VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA

Izvod iz knjige: Topenarevi Ljubomir, Organizacija i tehnologija drumskog transporta, Graevinska knjiga, Beograd,1987.

5.

VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2 5.1 5.2 5.3 Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2 Sastav voznog parka......................................................................................................... 2 Inventarski vozni park........................................................................................................ 3

6.

RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIENJA PREENOG PUTA............................ 24 BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30 IZMERITELJI ISKORIENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA.................................... 35

7.

PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 44

5.
5.1

VOZNI PARK
Definicija voznog parka

Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljai, prikolice i poluprikolice). Vozni park moe biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama. Organizacioni vozni park se moe formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza za sopstvene potrebe. Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike organizacionog voznog parka ali sa ogranienim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.

5.2

Sastav voznog parka

Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i prikljunih vozila ije su eksploataciono-tehnike karakteristike razliite i tehniko stanje nejednako. Pod eksploatacionotehnikim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila duina, irina, visina, razmak osovina, razmak tokova, duina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprenici podune i poprene prolaznosti, radijus okretanja, dinamika svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonominost pogona, pogodnost za tehniko odravanje, kapacitet vozila korisna nosivost, specifina povrinska i zapreminska nosivost u t/m2 itd. Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastav voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najee je heterogene strukture tj., sastavljen je od vozila razliitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su razliite pa su i tehniko-eksploatacione karakteristike razliite. Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlake je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod kojeg je tehniko odravanje vozila lake i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova potrebno je teiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku svesti na minimum. Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za uporeivanje rada vozila u voznom parku, potrebno je izvriti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehniko-eksploatacione karakteristike i ije je stanje priblino jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sanduari, cisterne, hladnjae, teretna vozila sa ureajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za meugradski saobraaj, autobusi za prigradski saobraaj, autobusi za turistike vonje itd.) Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozila mogli uporeivati.

5.3
5.3.1

Inventarski vozni park

Definicija inventarskog voznog parka

Pod "inventarskim voznim parkom" podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru knjigovodstvu osnovnih sredstava autotransportne organizacije. Skup svih vozila u voznom parku homogenog sastava oznaava se sa Ai inventarski broj vozila. U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih po markama i tipovima vozila u voznom parku.

Ai = Ai1 + Ai 2 + ... + Ain = Ai1

1

gde su:

Ai1 + Ai 2 + ... + Ain podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u
n voznom parku. broj grupa vozila u inventarskom voznom parku.

5.3.2

Podela inventarskog voznog parka prema tehnikom stanju

Po svom tehnikom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehniki ispravna, tj. sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehniki neispravna, odnosno nesposobna za eksploataciju. Ovo znai da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su "sposobna" za rad i vozila koja su "nesposobna" za rad. U praksi retko nastupa sluaj kada su sva vozila sposobna za rad i to najee kod voznih parkova sa malim inventarskim brojem vozila. Ako se kod homogenog voznog parka sa Ai oznai inventarski broj vozila, sa As broj tehniki ispravnih za rad sposobnih vozila i sa An broj tehniki neispravnih, odnosno za rad nesposobnih vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehnikom stanju

Ai = As + An
n

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bie:

Ai = Aii = Asi + Ani

1 1 1

gde je:

A
1 n

si

= As1 + As 2 + ... + Asn = An1 + An 2 + ... + Ann

skup broja sposobnih vozila po grupama vozila skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila

A
1

ni

Osnovna podela moe se prema potrebi dalje ralanjivati. Na primer: tehniki neispravna vozila mogu se podeliti na vozila koja se nalaze na opravci i na vozila koja ekaju na opravku. Vozila koja se nalaze na opravci mogu se podeliti na vozila prema vrstama opravke (tekue odravanje, laka, srednja, investiciona opravka). Vozila koja ekaju opravku mogu se podeliti na vozila koja ekaju opravku zbog nedostatka radionikog kapaciteta ili usled nedostatka rezervnih delova. U kategoriju neispravnih vozila mogu se izdvajati vozila koja ekaju otuenje (prodaju) ili rashodovanje (totalno unitena u saobraajnoj nezgodi ili dotrajala u eksploataciji).

5.3.3

Eksploataciona podela tehniki ispravnog voznog parka

Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehniki ispravnom za eksploataciju sposobnom stanju moe u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimino na radu, a delimino van rada. Uzroci usled kojih deo voznog parka ili itav vozni park sposoban za eksploataciju moe biti van rada mogu biti razliiti (nedostatak posla, reim rada voznog parka, via sila, nedostatak vozaa). Ako se kod homogenog voznog parka sa Ar oznai broj vozila koja se nalaze na radu, a sa Ag broj tehniki ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garai, onda e eksploataciona podela dela voznog parka sposobnog za rad biti:

As = Ar + Ag
n

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bie:

As = Asi = Ari + Ag i
1 1 1

gde je:

A A
1 1 n

ri

= Ar1 + Ar 2 + ... + Arn = Ag1 + Ag 2 + ... + Agn

skup broja vozila na radu po grupama vozila skup broja sposobnih vozila po grupama vozila

gi

5.3.4

Eksploataciono tehnika podela inventarskog voznog parka

Zamenom izraza za eksploatacionu podelu tehniki ispravnog dela inventarskog voznog parka u izraz za podelu inventarskog voznog parka prema tehnikom stanju dobie se izraz za eksploataciono tehniku podelu inventarskog voznog parka. Za homogen vozni park bie:

Ai = Ar + Ag + An
n n n n

Za vozni park heterogenog sastava bie:

Ai = Aii = Ari + Agi + Ani

1 1 1 1

Uspeno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku podrazumeva to je mogue vei broj vozila na radu Ar i to manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.

6.
6.1

RAD VOZNOG PARKA

TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA

Transportni proces predstavlja proces premetanja prevoenja putnika i robe i ukljuuje sve pripremne i zavrne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe, odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upuivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika.

6.1.1

Ciklus transportnog procesa

Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata: upuivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika prijem i utovar roba ukrcavanje putnika prevoz robe putnika istovar i predaja robe iskrcavanje putnika.

6.1.2

Prosta vonja

Prosta vonja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe (ukrcavanja putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila na sledee mesto utovara robe (ukrcavanja putnika).

6.1.3

Sloena vonja

Sloena vonja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnog procesa pri emu se transportno sredstvo vozilo u toku izvrenja transporta kree od poetne take vonje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara istovara tereta, odnosno ukrcavanja iskrcavanja putnika.

6.1.4

Obrt

Pod obrtom se podrazumeva transportni proces koji se sastoji iz jedne ili nekoliko vonji sa povratkom prevoznog sredstva vozila u prvobitnu polaznu taku.

6.1.5

Prevozni put

Pojam prevoznog puta definie odabrani i vozau propisani pravac kretanja vozila pri izvrenju prevoza izmeu dva mesta. Definisanje pravca kretanja vozila neophodno je kada su te dve take spojene sa dva ili vie putna pravca i tada prevozni put obavezno propisuje dispeerska sluba i unosi u putni nalog vozila.

Odabrani prevozni put po pravilu mora biti najbolji i najkrai. Za pojam prevozni put u praksi se koristi i termini ITINERER I MARUTA.

6.1.6

Transportni rad jedinice transportnog rada

U toku vrenja transportnog procesa putnici ili roba se transportuju na odreenim rastojanjima i pri tome se ostvaruje transportni rad. Transportni rad je proizvod ostvarenog obima prevoza putnika ili koliine prevezenog tereta i prosenog rastojanja na kome je transport izvren. Transportni rad izraava se putnikim i tona kilometrima. Za jedinicu transportnog rada u putnikom saobraaju uzima se putnik kilometar (pkm) i to je rad ostvaren prevozom jednog putnika na rastojanju od jednog kilometra. Za jedinicu transportnog rada u robnom - teretnom saobraaju uzima se tona kilometar (tkm) i to je transportni rad dobijen prevozom jedne tone tereta na rastojanju od jednog kilometra.

6.2

ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA

Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta robe i putnika. Precizno planiranje zahteva temeljno izuavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojim treba organizovati transport u narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu. Pri odreivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na: a) b) c) d) e) vremenski bilans vozila u danima vremenski bilans vozila u asovima uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje, rastojanje prevoza) preeni put vozila i stepen iskorienja preenog puta stepen iskorienja kapaciteta vozila.

Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omoguava odreivanje nivoa produktivnosti rada istih i utvrivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenje transportnih zahteva klijenata. Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omoguava preduzimanje potrebnih mera za poveanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvrenje transporta uz nie transportne trokove.

6.3

TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA

Za potrebe planiranja, analize i ocene efektivnosti rada vozila u drumskom saobraaju (kako u putnikom tako i u robnom transportu) uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima je omogueno ocenjivanje stepena korienja vozila i voznih parkova u celini, kao i vrednovanje ostvarenih rezultata rada. Tehniko - eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada vozila moemo podeliti na: 1) Izmeritelje i koeficijente vremenskog balansiranja rada vozila u danima i asovima. 2) Izmeritelje i koeficijente iskorienja preenog puta.

3) Izmeritelje iskorienja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka. 4) Izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa. 5) Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka. Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omoguava ocenu organizovanosti i intenziteta korienja raspoloivih kapaciteta voznog parka i to: a) Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se pokazatelji vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehnike ispravnosti t, koeficijent iskorienja tehniki ispravnog sposobnog za rad voznog parka ', koeficijent iskorienja voznog parka , zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog balansiranja auto asova rada, auto asova vonje AHw, auto asova dangube AHd, koeficijent iskorienja vremena u toku 24 asa i koeficijenta iskorienja radnog vremena . Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja preenog puta podrazumevaju se: ukupan preeni put AK, preeni put sa teretom putnicima AKt, preeni put bez tereta putnika AKp, i nulti preeni kilometri AKn. Koeficijenti bilansiranja preenog puta su: koeficijent iskorienja preenog puta i koeficijent nultog preenog puta . Pod izmeriteljima iskorienja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti i koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti . U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnog procesa spadaju: srednja saobraajna brzina Vs, prevozna ili transportna brzina Vp, brzina obrta Vo, i eksploataciona brzina Ve. Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja duina jedne vonje sa teretom Kst, srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta Kst1, srednje rastojanje prevoza jednog putnika Ksp1, broj vonji sa teretom Az, koeficijent izmene putnika sm,srednja dnevna kilometraa Ksd, vreme trajanja utovara i istovara tui, kao i vreme trajanja ukrcavanja iskrcavanja putnika. Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni rad U, ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila WU, WQ, WU i WQ.

b)

c)

d)

e)

Pogodna metodologija omoguava izuavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i iznalaenje odgovarajuih organizaciono tehnolokih mera za poveanje proizvodnosti vozila i snienje cene transporta.

6.3.1

Vremenski bilans voznog parka u danima auto dani

Svaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije (autobus, teretno vozilo, teglja, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u posmatranom vremenskom periodu Di dana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehnikoj podeli inventarskog voznog parka moe biti Ds dana u tehniki ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i Dn dana u tehniki neispravnom, nesposobnom stanju vozila za eksploataciju:

Di = Ds + Dn

Sa stanovita racionalnog iskorienja raspoloivog vremenskog fonda od Di dana, kod tehnike podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati slubu odravanja i opravki vozila da: Dn 0 odnosno da Di Ds Za kalendarsko vreme, u kome se nalazi u tehniki ispravnom stanju Ds dana, jedinica voznog parka shodno eksploatacionoj podeli inventarskog voznog parka moe provesti Dr dana u eksploataciji, tj. na radu i Dg dana u tehniki neispravnom stanju ili van rada, tj. u garai:

Ds = Dr + Dg

Sa stanovita racionalnog iskorienja raspoloivog vremenskog fonda tehniki sposobnih dana vozila, potrebno je tako organizovati slubu eksploatacije vozila da Dg 0 odnosno da Ds Dr Zamenom izraza za eksploatacionu podelu raspoloivog fonda sposobnih dana vozila u izrazu za tehniku podelu fonda dana dobie se eksploatacionotehnika podela raspoloivog vremena jednog vozila u danima:

Di = Dr + Dg + Dn

Shodno ranijim zakljucima potrebno je korienje raspoloivih Di dana jednog vozila tako organizovati da Dg 0 ; Dn 0 odnosno da Di Dr

6.3.2

Auto-dani

Ako posmatramo ne jedinicu voznog parka, ve ceo homogeni vozni park kao jednorodnu grupu ili heterogeni vozni park kao skup grupa vozila (grupe su homogenog sastava) potrebno je uvesti sloeniji pokazatelj: auto-dan, koji odgovara jednom kalendarskom danu svake jedinice voznog parka. Prema tome, za ceo vozni park auto-dani inventarski e odgovarati zbiru inventarskih auto-dana svih jedinica u voznom parku. Za homogeni vozni park bie:
A

ADi = Di
1

Za heterogeni vozni park bie:

ADi = ADi1 + ADi 2 + ... + ADi n = ADii

1

gde je: n ADi1,2,...,n broj grupa vozila u voznom parku broj inventarskih auto dana po grupama vozila auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka
n

ADi
1

Za sposobna vozila u voznom parku bie: Za homogeni vozni park broj sposobnih auto dana:
A

ADs = Ds
1

Za heterogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

ADs = ADs1 + ADs 2 + ... + ADs n = ADs i

1

Za radni vozni park broj auto-dana na radu bie: Za homogeni vozni park:
A

ADr = Dr
1

 Za heterogeni vozni park:

ADr = ADr1 + ADr2 + ... + ADrn = ADri

1

Za auto-dane sposobnih vozila, auto dani u garai bie: Za homogeni vozni park:
A

ADg = Dg
1

Za heterogeni vozni park:

ADg = ADg 1 + ADg 2 + ... + ADg n = AD gi

1

Za auto-dane nesposobnih vozila bie: Za homogeni vozni park:

A

ADn = Dn
1

Za heterogeni vozni park:

ADn = ADn1 + ADn 2 + ... + ADn n = ADni

1

Polazei od tehnike i eksploatacione podele inventarskog voznog parka moe se napisati podela inventarskih auto-dana i to: Za homogeni vozni park:

ADi = ADs + ADn ADs = ADr + ADg ADi = ADr + ADg + ADn

Za heterogeni vozni park:

ADi = ADs + ADn

i i 1 1 1 n n n 1 1 1 n n n

ADsi = ADri + ADg i ADii = ADri + ADg i + ADni

1 1 1 1 n

Kod bilansiranja iskorienja ukupnog fonda vremena voznog parka inventarskih auto-dana treba teiti postizanju to veeg broja auto-dana na radu i minimizaciji broja neproduktivnih auto-dana u garai i neispravnih auto-dana.

6.3.3

Koeficijent tehnike ispravnosti t

Koeficijent tehnike ispravnosti utvruje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima su vozila tehniki ispravna sposobna za eksploataciju. Za jedinicu voznog parka to je odnos broja sposobnih prema broju inventarskih dana.

Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja sposobnih vozila prema inventarskom broju vozila. Za ceo vozni park u nekom posmatranom vremenskom periodu to je odnos sposobnih auto-dana prema inventarskim auto-danima. Prema tome, izraz za koeficijent tehnike ispravnosti bie: za jedinicu voznog parka

t =

Ds Di + Dn = Di Dr + Dg + Dn As Ai An = Ai Ar + Ag + An
n n

za homogen vozni park u toku jednog dana

t =

za heterogeni vozni parku toku jednog dana

t =
isto tako

As
1 n 1

Aii

Ai An
i 1 1 n n 1 1 n

ii

Ari + Ag i + Ani
1

t =

Aii ti
1

Ai
1

Ai
1 n n i 1 1

ti
n i i

Ar + Ag + An
1

Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu bie: za homogeni vozni park

t =
za heterogeni vozni park

ADs ADi ADn = ADi ADr + ADg + ADn

n n

t =
isto tako

ADs
1 n 1

ADii

ADi ADn
i 1 1 n n n 1 1 1

ADri + ADgi + ADni

=

t =

ADii ti
1

ADi
i 1 n n 1 1

ti n

ADii
1

ADri + ADgi + ADni

1

t =

ADi
i 1

ti

ADi
1

1 n t n 1 i

10

Koeficijent tehnike ispravnosti ocenjuje uspeh slube opravki i odravanja u pruanju eksploataciji ispravnih kapaciteta vozila i voznog parka koji mogu biti korieni za rad.

6.3.4

Koeficijent iskorienja voznog parka

Koeficijent iskorienja voznog parka odreuje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima su vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom vremenskom periodu to je odnos broja dana na radu prema inventarskim danima. Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja vozila na radu prema inventarskom broju vozila. Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos broja auto-dana na radu prema inventarskim auto-danima. Prema tome, izraz za koeficijent iskorienja voznog parka bie: za jedinicu voznog parka

=
za homogen vozni park

Dr Dr = Di Dr + Dg + Dn Ar Ar = Ai Ar + Ag + An
n

za heterogeni vozni park u toku jednog dana

=
isto tako

Ari Ai
1 i 1 n i

Ar
n 1 n i 1 1

i n

Ar + Ag + An
i 1

Ai
1

Aii
1

Ai
i 1 n n 1 1

i n

Ari + Ag i + Ani
1

za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

ADr ADr = ADi ADr + ADg + ADn

n

za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

ADr
1 n 1

ADii

ADr
n 1 n i 1 1

i n

ADr + ADg + ADn

i 1

11

isto tako

ADi
i 1

ADii
1

ADi
i 1 n n 1 1

i n

ADri + ADg i + ADni

1 i i n

ADi
1

ADi
1

1 n i n 1

Koeficijentom iskorienja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka, jer se njime odreuje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima je korien za rad.

6.3.5

Koeficijent iskorienja tehniki ispravnog sposobnog voznog parka

Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent iskorienja tehniki ispravnog voznog parka. Njime se ocenjuje sposobnost komercijalne slube da zaposli ispravna vozila. Koeficijent iskorienja tehniki ispravnih vozila odreuje koji deo od sposobnih dana su vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom periodu vremena to je odnos broja dana na radu prema danima u kojima je vozilo bilo sposobno za rad. Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos auto-dana na radu prema broju auto-dana u kojima su vozila bila sposobna za rad. Ovako definisan koeficijent ' moe se tano izraunati i primeniti samo u sluaju kada je reim rada voznog parka takav da su svi dani u posmatranom periodu radni. To odgovara reimu linijskog autobuskog saobraaja kod koga su svi dani u toku godine radni dani (vozni park radi i subotom i nedeljom i dravnim praznicima). U uslovima rada teretnih vozila (ne rade subotom i nedeljom i dravnim praznicima petodnevna radna nedelja ili ne rade nedeljom i dravnim praznicima - estodnevna radna nedelja) ovaj koeficijent dobija poseban oblik. Prema tome izrazi za koeficijent iskorienja voznog parka kada je reim rada takav da su svi dani u toku godine radni bie: za jedinicu voznog parka

'=

Dr Dr = Ds Dr + Dg

za homogeni vozni park u toku jednog dana

'=

Ar Ar = As Ar + Ag
n

za heterogeni vozni park u toku jednog dana

' =

Ar
1 n 1

Asi

Ar
1 n n 1 1

Ari + Ag i
12

 za homogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu

'=

ADr ADr = ADs ADr + ADg

n

za heterogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu

' =
isto tako

ADr
1 n 1

ADsi ADri
1 n i 1 n n

ADr
1 n n 1 1

ADri + ADg i ADi

i 1 n n i 1 1 n i

ADs ADr + ADg ADi

i 1 i n

ADs
1

1 n i n 1

Ovaj koeficijent moe imati potpuno razliite vrednosti kod teretnih voznih parkova koji rade samo radnim danima i to petodnevnu radnu nedelju sa dnevnim radnim vremenom od 8 h po smeni ili estodnevnu radnu nedelju sa sedmoasovnim radnim vremenom. U reimu petodnevne radne sedmice godinji broj radnih dana voznog parka, tj. reim rada parka dobija se na sledei nain: FDrgod = + 365 (2 52 + 8 ) + 12 = 265 dana 52 nedelje 52 subote 8 dana dravnih praznika 12 radnih subota, u mesecu po jedna, za dopunu do 42 h radne sedmice, jer je za 5 radnih dana ostvareno 58=40 h, a prekovremeni rad vozaa nije dozvoljen FDrgod = 265

Kod estodnevne radne sedmice godinji fond radnih dana voznog parka se dobija na sledei nain: FDrgod = 365 (52 + 8 ) = 305 dana
n

FDrgod = 305

Za ispravno raunanje koeficijenta iskorienja tehniki ispravnog sposobnog voznog parka nuno je iz podataka o Ds, ADs i

ADs
1

iskljuiti sposobna vozila i auto-dane sposobnih vozila

ostvarenih u neradnim danima voznog parka, jer sposobna vozila u te dane nije mogue zaposliti. Obzirom da se bilansiraju radni dani u odnosu na sposobne dane, samo e na taj nain izraunat koeficijent ' dati stvaran stepen zaposlenosti ispravnog voznog parka u radnim danima. To znai da je potrebno posebno evidentirati: Ds5 sposobni dani vozila u radnim danima petodnevne radne nedelje Ds6 sposobni dani vozila u radnim danima estodnevne radne nedelje Fond sposobnih dana vozila u neradnim danima potrebno je posebno evidentirati:
13

ADs5 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedelje ADs6 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima estodnevne radne nedelje
n

ADs'
1

sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedelje

ADs'
1

sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima estodnevne radne nedelje

Izrazi za izraunavanje koeficijenta iskorienja tehniki ispravnog teretnog voznog parka bie za petodnevnu i estodnevnu radnu sedmicu: za jedinicu voznog parka

Dr Dr = Ds '5 Dr + Dg '5 Dr Dr b) '6 = = Ds '6 Dr + Dg '6

a) '5 = za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

ADr ADr = ADs'5 ADr + ADg '5 ADr ADr b) ' 6 = = ADs '6 ADr + ADg '6
a) '5 = za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena a) '5 =
n n

ADri ADs'
1 n 1 n 1 n i5

ADr
1 i n n 1 1 n

ADr + ADg ' ADr

1 n n 1 1 i

i5

b) '6 =

ADr
1

ADs'i 6

ADri + ADg 'i 6

auto-dani sposobnih vozila van rada u radnim danima voznog parka

Dg5, Dg6, ADg5, ADg6,

ADg 'i 5 ,
1

ADg '
1

i6

Ukoliko se kod teretnog voznog parka izraunava tako kao da su svi kalendarski dani radni, tada se dobija iskrivljena slika. U tom sluaju takoe je neophodno prikazati broj sposobnih dana van rada usled neradnih dana voznog parka sa ralanjenjem na subote i nedelje, dravne praznike i viu silu. Na osnovu datih izraza za koeficijente, moe se utvrditi, da je koeficijent iskorienja voznog parka jednak proizvodu koeficijenta iskorienja tehniki ispravnog voznog parka ' i koeficijenta tehnike ispravnosti t.

= ' t

14

Ova relacija ne vai u uslovima teretnog voznog parka kod primene koeficijenata '5 ili '6. Koeficijent iskorienja inventarskog voznog parka po vrednosti moe biti manji ili jednak koeficijentu tehnike ispravnosti voznog parka t

Kada je = t to znai da su sva tehniki ispravna vozila radila i da nije bilo ispravnih vozila van rada.

6.3.6

Zavisnost veliine koeficijenta tehnike ispravnosti i iskorienja voznog parka

Na veliinu koeficijenta tehnike ispravnosti i iskorienja voznog parka deluje toliko mnogo elemenata, da je veoma sloen zadatak stepenovanja uticaja svih elemenata na nivo vrednosti istog. Stepen tehnike ispravnosti zavisi u velikoj meri od kvaliteta vozila, opteg tehnikog stanja vozila, pogodnosti vozila za tehniko odravanje, reima rada i racionalnosti eksploatacije voznog parka, ispravnosti naina rukovanja vozilom, naina posedovanja vozila, redovnog reima odravanja vozila, efikasnosti pri opravkama vozila, snabdevenosti voznog parka rezervnim delovima i pneumaticima, stanja mree saobraajnica, klimatskih uslova itd. Visok kvalitet vozila podrazumeva izradu vozila od materijala dobrog kvaliteta, visoku pouzdanost, bezbednost i ekonominost eksploatacije. Opte tehniko stanje podrazumeva promenu tehnikog stanja vozila u funkciji broja godina u eksploataciji i opadanja pouzdanosti i ekonominosti. Pogodnost vozila za tehniko odravanje ocenjuje se lakoom pristupa sklopovima i agregatima vozila (pristup motoru podizanjem kabine). Reim rada voznog parka definie dnevno radno vreme vozila, rastojanja na kojima vozila rade, putne uslove, stepen iskorienja korisne nosivosti, upotrebu prikljunog vozila itd. Od reima rada voznog parka zavisi nivo srednje dnevne kilometrae koja u velikoj meri zavisi od dnevnog radnog vremena vozila, tj. od broja smena vozaa. Racionalnost eksploatacije podrazumeva takvu organizaciju transportnih procesa u kojoj se transportni zahtevi izvravaju uz minimum ukupnog broja preenih kilometara vozila, minimizaciju nultog preenog puta, to manjeg broja praznih kilometara, minimizaciju neproizvodnih danguba vozila i rad sa optimalnim iskorienjem nosivosti vozila bez preoptereenja. Ispravnost rukovanja vozilom podrazumeva dobru obuenost vozakog osoblja sa tehnikim karakteristikama vozila i reim vonje koji obezbeuje ekonominost pri radu vozila, uz produenje veka agregata i sklopova na vozilu. Putni uslovi podrazumevaju ispravan izbor prevoznog puta, jer stanje mree saobraajnica neposredno utie na intenzitet habanja vozila, uestalost otkaza i nivo tehnike ispravnosti. Klimatski uslovi mogu niti uzrok prekida eksploatacije vozila u voznom parku usled velikog snega, poplava itd. PRIMERI: A. 1. REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rr = 365 DANA GODINjE Za jedinicu voznog parka u periodu od godinu dana ostvareno je: Dr=312, Ds=325, Di=365, Dn=DiDs=40, Dg=13

Dr 312 Ds 325 Dr 312 = = 0,854 ; t = = = 0,89 ; = = = 0,96 Ds 325 Di 365 Di 365

15

 = ' t = 0,96 0,89 = 0,854

2. Za homogeni vozni park u toku jednog dana Ar=89, As=92, Ai=101, An=9

Ar 89 As 92 Ar 89 = = 0,881 ; t = = = 0,911 ; = = = 0,967 Ai 101 Ai 101 As 92 = ' t = 0,967 0,911 = 0,881

3.

Za heterogeni vozni park u toku jednog dana Broj vozila Grupe vozila inventar. ispravnih na radu u garai neispravnih Ai As Ar Ag An Grupa 1 19 17 15 2 2 Grupa 2 25 22 21 1 3 Grupa 3 10 8 3 2 Grupa 4 40 29 27 2 11 Vozni park 94 76 71 5 18

Ai =Ai
1 4

+ Ai2 + Ai3 + Ai4 = 19 + 25 + 10 + 40 = 94 ;

71 = 0,755 ; t = 94

As =76 ; Ar =71
1 1

Ar Ai
1 1 4

As Ai
1 1 4

76 = 0,809 ; = 94

Ar As
1 1 4

71 = 0,943 96

= ' t = 0,943 0,809 = 0,755

4. Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena Vozni park od Ai=30 vozila u periodu od godinu dana Di=366 ostvareno je: ADi=10980; ADs=9223; ADr=8393; ADg=830; ADn= 1757

ADr 8393 ADr 8393 ADs 9223 = = 0,764 ; ' = = = 0,91 ; t = = = 0,84 ADi 10980 ADs 9223 ADi 10980 = ' t = 0,91 0,84 = 0,764

5.

Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena U primeru e biti uzeto 5 grupa vozila u periodu od Di=365 dana Broj vozila Grupe vozila Inventar. Ispravnih na radu u garai Neispravnih ADi ADs ADr ADg ADn Grupa 1 3650 3051 2980 71 599 Grupa 2 1825 1552 1481 71 273 Grupa 3 5767 5435 5259 176 332 Grupa 4 10950 9211 8853 358 1739 Grupa 5 2993 2212 1894 318 781 Vozni park 25185 21461 20467 994 3724

Ai =

ADi
1

Di

25185 = 69 ; As = 365

ADs
1

Di

= 58,8 ; Ar =

ADr
1

Di

= 56,08

16

Ag = 2,72 ; An = 10,2

ADr ADi ADs ADi

1 1 5 1 5 1 5

20467 = = 0,812 ; = 25185

ADr ADs
1 1 5

20467 = 0,954 ; 21461

t =

21461 = 0,852 25185

= ' t = 0,954 0,852 = 0,812

B. 1. REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rt = 265 DANA GODINjE (PETODNEVNA RADNA SEDMICA) Za jedinicu voznog parka u ma kom periodu vremena (uzee se Di=365) Di=365, Ds=343, Dr=253, Dn=22, Dg=90 Dg'=12 Vozilo je bilo 90 dana ispravno u garai van rada, ali od toga samo 12 dana u radnim danima voznog parka. Ostatak od Dg-Dg'=78 dana ispravnih je van rada ali od toga 52 nedelje, 8 dana dravnih praznika i 18 neradnih subota.

Ds 345 Dr 253 Dr 253 = = 0,693 ; t = = = 0,94 ; = = = 0,738 Ds 343 Di 365 Di 365

Ovako izraunati koeficijenti iskorienja tehniki ispravnog sposobnog voznog parka moe nas navesti na totalno pogrean zakljuak da je ak 26,2% od sposobnih dana vozilo bilo van rada i da je komercijalna sluba loe upoljavala vozilo. Koeficijent iskorienja sposobnih vozila, ispravno e biti izraunat samo tada ako se fond sposobnih dana bude raunao iskljuivo u radnim danima parka

Dr Dr 253 = = = 0,955 Ds' Dr + Dg '5 253 + 12 Izraunati koeficijent 5 daje realnu sliku o uposlenosti vozila.
5 =
2. Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena Vozni park sastavljen od 58,5 vozila proseno u toku godine ostvario je: ADi=21352; ADs=18576; ADr=14391; ADn=2776; ADg=4185; ADg=9

ADr 14391 ADs 18576 ADr 14391 = = 0,674 ; t = = = 0,87 ; = = = 0,775 ADi 21352 ADi 21352 ADs 18576 Izraunati koeficijent nije realan. Potrebno je izraunati taan koeficijent. ADr 14391 5 = = = 0,999 ADr + ADg '5 14391 + 9

Sa ispravno izraunatim koeficijentom imamo praktino potpunu uposlenost voznog parka prema reimu rada i evidentiranim sposobnim danima vozila u garai koji se ne mogu iskoristiti za eksploataciju. 3. Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena Za tanu sliku iskorienja tehniki sposobnog ispravnog voznog parka takoe se ne dobija jasna slika upotrebom koeficijenta . Potrebno je utvrditi daje mogunost realne ocene zaposlenosti vozila.
n

ADg
1

i izraunati 5 koje

17

Auto-dani vozila Grupe vozila inventar. ispravnih na radu neisprav. u garai ADii ADsi ADri Dni ADg ADg'5 ADgn Grupa 1 9125 6388 6204 2737 184 64 120 Grupa 2 5475 4681 3558 794 1123 123 1000 Grupa 3 10220 8175 6458 2045 1717 140 1577 Grupa 4 7300 6570 5387 730 1183 60 1123 Vozni park 32120 25814 21607 6306 4207 387 3820 ADg5 auto dani ispravnih vozila van rada u radnim danima voznog parka ADgn auto dani ispravnih vozila van rada u neradnim danima voznog parka ADs sposobni auto dani voznog parka u radnim danima voznog parka ADs sposobni auto dani voznog parka u posmatranom periodu vremena Za ovaj vozni park sa ovakvom distribucijom auto-dana, ostvarene su sledee vrednosti koeficijenata , t , i 5 .

t =

ADs ADr ADr ADr ADr ADr = = ;= ; = ; 5 = ADi ADi ADs ADr + ADg ADs'5 ADr + ADg '5

t =

ADs ADi
1 1 4

;=

ADr ADi
1 1 4

; =

ADr ADs
1 1 4

; 5 =

ADr ADs'5
1 1 4

ADr
1

ADr + ADg '5

1 1
5

Grupa vozila 1 2 3 4 Vozni park

0,68 0,65 0,632 0,738 0,673

0,971 0,76 0,79 0,82 0,837

0,99 0,966 0,979 0,989 0,982

0,7 0,855 0,8 0,9 0,803

Poreenjem vrednosti koeficijenata i 5 mogu se lako uoiti razlike vrednosti istih, pa izraunate vrednosti koeficijenta mogu nametnuti pogrene zakljuke o slabom korienju sposobnih auto-dana po grupama vozila i za vozni park u celini. Za sve koeficijente u tabeli vai takoe zakljuak da se srednja vrednost za ceo vozni park ne moe izraunati kao prosta aritmetika sredina postignutih koeficijenata po grupama vozila

1 n t = ti ve je t = n 1

ti

ADii
i

ADi
1

Ista metodologija primenjuje se i kada vozni park ima reim rada sa estodnevnom radnom nedeljom , tj. kada je Hr=305 dan/god. I uz primenu odgovarajuih formula za estodnevnu radnu nedelju. Samo korienje koeficijenata 5 i 6 omoguava realnu ocenu uspeha komercijalne slube na zapoljavanje ispravnih vozila.

6.3.7

Vremenski bilans u asovima rada vozila i voznog parka

DNEVNO RADNO VREME VOZILA Korisnim i proizvodnim delom radnog vremena vozila smatra se ono vreme koje vozilo provede u vonji sa putnicima ili sa robom. Nekorisnim ali neophodnim pripremnim vremenom pri izvrenju transportnih procesa vozila smatra se vreme koje vozilo utroi na ukrcavanje iskrcavanje putnika
18

i utovarno istovarne operacije pri transportu robe. Pripremnim vremenom smatra se i vreme vonje praznog vozila u sluaju kada je to neophodno za izvrenje prevoza, odnosno kada je vonja praznog vozila sastavni deo transportnog procesa. Vreme stajanja vozila na istovarno utovarnim operacijama Utovarno istovarnim radovima naziva se kompleks operacija u vezi sa utovarom robe na vozilo u mestima otpreme robe i istovarom robe u mestima isporuke robe. Ukupno vreme stajanja vozila na utovaru i istovaru za jednu vonju sa teretom tui sadri sledee elemente: vreme ekanja utovara i istovara, vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara, vreme efektivnog trajanja utovarno istovarnih operacija i vreme potrebno za oformljenje dokumenata vezanih za izvrenje prevoza. Vreme ekanja poetka utovara istovara esto ini znaajan deo ukupnog vremena stajanja na utovaru i istovaru. Ovo vreme meutim, nije poeljan element ukupnog vremena. Pri dobroj organizaciji i uslovima sinhronizovanog rada utovarno istovarnih mesta i vozila ovo vreme moe biti svedeno na minimum ili u potpunosti eliminisano. Vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara zavisi od tipa vozila (vunog voza), eme razmetaja utovarno istovarnog mehanizma, dimenzija prostora za manevrisanje u prilazu do utovarno istovarnih mehanizama i reenja prilaznih puteva. Vreme izvrenja utovarno istovarnih radova predstavlja glavni element ukupnog vremena dangube vozila na utovaru istovaru. U ovo vreme ukljueni su i otvaranje i zatvaranje stranica karoserije, podeavanje visine arnjeva, otvaranje i zatvaranje vrata kod vozila sa zatvorenom karoserijom, privrivanje tereta, nametanje i vezivanje cirade, merenje i brojanje robe itd. Trajanje vremena izvrenja utovarno istovarnih radova zavisi od naina izvrenja istih, nosivosti i tipa vozila, vrste robe, broja izvrioca i stepena njihove obuenosti pri runom nainu utovara istovara ili od tipa mehanizacije i proizvodnosti iste pri mehanizovanom nainu utovara istovara. Vreme oformljenja prevoznih dokumenata zavisi od sloenosti primenjene dokumentacije, koja je znatno sloenija kada je u pitanju meunarodni transport. Radi iskorienja ukupnog vremena dangube na utovaru istovaru, potrebno je proces oformljenja dokumenata obavljati u toku izvrenja utovarno istovarnih operacija. Skraenje vremena dangube na utovaru istovaru vozila postie se poveanjem stepena mehanizovanosti utovarno istovarnih operacija, korienjem visoko produktivnih maina i mehanizama za utovar istovar, primenom vozila sa ureajima za samoutovar i samoistovar, sinhronizovanim ravnomernim dolaskom vozila na mesta utovara istovara usklaenim sa propusnom moi utovarno istovarnih mehanizama. Auto asovi U toku jednog auto-dana na radu vremenski bilans tehniki sposobnog vozila za vreme od 24 asa bie:

Hr + Hg = 24

gde je: Hr Hg broj asova provedenih na radu (dnevno radno vreme vozila) broj asova provedenih van rada u garai

19

6.3.8

Radno vreme vozila

U toku radnog dana svako vozilo se nalazi odreeno vreme na radu Hr gde radei na liniji (u putnikom saobraaju) ili na prevoznom putu (u teretnom saobraaju) izvrava prevoz putnika ili robe. Dnevno radno vreme vozila Hr (u asovima) se rauna se od momenta polaska, do momenta povratka vozila u autotransportnu organizacije sa odbitkom vremena za obavezne zakonom propisane odmore vozaa i obedovanja. Dnevno radno vreme vozila Hr se deli na vreme koje vozilo provede u vonji Hw i vreme koje provede u stajanju dangubi Hd. Prema tome je: Hr = Hw + Hd [h] Vreme provedeno u vonji moe se dalje ralanjivati na vreme korisne vonje Hwk i vreme nekorisne vonje Hwn. Pojam korisne vonje Hwk podrazumeva vonju sa putnicima teretom. Pojam nekorisne vonje Hwn podrazumeva vonju praznog vozila. Hw = Hwk + Hwn [h] Neproduktivno vreme dangube vozila takoe se moe ralaniti na vreme koje vozilo provede na utovaru istovaru Hui i vreme dangube vozila usled tehnike neispravnosti Ht ukoliko je u toku dana dolo do dangube vozila usled otkaza (tehnike neispravnosti). Hd = Hui + Ht [h] Prema tome ukupno dnevno radno moe se ralaniti

Hr = Hwk + Hwn + Hui + Ht [h]

Ukupno dnevno radno vreme vozila moe se podeliti i na vreme koje vozilo provede na liniji prevoznom putu Ho i vreme utroeno za prelazak nultog puta Hn Hr = Ho + Hn [h] gde je: Ho asovi rada na liniji (prevoznom putu za izvrenje obrta vozila) Hn asovi nulte vonje (vreme utroeno na vonju od garae do prvog utovara ukrcavanja putnika i na kraju radnog vremena od poslednjeg mesta istovara iskrcavanja putnika do povratka u garau)

6.3.9

Reim rada i radno vreme voznog parka

Reim rada autotransportne organizacije zavisi od namene kapaciteta voznog parka, reima rada radnih organizacija koje koriste prevozne usluge, trajanja radnog vremena vozaa i broja smena rada vozila. Neke autotransportne organizacije rade preko cele godine (svi kalendarski dani su radni). Tu spadaju organizacije ija je delatnost prevoz putnika. Neke autotransportne organizacije za sopstvene potrebe rade 357 dana godinje (ne rade u danima dravnih praznika) kao to je to sluaj kod razvoza hleba i mleka do prodavnica. Sve autotransportne organizacije javnog teretnog saobraaja i najvei deo autotransportnih organizacija za sopstvene potrebe radi po reimu petodnevne ili estodnevne radne nedelje. Autotransportne organizacije, a samim tim i vozni park imae u kalendarskom periodu od Di dana, Dr radnih dana po reimu rada koji je usvojen (godinji fond radnih dana voznog parka).

20

Broj normalnih dana dangube (neradnih dana autotransportne organizacije) bie:

Dd n = Di + Drr
Pri reimu petodnevne radne nedelje broj normiranih Ddn5 = 100 dana, dok je broj radnih dana 265 godinje. neradnih dana voznog parka

Pri reimu estodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka iznosi Ddn6 = 60 dana, dok je broj radnih dana voznog parka 305. Dnevno radno vreme vozila, pored dnevnog radnog vremena vozaa zavisi i od naina posedanja vozila vozaima. Potrebe eksploatacije voznog parka uslovile su sledee sisteme rada vozaa: sistem pojedinanog rada vozaa sistem 3 vozaa na dva vozila sistem para vozaa na vozilu grupni rad vozaa 1 smena dnevno 1,5 smena dnevno 2 smene dnevno 2,5 - 3 smene dnevno

Kod pojedinanog sistema svakim vozilom upravlja jedan voza. Sistem ima prednosti kod ouvanja vozila i nedostatak, jer je dnevno radno vreme vozila kratko. Kod sistema 3 vozaa na dva vozila postie se due radno vreme vozila , ali je nedostatak to trei voza odrauje svoje smenu radei na dva vozila po pola smene. Jedan od tri vozaa pri tome mora imati prekid izmeu prve i druge polovine radnog vremena. Rad vozaa u parovima obezbeuje rad vozila u dve smene ali je nedostatak kod veine sluajeva obaveza stalnog prisustva oba vozaa u toku obe smene. Naroito kod prevoza na dugim relacijama. Grupni rad vozaa omoguava maksimalno radno vreme vozila, ali se takav nain posedovanja vozila negativno odraava na trokove odravanja i vek vozila. Pri utvrivanju radnog vremena voznog parka, koristi se sloen pokazatelj autoas. Za svako vozilo autoasovi su suma svih asova rada vozila u odreenom periodu vremena.
Dr 1

AHri = Hri
Za grupu vozila ili homogeni vozni park autoasovi e biti:

AHr = Hri
1 1

Ai Dr

Za heterogeni vozni park autoasovi e biti:

AHr = AHr1 + AHr2 + ... + AHrn = AHri

1

Pri eksploatacionim proraunima nemogue je sluiti se stvarnim vrednostima trajanja dnevnog radnog vremena svakog vozila, jer e u duem vremenskom periodu razliitih vrednosti trajanja dnevnog radnog vremena vozila biti veoma mnogo. U te svrhe koristi se proseno dnevno radno vreme vozila koje se dobija: za jedno vozilo
Dr 1

Hr 1 =

Hr
Dr
21

[h]

 za grupu vozila i homogen vozni park

Hr =

AHr [h] ADr

za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila

Hr =

AHr ADr
1 1 n

[h]

Za homogen vozni park ili grupu vozila iste nosivosti vremenski bilans u autoasovima ostvaren u autodanima rada u kojima su vozila tehniki sposoban bie: AHr + AHg = 24 ADr ili AHw + AHd + AHg = 24 ADr za heterogeni vozni park bie

AHri + AHg i = 24 ADri ili

1 1 1

AHwi + AHd i + AHg i = 24 ADri

1 1 1 1

gde su: AHr AHg AHw AHd

autoasovi rada autoasovi van rada u garai autoasovi vonje autoasovi dangube

6.3.10 Koeficijent iskorienja vremena u 24 asa

Za odmeravanje koji deo vremena u toku radnih dana je vozilo provelo na radu, koristi se koeficijent iskorienja vremena u 24 h koji se obeleava simbolom . Koeficijent iskorienja vremena u 24 asa dobija se odnosom dnevnog radnog vremena Hr prema vremenu u 24 asa, a to iznosi: za jedno vozilo u toku jednog dana

Hr 24

za homogeni vozni park ili grupu vozila iste nosivosti

=
za heterogeni vozni park

AHr AHr = 24 ADr 24 ADi

AHri
1

24 ADri
1

24 ADri i
1

24 ADri
1

ADi
i
1

i
i

ADi
i
1

1 n i n 1

Na vrednost koeficijenta moe se uticati organizacionim merama tj. produenjem radnog vremena vozila sa jedne na vei broj smena. Vrednost koeficijenta za rad u jednoj smeni oscilira od 1,2916 do 0,333 (78 h =Hr); za rad sa smenom i po vrednost za je od 0,4379 do 0,5, za rad vozila u dve smene vrednost za je u granicama od 0,583 do 0,666; pri radu vozila u 2,5 smene vrednosti za su u granicama od 0,729 do 0,833. Za rad u 3 smene vrednosti za su u granicama

22

od 0,875 do 1,0. Donje granice daju vrednosti za koeficijent u uslovima sedmoasovnog radnog vremena smene, dok su gornje granice u uslovima osmoasovnog radnog vremena.

6.3.11 Koeficijent iskorienja radnog vremena

Pravilna organizacija izvrenja prevoza u drumskom saobraaju podrazumeva racionalnu organizaciju transportnih procesa. Kako vozila izvravaju prevoz, ostvaruju transportni rad i produktivna su, samo kada se kreu sa teretom, odnosno sa putnicima, to znai da je cikluse transportnog procesa potrebno organizovati tako da dangube vozila, radi utovara i istovara budu minimalni. Isti zakljuak se odnosi na sve vrste stajanja vozila u toku radnog vremena, jer se time minimiziraju neproizvodni gubitci radnog vremena vozila. Za ocenu stepena iskorienja radnog vremena vozila koristi se koeficijent iskorienja radnog vremena koji se dobija odnosom vremena provedenog u vonji prema ukupnom radnom vremenu. Prema datoj definiciji koeficijent iskorienja radnog vremena bie: za jedinicu voznog parka a) u toku jednog dana

Hw Hw = Hr Hw + Hd

b) u nekom posmatranom vremenskom periodu

Hw Hri
1 1 Dr

Dr

Hw
1

Dr

Hwi + Hdi
1 1

Dr

Dr

za homogen vozni park ili grupu nosivosti iste vrednosti

=
za heterogeni vozni park

AHw AHw AHw AHw = = = AHr AHw + AHd 24 ADr 24 ADi

n n

AHw AHr
i

AHr
1

1 n

i i

AHr
1

1 n i n 1

Koeficijent iskorienja radnog vremena potrebno je odrediti i za cikluse transportnog procesa, tj. za prostu vonju , sloenu vonju i obrt, a iz razloga ocenjivanja uspenosti rada vozila. U sva tri sluaja to e biti odnos vremena vonje vozila na liniji prevoznom putu prema vremenu rada na liniji prevoznom putu.

=
gde su: , ' i o

tw tw' tw ; = ; o = o tr tr ' tro

tw, tw i two tr, tr, i tro

koeficijenti iskorienja radnog vremena za prostu vonju, sloenu vonju i obrt vreme trajanja vonje vozila u toku proste vonje, sloene vonje i obrta ukupna vremena trajanja proste vonje, sloene vonje i obrta

23

Vrednost koeficijenta zavisi od rastojanja prevoza, naina utovara i istovara, koliine tereta u toku svake vonje, korisne nosivosti vozila, saobraajne brzine, putnih uslova itd.

6.4
6.4.1

IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIENJA PREENOG PUTA

Preeni put i njegovo iskorienje

Rastojanje u km koje vozilo pree u odreenom vremenskom periodu naziva se PREENI PUT. Ukupan preeni put vozila deli se na PRODUKTIVAN preeni put i NEPRODUKTIVAN preeni put.
Produktivan preeni put

Preeni put vozila sa teretom ili sa putnicima predstavlja radni produktivni deo ukupnog preenog puta, jer vozilo u toku ostvarivanja kilometara sa teretom putnicima proizvodi jedinice transportnog rada.
Neproduktivan preeni put

Put koji se ostvari u toku transportnog procesa na prevoznom putu, pri kretanju vozila od mesta istovara ka mestu utovara naziva se PRAZAN PREENI PUT. Ovaj preeni put moe smatrati pripremnim za obavljanje korisnog dela transportnog procesa.
Nultim preenim putem naziva se preeni put naziva se preeni put vozila od autotransportne organizacije auto baze (ili mesta parkiranja) do prvog mesta utovara i od poslednjeg mesta istovara do povratka u autobazu. U nulte preene kilometre spadaju i kilometri koje vozilo pree radi snabdevanja ili tehnikih intervencija.

Neproduktivan preeni put je deo ukupno preenog puta i sastavni je element transportnog procesa. Ukupan preeni put jednog vozila u toku dana se sastoji iz: K = K + Kn [km] gde je: K ukupan preeni put K preeni put na prevoznom putu transportnog procesa Kn nulti preeni put Obzirom da vozilo izvravajui transportne procese ostvaruje i produktivan i neproduktivan preeni put, bie:

K = Kt + Kp = Kt + Kp K = Kt + Kp + Kn [km/dn]

odnosno

Ukoliko se umesto jedinica parka izraava preeni put homogenog voznog parka bie za ma koji vremenski period: AK = AKt + AKp + AKn [km] Za vozni park heterogenog sastava bie:

AK
1

= AKti + AKpi + AKni

1 1 1

[km]

24

Na osnovu ukupno preenog puta voznog parka u periodu od godinu dana obino se rauna prosena godinja kilometraa po jednom inventarskom vozilu kao jedan od pokazatelja intenziteta eksploatacije vozila u voznom parku.

K1 god =
gde je:

AK
1

Ai

AK
1

ukupna godinja kilometraa voznog parka

Ai

prosean inventarski broj vozila Ai =

ADi
1

Digod

6.4.2

Koeficijent iskorienja preenog puta

Stepen iskorienja ukupnog preenog puta vozila odreen je pomou koeficijenta iskorienja preenog puta koji je jednak odnosu preenog puta sa teretom (putnicima) produktivnog puta, prema ukupno preenom putu. Koeficijent iskorienja preenog puta iskazuje udeo preenog puta sa teretom prema ukupno preenom putu. Za prostu vonju, sloenu vonju i obrt bie:

Kt Kt ' Kto ; ' = ; o = K K ' Ko

gde su: Kt, Kt i Kto kilometri sa teretom (putnicima) u toku proste vonje, sloene vonje i obrta K, K, Ko ukupni kilometri u toku proste vonje, sloene vonje i obrta za jedinicu voznog parka je:

=
za homogeni vozni park je:

Kt Kt = K Kt + Kp + Kn

=
za heterogeni vozni park je:

AKt AKt = AK AKt + AKp + AKn

=
gde su:

AKt
1 n 1

AK i

AKt
n 1 n 1 1

i n

AKti + AKpi + AKni

1

Kt, AKt,

AKt
1 n 1 n 1

kilometri sa teretom putnicima prazni kilometri bez tereta putnika nulti kilometri

Kp, AKp, Kn, AKn,

AKp AKn

25

Vrednost koeficijenta iskorienja preenog puta zavisi od razmetaja mesta otpreme i mesta prijema robe, intenziteta i smerova robnih tokova, strukture robe u robnim tokovima i njihovih specifinih osobina, sastava voznog parka i kvaliteta dnevnog operativnog plana rada vozila. Temeljna i paljiva razrada prevoznog puta vozila vodi ka poveanju vrednosti koeficijenta iskorienja preenog puta. Pored svega kod vozila sa specijalnom karoserijom teko je obezbediti prevoz u oba smera i tu se retko moe postii za koeficijent iskorienja preenog puta vea vrednost od 0,5.

6.4.3

Koeficijent nultog preenog puta

Koji deo od ukupno preenog puta u toku nekog vremenskog perioda e vozilo utroiti na savlaivanje NULTOG PREENOG PUTA zavisi od lokacije auto-baze (garae) auto-transportne organizacije, odnosno od rastojanja auto-baze do mesta prvog utovara i rastojanja od poslednjeg mesta istovara do povratka u garau. Nulti preeni put utie i na veliinu koeficijenta iskorienja preenog puta. Za odreivanje dela nultog preenog puta u ukupnom preenom putu koristi se koeficijent nultog preenog puta, koji oznaavamo sa , i koji je jednak odnosu nultog preenog puta prema ukupno preenom putu. Prema tome izrazi za koeficijent nultog puta bie: za jedinicu voznog parka

Kn K

za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

AKn AK

za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

AKn AK
1 1 n i

U praksi auto-transportnih organizacija neproduktivan preeni put vozila u voznom parku ne razvrstava se na nulti preeni put i prazan preeni put, ve se vode jedinstveno kao preeni km bez tereta, odnosno bez putnika Izbor lokacije auto-baze nije beznaajan, jer se kasnije u eksploataciji pojavljuju veliki trokovi na ime nultog preenog puta, ukoliko je auto-baza udaljenija od mesta rada vozila vie nego to je to bilo neophodno. PRIMER Auto-baza radne organizacije koja se bavi prevozom putnika smetena je na 6 km autobuske stanice. Za odravanje registrovanih linija dnevno polazi iz baze Ar = 200 vozila. Godinji nulti preeni put voznog parka autobusa bie:

AKn = 2L Ar Dr = 12 200 365 = 876.000 km/god.

gde je:

L Ar Dr

rastojanje od autobaze do autobuske stanice dnevni broj vozila na radu koji izlazi iz autobaze broj radnih dana voznog parka

26

Uzmemo li trokove preenog po preenom km u iznosu od 80 din/km dobiemo godinje trokove auto-transportne organizacije u iznosu od 70.080.000 dinara, to ni malo nije simbolino kao troak. Dobijene vrednosti koeficijenta nultog preenog puta sve su vee to je srednja dnevna kilometraa vozila manja.

6.4.4

Veza koeficijenta iskorienja preenog puta i nultog preenog puta

Uzajamna povezanost ova dva koeficijenta moe se ustanoviti pomou koeficijenta iskorienja preenog puta za 1 vonju . Ako vozilo u toku dnevnog radnog vremena Hr, ostvari Z vonji sa teretom, sa srednjom duinom jedne vonje sa teretom Kst i koeficijentom iskorienja preenog puta za vonju tada e njegov dnevni preeni put biti na prevoznom putu izvrenja transporta

K =

Kst

Z [km]

Ukupan preeni put u toku dana sadrae jo i nulti preeni put gde je:

K = K + Kn, K =
gde je:

Kst

Z + Kn =

Kst

Z [km]

Kst Z Kn

srednja duina jedne vonje sa teretom koeficijent iskorienja preenog puta za vonju na prevoznom putu broj vonji za radni dan nulti preeni put za radni dan koeficijent iskorienja preenog puta za radni dan

Obzirom da je po definiciji =

Kn i Kn = K to e biti K=K+Kn, odnosno K Kst Kst Kst Z + Z = Z

1 1 + = = 1 i

= (1 )

Prema ovome, to je vrednost koeficijenta nultog preenog puta manja, time je vrednost iskorienja preenog puta u toku proste vonje sve blia vrednosti koeficijenta iskorienja preenog puta u transportnom procesu. Moe se zakljuiti da poveanje vrednosti koeficijenta iskorienja preenog puta vodi ka porastu proizvodnosti vozila, te je radi toga potrebno podizati nivo tog pokazatelja rada vozila. Od posebnog je znaaja jo i injenica da proizvodnost vozila sa poveanjem koeficijenta iskorienja preenog puta raste bez poveanja ukupnog preenog puta, a ponekad ak i sa opadanjem istog. U tom sluaju na svaki ostvareni tkm troi se manje sredstava to praktino obezbeuje nie trokove transporta po jedinici transportnog rada.

27

6.4.5

Srednja duina vonje sa teretom Kst

Srednjom duinom vonje sa teretom pri radu jednog vozila naziva se aritmetika srednja vrednost svih duina vonji sa teretom

Kst =
gde je:

Kt 1 + Kt 2 + ... + Kt z = Z

Kt
i =1

iZ

Kt Z

Kt 1 + Kt 2 + ... + Kt i + Kt z duina vonji sa teretom Z

broj vonji sa teretom

Obzirom da izraz

Kt
1

predstavlja ukupne kilometre sa teretom vozila Kt u toku broja vonji

Z to se srednja duina vonje sa teretom moe izraziti

K st =
gde je:

q Kt
Q q i

i = Kt Z
[km]

Q q Q / q Kt

koliina stvarno prevezenog tereta koliina tereta prevezena u toku jedne vonje broj vonji sa teretom duina vonje sa teretom

Za vozni park homogenog sastava ili grupu vozila bie:

Kst =
gde je:
A

AKt AZ

[km]

AZ = Z i broj vonji sa teretom celokupnog voznog parka

1

AKt

broj kilometara sa teretom voznog parka

n n

Za vozni park heterogenog od n grupa bie:

AZ 1 Kst 1 + AZ 2 Kst 2 + ... + AZ n Kst n Kst = = AZ 1 + AZ 2 + ... + AZ n

AZ Kst AKt
i i

AZ i
1

AZ i
1

1 n

[km]

Kao i kod svih drugih izmeritelja i za izmeritelj Kst vai zakljuak da se njegova vrednost ne moe izraunati kao aritmetika srednja vrednost ostvarenih srednjih duina vonje sa teretom po grupama vozila, tj.

Kst

1 n Kst i n 1

[km]

Pri izvrenju transportnih procesa podmiruju se transportni zahtevi klijenata na velikom broju lokacija, to znai da su duine vonje sa teretom razliite. Za utvrivanje prosenog rastojanja na kome su prevozi vonje sa teretom obavljeni uveden je izmeritelj srednja duina vonje sa teretom kojim su karakterisani uslovi za izvravanje transportnih procesa.

28

6.4.6

Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta Kst1

Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta odreuje prosenu daljinu transportovanja svake tone tereta i dobija se kao rezultat odnosa ostvarenog transportnog rada u tonskim kilometrima prema koliini prevezenog tereta u tonama. srednje rastojanje transporta jedne tone tereta u toku jedne proste vonje bie:

Kst1 =
gde je:
q Kt

q Kt q

[km]

koliina prevezenog tereta u toku proste vonje preeni km sa teretom u toku proste vonje
n

za sloenu vonju srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta bie:

Kst1 =

(q Kt )
1

q i

[km]

za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bie:

Kst1 =
gde je:
U Q

U [km] Q

ostvareni transportni rad u tkm koliina prevezenog tereta u t

n

za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bie:

Kst1 =
gde je:
U1, U2, ..., Un Q1, Q2, ..., Qn

U Q
1 1 n

[km]

ostvareni transportni rad u tkm koliina prevezenog tereta u t

6.4.7

Srednji dnevni preeni put Ksd

Za proraune pomou kojih se moe odrediti intenzitet eksploatacije vozila, proraun i dimenzionisanje kapaciteta za tehniko odravanje i opravke vozila potrebno je poznavati srednji dnevni preeni put, jer od dnevnog preenog puta vozila zavisi frekvencija i broj zahteva za pojedine vrste opsluivanja vozila shodno usvojenom reimu tehnikog odravanja vozila. Srednji dnevni preeni put vozila dobija se kao odnos ukupno preenog puta prema broju auto dana rada vozila ili voznog parka. Kako su dnevne kilometrae koje vozila prelaze u nekom vremenskom periodu po pravilu razliite to se uvodi pojam srednjeg dnevnog preenog puta.

29

Srednji dnevni preeni put bie: za homogen vozni park:

Ksd =
za heterogen vozni park:

AK ADr

[km/dn]

Ksd =

AK
1 n 1

ADr

[km/dn]

Na veliinu srednjeg dnevnog preenog puta u velikoj meri utie srednja duina vonje sa teretom, dnevno radno vreme vozila, vreme trajanja utovarno istovarnih operacija, zatim putni i klimatski uslovi.

6.5

BRZINE KRETANJA VOZILA

Za odmeravanje uslova u kojima se odvija eksploatacija vozila u drumskom saobraaju neophodno je utvrditi kolike su brzine kretanja vozila. Sve brzine koje se u organizaciji kretanja vozila u drumskom transportu izuavaju su uslovljene srednje brzine kretanja i izraene su u km/h. Za razliite proraune u okviru organizacije eksploatacije drumskih vozila definisane su sledee uslovljene srednje brzine: saobraajna brzina Vs prevozna ili transportna brzina Vp brzina obrta Vo eksploataciona brzina Ve

6.5.1

Srednja saobraajna brzina Vs

Saobraajna brzina podrazumeva uslovljenu srednju brzinu kretanja vozila koja se dobija kada se ukupno preeni put vozila (u km) podeli sa vremenom trajanja vonje u asovima. asovi vonje obuhvataju i sva kratka zaustavljanja i stajanja vozila koja su prouzrokovana uslovima saobraaja (ekanje na semaforu, zaustavljanje na neregulisanim raskrsnicama, ekanje na prunom prelazu, ekanje na polazak kolone vozila pri velikoj gustini saobraajnog toka, itd.) Srednja saobraajna brzina prema tome bie: za jedinicu voznog parka

Vs =
gde je:
K Hw

K Hw

[km/hw]

ukupno preeni put u km jedinice voznog parka asovi vonje vozila

za homogen vozni park bie:

Vs =

AK [km/hw] AHw

Ovde je AK ukupan preeni put u km voznog parka, dok je Ahw broj asova vonje voznog parka.
30

 za heterogeni vozni park stavljen od n grupa vozila je:

Vs =

AHw Vs
i
1

AHw
1

AK
1

AHw
1

[km/hw]

Ovde takoe vai zakljuak da

Vs

1 n Vsi n 1

U praksi, pod brzinom dostave se misli na prevoznu ili transportnu brzinu. UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA SREDNJU SAOBRAAJNU BRZINU Brzinska svojstva vozila u odreenim uslovima eksploatacije najbolje se odraavaju kroz postignut nivo srednje saobraajne brzine. SAOBRAAJNA BRZINA je uslovljena srednja brzina za vreme kretanja vozila i njena veliina zavisi od mnogih faktora kao na primer od konstruktivnih karakteristika vozila, stepena obuenosti vozakog osoblja vetine upravljanja vozilom, putnih uslova, elementa organizacije transporta, intenziteta saobraaja i organizacije regulisanja saobraaja, klimatskih uslova, itd. Na vrednost saobraajne brzine vozila utiu eksploataciona svojstva vozila, dinaminost, elastinost pri vonji, stabilnost, manevarske sposobnosti, prohodnost i opte tehniko stanje vozila. Od USLOVA PUTA znaajan uticaj na saobraajnu brzinu imaju irina kolovoza, intenzitet saobraaja, vrsta i stanje kolovozne konstrukcije, veliina i duina uspona, radijus krivina, osvetljenost puta i regulisanje saobraaja. Od ELEMENATA ORGANIZACIJE TRANSPORTA na veliinu saobraajne brzine utiu: duina vonje i uestalost zaustavljanja (za autobuse), iskorienje nosivosti i preenog puta, vrsta robe i njene osobine pri transportu, nain njenog uvrivanja, itd. U praksi srednja saobraajna brzina odreuje se na osnovu probnih vonji sa uzimanjem u obzir svih ogranienja brzine koje na putu postoje. Na saobraajnu brzinu veliki uticaj imaju kvalitet i stanje kolovoza. Prema istraivanjima ako za saobraajnu brzinu ostvarenu na putu sa ravnim asfaltno betonskim kolovozom uzmemo indeks 100, onda e saobraajna brzina na putevima od tucanika od u dobrom stanju imati indeks 75-80, dok e na putevima sa dotrajalim neravnim zastorom indeks biti 50 pa i manji. Pri mokrom putu brzina Vs se smanjuje. To opadanje za asfaltno betonske kolovoze je oko 10%. Pri kretanju po putevima sa snegom osnovni uticaj na veliinu saobraajne brzine imaju prohodnost vozila i vetina upravljanja. Pri nonoj vonji saobraajna brzina Vs je za 5-10% manja je od dnevne. Znaajna razlika saobraajnih brzina dobija se pri radu vozila u gradu i vonji na putevima, a posebno na auto-putevima. U uslovima intenzivnog saobraaja u velikim gradovima gde je gustina saobraajnog toka velika, postie se saobraajna brzina Vs koja je uslovljena optom intenzivnou saobraajnog toka. U gradovima sa velikom gustinom saobraajnog toka sva putnika vozila u toku (razliitih marki i tipova, snage motora i dinamikih svojstava) kao i sva privredna vozila u toku ostvaruju istu saobraajnu brzinu.
31

U uslovima gradske vonje sa manjim intenzitetom saobraaja na veliinu srednje saobraajne brzine Vs znatno utiu dinamika svojstva vozila (mo ubrzanja), jer pri estim zaustavljanjima srednja saobraajna brzina zavisi uglavnom od tok kvaliteta vozila. Saobraajna brzina na auto-putevima (na kojima nema ogranienja maksimalne brzine) iznosi oko 70-80% od maksimalne brzine vozila. Razlika u saobraajnim brzinama teretnih vozila sa punim optereenjem i vonje bez tereta iznosi 10-15%. Znaajnija je razlika vrednosti saobraajne brzine vozila koje radi sa prikolicom ili bez prikolice (zavisnost je vezana za specifinu snagu po jedinici bruto teine vunog vozila u KW/t). Saobraajna brzina vozila moe se utvrditi probnim vonjama ili na osnovu podataka o putu izraunati pomou metoda iz teorije motornih vozila. Te metode omoguavaju da se iznae srednja brzina vozila na odreenom putu, pri kretanju sa punim iskorienjem snage motora, odnosno maksimalno mogua srednja saobraajna brzina. Ovako izraunatu brzinu neophodno je korigovati u zavisnosti od realnih uslova. Korekcije je potrebno vriti obzirom na ogranienja brzine na pojedinim deonicama puta, promene gustine saobraajnog toka, vreme vonje (dan ili no), meteorolokih uslova (kia, sneg, magla, poledica), itd. U realnim uslovima eksploatacije vozila, ukupno vreme kretanja vozila moemo ralaniti na kretanje sa konstantnom brzinom, ubrzanja, usporenja, koenja i kratkotrajna stajanja, te prema tome saobraajnu brzinu moemo napisati u obliku

Vs =
gde su:

K K = [km/hw] t1 + t 2 + t3 + t 4 + t5 Hw

t1 t2 t3 t4 t5

vreme kretanja vozila konstantnim brzinama [h] vreme ubrzanja [h] vreme usporenja [h] vreme koenja [h] vreme prinudnih zaustavljanja prouzrokovanih uslovima saobraaja (zaustavljanja na semaforu, prelazu preko eleznike pruge itd.) [h]

Snimanjem je mogue utvrditi trajanje svih elemenata vremena kretanja vozila, kao i verovatnou i duinu trajanja prinudnih zaustavljanja. Saobraajna brzina a time i brzina transportovanja putnika i roba je meu najvanijim pokazateljima uslova rada vozila auto-transportne organizacije. to je brzina kretanja vozila vea, to je i proizvodnost vozila vea, a samim tim cena transporta nia. Poveanje brzine kretanja vozila u neposrednoj je zavisnosti od stanja saobraajnica, mera za bezbednost saobraaja, poboljanja dinamikih svojstava vozila, tehnike ispravnosti vozila, stepena kvalifikovanosti vozaa, kao i od primene savremenih metoda organizacije transporta. Pri izvrenju transportnog procesa saobraajna brzina zavisi od velikog broja faktora, i zbog toga ona nije konstantna veliina. Prema tome, saobraajna brzina je uslovljena srednja brzina kretanja koja se dobija odnosom preenog puta vozila i vremena vonje u koje su ukljuena vremena kratkotrajnog stajanja prouzrokovana regulisanjem saobraaja. Saobraajna brzina za jednu vonju bie:

Vs =

K tw

32

dok e za nekoliko vonji biti:

Vs =
gde su: K tw Kst Z

Kst Z tw

tw

duina vonje u kilometrima vreme vonje vozila za prostu vonju [h] srednja duina vonje sa teretom broj vonji sa teretom koeficijent iskorienja preenog puta za prostu vonju zbir svih vremena vonje

6.5.2

Prevozna transportna brzina Vp

Prevozom transportnom brzinom naziva se uslovljena srednja brzina transportovanja putnika i robe. Ova brzina se esto naziva i BRZINOM DOSTAVE, jer se dobija izraunavanjem odnosa rastojanja prevoza putnika ili robe sa vremenom provedenim na putu. U vreme provedeno na putu nisu ukljueni vreme ukrcavanja putnika utovara robe u polaznoj taki, niti vreme iskrcavanja putnika istovara robe u zavrnoj taki relacije na kojoj je prevoz obavljen. Prema ovome prevozna ili transportna brzina karakterie brzinu prevoza putnika ili brzinu transportovanja robe od polazne do zavrne take relacije na kojoj je prevoz obavljen. Za autobuske prevoze koji se izvravaju na odreenim linijama izraz za prevoznu brzinu bie:

Vp =
gde je:

Kl [km/h] Hw + Hui

Kl Hw Hui

duina linije u km vreme vonje u h vreme stajanja za ukrcavanje iskrcavanje putnika na meustanicama linije

za jedinicu voznog parka bie:

Vp =
gde je:

K [km/h] Hp

K Hp

rastojanje u km izmeu polaznih i zavrnih taaka meu kojima su prevozi obavljeni asovi trajanja prevoza (bez tu u polaznim i bez ti u zavrnim takama prevoza)

za homogeni vozni park bie:

Vp =
gde je:

AK [km/h] AHp

AK AHp

ukupno preeni put u kilometrima na izvrenju transporta autoasovi trajanja transporta prevoza
n

za vozni park heterogenog sastava bie:

Vp =

AK
1 n 1

AHpi

[km/h]

33

Transportna brzina je obino manja od saobraajne brzine Vs jer su u asove prevoza ukljuena vremena usputnog stajanja vozila (ukrcavanja iskrcavanja putnika na meu-stanicama, utovar istovar robe usput) i vreme trajanja vonje.

6.5.3

Brzina obrta Vo

Brzina obrta je uslovljena srednja brzina koju ostvaruje vozilo u linijskom transportu putnika ili robe vrei obrte izmeu dva terminusa linije. Brzina obrta dobija se odnosom dvostruke duine linije prema vremenu trajanja obrta. Vreme obrta obuhvata vreme vonje, vreme zaustavljanja na usputnim stanicama radi ukrcavanja iskrcavanja putnika, odnosno utovara istovara robe, kao i vremena zadravanja vozila u terminusima linije radi ukrcavanja iskrcavanja putnika, utovara istovara robe, odmora osoblja, pregleda vozila itd. Prema ovome bie za jedan obrt: Ko = 2 Kl [km]

To = tw + tui + td t [h] 2 Kl kako je: tw = [h] Vs

to e biti: To =

2 Kl + Vs (tui + td t ) 2 Kl [h] + tui + td t = Vs Vs

Ko 2 Kl 2 KVs = = To 2 Kl + Vs (tui + td t ) 2 Kl + Vs (tui + td t ) Vs

brzina obrta bie: Vo =

odnosno Vo = gde je:

Ko 1 [km/h] = 1 (tui + td t ) To + Vs 2 Kl

Ko ili 2Kl dvostruka duina linije u km To vreme trajanja obrta tw vreme vonje u toku obrta tui ukrcaj iskrcaj putnika na meustanicama linije tdt vreme zadravanja vozila u terminusima linije

za jedinicu voznog parka bie:

Vo =
gde je:
Ko Ho

Ko Ho

dvostruka duina linije u km ukupno vreme trajanja obrta u asovima

za homogen vozni park bie:

Vo =

AKo AHo

34

 za heterogen vozni park na liniji bie:

Vo =
gde je:
AKo AHo

AKo
1 n 1

AHo

ukupni broj kilometara na liniji ostvaren ostvaren od strane vozila koja rade na toj liniji ukupno vreme u asovima utroeno za izvrenje obrta

6.5.4

Eksploataciona brzina Ve

Eksploatacionom brzinom nazivamo uslovljenu srednju brzinu vozila za ukupno vreme koje vozilo provede na radu (prosean preeni put vozila u km za jedan as rada vozila). Eksploatacionom brzinom karakterisana je intenzivnost izvrenja transportnog procesa. Eksploataciona brzina dobija se odnosom ukupno preenog puta prema vremenu provedenom na radu. Eksploataciona brzina za jedinicu voznog parka bie:

Ve =
gde je:
K Hr

K K = [km / hr ] Hr Hw + Hd

ukupni preeni put vozila u toku radnog vremena ukupno radno vreme u asovima

Eksploataciona brzina za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena bie:

Ve =

AK AK = [km / hr ] AHr AHw + AHd

Eksploataciona brzina za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila u ma kom periodu vremena bie:

Ve =

AK
1 n 1

AHri

AK
1
n

AHwi + AHd i
1 1

[km / hr ]

6.6

IZMERITELJI ISKORIENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA

Eksploatacija vozila u drumskom transportu podrazumeva optimalno organizovanje transportnih procesa, koje u datim uslovima obezbeuje maksimalnu moguu proizvodnost transportnih sredstava. Radi ostvarivanja ovog cilja potrebno je pri izvrenju transportnih procesa pored izmeritelja koji bilansiraju iskorienje raspoloivog fonda vremena i ukupno preenog puta utvrditi i stepen iskorienja kapaciteta korisne nosivosti vozila. Nedovoljno iskorienje kapaciteta vozila smanjuje obim prevoza (koliinu transportovanog tereta ili broj prevezenih putnika) i prouzrokuje manja ostvarenja transportnog rada (u tkm i pkm) to se posebno intenzivno odraava kod prevoza na duim rastojanjima. Kao posledica nedovoljnog iskorienja korisne nosivosti vozila javlja se manja proizvodnost transportnih sredstava.

35

Stepen iskorienja korisne nosivosti vozila ocenjuje se koeficijentom iskorienja korisne nosivosti vozila. Za odmeravanje iskorienja kapaciteta transportni sredstava u odnosu na obim prevoza u teretnom transportu slui koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti dok se pri transportu putnika koristi koeficijent popunjenosti vozila. Pri odmeravanju iskorienja transportnog sredstva u odnosu na transportni rad slui koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila.

6.6.1

Koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti vozila i prosena nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQ

Koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti predstavlja koliine prevezenog tereta prema koliini koja je mogla biti prevezena da je nosivost vozila u toku vonje sa teretom bila u potpunosti iskoriena. Prema tome koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti vozila za jedno vozilo u toku jedne vonje sa teretom bie:

=
gde je:

q q

q koliina transportovanog tereta u toku jedne vonje sa teretom q korisna nosivost vozila
Za jedno vozilo u nekom posmatranom vremenskom periodu bie:

Q = 1 = 1 = 1 Z q Z qZ
1

qi

qi
i

gde je:

Q1 koliina tereta transportovana jednim vozilom u nekom posmatranom vremenskom

q korisna nosivost vozila Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena

Za homogen vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti u nekom posmatranom vremenskom periodu bie:

periodu

Q1 = 1 = 1 AZ q Z qAZ qi
1

AZ qi

AZ qi

gde je:

Q koliina stvarno prevezenog tereta u tonama q korisna nosivost jednog vozila u tonama AZ broj vonji sa teretom voznog parka ili grupe vozila u posmatranom periodu
vremena

36

Za vozni park heterogene strukture korisne nosivosti sastavljen od n grupa pri emu se korisna nosivost jednog vozila po grupama razlikuje, dok su sva vozila jedne grupe iste korisne nosivosti bie:

=
n

Q
1 n 1

AZ i qi

AZ q AZ q
i i i

AZ i qi
1

1 n

i i i

qQ AZ i
1

gde je:

Q = AZ q
i 1

1 1 1

+ AZ 2 q2 2 + ... AZ i qi i + ... AZ n qn n

odnosno ukupna koliina transportovanog tereta i

AZ q
1

i i

= AZ 1q1 + AZ 2 q2 + ... AZ i qi + ... AZ n qn

Odnosno koliina koju je bilo mogue transportovati da su nosivosti svih vozila, u svim grupama, pri svakoj vonji sa teretom bile u potpunosti iskorienje.

6.6.2

Prosena nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQ

n n n

Iz izraza za koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti sledi

Qi = AZi qi i = q AZ i
1 1 1

Obzirom da su korisne nosivosti vozila razliite po grupama vozila

q1 q 2 qi q n

To se postavlja problem kako odrediti prosenu nosivost vozila u voznom parku za proraune na nivou celokupnog heterogenog voznog parka. Prosena nosivost sa kojom se najee operisalo u dosadanjoj praksi predstavljala je odnos ukupne nosivosti vozila u voznom parku sa brojem vozila u voznom parku

qs =

A1q1 + A2 q 2 + ... Anqn = Ai1 + Ai 2 + ... Ain

Ai q
1

i i

Ai
1

Kada u izraz za obim prevoza uvrstimo prosenu nosivost q s dobie se za

n

Q
1

AZ i qi i =
1
n

Aiiqi

Aii
1
n i i

1 n

ili

AZ q A q
i i

AZ
1

Ai
1

1 n

37

a ova jednakost u optem sluaju nije tana, jer je kod prvog izraza faktor ponderacije prosene nosivosti broj vonji sa teretom po grupama vozila, a kod druge nosivosti inventarski broj vozila.

AZ q
1

i i

AZ
1

AZ 1q1 + AZ 2 q2 + ... AZ i qi + ... AZ n qn = qQ AZ 1 + AZ 2 + ... AZ i + ... AZ n

Dinamika prosena nosivost za obim prevoza kod heterogenog voznog parka koji se ujedno moe i koristiti pri proraunu predstavlja u stvari prosenu korisnu nosivost vozila pri svakoj vonji sa teretom celokupnog heterogenog voznog parka:

qQ =

Az q
i

Az
1

U specijalnom sluaju dinamika prosena nosivost za obim prevoza celokupnog heterogenog voznog parka qQ identina je statikoj srednjoj nosivosti qs . Taj sluaj nastupa ako su ispunjena sledea dva ogranienja: 1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak 2) da je svaka grupa vozila ostvarila isti broj vonji sa teretom

Ai1 = Ai2 = Ai3 = ... = Ain = Ai Az1 = Az 2 = Az3 = ... Azn = Az Ai

tada je:

qs =

Ai q
1

i i

Ai
1

A1q1 + A2 q 2 + ... Anqn Ai (q1 + q 2 + ... + qn) 1 = = = n Ai n Ai n Ai

i

q q
1

ime se dokazuje identinost za qQ i q s u sluaju kada su ogranienja ispunjena, koji u praksi moe nastupiti retko.

6.6.3

Koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti i prosene nosivosti heterogenog voznog parka za transportni rad qU

Koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila dobija se kao odnos ukupno ostvarenog transportnog rada (u TKM) prema moguem transportnom radu. (Potpuno iskoriena korisna nosivost vozila na celokupnom preenom putu sa teretom). To praktino znai da se za razliku od koeficijenta statikog iskorienja korisne nosivosti koji se dobija pomou stvarne koliine prevezene robe, koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti ukljuuje ne samo stvarno prevezene koliine robe ve i rastojanja na kojima se teret prevozi. To znai da nedovoljno iskorienje korisne nosivosti vozila utie na gubitak transportnog rada i to sve vie to je rastojanje prevoza vee. Koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti za jedno vozilo u toku jedne vonje sa teretom bie:

q K st q K st

q K st q Kt

q q

38

Za jedinicu voznog parka u nekom posmatranom periodu vremena bie:

=
gde je:
Z q q Kt

U 1 = z U max
1

(q Kt )i (q Kt )i (qKt )i
=
1

z q Kt i
1

broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena koliine tereta prevoene u pojedinim vonjama korisna nosivost vozila preeni kilometri sa teretom u pojedinim vonjama
Az

Za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bie:

U = = AK t q

(q K t ) i (qK
1 Az t

Az

(q K t ) i
1

Az

)i

q K t i

Az

(q K

)i

q AKt

gde je: AZ broj sa teretom celokupnog voznog parka Za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bie:
n n n n

U
1

U
1 n i 1

U
1

max i

AK
1

= qi

AK
1 n 1

ti

qi i
ti

ti

AK

AK
1 n 1

ti

qi i

qi

qu AK t i

gde je:

U
n

= AKt1q1 1 + AKt 2 q 2 2 + ... AKt i qi i + ... AKt n q n n

tj. suma ostvarenog transportnog rada svih grupa vozila u voznom parku

AKt q
i 1

= AKt1q1 + AKt 2 q 2 + ... AKt i qi + ... AKt n q n

odnosno mogui transportni rad celokupnog heterogenog voznog parka.

6.6.4

Prosena nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka

Iz izraza za koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti sledi:

U i = AK ti qi = qi AK ti
1 1 1

za prosenu nosivost uvrsti se statika srednja vrednost

qs =

Aq
i 1

A
1

39

pa e biti:

AKt i qi =
1 n

A q
i

A
1

/ : AKt i
1 n

AKti qi
1

AKt
1

A q
i

A
1

Tvrdnja da je prosena nosivost kod koje je ponderacioni faktor preeni km sa teretom identina prosenoj nosivosti kod koje je ponderacioni faktor inventarski broj vozila nema osnova, prema tome

AKti qi
1

AKti
1

Aq
i 1

A
1

Dinamika prosena nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka koja se mora koristiti pri proraunima dobija se odnosom mogueg transportnog rada i preenih kilometara sa teretom, oznaavamo je sa qU.

qu =

AK t1 q1 + AK t2 q 2 + ... + AK ti qi + ... + AK tn q n AK t1 + AK t2 + ... + AK tn

qu = q s

AK
1 n 1

ti

qi
ti

AK

U specijalnom sluaju prosena nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka qu identina je statikoj srednjoj nosivosti q s . Taj sluaj nastupa kada su ispunjena sledea ogranienja: 1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak 2) da svaka grupa vozila ostvari isti broj kilometara sa teretom

Ai1 = Ai2 = Ai3 = ... = Ain = Ai AKt1 = AKt 2 = AKt 3 = ... = AKt n = AKt
tada je:

A q + Ai q 2 + ... + Ai q n 1 qs = i 1 = = n * Ai n * Ai

Ai qi

q
1

qu =

AK t1 q1 + AK t2 q 2 + ... + AK ti qi + ... + AK tn q n AK t1 + AK t2 + ... + AK tn

AK t (q1 + q 2 + ... + qn ) 1 = = = n * AK t n * AK t

AK t qi

q
1

pa tada nastupa identinost qu = q s

40

U optem sluaju je kod heterogenog parka q s qu qQ . Ako su ispunjena ogranienja po grupama vozila, Aii=const., AZi=const. i AKti=const. u heterogenom voznom parku e nastupiti sluaj kada su sve tri nosivosti jednake

q s = qu = qQ
Ogranienja pri kojima jednakost nastupa gotovo da su u praksi nemogua.

6.6.5

Odnos koeficijenata dinamikog i statikog iskorienja korisne nosivosti

Utvreno je da za jedno vozilo u nekom vremenskom periodu ili za homogeni vozni park, odnosno grupu vozila iste korisne nosivosti, koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila vei ili manji od koeficijenta statikog iskorienja za onoliko puta za koliko je puta srednje rastojanje transporta jedne tone tereta vee ili manje od srednje duine vonje sa teretom.

U AKt q

Q q Az

U Az 1 AKt q U Az U = Kst1 i = = = Q AKt Kst Q AKt Q q Az Kst1 = ili Kst = Kst1 Kst
Ova relacija na nivou celokupnog heterogenog voznog parka nije tana i ne moe se koristiti. Razlog netanosti je razlika u ponderacionim faktorima prosene nosivosti na nivou celokupnog parka. Kod koeficijenta dinamikog iskorienja korisne nosivosti , to su kilometri pod teretom, dok je kod koeficijenta statikog iskorienja korisne nosivosti broj vonji sa teretom. Obzirom da je:
n n n n

AKt q
i i i

AKt i qi
1

AZ q
i i

AZ i qi
1

Kst =

AKt
1 n 1

AZ i
n

Kst =

AKt q
i i

AZ q
i i

1 n 1

to e biti:

Kst = Kst1

AKti qi i
1
n i i

AKt q AZ
1 1

AKti
1 n
i n

AZ i qi i
1
n i i

AZ q AZ q
i i

AKt q
i i

1 n

AKt q AKt
i i i

AKti qi
1
n n i i i i

AZ i
1 n 1
i

1 n

AKt q
i i

AZ q
i

i n n

AKt q * AKt * AZ q = AKt q * AKt q * AZ

i i i i i i

41

 AZ q AKt q
i i

AZi
1

i i

AKt
1

Ova jednakost nije identina i netana je, prema tome i relacija Kst = Kst1 ne vai jer

AZ q
i

AZ
1

= qQ

AKt q
i

AKt
1

= qu

qQ qu

sem u sluaju ispunjenja ogranienja pri kojima identinost nastupa tj. kada je q s = qu = qQ .

6.6.6

Uslov jednakosti koeficijenta statikog i dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila

Koeficijent statikog i dinamikog iskorienja korisne nosivosti za jednu vonju sa teretom jednog vozila su jednaki

q = q

Za jedno vozilo u nekom vremensko periodu ili za homogen vozni park sastavljen od vozila iste korisne nosivosti, odnosno za grupu vozila iste korisne nosivosti koeficijent statikog i dinamikog iskorienja korisne nosivosti bie jednak samo kada su ispunjena sledea ogranienja: a) da se pri svakoj pri svakoj vonji sa teretom prevozi ista koliina robe, a da pri tome rastojanja prevoza ne moraju biti jednaka, tada je: = const. odnosno q = q = const. da se pri svakoj vonji sa teretom prevozi robe obavljaju na jednakom rastojanju, a da koliine prevezenog tereta robe ne moraju biti iste. Tada je Kt=const.

b)

Ukupna koliina transportovane robe moe se izraziti kao suma svih koliina robe u svakoj od ostvarenih vonji sa teretom

Q = q1 + q 2 + q 3 + ... + qi + ... + qn = qi
1

Ukupno ostvareni transportni rad moe se izraziti kao suma ostvarenog rada po svakoj vonji sa teretom, koja se dobije kao proizvod koliine prevezene robe i rastojanja na kojem je prevoz izvren

U = q1 Kt1 + q 2 Kt 2 + ... + qi Kt i + ... + qn Kt n = q i Kt i

1

gde su: q1, q2, q3, qi, qn Kt1, Kt2, Kt3, Kti, Ktn

koliine prevezene robe u t, pri pojedinim vonjama rastojanje transporta pri pojedinim vonjama

42

Izraze za koeficijent statikog i dinamikog iskorienja korisne nosivosti bie:

q + q 2 + q 3 + ... + q i + ... + q n Q = 1 qAz qAz q Kt + q 2 Kt 2 + ... + qi Kt i + ... + qn Kt n U = = 1 1 qAKt q ( Kt1 + Kt 2 + ... + Kt i + ... + Kt n ) =
q1 = q 2 = ... = qi = ... = qn = q Q = q Az i U = qi Kt i
1
n

U prvom sluaju u svakoj vonji prevozi se ista koliina tereta pa e biti:

odnosno

q Az q = qAz q q ( Kt + Kt 2 + ... + Kt i + ... + Kt n ) q = 1 = q ( Kt1 + Kt 2 + ... + Kt i + ... + Kt n ) q

pa je

U drugom sluaju u svakoj vonji sa teretom prevozi se razliita koliina robe ali su rastojanja prevoza ista pa e biti:

Kt1 = Kt 2 = Kt 3 = ... = Kt i = ... = Kt n

odnosno

q
1

qAz
n

=
n

Kt qi q Kt
1 1 n

Kt = Kt z odnosno =
1

Kt qi
1

qAz Kt

q
1

qAz

pa je i u drugom sluaju =

43

7.

PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA

Pod pojmom "proizvodnost teretnog vozila" podrazumevamo koliinu prevezenog tereta u tonama (ostvaren obim prevoza u tonama) ili izvren transportni rad u tkm u jedinici vremena. Proizvodnost koja se odnosi na ukupno (kalendarsko) vreme vozila naziva se puna proizvodnost i dobija se kada se ostvaren obim prevoza ili transportni rad podeli ukupnim kalendarskim vremenom vozila, tj. Inventarskim auto asovima. Proizvodnost koja se odnosi na radno vreme vozila naziva se radna proizvodnost i dobija se kada koliinu prevezenog tereta u tonama ili ostvareni transportni rad u tkm u nekom periodu vremena podelimo sa asovima rada vozila u tom vremenskom periodu. Punu proizvodnost pri tome oznaavamo simbolima WU i WQ, dok radnu proizvodnost oznaavamo simbolima WU i WQ. Prema datim definicijama puna proizvodnost bie:

WU =

U Q [tkm/hi] i WQ = [t/hi] 24 ADi 24 ADi U Q [tkm/hr] i WQ = [t/hr] 24 AHr 24 AHr

Za radnu proizvodnost izrazi dobijaju oblik:

WU =

Proizvodnost koja se ostvari za 1 as rada vozila na prevoznom putu procesa transporta naziva se asovnom proizvodnou vozila. Pri tome jedna vonja sa teretom izvrava se za vreme t, te e prema tome broj izvrenih vonji u toku jednog asa rada vozila biti:

Z h =
Kako je vreme jedne vonje sa teretom: gde je:
t tw tui

1 t

t = tw + tui

vreme trajanja jedne vonje sa teretom u asovima vreme vonje vozila u toku jedne vonje vreme trajanja utovara i istovara

to e biti:

tw =
Prema tome bie:

Kst Kst K dok je K = jer je = Vs K Kst Kst + tui Vs + tui = Vs Vs

t =

44

Zamenom u izraz za broj vonji u toku jednog asa dobie se:

Z h =

Vs 1 = Kst + tui Vs Kst + tui Vs Vs q tj. q

U toku svake vonje proseno prevezena koliina tereta dobie se iz relacije =

q = q [t]
i izvrie se transportni rad gde su: q q

U = q Kst

proseno prevezena koliina tereta u toku vonje sa teretom korisna nosivost vozila koeficijent statikog iskorienja nosivosti vozila koeficijent dinamikog iskorienja nosivosti vozila

asovna proizvodnost rada teretnog vozila na prevoznom putu bie: u tonama:

WQ = q Z h =
u tona kilometrima:

q Vs [t/h] Kst + tui Vs

WU = U Z h =

qVs Kst [tkm/h] Kst + tui Vs

45