Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. Klinicka slika. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije . govorimo o centralnoj folikularnoj cisti. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka. Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka. ˇ ˇ koji je u nicanju. a koren nije formiran. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. bez znakova keratinizacije. Treba je razlikovati od 3 . Nalazi se pretežno u mekim tkivima. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija). u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju. posumnja na hemangiom. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. Kada je cela kruna obuhvacena cistom.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne. usled pojave plavicastog izbocenja. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. ali nije rezultat zapaljenja.5 mm. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina. mora se sumnjati na folikularnu cistu. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2. što je i eksperimentalno dokazano. nastala usled rasta ciste. Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela.gornje površine gledji i gledjnog epitela. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom.

Glangularna odontogena cista .3. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. ´ ˇ 3. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. Ove su ciste izuzetno retke. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. Mnogo su cešce u donjoj. Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. u precniku obicno manji of 1 cm. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. nije primarno devitalizovan. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih.sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. 4 . koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela.2 odsto slucajeva. Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta. Zub usled prisustva ovakve ciste. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice. koja nastaje na bazi zapaljenja. U odnosu na ostale ciste vilica.parodontalne ciste. one su zastupljene u oko 0. nego u gornjoj vilici. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile. ˇ skoro uvek sa bukalne strane. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine.

ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. a u nazalnom trepljastim epitelom. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. ´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. tako da retko prelaze u precniku 2 cm. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. Dolazi do uvecanja papile palatine. jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline. tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. kao i proba vitaliteta zuba. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. Kada je cista više nazalno postavljena. U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba. jeste cista papile palatine. a njen ovalni deo ide prema nosu. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. 5 . rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. karakteristicno. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. Prilikom jela se cesto povredi. Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi. Radi se o cisti u mekim tkivima. ˇ Klinicka slika. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. na palpaciju potpuno bezbolno. ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. Intaktan parodontalni prostor. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista.

Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. Da može 6 . te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. koja nastaje od neodontogenog epitela. To su ciste u mekim tkivima. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. prekriveno sluzokožom normalne boje. ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. sa znacima fluktuacije. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena. dolazi do njihove divergencije. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. Medijalna palatinalna. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima. Medjutim. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. To je cista u mekim tkivima. na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka. Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. a kongergencije kruna zuba. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Nazivane su cistama u koštanim fisurama. Palpatorno. Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet.

To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje. ´ 3. stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. godine). U predelima gde postoji više epitela. Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela. ˇ Radikularne ciste su najcešce. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera. Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885. Deset puta su cešce od folikularnih. nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju. niti iskljuciti. Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu. Ciste u predelu vrha korena (apikalne). tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. Ove male šupljine ´ ˇ 7 . Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina. kao što je basal-cell nevus sindrom. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi. kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. više puta je opisano. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze.4. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. take da se stvaraju intracelularne šupljine.

epitel granulacionog tkiva. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja. polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 .i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). Znaci. Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije. U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. Stvaranje radikularnih cista. Kristali holesterina se makroskopski vide. znaci. Teorija o istovremenom intra. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno. Šer (Shear. Sadržaj ciste može biti i kašast. ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. Majer (Mayer). Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. Broš (Brosch). Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu. proces resorpcije koštanog tkiva je veci. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti. tkivni elementi. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. sedefaste su boje. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. Adekvatno tome. U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. ´ Rast cista Ciste rastu sporo. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. ili je pak.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. ´ odnosno rast ciste brži. ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. Kriger (Krüger). gde se razgradjuju. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom. Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. Kod ovih poslednjih. Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo.

tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. odnosno od kojega zuba ˇ potice. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. Periost stvara koštano tkivo. Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome. osim od lokalizacije. Klinicka slika radikularne ciste. Smatra se da ´ se uvecava 0.5 cm u precniku za godinu dana. U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. bez manifestnih simptoma. dolazi do apozicije kosti. Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. glatke ˇ ˇ ˇ površine. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca. kao što je ˇ ˇ 9 . što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. Cim cista dodje do periosta. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. klinicki simptomi nedostaju. narocito od bocnog sekutica. Susedne strukture. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. u tom delu je kost potpuno resorbovana. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. Raste sporo i bezbolno. Radikularne ciste su najcešce. usled rasta ciste su uvek potisnute.Dupuytren (Dipijtren) znak. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite. Kada dospe ispod periosta. Cešce se javljaju u gornjoj. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. javlja se fenomen fluktuacije. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. bezbolno na dodir. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. mogu se ispoljiti palatinalno. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. nego u donjoj vilici. Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja. Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno. Mogu nastati na bilo kojem zubu. ona u pocetku ima ovalan oblik. a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. Dok su još male. Klinicka slika. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. Koštano tkivo se. Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. na pritisak se ugiba.rasta ciste. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. usled pritiska u cisti. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta . ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. potiskujuci okolna tkiva. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka.

Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji. submukoznog abscesa. a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini. Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna. Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima. Kod površno postavljene ciste. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. Korenovi susednih zuba su divergentni. 10 .napred opisano. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku. To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste. ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici. dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. Rendgen nalaz. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva . pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. što zavisi od velicine ciste. Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut.pojava akutnog zapaljenja. pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube. koja je ogranicava od okolne kosti. izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa. ili preko parodontalnog džepa. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva. ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. mentalisa je retka. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste.pojava akutne infekcije. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama. Ukoliko je prvi znak da postoji cista . Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena. Parestezija u predelu n.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja. neposredno u okolini ciste. pojavljuje se rezidualna cista. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu. a krune konvergentne. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. ima se utisak da postoji šupljina.

kada je protetski rad ´ iznad toga predela. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. U predelu gornje vilice. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine. a sa ˇ 11 . što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. a takodje i ortopantomografski snimak. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. a ne zapaljenjskog procesa. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti. koji je vrlo tanak. 3. kruna stalnog zuba bude otkrivena. Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba.Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. najcešce treceg molara. imaju omotac od vezivnog tkiva. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. može se posumnjati na cistu. Izuzetno su retke. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice. Ne retko. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke.5. to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba.6. potreban je snimak paranazalnih šupljina. 3. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. kod ˇ vecih cista. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. facijalnog masiva. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba. Na osnovu rendgen nalaza. što govori u prilog ciste. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. a cista nastavlja svoj rast. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. može nastati cista. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom. dolazi do dekubitusa. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba.

koštane ciste. Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. jednostavne koštane ciste. što doprinosi ˇ da pri promenama. Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . Kasnije dolazi do njegove kolikvacije.cista treba da je solitarna.unutrašnje strane nije obložen epitelom. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima. sadrži samo tecan sadržaj. ˇ Nasuprot tome. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. iako su izuzetno retke. Ruston (Rusthon) je 1946. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista.hemoragicne. solitarne. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. fibrozna displazija i eozinofilni granulom. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. jer ne rastu. Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina. ˇ ekstravazacione ciste. Klinicka slika. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. postoje ˇ samo pretpostavke. što je slicno granulacionom tkivu. kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima.

Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. krvlju ispunjene prostore. ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti. Pri operativnom postupku. evakuiše se sadržaj. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu.7. ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. u predelu vilicnog ugla. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. sa višebrojnim komorama. Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 . dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju. ˇ 3. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. Lecenje. To su znaci retencione ciste. nisu ciste. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. One imaju ˇ relativno brz rast.periodontalnom membranom. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine. Histološki nalazimo ´ proširene. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku. U tri slucaja.

Koža tog predela je pokretna. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan. smrdljivim sadržajem. ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora. u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa. mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. tj. Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. 14 . lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. a ima i tvorevine kože . bezbolan tumefakt na podu usta. ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade. bolove . ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama.dlake. ´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa. Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu. a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta. Lecenje. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži.paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda.obicno tupe. Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste.

kada nastaje medijalna fistula. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. kao fibrozna traka. Lecenje. Može se napipati kanal. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. Kod lateralnih cista vrata. bezbolna tumefakcija. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. a takodje i unutrašnja. što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. Lateralna . jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. nastaje lateralna cista vrata. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. može nastati spoljašnja fistula.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti. Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela. elasticne konzistencije. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal. rez može ici duž prednje ivice m. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. Koža iznad ciste je pokretna. ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. scm u donjoj trecini ´ vrata. Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori. 15 . ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret. Na palpaciju je bezbolna. Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor.

´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu. iso kao pocetna cista. Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice. nije moguce. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke.8. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela. Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste. Cista . ´ ˇ a manji granulomima. Cista . Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka.maksilarni sinus. Ako se radi o sinusu . Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom.ameloblastom.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. jer je vilicni sinus simetricno razvijen. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka.3. otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu.dobicemo vazduh. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva. može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. a ako je cista . Cista i apikalni granulom. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. sa svim znacima koji govore u prilog ciste. mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. na rendgen snimku jasno ogranicen. što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale. što stvara sumnju da se radi o 16 . dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima. ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa. ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju. na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu.

kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja. Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. daju nam pravi odgovor. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch). ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. Uopšte ˇ uzevši. osealni hemangiom. Ciste i solidni tumori. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. Probna punkcija. Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. kao što je srecemo kod cista. Postepeno rastu. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste. imamo veliki broj cista. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku. To prvo može dati multilokularna keratocista. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. Takodje. poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II.9. ˇ ˇ 3. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. U višegodišnjoj klinickoj praksi. centralni fibrom. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. pleomorfni adenom. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu.ameloblastomu. kao i rendgen snimak. 17 . pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja. predstavlja latentno žarište infekcije. slicne kao kod cista. Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. a maligna alteracija epitela je vrlo retka. mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja. adenocisticni ˇ karcinom i dr. ˇ eozinofilni granulom. u celosti odstraniti. Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. Kodel je 1964. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. kao god je to moguce. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. a postoji mogucnost maligne alteracije. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija .

dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. ˇ Cistotomija . ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu.gornja ili donja ˇ vilica. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom . može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. posle nekoliko meseci ili ˇ i duže. Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. ili patološku frakturu. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. a takodje i maligna alteracija. 18 . jer kada se regeneriše koštano tkivo. što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. da ne bi došlo do infekcije. lokalizacije . od starosti pacijenta. tako da je moguca pojava infekcije. pak. To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. povreda nosne ili gornjovilicne šupljine. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura. preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu. a nekada i znatno više. Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije . kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. godine. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju.patološka fraktura. tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora.zavisi od njene velicine. Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. ili ´ se. ˇ Treba dati prednost cistektomiji. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta. ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. krvni sudovi.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom. tj. ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini. znaci . I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi. Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane.prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva. godine. nervi. kad god je to moguce.

nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine. . ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju.što je cest slucaj kod bezubih vilica . mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. dobija se dosta u njegovoj dužini. kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . Stoga je potrebno uraditi obturator . Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista. a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine. Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira. Cisticni sadržaj se isprazni. gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. kao posledicu takve intervencije. izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: . da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva. Lucnim rezom sa vestibularne strane. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi).u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm. Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. odvoji se mukoperiostealni režanj. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste.obezbedjivac te ˇ ˇ stome. pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem. da sprecava zatvaranje napravljene stome. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 . Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja. ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. a samim tim i nastanka infekcije. sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini.Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu. Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana. ukoliko ima dovoljno zuba. Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti. a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati. Kod velikih cista u donjoj vilici. Vrši se tamponada jodoform gazom. imali neuralgicne bolove.

kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora. Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. nego u predelu gornje vilice. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. a po skidanju konaca sedmoga dana. koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. postoji opasnost od nastanka infekcije. ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija.protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost. za vreme operacije. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. marbagelan. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. 20 . operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. s jedne strane. rana je spolja zarasla. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije. prelazi u koštano tkivo. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. ali se to ipak retko koristi. galastipt. surgicel). iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. Ranu treba pažljivo ušiti. treba ga odstraniti. Na taj nacin je. a s druge strane. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. a takodje i pojavu infekcije. ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. organizacija koaguluma otežana. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. Kada se stvori serom iznad tog predela. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi.

ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. tj. odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. odnosno šav. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. što nije slucaj kod operacije ciste. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus. usled nepreglednosti operativnog polja. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta. Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. velicine režnja kod cistektomije. kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. jer je ´ mnogo teži. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka.Na osnovu iznetog. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. o 21 . susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. ˇ srasla za meka tkiva. Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. može priciniti dosta teškoca. Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste. neophodna je i saradnja ortodonta. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. tj. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba.

ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda. Na kraju. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. gde postoji opasnost patološke frakture. sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce. Ili pak. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici. Nacelno. 22 . a kod vecih. jer nema opasnosti od pojave recidiva . teško dati. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma. ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici. I pored toga. o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. operativni zahvat treba uciniti dvofazno. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju. ima prednosti prema cistostomiji. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled. u granicnim slucajevima. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju .infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje. preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini. takodje se radi cistektomija. Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice.jako dislociranim zubima. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. ili se ona morala odstraniti u toku operacije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful