P. 1
ciste vilica

ciste vilica

|Views: 1,284|Likes:
Published by milica78

More info:

Published by: milica78 on Jul 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/05/2012

pdf

text

original

Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 3. Ciste vilica i mekih tkiva (A. Pišcevic) ˇ ´ 3.

Ciste vilica Ciste predstavljaju patološke šuplje prostore, ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotacem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. To su prave ˇ ciste. Ispunjene su tecnim do kašastim sadržajem. Javljaju se najcešce u koštanom tkivu vilica, ˇ ˇ ´ a mnogo redje su u mekim tkivima predela lica i vrata. Postoji više podela cista. Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine dala najnoviju podelu cista koje su sa unutrašnje strane prekrivene epitelom. 3.1. Ciste nastale usled poremecaja u razvitku ´ 3.2. Odontogene Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Odontogena keratocista (primordijalna cista) Folikularna cista Erupciona cista Lateralna periodontalna cista Ciste gingive kod odraslih Glandularna odontogena cista - sijaloodontogena cista 3.3. Neodontogene - Ciste incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) - Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista). 3.4. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste - Apikalna i lateralna cista - Rezidualna cista - Parodontalna cista (inflamatorna kolateralna, mandibularna, inficirana bukalna). Ciste gingive kod dece (Epštajnove perle) Nastaju usled epitelijalnih celijskih ostataka u alveolarnoj sluzokoži kod dece. Poznate ´ su kao ciste dentalnih lamina. Opisao ih je Epštajn (Epstein) 1880. godine, kao male multipne ciste, ispunjene keratinom, belicaste su ili žuckaste boje, nalaze se na mestima buduceg rasta ˇ ´ ´ zuba na alveolarnoh sluzokoži. Postoje pri rodjenju, a retko se vidjaju posle treceg meseca ´ života. 1

Pored njihove pojave u predelu alveolarnog grebena, mogu se videti i u predelu suture medijane (srednjoj liniji tvrdog nepca). Velicine su 1-5 mm. Mnogo cešce su multipne, nego ˇ ˇ ´ solitarna. Najcešce spontano išcezavaju i ne zahtevaju nikakva hirurški treatman. Keratin se ˇ ´ ˇ isprazni, a cisticni zid se spaja sa oralnim epitelom. ˇ Odontogene keratocista (primordijalna cista) Za ovaj tip cista smatra se da nastaju od dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka u vilicama, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela sluzokože. Stimulans za nastanak ciste je nepoznat, ali infekcija sigurno nije uzrok. Mogu se pojaviti u razlicito životno doba, ali su ˇ ˇ ešce su kod muškaraca nego kod žena. Obložene najcešce u drugoj i trecoj deceniji života. C ´ ˇ ´ ´ su epitelom, sa jako izraženim orožavanjem, zbog cega su i dobile naziv keratociste. Pretežno ˇ se javljaju u predelu vilicnog ugla i ramusa mandibule, a isto tako se mogu naci i u drugim ˇ ´ delovima vilica. U cisticnoj šupljini pretežno nema zuba. Cisticni zid je tanak, ukoliko nema ˇ ˇ zapaljenja. Njihov epitel cesto proliferiše u dubinu i daje utisak multilokularne ciste, što ˇ narocito dolazi do izražaja u donjoj vilici, tako da se keratociste na rendgen snimku ˇ prezentiraju kao multilokularne. Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajuce ´ keratociste). Ponekad zub može da iznikne u šupljinu keratociste ("folikularna keratocista"), tako da mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao folikularne ciste sa keratinskim omotacem. ˇ Razlikovanje keratociste od ameloblastoma samo na osnovu rendgen snimka nije moguce, jer razliciti stepen resorpcije koštanog tkiva donje vilice stvara utisak da se radi o ´ ˇ policisticnoj promeni. Imajuci u vidu da je cisticni zid jako tanak, kod enukleacije keratociste ˇ ´ ˇ vrlo lako dolazi do kidanja cisticnog sakusa, tako da aktivni epitel ostaje u okolnom koštanom ˇ tkivu. Na taj nacin objašnjavamo pojave recidiva nakon izvršene hirurške intervencije. Zbog ˇ toga je neophodno pedantno odstranjenje cisticnog sakusa i redovna postoperative kontrola. ˇ Folikularna cista Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli. Nastaju u predelu krune zuba ˇ koji još nije nikao. Cista okružuje krunicu i pripaja se za vrat neizniklog zuba. Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba. Gledjni epitel ˇ koji prekriva krunu zuba postaje cisticni sakus. Javljaju se u svim uzrastima, ali su mnogo ˇ cešce u mladjem životnom dobu. ˇ ´ Folikularne ciste se najcešce javljaju u predelu donjeg umnjaka, gornjeg ocnjaka i ˇ ´ ˇ umnjaka i u predelu drugog premolara u donjoj vilici. Histološki cisticni zid je sastavljen iz tankog sloja vezivnog tkiva prekrivenog ˇ epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel. U slucaju zapaljenja zadebljava. Pojava ˇ ˇ infekcije u folikularnoj cisti nastaje prodorom iz okoline, na primer periapikalnog zapaljenja mlecnog zuba ili vec stvorenog granuloma nekog stalnog zuba. Parc (Partsch), Vasmund ˇ ´ ˇ (Wassmund), Hamer (Hammer) smatraju da zapaljivi procesi na mlecnom zubu mogu biti ˇ uzrok nastanka folikularnih cista. Dolazi do zapaljenja kada je kruna vec formirana, a zub nije ´ iznikao. Kada se pojavi zapaljenje zubnog folikula, dolazi do edema celija gledjne pulpe sa ´ stvaranjem eksudata i na taj nacin nastaje prazan prostor ispunjen tecnim sadržajem izmedju ˇ ˇ 2

Vrlo cesto se za vreme mlecne ˇ ˇ denticije. Ako je teorija o zapaljivoj genezi tacna. Erupciona cista Erupciona cista je proširenje zubne kesice za vreme nicanja krune zuba. premda su zapaljivi procesi u predelu cisticnog sakusa znatno manje izraženi kod ˇ folikularnih cista. Prisutna erupciona cista izaziva potiskivanje zubnog zacetka. Sigurno je da jedan broj folikularnih cista može ˇ nastati ba bazi zapaljenja. Cisticni sadržaj kod folikularnih cista je bistre žuckaste boje sa kristalima holesterina. Taj prostor normalno treba da išcezne te dolazi do ˇ spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg gledjnog epitela. usled pojave plavicastog izbocenja. Treba je razlikovati od 3 . ˇ ´ Uzrocni zub kod folikularnih cista je vrlo cesto potisnut prema bazi mandibule ili maksile i ˇ ˇ usled njenog rasta dolazi do malpozicije susednih zuba. samo ˇ je pojava infekcije vrlo retka.gornje površine gledji i gledjnog epitela. a kada je samo deo krune zuba ´ u kontaktu sa cistom. govorimo o centralnoj folikularnoj cisti. Prezentira ˇ se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu zuba. Folikularne ciste mogu nastati i od zacetka prekobrojnog zuba. Kada je cela kruna obuhvacena cistom. Mora se uzeti u obzir i individualna predispozicija za ˇ nastajanje cista. u predelu alveolarnog grebena iznad krune zuba koji je u nicanju. Razvija ˇ se iz odontogenih epitelnih zaostataka. Cisticni sakus je ˇ ˇ uvek spojen u predelu vrata zuba koji je uzrok folikularnoj cisti. Na rendgen snimku folikuralna cista se prezentira kao jasno rasvetljenje. Nalazi se pretežno u mekim tkivima.izbocenja koštanog tkiva ˇ vilica i nedostatak nekog stalnog zuba koji je trebalo vec da nikne. bez znakova keratinizacije. moglo bi se u najvecem broju slucajeva raditi ˇ ´ ˇ o klinicki nemanifestnom mikrozapaljenju. Razlog javljanja lekaru je pojava bezbolne tumefakcije .5 mm. Lateralna periodontalna cista Može nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova vitalnih zuba. Razlika u histološkoj gradji izmedju folikularnih i radikularnih cista je najcešce ˇ ´ neznatna. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe. posumnja na hemangiom. što je i eksperimentalno dokazano. Klinicka slika. povezano sa krunicom neizraslog zuba koja je u cisticnoj šupljini. Folikularne ciste imaju istu simptomatologiju kao i radikularne. nastala usled rasta ciste. mora se sumnjati na folikularnu cistu. govorimo o lateralnoj folikularnoj cisti. Ako jer perikoronarni prostor retiniranog zuba veci ´ od 2. Ona okružuje krunicu zuba u nicanju. ili pak malpozicija ´ susednih zuba. Prekrivena je slojevitim skvamoznim epitelom. ˇ ˇ Lecenje se sastoji u odstranjivanju dela gingive i cisticnog sakusa iznad krune takvoga ˇ ˇ zuba (cirkumcizija). ali nije rezultat zapaljenja. ˇ ˇ koji je u nicanju. a koren nije formiran.

u precniku obicno manji of 1 cm. Radiografski se vidi kao kružno ili ovojno rasvetljenje u bocnom delu parodoncijuma ˇ sa izraženom sklerozom koštanog tkiva na njenim ivicama. Mucin se može pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu. Ove su ciste izuzetno retke. 4 .2 odsto slucajeva. ˇ skoro uvek sa bukalne strane.sijaloodontogena cista Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi. ´ ˇ 3. imaju vrlo sporu evoluciju i nakon hirurške intervencije ne pokazuju tendenciju recidiva. Smatra se da nastaju od zaostataka dentogenog epitela.parodontalne ciste. Nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom kanalu. Mnogo su cešce u donjoj. sa izraženom keratinizacijom i prisustvo ˇ keratina u lumenu ciste. Ciste gingive kod odraslih Poreklo ovih cista je dosta kontraverzno. Glangularna odontogena cista . koja nastaje na bazi zapaljenja. a to su: ciste obložene plocasto slojevitim epitelom. Ciste obložene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama. ˇ ˇ Javljaju se pretežno u životno doba izmedju 40 i 60 godine. koji je u ekstrauterinom životu po pravilu ˇ zatvoren. Lateralna periodontalna cista nastaje od odontogenog epitela. da je došlo do traumatske implantacije epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije. Ovaj ˇ ˇ ´ ˇ tip ciste je opisan tek nedavno i samo u nekoliko slucajeva. nego u gornjoj vilici. U odnosu na ostale ciste vilica. Histološka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih. Još nema opšte saglasnosti o ˇ najprihvatljivijem nazivu ove lezije. nije primarno devitalizovan. Najcešce nastaje u predelu donjih premolara i predela prednjih zuba gornje vilice. Neodontogene Cista incizivnog kanala (nazopalatinalna cista) Ciste duktusa nazopalatinusa (duktusa incizivusa) i papile incizive razvijaju se u predelu embrionalnog nosno-nepcanog puta. Najveci broj autora smatra da je njihovo poreklo od dentalnih ˇ ´ lamina. Histološki se karakteriše epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija u cisticnim prostorima. ostaci Malasezovih celija ili ostalih ´ dentalnih lamina. Zub usled prisustva ovakve ciste. one su zastupljene u oko 0. u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile. Prezentiraju se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi. a uzrok može biti redukovani gledjni epitel. ˇ ´ Javlja se u svim životnim dobima. belicaste ˇ ili sivo-plave boje. Javljaju se obicno u ˇ ˇ ´ ˇ predelu ocnjaka i premolara donje vilice.3. a na palpaciju su mekane konzistencije ˇ ˇ i pokazuju znake fluktuacije. Raste ˇ polako u koštanom tkivu i može dostici primetnu velicinu.

Dolazi do uvecanja papile palatine. ´ Vrlo je retka sekundarna infekcija. tako da retko prelaze u precniku 2 cm. jeste cista papile palatine. Javljaju se pretežno u cetvrtoj i petoj deceniji života i tri puta su cešce ˇ ˇ ˇ ´ kod muškaraca nego kod žena. ´ Tendencija rasta ovih cista je ogranicena. U ˇ ˇ pocetku rastu bez subjektivnih tegoba. U pocetnoj fazi je vrlo teško razlikovati takvu cistu od normalno ˇ vidljivog foramena incizivuma na osnovu rendgen nalaza. Intaktan parodontalni prostor. sa izraženim ´ znacima fluktuacije. tako da se ´ može pomešati sa radikularnom cistom. jasno ograniceno ˇ ˇ simetricno rasvetljenje u koštanom tkivu koje je u vidu kruške i ciji je špic izmedju centralnih ˇ ˇ sekutica. Ne ˇ ˇ ´ iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline. prazni se sadržaj takve ciste kada se usled dekubitusa ˇ pojavljuju bolovi. Ekstra koštana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka. Smatra se da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista. ˇ Klinicka slika. karakteristicno. Centralne sekutice nikada primarno ´ ne devitalizuje ova cista. Radi se o cisti u mekim tkivima. rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba. Usled superpozicije sa vrhovima korena zuba ´ centralnih sekutica. koja nastaje usled sprecenog oticanja sadržaja koji luce žlezdani celijski elementi. mora se uzeti u ´ obzir da se radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti. Kada je foramen incisivum na rendgen snimku veci od 6 mm. a posle izvesnog vremena se pojavljuje recidiv. ˇ Na rendgen snimku se vidi kao ovalno ili kruškoliko. jasno govore da se radi o cisti incizivnog kanala. iza vrhova ˇ centralnih sekutica. kao i proba vitaliteta zuba. tada prednjom rinoskopijom vidimo izbocenje koštanog tkiva na podu nosa sa obe strane. ˇ ´ Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obložene plocasto slojevitim ˇ epitelom. na palpaciju potpuno bezbolno. Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca. a u nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom. Prilikom jela se cesto povredi. ali se nalazi površno od nazopalatinalnog kanala. 5 . ´ Kod histoloških pregleda nazopalatinalnog kanala odraslih. Kada je cista više nazalno postavljena. a njen ovalni deo ide prema nosu. mogu se naci epitelni ostaci ´ koji ostaju celog života. sve dok ne pokažu izbocenje koštanog tkiva iza ˇ ˇ centralnih sekutica u prednjem delu tvrdoga nepca. Tada sadrži samo nervus nasopalatinus sa ˇ odgovarajucim krvnim sudovima. a u nazalnom trepljastim epitelom.U embrionalnoj fazi otvoreni nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom. U daljem toku embrionalnog ˇ razvitka kanal obliteriše uz išcezavanje epitela.

ali vecina autora smatra da se ´ pri tome radi o odontogenoj keratocisti. To je cista u mekim tkivima. ˇ ˇ ´ ˇ Diferencijalna dijagnoza u odnosu na radikularnu cistu po pravilu nije teška. dolazi do njihove divergencije. Za njih se smatralo da su nastale usled zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa. mada može izazvati površnu resorpciju prednjeg zida maksile. Na rendgen ´ ˇ snimku daju senku u vidu elipse. U toku razvitka izmedju ˇ vrhova korenova tih zuba. Da može 6 . na mestu spajanja globularnog i maksilarnog nastavka. izmedju bocnog sekutica i ocnjaka. Sulcus ˇ nasolabialis je zbrisan. Javlja se ˇ ´ ˇ ´ u razlicitim životnim dobima. Na ˇ ˇ palpaciju je bezbolna. Palpatorno. Nazivane su cistama u koštanim fisurama. Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne ˇ alveolarne ciste maksile. Cešca je kod ˇ ˇ ´ ˇ žena. Postojanje ovih cista kao posebnih entiteta nastalih na ovaj nacin. pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka divergentni. lateralnoj radikularnoj ili rezidualnoj cisti ili lateralnoj periodontalnoj cisti. Cista je prekrivena cilindricnim epitelom koji može da sadrži mnogobrojne mukozne celije. Medijalna palatinalna. kao i izmedju centralnih sekutica ´ gornje i donje vilice. Mišljenje da ova cista nastaje usled zaostataka epitela je dovedeno u pitanje. medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca. Razvija se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suženja vestibuluma nasi. U vilicama se mogu pojaviti i neodontogene ciste. ali je najcešca u cetvrtoj i petoj deceniji života. Cista se nesumnjivo javlja u tom predelu. sa znacima fluktuacije. još je predmet ˇ diskusije embriologa i patologa. prekriveno sluzokožom normalne boje. te prema tome na rendgen snimku ne pokazuju nikakve promene. Medjutim. Ponovno istraživanje takozvanih cista u koštanim fisurama je pokazalo da nisu posebni entitet. Globulomaksilarna cista Nastaje u koštanom tkivu. lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista. Ranije se smatralo da ˇ ´ ˇ je to cista u koštanoj fisuri. pojava cista u ovom predelu se ne može svrstati ni u jednu od ovih kategorija. To su ciste u mekim tkivima. Mogu dostici znatnu velicinu i širiti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku. Epitel ovih cista može biti plocastoslojevit i cilindrican. a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. Razvijaju se izmedju vitalnog ˇ ˇ bocnog sekutica i ocnjaka u predelu alveolarnog grebena. a kongergencije kruna zuba. Ponekad je cista u medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista. za koje se ranije smatralo da nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju ˇ mekih i koštanih tkiva lica i vilica. u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka ˇ ´ ˇ konstatujemo okruglasto elasticno izbocenje. jer se smatra da na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela. koja nastaje od neodontogenog epitela. gde daju izbocenje koštanog tkiva ˇ ´ ˇ ˇ sa vestibularne.Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala.

Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin što se i ˇ dalje odigravaju procesi kolikvacije. koji za vreme razvitka zuba indukuju stvaranje dentina u predelu vrha korena. To su zaostaci epitelne Hertvigove košuljice. Kod zapaljivih ˇ procesa u predelu parodoncijuma. Pojava multipnih cisgta se srece kod razlicitih ´ ˇ sindroma. godine). prožimajuci ga kao ´ ´ da ulaze u pore sundjera.4. tako da abscesna šupljina može da bude obložena epitelom. ciji razmekšani sadržaj predstavlja sadržaj cista. u njihovom centralnom delu dolazi do nekroze. Nastaju usled hronicnog apikalnog ˇ parodontitisa u koji je kasnije urastao epitel. Periapikalno granulaciono tkivo je u pocetku ˇ prožeto epitelnim trakama koje nastaju od Malasezovih epitelnih zaostataka u parodoncijumu (opisao ih je 1885. ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu ´ celijskih snopova koji prodiru u granulaciono tkivo zapaljivog ognjišta. Po ucestalosti su iste kod muškog i ženskog pola. kao što je basal-cell nevus sindrom. Deset puta su cešce od folikularnih. ˇ Radikularne ciste su najcešce. ´ 3. Imali smo prilike da konstatujemo pojavu multipnih cista u dve do tri generacije iste familije. tako da dolazi do formiranja ˇ lateralne radikularne ciste. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena i stvaranja manjih šupljina.doci do alteracije takve ciste u ameloblastom. Ciste u predelu vrha korena (apikalne). Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne ciste. Ove male šupljine ´ ˇ 7 . Ovakav ˇ epitelni rast je prouzrokovan zapaljivim nadražajima apikalnog granuloma ili apikalnog parodontitisa. take da se stvaraju intracelularne šupljine. Oni navode da je ovakav nacin ˇ nastanka ciste izuzetno redak. nastaju prazni prostori koji medju sobom konfluiraju. Ti epitelni zaostaci ostaju u parodoncijumu doživotno i tokom godina se smanjuju po broju i velicini. Teorija o intraepitelnom stvaranju cista po Sigmundu ˇ (Siegmund) i Veberu (Weber) polazi od toga da je pocetak stvaranja ciste u epitelnom telu ˇ granuloma. Da li postoji mogucnost da fistulozni kanal išcezne i da na taj nacin nastane cista . Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka u periodontalnom tkivu. pri cemu govorimo o ˇ individualnoj predispoziciji za stvaranje cista. Putem degeneracije i pretvaranjem ovih celija u tecno stanje. stvarajuci mrežastu formaciju u unutrašnjem delu granuloma ili se ´ šire površinom cementa. a ostale forme su ˇ ´ ˇ ´ znatno redje. kao što je opisano kod dysostosis cleidocranialis. Isti ovakav proces nalazimo i kod marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih ˇ zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu. kao posledica inflamacije u zubnoj pulpi. dolazi preko fistuloznog kanala do urastanja epitela.niti ´ ˇ ˇ se može dokazati. više puta je opisano. U predelima gde postoji više epitela. kod multipnih hiperkeratoticnih ˇ i pigmentnih promena kože. niti iskljuciti. Ciste nastale na bazi zapaljenja Radikularne ciste Mogu nastati u svako životno doba. Ima autora koji smatraju da prilikom spontane perforacije jednog apikalnog abscesa u usnu šupljinu.

znaci. Ciste koje nastaju u bocnom delu parodoncijuma nazivaju se lateralne ili parodontalne ˇ ciste. nastuprot nastanka cista koje su nastale intraepitelijalno. pokazuje osteoblasticne aktivnosti u manjoj meri. Kriger (Krüger). ´ Rast cista Ciste rastu sporo. Majer (Mayer). U svojoj genezi se ne razlikuju od radikularnih cista. Znaci. Može proci i više godina da bi cista postala primetna usled pojave ´ izbocenja koštanog tkiva. ˇ koji je sa unutrašnje strane obložen epitelom. a takodje i belancevine (imunoglobulini) ˇ ostaju u cisticnom sadržaju. epitelni ˇ prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. Adekvatno tome. ili je pak. sedefaste su boje. Sadržaj cista koje ne pokazuju znake zapaljenja cesto je bistar. Nacin stvaranja cista koji su opisali navedeni autori ˇ i histološki je dokazan. Kod ovih poslednjih. polazi od pretpostavke da prodiranje zapaljenja iz ˇ kanala korena zuba u predeo apikalnog parodoncijuma uslovljava epitelni rast. ˇ ˇ ´ a moguce je naci i znake akutnog zapaljenja. ali mogu nastati i na vitalnim zubima. koštano tkivo koje ˇ se nalazi neposredno uz cisticni omotac. U ´ cisticnoj šupljini usled degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih ˇ ´ supstanci. tkivni elementi. Kristali holesterina se makroskopski vide. ´ odnosno rast ciste brži. epitel granulacionog tkiva. Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja ´ ˇ cisticnog sakusa. Sadržaj je bogat kristalima holesterina koji nastaje usled raspadanja celija. nalazimo ciste koje su sa ˇ ˇ unutrašnje strane obložene višeslojnim plocastim epitelom u potpunosti. ´ Ovakav sadržaj je kod folikularnih cista koje ne pokazuju znake zapaljenja. Kod akutnog zapaljenja dolazi do nekroze epitela. ˇ Ukoliko je stepen zapaljenja više izražen. dok hronicno ˇ zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. ˇ ˇ ˇ Sadržaj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav. Formirana radikularna cista se sastoji od vezivno-tkivnog omotaca u koštanom tkivu. ˇ povecanog osmotskog pritiska i neadekvatne limfne drenaže. uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu ˇ i time se stalno povecava hidrostaticki pritisak.i ekstraepitelijalnom stvaranju šupljina Ojler (Euler). Razlika u visini osmotskog pritiska u cisti u ˇ odnosu na osmotski pritisak u serumu. U svakom slucaju stvara se najpre cista ciji zid u pocetku nije u potpunosti prekriven ˇ ˇ ˇ epitelom. U njemu se nalaze epitelne celije i kristali ´ holesterina. Teorija o istovremenom intra. Znaci da stalno povecavanje osmotskog pritiska predstavlja tendenciju ˇ ´ 8 . Stvaranje radikularnih cista. epitel ciste pokazuje razlicite ´ ´ ˇ stepene diferencijacije. ˇ Rast i povecanje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora. nego je ´ posledica procesa prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. žuckaste boje i ˇ ´ lako želatinozan. govori da ciste nastaju istovremenim raspadanjem epitela i granulacionog tkiva. Vezivnotkivni omotac pokazuje hronicno zapaljenje ili zapaljenje koje se vec odigralo. tako da nastale šupljine medju sobom konfluiraju. Zbog toga ovu teoriju nastanka cista treba uvažiti kao dokazanu. Sadržaj ciste može biti i kašast.se spajaju medju sobomn i zaokružuju. proces resorpcije koštanog tkiva je veci. gde se razgradjuju. Šer (Shear. 1985) smatra da je cisticni sadržaj rezultat kombinacije zapaljivog eksudata. Broš (Brosch).

Ciste koje poticu od gornjih bocnih zuba ˇ ˇ ˇ pretežno se šire prema maksilarnom sinusu. Cešce se javljaju u gornjoj. potiskujuci okolna tkiva. u tom delu je kost potpuno resorbovana. Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti. ˇ Postoji izvestan broj cista koje sadrže kašast sadržaj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. ˇ U gornjoj vilici se ciste šire putem manjeg otpora. tako da možemo otkriti cistu pri rutinskom ˇ rendgenološkom ispitivanju. dok ne predje granice ˇ alveolarnog nastavka. Te ciste se ˇ cesto otkrivaju posle nastanka patološke frakture ili usled pojave akutne infekcije. Cešca je kod ˇ ´ ˇ muškaraca.5 cm u precniku za godinu dana. U takvim slucajevima se izmedju sluzokože maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa još nalazi ˇ ˇ tanka koštana pregrada. U donjoj vilici možemo sresti ciste koje zahvataju citavo ˇ telo donje vilice. na pritisak se ugiba. Kod takvih cista se ima utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao ˇ ´ usled postepenog povecanja volumena. može usloviti vidljivi deformitet toga dela lica. dosta zavisi i od toga da li postoje znaci akutnog zapaljenja ili ne. Periost stvara koštano tkivo. Mogu nastati na bilo kojem zubu. bezbolno na dodir. a da pri tome ne daju neko znatnije izbocenje koštanog tkiva. kao što je ˇ ˇ 9 . ˇ ˇ ´ Najucestalija pojava radikularne ciste je u trecoj i cetvrtoj deceniji života. Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. nego u donjoj vilici. kao posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog ´ ´ ˇ sakusa koje dospevaju u lumen ciste. ˇ tako da stvara kruškoliku tvorevinu. u dijagnostici ne predstavlja veliki problem. Susedne strukture. usled pritiska u cisti. narocito od bocnog sekutica. Ukoliko je kost potpuno resorbovana. usled rasta ciste su uvek potisnute. sluzokoža iznad tog predela je nepromenjena. daje jedno ´ ˇ izbocenje koštanog tkiva koje može na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. tako da preostaje samo jedan špag preostalog dela maksilarnog sinusa. na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno ˇ ˇ razara. Klinicka slika radikularne ciste. što znaci prema nosu i ˇ gornjovilicnoj šupljini i tada mogu predstavljati teškoce u dijagnostici. Kod velikih cista može istovremeno postojati fenomen fluktuacije.rasta ciste. javlja se fenomen fluktuacije. Koštano tkivo se. Cim cista dodje do periosta.Dupuytren (Dipijtren) znak. Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija više prema bukalno. dolazi do apozicije kosti. Cista koja ne ˇ pokazuje znake akutnog zapaljenja. bez manifestnih simptoma. Smatra se da ´ se uvecava 0. odnosno od kojega zuba ˇ potice. tako da se ima utisak kao da cista širi okolno koštano tkivo. Njen dalji rast ide u pravcu manjeg otpora. Njen rast prestaje ako se otvori i sadržaj isprazni. glatke ˇ ˇ ˇ površine. Raste sporo i bezbolno. a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene. Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. ali ˇ ˇ ´ ˇ ´ su izuzetno retke na mlecnim zubima. što je poznato kao fenomen ping-pong loptice ili fenomen pergamenta . Kada dospe ispod periosta. U pocetku ona ˇ potiskuje okolno koštano tkivo i ne daje upadljive simptome. kao i ciste ˇ ˇ ´ koje poticu od palatinalnih korenova molara. Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje koštanog tkiva. One potiskuju gornjovilicnu šupljinu i mogu dostici vece razmere. ona u pocetku ima ovalan oblik. Klinicka slika. Izgradnja koštanog tkiva ide mnogo sporije nego što raste cista. Radikularne ciste su najcešce. ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na perfieriji ciste mnogo jace izraženi nego što je apozicija ˇ ˇ ˇ kosti. osim od lokalizacije. mogu se ispoljiti palatinalno. Ciste koje poticu od ˇ ´ ˇ gornjih frontalnih zuba. klinicki simptomi nedostaju. Dok su još male. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu ˇ ´ ´ maksile i podu orbite.

izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam ˇ omogucuje postavljanje dijagnoze. Rendgen nalaz. Sadržaj mandibularnog kanala može usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. a izbocenje koštanog tkiva je glatke ˇ površine. Kada je ˇ gnojna sekrecija i dalje obilna.napred opisano. Inficirane ciste u predelu gornje vilice mogu usloviti i zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa. Susedni zubi su sa divergentnim ˇ korenovima i konvergentnim krunama. kada i dalje ˇ postoji izbocenje koštanog tkiva . Posle ˇ ˇ ispražnjenja cisticnog sadržaja. dobija se po ucinjenoj inciziji obilna gnojna sekrecija sa kristalima ˇ holesterola. koja je ogranicava od okolne kosti. mentalisa je retka. ili kada ´ mikroorganizmi preko pokrovnog sloja prodiru u cistu. Vrši ´ ˇ se punkcija ciste. što zavisi od velicine ciste. ili preko parodontalnog džepa. Nekada se ciste mogu slucajno otkriti. Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija. a krune konvergentne. Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut.pojava akutnog zapaljenja. kada ˇ je cista površno postavljena i kod perforacije ciste. To je slucaj kada ˇ ˇ imamo akutnu infekciju ciste. i po išcezavanju akutnih znakova zapaljenja. 10 . neposredno u okolini ciste. Nije svaka cista na rendgen snimku jasno ogranicena. Radikularne ciste po pravilu potiskuju susedne zube.pojava akutne infekcije.treba posumnjati na cistu i u tom smislu preduzeti dalja ˇ ispitivanja. Inficirana cista ide pod klinickom slikom ˇ ˇ esto pacijent u anamnezi daje podatke o recidivirajucoj infekciji. Po ucinjenoj inciziji i ulaskom peana. Sluzokoža iznad ciste je nepromenjena. C ´ Infekcija ciste je moguca preko kanala korena zuba. Korenovi susednih zuba su divergentni. pojavljuje se rezidualna cista. ˇ Ta kompaktna koštana lamela se mnogo cešce vidi na rendgen snimku kod cista u ˇ ´ donjoj vilici. submukoznog abscesa. kroz koji se prazni gnojav sadržaj. iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku. Cista u koštanom tkivu najcešce daje jasno ograniceno ovalno ˇ ´ ˇ rasvetljenje koje na svojoj periferiji ima jasnu zonu kondenzacije koštanog tkiva. pri cemu se može ˇ ˇ videti potiskivanje susednih zuba. Takve fistule se nakon išcezavanja znakova ˇ akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. ´ ˇ Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste) prominira u ˇ ˇ cisticnu šupljinu. pri cemu dobijeni sadržaj predstavlja vredan dijagnosticki kriterijum. Kod površno postavljene ciste. ubrizgava se kontrastno sredstvo (lipjodol). Kod velikih inficiranih cista se vrlo cesto može videti fistula u predelu alveolarnog ˇ nastavka. ima se utisak da postoji šupljina. a takodje nam govori o njenoj velicini i odnosu prema ˇ maksilarnom sinusu i nosnoj šupljini. oštra senka koju ˇ nam daje kontrast govori u prilog ciste. kada se nakon ekstrakcije zuba pojavi gnojav sadržaj sa ˇ holesterinskim kristalima. ako je još ocuvan deblji sloj koštanog tkiva iznad ciste. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste. a u gornjoj se redje može dokazati i zahteva odredjene projekcije prilikom rendgen grafije. Može se slobodno reci da je u velikom procentu prvi znak da ´ posoji cista . Parestezija u predelu n. Ukoliko je prvi znak da postoji cista .

Izuzetno su retke.Retroalveolarni snimak nam kod malih cista daje informaciju o velicini ciste. imamo zasencenje gornjovilicne šupljine. a takodje i ortopantomografski snimak. i uvek ˇ je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. Te ciste ˇ ´ ´ srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka. a sa ˇ 11 . to zapaljenje u predelu apeksa mlecnog zuba vrlo lako dovodi do razvijanja folikularne ˇ ciste. to znaci da se radi o ˇ ˇ folikularnoj cisti.5. Rezidualna cista je nedijagnostikovana apikalna cista koja ostaje u vilicama posle vadjenja zuba. na rendgen snimku vidimo da je ˇ krista infrazigomatika resorbovana. U predelu gornje vilice. a cista nastavlja svoj rast. U tom slepom proširenju tako ˇ epitelizovanog džepa. koji je vrlo tanak. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne šupljine.6. imaju omotac od vezivnog tkiva. cija ˇ epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub. Pseudociste vilica Za razliku od pravih cista. One su posledica inflamatornog procesa u parodontalnom džepu. najcešce treceg molara. kod ˇ vecih cista. 3. Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. Ukoliko za vreme operacije vidimo da je klica stalnog zuba prekrivena omotacem. Rendgenski i klinicki se ´ ˇ ˇ te dve forme ne mogu lako razdvojiti. Ne retko. Cista koja raste ˇ prema maksilarnom sinusu daje kupasto izbocenje u maksilarni sinus. opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste. gde je ranije bilo zapaljenja u smislu perikoronitisa. Apikalni osteitis mlecnih zuba može ˇ ˇ dovesti do stvaranja radikularne ciste ili usled zapaljivih procesa u predelu apeksa mlecnih ˇ zuba. Infekcija u predelu džepa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva. a ne zapaljenjskog procesa. Ciste mlecnih zuba ˇ Apikalne ciste mlecnih zuba su izuzetno retke. potreban je snimak paranazalnih šupljina. 3. Parodontalna cista Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. Ukoliko je sinus ˇ potpuno zahvacen cistom. Ukoliko ˇ ˇ ˇ posle ekstrakcije mlecnog zuba. Na osnovu rendgen nalaza. facijalnog masiva. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj površini prvoga molara kod dece uzrasta ˇ 6-8 godina. što može stvoriti ´ ˇ ˇ diferencijalno-dijagnosticke teškoce u odnosu na zapaljenjske procese sluzokože maksilarnog ˇ ´ sinusa. može doci do stvaranja folikularne ciste zacetka stalnog zuba. Dolazi do zarašcivanja ekstrakcione rane. kruna stalnog zuba bude otkrivena. što govori u prilog ciste. gde dolazi do pojave ciste u distalnom delu ´ parodoncijuma. dolazi do dekubitusa. može se posumnjati na cistu. kada je protetski rad ´ iznad toga predela. a nekada i ´ tomografski snimak paranazalnih šupljina. može nastati cista. to znaci da se radi o radikularnoj cisti mlecnog zuba. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni snimak donje vilice. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici. a definitivnu dijagnozu postavljamo za vreme operacije i na osnovu histopatološkog nalaza. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog epitela u površnom delu periodontalnog ligamenta. Kod bliskih odnosa vrha korena mlecnih zuba i zubnog folikula stalnog ˇ zuba.

Ponekad se mogu naci višejedarne džinovske ˇ ´ celije.cista treba da je solitarna. One na rendgen snimku mogu pokazati slicne ˇ promene kao što pokazuju prave ciste. sadrži samo tecan sadržaj. ciste sadrže vezivno-tkivnu membranu koja je bogata kolagenim vlaknima. Ruston (Rusthon) je 1946. Klinicka slika.unutrašnje strane nije obložen epitelom. Treba ih spomenuti zbog diferencijalno-dijagnostickog ˇ znacaja. Traumatske hemoragicne ciste se na rendgen snimku pokazuju ˇ ˇ kao jasno ograniceno rasvetljenje u kosti. kao što je slucaj kod centralnih gigantocelularnih granuloma. Kasnije dolazi do njegove kolikvacije. polazi se od pretpostavke ˇ da nakon udarca dolazi do izliva krvi u spongioznom koštanom tkivu i formiranja intraosealnog hematoma. ˇ ˇ Traumatske koštane ciste koje su dijagnostikovane posle kraceg vremena od momenta ´ nastanka traume. Kada je od momenta ´ ˇ traume prošlo više godina. Tu dolazi u obzir centralni ˇ gigantocelularni granulom. ali ostaje još mnogo otvorenih pitanja nastnak ovakvih traumatskih koštanih cista. postoji hipoteza da su koštane hemoragicne ciste samo prelazni stadijum u ˇ izlecenju raznih patoloških procesa u koštanom tkivu. sa ocuvanom ´ ˇ ˇ 12 . ˇ Nasuprot tome. ne pokazuje znakove akutne i hronicne inflamacije. ˇ ekstravazacione ciste. Svi zubi u zahvacenom podrucju su primarno vitalni. ali isto tako nastaju na bazi pada ili udara koji se odigrao ˇ pre više godina. sa karakteristicnim udubljenjima u interradikularnim ˇ ˇ prostorima.hemoragicne. jer ne rastu. gledajuci rendgen snimak mnogo pre pomislimo da se radi o tumorima ´ nego o hemoragicnim cistama. iako su izuzetno retke. ostaje neresorbovan u koštanoj šupljini koja dobija izgled solitarne ciste. U ´ ˇ cisticnom omotacu nalazimo pigmente hemosiderina koji mu daje bakarnu boju. Njihova pojava je ucestalija kod osoba ˇ koje se bave borilackim sportovima. ˇ ˇ Jedan odgovarajuci cisticni omotac i jedno epitelno prekrivanje takve šupljine uvek ´ ˇ ˇ nedostaju. što doprinosi ˇ da pri promenama. ˇ ˇ ˇ Centrogeni tumori su ucestaliji u vilicama nego traumatske koštane ciste. nije sa unutrašnje strane obložena epitelom. histološki se sastoje od vezivno-tkivnog omotaca koji je bogat krvnim ˇ sudovima. U genezi solitarnih traumatskih koštanih cista. godine prvi objavio kriterijume za postavljanje dijagnoze traumatskih hemoragicnih cista: ˇ . Ta trauma obicno ostaje neregistrovana. ˇ Traumatske koštane ciste Retke traumatske koštane ciste (sinonimi . solitarne. koštane ciste. fibrozna displazija i eozinofilni granulom. što je slicno granulacionom tkivu. Predilekciono mesto za nastanak ovih cista je predeo angulusa ˇ mandibule i subapikalni predeo molara i premolara. jednostavne koštane ciste. progresivni koštani kaviteti) najcešce se ˇ ´ slucajno otkrivaju na rendgen snimku. obicno se slucajno otkrivaju na rendgen snimku. postoje ˇ samo pretpostavke. Prema traumatsko-hemoragicnoj teoriji nastanka ovih cista. Sadržaj takvih cista može biti serozan ili da ima malo žuckaste tecnosti. Imajuci u vidu da ove ciste ne pricinjavaju subjektivne tegobe i da ne dovode ´ ˇ do izbocenja koštanog tkiva.

Pocinju iz alveolarnog recesusa i daju izbocenja prema lumenu ˇ ˇ maksilarnog sinusa. Latentne koštane ˇ "ciste" su retko vece od zrna pasulja. Radilo se o tri osobe muškog pola i dve osobe ženskog pola. sa višebrojnim komorama. Terapija nije potrebna ako je dijagnoza sigurna. Ti delovi pljuvacne žlezde se katkada mogi sijalografski dokazati. Kod ovih cista nikada nemamo zonu kondenzacije koštanog tkiva na periferiji. Aneurizmaticne koštane ciste ˇ I ove retke promene na rendgen snimku podsecaju na ciste. Prilikom otvaranja traumatske koštane ciste nailazi se na odgovarajucu ´ šupljinu u koštanom tkivu koja može biti prazna ili da ima malo žuckasto-braonkastog gustog ´ sadržaja. Sadržaj mandibularnog kanala može slobodno prolaziti kroz tu šupljinu. u predelu vilicnog ugla. To su znaci retencione ciste. evakuiše se sadržaj. ˇ Nalaze se ispod mandibularnog kanala. ´ Dijagnoza aneurizmaticne koštane ciste se ne može postaviti preoperativno. vodeci pri tome racuna da ne dodje do povrede ´ ˇ neurovaskularnog snopa. krvlju ispunjene prostore. bili su anamnesticki evidentni podaci o nanošenju ˇ ˇ traume u tom predelu. Nekada može doci do ´ ´ spontane perforacije te ciste i isprazniti se preko nosnih hodnika. Geneza tih promena ˇ nije još objašnjena. Kod ovih cista se razlikuje od lecenja pravih cista. Koštanu šupljinu ispunjavamo obicno želatinskim sundjerom. One imaju ˇ relativno brz rast. a u stromi mnoštvo višejedarnih džinovskih celija. embrionalni defekti koštanog tkiva donje vilice). ˇ 3. Najcešce se slucajno otkrivaju kada se pravi rendgen snimak ˇ ˇ ˇ ´ ˇ 13 . Uz štedljivu trepanaciju koštanog tkiva sa ˇ vestibularne strane. jer im nedostaje cisticni ˇ ˇ ˇ omotac koji kod pravih cista moramo odstraniti.7. Lecenje. nisu ciste. Ciste mekih tkiva Ciste sluzokože maksilarnog sinusa Ciste sluzokože maksilarnog sinusa nastaju usled retencije sekreta u jednoj malo žlezdi sluzokože maksilarnog sinusa. pri cemu ga nikada u potpunosti ne ispunjavaju i ne uslovljavaju ˇ resorpciju koštanog tkiva. Obložene su tankim slojem ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. u životnom ˇ dobu izmedju 10 i 30 godina. Ciste sluzokože maksilarnog sinusa mogu nastati kao posledica apikalnog ostitisa koji pocinje od gornjih bocnih zuba. dovode do nepravilnog uvecanja koštanog tkiva u zahvacenom podrucju.periodontalnom membranom. nego sa cistama imaju zajednicko samo to što daju jasnu senku na rendgen snimku. ´ ´ ˇ a na rendgen snimku se pokazuju kao jasno ogranicena rasvetljenja. Pri operativnom postupku. Ispunjene su bistrim žuckastim sadržajem. Latentne koštane ciste donje vilice Takodje tzv latentne koštane ciste (staticne koštane šupljine ili idiopatske koštane ˇ šupljine. ˇ i tada se može posumnjati da se radi o aneurizmaticnoj koštanoj cisti. Histološki nalazimo ´ proširene. U tri slucaja. u najvecem broju slucajeva ´ ´ ˇ tkivo submandibularne pljuvacne žlezde nalazimo u udubljenju lingvalne kompakte donje ˇ vilice. Mi ˇ smo imali prilike da u periodu 1984-1989 godine lecimo pet pacijenata od traumatskih ˇ hemoragicnih cista.

lojne i znojne žlezde ˇ ˇ ispunjene žitkim belicastim. Moguca je ´ ˇ ´ takodje i pojava sekundarne infekcije ovih cista. mekano elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokožu se nazire žuckasta boja ciste. ˇ Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. Koža tog predela je pokretna. kao što je vec navedeno kod cista u predelu gornje vilice i ´ tumora. a njihov ˇ sadržaj predstavlja zgusnutu orožanu masu. Nastaje usled zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens). a ima i tvorevine kože . Na rendgen snimku ciste sluzokože maksilarnog sinusa se vide poluloptaste senke u maksilarnom sinusu. bolove . Lecenje. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste. ˇ Lateralne i medijalne ciste i fistule vrata Medijalna cista i fistula vrata. a retroalveolarni ˇ snimak sumnjivog predela pokazuje da periodontalna membrana u predelu apeksa sumnjivih zuba nije prekinuta. koji stvaraju sumnju da bi oni ˇ mogli biti posledica takve ciste. Dermoidne ciste u sublingvalnom predelu mogu dostici znatnu velicinu. smrdljivim sadržajem. vec prema ´ tome da li se nalaze iznad ili ispod musculus mylohyoideus-a. Diferencijalno dijagnosticki treba je takodje razlikovati od cirkumskriptnog zapaljenja ˇ sluzokože maksilarnog sinusa. ˇ ´ Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade. Zid dermoidnih cista sadrži epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koži. Njihovo operativno ostranjenje dolazi u obzir ukoliko se pacijent žali na glavobolju. ´ Epidermoidne ciste su obložene orožanim plocasto-slojevitim epitelom. u medijalnoj liniji izmedju ˇ ˇ baze jezika i štitne žlezde. Nedostatak izbocenja koštanog tkiva uvek govori o cisti sluzokože maksilarnog sinusa. tj.dlake.obicno tupe. Mnogo cešce su u ˇ ´ mekim tkivima i opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu. Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan. bezbolan tumefakt na podu usta. Epidermoidne i dermoidne ciste Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa. Mogu se pojaviti duž citavog puta duktusa tireoglosusa. Ovu cistu nije teško razlikovati od radikularne ciste. a neki navode da može biti i poremecaja u razvitku lojnih žlezda. Ciste duktusa tireoglosusa su obložene trepljastim epitelom i sadrže seroznu sluzavu tecnost. 14 .paranazalnih šupljina iz nekih drugih razloga.

što predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. izmedju hioidne kosti ˇ ´ i istumusa štitne žlezde. Na palpaciju je bezbolna. hronicna oboljenja ˇ ˇ limfopoeticnog aparata i dr. Koža iznad ciste je pokretna.Medijalne ciste vrata se najcešce pojavljuju u medijalnoj liniji. Može se napipati kanal. 15 . bezbolna tumefakcija. Ukoliko se drugi škržni luk potpuno ne zatvori. Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloženi cilindricno trepljastim ili plocasto ˇ ˇ ˇ slojevitim epitelom. Iz te fistule izlazi povremeno sluzak sekret.branhiogena cista i fistula vrata Nastaje od drugog škržnog luka. Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna. nastaje lateralna cista vrata. ´ Tada umesto ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata. a takodje i unutrašnja. Spoljašnje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m. može nastati spoljašnja fistula. Može doci do infekcije ciste i tada ide pod klinickom slikom akutne ˇ ´ ˇ inflamacije toga predela. Unutrašnje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor. rez može ici duž prednje ivice m. Pri infekciji ciste može doci do spontane perforacije. Lateralna . Kod lateralnih cista vrata. Lecenje. koji ide skoro po pravilu prema hioidnoj kosti. Cista je fistuloznim kanalom vezana za hioidnu kost. ˇ Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju ˇ u celosti. Ako dodje do zatvaranja škržnog luka epitelnim pokrovom kože ili sluzokože. kada nastaje medijalna fistula. u cemu se cini ˇ ˇ ˇ i resekcija srednjeg dela hioidne kosti. tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja. elasticne konzistencije. scm u donjoj trecini ´ vrata. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal. Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u ˇ medijalnom predelu vrata. scm ili horizontalnim ´ rezom iznad ciste. a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu cekumu jezika. jasno ogranicena ˇ i pokretna u odnosu na podlogu i kožu u predelu karotidnog trougla. Pojava ciste može nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog odstranjenja ciste. kao fibrozna traka. Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela.

Sigurno je ˇ ˇ da pri postojanju apikalne ciste. odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. ako je površno postavljena ili kada postoji mikro perforacija ciste. ˇ ˇ Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje bocni zid maksilarnog ˇ sinusa. Cista . Vrlo cesto se recesus vilicnog sinusa na rendgen snimku ˇ ˇ proglasi za cistu. na rendgen snimku daje ´ policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. Cista . Diferencijalna dijagnoza cista Vec je izneto da se ciste postepeno bezbolno uvecavaju. Ciste koje u potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus. Ako se radi o sinusu . Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) ˇ je. Policistican ameloblastom ˇ ˇ je talasaste površine. Zbog toga je vrlo važno da vidimo cistu na rendgen snimku u njenom celom obimu. ´ ˇ Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu šupljinu. nije moguce.8. Kompaktno koštanotkivo vilicnog sinusa ´ ˇ u alveolarnom recesusu je ipak naznaceno jace nego kod ciste. na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu šupljinu. Moguce je da i foramen mentale zamenimo apikalnom cistom. sa svim znacima koji govore u prilog ciste. a takodje na osnovu radiografskog pregleda. na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica prema dole.3. ali ciste vilica imaju dosta ´ ´ zajednickog sa vecim brojem drugih oboljenja. On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno ˇ rasvetljenje. Razgranicenja izmedju ciste i ˇ ˇ ˇ jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen snimka. dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima. može se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane. Retroalveolarni snimak ´ u dva pravca nam vrlo lako daje odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale. ´ ˇ a manji granulomima. Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke. što stvara sumnju da se radi o 16 . Kod velikih cista u predelu ˇ ˇ gornje vilice.tecan sadržaj sa kristalima holesterina. jer je vilicni sinus simetricno razvijen. Diferencijalna dijagnoza ciste u koštanom ˇ ´ tkivu od drugih oboljenja je najpre moguca pomocu rendgen snimka. Relativnu vrednost ´ ima i mišljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna graška mogu smatrati cistama. ako se ne nalazi u dubljim strukturama koštanog tkiva. što ˇ ˇ se uvek može konstatovati intraoralno palpacijom. Ciste imaju jasnu ´ ´ granicu prema okolnom koštanom tkivu sa zonom kondenzacije. I cista ˇ ´ može na rendgen snimku pokazivati multilokularnost. mogu se prepoznati po izbocenju koštanoga tkiva. na rendgen snimku jasno ogranicen.ameloblastom. iso kao pocetna cista. otežano je ˇ razgranicenje prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. Zbog toga je moguca zamena sa cistom. a ako je cista . Cista i apikalni granulom. odgovor ´ na pitanje da li se radi o cisti ili recesusu maksilarnog sinusa. Tek nam rendgen snimak paranazalnih šupljina pokazuje jedno kupasto izbocenje koštanog tkiva prema ˇ maksilarnom sinusu. izuzev ako cista na periferiji nije pod znacima zapaljenja. U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela.dobicemo vazduh.maksilarni sinus. Ciste vilica u odnosu na policistican ameloblastom razlikujemo ˇ na osnovu klinickog. Dolazi u obzir i ´ ˇ tomografski snimak paranazalnih šupljina.

Oni takodje dovode do bezbolnog izbocenja koštanog ˇ ˇ tkiva. godine našao u svetskoj literaturi 126 slucajeva karcinoma koji su ˇ sigurno nastali od ciste. tako da se na osnovu rendgen snimka ˇ proglasi za folikularnu cistu. ˇ Monocisticni ameloblastom koji je dosta redan. daju nam pravi odgovor. U višegodišnjoj klinickoj praksi. I danas važe ˇ dva osnovna postupka koje je opisao Parc (Partsch).kod tumora ne dobijamo ništa ili nešto krvavog sadržaja. 17 . a maligna alteracija epitela je vrlo retka. Uopšte ˇ uzevši. Tek histološki nalaz nam daje pravi odgovor. Lecenje cista vilica ˇ Svaku cistu treba.9. usled razlicitog stepena resorpcije koštanog tkiva. Razne vrste tumora mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice. Kodel je 1964. centralni fibrom. mi smo imali prilike da to ˇ konstatujemo samo u cetiri slucaja. Ovi tumori po pravilu daju relativno jasne granice prema okolnom koštanom tkivu. Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku. ´ U lecenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo. u celosti odstraniti. ali na rendgen snimku uvek nedostaje kompaktna lamelarna granica. To prvo može dati multilokularna keratocista. ˇ Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom. adenocisticni ˇ karcinom i dr. a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu alveolarnog grebena ˇ mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista. poznati kao cistotomija ili Partsch I i ˇ cistektomija ili Partsch II. jer ona svojim daljim ´ rastom dovodi do resorpcije koštanog tkiva. Takodje. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj šupljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne ˇ znaci da se sa sigurnošcu radi o folikularnoj cisti. kao i rendgen snimak. kao što je srecemo kod cista. Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. U sumnjivim slucajevima pomaže ˇ punkcija . imamo veliki broj cista. predstavlja latentno žarište infekcije. a kod velikih tumora možemo videti resorpciju u predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom. ˇ eozinofilni granulom. Probna punkcija. kao god je to moguce. ne omogucava da ga od ciste možemo ˇ ´ razlikovati na osnovu rendgen snimka. pleomorfni adenom. a takodje da je od folikularne ciste nastao ameloblastom. ´ Cista svojim rastom potiskuje susedne zube. Ciste i solidni tumori. Imajuci ˇ ´ u vidu da se gigantocelularni tumori javljaju pretežno u mladjem životnom dobu. a postoji mogucnost maligne alteracije. a kod cista bistar žuckast ´ sadržaj ili gnojav sadržaj. ˇ ˇ 3. Postepeno rastu. monocisticna promena ˇ u donjoj vilici vecega obima. daje utisak ´ ˇ da se radi o policisticnom tumoru. Postoji mogucnost da je takav zub usled ˇ ´ ´ rasta tumora potisnut. pogotovu ako je došlo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadražaja.ameloblastomu. slicne kao kod cista. on svojim prisustvom sprecava nicanje nekog stalnog zuba. osealni hemangiom.

Predstavlja odstranjenje ˇ cisticnog sakusa u celosti i primarno zatvaranje operativnog defekt.Partsch I Cilj cistostomije je da veliki deo cisticnog zida odstranimo i cistu spojimo sa usnom ˇ šupljinom. kada bi enukleacija sakusa u celosti uslovila devitalizaciju više zuba. Po odstranjivanju dela ciste sa vestibularne ili palatinalne strane. To predstavlja mali hirurški zahvat ciji je postupak vrlo jednostavan. može doci do potpune regeneracije koštanog tkiva. ˇ Cistotomija .prestaje pritisak u cisti koji uslovljava resorbciju okolnog koštanog ˇ tkiva. ili patološku frakturu. povreda nosne ili gornjovilicne šupljine. Pri tome ne dolazi do povreda susednih ˇ struktura kao što su zubi. tako da je moguca pojava infekcije. tako da potpuno prekrivaju svežu koštanu površinu. ´ Cistektomija ili Parc II (Partsch II) je opisana 1910. Otvor na cisti mora biti tako veliki da ne može doci do spontanog zatvaranja. ˇ Treba dati prednost cistektomiji. tako da i to ima znatnog uticaja da li cemo raditi cistostomiju ili cistektomiju. znaci . I tada cistostomiju radimo kao privremenu metodu. krvni sudovi. lokalizacije . Mora se uzeti u obzir da postupkom cistostomije ostaje deo patološkog tkiva. Neophodno je duže postoperativno lecenje ˇ koje traje više meseci. a nekada i znatno više. ˇ Ovaj postupak ima i znatnih nedostataka. od starosti pacijenta. 18 . a takodje i maligna alteracija. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna ´ ˇ šupljina ispuni koštanim tkivom . preostali deo cisticnog sakusa odstranjujemo u drugom zahvatu.Cistotomija ili Parc I (Partsch I) je operativni zahvat kojim se stvara širok spoj ˇ izmedju ciste i usne šupljine i opisana je 1892. jer kada se regeneriše koštano tkivo. da ne bi došlo do infekcije. Ovaj nacin operacije cista polazi od ˇ toga da stvaranjem širokog otvora na cisti prema usnoj šupljini.gornja ili donja ˇ vilica. ili ´ se.patološka fraktura. godine. pak. posle nekoliko meseci ili ˇ i duže. tako da se defekt u kosti postepeno smanjuje i kod povoljnih slucajeva. više ne postoji opasnost da nastane patološka fraktura. Koštano tkivo nakon takve intervencije reaguje apozicijom kosti prema toj šupljini. tj. Regeneracija koštanog tkiva u donjoj vilici je znatno brža i bolja nego u gornjoj. kad god je to moguce. ivice cisticnog sakusa ˇ se ušiju za sluzokožu. ´ Postupak cistostomije je indikovan samo u slucajevima kada bi odstranjivanje cisticnog ˇ ˇ sakusa u celosti donelo znatne komplikacije . nervi. ´ U postoperativnom toku kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta. godine. što je cesto potrebno kod cista ´ ˇ u predelu ramusa mandibule. dolazi do stalnog pražnjenja sadržaja ciste.zavisi od njene velicine. tako nastali otvor mora održavati pomocu obturatora. ´ Operativna tehnika cistostomije Cistostomija u predelu zubnog niza se izuzetno retko radi i to samo kod velikih cista u donjoj vilici.

a cisticnu šupljinu posle svakog ˇ ˇ uzimanja hrane mora dobro isprati.obezbedjivac te ˇ ˇ stome. a koštano ˇ ˇ ˇ tkivo odstrani toliko da nema podminiranih mesta. kada postoji opasnost nastanka patološke frakture nakon cistostomije . tako da možemo prekriti znatan deo sveže koštane površine. odvoji se mukoperiostealni režanj. Prva promena tamponade vrši se posle sedmog dana. Presecanjem periosta pri ˇ bazi tog trapezastog mukoperiostalnog režnja. a mora biti ˇ tako planiran da ide ivicom koštanog defekta ciste. Mukoperiostalni režanj se stavlja preko zaravnjenih i glatkih površina kosti. Kod bezubih vilica obturator se dodaje na ˇ 19 . oslobodjeni cisticni sakus se lucnim rezom ekscidira.operaciju možemo izvesti u dve ˇ ˇ faze: . kao posledicu takve intervencije. koji se mora fiksirati za protezu (ukoliko je pacijent nosi). da sprecava zatvaranje napravljene stome.što je cest slucaj kod bezubih vilica .u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm.kada dodje do regeneracije koštanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patološke frakture. . gde postoji opasnost da dodje do patološke frakture. ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube. nakon cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju šine. a samim tim i nastanka infekcije. cisticni ˇ ˇ sadržaj se evakuiše i pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve šupljine. Po odstranjenju koštanog tkiva iznad ciste. mora ˇ se odmah odstraniti i poslati na histopatološki pregled. sadržaj mandibularnog kanala ostaje otvoren. Više puta smo imali prilike da nakon potpunog odstranjivanja tako velikih cista.Odstranjivanje cisticnog sakusa treba uciniti po njegovom najvecem obimu. Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene prema usnoj šupljini. Prekrivanjem neurovaskularnog snopa mukoperistalnim režnjem je sasvim dovoljna zaštita za njega i ni u jednom slucaju nismo. Otvor ciste ˇ ˇ ´ mora biti tako planiran. u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija. imali neuralgicne bolove. Kod velikih cista u donjoj vilici. a nakon toga dva puta nedeljno do potpune epitelizacije sveže koštane površine. Cisticni sadržaj se isprazni. Ukoliko preostali deo cisticnog zida stvara sumnju na neku tumorsku promenu. Kod cista u predelu korpusa mandibule nema opasnosti od zatvaranja ivica i stvaranja retencionih mesta. Stoga je potrebno uraditi obturator . ˇ Kod velikih cista u donjoj vilici. Vrši se tamponada jodoform gazom. ukoliko ima dovoljno zuba. izvrši se tamponada da bi režanj dobro prilegao na podlogu. Lucnim rezom sa vestibularne strane. Prva promena jodoform gaze obavlja se sedmoga dana. da bi se sprecila pojava ˇ ˇ recidiva. ˇ I kod velikih cista u donjoj vilici mi se odlucujemo za cistektomiju. ˇ ˇ Vec je izneto da je postoperativno lecenje nakon cistostomije dugotrajno i da u tom ´ ˇ periodu pacijent mora voditi racuna o higijeni usne šupljine. pri cemu nastalu ˇ ˇ svežu površinu delimicno prekrivamo mukoperiostalnim režnjem. dobija se dosta u njegovoj dužini.

prelazi u koštano tkivo. U postoperativnom toku posle cistektomije u koštanoj šupljini se stvara sveži koagulum koji se retrahuje i odvaja od zidova koštane šupljine. a postoji ´ ˇ i mogucnost da se pojavi infekcija. što je slucaj kada cisticni ˇ ˇ ˇ sakus dolazi do vrhova korenova susednih zuba. U koštanom tkivu ispod mukoperistalnog režnja odigrava se proces zarašcivanja. Ovo narocito dolazi do izražaja ako je ˇ usled zapaljenja došlo do ožiljacnog srašcivanja izmedju cisticnog sakusa i okolnih mekih ˇ ´ ˇ tkiva. kada se on nalazi odmah ´ ispod cisticnog sakusa i devitalizacije susednih zuba u okolini ciste. Navedeni nedostaci i opasnosti dolaze u obzir narocito ako je cista velika. Kod cistektomije ostaje velika sveža površina u koštanom tkivu. treba ga odstraniti. Te prednosti cistektomije ipak imaju i odredjene nedostatke. Ispunjavanje tako praznog prostora u koštanom tkivu sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate. Ti materijali se stavljaju u koštani defekt (možemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju ˇ retrakciju koaguluma. Kada se stvori serom iznad tog predela. Ranu treba pažljivo ušiti. s jedne strane. a imajuci u vidu ´ da je ona u kontaktu sa usnom šupljinom. 20 . postoji opasnost od nastanka infekcije. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma. koriste se i želatinski sundjeri (gelaspon. iz usne šupljine lako prodiru u cisticnu šupljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. ˇ Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo cešca ˇ ´ ako su one u predelu donje. režanj sluzokože ubaciti u koštani defekt i postoperativni tretman nastaviti kao kod cistostomije. a s druge strane. Teškoce pri ´ odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa vestibularne strane. po pravilu ne dolazi do zarašcivanja ivica rane. u kojem se postepeno ´ nastali koagulum u cisticnoj šupljini prožima vezivnim tkivom koje kasnije. tako da je retencija hrane i pljuvacke mnogo veca. Na taj nacin je. taloženjem ˇ kaclijumovih soli. galastipt. a takodje i pojavu infekcije. Potrebna je veca kolicina koštanog tkiva. nego u predelu gornje vilice. serom koji se stvara ˇ izmedju koaguluma i koštanih zidova predstavlja veliku opasnost za razvitak infekcije. ili pak sluzokože nepca kada je teško u potpunosti odstraniti cisticni ˇ sakus. surgicel). za vreme operacije. Ukoliko dodje do ˇ ´ infekcije koaguluma. Prirodna drenaža u donjoj vilici je mnogo otežana. ˇ ´ Zarašcivanje koštanog defekta bez komplikacija. organizacija koaguluma otežana. marbagelan. a samim tim i ´ ˇ nastanka infekcije. rana je spolja zarasla. Krvni ´ koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji. operativni defekt se primarno zatvara režnjem sluzokože. ˇ Cistektomija Parc II (Partsch II) ˇ Ovim postupkom u celosti odstranjujemo cistu. kod cistektomije se može ocekivati ´ ˇ samo ako šupljina nije suviše velika. Kod enukleacije cista u gornjoj vilici može doci do otvaranja gornjovilicne i nosne ´ ˇ šupljine. ali se to ipak retko koristi. a po skidanju konaca sedmoga dana. tako da postoji opasnost da se pojave recidivi. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma. potrebno je ispuniti taj prazan prostor koji nastaje nakon odstranjenja ciste u koštanom tkivu. Prilikom odstranjivanja velike ciste može doci do povreda nervusa alveolarisa inferiora.protezu i na taj nacin poboljšava njena stabilnost.

kao i erupcione ciste mlecnih zuba se lece pretežno cistostomijom. Odstranjenje cisticnog sakusa od sadržaja ˇ ˇ mandibularnog kanala je moguce. neophodna je i saradnja ortodonta. budu izvan ocekivanog koštanog defekta. Kod velikih cista u predelu gornje vilice. Odizanjem mukoperiostalnog režnja odstranjujemo deo koštanog ´ tkiva iznad ciste toliko dovoljno da možemo imati apsolutno dobar pregled i da cistu možemo u celosti odstraniti. o 21 . jasno je da velicina ciste ne predstavlja kontraindikaciju za ˇ cistektomiju. tj. odstranjenje cisticnog sakusa uspeva lako. tako da je ocuvana samo jedna tanka koštana lamela. Ne treba ocekivati ˇ da uvek posle takvog postupka dolazi do zarašcivanja bez komplikacija. Operativna tehnika cistektomije Parc II (Partsch II) ˇ U planiranju reza. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cista koje ˇ poticu od gornjeg ocnjaka. ˇ Folikularne ciste dijagnostikovane za vreme period razvitka zuba. Sasvim je druga situacija ukoliko se radi o folikularnim cistama u starijem uzrastu. u vecoj ili manjoj meri ˇ ˇ ˇ ´ potiskuju maksilarni sinus. tj. Tupom ´ ˇ ˇ preparacijom odstranjujemo cisticni sakus u celosti. ˇ maksilarni sinus je obicno potisnut prema tuberu maksile. jer je ´ mnogo teži. ˇ Cesto kažemo da se operacije takve ciste radi po metodi Kaldvel-Lika (Caldwell-Luc) što nije sasvim tacno. što nije slucaj kod operacije ciste. One nekada potpuno resorbuju koštano tkivo. stavljamo sredstva za stabilizaciju koaguluma. koji je palatinalno postavljen i kod cista koje poticu od palatinalnih ˇ ˇ ˇ korenova molara ili premolara. preostali deo sinusa spajamo sa cisticnom šupljinom i vršimo drenažu u donji nosni hodnik. Ukoliko je cista još potpuno u koštanom ˇ tkivu. ˇ Imajuci u vidu da ciste rastu više u pravcu manjega otpora. vodeci racuna da ne povredimo cisticni sakus. cime omogucavamo ˇ ˇ ´ normalno zarašcivanje rane.Na osnovu iznetog. Moguca je pojava ´ ´ infekcije. U postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana. Kada je koštano tkivo iznad ciste intaktno. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko. susrecemo se sa ´ ´ cinjenicom da ciste koje poticu od bocnih zuba u gornjoj vilici. Rast takvog zuba može uspeti samo ako postoji prazan prostor u zubnom nizu. Tako istanjeni koštani zid odstranjujemo. jer po toj metodi odstranjujemo patološki promenjenu sluzokožu sinusa ˇ u celosti. pod orbite ili prema nosnom ˇ hodniku. jer je na taj nacin moguce zadržati zub koji se ˇ ˇ ˇ ´ nalazi u cisti i omoguciti njegovo nicanje. pri cemu treba voditi racuna da on nekad može biti u ´ ˇ ˇ direktnom kontakty sa cisticnim sakusom. Bez obzira na to da li se radi o cisti u predelu gornje ili donje vilice. velicine režnja kod cistektomije. Kod jako dislociranih ili koso postavljenih zuba. tako da po odstranjenju ciste nastaje široka komunikacija prema maksilarnom sinusu. lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i gornjovilicnim sinusom. Po odstranjenju cisticnog sakusa u odnosu ˇ ´ ˇ na velicinu ciste. Odvajanje ciste koja je probila koštano tkivo. mora se uvek voditi racuna da ˇ ˇ ivice režnja. najpre napravimo borerom jedan otvor i pažljivo ga proširujemo. može priciniti dosta teškoca. koja predstavlja granicu ˇ izmedju ciste i maksilarnog sinusa. odnosno šav. Cisticna šupljina posle ucinjene cistostomije se brzo ´ ˇ ˇ smanjuje. usled nepreglednosti operativnog polja. kad god je moguce pristupamo sa vestibularne strane. ˇ srasla za meka tkiva. ako takva zub ima vertikalan položaj i ukoliko još ima potencijala rasta.

gde postoji opasnost patološke frakture. ima prednosti prema cistostomiji. jer nema opasnosti od pojave recidiva .infekcije od preostalog dela ciste ´ i kraci je postoperativni tretman. Cistektomija se danas primenjuje kad god je to moguce. bolje je nakon ucinjene ˇ cistektomije sprovesti postoperativni tretman otvorenim nacinom. nakon ´ ucinjene cistektomije koristimo sredstva za stabilizaciju koaguluma. a kod vecih. Nacelno. bilo da je cista svojim ˇ rastom resorbovala kost. 22 . Prema tome i kad se odlucimo za cistostomiju. teško dati. Ili pak. nakon ucinjene ˇ ˇ cistektomije kod velikih cista u donjoj vilici. Kada se ne ocekuje nicanje takvog zuba. ˇ Da li cemo raditi cistektomiju ili cistostomiju . o zubima koji su potisnuti prema bazi mandibule ili maksile. Kod velikih cista u donjoj ˇ vilici. Uslovi za ´ ˇ zarašcivanje bez komplikacija su narocito povoljni kod cista u predelu gornje vilice. ili se ona morala odstraniti u toku operacije. sprovodimo postoperativno lecenje otvorenim ˇ nacinom. Zbog toga je neophodno cistu potpuno odstraniti i uvek poslati na histopatološki pregled. tako da ´ ˇ se skoro uvek odlucujemo za cistektomiju.pri odlucivanju se mora uzeti u obzir ´ ˇ opšte stanje i starost pacijenta. u granicnim slucajevima. odlucujemo se za cistektomiju sa odstranjivanjem zuba ˇ ˇ koji se nalazi u cisticnoj šupljini. ˇ Na kraju razmatranja operativnih metoda koje primenjujemo u lecenju cista vilica. ´ ´ ˇ Izbor operativnog postupka nekada je. ˇ može se reci da cistostomija i cistektomija u najvecem broju slucajeva daju dobre rezultate. ˇ Kod manjih cista u donjoj vilici. ˇ ˇ postoje odredjene indikacije za primenu ovih metoda.jako dislociranim zubima. operativni zahvat treba uciniti dvofazno. Na kraju. preostali deo cisticnog sakusa možemo odstraniti u ˇ ˇ drugom operativnom zahvatu. takodje se radi cistektomija. Ukoliko nedostaje više od polovine koštanih zidova ciste. svaku cistu moramo shvatiti kao fakultativno predkancerozno stanje. I pored toga.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->