodi elektricitet. zbog dobrih osobina.Tabela 2. Zastupljenost aluminijuma na Zemlji i najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Silikati Al 8. mangana. veka. okvira za prozore. Mg. pri običnim uslovima prevlači se vrlo tankim i kompaktnim slojem oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga prividno inertnim. 2 Al2O3(s) Na3AlF6 980oC 4 Al(l) + 3 O2(g) Aluminijum. predmeti izra eni od čistog aluminijuma imaju malu mehaničku čvrstoću i zato mu se dodaju male količine (do 10%) bakra.2. Afinitet aluminijuma prema kiseoniku toliko je velik da aluminijum može da oduzme kiseonik i drugim metalima. a aluminijumske folije koriste se za pakovanje.

Rastvara se u kiselinama i bazama. Koristi se u industriji papira kao lepak i tekstilnoj industriji. Dehidratacijom Al(OH)3 nastaje prvo γ-Al2O3. V. Oslobo ena energije dovoljna je da se metal dobije u istopljenom stanju. Al2O3(s) + 2 OH−(aq) +3 H2O → 2 [Al(OH)4]−(aq).Ova reakcija osnova je procasa koji je poznat pod imenom aluminotermija. Zn. aluminijum se rastvara u kiselinama koje razaraju zaštitni sloj. Tabela 3. koji na višim temperaturama prelazi u α-Al2O3: C C Al(OH)3 300 → γ-Al2O3 1000→ α-Al2O3   o o γ-Al2O3 i α-Al2O3 razlikuju se po svojim osobinama. Dobar je apsorbens i široko korišćeni katalizator. Al(OH)3. ali ga opet ne stvaraju (neoksidujuće): 2 Al(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2(g). Rastvara se i u bazama uz osloba anje vodonika: 2 Al(s) + 2 OH−(aq) + 6 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]−(aq) + 3 H2(g). Čist α-Al2O3 u prirodi se javlja kao mineral korund. Metalni aluminijum se ne rastvara u vodi (jer ga štiti sloj oksida). a koristi se za dobijanje čistih metala iz njihovih oksida. je tako e amfoteran. Jedinjenja aluminijuma imaju značajnu industrijsku primenu. aluminijum burno reaguje sa HNO3: Al(s) + 4HNO3(aq) → Al(NO3)3(aq) + NO(g) + 2H2O(l) Me utim. U procesu prečišćavanja vode Al2(SO4)3 hidrolizuje do aluminijum-hidroksida. Različiti oblici korunda koji se mogu naći u prirodi Ime Rubin Safir Orijentalni ametist Orijentalni topaz Orijentalni smaragd Onečišćen oksidom Hrom(III) Ti. Mg Boja Crven Plav (beo) Ljubičast Zlatno-žut Zelen Kada je sveže istaložen hidroksid aluminijuma je beo voluminozan talog (hidrofilni koloid). Posle dijamanta to je najtvr a sustanca u prirodi. Stajanjem gubi vodu i prelazi u kristalno stanje. I kao što je aluminijum amfoteran tako je amfoteran i njegov oksid Al2O3: Al2O3(s) + 6 H3O+(aq)→ 2 Al3+(aq) + 6 H2O(l). Ukoliko se sloj oksida ukloni. Fe Vanadijum Mn Co. i tada spada u drago kamenje. Tvrdoća po Mosu mu je 9. higroskopna supstanca. Ne rastvara ni u azotnoj kislelini koja je jako oksidaciono sredstvo. Oksid Al2O3 može se dobiti iz hidroksida. Korund može bude različito obojen usled prisustva tragova različitih metala. γ-Al2O3 je bela. Želatinozna priroda aluminijum26 . Velike količine aluminijum-sulfata koriste se za prečišćavanje vode. α-Al2O3 se ne rastvara u kiselinama i bazama. Od važnijih je aluminijum-sulfat koji kristališe sa 18 molekula vode (Al2(SO4)3·18H2O).2.

Ovo jedinjneja ponaša se kao adstrigens (skuplja krvne sudova) te se koristi za zaustavljanje kapilarnog krvarenja. Posebnu grupu soli čine stipse: KAl(SO4)2·12H2O. U farmaceutskoj industriji koristi se aluminijum-acetat (Al(CH3COO)3) koji ulazi u sastav burovih tableta.hidroksida omogućava da se postepeno taloži i sa sobom povlači (apsorbuje) sve suspendovane nečistoće. uključujući i mikroorganizme. 27 .

kalaj i olovo. Sn i Pb i njihovi najznačajniji minerali Element Ge Sn Pb % na Zemlji 0. I germenijum i kalaj i olovo slabo su zastupljeni u Zemljinoj kori.00021 0.68 4s24p2 +4 938 2833 5. grupe Periodnog sistema nemetali.154 709 14.14. Tabela 3.137 +0.4.46 1749 11.5 175 118 1.8 1.93 (siva) 2602 5. Tako da su poslednja dva elementa ove grupe. tabela 3. germanijum je otkriven tek 1886. u Nemačkoj.32 122 140 93 1.125 +1.4. Za razliku od kalaja i olova koji su poznati već 5000 godina. Rude kalaja i olova su dosta skoncentrisane tako da se ova dva metala relativno lako dobijaju redukcijom sa koksom. grupa – germanijum.9 -0. kalaja i olova Ge Spoljašnji energeski nivo Karakteristično oksidaciono stanje Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. To je jedan od elemenata čije postojanje je Mendeljejev predvideo. +4 231.00015 0. Germanijum je redak elemenat. U minimalnim količinama prisutan je u gotovo svim silikatima. Zastupljenost Ge. M2+ (pm) Elekronegativnost Elektrodni potencijal E0 (V): M2+(aq) + 2 e−→M(s) M4+(aq) + 2 e →M2+(aq) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost 762 − Sn 5s25p2 +2. grupe dat je u tabeli 3. +4 327. kalaj i olovo Iako su prva dva elementa 14.34 1.5 716 7.8 -0.4 Germanijum ima realetivno visoku temperaturu topljenja.0013 SnO2 PbS kasiterit galenit Mineral Naziv Pregled osobina elemenatana 14. tipični metali. Hemijski čist germanijum je loš 28 . Tabela 3.3. a germanijum ne metaloid.77 (siva) 7.26 (bela) 1. Po svojim osobinama sličan je silicijumu (metaloid je). veoma je krt i hemijski je relativno inertan.6 Pb 6s26p2 +2. Karakteristične osobine germanijuma. sa porastom rednog broja elemenata metalni karakter postaje sve izraženiji.3.

Metalna modifikacija kalaja na temperaturama ispod 13°C prelazi u nemetalnu. beli kalaj 13°C ° sivi kalaj Brzina prelaska beznačajna je na temperaturama koje nisu mnogo niže od 13°C. mek. koje je za olovo i stabilnije. Zato se veoma mnogo i koristi u elektronici kao i za izradu nekih vrsta optičkih stakala koja se odlikuju visokim koeficijentom prelamanja svetlosti. dok su +2 pretežno jonskog karaktera. Fizičke osobine elemenata 14. +2. Na vazduhu je stabilan. Me utim. Bela metalna modifikacija je stabilna na sobnoj temperaturi. Pored toga kalaj i olovo mogu imati još jedno oksidaciono stanje. Kalaj Kalaj se javlja u dve aloptropske modifikacije: najčešće kao srebrnasto-beli metal (beli kalaj) ili. U oksidacionom stanju +4 uvek su kovalentno vezani sa kiseonikom u obliku anjona. ali se rastvara u kiselinama. kao na primer. u vodenim rastvorima postoje isključivo Sn2+(aq) i Pb2+(aq). To je zato što su generalno jedinjenja oksidacionog stanja +4 kovalentnog.provodnik.+ 2 H2(g) 29 . Na 13°C prelaz se praktično ne dešava. ukazuje da je njihovo uobičajeno oksidaciono stanje +4. Na -33ºC ona je maksimalna. Sa razblaženim neoksidujućim kiselinama reaguje veoma sporo: Sn(s) + 2 H+(aq) → Sn2+(aq) + H2(g). Ova pojava poznata je pod imenom “kalajna kuga”. ukoliko sadrži primese elemenata V ili III grupe njegova provodljivost se značajno menja i on postaje jedan od najboljih poluprovodnika. Kalaj sa kiseonikom reaguje tek na 1300ºC: Sn(s) + O2(g) → SnO2(s). kovan. dok M4+(aq) jon ne postoji. kao trošan sivi prah sa poluprovodničkim osobinama i strukturom dijamanata (sivi kalaj). Sn(OH)62− ili Pb(OH)62−. Rastvaranjem u koncentrovanoj azotnoj kiselini nastaje slabo rastvorna metakalajna kiselina H2SnO3 čija formula se često piše kao SnO2·H2O: 3 Sn(s) + 4 ccHNO3(aq) + H2O(l) → 3 H2SnO3(s) + 4 NO2(g) Kalaj se rastvara i u bazama pri čemu nastaju različiti stanati: Sn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)4]2. Me utim. Zbog relativno niske tačke topljenja lako se topi i obra uje. U koncentrovanim kiselinama reakcija se odigrava brže. Zato se njime oblažu limovi da bi se zaštitili (kalajisani lim). grupe prate postepen porast metalnih karakteristika.+ H2(g) Reakcija sa vrelim koncentrovanim bazama je sledeća: Sn(s) + 4 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Sn(OH)6]2. izvlače u žice i tanke listiće (staniol). što je re e. Od kalajisanog lima izra uju se limenke i konzerve. Kalaj se ne rastvara u vodi. Me utim. grupe ns2np2. Beli kalaj je srebrnato-beo metal. sa snižavanjem temperature brzina prelaska raste.Elektronska konfiguracija poslednjeg elektronskog nivoa elemenata 14.

Olovo je u naponskom nizu ispred vodonika. kiselinama i bazama. U prirodi ova reakcija se zaustavlja usled taloženja karbonata i sulfata. niske temperature topljenja (327ºC). Kalaj(II)-jon je u baznoj sredini jako redukciono sredstvo. a ipak se rastvara samo u sumpornoj kiselini čija je koncentracija 80% i veća: Pb(s) + 3 H2SO4(aq) → Pb2+(aq) + 2 HSO4−(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). kojih pored kiseonika tako e ima u prirodnim vodama. metal.Dodatkom baze u rastvor kalaj(II)-soli izdvaja se beo talog kalaj(II)-hidroksida: Sn2+(aq) + 2 OH−(aq) → Sn(OH)2(s) Talog kalaj(II)-hidroksida lako se rastvara u kiselinama i u bazama: Sn(OH)2(s) + H+(aq) → Sn2+(aq) + 2 H2O(l) Sn(OH)2(s) + OH−(aq) → [Sn(OH)3]−(aq) Jon kalaja(II) u rastvorima hidrolizuje: Sn2+(aq) + 2 Cl−(aq) + H2O(l) SnOHCl(s) + H+(aq) + Cl−(aq). metalnoj modifikaciji. 30 . Odlikuje se velikom gustinom. tako da u rastvoru već samim stajanjem. U jedinjenjima može imati oksidaciono stanje +2 i +4. To je beo prah koji se paktično ne rastvara u vodi. kalaj(IV) oksidaciono stanje – disproporcioniše se: 2 [Sn(OH)3]− (aq) → Sn(s) + [Sn(OH)6]2−(aq). Okisd kalaja. Ukoliko je koncentracija sumporne kiseline manja od 80% reakcija rastvaranja olova se zaustavlja usled taloženja teško rastvornog sulfata. U prirodi preovla uje oksidaciono stanje +2 u kom su gotovo sve teško rastvorne soli olova. Olovo je stabilno na vazduhu jer se stajanjem na vazduhu prevlači slojem oksida i karbonata koji mu daju plavo-sivu nijansu i štiti ga od dalje korozije: 2Pb(s) + O2(g) → 2PbO(s). Može se dobiti direktno reakcijom sagorevanja kalaja na vazduhu. Rastvaranjem se dobija odgovarajući heksahidroksosanat(IV)-jon [Sn(OH)6]2−. prelazi u stabilnije. Može se prevesti u rastvoran oblik topljenjem sa alkalnim hidroksidima: SnO2 + NaOH → Na2SnO3 + H2O. Olovo se rastvara u vodi ukoliko je njoj rastvoren kiseonik: 2 Pb(s) + 2 H2O(l) + O2(g) → 2 Pb(OH)2(s). a posebno ukoliko se rastvor zagreva. Olovo Olovo je mekan. Javlja se samo u jednoj. SnO2 javlja se u prirodi kao mineral kasiterit. Koristi se za izradu emajla i mlečnog stakla.

sulfati. te se smatra za jednu od najkvalitetnijuh belih boja. U vodi se olovo(II)-nitrat dobro rastvara. Na nižim temperaturanma od 490ºC dobija se crvena (α). pa se tako i olovo rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini: 3 Pb(s) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Pb2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l). acetati Hloridi Sulfidi. Dodatkom baze u rastvor olovo(II)-soli taloži se voluminozni olovo(II)-hidroksid: Pb2+(aq) + OH−(aq) → Pb(OH)2(s). Pošto je jače izražen bazni od kilelog karaktera u bazama se PbO rastvara teško. Olovo je amfoteran elemenat te se rastvara u bazama. Tako e.5). Zahvaljujući maloj rastvorljivosti nalaze se u Zemljinoj kori kao minerali kao na primer: olovo(II)-sulfat PbSO4 (anglezit). Nažalost. »olovna gle «. hlorati. I ovaj hidroksid je amfoteran. Većina soli olova praktično se ne rastvara u vodi (tabela 3. Stvara se Pb(NO3)2 koji se na rastvara u ccHNO3. može biti kao crveni (α) ili žuti (β) prah što zavisi od temperature dobijanja. zbog otrovnosti olova izbegava se korišćenje ove boje. a na višim žuta (β) modifikacija. a reakcija sa bazama teče sporo jer su mu jače izražene bazne osobine: Pb(OH)2(s) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). olovo(II)-karbonat PbCO3 (ceruzit) i olovo(II)-hromat PbCrO4 (krokoit). PbO(α) PbO(β) Olovo(II)-oksid se rastvara u kiselinama uz nastajanje odgovarajućih olovo(II)-soli: PbO(s) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + H2O(l).U koncentrovanoj azotnoj kiselini olovo se ne rastvara. i to samo ako su vrlo koncentrovane: PbO(s) + H2O(l) + OH−(aq) → [Pb(OH)3]−(aq). Sa kiselinama reaguje lako. od nastalog PbS koji je crne boje. Ova smeša karbonata i hidroksida olova(II) poznata je pod imenom olovno belilo. Taloženjem olovo(II)-hidroksida pomoću natrijum-karbonata uz zagrevanje nastaje smeša karbonata i hidroksida: 3 Pb(NO3)2+ 2 Na2CO3 + 2 H2O → Pb(OH)2·2 PbCO3 + 4 NaNO3 + 2 HNO3. arsenati. halogenidi. vremenom tamni ako su u vazduhu prisutni sulfidi. fosfati. Reakcija rastvaranja je sledeća: Pb(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq)→ [Pb(OH)4]2−(aq) + H2(g). Olovo(II)-oksid. Rastvorljivost jedinjenja olova u vodi Jedinjenje Nitrati. olovo(II)sulfid PbS (galenit). a upotrebljava se kao bela boja kja ima izvanrednu sposobnost prekrivanja površine i lep sjaj. karbonati. hromati.5. molibdati 31 Rastvorljivost u vodi Dobra Neznatna Ne rastvaraju se . Tabela 3. PbO.

Treći oksid olova. Minijum se u suspenziji sa lanenim uljem koristi kao zaštitni premaz koji štiti metale od korozije. Olovo(IV)-oksid. PbO2. Olovo ulazi u sastav mnogih legura. akomulatori. olovo i njegove soli su otrovni zbog čega se danas njihova upotreba sve više smanjuje. Glavni problem kod soli olova je što se one nagomilavaju u ljudskom organizmu i deluju na živčani sistem. Pošto je kiselog karaktera ne rastvara se u kiselinama. čine bezbojni kristali slatkog ukusa. 32 . je tamno-sme i ili crni prah. Me utim. Pb3O4. pa se ova so naziva još i olovni šećer. sa koncentrovanom HCl reaguje jer dolaze do izražaja njegove oksidacione osobine: PbO2(s) + 4 H+(aq) + 2 Cl−(aq) → Pb2+(aq) + Cl2(g) + 2 H2O(l). Od olova se izra uju baterije. a struktura sledeća. Nestabilan je. Me utim. Pored toga joni olova inhibiraju različite biohemijske reakcije. formula Pb2PbO4.Olovo(II)-acetat. O Pb O U reakciji sa azotnom kiselinom ovaj oksid daje: O Pb O Pb Pb2PbO4(s) + H+(aq) → 2Pb2+ + PbO2(s) + 2 H2O(l) Što ukazuje na činjenicu da je ovo jedan mešoviti oksid olova. Olovo je metal koji se danas veoma mnogo koristi. Zagrevanjem na 200ºC otpušta kiseonik i prelazi u stabilniji PbO: 2 PbO2(s) → 2 PbO(s) + O2(g) Olovo(IV)-oksid se ne rastvara u vodi. Olovo(IV)-oksid se rastvara u koncentrovanim bazama: PbO2(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Pb(OH)6]2−(aq). Pb(CH3COO)2. njime se oblažu električni kablovi. zove se minijum. Njegovo hemijsko ime bilo bi olovo(II)ortoplumbat(IV).

Sa kiseonikom reaguje tek na 500ºC: 4 Bi(s) + 3 O2(g) → 2 Bi2O3 Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama: 2 Bi(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Bi3+ + 3 SO2 + 6 H2O U jedinjenjima oksidacioni broj bizmuta je +3.7. Mek je.78 2. Koristi se za izradu legura koje se tope na nislim temperaturama. grupe ima nemetala (N. Tabela 3.7. Oksid bizmuta se ne rastvara u vodi. Najvažniji minerali bizmuta dati su u tabeli 3.6. legura za osigurače (Vudov metal.9 -0. To je bledo-žuta kristalna supstanca.25 155 104 1.5 Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) Prva energija jonizacije (kJ/mol) Električna provodljivost Bizmut je na vazduhu stabilan. baznog karaktera. Tabela 3. Fizičke osobine bizmuta Bi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. grupa . temperatura topljenja 66oC). Sb) i jedan metal – bizmut. ima nisku tačku topljenja i relativno je loš provodnik elektriciteta. metalioda (As.14 703 1. tabela 3. P). Rastvara se samo u jako kiseloj sredini: Bi2O3 + 6H+ → 2Bi3+ + 3H2O 33 .15. Zastupljenost bizmuta na Zemlji i najznačajniji minerali Element Bi % na Zemlji 8⋅10-7 Mineral Bi2O3 Bi2S3 Naziv bizmit bizmutin Bizmut je metal sivo bele boje sa crvenkastom nijansom.6.bizmut Me u elementima 15. M3+ (pm) − 6s36p3 271 1557 9. Pri topljenju zapremina bizmuta se smanjuje pa ima manju gustinu u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju.

ali ne i u bazama. 34 . Bi(OH)3(s) → Bi3+ + 3 H2O. Hidroksid se rastvara samo u kiselinama.Razblaživanjem jon Bi3+ hidrolizuje Bi3+ + 2 NO3− + H2O BiONO3 + 2 H+ Hidroksid se može dobiti i dodatkom baze na rastvor soli bizmut(III): Bi3+ + 3 OH− → Bi(OH)3(s). Jedinjenja bizmuta koriste se za izradu preparata za lečenje gastritisa i čira na želucu.

Kod prelaznih d-elemenata u periodi sa porastom rednog broja pravilno se menjaju neke atomski radujus.i f-elementi. Temperature topljenja prelaznih elemenata Naime. Na isti način menjaju se tačke topljenja elemenata druge dve serije. -39°C). a u trećoj volfram (3422°C). imaju više tačke topljenja i ključanja. 4. grupe. tačke topljenja prelaynih elemenata rastu uporedo sa porastom broja elektrona u d-podnivou. sjajni i dobro provode toplotu i elektricite. čak i s. kovni su. menjaju se poluprečnik atoma i gustine prelaznih elemenata. sa promenom broja nesparenih elektrona. To je zato što pored s-elektrona u metalnoj vezi mogu da učestvuju i d-elektroni. S obzirom da elektroni unutrašnjih nivoa ne utiču toliko na hemijske osobine kao elektroni spoljašnjeg nivoa. izuzev paladijuma. Na isti način. a živa (4f145d106s2) je na sobnoj temperaturi tečna (t. Prelazni elementi d-metali Na prelazu izme u s. Najveće tačke topljenja u drugoj seriji prelaynih elemenata ima molibden (2623°C). Nadalje. Svi su metali.i p-elemenata nalaze se d.1. Ovi elementi se me usobno razlikuju po broju elektrona u unutrašnjim d-orbitalama. i dostižu maksim kod elemenata sa pet nesparenih elektrona.1. pa tačke topljenja opadaju.4. temperatura topljenja i gustina.t. grupi kod vanadijuma (1910°C). perioda) tačke topljenja rastu počevši od skandijuma u 3.i p-elektroni. d-elementi imaju manje-više slične osobine. U odnosu na metale 1. dok u spoljašnjem energetskom nivou (n) imaju najčešće 2 ili 1 elektron. tačke topljenja opadaju sve do cinka (420°C). tegljivi. U prvoj seriji prelaznih elemenata (4. Oba su elementi 6. i 2. spareni ima relativno nisku temperaturu topljenja (420°C). 35 . grupe znatno su tvr i. Ovako visoke tačke topljenja su usled toga što se pored metalne stvara i dodatna kovalentna veza. Sparivanjem d-elektrona smanjuje se mogućnost stvaranja dodatne kovealentne veze.grupi (1541°C) i dostižu maksimum u 5. Zato cink (3d104s2) kod koga su svi. kao i znatno veće gustine. Slika 4.

Slika 4. lako se redukuju. Prisustvo elektrona u d-orbitalama omogućava prelaznim metalima da imaju bar u jednom oksidacionom stanju obojen jon (jer je energija vidljivog dela spektra dovoljna za ekscitaciju). što je u skladu sa brojem valentnih elektrona (s i d) koji neki atom metala može da angažuje za stvaranje veze. prelazni metali često grade jedinjenja u kojima se mogu naći u više različitih oksidacionih stanja. dok su kod diamagnetičnih supstanci svi elektroni spareni). Pt. Počevši od elemenata 8. kao i da grade niz kompleksnih jedinjenja sa najrazličitijim ligandima. Uopšte.3. grade bar jedno paramagnetično jedinjenje (paramagnetične supstance imaju nesparene elektrone. Iz tog razloga su kobalt(III) soli u vodenom rastvoru nestabilne i lako prelaze u kobalt(II): 4Co3+(aq) + 2H2O(l) → 4Co2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq). Uobičajena oksidaciona stanja prve serije prelaznih elemenata.4. slika 3. Pd. Gustine prelaznih elemenata Za razliku od metala glavnih grupa (natrijum. najviše oksidaciono stanje metala treće periode (grupe 3-7) odgovara broju grupe. pa su joni u kojima oni imaju najviše oksidaciono stanje jaka oksidaciona sredstva (Cr2O72−. Osobina prelaznih metala da imaju različitih oksidacionih stanja ukazuje na činjenicu da ovi elementi lako grade i raskidaju veze sa drugim atomima. Iz tog razloga oni su efikasni katalizatori (Ni. V2O5).4. grupe maksimalan oksidacioni broj je manji od broja grupe. MnO4−). Stabilnija oksidaciona stanja su obeležena crvenim Tako. koje odgovara broju grupe. magnezijum i aluminijum) koji u jedinjenjima mogu imati samo jedno oksidaciono stanje. Tako e. Veličina atoma prelaznih elemenata Slika 4. prelazni metali têže da pre u u niže oksidaciono stanje. Najčešće je +2 ili +3. Slika 4. Rh. Ukoliko ovi metali i grade jedinjenja u kojim imaju više oksidaciono stanje.2. 36 .

Metali 6. grupe
Pored hroma, molibdena i volframa u ovu grupu ubraja se siborgijum (Sg). To je veštački radioaktivni element, dobijen je 1974. godine, koji se ne nalazi u prirodi. Najvažniji minerali hroma, molibdena i volframa navedeni su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Zastupljenost metala 6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Cr Mo % na Zemlji 1,22⋅10-3 1,2⋅10-4 Mineral FeCr2O4 PbCrO4 MoS2 CaWO4 W 1,2⋅10-4 (Fe,Mn)WO4 FeWO4 Naziv Hromit Krokoit Molibdenit Šelit Volframit Ferberit

Hrom, molibden i volfram su metali, sivo bele boje, sjajni, dobrih mehaničkih osobina. Odlikuju se visokim tačkama topljenja i ključanja (volfram ima najvišu temperaturu topljenja od svih metala), tabela 4.2.
Tabela 4.2. Fizičke osobine elemenata 6. grupe Cr Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e−→M(s) 3d54s1 1907 2671 7,14 8,5 124,9 1,6 -0,71 Mo 4d55s1 2623 5560 10,28 5,5 145 1,8 -0,20 W 5d46s2 3455 5930 19,25 7,5 135 1,7 -0,12

Elementarni hrom, molibden i volfram su na običnoj temperaturi relativno inertni jer se prevlače monomolekulskim slojem oksida koji ih štiti od korozije. Zbog toga se često koriste za zaštitu drugih metala. Molibden se zbog velike tvrdoće upotrebljava za izradu specijalnih vrsta čelika. Volfram se koristi za proizvodnju specijalnih čelika, kao i za proizvodnju niti za električne sijalice. Od ova tri elementa od većeg značaja je jedino hrom koga ima i najviše u prirodi. Hrom je srebrnasto-bele boje sa plavkastom nijansom. Spada u teške metale. Može da se polira do visokog

37

sjaja. Otporan je na atmosferske uticaje Sam hrom i hromni čelici veoma su tvrdi. Čelik koji sadrži više od 18% hroma i 8% nikla otporan je na koroziju i dejstvo kiselina (ner ajući čelik). Hrom se ne rastvara u azotnoj kiselini, niti u carskoj vodi jer se u ovim (oksidujućim) kiselinama prevlači se slojem oksida koji ga štiti. Rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Cr + HCl → CrCl2 + H2 Nastali hlorid je rastvoran, a rastvor je obojen plavo od hidratisanog [Cr(H2O)6]2+ jona. Me utim, ovaj jon nije stabilan. Lako se oksiduje na vazduhu: 4 Cr2+ + O2 + 4 H+ → 4 Cr3+ + 2 H2O. U jedinjenjima hrom može imati oksidacione brojeve +2, +3 ili +6. Od ova tri oksidaciona stanja najstabilnije je +3. Ukoliko se u vodeni rastvor hrom(II)-soli doda baza taloži se žuti hrom(II)-hidroksid: Cr2+ + 2 OH− → Cr(OH)2, koji vrlo brzo na vazduhu prelazi u crni hrom(III)-hidroksid. Jedino stabilno jedinjenje hroma(II) acetat koji je slabo rastvoran. Ostala jedinjenja hroma(II) prelaze u stabilnije oksidaciono stanje +3. I mada je vodeni rastvor u kome postoji Cr3+ jon ljubičast od heksaakvahrom(III)-jona ([Cr(H2O)6]3+) rastvori soli hroma(III) često su obojeni zeleno. To je zato što dolazi do zamene liganada anjonima koji su prisutni u rastvoru tako da postoji ravnoteža: [Cr(H2O)6]3+ + Cl− hidroksid je amfoteran: Cr(OH)3(s) + 3H3O+(aq) → Cr3+(aq) + 6H2O(l) Cr(OH)3(s) + OH−(aq) → [Cr(OH)4]−(aq) Postepena promena kiselo-baznih osobina sa porastom oksidacionog broja veoma je uočljiva kod hroma. Hrom(II)-hidroksid je isključivo bazan, hrom(III)-hidroksid amfoteran, dok je hrom(VI)hidroksid kiseo.
Raste kiseo, a opada bazni karakter.

[Cr(H2O)5Cl]2+ + Cl−

[Cr(H2O)4Cl2]+ + Cl−.

U baznoj sredini iz rastvora hrom(III)-soli taloži se slabo rastvorni hidroksid Cr(OH)3. Ovaj

+2
Bazan

+3
Amfoteran

+6
Kiseo

Maksimalan oksidacioni broj +6, hrom ima u hromatima i dihromatima izme u kojih postoji ravnoteža: 2 CrO42−(aq) + 2 H+(aq) žut Konstanta ravnoteže je približno 10 dihromatni jon, Cr2O72−.
38
14

Cr2O72−(aq) + H2O(l).

narandžast tako da je u kiseloj sredini stabilan CrO42− jon, a u baznoj

U kiseloj sredini dihromat je jako oksidaciono sredstvo: Cr2O72−(aq) + 14 H+(aq)+ 6e− → 2 Cr3+(aq) + 7 H2O(l). U baznoj sredini, u kojoj preovla uje hromat, hrom(VI) je znatno slabije oksidaciono sredstvo: CrO42−(aq) + 4 H2O(l)+ 3e− → Cr(OH)3(s) + 5 OH−(aq). Sa jedinjenjima hroma(VI) potrebno je pažljivo rukovati jer veoma tokična, i prestavljaju poznate kancerogene supstance.

39

Metali 7. grupe
U sedmoj sporednoj grupi nalaze se mangan, tehnecijum, renijum i borijum (Tc i Bh su radioaktivni). U Zemljinoj kori najviše ima mangana. Od svih prelaznih elemenata mangan je treći po zastupljenosti (tabela 4.3). Ostalih elemenata ove grupe ima veoma malo. Tehnecijuma je prirodni radioaktivni element kojeg je bilo na Zemlji pre 4 milijarde godina, ali je isčezao zbog radioaktivnog raspada njegovog izotopa (99Tc, t½=2,1⋅105 godina). Danas ga u prirodi ima u zanemarljivim količinama (u rudama urana). Borijum je veštački radioaktivni element, i njega nema u prirodi.
Tabela 4.3. Zastupljenost mangana na Zemlji i njegovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral MnO2, Mn 0,106 Mn3O4, 3⋅Mn2O3⋅MnSiO3, MnCO3 Naziv piroluzit Hausmanit Braunit Rodohrozit

Osobine mangan, tehnecijum, renijum navedeni su u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Fizičke osobine elemenata 7. grupe Mn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) + 2 e− → M(s) 3d54s2 1246 2061 7,47 6 126 80 1,5 -1,05 Tc 4d55s2 2157 4265 11,5 136 1,9 +0,27 Re 5d56s2 3186 5596 21,02 7 137 1,9 +0,25

Od četiri elementa 7. grupe najveći značaj ima mangan, te će o njemu biti više reči. Mangan je biogeni elemenat. Neophodan je kofaktor kod brojnih enzima (na primer, superoksid dismutaze) koji učestvuju u detoksikaciji viših organizama. Kod biljaka potpomaže rast i stvaranje hlorofila Mangan je srebrnasto-beo metal, tvrd (6 po Mosu). Po izgledu podseća na gvož e, ali je tvr i od njega i znatno krtiji. Postojan je na suvom vazduhu. Na vlažnom vazduhu prevlači se tankim slojem oksida.
40

To je zato što su kod hidroksida veze kovalentne zbog čega ovo jedinjenja nije stabilno i lako prelazi u stabilnija kovalentna jedinjenja viših oksidacionih stanja. Jedinjenja oksdiacionog broja +3 stabilna su samo u uskom intervalu pH i čvrstom stanju. One se disproporcionišu u vodenim rastvorima na +2 i +4. Bazan je. +2 +3 +4 +6 +7 Oksid MnO Mn2O3 MnO2 MnO3 Mn2O7 Osobine bazan bazan amfot. Veća količina MnO2 41 2+ . Mangan se u jedinjenjima javlja sa različitim oksidacionim brojevima. dodatkom male količine MnO2 neutrališe se zelena boja stakla koja potiče od uvek prisutnih Fe2+ jona. kiseo kiseo Kiselina/baza Mn(OH)2 (nestabilan) nestabilna jedinjenja H2MnO3 (manganasta kiselina) H2MnO4 (manganova kiselina) HMnO4 (permanganova kis. 2 Mn(OH)2(s) + O2(g) → 2MnO(OH)2(s). ili neko slabo rastvorno jedinjenje (fosfat). njegov hidroksid vrlo lako i brzo oksiduje. Rastvaranjem mangan(III)-oksida u kiselinama očekivali bi da nastane Mn3+ jon. Naime. Za razliku od Mn jona koji je veoma stabilan i teško ga je oksidovati. Oksidaciono stanje +3 javlja se samo kod manjeg broja kompleksnih jedinjenja. a tamno-braon boje kada se dobija iz vodenih rastvora jer je hidratisan (MnO2·H2O). Karakteristična jedinjenja mangana ox. Tabela 4. pošto odmah dolazi do disproporcijacije tako da je reakcija: Mn3+(aq) + 2H2O(l) → MnO2(s) + Mn2+(aq) + 4 H+(aq). +7. dok proste soli nisu ni poznate.5. +6. Mangan(IV)-oksid je crne boje kada je dehidratisan. od +2 do +7. Vodeni rastvor soli Mn(II) su bledo ružičaste boje. +3. ali i sumpora koji staklu daju tamnu boju. Dodatkom baze u rastvor Mn2+ soli taloži se beli Mn(OH)2 koji brzo potamni. Stabilnost i značaj različitih oksdacionih stanja mangana opada približno: +4. Koristi se u proizvodnji stakla. i to u obliku MnO2. Boju je moguće zapaziti samo kod koncentrovanih rastvora.) So mangan(II)-soli (ružičaste) mangan (III)-soli manganiti manganati (zeleni) permanganati (ljubičasti) U kiseloj sredini najstabilnije oksidaciono stanje je +2. Mangan(IV)-oksid ima prilično raznovrsnu primenu.5.Elementarni mangan se koristi u proizvodnji čelika. tabela 4. Uloga mu je da oksiduje razna jedinjenja gvož a. Čelik koji sadrži 12% mangana i 1% ugljenika odlikuje izuzetno velika tvrdoća i čvrstoća. Me utim. Hidroksid (i oksid) Mn(II) nije amfoteran i ne reaguje sa bazama. +2. Od takvog čelika izra uju se pokretni radni delovi bagera i buldožera. U neutralnoj i slabo baznoj sredini stabilna su jedinjenja oksidacionog broja +4. Do disproporcijacije ne dolazi jedino ako se Mn3+ jon odmah veže u kompleks. Mn2O3 je tako e bazan. br.

manganata i permanganata. ali se ubrzava se pod dejstvom svetlosti. Permanganati nastaju oksidacijom nižih oksidacionih brojeva u kiseloj sredini.daje staklu ružičastu ili ljubičastu boju. Nasuprot manganatnom jonu. Permanganatni jon je jedno od najjačih oksidacionih sredstava. Naime. Mangan u višim oksidacionim stanjima (+5 ili +6) ulazi u sastav anjona. Koristi se za izradu običnih baterija. Manganati su stabilni samo u jako baznoj sredini (u čvrstom stanju ili u najmanje 30% rastvorima jakih baza). i u tamnim bocama. permanganatni jon se razlaže uz izdvajanje kiseonika. Dodatakom kiseline gotovo trenutno se disproporcionišu: 3 MnO42¯(aq) + 4 H+(aq) → 2 MnO4¯(aq) + MnO2·H2O(s) + 2 H2O(l). Zbog toga se rastvori permanganata čuvaju u neutralnim ili blago alkalnim rastvorima. permanganatni jon je stabilan u širokom području pH. Sama po sebi reakcija je spora u kiseloj sredini. 42 . Oksidaciona sposobnost permanganatnog jona jako zavisi od kiselosti sredine. Koristi se i u industriji boja jer katalitički ubrzava sušenje lanenog ulja. što se vidi po pojavi ljubičaste boje karakteristične za permanganate. i najviše je izražena u kiseloj sredini. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo. mada ta stabilnost nije previše izražena.

. zbog čega se i proučavaju zajedno. otuda je proizvodnja legura nazvana crna metalurgija. kobalt rozu. kobalta i nikla navedeni su u tabeli 4. uglavnom oksidoreduktaza.6. grupi). Gvož e. Najvažniji minerali gvož a.20 Fe2O3⋅nH2O FeS2 FeCO3 CoAs2 Co 2. 43 . a nikal žutu nijansu. Kobalt učestvuje u sintezi hemoglobina i ulazi u sastav vitamina B12. 4. ugljenika i odre enih prelaznih metala. i 10.9⋅10-3 CoAsS Co3S4 Ni 9. 9. Ovaj elemenat ima i največi tehnički značaj. U živim organizama gvož e učestvuje u transportu i prenosu eletrona i. Čelici se puno koristi u gra evinarstvu. grupe . Dodatkom drugih elemenata poboljšavaju se mehaničke ocobine gvož a. Čelik je legura gvož a. Zastupljenost metala trijade gvož a na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Fe2O3 Fe3O4 Fe 6. Ugljenik daje čvrstoću i jačinu čeliku. Tačke topljenja su im visoke. Gvož e. ali istovremeno smanjuje njegovu kovnost i rastegljivost. U Zemljinoj kori gvož e se po zastupljenosto nalazi na četvrtom mestu.Mg)6Si4O10(OH)8 Naziv Hematit Magnetit Limonit Pirit Siderit Smaltit Kobaltit Lineit Garnierit Elementarno gvož e i način njegovog dobijanja poznato je još od davnina. hrom. jače i tvr e. mangan. kobalt i nikal su značajni esencijalni elemenat neophodan živim organizmima. a ulazi u sastav mnogih enzima. drugi po redu metal (iza aluminijuma. Ukupna godišnja proizvodnja gvož a 15 puta prevazliazi proizvodnju svih ostalih metala zajedno. od kojih je 65% proteinski vezano u hemoglobinu.6. Pošto se legure gvož a u tehnici nazivaju "crni metali". Nastale legure su znatno čvršće. ovi elementi pokazuju niz zajedničkih karakteristika.7%). ali i manje reaktivne od čistog gvož a. Tabela 4. Nikal se nalazi u sastavu enzima hidrolaza. kao što su nikal. a gustine velike (vidi tabeli 4.9⋅10-3 (Ni. kobalt i nikal su sjajni metali srebrnaste boje. i 10.7). Gotovo celokupna proizvodnja gvož a svodi se na čelik. U telu odraslog čoveka nalazi se oko 4 g gvož a.trijada gvož a Iako pripadaju različitim grupama (8.Metali 8. Gvož e ima sivu. 9. kiseonika.

Korozija se uvek odvija i dva stupnja.8 -0. Zato se korozija gvož a naziva i elektrohemijska korozija. Jedino gvož e intenzivno korodira na vazduhu.71 Co 3d74s2 1495 2870 8. a gvož e i +6. Ovu osobinu pokazuju samo ova tri elementa. Fizičke osobine elemenata trijade gvož a Fe Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus (pm): M2+ M3+ Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e− → M(s) Specif.28 6. kiseonika i nekog elektrolita.6 78 1.7.25 6.3 81 65 1. u vodi koja sadrži rastvoren kiseonik gvož e.24 Ni 3d84s2 1452 3730 8. otpor na 0ºC [10−8 Ω⋅m] 3d64s2 1539 2750 7. Me utim. a namagnetisanje im ostaje nakon prestanka dejstva spoljašnjeg magnetnog polja. Sa vodom ova tri elementa.1 83 67 1. +2 Fe +3 mešovit +2 Co +3 mešovit Ni +2 +3 oksid FeO Fe2O3 Fe3O4 CoO Co2O3* Co3O4 NiO Ni2O3* 44 osobine bazan bazan hidroksid Fe(OH)2 Fe(OH)3 - boja bledo zelen crveno mrk plav tamno mrk zelen - bazan bazan Co(OH)2 Co(OH)3 Ni(OH)2 Ni(OH)3* . koje dalje daje Fe(III).87 4 124. br.90 5 124.8).84 Zajednička osobina ova tri elementa je da su izrazito feromagnetični na sobnoj temperaturi.Tabela 4. do korozije dolazi samo u prisustvu vode. Magnetno polje ih jako privlači.5 125. koje u sebi obično uvek ima primese. Tabela 4. kada su hemijski čisti. pa se ona stalno nastavlja. dok su kobalt i nikal pod običnim uslovima stabilni. Oksidi i baze elemenata trijade gvož a Element ox. Korozija se sprečava pervlačenje površine gvož a nanošenjem boje ili nekog drugog metala galvanizacijom. korodira: 4Fe(s) + 3O2(g) + 2n H2O(l) → 2Fe2O3⋅nH2O(s) Pošto je oksid porozan ne štiti površinu gvož a od dalje reakcije.8 -0.8 -0. ne reaguju. (tabela 4.44 9.8. el. Gvož e se prvo oksiduje do Fe(II).89 5. Dakle. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima +2 i +3.

a Ni(OH)2 je zelene boje. Negativan standardni redoks potncijal uslovljava da se sva tri metala rastvaraju u neoksidujućim kiselinama uz izdvajanje vodonika. Rastvaraju se u kiselinama. 45 . pa su njihove ispravne formule [Fe(H2O)6]2+ i [Fe(H2O)6]3+. Pošto se Fe(OH)3 veoma slabo rastvara u vodi (P=2.Vodeni rastvori soli gvož a. Fe(OH)2 je bledo-zelen.6×10−39) nastaje već u rastvorima u kojima je pH oko 2. Naime. Elementi trijade gvož a imaju jako izraženu sklonost ka gra enju kompleksnih jedinjenja. Sva tri hidroksida su bazna. i gvož e(III)-jon u rastvoru su hidratisani sa šest molekula vode. Hidroksidi oksidacionog broja +3 nastaju dodatkom baze u rastvor soli+3. kobalta i nikla oksidacionog broja +3 manje su izražene nago kod oksidacionog broja +2. Različite su boje. i gvož e(II)-jon. Co(OH)2 plav. kada se u rastvor soli gvož a(III) doda baza taloži se želatinozni. Tako. nastaje svetlo-zeleni gvož e(II)-jon: Fe(s) + 2H+(aq) → Fe2+(aq) + H2(g) Stajanjem na vazduhu gvož e(II)-jon se polako oksiduje i prelazi u gvož e(III)-jon: 4Fe2+(aq) + O2(g) + 4H+(aq) → 4Fe3+(aq) + 2H2O(l) U reakciji gvož a sa oksidujućim kiselinama nastaje direktno gvož e(III)-jon. Rastvaranjem gvož a u neoksidujućom kiselinama.: Fe(s) + NO3−(aq) + 4H+(aq) → Fe3+(aq) + NO(g) + 2H2O(l) U rastvoru koncentrovane sumporne kiseline gvož e se pasivira. crvenkasto-baron Fe(OH)3 koji je zapravo hidratisani oksid. Bazne osobine hidroksida gvož a. mada pasivnost Ni nije osobito izražena. Prisustvo ovih šest molekula vode se podrazumeva i zbog jednostavnosti se ne piše. Fe2O3·nH2O: Fe3+(aq) + 3OH−(aq) → Fe(OH)3 (s). Gvož e(III)-hidroksid ispoljava u izvesnom stepenu amfoternost jer reaguje sa vrelim koncentrovanim rastvorima baza. Me utim. Reakcijom odgovarajuće soli oksidacionog broja +2 sa bazom nastaju hidroksidi: M2+(aq) + 2OH–(aq) → M(OH)2(s). Co(OH)2 se sporo oksiduje. u odsustvu kiseonika. dok se Ni(OH)2 ne oksiduje uopšte. Sva tri elementa imaju stabilno oksidaciono stanje +2 u rastvoru. koncentrovana azotna kiselina čini ove metale pasivnim. kobalta i nikla razlikuju se po boji. Stajanjem na vazduhu Fe(OH)2 se vrlo brzo oksiduje do Fe(OH)3.

Me utim. +3 961. S obzirom na činjenicu da se u prirodi mogu naći u elementarnom stanju (tabela 4.9 +1.49 2.800 100 100 Au 5d106s1 144 137 2.78 2162 10.5 +0. osim činjenice da mogu da grade jedinjenja sa oksidacionim brojem +1. srebro i zlato. od njih se od davnina izra ivao novac.9).62 2927 8. srebra i zlata svrstava ove elemente u plemenite metale (u naponskom nizu su iza vodonika). zbog čega se puno koriste u industriji.Metali 11. Tabela 4.525 95 93 Metali ove grupe su relativno meki.30 2.9. Tabela 4. +3 1064.5 +1.10. grupe Cu Spoljašnji energeski nivo Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Cu3(OH)2(CO3)2 Ag Au 8⋅10-6 4⋅10-7 Ag2S u elementarnom stanju u elementarnom stanju Naziv Halkozin Halkopirit Kuprit Malahit Azurit Argentit Mala reaktivnost bakra.83 68 74 Elekronegativnost Oksidaciona stanja Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Elektrodni potencijal E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Električna provodljivost Toplotna provodljivost +0. M+ (pm) 3d104s1 128 96 1. Cu2(OH)2CO3. grupe nemaju puno zajedničkih osobina sa alkalnim metalima. U odnosu na alkalne metale njihove temperature topljenja i 46 . Zastupljenost metala 11. zbog velike cene u poslednje vreme sve se manje koriste za izradu novca. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Cu2S CuFeS2 Cu 0. grupe Bakar.0068 Cu2O. kovni i rastegljivi.4 +1. +2 1084. +2. Plemenitost im raste od bakra ka zlatu.9 +1.96 3 − Ag 4d105s1 144 126 1. elementi 11. Fizičke osobine elemenata 11.18 2856 19. kao i zbog otpornosti prema koroziji. dobri su provodnici toplote i elektriciteta.

zbog cene bakar se neuporedivo više koristi kao provodnik. Od dva moguća okisdaciona stanja bakra i zlata stabilnije je više. Uprkos činjenici da ga u Zemljinoj kori ima izuzetno malo (10−4%). 7% Sn 40% Ni 20% Ni.8 ⋅ 106. U čitavom Periodnom sistemu jedino je srebro bolji provodnik od bakra. tabela 4. ali žilavi rastegljiv. 20% Zn 65-70% Ni Elementarni bakar je karakteristične svetlo-crvenkaste boje.10.10. 47 . 0. 20% Zn 20-40% Zn 80% Zn 7% Sn. Tabela 4. a jedinjenja bakra(I) u vodenom rastvoru se disproporcionišu: 2Cu+(aq) → Cu2+(aq) + Cu(s) . njihove temperatura topljenja i ključanja u potpunosti su u skladu sa sa opštim trendovima tih vrednosti kroz pojedine serije prelaznih elemenata. Vrlo je mek. kod dva moguća oksidaciona stanja bakra (+1 i +2) stabilnije je oksidaciono stanje +2.ključanja se visoke. tabela 4. ← K= 1. Tako. tabela 4. na primer. Bronza je samo jedna od niza legura bakra koje se danas koriste. ← Od ova tri elementa bakar je najreaktivniji. jer je energija hidratacije višeg oksidacionog stanja u rastvoru veća. U jedinjenjima se javljaju sa oksidacionim brojevima: bakar +1 i +2. Iako je bakar suviše mekan da bi se od njega izra ivalo oru e već pre 5000 godina mešan je sa kalajem kako bi mu se povećala tvrdoća. Relativno visoke temperature topljenja ukazuju da u metalnoj vezi sem s-elektrona učestvuju i d-elektroni. srebro +1 i zlato +1 i +3.12. dok je najmanje reaktivno zlato. Bakar Posle gvož a. Ipak.12. te se može izvlačiti u vrlo tanke žice.5% P 1-2% Si 20-25% Al 15% Pb. Poznavale su ga i najstarije civilizacije. bakar je tehnički najvažniji metal. Bakar je značajan biogeni elemnat. Slično se javlja i kod zlata: 3Au+(aq) → 2Au(s) + Au3+(aq). lako se dobija i obra uje tako da je bakar imao značajnu ulogu kroz istoriju. Ipak. Dobar je provodnik elektriciteta. Po ovoj leguri (bronzi) čitavo jedno praistorijsko doba dobilo je ime – bronzano doba. Neke legure bakra legura Crveni mesing Žuti mesing Beli mesing Fosforna bronza (topovska bronza) Silicijumova bronza Aluminijumska bronza Legura za metalna ležišta Konstatntan Novo srebro (alpaka) Monel metal sastav Max.

Rastvara se u vreloj koncentrovanoj sumpornoj kiselini: Cu(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Cu2+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Može se dobiti zagrevanjem bakar(II)-oksida na 900ºC: 4 CuO → 2 Cu2O + O2. Oksid je bazan. Bakar(I)-oksid. Dodatkom rastvora amonijaka u rastvor bakar(II)-soli taloži se svetlo plavi bakar(II)-hidroksid: 2 Cu2+(aq) + 2 OH−(aq) → Cu(OH)2(s). je crvena kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. CuSO4·5H2O. u prisustvu O2.Bakar se dužim stajanjem na vlažnom vazduhu. Najznačajnija so bakra je plavi kamen. nastaje tamno plavi kompleks [Cu(NH3)4]2+: Cu(OH)2(s) + 4 NH3(aq) → [Cu(NH3)4]2+(aq) + 2 OH−(aq) Ovo nikako ne ukazuje na amfoteran karakter bakar(II)-hidroksida. Reakcijom baznog oksida bakra sa H2SO4 nastaje Cu2(OH)2SO4. Sam hidroksid ima jače izražene bazan od kiselih osobina. dok je peti molekul vode povezan vodoničnom vezom za sulfatni jon.a u atmosferi nastaje odre ena količina sumporne kiseline (kislele kiše). U reakciji sa kiselinama ne nastaje jon bakar(I) već bakar(II): Cu2O + H+ → Cu + Cu2+ + H2O. Cu2O. Bakar gradi dva oksida. Po plavoj boji prepoznatljiva su jedinjenja bakra. a ona potiče od akva kompleksa. Vodeni rastvori bakar(II)-soli plavo su obojeni zbog [Cu(H2O)6]2+ jona. Sa razblaženom i koncentrovanom azotnom kiselinom bakar reaguje: 3 Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 3 Cu2+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Cu(s) + 2 NO3−(aq) + 4 H+(aq) → Cu2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O(l) U koncentrovanoj hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini bakar se može rastvoriti samo u prisustvu kiseonika: Cu(s) + 2 H+(aq) + 4 Cl− + ½O2 → [CuCl4]2−(aq) + H2O. Cu2(OH)2CO3(s) + H2SO4(aq) → Cu2(OH)2SO4(s) + CO2(g) + H2O(g) Redoks potencijal bakra je pozitivan te se on ne rastvara se u hlorovodoničnoj i razblaženoj sumpornoj kiselini. Me utim. Zagrevanjem moguće je ukloniti vodu. posebno na spomenicima. od pet. Uporedo sa gubitkom 48 . bakar(I) i bakar(II)-oksid. U viški amonijaka ovaj talog se rastvara. CO2 i vode oksiduje do baznog karbonata Cu2(OH)2CO3. usled prisustva oksida sumpor. 2Cu(s) + O2(g) + CO2(g) + H2O(g) → Cu2(OH)2CO3(s). Ovaj sloj baznog karbonata štiti bakar od dalje reakcije. koji se može videti kao zelena patina. Cu(s) + H+(aq) + HSO4−(aq) + ½O2 → Cu2+(aq) + SO42−(aq) + H2O(l). molekula vode vezano je direktno za jon bakra (akvakompleks). kao posledica zaga enja vazduha. Zagrevanjem CuSO4·5H2O moguće je ukloniti svu vodu. Kod ove soli četiri. a uporedo sa gubitkom vode nestaje i boja.

6 Ag(s) + 2 NO3−(aq) + 8 H+(aq) → 6 Ag+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O(l) Dodatkom baze u rastvor soli srebra ne nastaje hidroksid. Soli srebra nalaze još primenu u medicini. Zato se čuvaju u tamnim bocama. Na vazduhu je stabilno i sa kiseonikom ne reaguje čak ni pri pri jakom zagrevanju. pod dejstvom svetlosti iz rastvora soli srebra dolazi do izdvajanja elementarnog srebra. Stajanjem. Zbog baznih osobina oksida soli srebra ne hidrolizuju. Srebro-hlorid (AgCl). Zlato Zlato je metal žute boje. Elementarno srebro koristi se za izradu ogledala. galvanoplastici. Rastvara se samo u oksidujućim kiselinama (azotnoj i koncentrovanoj sumpornoj): 2 Ag(s) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → 2 Ag+(aq) + SO2(g) + 2 H2O(l). Ima znatnu specifičnu težinu. Toksičan je za neke bakterije. nakon dužeg vremena na vazduhu potamni od nastalog sulfida: 2 Ag(s) + H2S(aq) + ½O2 → Ag2S(s) + H2O. Lako gradi legure. viruse. vinogradarstvu i voćarstvu. Najvažnija so srebra je srebro-nitrat. Odlično se rastvara u vodi (na 20ºC 100 g vode rastvara 215 g AgNO3). Veoma je rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije. Od 1 g zlata može se izvući žica dužine 3 km. Žuta boja zlata može se modifikovati dodatkom različitih količina bakra i srebra. ali ne i za ljude. Ne rastvara se ni u kiselinama. Jon srebra Ag+ ima baktericidno dejstvo te se može koristiti za dezinfekciju pijaće vode. Srebro Srebro je beo sjajan mek metal. dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. alge i gljive. već oksid srebra: 2 Ag+(aq) + 2 OH−(aq) → Ag2O(s) + H2O(l). Zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. oksid ima gotovo isključivo bazne osobine.vode nestaje i boja. a kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići debljine do 0. a halogenidi srebra nalaze primenu u fotografiji. Stabilno je na čistom vazduhu i u vodi. Bakar(II)-sulfat koji se dosta koristi u proizvodnji boja. Me utim. ni u bazama. Legure koje sadrže paladijum ili nikal često se koriste u zlatarstvu jer su one bele boje. Pored srebra i bakra. i dr. Iako kristalna struktura nije tipično jonska. bromid (AgBr) i jodid (AgI) se u vodi slabo rastvaraju. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika. industriji stakla.1 mikrona koji su i do 500 puta tanji od čovečije dlake. Lako se rastvara u kiselinama: Ag2O(s) + 2 H+(aq) 2 Ag+(aq) + H2O(l). spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Moguće ga je rastvoriti jedino u carskoj vodi (smeša koncentrovane 49 .

2 AuO(OH)(s) → Au2O3(s) + H2O(g) 2 Au(OH)3(s) + 3 OH¯ → NaAuO2(s) + H2O(g) Ovo ukazuje na činjenicu da su jedinjenja zlata. Dodatkom baze u rastvore zlata(III) nastaje hidratisani oksid (Au2O3·H2O) koji se piše kao Au(OH)3: [AuCl4]¯ + 3 OH¯ → Au(OH)3(s) Au(OH)3 je amfoteran. kao i jedinjenja srebra termički nestabilna. Pažljivim zagrevanjem Au(OH)3 porelazi u Au2O3. Ona sadrži Cl− jon koji sa Au3+ jonom stvara kompleks tetrahloro-aurat(III): Au(s) + 4 H+(aq) + NO3¯(aq) + 4 Cl¯(aq) → [AuCl4]¯(aq) + NO(g) + H2O(l) Zlato gradi jedinjenja +1 i +3. 50 . Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. i dalje do metalnog zlata. U vodenom rastvoru stabilnija su +3.azotne i koncentrovane hlorovodonične kiseline u odnosu1:3). rastvara se u višku NaOH i gradi natrijum-aurat (NaAuO2).

83 356.0076 Mineral ZnS ZnCO3 CdS CdCO3 Elementarna HgS Cinobarit Naziv Sfalerit Smitsonit Grinokit Otavit Cd 1. Najvžniji su u tabeli 4.07 767 8. a metal se proizvodio u velikim količinama u Indiji u 13 veku. kadmijum i živa su metali srebrnasto-bele boje. korišćena još u Rimsko doba. Tabela 4. grupe.5 135 74 1. grupe cink gradi najveći broj minerala (oko 66). Ipak. Mada je mesing.402 Hg 5d106s2 −38.Metali 12.0 155 97 1. Njihove osobine prikazane su u tabeli 4.46 1.14. Po tome se slični sa elementima 2.13.14. grupe veće za 10 jedinica u pore enju sa elemenatima 2. U stvaranju metalne veze. grupe Zn Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) 3d104s2 419. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element Zn % na Zemlji 0. učestvuju samo s-elektroni. čist metalni cink je bio nepoznat u Evropi sve do kraja 16. dok su minerali kadmijuma malobrojni i dosta retki. Više naelektrisano jezgro jače privlači elektrone koji su čvršće 51 .6 − Cd 4d105s2 321. Cink.7 -0.13. iza njega sledi živa (oko 16).762 Kod ovih elemenata završava se popunjavanje d-orbitala u odgovarajućoj periodi.854 Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus.14 2. Tabela 4. M2+ (pm) Elekronegativnost E0 (V): M2+(aq) +2 e →M(s) -0. Industrijska proizvodnja cinka u Evropi počela je tek pred kraj 18 veka. Zastupljenost metala 12. Legura cinka koja je sadržala 87% ovoga metala prona ena je praistorijskim lokalitetima u Transilvaniji (Rumunija). kao kod zemnoalkalnih metala. legura cinka.9 +0. veka. grupe iste periode.73 13.65 2.5 150 110 1. Fizičke osobine elemenata 12.6⋅10-5 Hg 8⋅10-6 I cink je jedan od elemenata koji je korišćen od davnina. naelektrisanje jezgra elemenata 12. grupe Od elemenata 12.53 907 7.

To se odnosi kako na 4s-elektrone kod cinka. koji je amfoteran.14). Legure ovih elemenata imaju široku primenu. S obzirom da cink lako gradi komplekse njegov hidroksid se rastvara u ne samo u bazama. grupe znatno se razlikuju u nekim fizičkim osobinama od ostalih prelaznih elemenata. ali i u amonijaku (lako gradi komplekse): Cd(OH)2(s) + 2H+(aq) → Cd2+ (aq)+ 2H2O(l) Cd(OH)2(s)+ 6 NH3(aq) → [Zn(NH3)6]2+(aq) + 2 OH− Sulfid kadmijuma. Cink veoma lako reaguje sa kiselinama. U jedinjenjima imaju oksidacioni broj +2. za lečenje herpesa i kao dodatak kremama za lice kako bi se sprečila iritacija kože. Zn(OH)2. mek metal. CdO(s) + 2H+(aq) → Cd2+(aq) + H2O Hidroksid se lako rastvara u kiselinama (bazan je). Cink(II)-oksid je čvrsta. Amfoterne osobine cinka veoma su izražene: Zn(s) + 2 H2O(l) + 2 OH−(aq) → [Zn(OH)2]2−(aq) + 2 H2(g). cink je dosta dobar provodnik. U pogledu hemijskih osobina cink. bela supstanca poznata pod nazivom cinkovo belilo. ni njegov hidroksid. Pošto se elektroni teže mogu angažovati u metalnoj vezi temperature topljenja ovih elemenata čak su niže od elemenata 2. grupe. ni njegov oksid. već i u amonijaku i u cijanidu: Zn(OH)2(s)+ 2OH−(aq) → [Zn(OH)4]2−(aq) Zn(OH)2(s)+ 4 CN−(aq) → [Zn(CN)4]2−(aq) + 2 OH− Zn(OH)2(s)+ 4 NH3(aq) → [Zn(NH3)4]2+(aq) + 2 OH− Kadmijum Kadmijum je beo sjajan. Zbog takve elektronske konfiguracije metali 12. sem žive koja formalno može da ima i oksidacioni broj +1.vezani kod elemenata 12. Za razliku od cinka kadmijum nije amfoteran. Reakcija sa azotnom kiselinom je dosta specifična: 4 Zn(s) + 10 HNO3(aq) → 4 Zn(NO3)2(aq) + NH4NO3(aq) + 3 H2O(l). Primenjuje se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. tako i na 5s-elektrone kadmijuma. Cink i kadmijum su čvrsti. I oksid i hidroksid. Zn(s) + H+(aq) → Zn2+(aq) + H2(g). 52 . stabilan na vazduhu. ali je živa jedini tečan metal na sobnoj temperaturi (tabela 4. Cink Cink je na vazduhu postojan (prevlači se slojem oksida). Nasuprot žive koja je loš provodnik. Kadmijum se dosta koristi za zaštitu drugih metala. Posebno su značajni amalgami (legure žive) koji se primenjuju u zubnoj tehnici. CdS. Pošto je otporan na atmosferske uticaje cink se korisrti za zaštitu drugih metala (pocinkovani lim) kako bi se sprečila korozija. razlikuje se od kadmijuma i žive koji nisu amfoterni. grupe (i Zn i Cd imaju niže tačke topljenja od Ca i Sr). je žute boje i koristi se u slikarstvu kao boja.

Hlorid žive(II) je poznat pod imenom sublimat. a stajanjem na svetlosti njena žućkasto bela boja potamni: Hg2Cl2 → HgCl2 + Hg. Živa(I)-oksid (Hg2O) je čvrsta supstanca. Za oksidaciono stanje žive +1 karakteristično je postojanje jona Hg22+ koji je u stvari dimer (−Hg−Hg−). Rastvara se u oksidujućim kiselinama: -razblažena azotna kiselina: 6 Hg(l) + 8 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → 3 Hg22+(aq) + 2 NO(g) + 4 H2O -koncentrovana azotna kiselina: Hg(l) + 4 H+(aq) + 2 NO3−(aq) → Hg2+(aq) + 2 NO2(g) + 2 H2O -koncentrovana sumporna kiselina: 2 Hg(l) + 3 H+(aq) + HSO4−(aq) → Hg22+(aq) + SO2(g) + 2 H2O. 53 . Dobro se rastvara u kiselinama (pokazuje bazne osobine).1% rastvor koristi se kao antiseptik.2-0. Zato lako isparava. mrko-crvene boje koja se u vodi slabo rastvara. ne grade svi elementi amalgame. Zato se za transport žive mogu koristiti čelični sudovi. Stajanjem postepeno se raspada: Hg2O → HgO + Hg. Zagrevanjem žuti živa(II)-oksid ce preći u crveni. Tako kada se na rastvor soli žive(II) doda alkalni hidroksidi nastaje žuti živa(II)-oksid (HgO). Mada je loš provodnik toplote i elektriciteta. Hidroksidi žive(I) i žive(II) nisu poznati. ima pravilan koeficijent toplotnog širenje. Lako se rastvara u KI i gradi kompleksno jedinjenje: HgI2 + 2 I− → [HgI4]2−. Živa je na vazduhu stabilna. U vodi se dobro rastvara (na 20ºC u 100 g vode rastvara se 6. Dobro rastvara druge metale. zbog male rekativnosti. Legure žive nazivaju se amalgami. Jedno od značajnijih jedinjena žive(I) je njen hlorid Hg2Cl2 (kalomel). gvož e ne gradi amalgame. Me utim. Otrovan je (doza letalis je 0. Hg(NO3)2(aq) + 2 NaOH(aq) → HgO(s) + 2 NaNO3(aq) + H2O(l). Me utim 0. pa se koristi za izradu termometara. +1 i +2. Ona je jedini metal koji je tečan.4 grama). Na primer. To je bela kristalna supstanca koja sublimiše. Zato je živa bila poznata već 1 500 godine pre nove ere. I ova so se u vodi slabo rastvara. Kada sadrže malo metala tečni su. U naponskom nizu je iza vodonika te se ne rastvara u neoksidujućim kiselinama. u prirodi može nači i u elementarnom obliku.Živa Živa se.5 g).3·10−52 ) javlja se u prirodi (mineral cinabarit). U vodi hidrolizuje kiselo. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanje. a pare su joj otrovne. Tetrajodomerkurat(II)-jon se u analitici koristi za dokazivanje amonijaka: 2 [HgI4]2− + NH3 + 3 OH− → [Hg2N]I·H2O(s) + 2 H2O + 7I−. Sulfida žive(II) pošto je izuzetno slabo rastvoran (P=6. Jodid žive(II) HgI2 je slabo rastvorno jedinjenje intenzivno narandžste boje.

54 .

čak i sa inertnim gasovima (osim sa He. Iz tog razloga se gasoviti fluor obično čuva u posudama koje su napravljene od legura nikla. kao što su na primer ner ajući čelik (Fe. olovo-azid). amonijum-nitrat. Ni). posledica je trostruke veze u molekulu N2 (energija veze je 940 kJ/mol). Jaka veze u molekulu N2 je razlog zašto su potencijalno hemijski eksplozivne materije upravo jedinjenja azota (nitoglicerin. Usled velike reaktivnosti fluor reaguje sa svim elementima Periodnog sistema. NaN3.889 V).u. dvostruka veza kod O2) Od nemetala navedenih u tabeli 5.1. Fizičke osobine najvažnijih nemetala Azot Konfiguracija poslednjeg popunjenog energetskog nivoa Molekulska formula Molarna masa (g/mol) Agregatno stanje na n. Ovo je.1. na primer. F2). NEMETALI Većina nemetala kada je u elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (N2. koji jako dobro prijanjaju na površinu metala štiteći ga od dalje reakcije. Tabela 5. pa prema tome i mala a reaktivnost. To ukazuje na relativno jaku vezu u molekulu Cl2 (energija Cl−Cl veze je 243 kJ/mol). fosfor gradi četvoroatomne. Hlor je nešto manje reaktivan od flora.077 Jod 5s25p5 I2 254 čvrst 114 184 151 +0. a većim delom jer je ovaj elemenat jako oksidaciono sredstvo (E0red = +2. na primer slučaj sa niklom.5.360 Brom 4s24p5 Br2 160 tečan -7 59 193 +1. a ostali čvrsti (I2. ugljenik i silicijum imaju umreženu kovalentnu strukturu. grupa) se sastoje od pojedinačnih atoma. S8). koji se razlaže manje energično koristi se u automobilskoj indistriji za izradu airbegova Fluor je najreaktivniji od svih elemenata u čitavom periodnom sistemu. tako da je brom tečan. Ne i Ar).889 Hlor 3s23p5 Cl2 71 gas -101 -34 243 +1. Njegova velika stabilnost. Mada reaguje sa skoro svim metalima često je potrebno zagrevanje da bi uopšte počela reakcija. Sa porastom molekulske mase disperzione sile rastu. O2.1 azot je daleko najstabilniji. Temperatura topljenja Tempertaura ključanja Energija veze* (kJ/mol) 2s22p3 N2 28 gas -210 -196 941 Fosfor 3s23p3 P4 124 čvrst 44 280 200 Kiseonik 2s22p4 O2 32 gas -218 -183 498 Sumpor 3s23p4 S8 257 čvrst 119 444 266 Fluor 2s22p5 F2 38 gas -220 -188 153 +2. sa kojim fluor gradi NiF2. delom zbog male jačine F−F veze (energija F−F veze je 153 kJ/mol). Cr. trinitrotoluen. Karakteristike osam najvažnijih nemetala date su u tabeli 5. Ova jedinjenja raspadaju se (uz eksploziju) egzotermno i daju molekulski azot. Takva je. Plemeniti gasovi (18. reakcije raspadanja olovo-azida: Pb(N3)2(s) → Pb(s) + 3N2(g) koji se naduvaju prilikom sudara ∆H° = −476 kJ Natrijujm-azid. 55 . Sa nekim metalima gradi tanak film fluorida. P4. sumpor molekule sa osam atoma. Na sobnoj temperaturi su gasoviti ukoliko su im molekulske mase male (elementi druge preiode).534 E0red (V) *u elementarnom stanju (trostruka veza kod N2.

bromid i jodid se lako oksiduju. Elementarnog sumpora ima u Zemlji. Za razliku od fluorida i hlorida koji se teško oksiduju. Ona topi sumpor. Ova dva elementa dobijaju se hemijskim putem. Ovaj proces se puno koristi u industriji. Postupak va enja sumpora sastoji se u sledećem. Obično su naslage sumpora smeštene ispod peska. što isključuje mogućnost klasičnog rudarskog načina va enja. na -183°C. O ovim procesima bilo je već reči. NaCl (kamena so) – Br−(aq) i I−(aq) u mineralnim vodama. Nalaženje i dobijanje Od osam nemetala koje smo izdvojili kao najvažnije. tri (azot. Halogeni su suviše reaktivni da bi se u prirodi našli u elementarnom obliku. CaF2 (fluorit) – Cl− u ogromnim podzemnim naslagama natrijum-hlorida.2095 (kiseonik). U zemlju se pobodu tri koncentrične cevi.7808 (azot) i 0. kiseonik i sumpor) se u prirodi nalaze u elementarnom obliku. Hla enjem na –200°C vazduh prelazi u tečno stanje. Umesto toga. Elementarni flour i hlor dobijaju se elektrolitički. na dubini od 60-600 m odakle se vadi. Princip frakcione destilacije je sledeći. 56 .5. izdvaja se kiseonik (temperatura ključanja O2 iznosi -183°C). i to: – F− u mineralu kalcijum-fluoridu. oksidacijom. Postepenim povećavanjem temperature prva supstanca koja prelazi u gasovito stanje na -196°C je azot (temperatuta ključanja N2 je -196°C). Kroz unutrašnju cev uduvava se vazduha koji potiskuje kroz srednju cev ka površini rastopljen sumpora. Pošto ispari gotovo sav azot. gde je njihov molski udeo 0. javljaju se kao anjoni. daljim povećanjem temperature tečnog vazduha. Najčešće se kao oksidaciono sredstvo koristi gasoviti hlor: Cl2(g) + 2Br−(aq) → 2Cl−(aq) + Br2(l) Cl2(g) + 2I−(aq) → 2Cl−(aq) + I2(s) U laboratoriji se ove reakcije često koriste za dokazivanje Br− i I− jona.1. Kroz spoljašnju uvodi se pregrejana vodena para. Azot i kiseonik se dobijaju frakcionom destilacijom tečnog vazduha.

6. Gravitaciono polje Zenmlje suviše je slabo da ga zadrži tako da vodonik. Najviše ga ima u vodi ali i u supstancama organskog porekla (ugalj. nafta) iz kojih se industrijski dobija. Zemljina atmosfera sadrži veoma malo gasovitog vodonika (5⋅10−4mas%) koji potiče od vulkanskih i drugih prirodnih gasova. Fizičke osobine vodonika H Elektronska konfiguracija Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus.31 −72. Vodonik Vodonik se zbog svojih specifičnih osobina proučava posebno i ne pripada ni jednoj grupi periodnog sistema elemenata. U prirodi se vodonik javlja u dva izotopa. Slabo je rastvoran u vodi (100 zapremina vode rastvara 2 zapremine vodonika). On ima najmanji atom. Vodonik je najlakši od svih elemenata. Pd).%). % ili 75mas. Vodonik je najrasprostranjeniji elemenat svemira (88. Tabela 6. Jupitera).5 puta je lakši od vazduha. Pri višim temperaturama dobro se rastvara u mnogim metalima (Ni. ∆H = 436 kJ/mol). ukusa i mirisa.985% 0.6at. Pt. najmanje naelektrisanje jezgra i najjednostavniju elektronsku konfiguraciju u čitavom Periodnom sistemu.26 godina. Elementarni vodonik je gas bez boje. dok se treći dobija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.14 −252. Zastupljenost vodonikovih izotopa u prirodi Ime vodonik ili protijum deuterijum Izotop 1H 2H 3H Oznaka H D Zastupljenost u prirodi 99.87 0.1 0. Ipak.0897 37 208 2. vreme poluraspada 12. vodonik je na Zemlji prisutan u velikom količinama hemijski vezan u različitim jedinjenja.015% - tricijum* T *Radioaktivan.1. zbog male mase napušta Zemljinu atmosferu.2. Me umolekulske 57 .1. Glavni je sastojak Sunca i većine zvezda (npr.2). Fizičke osobine i ponašanje vodonika proizilaze iz njegove jednostavne strukture i male molarne mase (tabela 6. Tabela 6. a 14.0 − Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V): M+(aq) + e →M(s) Energija jonizacije (MJ/mol): Prva: M(g) →M+(g) + e Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 1.7 U elementarnom stanju vodonik je u obliku dvoatomnih molekula (H2: σ21s). koji su veoma stabilni (H2 → 2H. M− (pm) − 1s1 −259.

reakcija vodonika sa fluorom odigrava 58 . ∆H0r = -91. Jonska veza je prisutna kod hidrida tipa soli.6 kJ Vodonik spada u jaka redukciona sredstva. Neki kovalentni hidridi nastaju lako. neophodna je visoka temperatura (~400°C) visok pritisak (~250 kPa) i katalizator: N2(g) + 3H2(g) katalizato r → 2NH3(g)   Industrijsko dobijanje amonijaka. Atomski vodonik je vrlo reaktivan. Sr) i B iz 13. Vodonik u molekulu vode može biti zamenjen deuterijumom. reaguje sa gotovo svim elementima gradeći hidride u kojima može biti prisutna kako jonska. Takva voda naziva se teška voda. grupe. da bi vodonik reagovao sa stabilnim. Teška voda ima nešto drugačije fizičke osobine od obične vode (vidi tabelu 6. U većini od njih vodonik ima oksidacioni broj + 1. i koristi se kao moderator u atomskim reaktorima. S druge strane. a razlika izme u njih je vrlo mala (svega 6 stepeni).8 kJ ubriva. zasniva se na ovoj reakciji. jer je elektronegativnost drugog nemetala veća. eksploziva i o ∆rHθ = −571. tako i kovalentna veza. Na primer. koji je polazna sirovina u proizvodnji se vrlo lako. trostrukom vezom vezanim azotom N2. većinom metala 2. To su bele kristalne supstance u čijoj strukturi se nalazi katjon metala i hidridni (H) jon: 2Li(s) + H2(g) → -+ 2LiH(s) Ca(s) + H2(g) → CaH2(s) Sa vodom hidridi reaguju burno uz izdvajanje vodonika: NaH(s) + H2O(l) → Na+(aq) + OH(aq) + H2(g) Isto tako. dok je za nastanak drugih potrebno primeniti drastičnije reakcione uslove. grupe (Ca. grupe.diseperzione sile kod vodonika izuzetno su slabe usled čega su tačka topljenja i ključanja vodonika izuzetno niske.3). čak i na ekstremno niskim temperaturama (-196°C): F2(g) + H2(g) → 2HF(g) ∆H0r -546 kJ Voda je. oksidima metala oduzima kiseonik. pri čemu se dobijaju sintetičkih vlakana. D2O.015% teške vode. U 1000 dm3 obične vode nalazi se oko 0. jedinjenje vodonika. To zavisi od reaktivnosti drugog nemetala. bez sumnje najvažnije. H jon je jako redukciono sredstvo. to jest sa svim metalima 1. na primer: TiCI4(1) + 4LiH(s) → Ti(s) + 4LiCl(s) + 2H2(g) Sa nemetalima vodonik gradi kovalentne (molekulske) hidride. Ove hidride vodonik gradi sa elementima male elektronegativnosti. Vodonik gori svetlo plavim plamenom uz osloba anje velike količine toplote: 2 H2(g) + O2(g) → 2 H2O(g) čisti metali: CuO + H2 t → Cu + H2O.

106 11.).998 0.98°C D2O 20. Pored toga vodonik se koristi kao polazna sirovina za različite sinteze (amonijak. Fizičke osobine obične i teške vode Osobina Relativna molekulska masa Temperatura mržnjenja [°C] Temperatura ključanja [°C] Gustina na 20°C [g/cm3] Maksimalna gustina na °C H2O 18. hlorovodonik i dr. 59 . u plameniku posebne konstrukcije (Danijelov plamenik).42 1. moguće je postići temperaturu i od 3300°C. Na tako visokoj tempearturi tope se platina. Ukoliko se izvodi pod kontrolisanim uslovima. metanol. za hidrogenovanje. kvarc i druge teško topive supstance (autogeno zavarivanje i sečenja metala).6°C Reakcija sagorevanja vodonika koja je egzotermna.82 101. kao redukciono sredstvo.016 0 100 0. ali i kao pogonsko gorivo.3.029 3.Tabela 6.

praškastog oblika). Kristalna struktura oba oblika je ista i identična srtukturi dijamanta zbog čega čist silicijum nije provodnik. feldspat. tako i neorganskih jedinjenja. bez boje. grafit.6. Danas umesto sfere sintetisani u obliku cevi prečnika svega nekoliko nanometara – nanotube. ni toplote. Kratak pregled osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6. velike tvrdoće. Grafit je stabilnija modifikacija ugljenika. Poseduje poluprovodničke osobine U čistom stanju silicijum je prah mrke boje. SiO2 Ugljenik ulazi u sastav kako organskih. Naredni su C70. nafta ugalj silikati. Tabela 6. razika je samo u veličini kristala (čestice su sitnije i površina je veća kod mrkog. kaolin. Prema tome. C84. dobar provodnik toplote i elektriciteta. a može biti i u obliku tamno sivih igličastih. C78. ni elektriciteta. 60 . ali se ugljenik javlja i u elemenatrnom stanju. Sivkasto-crna supstanca metalnog sjaja. Ukoliko dijamant zagrejemo na iznad 1500°C u odsustvu vazduha. ne provodi elektricitet. 1 Alotropske modifikacije su različiti oblici jednog elementa koji se razlikuju po načinu ostvarivanja veze i/ili broju atoma u molekulu. Obično je jedna modifikacija stabilnija od ostalih. sjajnih i veoma tvrdih kristala. to je silicijum za neorganski. Zastupljenost nemetala 14. organska jedinjenja.. lako se otire.5. Kristalna supstanca. grupe– ugljenik i silicijum Ugljenik i silicijum su dva najzastupljenija elementa u prirodi.2. Ovo ne predstavlja dve različite modifikacije silicijuma. Molekul je sfernog oblika. karbonati. Alotropske modifikacije ugljenika Dijamant Grafit Fuleren Prozirna kristalna supstanca. grupe Periodnog sistema na Zemlji i njihovo nalaženje Element C Si % na Zemlji 0. stabilna na vazduhu. Tabela 6. slojevite strukture. visoke tačke topljenja (3500°C).018 27. Nemetali 14. C60 je prvi član ove klase jedinjenja. ima ga u prirodi u obliku različitih jedinjenja.4. Ograničeno se rastvara u organskim rastvaračima. U odnosu na ostale elemente periodnog sistema oni su od posebne važnosti. C90. liskun. on će preći u grafit. C94 i C96.2 Nalaženje dijamant. Elementarni ugljenik javlja se u prirodi u tri alotropske modifikacije1 koje se razlikuju po svojim osobinama.5. jer ono što ugljenik predstavlja za organski svet. otporna na dejstvo kiselina i baza.

0 (dijamant) Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 70 2. Nešto je lakši od vazduha. azot gradi karbide. ukusa i mirisa. U jedinjenjima se ova dva elementa javljaju najčešće sa oksidacionim brojevima +2 i +4. br.Osobine ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6. dakle. Spada u neutralne okside. u kojima vodonik ima negativan oksidacioni broj. +2 Oksid CO CO2 SiO2 Osobine indiferentan kiseo amfoteran Karakteristike gradi karbonile (atomske komplekse) CO2(g)+ H2O(l) H+(aq) + HCO3−(aq) 2 H+(aq) + CO32−(aq) +4 soli hidrogenkarbonati i karbonati SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l) Slično hidridima.5-1 (grafit) 10.6. Ugljenik Ugljenik gradi daleko više jedinjenja od svih ostalih elemenata (izuzev vodonika) zbog sposobnosti me usobnog povezivanja atoma ugljenika (i do 700 atoma). Karbidi su.51 (dijamant) Tvrdoća po Mosu 0.7. CO: 2 C(s) + O2(g) 2 CO(g). Tabela 6.27 (grafit) 3. a silicijum metaliod.33 Ugljenik je nemetal. Posebno je opasan jer ga je teško 61 . Oksidi ugljenika silicijuma ox.8 -0.2 110 1. mada mogu da imaju i negativne oksidacione brojeve. Uopšte. To je gas bez boje. Karakteristična neorganska jedinjenja ugljenika i silicijuma data su u tabeli 6.86 7 Si 3s23p2 1414 2900 2. Fizičke osobine ugljenika i silicijuma C Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 2s22p2 3527 (grafit) 4027 2. jedinjenja ugljenika u kojima on ima oksidacioni broj -4 (sa elemetima koji imanu manju elektronegativnost od njega). Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaje ugljenik(II)-oksid.6. Trovanje je prepoznatljivo po neobično crvenoj boji krvi pošto kompleks CO sa hemoglobinom ima intenzivno crvenu boju. elementi ove grupe (sem olova) imaju osobinu da više atoma vezuju u niz.5 +0. Slabo se rastvara u vodi. Veoma je otrovan pošto se lako vezuje za hemoglobin u krvi čime se onemogućava njegova uloga kao prenosioca kiseonika.7. Tabela 6.

Natrijum-karbonat ima primenu u industriji stakla.% predstavlja smrtonsnu dozu. CO je prisutan u duvanskom dimu. Tabela 6. u pekarskoj industriji (kao jedna od komponenata praška za pecivo). Komercijalno najvažnije soli ugljene kiseline su natrijum-hidrogenkarbonat (NaHCO3) i natrijum-karbonat (Na2CO3). tako i silicijum gradi -Si-O. i silikonima. Ka. mirisa i ukusa.5⋅10−4. Na -78. Ugljenik(IV)-oksid. a hidrogen karbonati dobro rastvaraju. Na povišenoj temperaturi karbonati se raspadaju: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g). a manji deo reaguje sa vodom. Smatra se da već 1vol. papira i tekstila.identifikovati zbog odsustva mirisa. CO ima veliki afinitet prema kiseoniku i redukciona svojstva.8. Teži je od vazduha.1=2. CO2 je gas bez boje. ali i u izduvnim automobilskim gasovima. Pri tom veći deo ugljenik(IV)-oksida ostaje samo fizički rastvoren u vodi (u obliku hidratisanih molekula CO2). niti potpomaže gorenje. Nalazi se kao slobodan u vazduhu.grupu koja može neograničeno da se ponavlja u silikatima. a blago je kiselog ukusa jer nastaje slaba kiselina (tabela 6.5ºC prelazi u čvrsto stanje (suvi led). U vodi se karbonati loše. Gradi dva tipa soli: karbonate (CO32−) i hidrogenkarbonate (bikarbonate) (HCO3−). Vodeni rastvor ugljenik(IV)-oksida poznat je pod imenom soda-voda. U vodi se dobro rastvara: na 20°C pod atmosferskim pritiskom u 100 zapremina vode rastvara se 88 zapremina ugljenik(IV)-oksida.8. CO se disproporcioniše i dolazi do izdvajanje C u obliku ča i.8⋅10−11) već je i nestabilna. Sličnosti. Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u medicini za neutralizaciju želudačne kiseline. Silicijum Slično ugljeniku koji pokazuje sposobnost me usobnog povezivanja atoma u beskonačno dugačke -C-C. Ako se smeša CO i CO2 naglo ohladi tada se ravnoteža koja postoji iyme]u njih pomera u levu stranu. Lako se razlaže na vodu i oksid. Ne gori. Ugljena kiselina ne samo što je je slaba (Ka. što je osnovni uzrok njenog stvaranja i dimljenja. Nije otrovan.7).nizove. Pore enje osobina ugljenika i silicijuma Ugljenik Dve osnovne alotropske modifikacije Gradi dva stabilna gasovita oksida: CO iCO2 Ne reaguje sa bazama Velika težnja ka povezivanju u lance Lako gradi višestruke veze Silicijum Jedna stabiln modifikacija (struktura dijamanta) Gradi samo jedan stabilan črst oksid: SO2 Reaguje sa bazama uz nastajanje H2(g) i SiO44−(aq) Povezivane u lance do 15 atoma Gra enje višestrukih veza nije uobičajeno 62 . Pored koksa obično se koristi u industriji kao redukciono sredstvo. ali i razlike izme u ugljenika i silicijuma prikazane su u tabeli 6. najvažnijim mineralima na planeti. sapuna. izuzetno dugačkim sintetskim molekulima koji imaju mnoge primene.2=4. ali izaziva gušenje usled nedostatka kiseonika (pasja pećina).

Sa bazama ovaj oksid reaguje sporo i to tek pri topljenju sa njima. U stvari. Usled toga je i hemijski vrlo inertan. a u višku HF-a nastaje heksafluorosilicijumova kiselina H2[SiF6]. SiO2. SiO2 nije kao CO2 izgradjen od pojedinačnih molekula. silikatni minerali dominiraju neživim svetom. Pri nižim pH vrednostima ortosilicijumova kiselina počinje da polimerizuje. pesak. visoke tačke topljenja (1700°C). Uopšte. kvarc. ametist…). H4SiO4. Anjon SiO32. 63 .9. rastvara se u vodi i po izgledu je slična staklu. ali su zato stabilne njihove soli (silikati) kojih ima u ogromnim količinama u Zemljinoj kori.9 Tabela 6.. porcelana. Silikati. naglim hla enjem rastopa SiO2. poznata pod imenom vodeno staklo. m=2 FORMULA H2SiO3 H4SiO4 H2Si2O5 H6Si2O7 NAZIV KISELINE Metasilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina Dimetasilicijumova kiselina Diortosilicijumova kiselina U monomolekulskom obliku jedino postoji ortosilicijumova kiselina. Ova silikatna smeša. pri čemu nastaje smeša različitih silikata: SiO2(s) + 2NaOH(aq) → Na2SiO3(aq) + H2O(l).može postojati u rastvoru samo ako je pH vrednost rastvora veća od 13.2. m=2 n=3. umesto u kristalno preći će u amorfno stanje (staklo). već ima umreženu trodimenzionalnu strukturu koja podseća na strukturu dijamanta. i to samo kada je pH vrednost rastvora 3. za impregnaciju drveta i u proizvodnji deterdženata. Čak i posle dehidratacije takav SiO2 ima amorfnu strukturu i izuzetno razu enu površinu. Vodeno staklo se koristi kao lepak za lepljenje stakla. Od običnog peska i gline do poludragog kamenja ametista i berila. sem u H2F2: SiO2(s) + 2 H2F2(aq) → SiF4(aq) + 2 H2O(l). od pet atoma na površini Zemlje četiri atoma su kiseonik i silicijum! Osnovna strukturna jedinica svih silikata je SiO44− jon u kojem su četiri atoma kiseonika tetraedarski raspore ena oko centralnog atoma silicijuma. Koristi se kao sredstvo za sušenje “silika gel” i adsorbens.1. n=1 n=2 n=1. uz izdvajanje molekula vode. koji se u prirodi javlja u velikim količinama i različitim oblicima (gorski kristal. Dodatkom kiseline u rastvor vodenog stakla taloži se “silicijumova kiselina”. tabela 6. Same kiseline silicijuma su slabe i neopstojane. Može se smatrati da njenom polimerizacijom nastaju ostale kiseline silicijuma. i nekih silikata. Zbog složenosti kristalne strukture. niti u kiselinama. papira. To je čvrsta kristalna supstanca. SiO2 se ne rastvara ni u vodi. Formule i nazivi kiselina silicijuma OPŠTA FORMULA SiO2⋅nH2O Silicijumove kis. silicijum(IV)-oksid se smatra anhidridom različitih kiselina silicijuma. slika 6.Sa kiseonikom silicijum gradi oksid. mSiO2⋅nH2O Polisilicijumove kis.

fajalit (Fe2SiO4) PIROSILIKATI Si2O76− (SOROSILIKATI) SA SPIRALNIM LANCEM Oktaedarski slojevi Klinoenstatit (MgSiO3) Volastonit (CaSiO3) Akermanit Ca2(MgSi2O7) CIKLOSILIKATI (METASILIKATI) (SiO32−)n (SOROSILIKATI) (Si2O52−) Pseudovolastomit Ca3(Si3O9) benitoit BaTi(Si3O9) Silmenit (Al(AlSiO5)) Tetraedarski: Oktaedarski = 2:1 Montmorilonitski silikati (talk. Silikati sa slojevitom (pločastom) strukturom (Si2O52−)n (filosilikati) Tetraedarski slojevi 4.Slika 6.10): Tabela 6. ortosilikati. Tetraedarski: Oktaedarski = 1:2 Kaolinitski silikati kaolinit. Al2(Si2O5)(OH)4) hrizotil Mg3(Si2O5)(OH)4) TRAKASTI Baotit (crni liskun) K(Mg1-xFex)3(Si3Al)O10(OH)2 (Si4O116−) (Si6O1710−) Beril Be3Al2(Si6O18) Kordierit Mg2Al3(AlSi5O18) 64 . Podela i vrste silikata 1. SiO44− jon pokazuje veliku težnju da se povezuje u prstenove. slojeve.10. Silikati sa lančastim i trakastima anjonima (SiO32−)n (inosilikati) 3. Mg3(Si4O10)(OH)2 liskuni (muskovit KAl2(AlSi3)O10(OH. Silikati sa pojedinačnim anjonima ORTOSILIKATI SiO44− (MEZOSILIKATI) SA PRAVIM LANCEM 2. do potpuno polimerizovane strukture kvarca. Prostorna struktura SiO4 4− jona Najjednostavniji silikati. F)2)). U zavisnosti od načina povezivanja tetraedarskog SiO44− anjona.1. Silikati sa prostorno umreženom strukturom (tektosilikati) Feldspati Zeoliti Feldspatoidi forsterit (Mg2SiO4). silikati je moguće podeliti na četiri velike grupe (tabela 6. lance. sadrže SiO4 4− jon ili povezanih nekoliko ovih jona. trake.

Organske grupe. i portland cement (Ca2SiO4)).1) Silikati sa pojedinačnim anjonima: nim anjonima a) Ortosilikati (izvode se iz ortosilicijumove kiseline): sadrže anjon SiO44− i katjon metala i (obično Mg2+. Zbog velike rasprostranjenosti i jednostavne eksploatacije kvarcni pesak. Mogućnost nastanka no dvodimenzionalne ili trodimenzionalne struktura uslovljena je prirodom organskih radikala. Opšta formula im je M2SiO4 (Predstavnici su o Predstavnici olivin: 9Mg2SiO4⋅Fe2SiO4. kod kojih je jedan atom silicijuma u SiO44− anjonu zamenjen atomom aluminijuma (alumosilikati). i silikoni mogu da se umrežavaju.. 4) Silikati sa prostorno umreženom strukturom U prirodi su veoma rasprostranjeni. dok osnovna struktura pseudominerala -Si-O. netoksi nosti 65 . astom strukturom a) Sa jednostrukom lančastom strukturom (SiO32-)n astom ( b) Sa dvostrukom lančastom strukturom (Si4O112-)n astom ( 3) Silikati sa slojevitom strukturom strukturom. cement i dr. Izme u slojeva može se naći kristalizaciona voda. c) Silikati sa pojedinačnim cikličnim anjonima. Struktura silikona U zavisnosti od stepena umreženosti silikoni mogu biti silikonska ulja. Alumosilikati su minerali koji čine više od polovine mase anjem ine litosfere. daju silikonima hidrofo ilikonima hidrofobnost i fleksibilnost.daje termičku stabilnost. liskuni.2). Slika 6.i trodimenzionalno umreženi polimer ( eni polimerne strukture). nim cikli 2) Silikati sa lančastom i trakastom strukturom. Fe2+. Silikoni su organosilicijumova jedinjenja u čijoj osnovi je dugačak lanac -Si-O-. i joni metala ili novi slojevi oksida ili hidroksida. tzv. Slično silikatima. Mn2+). glina i drugi silikati spadaju u najjeftinije i široko korišćene sirovine savremene industrije od kojih se proizvode staklo. b) Pirosilikati (izvode se iz pirosilicijumove kiseline): sadrže anjon Si2O7 i 6− . Pored toga što su ku termički stabilni oni su hemiski inertni i netoksični što otvara mnoge mogućnosti primene. a re e fenil organsk . talk. Mogućnost zamene atoma silicijuma raste sa Mogu ne povećanjem stepena polimerizacije.2).. U najvažnije slojevite silikate spadaju glina. atomu silicijuma vezane su po dva organska radikala. sa svojim slabim me umolekulskim silama. Kod nekih minerala glina se izme u slojeva nalazi voda koja može da izazove alazi bubrenje. masti ili smole (linearni ulja polimeri). a na svakom j .2. iroko korišćene porcelan. –C6H5 grupa. Najčešće je to metil -CH3 (slika 6. odnosno silikonske gume (dvo. složeni silikati. keramika.

Sredstva za podmazivanje su na bazi silikona.Silikonska ulja se koriste puno u gra evinarstvu. a koje su ekološki prihvatljive. Ulja su kraćeg niza. za izradu silikonskih vodenih mikroemulzija koje omogućavaju trajnu impregnaciju. 66 . Razlika izme u silikonskih ulja. kao i komponente sredstava za poliranje automobila. Od trodimenzionalno umreženih silikona izra uju se medicinski impantati. lepljivi i čvrsti. Od silikona sa slojevitom strukturom izra uju se gumice za zaptivanje. ronilačlka odela. dok su kod smole veoma dugački nizovi. Od silikona se izra uju neki kozmetički proizvodi uključujući i šminku. kontaktna sočiva. masti i smola je u dužini polimernog niza. lako pokretni silikoni. kod masti niz je nesto duži.

To je termodinamički najstabilnija modifikacija fosfora.0019 KNO3 NaNO3 P As Sb 0. dok su azot. fosfora je vezan za tri susedna. Najmanje reaktivna modifikacija S Sastoji se od više povezanih šestočlani prstenovi a svaki atom prstenovi.12. grupa – azot i fosfor arsen i antimon fosfor.3. a fosfor. Tamno crvena amorfna supstanca. zastupljeni. preko metaloida (arsen i antimon) do metala (bizmut o kome je već bilo reči). u vazduhu 78. Tamno-siva supstanca.11. belo. grupu moguće je pratiti kontinualnu promenu osobina elemenata od nemetala (azot i e osobina fosfor). sme e i crno.11. ne rastvara se ni u vodi. mekana supstanca slična vosku (topi se na 44°C). Po izgledu. ito obojene ljubičasto. 15.1 vol. P4.%. Osnovna je modifikacija je bela. Alotropske modifikacije elementarnog fosfora Beli fosfor Crveni fosfor Crni fosfor P P4 Pn P P P P P P P Pn Čvrsta. iznad 34°C u prisustvu vazduha sam od sebe se pali. Znatno manje raktivan i stabilniji od belog fosfora. tabela 6. Arsena i antimona uglavnom su u obliku sulfida. Od elemenata 15. e grupe u Zemljinoj kori fosfora ima u većim količinama. Čuva se pod vodom (u kojoj se ne rastvara). mnogo slabije se rastvara u organskim rastvaračima od belog. postojan na vazduhu i nije otrovan. bezbojna.Cl ili OH) As4S4 As2S3 Sb2S3 Azot se javlja u jednoj.6. grupe na Zemlji i njihovi najznačajniji minerali Element % na Zemlji Mineral Elementaran u vazduhu N 0. crveno. Tabela 6.12. Rastvara se u organskim rastvaračima. zapaljiv. ve U prirodi se samo ayo tanalzi u elementarnom obliku. polimerne strukture. Otrovan. metalnog siva sjaja i slojevite strukture. Iz bele modifikacije fosfora izvode . Zastupljenost nemetala 15. arsen i antimon relativno malo . osobinama i strukturi veoma je sličan grafitu. Samo kod fosfora poznato je destak modifikacija. arsen i antimon se u više alotropskih modifikacija koje se razlikuju po osobinama. modi odifikacije se ostale od kojih su najvažnije crvena i crna.112 1. 67 . tabela 6. Kroz 15. sivo. različito su obojene. Pokazuje osobine poluprovodnika. Hemijski vrlo aktivan. Tabela 6.8⋅10−4 2⋅10 −5 Naziv Šalitra Čilska šalitra Fosforit Realgar Auripigment Antimonit Ca5(PO4)3⋅X (X=F.

Štetno deluje na sluzokožu disajnih organa i sluzokožu očiju.78 (siva) Sb 5s35p3 631 1587 5. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja azota ox. Iako azot spada u slabo reaktivne elemente. br. bez boje. grupe mogu imati oksidcione brojeve od -3 do +5. Slabo se rastvara u vodi. Neznatno je teži od vazduha.0 140 1.14.1 -0. na povišenoj temperaturi lako reaguje i gradi niz neorganskih i organskih jedinjenja.14. Na 68 . ukusa i mirisa.03 (žuta) 5.Arsen i antimon mogu se javiti u dve modifikacije. Lako prelazi u stabilniju. Fizičke osobine elemenata 15. grupe. Pregled fizičkih osobina elemenata 15. Tabela 6.0 +1.13. Azot Elementarni azot je dvoatoman gas. kao i osobine pojedinih modifikacija dat je u tabeli 6.5 (beli) 110 (beli) 2. grupe N Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) 2s22p3 −210. metalnu modifikaciju koja ima slojevitu strukturu i slična je crnom fosforu. Pregled najvažnijih oksidacionih stanja azota dat je u tabeli 6.67 (crni) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Elekronegativnost Redoks potencijal: E0 (V) 75 3. Nije otrovan.82 (beli) Gustina (g/dm3) 1.25 0.79 P 3s23p3 44.13.20 (crveni) 2. Lakši je od vazduha. Žuta modifikacija je nemetalna. To je bezbojan gas. −3 +1 +2 +3 +4 +5 Jedinjenje NH3 N2O NO N2O3 NO2 N2O5 naziv amonijak azot(I)-oksid azot(II)-oksid azot(III)-oksid azot(IV)-oksid azot(V)-oksid Agregatno stanje gasovito gasovito gasovito gasovito gasovito čvrsto Karakter bazan indiferentan indiferentan kiseo kiseo kiseo Najvažnije jedinjenje azota je amonijak (NH3).69 (metalna) U jedinjenjimaelementi 15. nestabilna i ona odgovara belom fosforu. karakterističnog oštrog mirisa.9 As 4s34p3 Sublimuje (614) 2. Na običnoj temperaturi je inertan zbog izuzetno jake trostruke veze koja se javlja u molekulu N2.3 (žuta) 6.50 120 2.2 (beli) 277 (beli) 1.03 (-252ºC) 2. Tabela 6.1 −195.

U gasovitom stanju dipsroporcionisanje je gotovo potpuno i više ne možemo govoriti o azot(III)-oksidu. Hla enjem ispod 21°C (temperatura na kojoj prelazi u tečno stanje) boja sme eg NO2 isčezava. Spada u jake kiseline. +-2 NO +3 N2O3 +4 NO2 N2O4 +5 N2O5 Pored sumporne i fosforne kiseline. hemijski je inertan. već samo o smeši oksida +2 i +4. Nastaje dimer. njihovo postojanje nikada nije potvr eno. Nekada se smatralo da se u rastvoru amonijaka nalaze molekuli NH4OH.% NH3 (ρ=0. Tabela 6. Okisidi azota i njihove osobine Oks. Stajanjem na vazduhu se raspada: 4 HNO3 → 4 NO2 + O2 + 2 H2O.42°C prelazi u tečnost uz osloba anje veće količine energije. +1 Oksid N2O Osobine Gas bez boje i mirisa. azotna kiselina je na trećem mestu po važnosti.-33. Azot sa kiseonikom gradi šest stabilnih oksida čije su karakteristike date u tabeli 6. Me utim. Samo je formalno anhidrid azotne kiseline jer se ova kiselina ne dobija se ne dobija iz azot(V)-oksida. Dimerni oblik N2O4 naziva se diazot-tetroksid. U vodi se disproporcioniše i daje dve kiseline (ponaša kao mešoviti anhidrid): 2 NO2(g) + H2O(l) → HNO2(aq) + HNO3(aq). Na temperaturama iznad 0ºC lako otpušta kiseonik: 2 N2O5(s) → 2 N2O4(g) + O2(g) . teži od vazduha. U tečnom stanju. Svi nitriti. Na osnovu ove ososbine amonijak je nekad korišćen kao rashladni gas u frižiderima. Postoji isključivo u tečnom i čvrstom stanju. Soli. sem srebro-nitrita. Sa porastom temperature ravnoteža je sve više pomerena u desno. NO i vodu tako da je zbirna reakcija: 3NO2(g) + H2O(l) → 2H+(aq) + 2NO3¯(aq) + NO(g) Čvrst oksid. Koncentrovana sadrži 69.15. Zato je za vodeni rastvor amonijak ispravnije pisati NH4(aq). Stabilan samo u čvrstom stanju na nižim temperaturama od −102°C. N2O4. Mrk gas. dobro se rastvaraju u vodi. oštrog zagušljivog mirisa.% HNO3. a paramegnetičnost se smanjuje. Bezbojan otrovan gas. iznad −100°C raspada se: N2O3 NO2 + NO. Spontano se raspada: 3 HNO2(aq) → HNO3(aq) + 2NO(g) + H2O(l). Koncentrovani rastvor amonijaka proizvodi se kao 25mas. Kada se udiše u malim količinama izaziva veselost (smešljivi gas). slatkastog ukusa.8mas. Čista kiselina je tečnost bez boje koja ključa na 86ºC. Nastala HNO2 se dalje raspada na HNO3. Manje je toksičan od drugih azotovih oksida. Obrnuto. veoma otrovan.15. Vodeni rastvor amonijaka reaguje slabo bazno zbog sledeće reakcije: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH−(aq). Na vazduhu se spontano oksiduje i prelazi u azot(IV)-oksid: NO + O2 → 2 NO2. Ka≈20. 69 . azot(V)-oksid se dobja dehidratacijom HNO3 na -10ºC. Smatra se anhidridom HNO2: NO(g) + NO2(g) + H2O(l) 2 HNO2(aq).91 g/cm3). paramagnetičan. Amonijka se dobro rastvara u vodi: na 20°C u jednoj zapremini vode rastvara se 710 zapremina amonijaka. nitriti su stabilnije od same kiseline. Azot(III)-oksid je kiseo oksid. ali i nestabilna. Kao i NO spada u neutralne okside. Azotasta kiselina je slaba (Ka=5⋅10−4).br.

14. H O H O P O H To znači da je ova kiselina diprotonska (dvobazna). ispravnije bi bilo pisati H2PHO3 pošto je jedan od vodonikovih atoma direktno vezan za fosfor. U rastvori se ponaša kao trobazna kiselina. Za razliku od fosforaste kiseline i njenih soli fosforna kiselina nije otrovna za žive organizme. i on ne može da jonizuje. a ne rastvaraju se u koncentrovanoj pošto se pasiviziraju). +3 i +5. Azotna ima oksidaciono dejsvo. dobro se rastvaraju u vodi. Fosfor sa kiseonikom gradi dva oksida (P4O6 i P4O10). PH3. −3 +3 +5 Jedinjenja PH3 P4O6 P4O10 Naziv fosfin fosfor(III)-oksid fosfor(V)-oksid kiselina − H3PO3 H3PO4 K1 − 1. Zbog toga ih u u prirodi ima malo. nitrati. H3PO3. 70 . Al i Cr (rastvaraju se u razblaženoj. dinamit – smeša nitroglicerina sa nekim poznatim adsorpcionim materijalom). Druga primena je u industriji eksploziva (nitroglicerin. a hidrogenfosfati i fosfati se ne rastvaraju. Fosforna kiselina nema oksidacione osobine iako je oksidcioni broj fosfora maksimalan. br. Rastvara gotovo sve metale. Izuzetci su: 1) Fe. Formulu fosforaste kiseline. hidrogen. a njena jonizacija se prikazuje: H2PHO3(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + HPHO3−(aq) HPHO3−(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + PHO32−(aq) Čista fosforna kiselina je bezbojna čvrsta supstanca koja se topi na 42°C.16. P4O10 ima izuzetno veliki afinitet prema vodi. je izuzetno otrovan gas bez boje neprijatnog mirisa na trulu ribu. smeša ccHNO3 + 3 ccHCl).% (tj. Ove metale rastvara jedino “carska voda”.Pošto svetlost katalizuje reakciju razlaganja kiselina se čuva u tamnim bocama. 2) Au.68 g/cm3. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja fosfora ox. Nestabilan je: 4 PH3(g) → P4(s) + 6 H2(g). Molekuli su joj povezani vodoničnim vezama. Glavna primena azotne kiseline je u proizvodnji veštačkih ubriva. Pt.i dihidrogenfosfate. pa prema tome gradi tri tipa soli: neutralne fosfate. Tabela 6. Komercijalna koncentrovana fosforna kiselina ima 85mas.5⋅10−3 Naziv − fosforasta fosforna Naziv soli − fosfiti fosfati Fosfin. Oba su čvrste supstance bez boje. Oba oksida fosfora su anhidridi odgovarajućih kiselina (H3PO3 i H3PO4). ρ=1.16. Ir i Rh (ne rastvaraju se uopšte). tabela 6. Soli azotne kiseline.7 mol/dm3).6⋅10−2 7. +5. TNT. Spada u najefikasnija sredstva za sušenje. Svi dihidrogenfosfati se u vodi rastvaraju. Azotna kiselina i njene soli imaju široku industrijsku primenu. Fosfor Fosfor se u jedinjenjima javlja sa oksidacionim brojevima −3.

Koriste se u poljoprivredi kao insekticidi. Rastvara se sem u kiselinama i u bazama: As4O6 + 12 OH− → 4 Na3AsO3 + 6 H2O. Oksid arsen(III)-oksid. danas se upotreba polifosfata u ove svrhe izbegava jer narušava ekološku ravnotežu prirodnih voda. Dobija se zagrevanjem primarnih i sekundarnih ortofosfata. krzna. i ne predstavlja molekul već formulsku jedinicu. Slabo se rastvara u vodi (na 100ºC u 100 g H2O rastvara se 6 g As4O6). Arsen(III)-oksid je amfoteran. slično bizmutu. a metal se skuplja. Lako sublimiše. ortofosfata i polifosfata sa kraćim lancem dobijaju različite polikiseline i njihove soli. žutoj (nemetalnoj) i beloj (metalnoj). Kao i arsen(III)-oksid i arsen(V)-oksid. Ipak u metalnoj vezi antimona postoji izvestan udeo kovalentne veze. Mnogo su važnija jedinjenja arsena koja se dosta koriste u industriji kože. posebno ako se blago zagreva. Antimon Antimona u prirodi ima pet puta manje nago arsena. mišomor). Koristi se za uništavanje pacova i miševa (arsenik. Već na sobnoj temperaturi lako i brzo prelazi u sivu modifikaciju. To je bela kristalna supstanca izrazito otrovna. Vodeni rastvor reaguje kiselo: As4O6 + 6 H2O 4 H3AsO3 Arsenitna kiselina je slaba kiselina. 71 . posebno ona oksidacionog broja +3. 3 H3PO4 H5P3O10 + 2 H2O(g) Reakcije polimerizacije se lakše odigrava na povišenoj temperaturi. sive modifikacije. Žuti arsen je mek kao vosak. Medjutim. Jedinjenja arsena izuzetno su otrovna. Soli arsenati obojeni su žuto. Od polifosfata natrijum-tripolifosfat (Na5P3O10) se proizvodi u velikim količinama jer je značajan sastojak deterženata (40%). kao i sam arsen može se javiti u dve modifikacije. Stabilnija modifikacija sa metalnim izgledom i izvesnom metalnom provodljivošću je bela. prvo se raskidaju te kovalentne veze. pa se zagrevanjem ortofosforne kiseline. Soli hidrolizuju bazno. Ovaj oksid je amorfna supstanca koja je izuzetno higroskopna: As2O5 + 3 H2O 2 H3AsO4. As2O5 je polimerizovan.Fosforna kiselina se veoma lako polimerizuje pri čemu mogu nastati različite polikiseline: Pirofosfatna kiselina: Trifosfatna kiselina: 2 H3PO4 → H4P2O7 + H2O. stakla. Formula As2O3 se izvodi iz metalne. As2O3 ili As4O6. loš je provodnik. nestabilnoj žutoj i stabilnoj sivoj. Prilikom zagrevanja antimona. Tripolifosfatni jon stvara kompleks sa jonima Ca2+ i Mg2+ i tako omekšava vodu. Arsen Arsen se u prirodi javlja dve alotropske modifikacije. Elementarni arsen nema neki veći značaj niti primenu. Može se javiti u više modifikacija. U jedinjenjima se javlja u dva oksidaciona stanja +3 i +5. farmaceutskoj industriji i poljoprivredi.

To je prah bele boje. Tačna formula kiseline nije poznata. Natrijumova so ove kiseline Na[Sb(OH)6] u vodi se slabo rastvara koristi se u analitičkoj hemiji za dokazivanje natrijuma. Sa vodom daje veoma slabu kiselinu. Na povišenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom: 4 Sb(s) + 3O2(g) → Sb4O6(s) Ne rastvara se u neoksidujućim kiselinama. Razblaživanjem hidrolizuje: Sb3+ + NO3− + H2O SbONO3↓ + 2 H+ Sb2O5 je žuta kristalna supstanca koja se ne rastvara u vodi. Lako se rastvara u sumpornoj i azotnoj kiselini: 2 Sb(s) + 3 HSO4− + 9 H+ → 2 Sb3+ + 6 H2O +3 SO2(g) Sa koncentrovanom azotnom kiselinom nastaju jedinjenja antimon(V) oksidacionog broja. Poznati su jedino antimonati – soli koje se izvode iz jona [Sb(OH)6]−.Na vazduhu antimon je stabilan. nerastvoran u vodi. Antimon(III)-oksid Sb4O6 nastaje direktno sagorevanjem antimona na vazduhu. 72 . amfoteran sa jače izraženim baznim osobinama: Sb4O6 + 12 H+ 4 Sb3+ + 6 H2O Sb4O6 + 4 OH− + 6 H2O → 4 [Sb(OH)4]− Jon Sb3+ je postojan samo u jako kiseloj sredini. Kiselog je karaktera.

Ozon se može dobiti i veštačkim putem u ozonizatorima. perja. sulfati. Zastupljenost nemetala 16. Ozon O3 Gas plave. itd. U vodi se slabo rastvara: na 20°C u 100 zapremina vode rastvara se 3. beljenje svile. genere=graditi). Ozon je manje stabilna modifikacija kiseonika.9%) potiče od procesa fotosinteze. Jako je oksidaciono sredstvo. O3.034 Nalaženje Elementaran u vazduhu. Slobodnog sumpora u prirodi ima najviše oko ugašenih vulkana. voska. Tabela 6.18 i 6.17.4. I kiseonik i sumpor se javljaju u više alotropskih modifikacija. Pored brojnih jedinjenja u prirodi nalaze i u elementarnom stanju. 86% kiseonika vezano je u vodi. sve ostale alotropske modifikacije sumpora vremenom na kraju prelaze u rombični sumpor. Osnovni izvor kiseonika su vazduh i voda. Smatra se da kiseonik koji se nalazi u vazduhu (20. U vodi se dobro rastvara: u 100 cm3 vode rastvara se 49 zapremina ozona. sulfidi. karakterističnog mirisa.19.5 0. ∆fHθ=285. Od ovog rastvorenog kiseonika zavisi život riba I biljaka u vodenoj sredini. Sumpor je po sposobnosti povezivanja svojih atoma vezama različitih dužina i uglova svojevrsni šampion sa dvadesetak alotropskih modifikacija.6. ali i onih koji su još uvek aktivni. ima ga u vezanom stanju (sulfidi. grupa – kiseonik i sumpor Pošto ovi elementi čine oksidne i sulfidne rude. Na običnoj temperaturi stabilan je rombični sumpor koji se sastoji od osmočlanih cikličnih molekula.8 kJ/mol.5oC MONOKLINIČNI 2 Maksimalna koncentracija ozona je na visini od 25 km u sloju debeljine oko 30 km. organo-sumporna jedinjenja (nafta)). Oksidi S8. Zagrevanjem se iz rombičnog dobija monoklinični sumpor: ROMBIČNI 95.18. tabele 6. vune. 73 . kojih u prirodi najviše ima.1 zapremina kiseonika. 16. Tako e. grupe na Zemlji i njihovo nalaženje Element O S % na Zemlji 45. Koristi se za dezinfekciju vode ili vazduha. Ima ga u višim slojevima atmosfere2 gde nastaje pod dejstvom ultraljubičastog zračenja Sunca ili električnog pražnjenja: 3 O2(g) → 2 O3(g) Tabela 6. bez boje mirisa I ukusa. nazivaju se halkogeni (grčki halko=ruda. Alotropske modifikacije kiseonika Kiseonik O2 Dvoatoman gas. do plavoljubičaste boje. sulfati. organo-sumporna jedinjenja Kiseonik je najrasprostranjeniji element u prirodi.

Ove dve modifikacije razlikuju se I po fizičkim osobinama: rombični ima tačku topljenja na 112. hla enjem monokliničnog sumpora ispod temperature preobražaja.9 0. a gustina mu je 1. Alotropske modifikacije sumpora Kristalne modifikacije S8 Sn Amorfna modifikacija Rombični 16⋅S8 ⋅ Monoklinični 6⋅S8 ⋅ Plastični Sn Amorfna mrka elastična masa.72 1.19.8°C. tabela 6.5 +1. a nastala jedinjenja oksidi. Sumpor može imat i negativne i pozitivne oksidacione brojeve.23 +0. Reakcija sjedinjavanja elemenata sa kiseonikom je oksidacija. 74 . Tabela 6. Rombični sumpor se ne rastvara u vodi. Monoklinični se topi na 118°C.0 104 184 2. Nastaje naglim hla enjem proključalog sumpora. argonom i kriptonom). CS2).14 S 3s23p4 115.Obrnuto. stajanjem prelazi u kristalni oblik. Elementarni sumpor ima primenu u poljoprivredi (fungicidi. prozvodnji boja i dr. pa zato u jedinjenjima kiseonik ima (izuzev sa fluorom) negativne oksidacione brojeve. slična gumi. za dezinfekciju buradi). Kiseonik je drugi po elekronegativnosti (iza fluora).06 g/cm3. posebno onima koji sadrže sumpor (ugljendisulfid. Čvrste kristalne supstance žute boje.20.96 (rombični) 2. ali se zato dobro rastvara u organskim rastvaračima. i gustinu 2. neonom.6 U jedinjenjima kiseonik i sumpor mogu imati različite oksidacione brojeve. Kiseonik Na povišenoj temperaturi kiseonik reaguje sa svim elementima (osim sa helijumom.96 g/cm3. Fizičke osobine kiseonika i sumpora O Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Tvrdoća po Mosu Atomski radijus (pm) Jonski radijus. Oksidacija može biti burna (gorenje) ili tiha (disanje). Obe modifikacije sastavljene od molekula S8 koji su u kristalnoj rešetki raspore eni na različite načine.20.21. u industriji gume za vulkanizaciju kaučuka. Vremenom. Tabela 6.21 444.001429 (gas) 74 140 3. M2−(pm) Elekronegativnost Redoks potencijal (V) 2s22p4 −218. polako i veoma sporo sumpor prelazi u rombičnu modifikaciju. Pregled fizičkih osobina kiseonika i sumpora dat je u tabeli 6. u medicini (za izradu lekova i krema za lečenje kožnih bolesti).3 −182.

Peroksidi mogi biti kako redukciona. Karakteristična oksidaciona stanja i jedinjenja sumpora ox br −2 +4 +6 jedinjenje H2S SO2 SO3 agr.Tabela 6. Vodeni rastvor H2O2 ponaša se kao slaba diprotonska kiselina (Ka1=1. Zbog prisustva vodoničnih veza izme u molekula H2O2 ima visoku tačku ključanja (150.22. te se oni koriste kao sredstva za beljenje i za dezinfekciju (u medicini kao 3% rastvor). U jedinjenjima sumpor može imati različite oksidacione brojeve od -2 do +6. a sa kiselinama soli sa vodom grade kiseline. Najvažnija oksidaciona stanja sumpora sa primerima jedinjenja date su u tabeli 6.21.6⋅10−2 veoma velika Vodonik-sulfid.1 mol/dm3. ili sumporvodonik se u prirodi javlja u vulkanskim gasovima. i veoma je reaktivan. Ovaj oksidacioni broj kiseonik ima u vodonik-peroksidu. Zbog toga rastvori sulfida podležu hidrolizi. Amonijum-sulfid i sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala su 75 .8⋅10−12). sa bazama soli (kovalentna jedinjenja. a isto je toliko otrovan kao i cijanovodonik. gas gas čvrsto kiselina H2S H2SO3 H2SO4 Ka1 na 25°C ° 6. tako i oksidaciona sredstva. perokside. Tabela 6. Sumpor Sumpor je manje reaktivan od kiseonika. gradi jedinjenja sa oksidacionim brojem −1. gusta tečnost (ρ=1. što zavisi od supstance sa kojom reaguju. Osobine oksida u osdnosu na kiselo-bazne osobine i strukturi vrsta oksida BAZNI KISELI osobine sa vodom grade baze. CO. mineralnim vodama i kao proizvod raspadanja biljaka i životinja. St. Već na običnoj tempertauri je nestabilan. HCN).0⋅10 −8 naziv kiseline sumporvodonična sumporasta sumporna 1. anhidridi kiselina) I sa kiselinama I sa bazama daju soli ne reaguju ni sa kiselinama. To je bezbojna. Vodeni rastvor se naziva sumporvodonična kiselina ili sumporvodonična voda. ni sa bazama. Soli. Vrlo je otrovan (četiri puta je otrovniji od ugljenik(II)-oksida. pored oksidacionog broja −2. niti sa vodom sastoje se iz dva ili više prosta oksida elementi koji ih grade metali nemetali amfoterni elementi N2O. Zasićen rastvor ima koncentraciju oko 0. sulfidi. a nalaze se u prirodi kao značajni minerali. uglavnom se slabo rastvaraju u vodi. Vodonik-sulfid se u vodi relativno dobro rastvara. karakterističnog neprijatnog mirisa (na pokvarena jaja). razlaže se: H2O2 → H2O + O Nastali kiseonik zove se atomski ili nascentni.22. H2S je slaba kiselina. To je gas bez boje. H2O2. H2S. Oksidaciono dejstvo peroksida jače je izraženo. NO.2°C). CO Pb3O4.448g/cm3). Fe3O4 AMFOTERNI INDIFERENTNI SLOŽENI Kiseonik.

i Hg2SO4. pa samim tim i koncentracija S2¯ jona je toliko mala da čak ni najveća koncentracija H+ jona ne može pomeriti ravnotežu u desno. oštrog i zagušljivog mirisa. Bi2S3). Molekul SO3 je planaran. H2O2). Njihov proizvod rastvorljivosti je izuzetno mali (CuS. jako je oksidaciono i dehidrataciono sredstvo. Vodeni rastvor sumpor(IV)-oksida reaguje kiselo usled nastajanja slabe sumporaste kiseline (H2SO3) čije postojanje (za razliku od njenih soli – sulfita) nikada nije potvr eno. jako je oksidaciono sredstvo i jako je dehidrataciono sredstvo. 76 . reaguje sa vodom i gradi sumpornu kiselinu: SO3 + H2O → H2SO4. U drugoj grupi su sulfidi koji se ne rastvaraju dodatkom kiseline. Kao jaka kiselina može da istisne slabiju kiselinu iz njene soli što je osnova mnogih industrijskih i laboratorijskih postupaka. HSO4− + H2O H3O+ + SO42−. sulfidi se dele u dve grupe. beljenje sulfitima zasniva se na njihovom redukcionom svojstvu. Vodonik-sulfid i sulfidi poseduju redukcione osobine. oba kiselog karaktera. Soli sumporne kiseline većinom se rastvaraju u vodi. Ne rastvaraju se CaSO4. veštačka ubriva. te se koriste kao sredstva za konzerviranje voća i povrća u prehrambenoj industriji i vinarstvu (trgovački naziv KHSO3 je vinobran). Tabela 6. a koja su oksidaciona sredstva.23. SrSO4. koristi se u industriji veštačke svile. veze su dvostruke. Kiselina ima tri osobine iz kojih proizilazi njena primena. Njenom preradom dobijaju se gotovo svi eksplozivi i mnogi bojni otrovi. uljasta tečnost. Druga primena zasniva se na njihovim redukcionim svojstvima za beljenje vune i svile u tekstilnoj industriji i za beljenje hartije. Usled toga se stajanjem rastvor H2S zamuti od izdvojenog elementarnog sumpora: 2 H2S + O2 → 2 S(s) + H2O Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida. ali podležu hidrolizi.4 zapremine SO2. Sa vodom reaguje egzotermno: H2O(l) + H2SO4(l) → H3O+(aq) + HSO4−(aq). na primer oksidaciojom. a ispod 17ºC u čvrsto stanje. Ispod 44ºC prelazi u tečnost. Otrovni su za niže organizme (bakterije). U zavisnosti od toga da li ih je moguće rastvoriti dodatkom kiseline ili ne. Vrlo je higroskopan. Karakteristike oksida sumpora oksid SO2 osobine Gas bez boje. Spada u jake kiseline. Zato je preporuka da se rastvor SO2 u vodi piše kao SO2(aq). Jaka je kiselina. Takvi sulfidi imaju relativno veliki proizvod rastvorljivosti (ZnS. Gasoviti SO3 je veoma reaktivna i korozivna supstanca i zato se sa njim teško rukuje.rastvorni.23. Ag2SO4. U vodi se rastvara: na 20o C u jednoj zapremini vode 39. Za razliku od većine supstanci koje se koriste za beljenje (Cl2. Kod sulfidi koji se rastvaraju u kiselinama moguće je pometiti ravnotežu (S2¯ + 2 H+ H2S) dodatkom H+ jona. tabela 6. FeS) i usled pomeranja ravnoteže rastvaraju se dodatkom kiseline. BaSO4. viskoze i dr. Sumpor(IV)-oksid i sulfiti pokazuju oksido-redukcione osobine. Da bi se ovi sulfidi rastvorili S2¯ jone iz rastvora je potrebno ukloniti na neki drugi način. PbSO4. bez mirisa. SO3 Sumporna kiselina je bezbojna. Sumporna kiselina spada u najvažnije proizvode hemijske industrije. PbS.

Razblažena kiselina (c=1 mol/dm3) praktično nije oksidaciono sredstvo. Dehidrataciona svojstva koriste se za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina. Sa vodom gradi hidrate H2SO4·nH2O gde je n=1-4. 77 . Vruća koncentrovana sumporna kiselina rastvara čak i metale koji imaju redoks potencijal pozitivniji od vodonika (Cu. posebno kada se razblažuje. Zbog velikog afinitieta prema vodi koncentrovana sumporna kiselina se koristi kao efikasno sredstvo za sušenje (gasova). Energija hidratacije je toliko velika da pri dodatku vode dolazi do lokalnog ključanja i prskanja smeše. Kao proizvod oksidacije uvek nastaje SO2.Oksidaciona svojstva ima samo koncentrovana kiselina na povišenoj temperaturi. Ag. Hg). Zato je potrebno izuzetno pažljivo rukovati sa njom.

62 −188. Tabela 6. tabela 6.001696 50 136 4. NaIO3.0544 Mineral CaF2 Na3AlF6 NaCl Cl 0. koji je metaloid.003214 100 181 3.25.8 −324.11 115 195 2.5 −34.24.6⋅10-5 u tragovima Izuzev astata.8 Br Tamno mrka tečnost 4s24p5 −7.0 −327.6.4⋅10-4 KBr⋅MgBr2⋅6H2O KBr NaIO3 KIO3 najre i od svih radioaktivnih elemenata Naziv Fluorit Kriolit Kamena so Silvin Karnalit Brom karnalit I At 4.6 I Ljubičastocrni kristali 5s25p5 113. osim joda koji se javlja kao jodat.3 At 6s26p5 302 337 ~7 140 2. sa kratkim vremenom poluraspada.12 0. Astat jeradioaktivan.0126 KCl KCl⋅MgCl2⋅6H2O Br 2. Vreme poluraspada prirodnih izotopa As manje je od 1 minuta Fizičke osobine halogenih elemenata date su u tabela 6. Nemetali 17.3 4. te su njegove osobine slabo ispitane. Fizičke osobine halogenih elemenata F Fizičko stanje an sobnoj temperaturi Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/cm3) Atomski radijus (pm) Jonski radijus. grupe – halogeni Ime halogeni potiče od grčkih reči halos=ruda. Zastupljenost helogenih elemenata na Zemlji i njihovo nalaženje Element F % na Zemlji 0. Tabela 6.04 0.93 140 216 2.24.5.25. svi ostali su izraziti nemetali.9 Cl Žuto zeleni gas 3s23p5 −101. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.0 Elekronegativnost Energija elektronskog afiniteta [kJ/mol] 78 .7 184.3 59 3. M− (pm) Bledo zeleni gas 2s22p5 −219. genere=graditi pošto lako grade soli.5 −295. Najviše ih ima u obliku halogenida.0 −348.2 −270. Zbog toga se u prirodi i nalaze u obliku brojnih jedinjenja.

I) 79 . na sobnoj temperaturi F2 je gas. Poslednji elemenat u ovoj grupi. vodeni rastvori halogenih elemenata nazivaju se hlorna. Ne. HClO. Ona ubija bakterije tako što uništava odre ene enzime koji su esencijalni za njihov metabolizam. (X=Cl. Na primeru hlora reakcija sa vrelim bazama je: 3 Cl2(g) + 6 OH(aq) ClO3 (aq) + 5 Cl(aq) + 3 H2O(l). tabela 6. I) Hipohloritna kiselina. Br2 crveno-mrka tečnost. Kao posledica porasta disperzionih sila menja se i agregatno stanje. Me utim. i Ar). nastala u ovakvoj reakciji koristi se za dezinfekciju vode. a slabo u vodi. Dužina i jačina veze kod halogenih elemenata X-X F-F Cl-Cl Cr-Br I-I Dužina veze (pm) 143 200 228 266 Jačina veze (kJ/mol) 159 243 193 151 Zbog prisutne nepolarne kovalentne veze X-X. Jačina metalne veze kod alkalnih metala u grupi opada sa porastom rednog broja. svi halogeni se dobro rastvaraju u organskim rastvaračima. Br. i pored male rastvorljivosti u vodi.26). Cl2 je tako e gas. reakcijom halogena sa rastvorima baza na hladno nastaju hipohalogeniti (HXO): X2 + 2 NaOH → NaX + NaOX + H2O. a na višim temperaturama halogenati. pomatrano od gore prema dole. reaktivnost se smanjuje kako opada elektronegativnost. astat je čvrsta supstanca. Na izuzetno veliku reaktivnost elementarnog F2 ima uticaja jačina veze izme u atoma fluora koja se lako raskida. Me utim. bromna i jodna voda. a atomi fluora mali (najmanji u drugoj periodi) spareni elektronski parovi vezanih atoma me usobno se odbijaju. a I2 je ljubičasto-crna čvrsta supstanca. ovo odstupanje može se objasniti na sledeći način. F2 reaguje sa svakim elementom (osim He. Kod halogenih je obrnuto.Slično kao kod alkalnih metala. Pošto je veza F-F kratka. u mnogim slučajevima čak eksplozivno. U baznoj sredini. Miris i ukus koji se povezuje sa “hlorisanom vodom” zapravo potiče od jedinjenja kao što je CH3NHCl. zeleno-žute boje. Duž grupe. Fluor ne samo daje najreaktivniji od halogenih elemenata. zbog drugačije prirode hemijske veze kod halogenih elemenata trendovi su suprotni.25. U vodi se disproporcionišu: X2(g) + H2O(l) HX(aq) + HXO(aq) (X = Cl. Kao rezultat toga. Tabela 6. a od ovoga odstupa fluor (tabela 6.26. Usled odbijanja veza je slabija i lako se raskida. fizičke osobine halogenih elemenata pravilno se menjaju. svetlo žute boje. Br. Tako. već je i najreaktivniji elemenat u čitavom periodnom sistemu uopšte. disperzione sile koje se javljaju izme u molekula rastu sa porastom veličine atoma. Jačina veze X-X opada u grupi. kao proizvod reakcije hipohloritne kiseline sa bakterijama.

+7) stabilniji su od parnih (+4). u umereno polarnim rastvaračima. u Prvom svetskom ratu korišećn kao boji otrov. rastvor je ljubičast. na primer. Tipični primeri jedinjenja u kojima halogeni imaju različite oksidacione brojeve dati su u tabeli 6. može izazvati u dodiru sa kožom bolne opekotine. kao na primer dihlormetan rastvor je tamno tamno-crven. jod je najslabije oksidaciono sredstvo. Boja rastvora elementarnog joda zavisi od polarnosti rastvarača. Pri tome jodidni jon (iz KI) sa jodom gradi trijodidni anjon I3− koji je rastvoran u vodi. dok je jod u jako polarnim rastvaračima (aceton ili etanol) tamno narandžaste i braon boje. duži dodir I2(s) u kontaktu sa kožom izaziva opekotine koje teško zarastaju. Rastvorljivost joda u vodi može se povećati dodatkom kalijum-jodida. Danas se umesto neorganskog joda u medicini koristi kompleksno vezan jod u proizvodu pod nazivom “povidon jod”. Zbog snažnog oksidacionog dejstva rad sa halogenim elementima je opasan. H5IO6 Flour je izuzetak jer kao najelektronegativniji elemenat periodnog sistema može imati samo negativne oksidacione brojeve. kao što heksan. U ovom obliku jod se koristi kao antiseptik. Brom. Jedinjenja halogenih elemenata sa pozitivnim oksidacionim brojevima su oksidaciona sredstva. najstabilniji i najvažniji oksidacioni broj halogenih je −1. Od četiri halogena. tako i gram-negativne bakterije.Elementarni jod se lako rastvara u većini organskih rastvarača. Uništava kako gram-pozitivne. ali se zato slabo rastvara u vodi. Nekada se za dezinfekciju koristila jodna tinktura. gljivice. +5. iako nije tako jako oksidaciono sredstvo kao hlor. Tabela 6. Povodon jod ispoljava snažno antiseptičko i dezifekciono dejstvo. U kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se osloba a aktivni jod. Baš suprotno. To je posedica interakcija ligandog polja rastvarača sa d-orbitalama joda. NaOCl HClO2. Kada je rastvarač nepolaran. viruse i protozoe. Hlor je. HI F2. 10% rastvor joda u alkoholu. Ipak. Cl2. Neparni pozitivni oksidacioni brojevi (+1. U jedinjenjima halogeni mogu imati oksidacione brojeve od −1 do +7. I2 HClO. BROJ −1 0 +1 +3 +5 +7 TIPIČNO JEDINJENJE NaCl. Neka karakteristična jedinjenja halogenih elemenata OKS. HCl. NaClO3 HClO4.27.27. +3. NaClO2 HClO3. 80 . NaClO4. Br2. naročito ako dospe izpod noktiju. Mada se elementarni kod jod dosta primenjuje to ne treba da navede na zaključak da je bezopasan. koji je jedini halogen sa d-orbitalama. Oksidaciona sposobnost opada sa porastom oksidacionog broja. koji deluje brzo i baktericidno.

jedinjenja sa vodonikom. su na običnoj temperaturi gasovi bez boje. Tipične reakcije za halogene date su u tabeli 6. Tabela 6. tabela 6. Reaguju direktno sa većinom elemenata periodnog sistema. Rekcija sa vodonikom je karakteristična.42 slaba 780 2100 2340 8 92. hlor(IV)oksid (ClO2) i hlor(VII)-oksid (Cl2O).5 95. brom je potrebno zagrevati.0 Fluorovodonična kiselina je jedina dvobazna i slaba. Neke fizičke osobine halogenovodonika FOR-MULA NAZIV tt [°C] −83. 81 .Halogeni elementi su veoma reaktivni.1M RASTVORU H2F2 HCl HBr HI fluorovodonik hlorovodonik bromovodonik jodovodonik 0. Vodeni rastvori reaguju kiselo i predstavljaju odgovarajuće halogenovodonične kiseline. Izuzetak su halogenidi srebra(I).28.5°C prelazi u tečno agregatno stanje.8 tk [°C] 19.5 −85 −66 −36 DIPOLNI MOMENT [D] RASTVORLJ. Reakcijom halogena ili njihovih oksida sa vodom nastaju odgovarajuće oksokiseline.1 −114.6 93.29. dok su ostale monobazne i jake kiseline. halogenidi. Tabela 6. Fluor je najreaktivniji od svih halogenih elemenata. Da bi hlor reagovao neophodno je prisustvo svetlosti.2 −86. mada se ne koristi za komercijalno dobijanje halogenovodonika HX (osim za HCl). X2 + H2(g) 2HX(g) Sa vodonikom fluor se jedini čak i u mraku i na vrlo niskim temperaturama. većinom se dobro rastvaraju u vodi.91 1.28. oštrog mirisa. Vodonična veza prisutna je čak i u gasovitom stanju. (α) U 0.Halogeni elementi grade više oksida koji su jaka oksidaciona sredstva. Od ovoga jedino odstupaju fluoridi. Zato formulu fluorovodinika pišemo kao H2F2. odnosno oksoanjoni. Jaka vodonična veza kod fluorovodonika razlog je što on već na 19. tabela 6. Halogenovodonici se dobro rastvaraju u vodi. Soli halogenovodoničnih kiselina. Karakteristične hemijske reakcije halogenih elemenata (X) X2 + H2O(l) → H+(aq) + X−(aq) + HOX(aq) X2 + O2 → ne reaguju direktno X2 + H2(g) → 2 HX(g) X2 + metal → halogenidi metala HX(g) + H2O(l) → H3O+(aq) + X−(aq) NaX + H2SO4 → HX + NaHSO4 (izuzev NaI) (halogenovodonici) (izuzev F) Svi halogenovodonici.8 −50. Na primer.29.97 0. U VODI NA 10°C [g/cm3] STEPEN DISOC.30. olova(II) i žive(I). a da bi jod reagovao neophodno je prisustvo katalizatora (reakcija je povratna).03 0. oksdaicona sredstva su hlor(I)-oksid (Cl2O).

gušavost. Hlorasta je nešto jača (K(HClO2)=1. Zbog toga se redovno dodaje kuhinjskoj soli u obliku natrijum ili kalijum-jodida (jodirana so). Potreban je za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. nekih boja i bojnih otrova. hlorna još jača. Znači. koriste se u domaćinstvu kao sredstva za dezinfekciju. Sredstva za dezinfekciju i beljenje (papira i tekstila) uglavnom su na bazi hlora. Me utim. PVC). koji se dobija iz natrijum-perhlorata.Najznačajnije su kiseonične kiseline hlora. Sa njim se tretiraju plastika i tekstil da bi postali otporni na vatru. kao i niza hlorida. najveća količina broma koristi se za dobijanje dibrom-etana (C2H4Br2) koji se dodaje benzinu. so hipohloraste i hlorovodonične kiseline. jod je neophodan mikroelement u ljudskom organizmu. Amonijum-perhlorat. zatim freona koji se upotrebljavaju u rashladnim ure ajima. Ipak. Ca(OCl)Cl. Većina oksokiselina stabilna je samo u rastvoru. Hipohalogeniti (XO−). NaOCl. Hlorni kreč. Natrijum-hipohlorit. halogeniti (XO2−) i halogenati (XO3−) nastali disproporcijacijom u vodi (vidi tekst gore) su oksidaciona sredstva. hlorovodonične kiseline.30. Kalijum-hlorat se koristi za laboratorijsko dobijanje kiseonika jer se zagrevanjem raspada na: 2KClO3(s) Tabela 6.1⋅10−2). Nedostatk joda kod ljudi izaziva oboljenje štitne žlezde. Hipohlorasta kiselina je slaba (K(HClO)=3. za sintezu insekticida. Fluor se koristi za dobijanje plastičnih masa (teflona).1⋅10−8) i nepostojana. Jod nema tako široku primenu kao ostali halogeni element. njihova jačina raste sa porastom oksidacionog broja hlora. poznat je pod imenom varikina. ali i za dezinfekciju vode u bazenima.BR FORMULA IME BROM FORMULA IME JOD FORMULA IME 2KCl(s) + 3O2(g) +1 +3 +5 +7 • HClO • • • hipohlorasta hlorasta hlorna perhlorna HBrO − • hipobromasta − bromna perbromna HIO − • hipojodasta − jodna perjodna paraperjodna HClO2 HClO3 HClO4 HBrO3• HBrO4• HIO3 HIO4 H5IO6 postoje samo u vodenom rastvoru Neki perhalogenati su naročiro jaka oksidaciona sredstva. raznih lekova. 82 . zajedno sa prahom aluminijuma ulazi u sastav čvrstog goriva svemirskih letelica. Hlor se najviše primenjuje za proizvodnju plastičnih masa (polivinilhlorid. Prilikom svakog lansiranja potroši se više od 700 tona NH4CI04: 10 Al(s) + 6 NH4ClO4(s) 4 Al2O3(s) + 12 H2O(g) + 3 N2(g) + 2 AlCl3(g) Halogeni elementi i njihova jedinjenja imaju značajnu i raznovrsnu primenu. Jedinjenja broma koristi se za proizvodnju pesticida. Kiseonične kiseline halogenih elemenata HLOR OKS. a perhlorna najjača.

Fizičke osobine elemenata 18.08 0.32.80 1.900 Ar 3s23p6 −189. Vodonik je na Zemlji relativno redak.31. grupe He Spoljašnji energeski nivo Temperatura topljenja (°C) Temperatura ključanja (°C) Gustina (g/dm3) 1s2 −272. Rastvorljivost plemenitih gasova u vodi na 20 °C Element cm3/kg He 8.00 5. a tako e i tačke topljenja i ključanja. Tek kasnije otkriven je i na Zemlji. Sa porastom rednog broja njihova rastvorljivost u vodi raste.70 −108. odakle se i dobijaju.178 Ne 2s22p6 −248. dok je na Suncu. drugi po zastupljenosti.70 9. Prvi je otkriven helijum.22 3. Sadržaj plemenitih gasova u vazduhu (u vol%) He 5.31. i u čitavoj vasioni uopšte.1 Rn 230 .98 Kr 1.33. tabela 6.73 Xe 5s25p6 −111.1⋅10−4 Xe 8. grupe – plemeniti gasovi Kada je Mendeljejev sastavljao svoju prvu tablicu plemeniti gasovi još nisu bili otkriveni.78 Kr 4s24p6 −157. I to na Suncu gde nastaje reakcijom termonuklearne fuzije vodonikovih jezgara (protona). Otkriveni su pred kraj 19.8⋅10−3 Ar 0.00 −61. Sa porastom molekulske mase rastu disperzione sile. pa se bez primene povišenog pritiska ni ne može prevesti u tečno stanje. helijum posle vodonika najlakši od svih gasova (sedam puta je lakši od vazduha) planete sa malom gravitacijom.73 214 Atomski radijus (pm) 122 160 191 198 *Radon je radioaktivan i on je gas sa najvećom poznatom gustinom.5 83 Ar 33.32. Plemeniti gasovi se slabo rastvaraju u vodi i u organskim rastvaračima. tabela 6.20 −268. Plemenitih gasova na Zemlji ima u vazduhu (najviše argona). Pošto je. Tabela 6. te za njih nije predvideo mesto. postepeno iz atmosfere gube helijum (kao i vodonik) i on odlazi u me uplanetarni prostor. Disperzione privlačne sile koje se javljaju izme u atoma plemenitih gasova veoma se slabe. Ime je dobio po mestu gde je prona en (grčki helios=Sunce). Elementi 18.30 −185. pa do njihove kondenzacije dolazi na veoma niskim temperaturama. gde spada i Zemlja. Tabela 6. U stvari.59 −246.0⋅10−4 Ne 1.36 −153.6.89 209 Rn* 6s26p6 −71. Tabela 6.6.4 Xe 108. veka.6 Kr 59.0⋅10−6 Rn 10−12 Plemeniti gasovi se ponašaju kao idealni gasovi. helijum ima najnižu tačku ključanja od svih elemenata Periodnog sistema.93 0.61 Ne 10.

Mešanjem neona sa živinim parama moguće je promeniti boju emitovane svetlosti do tamno-plave ili zelene. godine kada je sintetisano prvo jedinjenje jednog plemnitog gasa eksperimenti su ukazivali na njihovu inertnost. Plemenitim gasovima pune se neonske sijalice i svetleće reklame. ni jedno jedinjenje helijuma. laseri specijalne namene). Različiti gasovi proizvode svetlost različitih boja: neon crvenkasto-narandžastom svetlošću. proučavajući flouride platine. Mada je do danas sintetisano nekoliko desetina jedinjenja radona. godine Bartlet. bactericidne lampe. kripton zelenkasto-plavu i ksenon ljubičastu. Zavarivanjem u atmosferi helijuma i argona izbegava se oksidacija metala na mestu varenja. ali je suviše skup da bi se koristio. Utvr eno je da je ksenon dobar anestetik. i značajna su samo sa teoretskog aspekta. i dr. Tečni helijum koristi se za postizanje vrlo niskih temperatura. fluorom i hlorom). pošto su im spoljašnji energetski podnivoi popunjeni. U ova dva jedinjenja oksidacioni broj ksenona se +2 i +4. Kripton se koristi kod nekih fotografskih bliceva. Helijumom se pune vazdušni baloni. Radioaktivni radon se u manjim količinama koristi za lečenje malignih tumora. i kao rashladni medijum kod nuklearnih reaktora. U narednih nekoliko meseci sintetisao je još dva jedinjenja ksenona i fluora: XeF2 i XeF4. argon plavocrvenu. Inertnost argona koriti se kao proizvodnje titanijuma i ostalih reaktivnih elemenata.Kada su otkriveni. sami plemeniti gasovi imaju primenu. Argonom ili kriptonom (u smeši sa azotom) pune se sijalice. Ipak. helijum ima boju slonove kosti. i oksidacioni broj + 8 (u nestabilnom oksidu XeO4). do 1962. fluorescentne cevi i Gajgerovi brojači. Ksenononom se pune lampe za specijalne namene (stroboscopske lampe. 84 . Kasnije je Bartlet utvrdio da pri tom dolazi do reakcije izme u PtF6 i ksenona pri čemu nastaju narandžasto-žuti kristali XePtF6. u lampaman. ksenona i kriptona (uglavnom sa kiseonikom. a helijum se koristi i kao zaštitni gas kod poluprovodničkih materijala. Ksenon može u jedinjenjima može da ima i oksidacioni broj +6 (kao na primer u XeF6 i XeO3). slučajno je otkrio da stajanjem na vazduhu tamno-crvena boja PtF6 neznatno bledi. neona i argona nije dobijeno. Smeša helijuma (79 vol% He) i kiseonika (21 vol% O2) koristi se umesto vazduha za punjenje roniolačkih boca. a ima primenu i kod predvi anja zemljotresa. pred kraj 19. Onda je 1962. Zbog slabe reaktivnosti inertni gasovi se najviše koriste kada je potrebna inetrna atmosfera. UV-laserima. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju nikakvu praktičnu primenu. što je u potpunosti bilo u skladu sa u to vreme važećom atomskom teorijom. veka smatrani su "inertnim".

ISBN 86-7401-134-9 85 . ISBN 978-0-07-310720-2 . 2. Opšta hemija. 2007. McGraw-Hill. Fay. foutrh edition. New York. R. Robert C. Chemistry. Chemistry. Beograd. Chang. 2010. Silberberg. Principles of general chemistry. II deo. Inc.0-07-310720-4 Dejan Poleti. NY 10020. ISBN : 978-0-07351109-9 John McMurry. 2004. tenth edition.Literatura: 1. New York. Upper Saddle River. New Jersey 07458. Prentice Hall.. 2000. Tehnološko-metalurški fakultet. hemija elemenata. Pearson Education. drugo prtera eno izdanje. ISBN 0+13-121631-7 Martin S. McGraw-Hill Companies. 4. 3.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->