Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

Treba je razlikovati od 3 . Nalazi se pretežno u mekim tkivima. Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. bez znakova keratinizacije. Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. a koren nije formiran. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba.5 mm. ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka. u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti. ˇ ˇ koji je u nicanju. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje. Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija). Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. usled pojave plavicastog izbocenja. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. govorimo o centralnoj folikularnoj cisti. Kada je cela kruna obuhvacena cistom. nastala usled rasta ciste. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina. mora se sumnjati na folikularnu cistu. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. ali nije rezultat zapaljenja. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2.gornje površine gledji i gledjnog epitela. posumnja na hemangiom. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. što je i eksperimentalno dokazano. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije . Klinicka slika. samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka.

koja nastaje na bazi zapaljenja. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. one su zastupljene u oko 0. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije. Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela. Zub usled prisustva ovakve ciste. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine.2 odsto slucajeva. Ove su ciste izuzetno retke. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina. ˇ skoro uvek sa bukalne strane. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. u precniku obicno manji of 1 cm. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. Mnogo su cešce u donjoj. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice. nije primarno devitalizovan. 4 .sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. nego u gornjoj vilici. U odnosu na ostale ciste vilica. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama.parodontalne ciste.3. Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. ´ ˇ 3. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina. Glangularna odontogena cista .

U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline. 5 . tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. karakteristicno. tako da retko prelaze u precniku 2 cm. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. Kada je cista više nazalno postavljena. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. Radi se o cisti u mekim tkivima. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života. U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela. a njen ovalni deo ide prema nosu. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. a u nazalnom trepljastim epitelom. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. Dolazi do uvecanja papile palatine. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. ´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. Intaktan parodontalni prostor. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. Prilikom jela se cesto povredi. jeste cista papile palatine. Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. kao i proba vitaliteta zuba. na palpaciju potpuno bezbolno. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. ˇ Klinicka slika. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi.

Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. Medjutim. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima.Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala. na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. To je cista u mekim tkivima. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. koja nastaje od neodontogenog epitela. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. Nazivane su cistama u koštanim fisurama. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. a kongergencije kruna zuba. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. To su ciste u mekim tkivima. Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. prekriveno sluzokožom normalne boje. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. dolazi do njihove divergencije. Medijalna palatinalna. Palpatorno. Da može 6 . ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. sa znacima fluktuacije. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije.

kao što je basal-cell nevus sindrom. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. U predelima gde postoji više epitela. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi. godine). Deset puta su cešce od folikularnih. niti iskljuciti. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. ´ 3. Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze. Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. više puta je opisano. Ove male šupljine ´ ˇ 7 . To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista. Ciste u predelu vrha korena (apikalne). U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu.4. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju. take da se stvaraju intracelularne šupljine. stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela. ˇ Radikularne ciste su najcešce. Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola. Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma.

pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata. ´ Rast cista Ciste rastu sporo. epitel granulacionog tkiva. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. gde se razgradjuju. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. Adekvatno tome. U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. Znaci. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. ´ odnosno rast ciste brži. Kristali holesterina se makroskopski vide. Majer (Mayer). Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. znaci. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak. tkivni elementi. Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. Sadržaj ciste može biti i kašast. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva. Broš (Brosch). Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo. U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom.i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija. ili je pak. Teorija o istovremenom intra. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. Kod ovih poslednjih. Kriger (Krüger). proces resorpcije koštanog tkiva je veci. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 . Stvaranje radikularnih cista. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja. ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. sedefaste su boje. Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. Šer (Shear.

Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. glatke ˇ ˇ ˇ površine. U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta . U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. osim od lokalizacije. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome.Dupuytren (Dipijtren) znak. kao što je ˇ ˇ 9 . ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. Periost stvara koštano tkivo. javlja se fenomen fluktuacije. Dok su još male. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. bezbolno na dodir. Cim cista dodje do periosta. Smatra se da ´ se uvecava 0. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. Susedne strukture. potiskujuci okolna tkiva. usled pritiska u cisti. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. Cešce se javljaju u gornjoj. u tom delu je kost potpuno resorbovana. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem. klinicki simptomi nedostaju. Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu. Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja. Koštano tkivo se. bez manifestnih simptoma. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. na pritisak se ugiba.5 cm u precniku za godinu dana. Radikularne ciste su najcešce. ona u pocetku ima ovalan oblik. mogu se ispoljiti palatinalno. Mogu nastati na bilo kojem zubu. dolazi do apozicije kosti. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. Kada dospe ispod periosta. narocito od bocnog sekutica.rasta ciste. usled rasta ciste su uvek potisnute. odnosno od kojega zuba ˇ potice. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. Klinicka slika. Klinicka slika radikularne ciste. što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. nego u donjoj vilici. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. Raste sporo i bezbolno. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka. Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije.

Rendgen nalaz. Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja. Korenovi susednih zuba su divergentni. Parestezija u predelu n. Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut. ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici.pojava akutne infekcije. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini. Kod površno postavljene ciste. 10 . dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa. Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima. To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. mentalisa je retka. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva .pojava akutnog zapaljenja. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. ili preko parodontalnog džepa. Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . koja je ogranicava od okolne kosti. Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. pojavljuje se rezidualna cista. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste. Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. što zavisi od velicine ciste. Ukoliko je prvi znak da postoji cista . ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). a krune konvergentne. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena. ima se utisak da postoji šupljina. ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. submukoznog abscesa. Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku. i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja. neposredno u okolini ciste. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva.napred opisano.

5. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. Ne retko. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. Izuzetno su retke. može nastati cista. najcešce treceg molara. a ne zapaljenjskog procesa. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. facijalnog masiva. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom.Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. kada je protetski rad ´ iznad toga predela. Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. može se posumnjati na cistu. kruna stalnog zuba bude otkrivena. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub. imaju omotac od vezivnog tkiva. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba. a sa ˇ 11 . to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista.6. 3. a takodje i ortopantomografski snimak. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. U predelu gornje vilice. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. što govori u prilog ciste. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti. Na osnovu rendgen nalaza. koji je vrlo tanak. Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba. potreban je snimak paranazalnih šupljina. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine. kod ˇ vecih cista. dolazi do dekubitusa. a cista nastavlja svoj rast. 3. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice.

Kasnije dolazi do njegove kolikvacije. što doprinosi ˇ da pri promenama. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. jednostavne koštane ciste.unutrašnje strane nije obložen epitelom. ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. jer ne rastu. ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste. Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima. Klinicka slika. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom.cista treba da je solitarna. ˇ ekstravazacione ciste.hemoragicne. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . solitarne. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. iako su izuzetno retke. U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . što je slicno granulacionom tkivu. Ruston (Rusthon) je 1946. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima. fibrozna displazija i eozinofilni granulom. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. sadrži samo tecan sadržaj. ˇ Nasuprot tome. Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . koštane ciste. Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima. postoje ˇ samo pretpostavke. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti. Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina.

ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. U tri slucaja. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. To su znaci retencione ciste. krvlju ispunjene prostore. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. Pri operativnom postupku. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. Histološki nalazimo ´ proširene. Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu. Lecenje. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. nisu ciste. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 . Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista.periodontalnom membranom. Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju. sa višebrojnim komorama. ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. ˇ 3. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. evakuiše se sadržaj. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. u predelu vilicnog ugla.7. One imaju ˇ relativno brz rast. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti.

obicno tupe. u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan. ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži. mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta. Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. Koža tog predela je pokretna. tj. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. smrdljivim sadržajem. bezbolan tumefakt na podu usta. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda. vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa.paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga. ´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste. Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa. bolove . Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu. Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata. a ima i tvorevine kože . Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. Lecenje.dlake. 14 . Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste. Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora.

elasticne konzistencije. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika. Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori. rez može ici duž prednje ivice m. Na palpaciju je bezbolna. što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. može nastati spoljašnja fistula. 15 . Lecenje. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. bezbolna tumefakcija. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja. jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. Lateralna . hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. Može se napipati kanal. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal. Kod lateralnih cista vrata. Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret. ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. kada nastaje medijalna fistula. ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. kao fibrozna traka. Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. a takodje i unutrašnja. Koža iznad ciste je pokretna. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti. nastaje lateralna cista vrata. scm u donjoj trecini ´ vrata. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije.

mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. Cista . nije moguce. I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost. Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste.ameloblastom.8.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka. ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa.maksilarni sinus. ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. ´ ˇ a manji granulomima. na rendgen snimku jasno ogranicen. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu. Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. što stvara sumnju da se radi o 16 . otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka. Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu. što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu.dobicemo vazduh. Ako se radi o sinusu . na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. Cista . sa svim znacima koji govore u prilog ciste. Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom. dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima. jer je vilicni sinus simetricno razvijen.3. odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. iso kao pocetna cista. Cista i apikalni granulom. Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina. ´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu. a ako je cista .

Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. osealni hemangiom. Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. u celosti odstraniti. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija . Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku.9. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. kao god je to moguce.ameloblastomu. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch). a postoji mogucnost maligne alteracije. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. ˇ ˇ 3. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. slicne kao kod cista. ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. centralni fibrom. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. Takodje. U višegodišnjoj klinickoj praksi. kao što je srecemo kod cista. kao i rendgen snimak. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste. predstavlja latentno žarište infekcije. ˇ eozinofilni granulom. pleomorfni adenom. Probna punkcija. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. Ciste i solidni tumori. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba. imamo veliki broj cista. adenocisticni ˇ karcinom i dr. daju nam pravi odgovor. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. Postepeno rastu. a maligna alteracija epitela je vrlo retka. To prvo može dati multilokularna keratocista. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja. 17 . Kodel je 1964. Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu.kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja. Uopšte ˇ uzevši.

zavisi od njene velicine. ili ´ se. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste. povreda nosne ili gornjovilicne šupljine. Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva. tako da je moguca pojava infekcije. ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu.gornja ili donja ˇ vilica. Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi. kad god je to moguce.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom. pak. od starosti pacijenta. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom . a takodje i maligna alteracija. ili patološku frakturu. nervi. tj. kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora. godine. znaci . ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. godine. ˇ Cistotomija . što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. ˇ Treba dati prednost cistektomiji. Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. lokalizacije . ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. krvni sudovi. ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije . To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. jer kada se regeneriše koštano tkivo.patološka fraktura. da ne bi došlo do infekcije. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici. posle nekoliko meseci ili ˇ i duže. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu. a nekada i znatno više. 18 . Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt. Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane. Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini.prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva.

Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu. Lucnim rezom sa vestibularne strane. ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. kao posledicu takve intervencije. Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran. Cisticni sadržaj se isprazni. Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 . da sprecava zatvaranje napravljene stome. Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja. mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi). Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista. da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta. imali neuralgicne bolove. kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube. Vrši se tamponada jodoform gazom. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini. a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: .što je cest slucaj kod bezubih vilica . Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. Kod velikih cista u donjoj vilici. Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste. tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine. sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren. oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira. dobija se dosta u njegovoj dužini. izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti. nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine.obezbedjivac te ˇ ˇ stome. odvoji se mukoperiostealni režanj.u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm. Stoga je potrebno uraditi obturator . a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture. ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju. a samim tim i nastanka infekcije. . ukoliko ima dovoljno zuba. pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem.

rana je spolja zarasla. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. postoji opasnost od nastanka infekcije. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. marbagelan. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma. s jedne strane. surgicel). Kada se stvori serom iznad tog predela. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. za vreme operacije. organizacija koaguluma otežana. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. treba ga odstraniti. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu. koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji.protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. Ranu treba pažljivo ušiti. Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva. Na taj nacin je. 20 . a s druge strane. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. galastipt. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije. a po skidanju konaca sedmoga dana. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. a takodje i pojavu infekcije. ali se to ipak retko koristi. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. prelazi u koštano tkivo. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora. nego u predelu gornje vilice.

U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. o 21 . Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice. Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. tj. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. neophodna je i saradnja ortodonta. ˇ srasla za meka tkiva. u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus. odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane. Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. velicine režnja kod cistektomije. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. može priciniti dosta teškoca. Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. odnosno šav. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste.Na osnovu iznetog. Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. usled nepreglednosti operativnog polja. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. tj. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. jer je ´ mnogo teži. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. što nije slucaj kod operacije ciste. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus.

o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju . ima prednosti prema cistostomiji. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce. ili se ona morala odstraniti u toku operacije. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. Nacelno. gde postoji opasnost patološke frakture. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate. I pored toga. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini. takodje se radi cistektomija. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici. 22 .jako dislociranim zubima. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. teško dati. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma. Ili pak.infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman. ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda. a kod vecih. Na kraju. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici. Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju. u granicnim slucajevima. operativni zahvat treba uciniti dvofazno.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. jer nema opasnosti od pojave recidiva .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful