P. 1
psihijatrijski-sindromi-2006

psihijatrijski-sindromi-2006

|Views: 730|Likes:
Published by medyza

More info:

Published by: medyza on Jul 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/05/2013

pdf

text

original

Prof.

dr Marko Munjiza ,

Katedra za poslediplomske studije, Medicinskog fakulteta u Beogradu, Nastavna baza Institut za mentalno zdravlje Beograd, Palmotićeva 37

Telefon 3307-571 ( pre podne) i 3307-520 (sredom posle podne) E-mail: munjiza@ptt.yu i imz@imh.yu

Predavanje za lekare na specijalizaciji iz psihijatrije i psihologije na specijalizaciji iz medicinske psihologije šk. 2006/2007. godine

VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI

Beograd, Novembar 2006.

1

I Uvodni deo......................................................................................................... II Podela psihijatrijskih sindroma ruskih autora iz kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina XX veka.......................................................................... 1. Sindrom pomučenja svesti............................................................................. 2. Emocionalni sindrom...................................................................................... 3. Sindrom poremećaja percepcije.................................................................... 4. Sumanuti sindrom.......................................................................................... 5. Deluzioni sindromi.......................................................................................... 6. Sindrom mentalne nerazvijenosti (salboumnosti)........................................ 7. Sindrom oštečenja kod difuznih destruktivnih procesa CNS-a................. 8. Neurotični sindrom........................................................................................ 9. Sindromi vezani za poremećaje ličnosti....................................................... 10. Sindrom pseudodemencije............................................................................ 11. Spazmotični sindrom.................................................................................... 12. Akutni katatoni sindrom............................................................................... 13. Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom......................................... III Psihijatrijski simptomi i sindromi domaćih autora krajem 60-tih i tokom 70-tih godina XX veka........................................................................ 1. Organski psihosindrom................................................................................... 2. Demencija.......................................................................................................... 3. Halucinoza........................................................................................................ 4. Paranoidni sindrom........................................................................................ 5. Sindrom poremećenih motiva i nagona......................................................... 6. Manični i depresivni sindrom.......................................................................... 7. Katatoni sindrom............................................................................................. 8. Atimohormični sindrom................................................................................. 9. Histrionično (histerični ) sindrom................................................................. 10. Neurastenični sindrom................................................................................... IV Pregled važnijih psihijatrijskih sindroma prema DSM-IV......................... A) Najčešći simptomi u obliku "tabelarnog " prikaza...................................... 1. Raspoloženje, afekti...................................................................................... 2. Ponašanje........................................................................................................ 3. Spoznaje, shvatanje, kognicija..................................................................... 4. Mišljenje, govor.............................................................................................. 5. Sadržaj misli.................................................................................................... 6. Smetnje opažanja, percepcije...................................................................... 7. Obeležja ličnosti............................................................................................. 8. Spavanje, uzimanje hrane, seksualitet........................................................

SADRŽAJ

2

B) Abecedni redosled najvažnijih simptoma i nekih psihijatrijskih sindroma.......................................................................................................... V Ključni psihijatrijski sindromi u DSM-IV...................................................... 1. Delirijum.......................................................................................................... 2. Demencija........................................................................................................ 3. mnestički poremećaji...................................................................................... 4. Velika depresivna epizoda............................................................................. 5. manična, hipomanična i euforična epizoda.................................................. 6. Mešovita epizoda............................................................................................ 7. Hipomanična epizoda..................................................................................... 8. Panični napadi................................................................................................. VI Prikaz najvažnijih psihijatrijskih sindroma................................................. 1. Akutna psihotična anksioznost..................................................................... 2. Akutno konfuzno stanje (delirijum)............................................................... 3. Suicidalni sindrom........................................................................................... 4. Posebni psihijatrijski sindromi kao klinički entiteti prema Flaherty J.A. i sar............................................................................................. 5. Sindrom agresije.............................................................................................. 6. Sindrom "graničnog deteta" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adolescenciji i/ili srednjem životnom dobu...................................... 7. Psihijatrijski sindromi vezani za životno i generativno doba...................... 8. Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja................... VII Psihijatrijski sindromi uslovljeni psihotropnim i drugim lekovima.......... A) Sindromi uslovljeni sporednim dejstvima klasičnih i atipičnih antipsihotika i antidepresiva.............................................................................. 1. Sporedna antidopaminergička dejstva........................................................... 2. Distonija............................................................................................................... 3. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju................................................ 4. Katatonija........................................................................................................... 5. Horea, tikovi uključujući i Tourett-ov sindrom............................................ 6. Sporedna antimuskarinska (H1) i anti alfa adrenergička dejstva............... 7. Maligni neuroleptički sindrom......................................................................... B) Psihijatrijski sindromi uslovljeni drugim psihotropnim i ostalim lekovima... VII L i t e r a t u r a................................................................................................

3

I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. imaju karakter odredjene tipičnosti. 4. da na osnovu simptoma. 1.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno. 2.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije.Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma.jer se čini. Simptomima ili znakovima bolesti. II Podela psihijatrijskih sindroma ruskih autora iz kasnih 60tih i tok 70-tih godina.sindroma. na pr. a i stručni zadata. emocija.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti.b) dezorijentacija u vremenu.Bez obzira na pomenute varijacije. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. u sferi somatskog i posebno neurološkog. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do 2004.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.na taj način.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. mišljenja. somatskih. shvatanja. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu.simptoma. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. volje.tumora. orjentacije.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. inteligencije. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. od koji ni danas nisu upoznati. Mi danas ostajemo.I Uvodni deo U tekstu su navedeni važniji simptomi i sindromi u psihijatriji. nagona.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. 3. Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. slike bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. encefalitisa. opažanja. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV.Težnjavakog lekara psihijatra.mestu i 4 . 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline.godine. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju.Tako govorimo o schizofrenoj slici.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.sindrome( grupe simptoma).

Javlja se bez pomućenja svesti.prema drugim osobama. strahom.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost).3. amnezija.afekta i delatnosti. 4.poremećena je i percepcija prostora i vremena.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja).Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena. ubrzan tok misli.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje.jamais vu.Mešani sindrom. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno. 2.deja vue. bolesnika. gde se gubi potpuno sećanje.delirantni sindrom. uznemirenost praćena panikom.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1. inhibicija motorike do stepena stupora.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.marko i mikropsija. verbigeracijom.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).Halucinacije su često praćene strahom. prisilna 5 .otudjenjem svojih misli. bojažljivošću. apatični sindrom. uverenje da drugi znaju njegove misli. osećanja.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja. prisilno prekidanje misli.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. voljom nekoga sa strane. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.nerealna.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi. prisilne misli. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).2.oniroidni sindrom(obilje fantazija). javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije.deja vecu. motorni nemir.Boesniku izgleda kao da ne postoji.koji se upliće u ličnost pacijenta.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je). 2. već nešto što se javlja neovisno od njega.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. 3.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. a pod uticajem sumanutosti. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. Ovde se ubraja automatsko mišljenje. 5. 4.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano. prisilne slike.sumračni sindrom( prekid toka svesti.koji se odlikuju osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. aktivnosti. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. misli.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). 2)Emocionalni sindromi: 1. 3.

Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. pretvaranje misli u unutrašnji govor. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. polimorfnija. shizofreni.za sumanutost uticaja i proganjanja. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". eholalija.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. 2.sećanja. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. propasti sebe i sveta. utoliko je formiranje sumanutosti manje. vode sa njima diskusije. 5.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. Najčešći je kod schizofrenije. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. 3.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem. mutizam. 2. 4.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. 4) Sumanuti sindromi 1. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. depresivni. grimasiranje. organski. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. halucinacija. pojava cenestopatija. stereotipija. katalepsija. impulsivne 6 .Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. 5) Deluzioni sindromi 1.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter.Stupor: psihogeni. ehopraksija. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. protestuju. 4. 3. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. unutrašnjih glasova. ozvučenje sopstvenih misli. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.

Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja.radnje). na pr. svojoj bolesti. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. 2. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. težom. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima.ili klasična podela na: umerena. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. 1. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava 7 .duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti.umerena. teška. već se radi o astenizaciji psihe. afektiviteta i sl. tako i prema okolini. 9) Sindromi vezani za poremećaje ličnost Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije.imbecilnost i teška.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. straha i radnji. 2. 3.fiziološka tupost. srednja.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. idiotija i kretenizam. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera. debilnost. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti.). dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja.

odnosno katatona pomama. koliko imaju ruku. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a.aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. prstiju. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. Histrionični napadi.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. Oni dugo zadržavaju jedan. poremećaji u perifernoj cirukalciji. epileptičnih stanja.leže čuteći i nepokretno. simptomatskih psihoza. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. danima mogu da leže u krevetu. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. osobenosti poremećaja ličnosti. Boesnici ne znaju svoje ime. negativizam. karakteristike svojstva karaktera.Medjutim. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. Odbijaju da hodaju. neorganizovanom hiperaktivnošću. tzv. histrioničnih stanja.aktivni negativizam. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. često padaju u stanje stupora. tj strukture ličnosti. zatim kod pacijenata pod 8 . čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike.sindrom približnih odgovora. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. Bolesnik je izrazito logoroičan. Parcijalni epileptički napad. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. Ovde spadaju:Veliki. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. često bizaran položaj. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. Mimika je jednolična.viće udara. Kataleptički napadi. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. koliko im je godina. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. stoje. pošto su te osobenosti. hroničnih organskih psihosindroma. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. Narkolepsija. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena.disiranog misaonog toka. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. grand mal napad. pa ako im se to dozvoli.razbija.ruši i slično. na ubode ne reaguju. njihova disharmoničnost. Djeksonovi napadi. tj odbijanje svake sugestije sa strane. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. sede. koriste s njima. zatim kod mentalno retardiranih osoba. Od hrane se ne odriću i čisti su.

ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. cikloserine.halucinatorne.b) psihopatološke posledice difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu. negativizan.a s druge strane je zabeležio. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. eholaliju. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. katatonom sindromu. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja").katatone i slike slične stanjima konfuzije.Akutne imaju najčešće delirantne. ehopraksiju.1904).Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. piperazin. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. baclofen. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. cocain. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). odaje punu svesnost i bistrine. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji.dejstvom visoko potentnih neuroleptika. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno. III Psihijatrijski simptomi i sindromi domaćih autora krajem 6o-tih i tokom 70-tih godina 1.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma.pseudokatatoni stupor. loxapine.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca.od njene lokalizacije i slično.hronične 9 .Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome. disulfiram. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. flufenazin. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. Posebno je interesantan tzv.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. steroida i sl. poremećaj je nazvan parafrenijom. motornu docilnost i sl. ali je znatno dužeg trajanja od njega. stereotipije..amentne. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku.

O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu.potreba topline i hladnoće. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. 6. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji.Tako.seksualni nagon i sl. kod reaktivnih i endogenih depresija.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja. pamćenja.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.kod trauma mozga. shvatanja.motiva-glad.Sindrom poremečenih motiva i nagona Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva.sna.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. upamćivanja i sećanja. redje kod neuroluesa. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti.afektivna labilnost. ukočenost i neuvidjavnost.umor.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNS-a:tumori.Katatoni sindrom 10 . 5.pospanost. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost.gubitak energije.osiromašenje mišljenja.gubita intelektzalnih sposobnosi).smanjenje inicijative i volje. 2. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike.žedj. oba sindroma su od velike praktične važnosti.imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom). pre svega kod paranoidne schizofrenije.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti.O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja.gubitak afekta i dr. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. 3.depresija.). parafrenije i paranoje. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. nereaktivnost. sistematizovane ili nesistematizovane. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.akutna stanja anoksije i sl.pokreta. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara.osustvo pažnje i impulsivnost).Inače. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. 4. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene.teškoće shvatanja i pažnje.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.demijelizacionih bolesti. gubitak inventara znanja.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. 7. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. kod moždanih organskih psihosindroma. etičkog shvatanja.

zakočenost (posebno stanje je stupor). Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. kod demencije. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. duge nesanice.Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. odštete ili pomoći. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. glavobolja. 10. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. 8. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. osećaj umora. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. Doduše. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv.Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme.postoji kod osoba. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. 11 .Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. Takodje su moguće i optičke halucinacije. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom.Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. anemije. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). zaboravnosti. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. inertnosti. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. floridnih i negativnih simptoma. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. 9. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. nemogućnost koncentracije. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. rasejanosti.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). pegavac. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. Simptomatologija histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima.medjutim. povećana razdražljivost. malarija i drugo). za koje se veruje da često imaju simboličan karakter.

Grandioznost.Anksioznost. snažno dezorganizovano ponašanje.Anhedonija. prekomerno uzimanje hrane u navratima. namerno izazvano povraćanje. 6. sumanutosti. 3. seksualnost: dobijanje na težini. Povišene radne. 21.Spavanje.Hipersomnija.Antisocijalno ponašanje. 7. zaravljene. 14.IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV (udruženje američkih psihijatara. nesposobnost održavanja pažnje.Halucinacije. 38. 5. 6. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima. Nestabilne emocije. Nekritično druženje. samopoverdjujuće ponašanje. 34.Agresivno ponašanje. 2. 24. Nesposobnost održavanja pažnje-slaba koncentracija. namerno izazvano povraćanje. suicidalne ideje. halucinacije. razdražljivost. 12 . Potreba da se govori. teškoće govora.Mišljenje-govor: beg ideja. 17. impulsivna potreba da se govori. Oštećenje pamćenja. izbegavajuće. nemir.kognicija: neodlučnost. Psihomotorna usporenost. 7.1994) A) Najčešći simptomi u obliku "tabelarnog" prikaza 1. Rasejanost.Sadržaj misli: grandioznost. Razdražljivost. anksioznost. 39. psihomotorna usporenost. nesanica.Ponašanje: agresivno. antisocijalno. Patološko laganje.Gubitak na težini. smanjenje energije ili umor. derealizacija. 22.Oštećeno rasudjivanje. dezorganizovani govor-nesuvislost. B) Abecedni redosled najvažnijih simptoma i nekih psihijatrijskih sindroma 1.Raspoloženje-afekti: anhedonija. perzistentne smetnje identiteta. 30. ponovljena laganja. 8. 29. 27. 2. oblačenje odeće suprotnog pola. 5. 26. oštečeno rasudjivanje. Nesanica. 6.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi. 10. 28. Izbegavajuće ponašanje. Prekomerni abuzusi hrane. depresivno raspoloženje. Perzistentne smetnje identiteta. nenormalne socijalne igre u detinjstvu.Depersonalizacija i derealizacija. 18.Depresivno raspoloženje. 13. rastrojenost. socijalne ili seksualne aktivnosti. gubitak na težini. Ograničeno odlaženje od kuće. 15. oštećenje apstraktnog mišljenja. 4. oštećenje pamćenja.Smetnje opažanja-percepcije: depersonalizacija. nekritičko. zloupotreba u medjuljudskim odnosima. 32. paranoidne ili paranoične ideje. povišene socijalne. 40. problemi sa apetitom. suženje ograničene emocije. 4. Psihomotorna agitacija. 37. uzimanje hrane.Beg ideja. neosetljivost na osećanja drugih ljudi 8. slaba koncentracija. katatonija. Katatonija. suicidalne ideje i pokušaji. nestabilne emocije. 16. seksualne smetnje.Dobijanje na težini. 23. hipersomnija. perzistentne smetnje identiteta. Paranoidne ideje. 11.Spoznaja. 20.Povišeno raspoloženje i euforija. 3. euforija. 25. radne ili seksualne aktivnosti. Dezorganizovani govor. Neodlučnost.shvatanje. 35.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai. povišeno raspoloženje.Apatija. 9. 19. 31. pokušaji.Oblaćenje odeće suprotnog pola. 36.Oštećenje apstraktnog mišljenja. ograničeno odlaženje od kuće.Obeležja ličnosti: iskorišćavanje. 12 . socijalna izolacija. apatija. 33. psihomotorna agitacija-nemir.

Teškoće govora. shizoafektivni poremećaj. višestruka multipla etiologija. chloramphenicol. sumanuti poremećaji. methyltestosteron. etodolac. dapson. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. 49. enalaprilhydralazin. nicardipin. lorazepam. sulindac. cimetidin. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku. nalbuphin. metoclopramid. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. metronidazol. omeprazol. 2. kog HIV infekcija. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. schizoidni poremećaj ličnosti. stanozolol.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. diltiazem. 47. nadolol. sulfonamid. paroxetin. 4. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo. promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja. Iz grugih 13 . prednizon. demencija sa depresivnim raspoloženjem. veliki depresivni poremećaj. opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti. topiramat. flumazenil. clonazepam. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. zloupotreba PAS.shizotipalni poremećaj ličnosti. cephradin. traume glave. 48. parkinsonizam. amonophilin. lisinopril. amiodaron. felodipin. clobazan. 45. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. interferon alfa. buspiron. metildopa. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova.Namerno izazvano povraćanje. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. ciprolfloxin. phenobarbital. octreotid. Snažno dezorganizovano ponašanje. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. plicamycin. prednizolon. bromazepam. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. pentazocin. lamotriin. Zaravljene. procainamid. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih.nortriptilin. co-trimoxazol. demencija. ranitidinsulfalazin. zaravljenje. ephedrin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. schizofrenija. distimični poremećaj. propranolol. 3. ethosuximid. antiholinergici.deliriujum multiple etiologije. beta-blokatori. flunisolid. streptokinaza. vigabatrin. piperazin.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. tertrabenazin. Suicidalne ideje ili pokušaji. 50. Socijalna izolacija. metoprolol. 46. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. tj. tramadol. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. Samopoverdjujuće ponašanje. 41. 43. amantadin. Seksualne smetnje. disulfiram. flurbriprofen. atenolol. flufenazin depot.Demencija: Alzheimerovog tipa. clotrimazol. clonidin. theofphilin. levodopa. nabilon. zuclopenthixol. sužene ograničene emocije. carbamazepine. Sumanutost. pickova bolest. quinapril. V KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV 1. naproxen. indometacin. tamoxifen. triamcinnolon. acebutol. levetiracitam. shizofrenija. quinidin. velika depresivna epizoda. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. nifedipin.Delirijum: intoksikacija PAS. 44. primaquin. blokatori kalcijumskih kanala. famotidin. anti-tbc lekovi. ibuprofen. vaskularna demencija. Smanjenje energije ili umor. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. 42.nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj. posttraumatski stresni poremećaj. aplatirane. diflunisal. griseofulvin. inositol. chlorazepat.

grpa statina na primercinnarazin.progesteroni. hydralazin. danazol. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. diphenoxylat. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. paroxetin. kodein sa paracetamolom. ACTH. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. reboxetin. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. simvastatin. levodopa sa carbidopom i procylidin. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. predoziranje efavirezena. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. schizoafektivni poremećaj. levodopa. amantadin. dextromethrophan. intoksikacija litiumom. apstinencijalni sindrom na kofein. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. astemizol. zidovudin. clonazepam. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. venlafaxin. Manična. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. dexamethason. dugotrajna upotreba preparata codeina. clarithromycin. decongestant. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. ethosuximid. nikotinski apstinencijalni sindrom. phenobarbital. disulfiram. etretinat. beclomethasonaerosol. amoxapin. salbutamol sam ili sa citalopramom. cyclosporin. ranitidin IM. fluoxetin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. 14 . clomipramin. omega-3-fatty kiselina. beclometason. Posebno veliki rizik nose SSRIs. tramadol.. alfa interferon. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. mianserin. izmenjeno opšte zdravstveno stanje. triptofan sa MAOI. 6.facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. calcium IV. yonhibin. Iz grupe analgetika. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. Od ostalih lekova navode se: alimemazin-trimeprazin. zloupotreba PAS. kortikosteroidi. 5. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. clomiphen. ginseng. mepacrin.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I. gabapeptin. buspiron. quetiapin. organofosphati. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. kortizon. dapson. nefazadon. thyriod. bromokriptin. maprotilin. izonijazid. bromid. vigabatrin. metoclopramid. feniluramin. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. aminophilin. hhydrocortizon. olanzapin. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. flupentixol. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. bupropion.prednizon. ziprasidon. isotretinoin. testosterontriam. cimetidin. chloroquin. procarbayin. procainadid. phenelazine. manizol. triiodothyronin. pravastatin. cyproheptadin. citolopram sa silbutraminom. cholesterol-lovering supstance. poremečeno opšte zdravstveno stanje. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. apstinencijalni sindrom metildope. digoksin. dihydroepiandrosteron. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. ditiazem. nefopam IM. baclofen. anestetički agensi. phenilprpranolamin. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom.pentazocin. shizoafektivni poremećaj. litium sa triciklicima. triptorelin. transdermalna primena fentanyla. rouaccutan. fluoxamin. herbal remedies. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. cyclizin. topiramat. bupropion. indometacin. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. bupropion. valprovat. triamcinolon.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom.

U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag.koji su bili vrlo neprijatni za njih.7%.za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti. bromokriptin. phenylephrin. zloupotreba PAS. napetosti. citalopram. tahikardija.podatak prisutan samo kao anamnestički. oralni laktati. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. 15 .Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II. sodium lactat. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr. apstinencijalni sindrom na clobazam. oximetazolin. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom. VI PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. citalopram. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2. sibutramin. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama. alkoholom. co-trimoxazol. amfetamin.Akutna psihotična anksioznost Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi. vrtoglavica. 8. trazodon. manzidol. panični poremećaj sa i bez agarofobije. predmeta.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. olanazapin. carbamazepin. naltrexon. iskonsku potrebu za realnošću. chlormetiazol. poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. posttraumatski stresni poremećaj. paroxetin. phenobarbital i drugi barbiturati. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju. osećaj iznenadnog straha. steroidi. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca. moclobemid. opšta malaksalost i slabost.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju. ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću. ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja. socijalna fobija. clozapim. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. anksioznost zbog separacije. premoreni dugim i napornim radom i slično. involutivnu melanholiju i endogene depresije.DSM-IV ili u ICD-10. fluoxetin. Najčešće se vezuje na schizofreniju.specifična fobija.umeren ili težak. flumazenil. opsesivno-kompulsivni poremećaj. olanazapin. sumatriptan i yohimbin. buspiron. rivastigmin. odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji. termazepam. dexamfetamin. risperidon.u potpunoj remisiji. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom. topiramat. uništavanjem materijalnih dobara.7. narušeno opšte zdravstveno stanje. za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. hladni i vlažni dlanovi i slično. fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom. ciklotimni poremećaj.0 do 4. laka glavobolja. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti. carvediol.

nizatidin.intoksikacija bizmutom. Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.4. a ocena varira od 0-108 bodova. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. 0.metamorfoza pojedinih delova tela. izonijazid. transdermalni fentanyl. 1. piperazin. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana.Lecrubier A. naltrexon. pentazocin. ibuprofen.2. 3.aminofilin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin. injekcije botulinskog toksina. mefenamična kiselina. morfin. metiltestosteron. ethosuximid. nefepam.triazolam. 0. salbutamol. 3-značajan i 6-veoma jak intenzitet. prednizon. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . mesalazin. 4. 0. metildopa. naproxen.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti. Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet.biti drugačiji nego ranije.2.4-značajno. neostigmin.Azorin.6. pseuoefedrin. 6.amitriptilin. yohinbin.Fondarae od 1998.Souch i J. nicardipine. M. 5. apstinencijalni sindrom kod gabapeptina. Kada se dobije ocena svih ajtema. gabapeptin. 2-jak. 0. streptokinaza.Inhibicija mišljenja 16 .Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti. lamotrigin i vigabatrin. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone.6).Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema.2-jako. triciklici.4.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja. doxazosin.4. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.6.levodopa. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0.6.fizičkih promena.2.Izmenjena percepcija okoline.4. fluniscolid.2.Gubitak telesne sheme. teofilin. indometacin. flumazenil. Iz grupe gastrointestinalni.ukupan skor dibija se prostim zbirom. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1.2. . deksametazon i drugi glukokortikoidi. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.Blin.3 ili 5). mefloquin.baclofen.ne osećati se kao "neko". klonazepam.6.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua.6-izuzetno jako 2. piridostigmin. antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin.Y. npr.4. phenilnephrin. Od antiparkisonika navodi se atropin. Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. omeprazol.godine). levotiroksin. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja.teškoća verbalizacije.

8.Autentičnost 0.4.2.2. 18. 15.6.2.2. 0. 12.4.4.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.samopovredjivanje.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje. 11.Kounikacija. osećanje straha kod ispitivača. 17.6.6.2.2.Mućenje tela.4. 10.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.neshvatanje konteksta.2. 0.6 17 .6.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.na pojimanje straha kod samog ispitivača.neprijateljstvo ka okolini 0.pokušaj samoubistva 0. 0. 16. 14.4.4.2.neadekvatna 0.4.4-kontinuiran strah.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja.4.2-fluktuirajući strah. 0.6.Blokada.6.2.4.4.4.Hostilnost.6. 9. 0.2.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.2.na poimanje straha kod samog ispitivača.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.6.6.nekoordinisana.4.6.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi. 7.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.6.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.Kočenje fizičkih aktivnosti.2. 13.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.

2. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu.evaluaciju. osustvo deklanširajućeg faktora. 2. 2. zbunjenost. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. tj.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest.Vodeći simptomi. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. Vrednovanje. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. inhibicija mišljenja. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično.evolucija anksioznosti.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. 3. tj.tok anksioznosti.odnosno tok anksioznosti. inhibicija mišljenja.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. Ovaj sindrom veoma 18 .evoluciju u vremenu. komunikacija sa okolinom. heteroagresivnost i agitaciju.18%.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama. derealizacija. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa. nekomunikativnost. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. evolucija u vremenu. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošću-agitacijom.Napomene: 1.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.mučno osećanje afekta.motorna inhibicija. toku.17% i 10% varijanse ili odstupanja. zbunjenost. depersonalizacija fizička i psihička. osustvo deklanširajućih faktora. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. fizička i psihička depersonalizacija. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. derealizacija. nekomunikativnost. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. motorna inhibicija. autoagresivnost i 4. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). komunikacija sa okolinom. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu.

Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. zatim kod stanja agitacije u maničnom. viloxazin. Pošto ssu uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. Akutno konfuzno stanje. disulfiram. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. Za razliku od delirijuma. sodium 19 . sumanutim idejama. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. phenitoin.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. najčešće vizuelnim. lutaju okolinom. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena.neki bolesnici su mirni i povućeni. depresije. primidon. barbiturati. ethoszyimid. kokain. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. zatim mesta i na kraju prema sebi. risperidon. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. fluoksetin.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. U lijazon. litium.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. triciklici.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. mianserin. centri za opkotine. katetere. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. košmari. jedinice za operaciju katarakte. disfazije. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. bromidi. . benzodijazepini. kanabis. senzitivni nalaz. nikotin. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. hipervigilnost. antiholinergici. dietilpropion. velikom depresivnom sindromu. teškoće da zadrži pažnju i obmane. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. butorofenoni. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. MAOIs. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. "sindrom zalaska sunca". barbiturati. centri za hemodijalizu. naglo obustavljanje clozapina. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. klometijazol. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. meprobamat. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija.c) poremećaji ponašanja su različiti. urgentna traumatologija. trazodon. povećana anksioznost. centri za intoksikacije. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. plitkog ili labolnog afekta. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. paroksetin. phenelazin.često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. obično je duže po trajanju. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. fenotijazini. klometiazol. benzodijazepini. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". Epizoda delirijuma. Disgrafija je posebno važna kao rani. carbamazepine.

Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? 20 . C. naproxen. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. lysudril. indometacin. intoksikacija aspirinom. nalbulphin. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. cimetidin. spirnolakton. tramadol. bromokriptin. cikloserinu. u znatnoj meri. ciprofloxacinu. penicilinu. hipoglihemici. baclofen. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. lodoform. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. famotidin. levodopa. izonijazidu. ni u jednom trenutku tokom razgovora. doxapram. kortikosteroidi. penilpropanolamine.valproat . metildopa. cafein. methixene. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. antiholinergici. piperazin. mexilitin. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. amilorid. prokainamid. nabilon. ibuprofen. B. selegilin. clartihromicinu. hydralazin. metilprednizolon. misoprostol. lidokain. cefalosporinima. fenoprofen. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. sulindak. atropin i kapi hematropina za oči. interferon. aminofilin. salicilati. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. chlorokvinu. clonidine. ganciklovir. Neodređeno. Sada. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. chloramphenikolu. tj. teofilin i triamicinolol Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. Sada. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. ponekad tokom razgovora. Nije primenljivo. hidroksihloroquin. pregolid. mefloquinu. nalbufin. Neodređeno. na primer. cikloserin. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 3. ali srednje izraženo.beta blokatori. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora.narkotici. transdermalna primena skopolamina. ponekad tokom razgovora. digoxin. rafamicinu.amantadin. disopyramid. papaveretum. Ne. streptomicinu i sulfonadidi. atenolol. diuretici.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. ranitidin. A.

Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. lako se uplaši). Letargičan (pospan. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7.Živahan (normalno). kao tromost. kao na primer. Aneks Tabela 2. na primer. preosetljiv na sredinske stimuluse. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. «čupkanje posteljine». lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. u bilo koje doba tokom razgovora.Deo 2. halucijanicije. Neodređeno. lako se budi). Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. kao uznemirenost. Koma (ne budi se). zurenje u prostor. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. Deo 1. Budan (previše živahan. Da li je pacijent. Da li je pacijent. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? 21 . Stupor (teško se budi). privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. Dezorijentacija 5. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9.

A. prethodni pokušaji suicida. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika.altruističko i egoistično samoubistvo) . medicinska anamneza. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja.porodična anamneza.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. alkoholizam. zavisnost. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan [normalno]. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje.Posebni psihijatrijski Flaherty. budan [previše živahan]. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. 3.Suicidalni sindrom Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. povečana beznadežnost. 4. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova.psihološki faktori ( impulsivnost. demografski faktori. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. tehnike vodjenja intervjua. nerealna očekivanja). neki oblici poremećaja ličnosti. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. schizofrenija. saopštavanje namere drugim osobama.Tačka 2. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. 3. na primer. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga 22 . treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. stupor [teško se budi] ili koma (ne budi se). U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. sužavanje intelektualnih moći.biološki faktori. 4. kada je reč o faktorima rizika takodje. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c)Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. promena u medicinskom stanju. i sar.2. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. procena i eliminacija rizika.J.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. letargičan [pospan. lako se probudi].

tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. elastično. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. Ova prva može 23 . U smislu tendencije za destruktivnošću. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. 3. energičnosti i uopšte aktivnosti. iz mnogo razloga. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju.d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. tj. komformistička. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. za ove termine. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. sistemska. U smislu tendencije za dominacijom. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. revolucionarna. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. tj. odbrambena. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. jedinice. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. kolektiva. tj terminima i pojmovima agresije. 4. desktruktivna. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. intenciona. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti.autoagresiva. Kada su u pitanju pojmovi agresija. begžnigna agresivnost". grupe. klžulture. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. čime se izjednačuje. U smislu incijative i incijativnosti. klase. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. 2. Levine). u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. McDougal). instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u odredjenom vremenskom intervalu. agresija pohlepe. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. lečiti i prevenirati. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručnonaučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. heteroagresivna agresija i dr. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. narcistička. pa i proizvoljno upotrebljavaju. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. koji neki autori upotrebljavaju ( M. favorizovati. afirmativna. zajednice. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju.

Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. bolom i uopšte širokim spektrom draži. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. 24 . 3. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora.Agresija kod pojedinih nozoloških. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. asketizam. Prosesima introjekcije. motivi izbora poziva.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. abuzusi lekova i dr). Sindrom autoagresija Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. 2. automutilacijom). U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . psihosomatske bolesti). Halucinatorna doživljavanja i agresija. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. alkohola. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". acting-out ponašanja. Otada kontrolu. 6. One se medjusobno svakako ne isključuju. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. moralno adaptivnog ponašanja. pojedini poremećaji ličnosti i itd. saopovredjivanje. 5. 5. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. posencefalitična stanja. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. temporalna epilepsija. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. neverbalne komunikacije.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . empatije. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama.hronično vegetativno razdraženje-prebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. pojedini epileptični poremećaji. Paranoidnost i agresija.1. 5. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). 4. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. kontratransfera. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. a na telesnom planu bolom. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. zatim zbog neurohormonalnih( npr.da se izazove frustracijom. nesvesno prouzrokovani udesi. depreivacijom. neurotske forme autoagresije.dobrog razumevanja transfera. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. bipolarnih afektivnih. Procesi se odvijaju u nesvesnom. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija.1. intoksikacije. Instrumentalizovana agr. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja.destrukciju u vidu telesnog oštećenja. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja funkcija. premenstrualna faza kod žena).

impulsivnost.abnormalni razvoj. Zatim slede. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. 4. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. krajnja emocionalna nestabilnost.halucinacije. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata. 5. 15. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. 17.studije u Švedskoj. 6.specifične karakterne crte. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. 2. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. problemi u ponašanju. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.autoerotizam.poremečen doživljaj realnosti.promene raspoloženja. 6. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka.visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. 7. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. 14. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 12. ozbiljan organski hendikep. 10. depresivno raspoloženje.panična anksioznost. 13. fetišizam. 3. trudnoća i komplikacije pri porodjaju.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. preterana inhibicija i depresivnost..histrionično funkcionisanje. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan".manično-depresivno. da razvije antisocijalno ponašanje.čudan govor. 18.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. 16. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma.simptomi slični neurotskim.poremećaj identiteta.poremečeni medjuljudski odnosi.osećanje usamljenosti i nostalgnije. konfuznost. Velikoj britaniji i dr. 9.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja 25 .Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina.neadekvatan afekat. učenju i ili hiperaktivnost. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza.čudno-nastrano ponašanje. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline.loše rasudjivanje. 11. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju.labilna shema autonomnog reagovanja. introverzija. 8. 19. motorni poremećaji.

psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. povečano magijsko Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. menstrualna i seksualna disfunkcija. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. ginekomastija. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA I a) sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. srednjeg životnog doba. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje."atipičnih" antipsihotika. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. poremećajima ličnosti. psihosocijalne. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacijeindividuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. 7. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. akatizija. adultnog. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. poremećen san. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. kriznim i stresnim situacijama. parkinsonizam. hiperaktivnost. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. da je najbolji 26 . Psihijatrijski sindromi vezani za životno i generativno doba Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečije. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta.neobazrivost. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. logoroičnost.

metocloppramid. sertralin. phenelizin. alimermazin. koji je u stalnom pokretu. gabapeptin. flupentoxiol decanoat. bupropion. diphenhydramin. sulinadak. imipramin. carbamazepin. ergotamin. sertalin sa oxycodonom. prochlorperazin. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. trifluperazin. alfa interferon. risperidon. tiagabin. triciklici. metoclopiramid. pethidin i drugi opoidi. chlorpromazin. mefenamična kiselina. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. triciklici. kada zahvataju samo pojedine delove tela. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. bupropion. nabilon. venlafaxin kod naglog prekida.apst.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. prochlorperazin. venlafaxin. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. loxapin. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. paroxetin. trazodon. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. ibuprofen. donepezil. lateralni pokreti jezika. olanazapin. zucolopenthixol. doxepin. bupropion. buspiron. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. dugotrajni tretam litijumom. tortikolis. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. grimase.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. citalopram. litium. haloperidol u mnogim slućajevima. fluoxamin. prochlorperazin i verapamil. lorazepam. imaginarno žvakanje. mirtrazepam. blefarospazam. flurbiprofen. retrokolis. ondesteron. benztropin. najčešće unutar prva 72 sata. benzatropin. sertalin. SSRIs kod 2%o pacijenata. levodopa. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. valproat. indometacin. predoziranost olanzapinom. zuclopenthixol. fluoxetin. apstinencijalni sindrom na melotonin. pokteti slični sisanju. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. penicillamin. nifedipin. olanzapin. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. loxapin. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. amoxapsin. domperidon. lamotrigrin. risperidon. paroxetin. sertalin. phenitoin. podrhtavanje gornje usne. fluoxamin. pućenje. buspiron. MAOIs. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. haloperidol. treptanje. bromokriptin. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. aminodaron. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. buspiron. disulfiram. fluoxetin. diphenhydramin. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). metoclopramid. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). prochlorperazin. litium. azapropazon. mianserin. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. cupkanje u mestu. pokreti ramena i kuka. propofol. c)Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. diltiazem. zloupotreba kokaina.pimozid sa 35% 27 . b)Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika.amidaron. clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. kako bi se odmah terapijski reagovalo). tiodidazin. mirtrazepam. Siptomatologija je veoma bogata. fluoxetin. promerthazin. prochlorperazin. triciklici. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. propranololsumatriptin i verapamil. atetoidni pokreti udova. clomipramin. clozapin sa 6% incidencije. flupentixol. midazolam. olanazepam. paroksetin. indometacin. fleksije u zglobovima. fenoprofen. clozapim. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. alprozalam. One mogu biti fokalne. lateralni pokreti vilice. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. dexamfetamin. donepenzil. carbamazepin.lek njihova prevencija. promazin.

fluoxetin. buspiron. takodje. hronični abuzusi lekova. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. cimetidin. ili što je mnogo češći slućaj. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. methylphenidate. methandrostenolol. baclofen. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. za vreme njegovog trajanja. piperazin. a zatim nastaje adaptacija. mianserin. vrtoglavica. risperidon. phenelazin sa haloperdolom. paroxetin. pemolin. e)Horea. methylphenidat. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. ofloxacin. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. loxipion. Ovde. Ozbiljnost obvog sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid .traje kraće vreme. cyclizin. lamotrigin sa phenitoinom. clozapim. stanozol. clozapim. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. čak. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. phenitoin. metoclopramid. venlafaxin i ziprasidon. benzhexol.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). prochlorperazin.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. cycloserin. disulfiram. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. dienosterol. dexamfetamin. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. neurologiji.Takav pacijent satima. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. d) Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju.risperidon. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. sulpirid. anabolični steroidi. hipotenzija. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). pluphenazin. metadon. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. donepezil. amfetamin. oralni kontraceptivi. aktivnog otpora intervenciji sa strane. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. g)Neuroleptički maligni sindrom 28 . zloupotreba kokaina. f)Sporedna antihistaminska( Hl)i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. oralni kontraceptiviranitidin. chlorpromazin.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. zavisnost na kokain. quitiapin. prateći simptom je i negativizam. testosteron iz grpe androgenih steroida. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. porast telesne težine (histaminski efekti). carbamazepin. pa i danima.incidencije.haloperidol u mnogo slućajeva. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. epiduralna primena morfina. valproat. sulpirid. lamotrigin.

olanazapin sa levopromazinom. fluoxetin sa sertalinom.sertalin sa amytriptilinom.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. trimipramin. phenelazin. risperidon sa haloperidolom. deziimipramin.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. ali i za maniju i depresiju.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. koma. dothiepin u velikim dozama. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. "letalna katatonija" i sl. paroxetin sa risperidonom. paroxetin sa litiumom. fluoxetin sa litiumom. bromperidol sa donepezilom. a ne na SSRIs lekove .fluoxetin sa trazodonom.chlorpromazin. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. citalopram sa moclobemidom. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. fluoxetin sa parstelinom.clozapim sa risperidonom. fluoxetin sa tramadolom. "Zimelidinski sindrom". tioridazin.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma.amantadin.sertalin sa 29 . Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxat-paroksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. fluoxetin sa buspironom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. stupor. predoziranje takodje sa sertalinom. litium.fluoxetin sa nefazodonom. paroxetin sa moclobemidom. antiholinergički apstinencijalni sindrom. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. nefazodon. fluoxetin sa mirtrazepinom. litium sa risperidonom. tahipnea. oralni kontraceptivi. mirtrazepin. inače dosta sličan serotoninskom. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. paroxetin sa nefazodonom. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. iron. clomipramin. niže doze citaloprama.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. dexfenfluramin. citaklopram sa buspironom. mialgije.paroxetin sa trazodonom. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. mišična rigidnost. promazin. ataksije. methylphenidat. zuclopenthixol.flupentixol. poremećaji vegetativnih funkcija. paroxetin sa tramadolom. litium sa amoxapinom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata.flufenazin.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. "smrtna katatonija". venlafaxin sa trifluuoperazinom. sastoji se od groznice. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti.Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. fluoxetin sa carbamazepinom. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. h)Serotoninski sindrom Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. clomimipramin. loxapin. alimemazin.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora.halopridol sa olanazapinom. fluoxamin. apstinencijalni sindrom carbamazepina. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0.fluoxetin sa paroxetinom. quetiapin. smrtnog ishoda.fluoxetin sa venlafaxinom. metoclopramid. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. koje su u poslednje vreme duže uzimali. olanazapin. neurološkog. fluoxetin. trazodon. sertalin u manjim dozama. ganciclovir.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. paroxetin.fluoxetin sa moclobemidom. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti.

paroksizmale diskinezije. euforija. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). opstipacija. 11. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. autizam. hipohondrične ideje i dr. St Johns wortsa buspironom. logoreja. poremećaji orjentacije. 14. 6. 4. 3. depresivno raspoloženje. VIII PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I DRUGIM LEKOVIMA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. 9. 3. suicidalnost.moclobemid sa cloimipraminom. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga 30 . impulsivnost. status epileptikus. 14. sertalin sa tramadolom. disocijacija mišljenja. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. 10 anemija. agresivni pacijenti. 5.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. MAOIs sa triciklicima.nortryptilin sa selegininom. pospanost i ošamučenost. psihotična anksioznost (strah). ikterus. 11. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. phenelazin sa venlafaxinom. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. stupor.). poroduženi san. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. 13. sertaline sa tranylcyprominom. njegovu okolinu i ili imovinu. kvantitativni poremećaji svesti. neosnovane ideje patološke ljubomore. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika.venlafaxin sa trazodonom. tranylcyprominom i venlafaxinom. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. sertalin sa buspironom i loxapinom.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći simptomi i sindromi: 1.moclobemid sa pethidinom. phenelazin sa dextromethorphanom. 12. 3.moclobemida sa cloimipraminom. granulocitopenija i agranulocitoza. 2. pogoršanje i 16. jatrogeni simptomi i sindromi. venlafaxin sa metoclopramidom. interpretitivne ideje. strah. 15. 8. 7. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje.venlafaxin sa mirtrazepinom. 6. sertalin sa linezolidom. sertalin sa eritomycinom. retencija urina. 13. vertiginozne smetnje. mnogi od njih su tzv. hipotenzija. trazodon sa nefazadonom. venlafaxin sa dexamphetaminom. Psihijatrijski sindromi kod kojih je indikovana psihijatrijska hospitalizacija Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. 17. 10. konvulzivne krize. Medjutim. maligni neuroleptički sindrom. depresivno raspoloženje. depresivne ideje. 2. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. 5. 8. To su pre svega sledeći sindromi: 1. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. sertalin sa phenelizinom.dolasetronom. 12. trazodon sa amitryptilinom. 1. 7. 16. sertalin sa metoclopramidonom. 9. opšti psihomotorni nemir. konfuzno-delirantn ponašanje. tahikardija. phenelazin sa clomoimipraminom.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. venlafaxin sa amitryptilinom.

Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. uputne dijagnoze. 2. 3. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. Medjutim. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1.lekar je obavezan. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. i obuhva šire područje psihijatrije. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. 2. socijalni radnik i sl). već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. 31 . Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. 4. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. npr. tj. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. praktično kod svakog novog šuba. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. IX PSIHIJATRIJSKI SINDROMI ZDRAVSTVENOG STANJA KAO POSLEDICA OPŠTERG Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. Sem toga. prijatelj. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. vodećeg sindroma psihoze. 6.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan šestog "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD10. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD10. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj psihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšter zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. 5. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje temeljne razlike u njihovoj konceptualizaciji. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje.

zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. traume glave. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. encefaliti. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. dijagnoza bi glasila. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. ehopraksija. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. naročito neurološka oboljenja. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. nepoverenje. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. paranoidne ideje. slaba kontrola impulsa. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. 2. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. Brojni su somatski poremećaji. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. 1. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". cerebrovaskularne bolesti. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama.Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. Npr.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. Eholalija je patološko. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokazala iz anamneze. 7. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. homocistinurija. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. hepatična encefalopatija. jaka apatija. dijabetička ketocidoza). Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. Klinička slika u 32 . eholalija.Kao što je već navedeno ovde čemo dati kraći osvrt samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. voštana savitljivost) ili stupor. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost.

ili poremećaja ponašanja.To se pre svega odnosi na simptome i sindrome koji su direktno uslovljeni odredjenim lekovima i njihovo nabrajanje obuhvata period 2003 i 2004. U nekim sindromima navedene su grupe različitih lekova kao mogući etiološki činioci. a kod nekih se već izvode postmarketinške studije.velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa.. jer mu olakšava da se mnogo lakše snadje u postavljanju dijagnoze psihijatrijske bolesti. drugi i neodredjeni tip poremećaja. epilepsija. Npr. kod nekih su završna multicentrična klinička ispitivanja. strukture ličnosti.Vredi istaći podatak da se tokom prošle i ove godine ispituje ukupno dvadesetak novih psihofarmaka u svetu. 3. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. hatingtonova horeja. provokativnost. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja IX UMESTO ZAKLJUČKA Poznavanje psihijatrijskih sindroma od posebne je vžnosti i koristi za specijalizanta i specijalstu psihijatra. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. Svi navedeni simptomi i sindromi u ovom tekstu uglavnom su fenomenološki izloženi. ovo se može svakako smatrati korisnim. 33 . ali je veći problem nedovoljno kliničko iskustvo i nedovoljno poznata neželjenja dejstva tih lekova. poznavanje važnijih psihijatrijskih simptoma i sindroma omogućavaju psihijatru da dobije jasniju sliku pri proučavanju različitih aspekata psihijatrijske bolesti. traume glave.Dati su uglavnom generički nazivi i večina od njih registrovana je i u našoj zemlji poslednjih nekoliko godina.To ne isključuje mogučnost i drugih pristupa ovim poremećajima i to pre svega psihodinamskom i sociodinamskom modelu.Neki od ovih lekova su već registrovani u drugim zemljama. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). neuroinfekcije. dezinhibicija i efuforija. cerebrovaskularne bolesti. Možda i predložena strukrura izloženog teksta nije najprihvatljivija. Oni će svakako biti od koristi u tretmanu većine navedenih simptoma i sindroma. neophodno je dobro poznavanje osnovnih principa medicinske psihologije i kliničke psihopatologije. Isto tako nisu navodjeni ni najlementarniji principi tretmana i prevencije. HIV.pacijent.Neki kliničari sve više koriste polustrukturisane intervjue i/ili proverene rajting skale u dijagnostici. zatim dobro poznavanje tehnike dijagnostičkog intervjua i formulisanja psihičkog statusa. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam.Da bi se olje razumeli pojedini psihijatrijski sindromi i njihova etiopatogeneza. I pored toga može se pretpostaviti da će ovaj tekst biti od korisrti u savladavanju osnovnih principa i načela kliničke psihopatologije. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. U ovom tekstu sigurno nisu obuhvaćeni svi relevantni pssihijatrijski sindromi. paranoidni tip. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja.godine. Osim toga. hipo i hiper adrenokroticizam).kombinovani. neinhibirani tip. ali treba istaći da je još uvek nezamenjiv klinički instrument odnos lekar. agresivni tip. apatični tip. Verovatno bi bilo bolje da su oni klasifikovani po važnijim područjima kliničke psihijatrije i prema redosledu koji je dat u savremenim klasifikacijama kao na primer ICD-10 ili DSM-IV. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze).

(prevod sa engleskog).1987. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. Tom I. Galenika. :Udžbenik psihijatrije.:Handbook of Psychiatry..A.D. Jakulić.1999.Srpski arhiv. 24.. Centar ua psihoterapiju i psihosomatiku KBC "Dedinje":Seminar o agresiji.and all. Zbornik radova. 26. Jeftić.A.Narodne novine.D. Kecmanović. 10.Beograd. 22. .1992. 2.Published by the American Psychiatric Association.D: (ur. Naklada Slap. Laser.Novi Sad. 17.Basis Book. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo.. Moskva.. 1960. 18.D. 20..:Neuroleptički maligni sindrom. 13. Berger.A.. X LITERATURA 1.: Understating Senile Dementie. Psihijatrijska bolnica..Naučna knjiga..Kragujevac. Vidović. Savremena administracija Beograd. Erić.Šefu Odeka za depresije Dnevne bolnice IZMZ kao iskusnom kliničaru na brojnim usmenim sugestijama u vezi kliničke psihopatologije.Kragujevac.: Granični slućaj.E. 25. KecmanovićD.:Urgentna psihijatrija. 11.Bjelogrilić.:Opća psihopatologija.Michael Frances Allen i Pincus Alan Harold: DSM-IV Priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. 23..P: Psihijatrija.J.Zagreb.Srempublik. Adler.) Psihijatrija. 21.American Psychiatric Association:Dijagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders(DSM-IV).MILovanovićev uvod u kliničku psihijatriju. 6.1978. 5 Bazire Stephen:Psychotropic Drug Directory. Arieti. 19. Hamilton M. Langeov priručnik.:Panična stanja. 4.J.V.. Caran N.231-239.1983.: Fish-s Clinical Psychopathology. Washington.Croom Helem.:Individualna psihologija. Beograd.N.:Medicinska psihologija sa osnovama psihopatologije. Ferty.:Klinička psihologija.A.Nolit..V. 34 . 7.Na kraju želim da izrazim zahvalnost Mr sci med Dr Marici Lazarević i Dr Bojani Pejušković za prevode skala za procenu psihotične anksioznosti i za procenu i evaluaciju akutnog konfuznog stanja. 16. Jakulić.1990.:Psihijatrija.2-ed. Prosveta i Savremena administracija. Medgiz.. 1985. 3.S.: Sudska psihopatologija.Popov.Naučna knjiga.Beograd.Henderson D.1984.1974.. 14.I.Astra. Beograd. Oxford University Press. Velarta.1989.. Loga S.M i Marković. 23-24. Beograd.I: Urgentna stanja u psihijatriji. Kaličanin.Beograd.K.1989. Frst B.. 1964.1974. Jaspers. Desimitović.1984. 15..Beograd. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.Takodje se zahvaljujem Dr Srdjanu Bokonjiću.S. Djukić-Dejanović. Sings and symptoms in Psychiatry. 1994. marta 1976. II preradjeno i dopunjeno izdanje...Medicinski Fakultet.: Opšta psihopatologija.Ozereckin..Medicinska knjiga Bograd-Zagreb.1997.. Jastrebarsko.:Psihijatrija sa medicinskom psihologijom.117. KrbikovO. Dokumenta 1979. Rusel Davis:An introduktion in Pychopathology.The professionals pocket handbook & aide memoire. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.Bristol.LJ.Joseph i sar. 9.1998.S.1989. Beograd..Fivepin Publishing Limited..Matica srpska.1963.1994. From.London.. Prevod dr Zoran Vuković.1951..i Cerić.DC. 1979.S. 1997..R. i Gillespie R. 1958. 8.. Beograd.1997.: Udžbenik psihiatri.. 12. John Wright and Sons.New York..2003.

Roger. Conceptual Models in Psychiatry. 38 .Lippincott Company.1992.K.Yusfy C. 2005.Stuart: Principle of the Psychiatric Evaluation. (ur) Psihijatrija. 29. Wong et al.I. Loga S (ur..Williams and Wilkins.:Medicinska psihologija sa psihopatologijom. 1991. Zavod za izdavanje udžbenika. Zagreb.S.Timotijević. 1990. Popović P i Djordjević J: Praktični priručnik iz psihijatrije. Turer.P.1975.Clarice: The Borderline Child at Risk for Major Psychiatrc Disoreds in Adult Life. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 44. I deo.J. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. i Paunović. Beograd.Maxemen Jerrold. 8:492-509.Cathy.W.: The Comprehensive Textbook of Psychiatry.R.drugo preštampano izdanje. 1959.. 31.J. Beograd-Zagreb.et all.. 32. 30. Beograd.: Esential Psychopathology.: Medicinska psihologija i opšta psihopatologija.: Opšta psihopatologija. LopašićR.27. 33. Medicinski fakultet. 1997.1990.N. 37.: Osnovi medicinske psihologije i psihopatologije.: Uvod u kliničku psihijatriju. XVI+132.S. New YorkLondon.Zec. Elit-Medica. 28.: Psyciatric adverse effects of anticonvulsant and other drugs.Beograd.D.. Nolit.. Beograd. Medicinska knjiga. 34. 40 . Annals of Internal Medicine. 39. Sharon. CNS Drugs. 1959. USA.. 35 .B.Inouye. Megraf. 35.Vesel. 1981. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 1990. Milovanović D i Šternić M.Naučna knjiga.. Medicinska knjiga.Raven Press.9-to preradjeno i dopunjeno izdanje. Morić-Petrović. 1995.Instrumenti kliničke procene u psihijatriji.H and Sadock.Psihijatrija. 1997.. Beograd-Zagreb.. 45 . Kaplan.Baltimore.. Elit-Medica.Poro.A.V.S. 48. Novi Sad... Betlheim. Philadelphia.1987. 36 . 47.1986. Beograd.: Psihijatrija.113. 1977..i Dogan S :Psihijatrija. 6th (eds). 46.: Models for Mental Disorders. Medicinska naklada.Stoiljković.941-948. 43.J..B.V.A. J.. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla.. Betlhein. 41.Vujić.. Muačević.: Enciklopedija psihijatrije. and Streinberg.Sarajevo.A.S.): Klinička psihijatrija. Medicinski fakultet u Bogradu i RO za grafičku i izdavačku delatnost "Zaječar".1956. 1999. 1995.1996. MacKinon.: Clarifying Confusion:The Confusion Assessment Method. Osnovni principi psihijatrijske dijagnostike i osnovni principi psihijatrijskog veštaćenja. Kstenbaum.H van Duck. Marić.D.: Klinička psihijatrija.Christopher.V i sar. Beograd. W.. Viša medicinska škola. Munjiza M: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 42. 1988.1971. John Wiley and Sons.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. 35. Beograd.S. Knežević A i Popov I.2005..Narton Company.A New method for Detection of Delirium.. LopašićR. Dogan.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->