Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

Klinicka slika. ˇ ˇ koji je u nicanju. Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina. Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. Treba je razlikovati od 3 . Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom. nastala usled rasta ciste. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2. Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. što je i eksperimentalno dokazano. usled pojave plavicastog izbocenja. Nalazi se pretežno u mekim tkivima. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija).5 mm. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba. posumnja na hemangiom. Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. ali nije rezultat zapaljenja. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. Kada je cela kruna obuhvacena cistom. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. mora se sumnjati na folikularnu cistu. bez znakova keratinizacije. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka. ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju.gornje površine gledji i gledjnog epitela. a koren nije formiran. govorimo o centralnoj folikularnoj cisti.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne. moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije . samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti.

´ ˇ 3. koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice. Glangularna odontogena cista . nego u gornjoj vilici.3. ˇ skoro uvek sa bukalne strane. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva. 4 . one su zastupljene u oko 0. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. nije primarno devitalizovan. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. u precniku obicno manji of 1 cm. Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela.2 odsto slucajeva. Mnogo su cešce u donjoj. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta.sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima.parodontalne ciste. Ove su ciste izuzetno retke. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu. U odnosu na ostale ciste vilica. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina. koja nastaje na bazi zapaljenja. Zub usled prisustva ovakve ciste. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina. Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine.

Radi se o cisti u mekim tkivima. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko. Prilikom jela se cesto povredi. karakteristicno. jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. Kada je cista više nazalno postavljena. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. ´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. tako da retko prelaze u precniku 2 cm. Dolazi do uvecanja papile palatine. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. jeste cista papile palatine. a u nazalnom trepljastim epitelom. U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. kao i proba vitaliteta zuba. na palpaciju potpuno bezbolno. 5 . a njen ovalni deo ide prema nosu. ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline. Intaktan parodontalni prostor. ˇ Klinicka slika. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi.

Medijalna palatinalna. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. Da može 6 .Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala. te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. To je cista u mekim tkivima. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. To su ciste u mekim tkivima. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima. Palpatorno. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. Medjutim. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena. sa znacima fluktuacije. a kongergencije kruna zuba. dolazi do njihove divergencije. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne. koja nastaje od neodontogenog epitela. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka. prekriveno sluzokožom normalne boje. Nazivane su cistama u koštanim fisurama.

nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju. stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa. više puta je opisano. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina. kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje. niti iskljuciti. koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista. Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. U predelima gde postoji više epitela. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. Deset puta su cešce od folikularnih. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. Ove male šupljine ´ ˇ 7 . prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela. ˇ Radikularne ciste su najcešce.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu. Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma. kao što je basal-cell nevus sindrom. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista. take da se stvaraju intracelularne šupljine. godine). Ciste u predelu vrha korena (apikalne). Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu. ´ 3.

Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. gde se razgradjuju. Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. ´ odnosno rast ciste brži. 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata. Stvaranje radikularnih cista. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 . Kod ovih poslednjih. U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu. Teorija o istovremenom intra. ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija. Kristali holesterina se makroskopski vide. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. tkivni elementi. ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. Šer (Shear. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. sedefaste su boje. Sadržaj ciste može biti i kašast. polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. Znaci.i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). ´ Rast cista Ciste rastu sporo. Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno. Broš (Brosch). Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo. ili je pak. proces resorpcije koštanog tkiva je veci. Kriger (Krüger). govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. Adekvatno tome. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. znaci. epitel granulacionog tkiva. Majer (Mayer). dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja.

Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno. ona u pocetku ima ovalan oblik.rasta ciste. glatke ˇ ˇ ˇ površine. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. kao što je ˇ ˇ 9 . a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. potiskujuci okolna tkiva. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka. Kada dospe ispod periosta. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima. Mogu nastati na bilo kojem zubu. Raste sporo i bezbolno. klinicki simptomi nedostaju. U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije. Radikularne ciste su najcešce. na pritisak se ugiba. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. usled rasta ciste su uvek potisnute. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. Periost stvara koštano tkivo. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane.5 cm u precniku za godinu dana. Cim cista dodje do periosta. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. bezbolno na dodir. bez manifestnih simptoma. mogu se ispoljiti palatinalno. osim od lokalizacije. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta . Klinicka slika radikularne ciste. kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. javlja se fenomen fluktuacije. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. Cešce se javljaju u gornjoj. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja.Dupuytren (Dipijtren) znak. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. odnosno od kojega zuba ˇ potice. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. narocito od bocnog sekutica. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. Dok su još male. Smatra se da ´ se uvecava 0. Klinicka slika. nego u donjoj vilici. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. dolazi do apozicije kosti. U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. usled pritiska u cisti. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. Koštano tkivo se. Susedne strukture. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite. u tom delu je kost potpuno resorbovana.

Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna. pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima. mentalisa je retka. Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. submukoznog abscesa. Rendgen nalaz. i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja. Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). neposredno u okolini ciste. Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. pojavljuje se rezidualna cista. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji. a krune konvergentne. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku.pojava akutnog zapaljenja. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. koja je ogranicava od okolne kosti. Kod površno postavljene ciste. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. 10 . Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste. Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena.pojava akutne infekcije. što zavisi od velicine ciste. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste. dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. Ukoliko je prvi znak da postoji cista . Parestezija u predelu n. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici. Korenovi susednih zuba su divergentni. ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini. ima se utisak da postoji šupljina. izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube. ili preko parodontalnog džepa. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva . Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja.napred opisano.

Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba. može nastati cista. Ne retko. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti. kada je protetski rad ´ iznad toga predela. U predelu gornje vilice. to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa.6. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. dolazi do dekubitusa. što govori u prilog ciste. koji je vrlo tanak. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke. a sa ˇ 11 . a ne zapaljenjskog procesa. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. kruna stalnog zuba bude otkrivena. Na osnovu rendgen nalaza. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub.Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. Izuzetno su retke. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba. kod ˇ vecih cista. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem. 3. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. imaju omotac od vezivnog tkiva. a cista nastavlja svoj rast. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. potreban je snimak paranazalnih šupljina. Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine. facijalnog masiva. to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba. može se posumnjati na cistu. 3. što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. najcešce treceg molara.5. a takodje i ortopantomografski snimak.

Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti. Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. ˇ ekstravazacione ciste. što doprinosi ˇ da pri promenama.hemoragicne. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva. ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. jednostavne koštane ciste. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. jer ne rastu. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. postoje ˇ samo pretpostavke. iako su izuzetno retke. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima. Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima. solitarne. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. fibrozna displazija i eozinofilni granulom. Kasnije dolazi do njegove kolikvacije.cista treba da je solitarna. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. što je slicno granulacionom tkivu. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste. koštane ciste. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista. ˇ Nasuprot tome. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. sadrži samo tecan sadržaj. ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima.unutrašnje strane nije obložen epitelom. kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. Ruston (Rusthon) je 1946. Klinicka slika.

ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti. ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 . Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. nisu ciste. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. ˇ 3. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. One imaju ˇ relativno brz rast.periodontalnom membranom. Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. evakuiše se sadržaj. ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju. Pri operativnom postupku. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. Lecenje. krvlju ispunjene prostore. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. U tri slucaja. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. u predelu vilicnog ugla. Histološki nalazimo ´ proširene. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine. Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. sa višebrojnim komorama. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku.7. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija. To su znaci retencione ciste.

a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa.paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste.dlake. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa. Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa.obicno tupe. Koža tog predela je pokretna. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži. ´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom. tj. ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata. vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. bezbolan tumefakt na podu usta. u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda. Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. 14 . Lecenje. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste. a ima i tvorevine kože . bolove . smrdljivim sadržajem. Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora. Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade.

bezbolna tumefakcija. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. elasticne konzistencije. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal. ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti. Na palpaciju je bezbolna. kada nastaje medijalna fistula. scm u donjoj trecini ´ vrata. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. Koža iznad ciste je pokretna. Kod lateralnih cista vrata.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. Može se napipati kanal. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori. nastaje lateralna cista vrata. rez može ici duž prednje ivice m. hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor. 15 . ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije. Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. Lecenje. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja. a takodje i unutrašnja. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret. kao fibrozna traka. što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. Lateralna . Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. može nastati spoljašnja fistula. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti.

što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. iso kao pocetna cista. što stvara sumnju da se radi o 16 . otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. na rendgen snimku jasno ogranicen. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu. ´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. ´ ˇ a manji granulomima. jer je vilicni sinus simetricno razvijen. Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. Cista i apikalni granulom. ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa.maksilarni sinus.8. Ako se radi o sinusu . odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka. Cista . On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju. sa svim znacima koji govore u prilog ciste. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke. I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost. mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela. Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima. Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste. Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina. Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu.dobicemo vazduh. nije moguce. a ako je cista . na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja. Cista .3. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom.ameloblastom. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom.

daju nam pravi odgovor. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. predstavlja latentno žarište infekcije. Postepeno rastu. Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste. kao što je srecemo kod cista. Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu.kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja. a maligna alteracija epitela je vrlo retka. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. slicne kao kod cista. kao i rendgen snimak. Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. imamo veliki broj cista. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. 17 . Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. Ciste i solidni tumori. a postoji mogucnost maligne alteracije. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija . Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba. ˇ ˇ 3. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. Kodel je 1964. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. ˇ eozinofilni granulom. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. To prvo može dati multilokularna keratocista. pleomorfni adenom. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II. Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku. Uopšte ˇ uzevši. Probna punkcija. Takodje. adenocisticni ˇ karcinom i dr. u celosti odstraniti. pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch). mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja. Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor.9. kao god je to moguce. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. centralni fibrom. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. osealni hemangiom. U višegodišnjoj klinickoj praksi.ameloblastomu. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba.

18 . Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt. posle nekoliko meseci ili ˇ i duže. To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. da ne bi došlo do infekcije. jer kada se regeneriše koštano tkivo. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici. ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu. krvni sudovi. lokalizacije . ˇ Cistotomija .zavisi od njene velicine. Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom .gornja ili donja ˇ vilica. godine. I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. pak. godine. tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora. kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. kad god je to moguce. ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije . tj. a nekada i znatno više. od starosti pacijenta. Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. a takodje i maligna alteracija.patološka fraktura. znaci .prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva. nervi. preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva. tako da je moguca pojava infekcije. dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste. ili ´ se. može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta. povreda nosne ili gornjovilicne šupljine. ˇ Treba dati prednost cistektomiji. ili patološku frakturu. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju. ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi.

kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem. Vrši se tamponada jodoform gazom. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju. ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 . Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. imali neuralgicne bolove. Lucnim rezom sa vestibularne strane. sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren.što je cest slucaj kod bezubih vilica .u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm. tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine. kao posledicu takve intervencije. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi). odvoji se mukoperiostealni režanj. a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana. a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. Stoga je potrebno uraditi obturator . Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira. Kod velikih cista u donjoj vilici. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste. mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. a samim tim i nastanka infekcije. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. ukoliko ima dovoljno zuba. Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja.Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu. Cisticni sadržaj se isprazni.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture. . Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste. Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista. gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini. dobija se dosta u njegovoj dužini. da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta. da sprecava zatvaranje napravljene stome. izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: .obezbedjivac te ˇ ˇ stome. ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube. ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti.

Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. ali se to ipak retko koristi. ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija. s jedne strane. Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. galastipt. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi. operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. a takodje i pojavu infekcije. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma. iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. treba ga odstraniti. nego u predelu gornje vilice. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. za vreme operacije. surgicel). kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. prelazi u koštano tkivo. postoji opasnost od nastanka infekcije. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. Na taj nacin je. Ranu treba pažljivo ušiti. 20 .protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. organizacija koaguluma otežana. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. Kada se stvori serom iznad tog predela. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. a po skidanju konaca sedmoga dana. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije. marbagelan. rana je spolja zarasla. a s druge strane.

Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. ˇ srasla za meka tkiva. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. velicine režnja kod cistektomije. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. usled nepreglednosti operativnog polja. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane. u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus. Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. tj. o 21 . odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. može priciniti dosta teškoca. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana. ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. jer je ´ mnogo teži. Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. tj. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje.Na osnovu iznetog. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. odnosno šav. što nije slucaj kod operacije ciste. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta. Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. neophodna je i saradnja ortodonta. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka.

operativni zahvat treba uciniti dvofazno. Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju. Nacelno. sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. Na kraju. takodje se radi cistektomija. ili se ona morala odstraniti u toku operacije. ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda.jako dislociranim zubima. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice. ima prednosti prema cistostomiji. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. jer nema opasnosti od pojave recidiva . teško dati. 22 . Ili pak. I pored toga.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce. u granicnim slucajevima. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju . ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici. Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled. a kod vecih. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici.infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman. gde postoji opasnost patološke frakture. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje.