ciste vilica

Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

što je i eksperimentalno dokazano. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka.gornje površine gledji i gledjnog epitela. moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. mora se sumnjati na folikularnu cistu. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne. usled pojave plavicastog izbocenja. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. nastala usled rasta ciste.5 mm. Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. posumnja na hemangiom. ali nije rezultat zapaljenja. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju. a koren nije formiran. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. Klinicka slika. Kada je cela kruna obuhvacena cistom. Treba je razlikovati od 3 . Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina. Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija). Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti. govorimo o centralnoj folikularnoj cisti. samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka. ˇ ˇ koji je u nicanju. bez znakova keratinizacije. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom. Nalazi se pretežno u mekim tkivima. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije . Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela.

koja nastaje na bazi zapaljenja. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta. 4 . ˇ skoro uvek sa bukalne strane. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama.2 odsto slucajeva. Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. one su zastupljene u oko 0.3.sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima. Glangularna odontogena cista . u precniku obicno manji of 1 cm. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine. nije primarno devitalizovan. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu. Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva. Mnogo su cešce u donjoj. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. Zub usled prisustva ovakve ciste. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. nego u gornjoj vilici. Ove su ciste izuzetno retke. ´ ˇ 3. Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu. U odnosu na ostale ciste vilica. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina.parodontalne ciste. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije. Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu.

jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. a u nazalnom trepljastim epitelom. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. a njen ovalni deo ide prema nosu. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. ˇ Klinicka slika. ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. Dolazi do uvecanja papile palatine. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. tako da retko prelaze u precniku 2 cm. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. Radi se o cisti u mekim tkivima. kao i proba vitaliteta zuba. ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. Prilikom jela se cesto povredi. 5 . U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života. jeste cista papile palatine. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. na palpaciju potpuno bezbolno. Kada je cista više nazalno postavljena. karakteristicno. ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. Intaktan parodontalni prostor. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. ´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica.

Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. koja nastaje od neodontogenog epitela. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. To je cista u mekim tkivima. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. prekriveno sluzokožom normalne boje. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena.Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. Nazivane su cistama u koštanim fisurama. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. a kongergencije kruna zuba. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. Palpatorno. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. sa znacima fluktuacije. Medijalna palatinalna. Medjutim. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. To su ciste u mekim tkivima. mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. Da može 6 . Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. dolazi do njihove divergencije. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka.

kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista.4. take da se stvaraju intracelularne šupljine. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa. U predelima gde postoji više epitela. Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. niti iskljuciti. Ciste u predelu vrha korena (apikalne). nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. Ove male šupljine ´ ˇ 7 . Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma. Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista. prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze. tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina. ˇ Radikularne ciste su najcešce. godine). Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. Deset puta su cešce od folikularnih. Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu. ´ 3. koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. više puta je opisano. dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela. kao što je basal-cell nevus sindrom. Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu.

Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. tkivni elementi. znaci. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. Kriger (Krüger). ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. Sadržaj ciste može biti i kašast. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. Kod ovih poslednjih. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije. 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. Adekvatno tome. Teorija o istovremenom intra. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. Kristali holesterina se makroskopski vide. ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. sedefaste su boje. polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 . ili je pak. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija. ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. gde se razgradjuju. pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. ´ Rast cista Ciste rastu sporo. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. Stvaranje radikularnih cista. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti. Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. Majer (Mayer). epitel granulacionog tkiva. Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo. Šer (Shear. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. Znaci. ´ odnosno rast ciste brži. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu. proces resorpcije koštanog tkiva je veci. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja. Broš (Brosch). U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom.i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti.

Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. Mogu nastati na bilo kojem zubu. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. bez manifestnih simptoma. Cešce se javljaju u gornjoj. Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. u tom delu je kost potpuno resorbovana. Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. Susedne strukture. što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. mogu se ispoljiti palatinalno. Klinicka slika. Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. glatke ˇ ˇ ˇ površine. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. potiskujuci okolna tkiva. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. usled pritiska u cisti. ona u pocetku ima ovalan oblik. Periost stvara koštano tkivo. odnosno od kojega zuba ˇ potice. klinicki simptomi nedostaju. javlja se fenomen fluktuacije. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. Dok su još male. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. bezbolno na dodir. Radikularne ciste su najcešce. Raste sporo i bezbolno. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. usled rasta ciste su uvek potisnute. nego u donjoj vilici. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome. na pritisak se ugiba. Smatra se da ´ se uvecava 0. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta .5 cm u precniku za godinu dana. U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno.rasta ciste. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. kao što je ˇ ˇ 9 . kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. Klinicka slika radikularne ciste. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. Kada dospe ispod periosta. Cim cista dodje do periosta. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka. ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. osim od lokalizacije. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite.Dupuytren (Dipijtren) znak. dolazi do apozicije kosti. narocito od bocnog sekutica. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima. Koštano tkivo se.

Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut. ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja.pojava akutnog zapaljenja. što zavisi od velicine ciste. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. neposredno u okolini ciste. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule.napred opisano. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. Korenovi susednih zuba su divergentni. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena. Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. Rendgen nalaz. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna. ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji. submukoznog abscesa. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube. koja je ogranicava od okolne kosti. Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. Ukoliko je prvi znak da postoji cista . a krune konvergentne.pojava akutne infekcije. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama. ili preko parodontalnog džepa. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu. Kod površno postavljene ciste. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. ima se utisak da postoji šupljina. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. mentalisa je retka. Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. Parestezija u predelu n. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva. pojavljuje se rezidualna cista. 10 . ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste. izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva . a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini.

može nastati cista.6.Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke. Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. najcešce treceg molara. a cista nastavlja svoj rast. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. kod ˇ vecih cista. 3. Ne retko. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. a takodje i ortopantomografski snimak. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. koji je vrlo tanak. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom. Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba. to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba. a ne zapaljenjskog procesa. dolazi do dekubitusa. Na osnovu rendgen nalaza. kada je protetski rad ´ iznad toga predela. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. kruna stalnog zuba bude otkrivena. Izuzetno su retke. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba. što govori u prilog ciste. 3. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici. potreban je snimak paranazalnih šupljina. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba. može se posumnjati na cistu. imaju omotac od vezivnog tkiva. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem. U predelu gornje vilice. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. facijalnog masiva. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub.5. to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. a sa ˇ 11 . Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine. što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa.

ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. postoje ˇ samo pretpostavke. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima.unutrašnje strane nije obložen epitelom. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . koštane ciste. iako su izuzetno retke. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima. Klinicka slika. kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. fibrozna displazija i eozinofilni granulom. solitarne. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste.hemoragicne. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva. U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. sadrži samo tecan sadržaj. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. ˇ Nasuprot tome. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. Kasnije dolazi do njegove kolikvacije. što doprinosi ˇ da pri promenama. Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina. Ruston (Rusthon) je 1946. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. jer ne rastu.cista treba da je solitarna. ˇ ekstravazacione ciste. što je slicno granulacionom tkivu. jednostavne koštane ciste. Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije.

a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija. Pri operativnom postupku. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala. u predelu vilicnog ugla. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba. One imaju ˇ relativno brz rast. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. ˇ 3. ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. krvlju ispunjene prostore. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. Lecenje. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. Histološki nalazimo ´ proširene.periodontalnom membranom. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 .7. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). U tri slucaja. sa višebrojnim komorama. evakuiše se sadržaj. nisu ciste. To su znaci retencione ciste. Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine.

dlake. Koža tog predela je pokretna. Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa.paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga. a ima i tvorevine kože . tj. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora. vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa. bezbolan tumefakt na podu usta. Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa. bolove . lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. smrdljivim sadržajem. ´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta. 14 . Lecenje. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži. ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda. Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste.obicno tupe. Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa. Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste.

Koža iznad ciste je pokretna. Na palpaciju je bezbolna. ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela. može nastati spoljašnja fistula. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika. rez može ici duž prednje ivice m. ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja. a takodje i unutrašnja. Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret. elasticne konzistencije. 15 . Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. Lateralna . Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti. Kod lateralnih cista vrata.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. scm u donjoj trecini ´ vrata. Lecenje. kada nastaje medijalna fistula. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. kao fibrozna traka. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. bezbolna tumefakcija. Može se napipati kanal. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal. nastaje lateralna cista vrata.

na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole. sa svim znacima koji govore u prilog ciste.3. I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost. mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva. jer je vilicni sinus simetricno razvijen. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina. iso kao pocetna cista. na rendgen snimku jasno ogranicen. Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka.8. Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu. Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice. nije moguce. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. ´ ˇ a manji granulomima. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. Cista .maksilarni sinus. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste.ameloblastom. može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. ´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu. Ako se radi o sinusu . ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. a ako je cista . On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela.dobicemo vazduh. što stvara sumnju da se radi o 16 . ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke. Cista i apikalni granulom. Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. Cista . Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste. dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima.

ˇ ˇ 3. U višegodišnjoj klinickoj praksi.kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja.ameloblastomu. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. kao što je srecemo kod cista. Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja. Ciste i solidni tumori. a postoji mogucnost maligne alteracije. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. pleomorfni adenom. predstavlja latentno žarište infekcije. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. u celosti odstraniti. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. imamo veliki broj cista. To prvo može dati multilokularna keratocista. a maligna alteracija epitela je vrlo retka. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. kao god je to moguce. Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor. Takodje. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. slicne kao kod cista. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. centralni fibrom. adenocisticni ˇ karcinom i dr. Postepeno rastu.9. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. kao i rendgen snimak. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II. 17 . Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu. Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. daju nam pravi odgovor. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch). Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. Uopšte ˇ uzevši. Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. osealni hemangiom. ˇ eozinofilni granulom. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. Probna punkcija. Kodel je 1964. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija .

ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. ili ´ se. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva. ˇ Treba dati prednost cistektomiji.zavisi od njene velicine.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom. pak. Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini. što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije .prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva.gornja ili donja ˇ vilica.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju.patološka fraktura. preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom . I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. krvni sudovi. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste. To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici. 18 . posle nekoliko meseci ili ˇ i duže. tako da je moguca pojava infekcije. Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura. da ne bi došlo do infekcije. znaci . Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. tj. nervi. godine. Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt. a takodje i maligna alteracija. ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu. lokalizacije . a nekada i znatno više. kad god je to moguce. ili patološku frakturu. Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane. ˇ Cistotomija . povreda nosne ili gornjovilicne šupljine. godine. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. jer kada se regeneriše koštano tkivo. od starosti pacijenta. kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta.

izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini. mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. . Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran. a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati. ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju. ukoliko ima dovoljno zuba.obezbedjivac te ˇ ˇ stome.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: .Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu. da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta. ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste. pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem. gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren. nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine. da sprecava zatvaranje napravljene stome. dobija se dosta u njegovoj dužini. Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja. Cisticni sadržaj se isprazni. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi).što je cest slucaj kod bezubih vilica . Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. a samim tim i nastanka infekcije. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. Vrši se tamponada jodoform gazom. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture. a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine. Stoga je potrebno uraditi obturator . Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube. kao posledicu takve intervencije. oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista. Lucnim rezom sa vestibularne strane.u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm. imali neuralgicne bolove. tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 . odvoji se mukoperiostealni režanj. Kod velikih cista u donjoj vilici.

ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. za vreme operacije. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. postoji opasnost od nastanka infekcije. kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. organizacija koaguluma otežana. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. ali se to ipak retko koristi. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. rana je spolja zarasla. iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji. Ranu treba pažljivo ušiti. galastipt. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. 20 . s jedne strane. operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija. marbagelan. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije. treba ga odstraniti. Kada se stvori serom iznad tog predela. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. a po skidanju konaca sedmoga dana. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. a takodje i pojavu infekcije. surgicel). prelazi u koštano tkivo. a s druge strane. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. nego u predelu gornje vilice. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. Na taj nacin je.protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu.

Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. tj. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. usled nepreglednosti operativnog polja. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana. jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. velicine režnja kod cistektomije. susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. o 21 . tj. ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje. što nije slucaj kod operacije ciste. može priciniti dosta teškoca. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. jer je ´ mnogo teži. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus.Na osnovu iznetog. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus. odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. odnosno šav. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. neophodna je i saradnja ortodonta. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. ˇ srasla za meka tkiva. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka.

preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici. Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. Ili pak. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. operativni zahvat treba uciniti dvofazno.jako dislociranim zubima. ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda. Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici. Nacelno. o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. I pored toga. 22 . teško dati. Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje. u granicnim slucajevima. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju . takodje se radi cistektomija. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate. sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. ili se ona morala odstraniti u toku operacije. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma. Na kraju. a kod vecih. jer nema opasnosti od pojave recidiva . ima prednosti prema cistostomiji. gde postoji opasnost patološke frakture. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini.infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful