Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

posumnja na hemangiom. samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje.5 mm. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela. Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. ali nije rezultat zapaljenja. usled pojave plavicastog izbocenja. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. Treba je razlikovati od 3 . Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije . ˇ ˇ koji je u nicanju. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom. moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. Kada je cela kruna obuhvacena cistom. mora se sumnjati na folikularnu cistu.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne. Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. bez znakova keratinizacije. nastala usled rasta ciste. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija). što je i eksperimentalno dokazano. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba. Nalazi se pretežno u mekim tkivima. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2. a koren nije formiran. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina. Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. Klinicka slika. u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju. govorimo o centralnoj folikularnoj cisti. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka.gornje površine gledji i gledjnog epitela.

2 odsto slucajeva. Ove su ciste izuzetno retke. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu. Mnogo su cešce u donjoj. koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina. Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine. Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu. koja nastaje na bazi zapaljenja.sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. ˇ skoro uvek sa bukalne strane. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta. u precniku obicno manji of 1 cm.3. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. Glangularna odontogena cista . Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. ´ ˇ 3. 4 . nego u gornjoj vilici. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih. one su zastupljene u oko 0. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice.parodontalne ciste. U odnosu na ostale ciste vilica. Zub usled prisustva ovakve ciste. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva. nije primarno devitalizovan. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije.

Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. Kada je cista više nazalno postavljena. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi. rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. tako da retko prelaze u precniku 2 cm. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. jeste cista papile palatine. Intaktan parodontalni prostor. kao i proba vitaliteta zuba. ˇ Klinicka slika. 5 . U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. na palpaciju potpuno bezbolno. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline. karakteristicno. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. Prilikom jela se cesto povredi. U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba. ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. ´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. Radi se o cisti u mekim tkivima. a u nazalnom trepljastim epitelom. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. a njen ovalni deo ide prema nosu. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. Dolazi do uvecanja papile palatine. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista.

sa znacima fluktuacije. Medijalna palatinalna. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. koja nastaje od neodontogenog epitela. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet. Da može 6 . mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. prekriveno sluzokožom normalne boje. To je cista u mekim tkivima. Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. Nazivane su cistama u koštanim fisurama. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. To su ciste u mekim tkivima. dolazi do njihove divergencije. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. Palpatorno. a kongergencije kruna zuba. na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste.Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala. još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. Medjutim.

Ove male šupljine ´ ˇ 7 . take da se stvaraju intracelularne šupljine. nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju. Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu. godine). stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa. ´ 3. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. Deset puta su cešce od folikularnih. Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. Ciste u predelu vrha korena (apikalne). kao što je basal-cell nevus sindrom. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina. To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola.4. prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera. ˇ Radikularne ciste su najcešce. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. niti iskljuciti. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje. Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu. više puta je opisano.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma. U predelima gde postoji više epitela.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije. tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista.

Broš (Brosch). polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. proces resorpcije koštanog tkiva je veci. Sadržaj ciste može biti i kašast. U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. Majer (Mayer). 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja. Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. Kristali holesterina se makroskopski vide. Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. Šer (Shear. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva. Teorija o istovremenom intra. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija. U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom. pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. ´ odnosno rast ciste brži. Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. ili je pak. Znaci. znaci. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. gde se razgradjuju. U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 . govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak. dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. epitel granulacionog tkiva. Kod ovih poslednjih. ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. Stvaranje radikularnih cista. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. sedefaste su boje. ´ Rast cista Ciste rastu sporo. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. Adekvatno tome. tkivni elementi. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti. Kriger (Krüger).i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno.

Radikularne ciste su najcešce. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima. Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja. potiskujuci okolna tkiva. Kada dospe ispod periosta. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije. Klinicka slika radikularne ciste. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. narocito od bocnog sekutica. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. na pritisak se ugiba. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. Periost stvara koštano tkivo. Susedne strukture. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome. bezbolno na dodir. U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. u tom delu je kost potpuno resorbovana. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. klinicki simptomi nedostaju. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. bez manifestnih simptoma. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. Mogu nastati na bilo kojem zubu.Dupuytren (Dipijtren) znak. javlja se fenomen fluktuacije. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. osim od lokalizacije.rasta ciste. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. dolazi do apozicije kosti. a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite. kao što je ˇ ˇ 9 . Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. Cim cista dodje do periosta. Koštano tkivo se. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno. Smatra se da ´ se uvecava 0. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. Cešce se javljaju u gornjoj. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. Dok su još male. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem.5 cm u precniku za godinu dana. usled rasta ciste su uvek potisnute. Klinicka slika. tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. Raste sporo i bezbolno. glatke ˇ ˇ ˇ površine. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka. odnosno od kojega zuba ˇ potice. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. ona u pocetku ima ovalan oblik. nego u donjoj vilici. ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. usled pritiska u cisti. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta . mogu se ispoljiti palatinalno. Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu.

Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. Kod površno postavljene ciste. pojavljuje se rezidualna cista. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena. ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji. Korenovi susednih zuba su divergentni. dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu.napred opisano. ima se utisak da postoji šupljina. submukoznog abscesa. ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva . Parestezija u predelu n. Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku. i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja.pojava akutnog zapaljenja. Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna. a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. neposredno u okolini ciste. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste. Ukoliko je prvi znak da postoji cista . ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut. Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama. ili preko parodontalnog džepa. Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. mentalisa je retka. 10 . koja je ogranicava od okolne kosti. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima.pojava akutne infekcije. Rendgen nalaz. a krune konvergentne.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. što zavisi od velicine ciste. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze. ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva. To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste.

Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. najcešce treceg molara. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba. a sa ˇ 11 . Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici.5. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. kod ˇ vecih cista. kada je protetski rad ´ iznad toga predela. 3. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba. a ne zapaljenjskog procesa. Izuzetno su retke. to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. Ne retko. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom. a cista nastavlja svoj rast. može se posumnjati na cistu. može nastati cista. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke. Na osnovu rendgen nalaza. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. 3. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice. a takodje i ortopantomografski snimak. što govori u prilog ciste. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. U predelu gornje vilice. imaju omotac od vezivnog tkiva. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem.6. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. dolazi do dekubitusa. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub. facijalnog masiva. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba.Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. koji je vrlo tanak. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine. to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba. što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa. kruna stalnog zuba bude otkrivena. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. potreban je snimak paranazalnih šupljina.

ˇ ekstravazacione ciste. U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. Ruston (Rusthon) je 1946. kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. što je slicno granulacionom tkivu. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista. iako su izuzetno retke.cista treba da je solitarna. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . koštane ciste. ˇ Nasuprot tome.hemoragicne. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . postoje ˇ samo pretpostavke. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . Klinicka slika. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima.unutrašnje strane nije obložen epitelom. Kasnije dolazi do njegove kolikvacije. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom. Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. sadrži samo tecan sadržaj. jer ne rastu. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima. Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. solitarne. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. jednostavne koštane ciste. Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. što doprinosi ˇ da pri promenama. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima. fibrozna displazija i eozinofilni granulom.

periodontalnom membranom. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 . Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu. Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. One imaju ˇ relativno brz rast. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. u predelu vilicnog ugla. Histološki nalazimo ´ proširene. Pri operativnom postupku. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti. Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). krvlju ispunjene prostore. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. ˇ 3. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. U tri slucaja. ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala.7. sa višebrojnim komorama. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista. Lecenje. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. nisu ciste. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. evakuiše se sadržaj. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija. Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. To su znaci retencione ciste. dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba.

´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom. mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa. smrdljivim sadržajem. bolove . vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži. Koža tog predela je pokretna.paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga. Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa. tj.dlake. a ima i tvorevine kože . a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta.obicno tupe. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. bezbolan tumefakt na podu usta. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda. Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu. Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan. Lecenje. Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. 14 . ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade.

bezbolna tumefakcija. kao fibrozna traka. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. a takodje i unutrašnja. 15 . Kod lateralnih cista vrata. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. Može se napipati kanal. ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti. elasticne konzistencije. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. Koža iznad ciste je pokretna. Na palpaciju je bezbolna. može nastati spoljašnja fistula. Lecenje. Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. nastaje lateralna cista vrata. scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. rez može ici duž prednje ivice m. kada nastaje medijalna fistula.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde. jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije. što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori. Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti. ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. scm u donjoj trecini ´ vrata. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. Lateralna . hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja.

ameloblastom. na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole. ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa. ´ ˇ a manji granulomima. Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice. a ako je cista . mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom. dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima. otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. Cista . Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. nije moguce. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela. Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu.3. sa svim znacima koji govore u prilog ciste. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja.dobicemo vazduh. jer je vilicni sinus simetricno razvijen. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste. Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju. ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale.maksilarni sinus. Cista i apikalni granulom. Cista . ´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu. na rendgen snimku jasno ogranicen. što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu. Ako se radi o sinusu . može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. što stvara sumnju da se radi o 16 . Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu. Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost.8. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka. iso kao pocetna cista.

ameloblastomu. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. pleomorfni adenom.9. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. centralni fibrom. u celosti odstraniti. Postepeno rastu. imamo veliki broj cista. a postoji mogucnost maligne alteracije. Ciste i solidni tumori. ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. Uopšte ˇ uzevši. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. slicne kao kod cista. ˇ ˇ 3. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. osealni hemangiom. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch). Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku. Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba. pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja. Takodje. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija . poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II. To prvo može dati multilokularna keratocista. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. U višegodišnjoj klinickoj praksi. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. kao god je to moguce. predstavlja latentno žarište infekcije. 17 . Probna punkcija. adenocisticni ˇ karcinom i dr. kao što je srecemo kod cista. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja. Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. daju nam pravi odgovor. Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu. Kodel je 1964.kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja. Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. a maligna alteracija epitela je vrlo retka. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. kao i rendgen snimak. ˇ eozinofilni granulom. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste.

prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva. ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu. nervi.zavisi od njene velicine.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici. To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom . može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. ˇ Treba dati prednost cistektomiji. ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. posle nekoliko meseci ili ˇ i duže. lokalizacije . preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu. pak. jer kada se regeneriše koštano tkivo. a takodje i maligna alteracija. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije . godine. kad god je to moguce. 18 . Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane. povreda nosne ili gornjovilicne šupljine. a nekada i znatno više. Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. ili patološku frakturu. dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste.patološka fraktura. Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva. da ne bi došlo do infekcije. I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. ili ´ se. što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura. tako da je moguca pojava infekcije. znaci . tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora. tj. Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt.gornja ili donja ˇ vilica. ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba. ˇ Cistotomija . Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. od starosti pacijenta. godine. krvni sudovi.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom.

Lucnim rezom sa vestibularne strane. Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube. Cisticni sadržaj se isprazni. ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste. gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi). sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren. Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran. oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira. da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva. ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. dobija se dosta u njegovoj dužini. Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 . . Kod velikih cista u donjoj vilici. ukoliko ima dovoljno zuba. nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine. Vrši se tamponada jodoform gazom.što je cest slucaj kod bezubih vilica .u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm.obezbedjivac te ˇ ˇ stome. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana. da sprecava zatvaranje napravljene stome. Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti. Stoga je potrebno uraditi obturator . a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja.Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture. tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta. a samim tim i nastanka infekcije.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: . a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine. pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem. kao posledicu takve intervencije. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju. imali neuralgicne bolove. odvoji se mukoperiostealni režanj. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste.

ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva. Ranu treba pažljivo ušiti. organizacija koaguluma otežana. a po skidanju konaca sedmoga dana. prelazi u koštano tkivo. iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. rana je spolja zarasla. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. Na taj nacin je. ali se to ipak retko koristi. Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma.protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. a s druge strane. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. za vreme operacije. s jedne strane. a takodje i pojavu infekcije. operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu. kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. postoji opasnost od nastanka infekcije. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. Kada se stvori serom iznad tog predela. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. marbagelan. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. treba ga odstraniti. ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. surgicel). Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. galastipt. nego u predelu gornje vilice. 20 .

u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. tj. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. tj. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. o 21 . Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. što nije slucaj kod operacije ciste. Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. jer je ´ mnogo teži. kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. neophodna je i saradnja ortodonta. susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. usled nepreglednosti operativnog polja. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. velicine režnja kod cistektomije. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. ˇ srasla za meka tkiva. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. može priciniti dosta teškoca.Na osnovu iznetog. odnosno šav.

preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. Ili pak.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje. jer nema opasnosti od pojave recidiva . operativni zahvat treba uciniti dvofazno. Nacelno. ima prednosti prema cistostomiji. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce. takodje se radi cistektomija. I pored toga.infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju.jako dislociranim zubima. a kod vecih. 22 . Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. u granicnim slucajevima. Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma. ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju . sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. gde postoji opasnost patološke frakture. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate. ili se ona morala odstraniti u toku operacije. teško dati. Na kraju. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful