Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. Nalazi se pretežno u mekim tkivima. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. bez znakova keratinizacije. Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom. Klinicka slika. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti. govorimo o centralnoj folikularnoj cisti. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija). a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba. a koren nije formiran. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije . u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju. usled pojave plavicastog izbocenja. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka. Treba je razlikovati od 3 . Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. mora se sumnjati na folikularnu cistu. Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka. ali nije rezultat zapaljenja. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2.gornje površine gledji i gledjnog epitela. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. Kada je cela kruna obuhvacena cistom. ˇ ˇ koji je u nicanju. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. nastala usled rasta ciste.5 mm. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. posumnja na hemangiom. Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. što je i eksperimentalno dokazano. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne.

Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. Mnogo su cešce u donjoj. nego u gornjoj vilici. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina. u precniku obicno manji of 1 cm. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva.parodontalne ciste. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. koja nastaje na bazi zapaljenja. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina.3.sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. ´ ˇ 3. one su zastupljene u oko 0. koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. ˇ skoro uvek sa bukalne strane. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima. U odnosu na ostale ciste vilica. nije primarno devitalizovan. Ove su ciste izuzetno retke. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu.2 odsto slucajeva. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta. Zub usled prisustva ovakve ciste. 4 . Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu. Glangularna odontogena cista . Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile.

´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. karakteristicno. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. kao i proba vitaliteta zuba. ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. 5 . ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. a njen ovalni deo ide prema nosu. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. Prilikom jela se cesto povredi. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi. rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. tako da retko prelaze u precniku 2 cm.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. Radi se o cisti u mekim tkivima. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. Intaktan parodontalni prostor. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. ˇ Klinicka slika. U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela. a u nazalnom trepljastim epitelom. na palpaciju potpuno bezbolno. jeste cista papile palatine. Kada je cista više nazalno postavljena. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline. Dolazi do uvecanja papile palatine. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko.

još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. prekriveno sluzokožom normalne boje. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet. ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. To je cista u mekim tkivima. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima. Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. a kongergencije kruna zuba. Da može 6 . To su ciste u mekim tkivima.Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. koja nastaje od neodontogenog epitela. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. Medjutim. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. Medijalna palatinalna. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. Palpatorno. Nazivane su cistama u koštanim fisurama. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. dolazi do njihove divergencije. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste. Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. sa znacima fluktuacije.

Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885. niti iskljuciti. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije. kao što je basal-cell nevus sindrom. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu. ´ 3. Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. Ove male šupljine ´ ˇ 7 . take da se stvaraju intracelularne šupljine. godine). tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa. prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera. ˇ Radikularne ciste su najcešce. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa. kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje.4. Ciste u predelu vrha korena (apikalne). dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista. više puta je opisano. Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. U predelima gde postoji više epitela. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi. Deset puta su cešce od folikularnih. Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu.

ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. sedefaste su boje. Majer (Mayer). ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. proces resorpcije koštanog tkiva je veci. ´ odnosno rast ciste brži. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije. Šer (Shear. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. gde se razgradjuju. dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti. pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. epitel granulacionog tkiva. Kod ovih poslednjih. ili je pak. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. Sadržaj ciste može biti i kašast. ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata.i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). Broš (Brosch). Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. ´ Rast cista Ciste rastu sporo. Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 . U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. Kriger (Krüger). Znaci. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. Teorija o istovremenom intra. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. znaci. Stvaranje radikularnih cista. Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. tkivni elementi. Kristali holesterina se makroskopski vide. Adekvatno tome. Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo. polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu.

nego u donjoj vilici. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem. Periost stvara koštano tkivo. Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja. klinicki simptomi nedostaju. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. Koštano tkivo se. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. Radikularne ciste su najcešce. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. Cešce se javljaju u gornjoj. u tom delu je kost potpuno resorbovana. potiskujuci okolna tkiva. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca. ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. Raste sporo i bezbolno. javlja se fenomen fluktuacije. usled pritiska u cisti. osim od lokalizacije. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. bezbolno na dodir. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta . U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. Smatra se da ´ se uvecava 0. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. na pritisak se ugiba. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. Klinicka slika. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. odnosno od kojega zuba ˇ potice. narocito od bocnog sekutica. Cim cista dodje do periosta. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima.rasta ciste. ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti.5 cm u precniku za godinu dana. Dok su još male. kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. Klinicka slika radikularne ciste. dolazi do apozicije kosti. ona u pocetku ima ovalan oblik. Susedne strukture. usled rasta ciste su uvek potisnute.Dupuytren (Dipijtren) znak. Kada dospe ispod periosta. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. kao što je ˇ ˇ 9 . Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome. a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. glatke ˇ ˇ ˇ površine. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. mogu se ispoljiti palatinalno. bez manifestnih simptoma. tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. Mogu nastati na bilo kojem zubu. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu.

Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste. Parestezija u predelu n. Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. ili preko parodontalnog džepa. Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . ima se utisak da postoji šupljina. pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja. dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. Rendgen nalaz. Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube.pojava akutnog zapaljenja. pojavljuje se rezidualna cista. ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. submukoznog abscesa.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja. koja je ogranicava od okolne kosti. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa. pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena. 10 .napred opisano. što zavisi od velicine ciste. izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze. Kod površno postavljene ciste. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. neposredno u okolini ciste. Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu. Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku. Korenovi susednih zuba su divergentni. mentalisa je retka. Ukoliko je prvi znak da postoji cista . ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva . a krune konvergentne.pojava akutne infekcije. Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama.

Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. koji je vrlo tanak. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke. facijalnog masiva. a takodje i ortopantomografski snimak. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub. Na osnovu rendgen nalaza. a ne zapaljenjskog procesa. U predelu gornje vilice. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine. imaju omotac od vezivnog tkiva. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba. kada je protetski rad ´ iznad toga predela. može se posumnjati na cistu. kod ˇ vecih cista. potreban je snimak paranazalnih šupljina. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista. dolazi do dekubitusa. najcešce treceg molara. kruna stalnog zuba bude otkrivena. Ne retko. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba.6. a sa ˇ 11 .5. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem. može nastati cista. što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. 3. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. 3. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti. to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici. a cista nastavlja svoj rast. što govori u prilog ciste. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. Izuzetno su retke. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba.

Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima. što je slicno granulacionom tkivu. sadrži samo tecan sadržaj. Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. Klinicka slika. Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti.cista treba da je solitarna.hemoragicne. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. što doprinosi ˇ da pri promenama. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima. jer ne rastu. ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. koštane ciste. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. Ruston (Rusthon) je 1946. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. fibrozna displazija i eozinofilni granulom. U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . ˇ ekstravazacione ciste. iako su izuzetno retke. ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. jednostavne koštane ciste. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. Kasnije dolazi do njegove kolikvacije. Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. ˇ Nasuprot tome. solitarne.unutrašnje strane nije obložen epitelom. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . postoje ˇ samo pretpostavke.

a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija.periodontalnom membranom. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine. Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. To su znaci retencione ciste. krvlju ispunjene prostore. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti. u predelu vilicnog ugla. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista.7. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. Lecenje. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu. dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju. ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. U tri slucaja. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 . Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba. Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. nisu ciste. ˇ 3. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. One imaju ˇ relativno brz rast. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista. evakuiše se sadržaj. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. Histološki nalazimo ´ proširene. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. Pri operativnom postupku. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. sa višebrojnim komorama.

Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži. Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. smrdljivim sadržajem. a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa. bezbolan tumefakt na podu usta. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa. a ima i tvorevine kože . Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. tj. Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu.obicno tupe. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. bolove . Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. Lecenje. ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade. Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan.paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga. 14 . Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa. ´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom.dlake. lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. Koža tog predela je pokretna. Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata.

Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. 15 . scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika. nastaje lateralna cista vrata. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja. Može se napipati kanal. kada nastaje medijalna fistula. rez može ici duž prednje ivice m. jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. Kod lateralnih cista vrata. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde. elasticne konzistencije. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. scm u donjoj trecini ´ vrata. bezbolna tumefakcija. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije. Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. a takodje i unutrašnja. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti. kao fibrozna traka. Na palpaciju je bezbolna. Koža iznad ciste je pokretna. može nastati spoljašnja fistula. hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. Lateralna . Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. Lecenje. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal. ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti.

8. Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina. On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. Ako se radi o sinusu . Cista i apikalni granulom. mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste. što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa. na rendgen snimku jasno ogranicen. ´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu.ameloblastom. odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole. Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu. a ako je cista . jer je vilicni sinus simetricno razvijen. otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. što stvara sumnju da se radi o 16 . Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima. iso kao pocetna cista. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. sa svim znacima koji govore u prilog ciste. nije moguce. može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju.3. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka.maksilarni sinus. Cista . I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale.dobicemo vazduh. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. Cista . Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja. Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom. ´ ˇ a manji granulomima.

kao god je to moguce. Ciste i solidni tumori. Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor.kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja. U višegodišnjoj klinickoj praksi. daju nam pravi odgovor. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. Postepeno rastu. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija . Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. Takodje. ˇ ˇ 3. a maligna alteracija epitela je vrlo retka. a postoji mogucnost maligne alteracije. mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja.9. kao i rendgen snimak. To prvo može dati multilokularna keratocista. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste. Uopšte ˇ uzevši. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II. Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu. imamo veliki broj cista. Kodel je 1964. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. centralni fibrom. u celosti odstraniti. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. predstavlja latentno žarište infekcije. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja. slicne kao kod cista. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. 17 . ˇ eozinofilni granulom. osealni hemangiom. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. Probna punkcija.ameloblastomu. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. pleomorfni adenom. kao što je srecemo kod cista. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch). Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba. Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku. adenocisticni ˇ karcinom i dr.

Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini. pak. Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane. jer kada se regeneriše koštano tkivo. preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu. Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt. ˇ Treba dati prednost cistektomiji.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. ili patološku frakturu. godine.patološka fraktura. tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora. povreda nosne ili gornjovilicne šupljine.zavisi od njene velicine. ili ´ se. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta. može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom . od starosti pacijenta.gornja ili donja ˇ vilica. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. kad god je to moguce. dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste. nervi. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. ˇ Cistotomija . tj. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju. a takodje i maligna alteracija. godine. kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom. Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu. lokalizacije . Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi. znaci . ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije . da ne bi došlo do infekcije. ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva. ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura. I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. 18 . krvni sudovi. a nekada i znatno više. posle nekoliko meseci ili ˇ i duže.prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva. tako da je moguca pojava infekcije.

Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: . pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta. ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube.u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm. imali neuralgicne bolove. Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. a samim tim i nastanka infekcije. Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini. Stoga je potrebno uraditi obturator . a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine. kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . kao posledicu takve intervencije. Cisticni sadržaj se isprazni. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 .obezbedjivac te ˇ ˇ stome. izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. Kod velikih cista u donjoj vilici. gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine. Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana. Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste. sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren. odvoji se mukoperiostealni režanj. da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva.što je cest slucaj kod bezubih vilica . ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju. Lucnim rezom sa vestibularne strane. Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi). ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. dobija se dosta u njegovoj dužini. mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati. Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. Vrši se tamponada jodoform gazom.Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture. . da sprecava zatvaranje napravljene stome. ukoliko ima dovoljno zuba. tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine.

iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. postoji opasnost od nastanka infekcije. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. za vreme operacije. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. nego u predelu gornje vilice. kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. surgicel). koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. 20 . rana je spolja zarasla. treba ga odstraniti. a po skidanju konaca sedmoga dana. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. prelazi u koštano tkivo. Na taj nacin je. Ranu treba pažljivo ušiti. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. galastipt. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. s jedne strane. Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva.protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost. marbagelan. organizacija koaguluma otežana. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. ali se to ipak retko koristi. a s druge strane. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija. operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. Kada se stvori serom iznad tog predela. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. a takodje i pojavu infekcije. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije.

Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. o 21 . Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. tj. odnosno šav. što nije slucaj kod operacije ciste. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. usled nepreglednosti operativnog polja. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus. velicine režnja kod cistektomije. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. tj. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje. Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice.Na osnovu iznetog. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. ˇ srasla za meka tkiva. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. jer je ´ mnogo teži. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. neophodna je i saradnja ortodonta. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. može priciniti dosta teškoca. Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana.

Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice. o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. Ili pak. Na kraju. Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini. ima prednosti prema cistostomiji. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. 22 . Nacelno.infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman. ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda. takodje se radi cistektomija. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju. ili se ona morala odstraniti u toku operacije. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled. operativni zahvat treba uciniti dvofazno. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce.jako dislociranim zubima. ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici. a kod vecih. jer nema opasnosti od pojave recidiva . Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. teško dati. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. I pored toga. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju . sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate. u granicnim slucajevima. gde postoji opasnost patološke frakture. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma.