P. 1
Хашки денунцијант Томислав Николић

Хашки денунцијант Томислав Николић

|Views: 96|Likes:
Пет књига Пропали пуч Томислава Николића, Хашки денунцијант Томислав Николић, Портпарол лоповске странке Александар Вучић, Српски барон Минхаузен Александар Вучић и Санадерова мачкица Александар Вучић представљају збирке изјава политичких проститутки Томислава Николића и Александра Вучића.

Када су ове две моралне мизерије „раскрстили“ с концептом Велике Србије, као својим почетним и основним политичким начелом, утопише се у муљ еврофанатика у Србији. Без идеала, као везаних очију, почеше лутати и – по сведочењу ових књига – износити посве опречне ставове један другом правећи тако две фракције унутар своје Српске настране странке.

И на крају ових редова кратког описа ових књига треба имати у виду само једну аксиому – Вучић није правио другу странку да би (и у њој) био други.
Пет књига Пропали пуч Томислава Николића, Хашки денунцијант Томислав Николић, Портпарол лоповске странке Александар Вучић, Српски барон Минхаузен Александар Вучић и Санадерова мачкица Александар Вучић представљају збирке изјава политичких проститутки Томислава Николића и Александра Вучића.

Када су ове две моралне мизерије „раскрстили“ с концептом Велике Србије, као својим почетним и основним политичким начелом, утопише се у муљ еврофанатика у Србији. Без идеала, као везаних очију, почеше лутати и – по сведочењу ових књига – износити посве опречне ставове један другом правећи тако две фракције унутар своје Српске настране странке.

И на крају ових редова кратког описа ових књига треба имати у виду само једну аксиому – Вучић није правио другу странку да би (и у њој) био други.

More info:

Categories:Types, Research, Law
Published by: Др Војислав Шешељ on Jul 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/06/2015

pdf

text

original

Dr Vojislav [e{eq

HA[KI DENUNCIJANT TOMISLAV NIKOLI]

Srpska radikalna stranka Beograd 2009.

HA[KI DENUNCIJANT TOMISLAV NIKOLI] Recenzenti Marina Ragu{ Elena Bo`i} Talijan Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Biqana Oluji}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323(497.11)”2008” HA[KI denuncijant Tomislav Nikoli} / (priredio) Vojislav [e{eq. - Beograd : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 24 cm. - (Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa ; kw. br. 105)
Tira` 1. 000. - Str. 3 - 16: Predgovor / Ogwen Mihajlovi}. ISBN 978-86-7886-047-8

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 105

COBISS.SR-ID 155322636

1. [e{eq, Vojislav (urednik) a) Srbija - Politi~ke prilike - 2008

Predgovor
Jo{ jedan neumoqiv naslov dr Vojislava [e{eqa. I dok je prethodna kwiga iste tematike ovog zato~enog srpskog lidera pomalo progledala kroz prste nesta{nom Tomislavu Nikoli}u, ova ga je postrojila u vrstu sa onima na ~iju stranu je pretr~ao. Sad je potkaziva~ Nikoli} ravnopravan u stroju sa mafija{kim premijerom \in|i}em, Kurvom del Ponte, jo{ jednom kurvom (ali usta{kom) Nata{om Kandi}, najve}im izdajnikom Rusije Jeqcinom, raznoraznim Hitlerovim sledbenicima, degenerisanim i korumpiranim ha{kim inkvizitorima, pa i o~erupanim }urkama. Ovo su samo neki, parafrazirani, naslovi iz edicije Srpske radikalne stranke, ~iji je autor wen predsednik. Naravno, ima tu i mnogo lep{ih naslova, ali ih treba zaslu`iti. Na primer, te{ko da }e Tomislav Nikoli} na kraju svoje politi~ke karijere dogurati do naslova kakvog je dr [e{eq ve} odavno potpisao: “Stazom slave u slu`bi otaybine”. Sa svoje strane, Nikoli} se svojski potrudio da zaslu`i naslov ove kwige, jer je denuncijant postao onog trenutka kada je javno pro~itao stenogram telefonskog razgovora koji je vo|en sa dr Vojislavom [e{eqem. Naravno, ostaje pitawe {ireg konteksta delova koje je Nikoli} izabrao za medije, ali Hag je to iskoristio da nametne nove zabrane predsedniku Srpske radikalne stranke. Konkretno, Ha{ki tribunal je dr [e{equ ukinuo mogu}nost privilegovanih razgovora sa timom koji poma`e wegovu odbranu, uz tvrdwu da je tema navedenog razgovora politi~ka, {to zna~i da je iza{la iz okvira dijaloga vezanih za odbranu. To zna~i da ha{ke slu`be, sada i zvani~no, imaju pravo da prislu{kuju razgovore predsednika [e{eqa sa wegovim timom, te da ih prekinu kad god ocene da su skliznuli van koloseka koji se odnosi na pripremu odbrane. Ovakva odluka ne samo da grubo zadire u poverqivost pripremawa odbrane, kr{e}i sve poznate pravne norme, nego i bestidno vre|a dr Vojislava [e{eqa i wegove saradnike. Naravno, od trenutka stupawa na snagu ove otvoreno sileyijske odluke, dr Vojislav [e{eq se potpuno sam priprema za svakog slede}eg svedoka tu`ila{tva, samo uz pomo} materijala koji su mu ranije dostavqeni u }eliju. Na wegov izri~it zahtev, u telefonskim kontaktima sa rukovodstvom Srpske radikalne stranke nije prozborena nijedna re~ koja bi mogla da mu pomogne u pripremi odbrane.
3

Eto to su posledice najnemoralnijeg ~ina kojeg je Tomislav Nikoli}, barem koliko je poznato, po~inio u dosada{wem `ivotu. Prema tome, Nikoli} mo`e biti sre}an i zadovoqan, pre svega {to je pro{ao mnogo jeftinije od Karle del Ponte ili Nata{e Kandi}, jer je naslov u kojem je istaknuto da je on ha{ki denuncijant ipak samo blaga konstatacija stvarnog stawa. Da se radi o objektivnom sagledavawu wegovog lika i nedela, nikako o subjektivnom, emocijama optere}enom etiketirawu, dokazuju i zvani~na tuma~ewa pojma denuncijant, koji svoje korene vu~e jo{ iz anti~kog Rima. Naime, Milan Vujaklija u svom “Leksikonu stranih re~i i izraza”, prevodi ovaj latinski izraz kao dostavqa~, potkaziva~, prokaziva~, tu`iteq. U obrazlo`ewu zna~ewa glagola denuncirati, ovaj re~nik nudi jo{ jednu definiciju: “dostaviti sudu, optu`iti”. Ne{to vi{e pojmova daje Bratislav Klai} u svom “Rje~niku stranih rije~i”. Ovaj hrvatski nau~nik tuma~i pojam denuncijant kao “dostavqa~ prijave vlastima, prijavqiva~, dou{nik, potkaziva~, prokaziva~, cinker.” Dakle, neumoqivim jezikom nauke mo`emo Tomislava Nikoli}a definisati kao cinkaro{a koji je ha{kom sudu dostavio prijavu protiv dr [e{eqa. A ko je, ustvari, taj najpoznatiji ha{ki dou{nik, Tomislav Nikoli}? Pusti}emo ga da sam o sebi pri~a, ta~nije o svojoj politi~koj karijeri i to uz pomo} stranica koje je sam napisao. Za uvertiru }e poslu`iti uvodnik kojeg je potpisao Nikoli} u jednoj od svojih prvih kwiga, iza{loj 1994. godine, pod naslovom “Rovovi u Narodnoj skup{tini”. Tada verni sledbenik i u~enik predsednika [e{eqa, obra}a se ~itala~koj publici slede}im re~ima: “Prvi vi{estrana~ki izbori za izbor saveznih poslanika Savezne skup{tine SRJ, na kojima je u~estvovala Srpska radikalna stranka i na kojima sam izabran za saveznog poslanika u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Republike Jugoslavije, odr`ani su 1. juna 1992. godine, a 31. maja, dan pre izbora, Savet bezbednosti UN je zaveo ekonomske sankcije protiv SRJ. Na tim izborima Srpska radikalna stranka je ostvarila uspeh kome se nadala, ali sam ja bio savezni poslanik samo nekoliko meseci. Naime, u decembru mesecu 1992. godine odr`ani su izbori za Narodnu skup{tinu Republike Srbije, i ja sam, posle du`eg razmi{qawa, a uz saglasnost predsednika stranke, odlu~io da ne budem kandidat za saveznog poslanika, kako je to prvobitno odlu~eno u stranci, ve} da budem kandidat za poslanika u Skup{tini Republike Srbije. Razlog je jednostavan. Naime, ako ste poslanik u istoj poslani~koj grupi u kojoj je i Vojislav [e{eq, onda ostaje vrlo malo toga {to vi mo`ete da u~inite, {to je promaklo Vojislavu [e{equ. A wemu jednostavno ni{ta ne promi~e, on je taj koji vodi igru u saveznom parlamentu, on je taj oko koga se vrti srpska politi~ka scena, i svako drugi u poslani~koj grupi Srpske radikalne stranke mo`e samo da prati predsednika stranke u igri koju on nametne na sednici. Ja sam imao nameru da se ozbiqno bavim politikom i zbog toga sam re{io da se oku{am u poslani~koj grupi u kojoj ne}u imati ni za{titu, ni po4

dr{ku, ni savet, ni sugestije na licu mesta od Vojislava [e{eqa. Tako sam postao prvi {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije.” U ovim redovima mo`e se naslutiti da je Nikoli} jo{ tada imao razumqivu `equ da iza|e iz senke ~oveka koji ga je uveo u politiku. Nije sporno {to jedan ambiciozan politi~ar `eli da nadma{i svog mentora, ali to podrazumeva da je doti~ni |ak u svakom pogledu boqi od svog u~iteqa. Problem nastaje kada |ak shvati da je za takav uspeh potrebno mnogo vi{e rada, u~ewa i `rtvovawa razli~itih `ivotnih zadovoqstava. Jednom re~ju, kada sam sebi prizna da je lew i da nikada ne}e dosti}i nivo profesora. Verovatno u tom trenutku po~iwe da razmi{qa kako da postane “kalif namesto kalifa”, ne biraju}i sredstva i metode. Ako ni{ta drugo, Nikoli} u ovom predgovoru priznaje dve stvari: da je sve o politici nau~io od dr Vojislava [e{eqa, te da ga predsednik Srpske radikalne stranke ni u ~emu nije sputavao, nego ohrabrivao da ispuni svoje `eqe. Ovo priznawe automatski iskqu~uje sve argumente koje Nikoli} koristi danas, posle neuspelog pu~a. Kako je u~io lekcije kod profesora [e{eqa i zbog ~ega je i{ao na popravni, vidi se u uvodniku wegove slede}e kwige, tako|e objavqene 1994. godine, pod naslovom “Kad padne vlada, pada Milo{evi}”. Slede kqu~ni delovi uvodnika kojeg je pisao sam Nikoli}: “Sednica Narodne skup{tine Republike Srbije, na kojoj se raspravqalo o poverewu vladi Nikole [ainovi}a, otpo~ela je 7. oktobra i sa pauzama u radu trajala je do 20. oktobra 1993. godine, kada je predsednik Republike Srbije, Slobodan Milo{evi}, spasavaju}i vladu od neizbe`nog pada, raspustio Narodnu skup{tinu. Pripremaju}i se za tu sednicu napisao sam obrazlo`ewe zbog ~ega smatramo da vlada Nikole [ainovi}a ne mo`e vi{e da vodi Srbiju i zamolio predsednika stranke, dr Vojislava [e{eqa, da to obrazlo`ewe pregleda, ispravi i da mi eventualno pomogne nekom sugestijom. Iznenadio sam se i nisam mogao da shvatim wegovu reakciju kada je rekao da je obrazlo`ewe dobro, ali da je kratko, mada je bilo napisano na 20 kucanih strana. Procewuju}i pravilno {ta sve mo`e da se desi za vreme trajawa te sednice, dr Vojislav [e{eq je tra`io da obrazlo`ewe pripremim na minimum 50 kucanih strana, i poku{am da obuhvatim sve nepravilnosti u radu vlade, sve mawkavosti, sav kriminal, java{luk i korupciju u ovoj zemqi. Bila je to prilika koju smo iskoristili da se poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini, a i ja kao wen predsednik, predstavimo gra|anima Srbije u pravom svetlu, kao qudi koji su sazreli u dugoj politi~koj borbi sa vla{}u, qudi koji su potpuno kvalifikovani za teme o kojima govore na Skup{tini, qudi koji sve ho}e i mogu da urade boqe od aktuelne vlasti.” Obe citirane kwige {tampane su u izdawu Srpske radikalne stranke i samo su deo od ukupno 24, koliko ih je objavqeno pod imenom Tomislava Nikoli}a. I ovaj podatak je dokaz sam po sebi, dokaz da je Nikoli} imao na raspolagawu sve resurse Srpske radikalne stranke, da nikada nije bio marginalizovan, niti je predsednik [e{eq gledao na wega sa podozrewem.
5

Ovakve ~iwenice jednostavno razoru`avaju Nikoli}a, obaraju svu wegovu argumentaciju koju iznosi u obra~unu sa dr Vojislavom [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom. Op{te je poznata ~iwenica da je Srpska radikalna stranka, od samog po~etka, zdu{no gajila duh kolektivizma, nasuprot liderstvu koji je bio i ostao karakteristi~an za sve ostale partije na srpskoj politi~koj sceni. Odavno su u na{oj javnosti poznata i druga imena iz redova srpskih radikala, a ne samo ime wihovog predsednika. Na`alost, i danas taj princip liderstva, partije u kojoj je jedan ~ovek alfa i omega, razara mladu srpsku demokratiju. Ta slika je pred o~ima prose~nog gra|anina nepromewena od uvo|ewa vi{epartijskog sistema, samo {to je ve}ini u podsvesti, jo{ uvek nije jasno vidqiva. Na primer, koga se ~ovek mo`e setiti kada se spomene Demokratska stranka? Prva asocijacija je Boris Tadi}, pa onda nastupa pauza, da bi se prisetio nekog drugog, recimo Nade Kulunyije. Ve} za Mi}unovi}a nije siguran, da li je u ovoj Tadi}evoj ili nekoj vlastitoj stranci. Tako je to i sa svim ostalim ve}im partijama, mawe nisu vredne ni spomena jer i nemaju nikog, osim blagajnika i predsednika. Nema u ovome nikakve `danov{~ine, nije ovo socrealisti~ka partijska propaganda kojom se dokazuje da su svi drugi lo{i. ^iwenica je da Srpska radikalna stranka funkcioni{e bez svog predsednika ve} sedmu godinu, koliko se dr [e{eq nalazi u ha{kom kazamatu. Da je zasnovana na kultu li~nosti, raspala bi se jo{ mnogo pre neuspelog pu~a Tomislava Nikoli}a. Ovako, uspe{no se odbranila od simultanog napada stranih obave{tajnih slu`bi, doma}ih tajkuna i re`ima, svih onih koji su finansijski, medijski i politi~ki podr`ali propali prevrat Nikoli}a i Vu~i}a. Bez duha kolektivizma, gra|enog godinama na temeqima razra|ene ideologije srpskog nacionalizma, stranka se ne bi oduprla, nego bi se jednostavno povinovala i danas bi Tomislav Nikoli} bio wen predsednik, a Vojislav [e{eq sveden na wenog po~asnog ~lana. Na ovom mestu otvara se jo{ jedno bitno pitawe na koje je te{ko odgovoriti, da li je Tomislav Nikoli} preko no}i raskrstio sa svim principima i idejama zbog kojih je, navodno, pristupio Srpskoj radikalnoj stranci ili nikada nije ni bio patriota? Mo`da je, kao {to je to kristalno jasno u slu~aju Aleksandra Vu~i}a, svoj anga`man u najve}oj patriotskoj stranci koristio samo kao sopstvenu promociju? Naravno da samo Nikoli} zna pravi odgovor, ali u poku{aju da se do|e do istine, vredi obrisati pra{inu sa po`utelih stranica. Jer, zdrava logika i jo{ zdraviji qudski um jednostavno ne prihvataju ono {to je uradio Tomislav Nikoli}. U ~ovekovoj prirodi je da traga za odgovorom, da otkrije i razume uzroke koji dovode do ovakvih dela, pa zato treba pro~itati {ta je Tomislav Nikoli} izjavio za 14. broj “Velike Srbije”, koji je iz {tampe iza{ao u martu 1994. godine. U okviru intervjua koji se uglavnom odnosio na aktuelne politi~ke doga|aje, postavqeno mu je pitawe da li tro{i duvan, alkohol i benzin i, kao poslanik, koliko mese~no inkasira Avramovi}evih dinara. Odgovor je bio o~ekivan: “Na duvan i alkohol ne tro{im ni{ta jer ih ne tro{im. Tro{im samo na benzin ali nikada nisam imao nov auto. Imao sam stalno neka polovna
6

kola koja sam ve~ito sre|ivao i popravqao. U posledwe vreme, jo{ od predizborne kampawe, tro{im vi{e benzina. Poslani~ka plata mi je dovoqna za `ivot. U februaru sam primio 210 dinara i pru`io se prema tom guberu. [teta, nije demagogija, {to vlada ne}e da nas poslu{a i uvede minimalac za poslanike. Time bi i mi poslanici, i ministri i predsednik Srbije dokazali da delimo sudbinu naroda i da smo sa wim kada mu je najte`e. Ali ako uspemo da Srbiju dobrim zakonima i pametnom politikom izvu~emo iz krize, neka nam narod pove}a plate i preko 1000 dinara. Za sada zaslu`ujemo minimalac.” [teta, ali jeste demagogija. Samo desetak godina kasnije, izme|u isto toliko wegovih automobila nije bilo mesta za stare. Dakle, nije Nikoli} vozio polovwaka zato {to je po prirodi skroman i {tedqiv, nego {to je tek po~eo sa zatvarawem “finansijske konstrukcije”, {to }e mu naro~ito dobro krenuti posle 23. februara 2003. godine, kada je dr [e{eq otputovao u Hag. Nekako u to vreme krenulo mu je i sa alkoholom, vaqda mu se smu~ile godine provedene u krntijama. Jo{ i Beograd svetli, zaslepquje. Tek {to kafane ima. A ma~ke nema. [ta re}i, lepota `ivota. Jeste da ga je sunce sre}e ogrejalo pod stare dane, ali boqe ikad nego nikad. Sve mu se sklopilo, od finansijske konstrukcije do Haga. Ni~im izazvan, nenamerno, postade Nikoli} prvi ~ovek najja~e srpske stranke. Nema ovde mesta za kalkulacije i navijawe, realno bi ostao ve~iti drugi da mu nije Haga i Tadi}a. I nije mu smetalo {to je drugi. Odgovarala mu je hladovina i sigurnost iza pramca, zato i treba verovati wegovim pohvalama upu}enim Vojislavu [e{equ. Niko ga nije terao da 2002. godine svojoj kwizi da naslov “[e{eq za predsednika”. U woj se nalazi transkript Nikoli}evog gostovawa na ~a~anskoj lokalnoj televiziji “Galaksija”, od 29. avgusta 1997. godine: “Mnogo toga je ve} opredelilo bira~e Srbije za Vojislava [e{eqa. Najpre, wegova besprekorna antikomunisti~ka pro{lost, odnosno besprekorna pro{lost jednog borca za pravdu i istinu. Sve dok je Vojislav [e{eq kao mlad, izuzetno perspektivan i napredan student, verovao da u Savezu komunista mo`e ne{to da se u~ini da dr`ava funkcioni{e kako treba, on se borio i poku{avao u okviru Saveza komunista, ali je vrlo rano shvatio da tamo sede qudi neprovetrenih mozgova, kakvi su i sada na vlasti u Srbiji, i istupio je iz wihovih redova, odlu~io da stavi na kocku i svoju egzistenciju i li~nu bezbednost i porodicu koju je tada zasnovao. Sve {to je u `ivotu uradio dr Vojislav [e{eq je wegov program kao kandidata za predsednika Srbije. Ne ka`em da mo`e mnogo toga u Srbiji odmah da se uradi i mi nismo qudi koji obe}avaju tako drasti~ne i brze promene koje bi bile za no}, za mesec ili za pet meseci. Srbija }e jako te{ko `iveti i u Srbiji je potrebno mnogo truda i odricawa, ali znam {ta }e Vojislav [e{eq sigurno da uradi. Vojislav [e{eq je jedini ~ovek u Srbiji koji mo`e ne samo da zaustavi nego da potpuno elimini{e kriminal koji je zavladao Srbijom. Vojislav [e{eq je jedini ~ovek u Srbiji u koga Srbi mogu da imaju poverewa da }e Srbija, ukoliko pobedi na predsedni~kim izborima, kada on jednog dana izgubi izbore, biti ista tolika kolika je i danas, kada preuzima mesto pred7

sednika Srbije. Vojislav [e{eq je ~ovek koji je oko sebe okupio najboqe srpske doma}ine, formirao Srpsku radikalnu stranku, upoznao nas sa svim onim {to treba da znaju qudi koji se politikom bave iz qubavi prema dr`avi, iz qubavi prema narodu, za koji bi `eleli da `ivi boqe, upoznao nas {ta to treba da uradimo i kako treba mi da izgledamo da bi narod u nas imao poverewa. Mi ga poznajemo boqe od drugih i potpuno smo ube|eni da Srbija ne mo`e da o~ekuje promene naboqe ukoliko Vojislav [e{eq ne bude predsednik. Mislim da smo uspeli da veliki deo bira~a u Srbiji, ~ak i one koji ne}e glasati za Srpsku radikalnu stranku, ubedimo da je Vojislav ~ovek koji od Srbije mo`e da napravi jedan veliki doma}inluk u kome }e dr`ava i narod ose}ati da nad sobom imaju jednog doma}ina koji sti`e da sve vidi, proceni i odlu~i. Mogu da garantujem Srbima koji su izbegli iz Krajine, kojima se sada ne obra}am kao bira~ima zato {to, na`alost, nemaju bira~ko pravo i dr`avqanstvo, da je Vojislav [e{eq ~ovek koji nikad ne}e zaboraviti gde su granice srpske dr`ave. Mogu da im obe}am da }e Srbija u~initi sve {to je u wenoj mo}i da srpske dr`ave ponovo budu naseqene Srbima i da budu u sastavu jedinstvene srpske dr`ave. I da razo~aramo one koji uvek radikale optu`uju kao qude koji }e izazvati rat protiv celog sveta, Srpska radikalna stranka ne misli ni sa kim da ratuje, mi `elimo da razgovaramo i pregovaramo, ali mi smo nacionalisti koji nacionalizam ne glume pred izbore, mi to nosimo iz svojih porodica, u svojim srcima. Ne mo`emo da ostavimo tolike srpske teritorije puste i prazne, zato {to ni Hrvati ni muslimani ne mogu da ih nasele, ali ne mo`emo ni da ratujemo protiv celog sveta. ^eka nas dug period oporavka Srbije, srpske diplomatije, srpskih prijateqa u svetu i neprekidno isticawe zahteva da nam se teritorije vrate. Ako su druge dr`ave ~ekale, Francuska na primer, skoro 40 godina, da kona~no prisajedine ono {to je wihovo, ako su se dve Nema~ke ujedinile posle toliko godina, bilo bi veoma pesimisti~ki o~ekivati da i Srbi ne}e imati takvu {ansu. Vojislav [e{eq je ~ovek koji srpsku privredu poznaje mnogo boqe od onih koji u privredi rade, zato {to oni imaju ramove u kojima se pona{aju, a za wega ne postoje takve prepreke, posebno zato {to on prepreke ne obilazi nego ih ru{i i nema nikakvih dilema oko toga da li treba izvr{iti privatizaciju ili ne. On je za potpunu i bezuslovnu privatizaciju. Nama treba takav ~ovek, koji }e po{tovati Ustav i zakone, koji }e raditi revnosno i koji }e od svojih saradnika i od svih gra|ana Srbije tra`iti da po{tuju Ustav i zakone. Pod wegovom komandom radi}emo danono}no a gra|ani }e iz dana u dan ose}ati da se situacija popravqa.” Vojislav [e{eq je jedini ~ovek, nama treba takav ~ovek, sve sami superlativi. ^ak na kraju re~e “pod wegovom komandom”. Tada mu komanda nije smetala, kad je [e{eq bio glavni gromobran Srpske radikalne stranke, kad je kao magnet samo na sebe privla~io sva zla ovog sveta, od Kandi}ke do Amerike. A u hladovini lepo. [eta{ Terazijama, a svi te poznaju, osmehuju se, pozdravqaju, drago im {to vide najboqeg [e{eqevog prijateqa. Ono
8

“radi}emo danono}no”, to se odnosi na nekog drugog, to s Nikoli}em nema nikakve veze. Ni tu kwigu nije napisao, slo`ili mu je drugi. Wegovo je samo da otvara usta, ali i to mu je previ{e, naro~ito kad po~nu te dosadne kampawe. Spasewe od ovog udarni~kog rada pojavilo se negde sredinom 2003. godine. Tada je otkrio da u wegovoj Baj~etini mobilni telefoni nemaju signal, a ovi obi~ni nikad nisu ni uvedeni. Dakle, kad zagusti, pravac Baj~etina. Ni u nastavku intervjua Nikoli} nije {tedeo komplimente, ali osvrnuo se na situaciju potpuno identi~nu ovoj dana{woj – kra|u poslani~kih mandata. Evo {ta je izjavio Tomislav Nikoli}, li~no: “A onda je usledio drugi napad. U vreme kada je Vojislav [e{eq bio prvi put u zatvoru, socijalisti su nam oteli pet poslani~kih mesta u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine, stvorili novu poslani~ku grupu. Iako je zakon tu neumitan i ka`e “kome prestane ~lanstvo u stranci, prestaje mu i mandat saveznog poslanika”, ti qudi osnuju ~ak novu politi~ku stranku i nazovu je Radikalna stranka “Nikola Pa{i}”, imaju konferencije za {tampu, imaju poslani~ki klub koji se zove Radikalna stranka “Nikola Pa{i}”. U zakonu pi{e da vi{e nisu poslanici, me|utim, socijalisti, Radoman Bo`ovi} pre svih, ne `eli to da stavi na dnevni red. A onda kada smo ponovo oti{li, 1995. godine u junu, u zatvor, uzimaju nam tri poslani~ka mandata u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, posle toga jo{ dva. Hajka je bila stra{na. U Crnoj Gori izbacuju sve radikale iz Skup{tine, A}ima Vi{wi}a osu|uju na zatvor.” Gle ~uda, te 1997. godine, mandati su ukradeni a danas to ne va`i, mandati su wegovo li~no vlasni{tvo. Ipak, ima i stvari koje se, izgleda, ne mewaju kao Nikoli}. Izgleda da zakon i nije tako “neumitan”, malo je vi{e elasti~an kada se otima od srpskih radikala, pa nijedan re`im ovo pitawe nikada nije stavio na dnevni red. ^udi se Nikoli} kako je mogu}e da ti otpadnici imaju svoj poslani~ki klub i odr`avaju konferencije za {tampu. Tih dana se krstio zbog nepravde i bezakowa, ali izgleda da je i shvatio kako je najboqe zavr{iti posao. Sam svedo~i da pomo}i i ohrabrewa za razbijawe Srpske radikalne stranke nije nedostajalo: “Mislili su da }e da slome bar nekog, idu stalno na sukob izme|u Vojislava [e{eqa i mene. Stalno potpiruju taj sukob. Ka`u – da ti vodi{ stranku, sve bi to bilo boqe, {ta }e ovaj [e{eq u Srbiji, wemu je mesto u Bosni. Onda ka`u da je to kod mene ve} bolesna zavisnost, kako mi nije jasno da mogu da uspem, samo ako napravim pu~, itd. Uostalom, svi oni koji se bore protiv radikala obi~no imaju samo tri, nazovimo ih uslovno tako, argumenta. Ili ka`u da smo fa{isti, ili da smo podr`avali Milo{evi}a, ili da smo Voja [e{eq i ja u sva|i. I ni{ta drugo ne mogu da ka`u. U tome predwa~e Demokratska stranka i Srpski pokret obnove, ra~unaju da }e na progonu radikala ste}i naklonost i podr{ku, posebno finansijsku, velikih sila.” Dakle, re~ “pu~” mu je uba~ena u podsvest jo{ mnogo ranije, da bi wenu erupciju videli tek u septembru 2008. godine. Samo ostaje da se razjasni da li je u akciju krenuo zbog toga {to je stvarno poverovao da je boqi od [e9

{eqa ili je u pitawu le~ewe od bolesne zavisnosti. Mada, ovde se spomiwe i finansijska pomo}, dodu{e u ne{to druga~ijem kontekstu, ali je ipak ne treba izbrisati sa spiska mogu}ih motiva. Ne}e biti da mu nisu nu|ene pare kada su mu obja{wavali da je najboqi, verovatno je to Nikoli} zaboravio da ka`e. Da saberemo, u samo jednom intervjuu do sada smo registrovali tri bitne ta~ke o kojima je Tomislav Nikoli} danas promenio stav: kra|a mandata, legalizovawe otetog od strane re`ima, lojalnost stranci i prijateqstvo sa dr [e{eqem. Ipak, nije to ono najgore {to je ovaj biv{i nacionalista pogazio. U nastavku razgovora u studiju “Galaksije”, osudio je i Milo{evi}a i Dra{kovi}a zbog wihove politike prema zapadnim Srbima. O Hrvatima da ne govorimo kako su pro{li u wegovom patriotskom zanosu: “U Zemunu `ivi izme|u 20.000-30.000 Srba izbeglih iz Krajine i Republike Srpske. Ogor~eni su na sve ono {to im je u~inio predsednik Srbije i hrvatski narod u celini. Sada se mnogi posipaju pepelom, Vuk Dra{kovi} na primer, a pre samo nekoliko godina je pisao da hrvatski narod snosi odgovornost za sve ono {to su usta{e u~inile Srbima kroz istoriju, posebno u Drugom svetskom ratu. Kod mene se nikada ne postavqa pitawe da li postoji kolektivna odgovornost. Postoji. Postoji, svaki Hrvat koji pripada hrvatskom narodu i koji nema re~i osude za ono {to Hrvati Srbima ~ine, kriv je za ono {to Hrvati ~ine.” Ako je tada bio iskren, kako je mogao da se prvog dana svoje novoro|ene karijere odrekne Velike Srbije? Nije to stvar koja u patrioti `ivi jedno popodne. Pa ko je, vi{e od 2000 godina, Jevrejima verovao da }e ba{ “idu}e godine biti u Jerusalimu”? Treba verovati i samo tako je mogu}e. Ovako, brisawem Velike Srbije, naro~ito Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, samo su priznati rezultati usta{kog genocida. To je i bio glavni ciq neuspelog pu~a, to je ta kost u grlu doma}ih i stranih neprijateqa Srpstva. Odrekao se Nikoli} svih tih Srba, jo{ na osniva~koj skup{tini te wegove vanparlamentarne partije, usred cirkuski pompezne atmosfere, klawaju}i se ameri~kim, britanskim i ostalim {vapskim ambasadorima. Spomiwawem Zemuna, Nikoli} dokazuje da je najve}i do sada poznati politi~ki travestit, barem u Srbiji. Wegov odnos prema medijski fabrikovanom slu~aju Barbali} promewen je iz temeqa. Sada wegova partija tvrdi da je “hrvatska porodica Barbali} brutalno izba~ena iz svog stana u Zemunu”. I nije va`no {to je Tomislav Nikoli} ba{ tada bio visoki funkcioner Op{tine Zemun. Naravno, radi se o ~isto pravnoj stvari koja je do{la do suda samo zato {to su Barbali}i svoju nacionalnost iskoristili za dobijawe medijske i politi~ke pomo}i. Bez ta dva faktora ne bi imali {anse da predaju tu`bu, jer za wu nisu imali apsolutno nijedan pravni osnov. Poznaje Nikoli} ~itavu ovu storiju do najsitnijih detaqa, ali bitno mu je da doka`e da je raskrstio sa nacionalizmom. U ovom slu~aju to zna~i sa pravdom i pravom, ali kao da je to va`no, bitan je samo marketing. To je {kola wegove desne ruke Aleksandra Vu~i}a, toliko je providno i o~igledno.
10

U oktobru 1994. godine na kioscima se pojavilo jedno specijalno izdawe pod imenom “Zatvorski krug Vojislava [e{eqa”. Izdala ga je novinska ku}a “Nada”, a urednik izdawa bio je Manojlo Mawo Vukoti}. Kroz formu intervjua, autori Cvijetin Milivojevi} i Miroslav Mikuqanac, po prvi put su ~itaocima u Srbiji poku{ali da detaqno predstave dr Vojislava [e{eqa. Razgovarali su i sa Tomislavom Nikoli}em a prvo pitawe se odnosilo na osnivawe Srpske radikalne stranke: “Bio sam potpredsednik Narodne radikalne stranke, kad smo na prvim vi{estrana~kim izborima pretrpeli katastrofalan neuspeh. Izme|u dva izborna kruga, onako razo~aran, napisao sam pismo Vojislavu [e{equ u kojem sam izlo`io svoje vi|ewe opozicije. Zamolio sam ga da on, kao jedini pravi srpski nacionalista, okupi sve nas sa desne strane srpske opozicione scene. Pre toga ga nisam poznavao. Znao sam jedino za wega kao disidenta. U vreme prvog su|ewa [e{equ, ja sam radio u Bosni i Hercegovini i kad sam ~uo za wega, mislio sam da je to neki stari ~ovek. Nekoliko dana nakon mog pisma, nazvao me je jedan mladi}, pripadnik Srpskog ~etni~kog pokreta i pitao da li mogu da organizujem tribinu Vojislavu [e{equ u Kragujevcu. Me|utim, niko nije hteo da ustupi salu, ~im bih pomenuo [e{eqevo ime. Na kraju sam organizovao tribinu Narodne radikalne stranke na kojoj je [e{eq bio gost i posle predizbornog mitinga Vuka Dra{kovi}a, bio je to najpose}eniji skup u Kragujevcu. Prvi put smo se upoznali u hotelu ’Zelengora’ u Kragujevcu. Odjednom sam se na{ao pred ~ovekom koji je vi{i i ja~i od mene. Prvi put sam se na{ao pred ~ovekom za koga sam znao da mu ne mogu parirati ni u ~emu, za razliku od drugih opozicionih prvaka. Posle te tribine, nabacio sam mu ideju o ujediwewu, a on je odgovorio: ’Sa vama radikalima mo`e da se sara|uje, samo morate da se odreknete Jugoslavije’.” Posle deceniju i po, Nikoli} se ohrabrio i shvatio da mo`e parirati dr [e{equ, ali samo kada je ovaj dobro zakqu~an, hiqadu kilometara daleko. U nastavku, Nikoli} govori o svojim pionirskim koracima u politici, pod bri`nim okom predsednika [e{eqa: “Celo leto sam pripremao predlog za izglasavawe nepoverewa Vladi, tra`io im ’grehe’. [e{eq mi je rekao da o tome nikom ne govorim. Napisao sam 24 stranice. Do|em kod wega, a on ka`e: ’Malo ti je to, mora da ima najmawe 50 strana’. Onda sam napisao 46-47 strana. On taj kona~ni tekst nije `eleo da vidi. Mislim da sam tek tada postao politi~ar. Voja je vrhunski politi~ar. Sve {to znam nau~io sam od wega. Taj zahtev za izglasavawe nepoverewa imao je samo tri strane i socijalisti su na osnovu toga pripremali svoje diskusije, pa su im ispale {upqe.” Pa nije ba{ sve nau~io od “Voje, vrhunskog politi~ara”. Na primer, nije bilo lekcija o uzurpirawu tu|eg polo`aja u stranci, hu{kawu ~lanova jednih na druge, potkazivawu i sli~nim ne~asnim radwama. U ovoj oblasti je Nikoli} samouk ili prima instrukcije sa tre}e strane, zna se koje.
11

Naredni redovi su naro~ito zanimqivi jer otkrivaju da je intervju ra|en dok je dr Vojislav [e{eq bio u zatvoru: “Trudim se da sada ne razmi{qam o tome {ta ako i 30. oktobra Vojislav [e{eq bude u zatvoru. Za mene je 29. oktobra on na slobodi i za toliko sam spreman. A ako bi Slobodan Milo{evi} bio takav zlo~inac, pa se ostvari ovo o ~emu se pri~a, da je on naredio da sve sudije a`uriraju tu`be protiv Vojislava [e{eqa, da javni tu`ilac podnese krivi~nu prijavu zbog uvrede wegovog veli~anstva, ako se ostvari zahtev op{tinskog javnog tu`ioca da se ukine uslovna kazna i da se Vojislav [e{eq uputi na izdr`avawe kazne, a to je ve} osam meseci, onda bih morao da sazovem Centralnu otaybinsku upravu gde bismo re{ili {ta }emo daqe i kako }emo daqe. A mo`da bih u~inio i ne{to drugo. Ali, sada jo{ nije vreme da se sa tim upozna javnost. Ipak, onda nas zaista ni{ta ne bi spre~avalo da i na ulici ne izrazimo svoje nezadovoqstvo. Znam gde treba udariti socijaliste i kako ih treba udariti. Ve} sam upozorio da Vojislavu [e{equ, dok je u zatvoru, ne sme ni dlaka sa glave da fali. Upozoravam ih i na to da, bez obzira {to oni misle da mogu uz blagonakloni sme{ak i bez osude ostalih relevantnih politi~kih faktora, kako u zemqi tako i u svetu, da ga dr`e na robiji, ima mnogo gra|ana Srbije koji to ne}e trpeti. Mnogo vi{e nego {to oni misle. Ovaj strah koji su usadili u gra|ane Srbije samo izaziva hrabrost.” U me|uvremenu, do{lo je do opasnih, ~ak tektonskih poreme}aja u Nikoli}evom rezonovawu. Kako licemerno zvu~e wegove izjave da `eli povratak dr [e{eqa, date odmah po{to je pro~itao transkripte za{ti}enih razgovora. To se mo`e protuma~iti samo kao da `eli povratak svog biv{eg predsednika, ali u kov~egu. U naredna dva pasusa Tomislav Nikoli} predvodi kolonu patriota koja probija barijeru koju je na Drini postavio tada{wi re`im: “Mislim da po svaku cenu treba sru{iti granicu na Drini. Mislim da sam ja za to dovoqno spreman i bio bih na ~elu kolone. Pa neka vlast re{i. Ako su pu{komitraqezi postavqeni na granici samo radi zavaravawa, onda neka ih sklone, a ako su spremni da pucaju, verovatno }e imati prilike da pucaju u mene. Ovo vi{e ne mo`e da se izdr`i. Ovo je poni`avaju}i `ivot. Po meni, a ve} sam rekao da se ne bih vi{e bavio politikom ako bi oni priznali Hrvatsku i Bosnu u avnojevskim granicama, onda se ne isplati ni `iveti. Ima ideala koje ~ovek ne sme da napusti. Ima borbi iz kojih ~ovek ne sme da iza|e. Pro`iveo sam dosta, ne ostavqam ni{ta nezavr{eno zbog ~ega bi neko mogao da pati. Moja su deca ve} odrasla, imam wihovu potpunu podr{ku. Nemam nikoga preko Drine i nemam porodi~nih motiva za borbu za Srpstvo i ujediwenu dr`avu. Imam samo patriotski motiv i kao ~ovek ne bih mogao sebi da dozvolim da `ivim u ovoj Srbiji u kojoj ne bi bila Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. Mislim da ima dovoqno qudi koji tako|e to sebi ne bi dozvolili. Pa, neka Slobodan Milo{evi} razmi{qa.”
12

Ovakva izjava, u kojoj je obe}avao da }e se prestati baviti politikom, nije usamqena. Napu{tao je politiku Nikoli} svaki put kada je Srpska radikalna stranka upadala u te{ko}e koje joj je prire|ivao re`im. Napu{tao, ali samo usmeno. Taj wegov defetizam nije bio nikakva tajna, a takav stav otkriva da se radi o ~oveku nedoraslom velikim nacionalnim i dr`avnim projektima. Slede}e novinarsko pitawe poku{ava da otkrije postoji li unutarstrana~ka demokratija, Nikoli} je upitan kada je iz redova ~lanstva bilo najvi{e zamerki dr [e{equ. “Najvi{e zamerki od na{ih poslanika bilo je {to je ~upao mikrofon. Me|utim, uop{te nisu ~upani mikrofoni, ve} samo jedan kabl na kojem je prekida~ kojim Radoman Bo`ovi} iskqu~uje govornika. Takav prekida~ uop{te nije dozvoqen Poslovnikom, a vidim da je to ugradio i Dragan Tomi} u republi~kom parlamentu. U Poslovniku ~ak pi{e da ne sme da se uskra}uje sloboda govora poslaniku. Vojislav [e{eq je tim simboli~nim ~inom, a tu nema nikakve materijalne {tete, jer da ima, ve} bi bio optu`en, hteo da poka`e da nema i ne sme biti vlastodr`aca u Saveznoj skup{tini i da je Radoman Bo`ovi} poslanik kao i Vojislav [e{eq. To je lo{e odjeknulo jer se na televiziji vrteo samo taj snimak dok ~upa kabl. Ispalo je da je Vojislav [e{eq sru{io celu Skup{tinu, pa je ostao samo taj kabl da sru{i. Imamo razgovore sa na{im ~lanovima i poslanicima. Mnogi nisu spremni da tako ne{to u~ine i mnogi nisu spremni da opravdaju takav postupak, ali stranka je jedan `ivi organizam. Taman posla kad bih ja bio zadovoqan ba{ svime {to se uradi u stranci. Morao bih da budem robot. I da imam ugra|en neki ~ip koji bi mi sve vreme slao u mozak signal ’ovo je ispravno, ovo je ispravno’. I moje neke ideje nisu pro{le.” Dana{wi reformator Nikoli} priznaje da je “stranka `iv organizam”, unutar kojeg postoji dvosmerna komunikacija, {to je pravi raritet u Srbiji. Takav sistem, za koji se najvi{e borio li~no dr [e{eq, omogu}ava i danas visok stepen demokrati~nosti u radu stranke, a ujedno iskqu~uje sve Nikoli}eve navode o sistemu koji samo sprovodi naloge sa vrha kao obi~ne falsifikate. Zahvaquju}i ba{ takvom ustrojstvu, wegov i Vu~i}ev udar je lako osuje}en i amortizovan. A ba{ bi bilo zanimqivo saznati kako se donose odluke u wegovoj vanparlamentarnoj partiji. Koga su on ili Vu~i} konsultovali, gde je taj zakqu~ak bilo kog partijskog tela kojim se ukida Velika Srbija, na primer? Novinarsko pitawe da li je bilo osporavawa inicijativa dr [e{eqa od strane saboraca, ustvari zalazi u kqu~ne principe po kojima Srpska radikalna stranka funkcioni{e i danas. “Bilo je. Bilo je i nekih koje nisu pro{le zato {to nas je nekoliko puta testirao. Dolazio je na sastanak, a uop{te nije hteo da ka`e svoje mi{qewe. Recimo, 1. juna 1993. povodom doga|aja u Skup{tini, do{ao je i rekao: “Molim vas, postoji zahtev javnog tu`ioca da se zabrani SPO. Kako }emo da reagujemo?” Ja sam odmah digao ruku i rekao da to ne smemo da dozvolimo. Neki su rekli: “Ma neka im zabrane, hteli su da sru{e Skup{tinu”. Onda je Voja rekao: “Jel’ imate vi negde neki dokaz da je Vuk Dra{ko13

vi} naredio da se ru{i Skup{tina? Jel’ imate neki dokaz da je wihov Glavni ili Izvr{ni odbor zasedao i izdao nare|ewe da se sru{i Skup{tina? Ne mo`ete vi stranku da zabrawujete na osnovu onog {to weni ~lanovi urade. Stranka se zabrawuje na osnovu onoga {to radi uprava stranke, {to postoji u dokumentima, u papirima, u izjavama”. Sa Vojislavom [e{eqem `ivot je {kola. On ima taj profesorski obi~aj da do u detaqe ra{~lawuje probleme. Ne mrzi ga. Ali je wegova re~ posledwa i presudna. Mi smo ga na kongresu izabrali za predsednika stranke. On je imao 600 glasova, ja sam imao 60, ovi ostali su imali po 10-12. I sve dok je Vojislav [e{eq predsednik stranke, wegova se slu{a. A ko je nezadovoqan, ima na~ina da sazove novi kongres na kojem }emo da biramo novog predsednika.” Sve re~eno je ta~no, uz jedan mali ali bitan dodatak. Srpska radikalna stranka svog predsednika bira tajnim glasawem, {to je vrhunac demokratije u jednoj srpskoj politi~koj partiji. Prema tome, svi aspiranti na mesto predsednika imali su oduvek iste {anse, pa i Nikoli}. Mo`da je ba{ princip slobode izbora bio prepreka Nikoli}evoj ambiciji, pa se odlu~io za podzemne metode lobirawa i pu~a. U nastavku istog pitawa Nikoli} obja{wava u kojoj meri je dr Vojislav [e{eq zna~ajan za Srpsku radikalnu stranku. “Ova je stranka izgra|ena zahvaquju}i Vojislavu [e{equ. Srpska radikalna stranka ima poslanike u sva tri parlamenta i ve} sada ima kadar koji mo`e da vodi dr`avu. Sve zahvaquju}i Vojislavu [e{equ. Tribine koje odr`avamo u Pariskoj ulici strahovito su korisne za Srpsku radikalnu stranku. Dokazuje se da je neka prva garnitura tih disidenata, oponenata vlasti, intelektualaca, pro{lost, da oni vi{e nemaju {ta da ka`u gra|anima i da se oni vi{e i ne usu|uju da iza|u pred qude. Ali se zato pojavilo puno mladih qudi, nepoznatih javnosti, pravih patriota, pravih radikala i oni iz ve~eri u ve~e dolaze i govore gra|anima. Novi mladi qudi su ti na kojima stranka sada gradi novi kvalitet. I ako je ne{to dobro u~inio Vojislav [e{eq time {to je oti{ao u zatvor, izuzev toga {to je pqunuo ne~oveka, u~inio je da smo upoznali te mlade qude koji su se u~lanili i do{li da govore. Ova stranka sada ima svoju potpuno odre|enu budu}nost sa Vojislavom [e{eqem na ~elu. Ti mladi qudi su isplivali na povr{inu tek danas, kada nema Aleksandra Vu~i}a koji im nije dao da nos pomole. Tako je Vu~i} vi{e od deceniju i po ostao najmla|i ~lan rukovodstva. Ipak, za skenirawe Nikoli}evog karaktera mnogo je va`nija re~enica u kojoj ka`e da je Srpska radikalna stranka postigla sve zahvaquju}i dr Vojislavu [e{equ. Svoju odanost predsedniku demonstrirao je i u odgovoru na pitawe da li je neko poku{ao da unese razdor izme|u wih dvojice: “Socijalisti neprekidno rovare. Neprekidno. Nude, ucewuju, potkupquju, podmi}uju. Ja moram da priznam da mene niko nije poku{ao da vrbuje. Ima u Skup{tini, tako u prolazu, ’slu~ajnih’ razgovora. Pa ka`u: ’U, to bi bila super stranka, samo da si ti na ~elu’.”
14

Novinar je insistirao na preciznijem odgovoru, pa je tra`io da mu Nikoli} ka`e i konkretna imena: “U, pa mnogi. Radmilo, Biya, pre svega, oni sede blizu mene i oni stalno to dobacuju. Mnogi socijalisti. Izgleda da im je to nalog, da poku{aju da razdvoje Vojislava [e{eqa i mene. Da razbiju stranku na taj na~in, dokazivawem da je Vojislav [e{eq grub u nastupu, da sa wim ne mo`e da se sara|uje, a da sam ja kao fleksibilan, razuman. Ali izgleda da su kona~no shvatili da }u ja da se bavim politikom uz Vojislava [e{eqa, ili se ne}u baviti politikom. Nema te stranke i nema tog ~oveka uz koga bih se bavio politikom a da napustim Vojislava [e{eqa.” I tako je na{ao svog ~oveka, Aleksandra Vu~i}a. Svoj zajedni~ki rad sada zasnivaju upravo na ovoj postavci, da je dr [e{eq grub, a Nikoli} fleksibilan. Dakle, pribli`io se zapadwa~kom modelu politi~ara. Fleksibilnost, pre svega. [to bi Srbi rekli, beski~mewak, bre. Na kraju, pozabavimo se samim povodom, barem onim {to pomenuti Nikoli} neprestano ponavqa pred kamerama, da je Srpsku radikalnu stranku napustio zbog kletvi upu}enih wemu i wegovoj porodici. Nema boqeg lakmusa koji dokazuje da to nije ba{ tako, od uvodnika iz Nikoli}eve kwige objavqene 2000. godine, pod imenom “Pismo sa adresom”. U funkciji uvodnika nalazi se otvoreno pismo tada{wem predsedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u: “Ovo je srpski narod, onaj {to nije dao da vas Zapad mewa, kada su uvedene sankcije. Ali, vi ste sve to zaboravili. Va{e je pam}ewe kratko. Vi samo predugo vladate Srbijom i uz vas ~itav buquk kriminalaca, lopova, ratnih profitera, {vercera, paravojnih, parapolicijskih formacija, ulizica, poltrona, `birova, qudskog {qama. U {ta ste to hteli da pretvorite Srbiju, Slobodane Milo{evi}u? U zemqu bezna|a? U zemqu o~ajnika? U zemqu izdajnika? Dezertera? Da li }e vam po}i za rukom? Ne sme da vam po|e za rukom. Ne sme, zbog sve`ih humki rasutih {irom srpskih zemaqa, ne sme zbog rawenika koji su dali svoje nade i budu}nost za slobodu, ne sme zbog zgari{ta i ru{evina u koje ste pretvorili srpske gradove, ne sme zbog srpske siro~adi koja, ako uspe da pobegne u Srbiju, ide od vrata do vrata i moli za koru hleba. Vi ste veliko zlo i strano telo u srpskom organizmu. A strano telo se odbacuje. Va{a smrt bi}e ogromno olak{awe za srpski narod. I ako niste pa`qivo ~itali ovo pismo, da vam ponovim jo{ jednom: vi ste najve}i izdajnik u istoriji srpskog naroda. Prokleti bili!” Ovo pismo pokojnom Milo{evi}u li~no je potpisao Nikoli}. Tom prilikom uru~io mu je i kletvu. Nije poznato da li se zbog ovog pokajao, kao {to se kajao povodom izjave koju je dao kada je \in|i} povredio nogu. Ne `eli on Milo{evi}u poraz na izborima, nego smrt, lepo ka`e. Jedinstven je to doprinos politi~koj teoriji i demokratiji u Srba. Problem nastaje tek kada se sam prepozna u jednoj uop{tenoj, istina o{troj formulaciji. Zna~i, on mo`e sve, a wemu se ni na senku ne sme stati.
15

Eto, i ta arogancija je sastavni deo Tomislava Nikoli}a. Sve je to izbilo na povr{inu u trenutku pu~a. Ako je tako, pita svaki pametan ~italac, kako je mogu}e da takav ~ovek godinama bude u vrhu najja~e stranke u Srbiji. Odgovor je bolno jednostavan. Desila se gre{ka. Pa i dr Vojislav [e{eq je `iv ~ovek, mo`e da pogre{i. Pogre{io je zato {to je dobronameran, zato {to nikada u qudskom bi}u ne gleda ono lo{e, nego samo ono najboqe. I pokajao se zbog toga, pred kamerama u ha{koj sudnici. Ipak, nema tu velike potrebe za kajawem. Dobro je, ~ak odli~no {to je Nikoli} oti{ao u paketu sa Vu~i}em. Pa ko jo{ da se zamajava sa kompleksima mawe, vi{e i ostalih vrednosti? Kao da ve} nemamo za vratom doma}e i strane du{mane, od `utih do Haga. I zato hvala Tomislavu Nikoli}u {to je oti{ao. [iroko mu poqe, ali neka vrati ono {to je poneo, a nije wegovo. Vu~i}a neka zadr`i, wega je zaslu`io. Ogwen Mihajlovi}

16

I. Medijska hronologija neuspelog pu~a
Septembar 2008. godine
Septembarski broj “Velike Srbije”, zvani~nih novina Srpske radikalne stranke, u celosti je posve}en neuspelom pu~u u re`iji Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Na naslovnoj strani, pod rednim brojem 3246, nalazi se fotografija na kojoj se Tomislav Nikoli} srda~no rukuje sa Borisom Tadi}em, a ovaj dirqiv susret velikih prijateqa podvu~en je naslovom koji sve obja{wava: “Neuspeo pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci”. U rubrici “Politikanstvo”, kojom se otvara tema sa naslovne strane, objavqen je tekst pod naslovom “Tomislav Tadi}”, koji efikasno, u dve re~i, obja{wava prirodu novoskrojenog kentaura koji je tih dana galopirao srpskom politi~kom scenom. Podnaslov je doneo jo{ detaqnija obja{wewa: “Ofanziva koja se pred na{im o~ima odvija je veoma slo`ena. U woj, pored Nikoli}a i wegove otpadni~ke klike koji su samo sredstvo za ostvarewe ciqa, u~estvuju u uskla|enom sadejstvu, u svojstvu pokreta~kog motora i titulara svih beneficija, ve} uve`bani i uigrani timovi analiti~ara, medija, vlasti, stranog faktora u svim sferama `ivota i nekoliko klanova aktuelnih tajkuna. Neposredni ciq ovog posla je razbijawe SRS kao sto`era politi~ke opozicije”. Tog septembarskog jutra, kao i obi~no, mar{al Boris je svoj radni dan zapo~eo kraj svog ogledala. Me|utim, tom prilikom dogodilo mu se ne{to {to do tada nije bilo uobi~ajeno. Posmatraju}i svoj odraz u ogledalu, mar{al je zapazio da mu se lik odjednom promenio. Bilo je to na trenutak, ali kako su prolazili minuti i minuti, odraz u ogledalu je poprimio izgled jednog starijeg ~oveka, sa borama i pomalo cini~nim osmehom, da bi mu se ve} u slede}em trenutku pred o~ima pojavila nova slika, odnosno `iva scena dijaloga izme|u wih dvojice. Bio je to wihov susret u hodniku, ispred studija u kome se snimala TV emisija “Utisak nedeqe”, i to ba{ u vreme kampawe koja se vodila za izbore za predsednika republike, pa se mar{al i prisetio da je na pitawe tog ~oveka, kako mu je zdravqe, odgovorio da se ose}a
17

kao de~ak, dok mu je ovaj na isto, uzvra}eno pitawe, odgovorio da se ose}a kao odrastao ~ovek. Na trenutak se mar{al nasmejao svom pam}ewu, koje je ina~e bilo pretrpano dr`avnim problemima i dr`avnim poslovima, pa je pomislio kako je mogu}e da se odmah nije setio o kome se radi. Pa, zar je mogao da zaboravi na sve aran`mane i dogovore koje je tih dana imao sa tim ~ovekom i kako je mogao da zaboravi na veliki plan koji bi, kona~no, wegovu diktaturu trebalo da u~vrsti za sva vremena? Na trenutak je svoje misli i fokus svoga pogleda ponovo vratio na lik u ogledalu, sme{kaju}i se i trqaju}i ruke, sve u nadi da }e ovakvih susreta biti jo{, i to ne samo u ogledalu. Da, mar{al Boris je u svom ogledalu tog septembarskog jutra susreo lik Tomislava Nikoli}a i kona~no je bio sre}an. Tako je `ivotnom fantastikom, naravno uz asistenciju tajkuna i stranih slu`bi, odrasli ~ovek postao de~ko, da bi de~ko postao odrastao ~ovek, ali i kona~no, razbijawem SRS-a, apsolutno i kao niko do sada, zavladao Srbijom u ime i za ra~un stranih neprijateqa, svojih nalogodavaca. Na odavno oprobanim temeqima istorijskih obrazaca makijevelisti~kog politi~kog pragmatizma, koji je u nas nakon Broza utemeqio Zoran \in|i}, wegov naslednik mar{al Boris, upravo je i koncipirao svoj plan pot~iwavawa celokupne politi~ke scene sopstvenoj politi~koj diktaturi. Tako je idejom usitwavawa politi~ke opozicije i zavade u wenim redovima i ovaj put udario na SRS, a u nadi da }e i posledwi bedem rodoqubqa, tako podeqen i me|usobno sukobqen, ustuknuti pred evroatlantisti~kim neprijateqem i na kraju mu se i sam pridru`iti. Pravi rediteq ove drame je poznat srpskom narodu odavno, me|utim, lista protagonista je danas ozbiqno izmewena. Pojavili su se novi glumci koji }e na terenu izvoditi politi~ke radove za ra~un rediteqa. Ovi politi~ki objekti, ve} naveliko misle da vr{e nekakvu vlast, pa su deo tog kola~a spremili za nove protagoniste i nove poklonike koncepta slepog pragmatizma, zarad, navodno nesmetanog pristupawa Srbije evroatlantisti~koj zajednici. Deo tog tu`nog izdajni~kog skupa je postao i Tomislav Nikoli} sa svojom klikom, koja se ve} danima la`no predstavqa kao grupa narodnih poslanika koji se tobo` ne sla`u sa najnovijim odlukama vo|stva stranke. Pri tom, sve ~ine u stilu arsenala instrumenata koncepta politi~kog pragmatizma, kojim su beskrupulozno zamenili doju~era{wu radikalsku ideologiju srpskog nacionalizma. Jasnije re~eno, isti su, kako na{ narod pametno i prozorqivo veli: prodali veru za ve~eru! Tom nenarodnom logikom i na krilima `utog politi~kog vetra, Tomislav Nikoli} javno propagira svoj novi politi~ki program, tzv. otvarawa Srbije, kao da izdajni~ka kamarila na vlasti za ovih osam godina nije otvorila svaki dr`avni arhiv, te omogu}ila strancima slobodan upliv u na{e suverene poslove. [ta, u stvari, on ovakvim najavama `eli da postigne? Da iste dr`avne atribucije otvori jo{ vi{e, da na taj na~in pomogne strancima da na~ine
18

jo{ ve}i upliv od postoje}eg u dr`avne stvari, pa }e na kraju wegova nova politi~ka opcija, pragmati~no, zadobiti povoqniji koalicioni potencijal, jer je on ovih dana upravo i najavio da `eli da u|e u neku vladu. Zatim, kako protuma~iti i izjave vode}ih tehnokrata vladaju}e kamarile, kako upravo Tomislava Nikoli}a kao relevantnu politi~ku figuru i vide u nekim budu}im vladama, naravno, uvek po voqi evroatlantista kao glavnih arhitekata takvih kvislin{kih poduhvata. Sva postavqena pitawa i sve dileme koje sada mu~e mnoge zavedene radikale, ali i koje }e mu~iti ba{ sve one koji bi eventualno i pristupili novom politi~kom projektu biv{eg zamenika predsednika SRS, imaju jasno izvori{te u konceptu ~istog politi~kog pragmatizma. Pragmatizam, sa jedne strane, pogoduje jedino wegovom promoteru Nikoli}u, ne i onima koji su trenutno oko wega, jer su isti u parlament u{li kao poslanici sa liste SRS, a sa druge strane, politi~ki pragmatizam je uvek vrednosno neutralan, pa kao takav on ne mo`e biti motor nikakve ideologije, pogotovo ne ideologije srpskog nacionalizma, jer ona ne poznaje lukavost, vlastoqubqe, individualnu sebi~nost i sujetu, a {to se sve pokazalo kao neposredni pokreta~ i motiv, vlasti `eqnog, ve~itog zamenika. Dakle, jedno je danas sigurno. Tomislav la`e kada ka`e da je wegova ideologija ostala nepromewena, jer je i pticama na grani jasno da osim `eqe za vla{}u po svaku cenu, on nema drugih motiva. Uz sve navedeno, u prilog tezi o moralno i ideolo{ki indiferentnoj poziciji ve~itog zamenika, ide i o~evidna akcija svih onih koji su koliko do ju~e bili wegovi de`urni kriti~ari-papagaji, da je krajwe vreme da se Toma (sada iz milo{te), {to pre oslobodi balasta nekakve retrogradne i ruralne nacionalisti~ke politike. Sada ceo srpski narod zna odakle takav politikantski vetar duva, jer nije lako istovremeno biti i ju~era{wi odrastao ~ovek i dana{wi de~ko. Tim ~udesnim obrtom je mar{al postao punoletni starateq, a Tomislav postao Toma, politi~ki maloletan de~ak. Osim jasnog otiska koncepta ~istog politi~kog pragmatizma, kod ve~itog zamenika je do{lo i do (samo)obmawuju}eg obrta politi~ke li~nosti. Ovaj fenomen je u nas veoma rasprostrawen, a kao najmarkantniji primer istog u praksi, nesumwivo predstavqa politi~ki prelet iz jedne u drugu partiju ili izlazak iz jedne i formirawe nove partije. Kao i svaki drugi otpadnik od jednog politi~kog programa pomo}u kojeg je i na~inio veliki politi~ki uzlet, ali i svojevrsnu samopromociju, Nikoli} je o~igledno upao u zamku dvostruke politi~ke li~nosti, pa je nekako morao da prebrodi efekte dugogodi{weg radikalskog rada ne~im novim, a to }e upravo biti wegov novi politi~ki program koji }e uobli~iti sa svojom otpadni~kom klikom. Jedino tako }e uspeti da poboq{a koalicione mogu}nosti svoje nove partije, te u|e u dru{tvo onih koje je do ju~e kritikovao i koji su wega kritikovali, ali i vre|ali. Naravno da mu u tome mo`e dosta pomo}i iskustvo ranijih preleta~a i otpadnika, ali i saveti jednog {ampiona u toj disciplini, aktuelnog ministra unutra{wih dela. Ipak, za prvu pomo}, Nikoli} je iskoristio metod politi~ke samoobmane kao vid obrta svoje poli19

ti~ke li~nosti, pa je na taj na~in izvr{io obmanu samog sebe, govore}i svojoj savesti da }e i daqe ostati dosledan nekim nacionalnim i radikalskim vrednostima, ali je ipak svojim ~inom mnogo vi{e obmanuo one koji su trenutno deo wegove otpadni~ke klike. Obmanuo ih je obe}awem da se wegova budu}a stranka ne}e mnogo razlikovati od SRS, kao i da }e isti i daqe imati pravo da sede u parlamentu, {to je apsolutno neodr`ivo, obzirom da wihova stelt lista nije postojala u trenutku odr`avawa parlamentarnih izbora, ali treba imati u vidu i kontekst da se sve ovo de{ava u vremenu mar{alovom, pa je sve to vrlo mogu}e. Ovde je dakle re~ o problemu pravnom i politi~kom, koji je u svojoj su{tini ponajvi{e moralne prirode. Na navedeni na~in, wegova li~na obmana se pro{irila i na wegov tu`ni skup, daju}i mu karakter zabludelog, ali imaju}i u vidu i {ire posledice tog ~ina, zamenikovo nepo~instvo ima karakter ~iste prevare. Od prvobitne ostavke Nikoli}eve kao strogo li~nog ~ina, pomenutim obrtom svoje politik~e li~nosti i elementima prevare, izvr{ena je izdaja strana~kog programa i ideologije, {to govori o dvostrukom moralu onog koji je sebe ubedio da je samoobmanut i na taj na~in obmanuo sve oko sebe. ^in Tomislava Nikoli}a, ba{ kao {to smo i naveli, jedino je od koristi za aktuelnu vlast, jer je po svom karakteru ovakav potez usmeren na slabqewe monolitnosti jednog opozicionog diva kakav je SRS. Nadaqe, ako se u obzir uzme i ~iwenica da je Nikoli} svojim najnovijim izjavama na~inio ozbiqan politi~ki zaokret koji je kamarila na vlasti pozdravila, zaista se moraju preduzeti neke mere koje }e doprineti razobli~avawu obmane ove otpadni~ke klike, a na taj na~in vra}awu izvornom programu i ideologiji onih koji su trenutno u zabludi. Kako bi jo{ jasnije pokazali da je glavni ciq ovog nepo~instva razbijawe najja~e opozicione stranke, a ne navodno neslagawe oko programskih i ideolo{kih pitawa izme|u ~elnih qudi, nave{}emo jo{ nekoliko primera koji potkrepquju navedene ~iwenice. Tokom posledwih nekoliko dana koliko traje drama oko de{avawa u SRS, Nikoli} postaje ikona svojevrsnog iskrivqenog, politi~kog pop-arta. Neprestano biva hvaqen od svih onih anga`ovanih analiti~ara, medija i, naravno, vlastodr`aca, koji okupaciju slave kao najve}i nacionalni praznik, a izdaju dr`ave i naroda vide kao politi~ku nu`nost u prvoj deceniji ovog veka. Ono wegovo politi~ko skretawe, koje se ogleda u izjavama u kojima je pristup EU nu`no zlo koje ipak treba prihvatiti, bez obzira na sve posledice, jer je boqe biti sit nego gladan i svoj, kao i redosled prioriteta u skoro svakoj wegovoj novijoj izjavi – EU, pa Rusija, sve to jasno govori o pribli`avawu ka politi~kim stavovima vlasti, {to }e na du`i rok garantovati neke nove koalicione kombinatorike. Ta~ka u kojoj }e se na}i ti novi politi~ki prijateqi, bi}e `eqa za apsolutnom vla{}u svih aktera ovog nenarodnog projekta, ali u su{tini puko servisirawe interesa stranog faktora. Neposredni uzrok ove mogu}e {tetne posledice nesumwivo bi predstavqalo razbijawe SRS i sveukupna relativizacija delovawa opozicije.
20

Slede}a ~iwenica koja je od zna~aja za razobli~avawe motiva onih koji te`e razbijawu opozicije, jeste fakti~ko uno{ewe razdora u samo opoziciono telo, jer se pojavquje nova stranka koja, iako na~elno opoziciona, prihvata SSP kao relevantnu realnost, te smatra da ovaj ~udovi{ni i antidr`avni sporazum poseduje bilo kakve kvalitete po narod i dr`avu. Ovakvom lepezom razli~itih stavova oko najbitnijih dr`avnih pitawa, stvaraju se uslovi za nove sva|e u samoj opoziciji, {to svaka vlast ume da iskoristi kako bi sebi obezbedila {to du`i opstanak na mestu kormilara dr`avnog broda. Veoma je zna~ajno i htewe stranog faktora, politi~kog, obave{tajnog, ekonomskog i vojnog, uglavnom zapadnog, koji je ina~e uvek bio protiv onih koji su bespogovorno spremni da slu`e samo dr`avi i narodu, a {to su danas jedino atributi patriotskih politi~kih partija, obzirom da bi u slu~aju dolaska opozicije na vlast stranci ostali bez svojih poslenika na terenu, pa ne bi vi{e ni mogli ra~unati na za{titu svojih materijalnih interesa u nas. Dakle, ako se ima u vidu i strani uticaj u poku{aju razbijawa SRS, jasne su posledice takvog ~ina, jer je on, kao {to smo i naveli – uvek usmeren na sveukupno slabqewe opozicije, a time i samosvojnosti dr`ave i naroda. Ovde treba dodati i to da je prate}i faktor uspeha stranaca u ovakvim operacijama razbijawa slobodarskih ideja jednog ponosnog naroda, uvek slaba i potkupqiva vlast u su{tinskom smislu – naro~ito kada se radi o stranom interesu, ali uvek osiona, apsolutna i tiranska prema sopstvenom narodu i dr`avnim idejama. Naredni nezaobilazni ~iweni~ni faktor koji objediwuje nekoliko prethodnih je budu}a ekonomska korist koju bi doma}i korumpirani i anacionalni tajkuni imali od slabqewa opozicije. Wima uvek odgovara vlast koju ina~e potkupquju strani faktori, koji su opet veliki kreditori ili principali svih poduhvata u ime divqa~kog kapitalizma i razgradwe dr`ave, u kojima tajkuni i sau~estvuju, kako ekonomskog dela tako i politi~kog dela wenog organizma. Oni su i u ovom poku{aju razbijawa SRS i uop{te opozicionog delovawa, dali materijalnu potporu. Naravno, imali su bitnu ulogu i u ve} poznatom zaokretu SPS ka `utoj koaliciji, uticajem na razvrgavawe prvobitno najavqene koalicije DSS-NS-SPS-SRS. Zloupotrebom istih mehanizama, wihov rukopis se mo`e prepoznati i u ovom najnovijem slu~aju. Da zakqu~imo: ofanziva koja se pred na{im o~ima odvija je veoma slo`ena. U woj pored Nikoli}a i wegove otpadni~ke klike, koji su samo sredstvo za ostvarewe ciqa, u~estvuju u uskla|enom sadejstvu, u svojstvu pokreta~kog motora i titulara svih beneficija, ve} uve`bani i uigrani timovi analiti~ara, medija, vlasti, stranog faktora u svim sferama `ivota i nekoliko klanova aktuelnih tajkuna. Neposredni ciq ovog posla je razbijawe SRS kao sto`era politi~ke opozicije. Kako su re`imski mediji pozdravili postupak Nikoli}a i sa velikom dozom senzacionalizma izve{tavali o wegovom najnovijem postupku, poku{aju razbijawa SRS, to je wegov lik svaki dan u udarnim terminima krasio na{e TV ekrane. Ono {to je nekada bilo u domenu nau~ne fantastike –
21

udarni intervjui, specijalne emisije, izve{tavawe u`ivo, neprestano ponavqawe biografije, lika i dela ovog navodno usamqenog politi~ara koji je zbog svojih ideala napravio zaokret u politici – danas je postalo stvarnost. Neprestana propaganda i bombardovawe vestima, kako bi se glasa~ima ogadila SRS, a u ciqu smawewa wenog rejtinga i razbijawa, od skoro svih televizijskih programa u Srbiji je na~iwen jedan neprestani, simultani tok-{ou – Tomovizija. Wegovo trajawe ide u nedogled, jer je neophodno da svaki radikal u Srbiji ~uje Nikoli}eve razloge, kao da on sam personifikuje SRS, ali nije i neophodno da mu pri|e veliki broj pristalica kako u nekom budu}em trenutku on ne bi postao pretwa tom istom re`imu, koji je wega i na~inio razbija~em ne~ega u ~ijem je stvarawu i sam u~estvovao. Zaista je tu`na ta pri~a u kojoj je jedna istinska narodna politika zamewena slu`ewem nenarodnom re`imu i razbijawu opozicije, ali je tako|e i potresna slika nesvesti svih onih koji ovu opasnost nisu prepoznali. Re~ je o dvostrukom moralu i politi~kom dilentatizmu koji je nadja~ao politi~ko iskustvo glavnog aktera ove drame. U prilog ove tvrdwe ide i razmi{qawe Svetog Vladike Nikolaja, koji je u svojim besedama vi{e puta pisao o aksiomu politike narodne, oli~enom u krilatici da “pravda dr`i zemqu i gradove”, protivstavqaju}i tako ovu tvrdwu, kao bedem narodni, pokvarenom moralu nenarodnih i odnaro|enih, te sebi~nih politi~ara, za koje je dvostruki moral bio na~in politi~kog `ivqewa. Tako su se skoro do ju~e, ovi isti novinari, voditeqi i autori emisija sabla`wavali na svaki potez tog istog ~oveka, ali, danas im uop{te ne smeta ni to kada on ponavqa iste sentence i tvrdwe od pre, {to opet dovoqno govori o wima samima. Me|utim, u svemu tome je mnogo bitnije to da je sveukupni medijski prikaz wegov preko no}i postao po`eqan, ali i {to je od su{tinskog zna~aja za re`im, postao je apsolutno upotrebqiv. U tom smislu je sve kona~no postalo jasno. Ubudu}e }e aktuelna srpska vlast uvek biti u mogu}nosti da smiri opoziciju i oslabi wen otpor, jer }e se u tom slu~aju, sa ostatkom opozicije obra~unavati kao {to je to ~inila posledwih nekoliko dana, ali naravno, uvek do posledweg odraslog ~oveka Tomislava Nikoli}a, kako bi od wega ostao samo de~ak Tomislav Tadi}! Sledio je tekst sa nadnaslovom “Nelegalni poslani~ki klub Tomislava Nikoli}a” i naslovom “^asno je vratiti mandat”. U podnaslovu su izdvojene re~i Dragana Todorovi}a: “U Srpskoj radikalnoj stranci postoji Statut koji je precizno definisan, i onda kada su u pitawu poslanici”, ali u antrfileu se nalazi najzanimqiviji deo: “Dobrisav Preli}: Doneo sam odluku da je po{teno i moralno da vratim mandat Srpskoj radikalnoj stranci”. Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odr`anoj u utorak 9. septembra 2008. godine, Dragan Todorovi}, {ef poslani~kog kluba SRS, predstavio je poslanika radikala Dobrisava Preli}a, povratnika, koji je najpre pristupio poslani~kom klubu Tomislava Nikoli}a, a onda, shvativ{i da je napravio gre{ku, vratio se me|u redove srpskih radikala. Preli} je ispri~ao o situaciji u kojoj se na{ao, razlozima za{to je oti{ao
22

u taj klub, kako i na koji na~in su tekli razgovori sa Tomislavom Nikoli}em u Skup{tini Srbije. Todorovi} je rekao da veruje da jedan broj poslanika koji je oti{ao u novi poslani~ki klub, ima razloga da se vrati u Srpsku radikalnu stranku. – Vrlo brzo ima}ete priliku da do|ete do nekih ~iwenica o doga|ajima koji su se de{avali u Skup{tini Srbije. Pretpostavqam da ste svi razgovarali i slu{ali izjave Tomislava Nikoli}a, koje ja ne}u komentarisati, ali }u vam dati priliku da vam Dobrisav Preli}, poslanik Srpske radikalne stranke iz Oyaka, ispri~a kako su tekli doga|aji i kako je do{lo do toga da on pristane da ode u novi poslani~ki klub. Mi smo ube|eni i da kod jednog broja poslanika koji su oti{li u novi poslani~ki klub, tako|e postoje razlozi da se vrate u Srpsku radikalnu stranku, jer su izmanipulisani i obmanuti. Ono {to je posebno va`no, oni ne samo da ne}e imati bilo kakve posledice po ~in koji su preduzeli, nego }emo ceniti wihovu iskrenost i `equ da ni na koji na~in ne nanesu {tetu Srpskoj radikalnoj stranci – ka`e Todorovi} pozivaju}i Preli}a da objasni kako je do prelaska do{lo. – Biv{i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, pozvao me je u svoju kancelariju u ponedeqak oko 12 ~asova. Bio sam iznena|en, na neki na~in i uzbu|en {to me zamenik predsednika Srpske radikalne stranke poziva u svoju kancelariju. Ja nisam ~ovek koji je iskusan politi~ar i za mene je to, pre svega, bilo jedno zadovoqstvo i ~ast. U razgovoru sa wim shvatio sam da Nikoli} osniva poslani~ku grupu, ali da to prakti~no ide u okviru Srpske radikalne stranke. Rekao je da mi ne}emo imati nikakve posledice, da ostajemo i daqe ~lanovi Srpske radikalne stranke, samo osnivamo drugi poslani~ki klub na ~ijem je on ~elu. Ka`em, ne `elim da tra`im neko posebno opravdawe za svoj postupak. Jedino {to mogu, na neki na~in, da budem samokriti~an, najbla`e re~eno da to pripi{em jednom politi~kom neiskustvu. Jer stvarno sam bio i zbuwen u razgovoru sa biv{im zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke i ja sam, na neki na~in, pristao da budem deo tog novog poslani~kog tima – ka`e Preli}. On isti~e da je posle neprospavane no}i shvatio da je napravio veliku gre{ku. – Me|utim, posle neprospavane no}i i svega onoga {to je bilo u na{im razgovorima: da }e se vremenom i ~lanstvo podeliti, po nekoj proceni, na 50 odsto; da }emo, ako budemo morali da osnujemo novu stranku, slediti isti program, isti statut, iste principe Srpske radikalne stranke, istu ideologiju Srpske radikalne stranke. Shvatio sam da je to jednostavno nemogu}e i da sam napravio jednu veliku gre{ku. Posle skup{tinskog zasedawa, kada sam krenuo ku}i, oti{ao sam u park kod Skup{tine i seo na klupu i poku{ao jo{ jednom da razmislim o svemu. Tada sam i doneo odluku da do|em u sedi{te stranke i kako je, pre svega, po{teno i moralno za mene kao ~oveka, kao jednog ~asnog, odanog i vernog srpskog radikala, da vratim mandat Srpskoj radikalnoj stranci. To je bila moja obaveza ne samo zbog mene, ve} pre svega zbog moje porodice, moje dece, zbog gra|ana op{tine Oyaka.
23

Dolazim iz sredine gde je Srpska radikalna stranka na posledwim izborima u proseku osvojila, na sva tri nivoa, 45 odsto glasova, {to je, verujem, ponos Srpskoj radikalnoj stranci. Jednostavno, ja sam ovo uradio, napravio sam gre{ku, a na organima stranke je da odlu~e {ta }e biti. Imam jednu moralnu satisfakciju, pred Bogom sam ~ist, pred svojom decom, pred ~lanovima Srpske radikalne stranke u celoj Srbiji, pred ~lanovima iz op{tine Oyaci. ^ist sam i pred svojim predsednikom Op{tinskog odbora, Milanom ]ukom, koji je i predsednik op{tine, gde smo u posledwih osam godina cele sebe dali Srpskoj radikalnoj stranci, a to i rezultat pokazuje. Siguran sam da }e na slede}im izborima to biti jedan od op{tinskih odbora koji }e pre}i 50 odsto. Ne znam {ta se de{ava sa drugim poslanicima koji su pre{li, ali evo zarad javnosti, za ovaj svoj nepromi{qeni gest, izviwavam se svim ~lanovima Srpske radikalne stranke. Mislim da mi nije trebalo puno da shvatim da to nije to: da postoji samo jedna Srpska radikalna stranka, da postoji ideologija Vojislava [e{eqa na koju smo svi ponosni, da }emo slediti ideju [e{eqa, da }emo istrajati,... Jo{ jednom se izviwavam svim ~lanovima Srpske radikalne stranke, a na organima stranke je da odlu~e {ta }e uraditi sa mojom ostavkom – obja{wava Preli}. Na pitawe upu}eno Preli}u, {ta je to {to mu nije bilo prihvatqivo {to je gospodin Nikoli} ponudio, on ka`e da je siguran da srcem i du{om pripada Srpskoj radikalnoj stranci kojoj je predsednik Vojislav [e{eq. Prema wegovim re~ima, to je razlog zbog kojeg on sigurno ostaje u Srpskoj radikalnoj stranci, ako weni organi ne odlu~e druga~ije. Preli} je naglasio da je i drugog dana prisustvovao sastanku novoosnovanog poslani~kog kluba. – Na tom sastanku sam do{ao do jo{ ve}ih uverewa da nije mogu}e na ovakav na~in da u~estvujem daqe u radu sa Nikoli}em – isti~e Preli}. On je jo{ jednom naglasio da bi svoju zabludu pripisao politi~kom neiskustvu. – Bilo je nekih stvari koje su me na neki na~in, ne pokolebale, nego ja bih to pripisao politi~kom neiskustvu. Tomislav Nikoli} je i u ovoj kampawi bio kod nas u Somboru. Slikao sam se sa wim kao jednim liderom. On je bio poput [e{eqa, jedan od mojih idola u stranci. Ali, na`alost, nismo na{li zajedni~ki jezik – zakqu~uje Preli} i dodaje: – Sam sam krenuo u sedi{te stranke da podnesem ostavku bez obzira na sve i da vratim svoj mandat Srpskoj radikalnoj stranci. Mislim da je to, pre svega, po{teno. Ja sam imao obi~aj u kampawi kod sebe, u svojoj sredini, da ka`em da ako neko ne `eli da sledi put Srpske radikalne stranke, Program i Statut, da mo`e da iza|e na izbore ispred grupe gra|ana. Neka osvoji koliko osvoji mandata, u svakom momentu }e mu Srpska radikalna stranka ~estitati. Moj mandat nije moj mandat, to je mandat Srpske radikalne stranke, ja to tako gledam. Na kraju konferencije Todorovi} je podsetio da u Srpskoj radikalnoj stranci postoji Statut koji je precizno definisan i po pitawu iskqu~ewa poslanika.
24

– U Srpskoj radikalnoj stranci postoji Statut koji je precizno definisan, i onda kada su u pitawu poslanici. Ukoliko su samo poslanici, wih mo`e da iskqu~i wihov op{tinski odbor, a ako su ~lanovi Centralne otaybinske uprave, onda Centralna otaybinska uprava. Za neke poslanike, ako nisu ~lanovi op{tinskog odbora, Izvr{ni odbor, jer su oni ~lanovi Izvr{nog odbora. Zna~i, Statut je tu vrlo precizan. Organ ~iji su ~lanovi mo`e da ih iskqu~i, i to je prvostepeni organ. Drugostepeni organ je Centralna otaybinska uprava i wena odluka je kona~na. Zna~i, onoga koga iskqu~i Centralna otaybinska uprava, odluka je kona~na – zakqu~uje Todorovi}. U razgovoru za “Veliku Srbiju”, poslanik Srpske radikalne stranke Dobrislav Preli} obja{wava na koji na~in je Tomislav Nikoli} poku{ao da ga vrbuje za novi poslani~ki klub. “Kada me je Tomislav Nikoli} pozvao, rekao mi je da osniva novi poslani~ki klub, ali da on ostaje u okviru Srpske radikalne stranke. Nabacio je da mu je pristupila i Jorgovanka Tabakovi} i general Deli}. Vaqda je trebalo za wima da se povedem. Istakao je da }e klub voditi politiku na principima i ideologiji Srpske radikalne stranke. Jedino, kako je naglasio, jedna stvar }e biti druga~ija, a to je da }e na{ poslani~ki klub da zastupa interese Srbije tako {to }e se zalagati za saradwu i sa Istokom i sa Zapadom, a ne kako ka`u Todorovi} i Vjerica Radeta”, isti~e Preli} i dodaje da je Nikoli} rekao da }e morati da sara|uju sa svima. “Moramo da sara|ujemo sa svima jer je to u interesu Srbije. Zato i osnivamo poslani~ki klub ’Napred Srbijo’”. Prema Prelivi}evim re~ima, Nikoli} je naglasio da ako se bude moralo, da }e se formirati nova stranka, ali i da }e i ta nova stranka delovati na principima Srpske radikalne stranke, da }e ona biti identi~na sa Srpskom radikalnom strankom, ima}e isti program, statut, ideologiju, grb, himnu itd. Preli} nagla{ava da je Nikoli}eva procena bila da je ~lanstvo Srpske radikalne stranke zbuweno i da mu treba dati malo vremena da bi se odlu~ilo kome }e se prikloniti, ali da }e se za te potrebe iskoristiti skup{tinska govornica. Zami{qeno je da se na taj na~in promovi{e novi poslani~ki klub. “Da se poka`e da je sve to Srpska radikalna stranka, uz neke male modifikacije. Nikoli} je istakao da da }e stariji ostati na tvr|oj liniji, a mla|i i noviji ~lanovi pri}i wemu i politici koju on zastupa. Naglasio je da treba {to vi{e da se insistira na tome da se ~lanovi Srpske radikalne stranke odlu~e da li `ele da slede politiku Tomislava Nikoli}a, jer je on na izborima osvojio preko dva miliona glasova, da za wega nisu glasali samo ~lanovi Srpske radikalne stranke, ve} i simpatizeri i mnogo {iri krug qudi, ili }e da slede politiku, odnosno diktaturu koju sprovode Dragan Todorovi} i Vjerica Radeta. Rekao je da je razo~aran i da }e biti raznoraznih pritisaka na nas, ali da ne budemo time optere}eni, ve} da treba sve da izdr`imo jer, prema wegovim re~ima, politika koju }e on voditi }e biti daleko pristupa~nija, demokratska, pravednija a ne diktatorska. Tra`io je da se za govornicom isti~e da Vjerica Radeta i Dragan
25

Todorovi} sprovode politiku diktature”, isti~e Preli}, prepri~avaju}i razgovor sa Tomislavom Nikoli}em. “Nikoli} je ponovio da je razo~aran jer je on [e{equ krstio decu, a on je wemu kleo unu~i}e preko Radete, Nata{e Jovanovi} i Gordane Pop-Lazi}. Naglasio je da ta kletva nije bila upu}ena ~lanovima Srpske radikalne stranke, ve} direktno wemu. Rekao je: ’Ja sam razgovarao sa Tadi}em telefonom, jer moram da razgovaram sa svima kada je u pitawu interes Srbije’”, govori Preli}, vidno potresen ~itavim doga|ajem. Opravdawe za svoj postupak poku{ava da prona|e u politi~kom neiskustvu jer pre nego {to je postao poslanik bavio se iskqu~ivo politikom na lokalnom nivou. “Nikada pre toga nisam imao priliku da sedim i razgovaram sa ~elnicima Srpske radikalne stranke na takav na~in, kao taj dan sa Tomislavom Nikoli}em. Pre toga me nije prime}ivao. Jednom me je sreo na skup{tinskim stepenicama i pitao me odakle sam, po{to nije mogao da se seti. Ja sam bio poslanik Srpske radikalne stranke, a on tada {ef poslani~ke grupe a nije znao ni{ta o meni, nije znao ~ak ni odakle sam. Nije ga interesovalo. Ispao sam jako naivan, ali sam brzo shvatio da sam napravio ogromnu gre{ku”, pri~a Preli} i dodaje da je slede}eg dana Nikoli} ponovo sazvao novoformirani poslani~ki klub, ali sada sa pri~om da }e najverovatnije morati da se formira nova stranka. “Kao i da }emo nas devet u}i u istoriju kao osniva~i nove stranke. Posle se ponovo vratio na pri~u da smo mi jo{ uvek ~lanovi Srpske radikalne stranke i da moramo da insistiramo da se odr`i Kongres i Centralna otaybinska uprava. Po{to je potrebno da mu se uka`e prilika da qudima objasni {ta se tu zbiva. Prisutni na sastanku su ga pitali {ta da rade po{to su neki od wih i odbornici ili ~lanovi ve}a u lokalnim samoupravama, a te ostavke nisu kod wih. On je rekao da }e poku{ati na neki na~in to da re{i”, nagla{ava Preli} i dodaje da im je Nikoli} rekao da ne}e glasati za SSP po{to na wih ne}e da uti~e jer zna da nisu za to. “Generalu Deli}u je rekao: ’Svaka ti ~ast, ju~e si na celu Srbiju ostavio boqi utisak od mene’”. Dodaje da se taj dan u Nikoli}evoj kancelariji slavilo. Da se pio alkohol, viski i rakija. Preli} nagla{ava da je sa sastanka iza{ao sav mokar. da mu se to nikada u `ivotu nije desilo. Kada je ispri~ao poslaniku Draganu @ivkovu Yaji, koga je po Nikoli}evom nalogu trebalo da vrbuje, {to je Yaja odbio, ovaj mu je odgovorio: ’Vra}aj se i ispravqaj to {to si zabrqao’. Posle neprospavane no}i i razgovora sa prijateqima i poznanicima, kojima nije znao {ta da ka`e i kako da objasni svoj postupak, do{ao je ponovo u Skup{tinu. “Toma je ponovio na sastanku da ne}e na nas da vr{i pritisak da glasamo za SSP i da ne ulazimo u salu. Toma nam je pojasnio da ne}emo morati da dolazimo na skup{tinska zasedawa ako imamo neki posao. Rekao je da ne}e biti Vjerice Radete koja ide sa spiskom i tra`i da se prisutni upi{u. Rekao je da }e oni koji do|u u wegov poslani~ki klub imati odre{ene ruke. Da }emo mo}i slobodno da iza|emo iz sale kad god ho}emo da popijemo kafu. Da nas ne}e terati da sedimo u sali. Po{to je saznao da imam privatnu firmu, rekao je da }u imati odre{ene ruke i da u Skup{tinu, bez obzira {to sam poslanik, ne}u morati ni da dolazim. General ga je pitao da li }e i daqe biti potpredsednik Skup{tine. Odgovorio mu je potvrdno”.
26

Poslanik Milan [krbi}, u razgovoru za “Veliku Srbiju”, obja{wava da je wega poku{ao da vrbuje Gojko Radi}. “Ja sam mu odgovorio: Ne dolazi u obzir, Apatin je poznat po dobrovoqcima, ne bih mogao `iv da se vratim u Apatin. Voja je pet puta dolazio u Apatin, na grob svakog dobrovoqca je oti{ao i zapalio sve}u”. U rubrici “Pravno nasiqe” nalazi se tekst koji je napisao mr Aleksandar Martinovi}, ina~e poslanik i ~lan Predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke. Martinovi} je dao svoje stru~no mi{qewe, kao diplomirani pravnik, o poku{aju pu~a, pa je i naslov wegovog rada logi~an: “Krivi~nopravni aspekti izdajstva Tomislava Nikoli}a” U podnaslovu je izdvojena sentenca velikog diplomate, istori~ara i pravnika Slobodana Jovanovi}a: “’Ko za vreme okupacije izaziva revoluciju i gra|anski rat, taj, u stvari, slu`i neprijatequ”. U ponedeqak, 8. septembra, Tomislav Nikoli} obznanio je formirawe svoje poslani~ke grupe u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Istovremeno, on je obavestio predstavnike medija da je tzv. blanko ostavke narodnih poslanika Srpske radikalne stranke tobo`e izgubio, te da svi oni koji su pre{li u wegov poslani~ki klub ne moraju da se brinu za svoje mandate, jer je nestao pravni instrument na osnovu koga bi im ti mandati mogli biti oduzeti i dodeqeni drugim kandidatima sa izborne liste “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”. U vezi sa ovakvim postupkom Tomislava Nikoli}a, postavqaju se dva osnovna pitawa: jedno je pitawe moralno, a drugo pravno. Moralnom dimenzijom izdajstva Tomislava Nikoli}a ne}emo se mnogo baviti. Dovoqno je samo re}i da se svakom po{tenom ~oveku u Srbiji di`e kosa na glavi od ~iwenice da se Tomislavu Nikoli}u u Srpskoj radikalnoj stranci vi{e ne dopada ni{ta, izuzev poslani~kih mandata radikalskih odmetnika. Tomislav Nikoli} se pona{a poput nedozrelog mladi}a koji `eli da se osamostali od svog oca, ali mu se nikako ne ostavqa o~eva imovina, mukotrpno sticana decenijama te{kog i po{tenog rada. Sve ono {to je Tomislav Nikoli} svojevremeno govorio za Jovana Glamo~anina, @ivadina Leki}a i ostale koji su svojevremeno izdali dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku, sada je i sam uradio. Stoga i ne ~udi ~iwenica da ga je narod ve} prozvao “nevernim Tomom”. Neovla{}enim izno{ewem blanko ostavki narodnih poslanika Srpske radikalne stranke iz strana~kih prostorija i wihovim “gubqewem”, Tomislav Nikoli} je po~inio niz krivi~nih dela. Pre svega, te ostavke nisu bile wegova li~na imovina, ve} su pripadale Srpskoj radikalnoj stranci kao podnosiocu izborne liste “SRS – dr Vojislav [e{eq”. Svaki narodni poslanik Srpske radikalne stranke je te ostavke, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, stavio na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci, a ne Tomislavu Nikoli}u. To {to je Tomislav Nikoli} umislio da je on isto {to i Srpska radikalna stranka, vi{e je psihopatolo{ko nego pravno pitawe, i stoga }emo ga, ovoga puta, ostaviti po strani. U svakom slu~aju, ostaje ~iwenica da je Tomislav Nikoli} samog sebe uvrstio ne samo me|u izdajnike, li{ene bilo kakvih moralnih skrupula, ve} i me|u ovejane kriminalce.
27

“Neverni Toma” po~inio je najmawe ~etiri krivi~na dela: krivi~no delo kra|e iz ~lana 203 Krivi~nog zakonika, krivi~no delo prevare iz ~lana 208 Krivi~nog zakonika, krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari iz ~lana 212 Krivi~nog zakonika i krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja iz ~lana 359 Krivi~nog zakonika. Krajwe je vreme da nadle`ni dr`avni organi preduzmu odgovaraju}e korake iz svoje nadle`nosti i za{tite izbornu voqu gra|ana. Gra|ani Republike Srbije su 11. maja ove godine svoju izbornu voqu manifestovali tako {to su izbornoj listi “SRS – dr Vojislav [e{eq” dodelili 78 mandata i nema tog Tomislava Nikoli}a koji ovu ~iwenicu mo`e da potre. Ne radi se, dakle, o tome da bilo ko treba da {titi Srpsku radikalnu stranku – to ona sama najboqe mo`e da uradi – ve} izbornu voqu gra|ana, kao i objektivnu zakonitost. Neovla{}enim prisvajawem 18 mandata Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} je izvr{io ne samo atak na demokratske principe i demokratski poredak, zagarantovan Ustavom Republike Srbije, ve} je po~inio i navedena kriminalna dela. Sve u svemu, na primeru Tomislava Nikoli}a ponovo se dokazala istinitost one narodne: ko la`e, taj i krade. Kako la`ovi i lopovi mogu da nam donesu boqi `ivot, na to pitawe }e Tomislav Nikoli} i wegova nelegalna poslani~ka bratija morati vrlo brzo da odgovore gra|anima Srbije. Potpredsednik Srpske radikalne stranke, poslanik, Gordana Pop-Lazi}, oglasila se u rubrici “Tomine ucene”. Tekst je imao nadnaslov “Poslanici o pritisku ~lanova novoosnovanog kluba u Skup{tini Srbije”. Naslov wenog teksta je u startu o{tro odbacio nekakve iracionalne, pa ~ak i emotivne razloge za poku{aj pu~a, koje je Nikoli} ~esto navodio u javnosti. Naslov je glasio “Sve je inscenirano”, a u podnaslovu su izdvojeni neki detaqi koje je navela Gordana Pop-Lazi}: “Od odlaska Vojislava [e{eqa u Hag, Nikoli} nije posetio wegovu porodicu gotovo nijednom”. U istom podnaslovu izdvojena je i izjava Lidije Vuki}evi}, poslanika Srpske radikalne stranke: “Ima jedna lepa srpska izreka: “Putuj igumane, za manastir I ne brini”. U antrfileu ima jo{ mawe razumevawa za Nikoli}ev i Vu~i}ev poku{aj pu~a. Wegov naslov je glasio: “Sme}e obi~no ide u kantu”. Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odr`anoj u sredu 10. septembra 2008. godine, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, Gordana Pop-Lazi}, izjavila je da je ostavka Tomislava Nikoli}a bila planirana. Tu ocenu, na vanrednoj konferenciji za novinare podr`ala je poslanik Srpske radikalne stranke Lidija Vuki}evi}. Gordana Pop-Lazi} ka`e da Nikoli} poku{ava zamenom teza da prika`e sebe kao `rtvu, a da je prava `rtva zapravo Vojislav [e{eq koji se u Ha{kom tribunalu bori za goli `ivot, istinu i pravdu. – Zamena teza da je gospodin Nikoli} `rtva i reformista Srpske radikalne stranke, vre|a zdrav razum svakog normalnog ~oveka. Ako je neko `rtva, onda je to Vojislav [e{eq. On se {est godina u Ha{kom tribunalu
28

bori za istinu i pravdu, za istinu o gra|anskom ratu na prostorima biv{e SFRJ. Bori se za svoja qudska prava! Sve ono {to sada mo`emo da ~itamo u {tampi navodi na zakqu~ak da je sve ovo ve} neko vreme i te kako pripremano. O tome }e posvedo~iti i Lidija Vuki}evi}, poslanik SRS-a – nagla{ava Pop-Lazi}ka i dodaje: – Kakav je to ~ovek kome neko, odlaze}i u neizvesnost, odlaze}i da se mo`da nikad ne vrati, poveri ono {to mu je najva`nije, a to je Srpska radikalna stranka, jer to Vojislav [e{eq zaista tako i do`ivqava. @rtvuju}i svoju porodicu, ostavqaju}i svoju porodicu, odlaze}i da se upi{e u istoriju, da pobedi Ha{ki tribunal i da odbrani srpske nacionalne interese, ka`e: “Ostavqam ti svoju porodicu i svoju decu, i ono {to mi je najva`nije, i da imam brata va`nija bi mi bila Srpska radikalna stranka od brata…”, a da taj neko danas uni{tava Srpsku radikalnu stranku. Od odlaska Vojislava [e{eqa on nije posetio wegovu porodicu gotovo nijednom. To najboqe govori onda o moralu tog ~oveka. Gordana Pop-Lazi} isti~e da su svi oni koji se nalaze u SRS tu zbog wenog programa i ideologije. – Vojislav [e{eq je ~ovek koji je stvorio Srpsku radikalnu stranku. Oko sebe je okupqao istomi{qenike ube|uju}i i promovi{u}i Program Srpske radikalne stranke. Svi mi koji se danas nalazimo u Srpskoj radikalnoj stranci tu smo zbog programa Programa Srpske radikalne stranke i ideologije Srpske radikalne stranke. Mi smo se pred Bogom i u crkvi zakliwali na odanost toj ideologiji. Svi smo mi smrtni qudi i svi }emo mi jednog dana oti}i, ali `elimo da nas ova ideologija, ova stranka nad`ivi – isti~e ona. Pop-Lazi} je kazala da su u stranci sve odluke, dok je Vojislav [e{eq bio na slobodi, dono{ene tako {to je o svemu odlu~ivala ve}ina, i navela da se u stranci autoritarno pona{ao Tomislav Nikoli}. – Kao neko ko je ve} dugo godina potpredsednik stranke, blizak saradnik Vojislava [e{eqa, a i Tomislava Nikoli}a, `elim da vam ka`em i stojim iza toga, da nikada nijednu odluku u Srpskoj radikalnoj stranci, u vreme dok je Vojislav [e{eq bio u Srbiji, na slobodi, nismo doneli a da se nije ~ulo mi{qewe svakog ~lana nekog organa. Ve}ina je odlu~ivala, nije uvek bilo jednoglasno, ali smo se povinovali onda stavu koji je iskristalisan. Otkad je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag, to se vi{e nije de{avalo. Autoritarno se u stranci pona{ao Tomislav Nikoli}. On je mislio, ili je pomislio u jednom trenutku, da je on Srpska radikalna stranka, i tada je odlaze}i rekao: “Iza mene spu{ta se jedna velika zavesa, Srpska radikalna stranka nesta}e, ne}e mo}i da ide daqe onako kako bi i{la da sam ja tu”. Na taj na~in ponizio je ne samo nas, svoje najbli`e saradnike, koji smo toliko radili na tome da tu ideologiju pribli`imo, svako na svoj na~in, gra|anima Srbije, neki od nas su imali mogu}nost da se pojavquju u medijima, pisanim, {tampanim, neki u parlamentu da govore o tome, neki na terenu. On je ponizio celokupno ~lanstvo Srpske radikalne stranke, jer ni{ta mawe nije zna~ajan onaj ~ovek i onaj ~lan Srpske radikalne stranke koji je na bira~kom mestu na dan izbora, koji nosi i raznosi novine, strana~ki list
29

“Veliku Srbiju”, koji u~lawuje nove ~lanove stranke itd. Svi ti qudi su na kongresu glasali za Vojislava [e{eqa, glasali za Tomislava Nikoli}a, glasali za ~lanove Centralne otaybinske uprave. Oni su nas izabrali, bez wih mi smo ni{ta. Bez infrastrukture stranke nismo ni{ta – kategori~na je Pop-Lazi}. Ona je Tomislava Nikoli}a uporedila sa Branislavom Ivkovi}em. – Mislim da nijedan ~lan Srpske radikalne stranke ne}e oprostiti ovakvu izdaju Tomislavu Nikoli}u. Jedna lasta ne ~ini prole}e! Bilo je takvih poku{aja u na{oj politi~koj istoriji, pa su svi ti qudi oti{li sa politi~ke scene. Setite se Baneta Ivkovi}a. Tomislav Nikoli} danas je Bane Ivkovi} – naglasila je Pop-Lazi}. Prema wenim re~ima, nakon sastanka Centralne otaybinske uprave zna}e se stavovi SRS-a o svim pitawima i kako }e se daqe postupati, a onda }e na osnovu toga postupati i op{tinski odbori stranke. – Centralna otaybinska uprava zakazana je za petak, 12. septembra u 12 ~asova, pozvani su svi ~lanovi Centralne otaybinske uprave, ukqu~uju}i i Tomislava Nikoli}a. Svi }e oni imati mogu}nost, naravno, da govore na toj sednici, a nakon toga }e se iskristalisati i stav i odluka, naravno, glasawem. Ve}ina }e odlu~iti {ta i kako daqe. Verujem u to da }e ve}ina ~lanova Centralne otaybinske uprave ostati dosledna ideologiji Srpske radikalne stranke i onome zbog ~ega su i postali ~lanovi Srpske radikalne stranke. Centralnu otaybinsku upravu bira kongres, broji 101 ~lana. Predsednik i zamenik predsednika stranke, koji se neposredno biraju na kongresu, po funkciji su ~lanovi Centralne otaybinske uprave, a ostalih 99 na predlog predsednika izglasava kongres, tako da svi oni }e biti pozvani u petak na sastanak i Centralna uprava po Statutu je jedina ovla{}ena da iskqu~i iz stranke onog ko je ~lan Centralne uprave. U svim drugim slu~ajevima ona je drugostepeni organ i odlu~uje po `albama i takva odluka je kona~na – rekla je Pop-Lazi}ka. Lidija Vuki}evi} je rekla da su ~lanovi nove poslani~ke grupe poku{ali da uti~u na wu da se pridru`i Nikoli}u. Kao dokaz za tu tvrdwu ona je navela da ju je Bo`idar Deli}, pre Nikoli}evog obelodawivawa da je formirao poslani~ki klub, zvao na mobilni telefon. – Bo`idar Deli}, na{ general, me je, pred ili za vreme formirawa tog poslani~kog kluba u Republi~koj skup{tini, devet puta zvao telefonom i qutito mi rekao: “Ti se ne javqa{ na mobilni telefon”. Tad jo{ uvek nisam znala o ~emu se radi. Nisam se javqala na mobilni telefon zato {to sam ga tog dana zaboravila kod ku}e. Postoje razlozi za{to je do{lo do ovoga. Nije to samo promena mi{qewa i to {to se govori, ne}u vi{e da trpim ovo ili ono. Tu su dubqi razlozi, o tome }e tek javnost da sazna i ima}e {ta da sazna. Poslanici, ako mo`emo da ih nazovemo poslanicima jer su u pitawu mandati SRS-a, novoosnovanog kluba, ra~unaju}i mo`da na neko moje politi~ko neiskustvo, prilazili su mi i govorili: “Evo, formirali smo, ima nas toliko, hajde do|i”. Ja ne mogu da shvatim odakle nekom pravo da ga svojata. To je veoma nekulturno! Nametawe ne~ijeg mi{qewa je jedna vrsta lobirawa. Poslanici
30

nisu roba, oni su ~lanovi stranke i ne mo`e tek tako neko da ka`e, uzeo sam ovog ili onog, to je po meni sramno. Ja uva`avam sva~ije mi{qewe, nikome ne name}em svoje. Mene vre|a kada mi neko name}e mi{qewe. Ja mogu da saslu{am svakoga, ali prosto imam svoj stav i istrajna sam u tome – ka`e Vuki}evi}eva. Ona se tako|e sla`e sa potpredsednicom SRS-a i ka`e da je sve ovo odavno pripremano. – Kada su mene zvali, ra~unali su na moje politi~ko neiskustvo. Ne mislim da politi~ko iskustvo odre|uje opredeqewe, mislim da je to pitawe li~nosti i snage li~nosti. U Srpsku radikalnu stranku u{la sam zbog programa i ideologije, i nikada nisam ni pomi{qala da bi trebalo da se tu kolebam ili da eventualno u nekim situacijama mewam svoje mi{qewe ili da se priklonim bilo kakvom drugom taboru. Nisam takav ~ovek i veoma dobro promislim i razmislim kada donosim odluke, kao {to sam donela odluku pre pet-{est godina da se u~lanim u Srpsku radikalnu stranku. To je {to se ti~e mog opredeqewa i mog politi~kog iskustva, ili eventualnog neiskustva, na osnovu ~ega su neki poku{ali da me, eto, lobiraju da pre|em u novi poslani~ki klub. Ne{to {to je mene duboko razo~aralo, potreslo, iznenadilo kao ~oveka, to je da su neki qudi danima pre ovih doga|aja govorili: “Ako Tomislav Nikoli} bude pravio stranku, mi }emo pre}i kod wega”. [ta to govori? To potvr|uje da je sve pripremano. Ovo se nije desilo u petak, onog dana kada smo imali Izvr{ni odbor, to je dugo pripremano. Mene je to, moram priznati, iznenadilo. Bilo mi je tu`no i nequdski. Prosto, ima jedna lepa srpska izreka: “Putuj igumane, za manastir ne brini” – nagla{ava Vuki}evi}eva. Gordana Pop-Lazi} podsetila je da je Srpska radikalna stranka imala sli~nu situaciju. – Jedan poslanik Srpske radikalne stranke, @ivadin Leki}, napustio nas je 1995. godine. Tada je Tomislav Nikoli} rekao: “Sme}e obi~no ide u kantu za sme}e”. E sad, postavqam pitawe da li to va`i i za wega. Tako|e je rekao: “On nije potpisao blanko ostavku, ve} se zakleo u crkvi da wegov mandat pripada Srpskoj radikalnoj stranci, pa neka sada razmi{qa o svojoj porodici, deci i unucima”, zakqu~io je Nikoli}. Dakle, ko je ovde narika~a, koji su to dvostruki ar{ini kada su u pitawu neki drugi i kada je u pitawu on sam – isti~e potpredsednik Centralne otaybinske uprave. Ipak, ono {to je najvi{e zanimalo srpsku javnost, sigurno je pismo dr Vojislava [e{eqa, koje je objavqeno u ovom broju “Velike Srbije”, a u kojem predsednik Srpske radikalne stranke razja{wava zabludu koju su osmislili Nikoli} i Vu~i}. Naime, pu~isti su insistirali na tezi da se radi o li~nom sukobu, a ne o ideolo{kom, kako u svom pismu tvrdi dr Vojislav [e{eq. Ko la`e u o~i, a ko govori istinu, videlo se veoma brzo, kada su se pu~isti javno, pred kamerama, odrekli ideje Velike Srbije. Ovo obra}awe dr Vojislava [e{eqa pismenim putem, u redakciji je dobilo naslov “Udar na ideologiju Srpskog nacionalizma”. Bra}o i sestre srpski radikali, ~lanovi Centralne otaybinske uprave, Pozdravqam sve ~lanove koji su ostali dosledni ideologiji srpskog nacionalizma, antiglobalizma i rusofilstva. Ova sednica se odr`ava u
31

trenutku koji je sudbonosan ne samo za stranku, ve} i za Srbiju. Wene posledice }e se odraziti ne samo na na{u stranku i otaybinu, ve} i {ire. Ovo je sukob izme|u dve ideologije. Sa jedne strane je ideologija Srpske radikalne stranke, sa druge strane je prozapadna ideologija. To nije nikakva, navodno, mek{a, reformisana ideologija Srpske radikalne stranke, to je ideologija koja je identi~na ideologiji koju zastupa Demokratska stranka, ako tu uop{te i ima bilo kakve ideologije. U stvari, wu odre|uju Brisel, Va{ington, ~inovnici iz stranih ambasada i oligarsi poput Mi{kovi}a i Beka. Ve} godinama upozoravam rukovodstvo stranke da strane obave{tajne slu`be ne miruju i da }e poku{ati da uni{te Srpsku radikalnu stranku. Zato ovo nije li~ni sukob, ovo je sukob dve suprotstavqene ideologije. Ovo je sukob slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke protiv ideologije vazalnog odnosa koja }e dozvoliti, zarad li~ne koristi, da Brisel, Va{ington i tajkuni uni{te budu}nost na{e otaybine, da je u potpunosti ekonomski oslabe i teritorijalno raspar~aju. Evropska unija otima deo na{e teritorije, a oni ka`u – to je prihvatqivo. Ako sada pokleknete, budite uvereni da }e na{i potomci uskoro raditi kao slabo pla}ena radna snaga u na{oj i u zemqama Evropske unije, kao Bugari, Rumuni i Poqaci, ~iju je ekonomiju Brisel upropastio, i da }e nas se stideti. Mi `elimo da budemo ravnopravan partner u Evropskoj uniji, bez uslovqavawa, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Republike Srbije. Ako ostanete dosledni, ima nade za Srbiju. Uz rusku pomo} i pomo} drugih jakih slobodarskih i prijateqskih zemaqa, mo`emo da stvorimo stabilnu i ekonomski jaku dr`avu koju }e uva`avati u celom svetu. To je realnost, a ostalo su pateti~ne fraze. Fraza da ho}emo i na Istok i na Zapad, da je Srbija ku}a sa dvoja vrata, je neodr`iva. Srbija nije `elezni~ka stanica. Mi govorimo samo istinu i ne pona{amo se kao politi~ke prostitutke. Naravno, marionetska grupa }e vas ube|ivati u suprotno, da se mo`e sedeti na dve stolice, da oni misle na budu}nost i va{e dece, a ne samo svoje, i sli~no. Ali, ako iskreno i hrabro preispitate svoja ose}awa i savest, zna}ete da to nije istina, zna}ete da poku{avaju da opravdaju svoju izdaju. Bra}o i sestre, ja sam svoj izbor odavno napravio. Nikada se ne}u pomiriti sa tim da zapadne agenture i tajkuni, koji su wihov finansijski instrument, vode ovu stranku. Nikada se ne}u pomiriti sa onima koji otimaju Kosovo i Metohiju i rasta~u na{u zemqu. Ne mo`e biti pomirewa izme|u mene i marionetsko-izdajni~ke grupe koja `eli da promeni ideologiju stranke u trenutku kada nam ubijaju qude na demonstracijama, isporu~uju srpske glave, a Evropska unija nastavqa da postavqa nove uslove i zahteva izvr{ewe novih naloga koji vode ka uru{avawu na{eg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To rade upravo sada na glup i primitivan na~in, ne uvi|aju}i u svojoj pohlepi da je Rusija ponovo stala na noge i da `eli da pomogne Srbiji, ekonomski i politi~ki, i na svaki drugi na~in, ne uvi|aju}i da su se posle osam godina dosovskog mraka stekli uslovi za vaskrs Srbije. I upravo sada, kada je trebalo poja~ati napore za oslobo|ewe Srbije, oni
32

ho}e da promene ideologiju stranke koja se o~uvala i u te`im okolnostima. U tome nikada ne}e uspeti. Ideologija Srpske radikalne stranke je besmrtna. Smisao mog `ivota je u borbi za slobodu mog naroda, za odbranu wegovih nacionalnih vrednosti, u borbi za istinu o mome narodu. Oni koji su hteli da slede taj put prikqu~ili su se Srpskoj radikalnoj stranci. Nikada nikoga nisam obmawivao da je to lak put. Ne obmawujem ni sada. To je najte`i put, jer srpski narod ima te{ku i nesre}nu istoriju, istoriju punu isku{ewa. Imao je veliku {ansu da u sredwem veku izraste u red najve}ih evropskih naroda. U vreme Nemawi}a bilo je Srba koliko i Engleza, a onda se desilo ono {to nas je uvek pratilo kao najve}a nesre}a – nesloga, nejedinstvo. Posle smrti cara Du{ana carstvo se podelilo. Velika{i su vi{e snage gubili u me|usobnim sukobima i ratovima nego odupiru}i se spoqnim neprijateqima. Ta nesloga je glavni krivac propasti srpske carevine. Ona se i kasnije pojavqivala kada nam je bilo najte`e, kao {to se i danas de{ava. U svakom novom izazovu dolazilo je do izdaje, upravo kao i danas. Oni vam nude lak{i put, ali po koju cenu? La`u vas i obmawuju da granice nisu va`ne jer one, navodno, nisu va`ne u Evropskoj uniji. Ako izgubimo teritoriju, ko smo i {ta smo, i gde je kraj toj otima~ini? Bez dr`ave nemamo ni slobode. Mi se sada nalazimo u jednoj od najte`ih borbi za o~uvawe otaybine. O onima koji poku{avaju da uni{te ideologiju srpskog nacionalizma, ne `elim da govorim. O wima }e dovoqno re}i vreme i istorija. Mogu da se poslu`im Eshilovim re~ima: “Nikada ne bih svoju muku mewao za wihov slugerawski posao”. Bra}o i sestre, srpski radikali, na vama je danas velika odgovornost. Birajte, ili Srpska radikalna stranka ili marionetska prozapadna grupa. Ja verujem u vas. Kada danas odbranimo Srpsku radikalnu stranku i wenu ideologiju, to }e biti velika pobeda za Srbiju. @ivela Srpska radikalna stranka! @ivela Velika Srbija! Vojislav [e{eq, Hag 11. septembar 2008. godine U rubrici “Politika bez morala” objavqen je tekst Vjerice Radete, poslanika i ~lana Predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke. O{tra kao i uvek, Radeta je u formi naslova, uputila neuvijeno pitawe svom doju~era{wem kolegi: “Po{to obraz Nikoli}u?” U podnaslovu je su{tina wenog razo~arewa u Nikoli}a: “Mnogo sam razgovarala sa Tomislavom Nikoli}em, ube|ena, iskrenim prijateqem. O svemu, o privatnim problemima, o na{em predsedniku, o politici, o kriminalu aktuelne vlasti, o prebezima iz stranaka, o kra|i mandata kao najve}em kriminalu. Uvek je govorio da je u politici najva`nije sa~uvati obraz. A za{to svoj ne sa~uva?” Skoro godinu dana ~esto sam bila u prilici da branim ~ast Tomislava Nikoli}a. U svojoj porodici, me|u prijateqima, kom{ijama, seqacima na pija~nim tezgama, u gradskom prevozu i beogradskim taksijima... Uvek sam se ose}ala nelagodno kada bi me pitali kada }e se Nikoli} iseliti iz Bu33

levara Zorana \in|i}a. Javno je to obe}ao! Ube|ivala sam i sebe i druge da je on ~ovek koji dr`i re~ i da }e to sigurno u~initi. Nisam ni slutila da }e se “preseliti” u zonu sumraka Zorana \in|i}a i wegovih sledbenika. A onda je po~eo da “zaboravqa” bey sa likom predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa, koji, u stvari, predstavqa protest protiv tiranije Ha{kog tribunala. Na pitawa gra|ana i novinara za{to Nikoli} ne nosi bey odgovarala sam glupo i nesuvislo, qutila se {to me to pitaju. Tako je bilo do 11. maja kada sam do`ivela stra{no razo~arewe koje nisam mogla ni sa kim da podelim. Kome sam mogla da ka`em da je u izbornoj no}i, nakon konferencije za novinare, u mom prisustvu skinuo i na sto bacio bey uz cini~an osmeh i re~i: “I sa ovim je gotovo”. Wegovi prijateqi, zemunski biznismeni, bra}a Stojanovi}, koji su stajali pored mene, slatko su se nasmejali. Ostala sam bez re~i i prise}ala se kako je doskoro javno govorio da je [e{eq wegov politi~ki otac i da je sve {to je o politici nau~io, nau~io od [e{eqa. Tek tada sam se setila da je poodavno prestao da govori da mu je Vojislav [e{eq kao brat. To mi je otvorilo o~i, shvatila sam da se ne{to de{ava, ali ne kako on sada predstavqa, u Stranci, ve} u wegovoj glavi. ^esto sam ga molila i nagovarala da iz Skup{tine idemo u Zemun na sastanke sa predsednikom. Ponekad je nevoqno pristajao, ali je sve ~e{}e odsustvovao sa tih sastanaka na kojima je predsednik razgovarao sa ~lanovima tima koji mu poma`u u pripremawu odbrane. U po~etku sam mislila da ima direktan kontakt sa predsednikom Stranke, {to mu nisam zamerala i nisam mnogo zapitkivala. Primetila sam, me|utim, da Vojislav sve ~e{}e nama iz tima govori, prenesite Tomi ovo, prenesite Tomi ono... I pitala sam ga da li se wih dvojica ~uju. Bila sam zaprepa{}ena kada mi je govorio da mu se ne javqa na telefon. Nakon toga mi je ~esto pokazivao telefon sa propu{tenim pozivom sa “nepoznatog broja” i govorio: “Evo, opet me zvao, ne}u da mu se javim”. Videlo se da se tada u svojim o~ima ose}ao “velikim”. Meni je to izgledalo bolesno. Ipak, upustila sam se, sada mi je jasno, u nemogu}u misiju. Svakodnevno sam ga ube|ivala da treba da kontaktira sa predsednikom, da ne treba da mu bilo ko od nas ote`ava robija{ke dane, kad svi znamo da je na pravdi Boga zato~en u ha{kom kazamatu. Nekada je prihvatao razgovor, ali je sve ~e{}e, svaki put kada sam nametala tu temu, uzimao mobilni telefon i pisao poruke. Pri~ala sam, iako sam znala da me ne slu{a. Verovala sam da je ipak ~astan ~ovek i da ne}e okrenuti le|a ~oveku koji je od wega napravio poznatog i priznatog politi~ara. Verovala sam da je svestan da bi bez Vojislava [e{eqa bio samo marginalni politi~ar, ako bi to uop{te i bio. Znao je Tomislav Nikoli}, kao i svi mi, da je na{ predsednik, iako skoro {est godina iza zidina [eveningena, o svemu {to se doga|a u Srbiji odli~no obave{ten. Danas mi je jasno da upravo zbog toga nije hteo, odnosno nije smeo da sa wim kontaktira. Znao je da ga je Vojislav prozreo i da zna da je upravo on taj preko koga }e zapadne obave{tajne slu`be i “`uta” vlast poku{ati da razbiju Srpsku radikalnu stranku.
34

Godinama nas je upozoravao da se na tome intenzivno radi i da vodimo ra~una da nekog od nas ne upletu u svoju mre`u. Kada nas je nedavno obavestio da pouzdano zna da je neko ipak poklekao, nisam pomislila na Nikoli}a. Nisam ni na koga konkretno, ali sam bila sigurna da Vojislav govori istinu. Nikoli}, po obi~aju, nije prisustvovao tom sastanku, pa sam mu to odmah ispri~ala i pitala ga da li mo`e da pretpostavi na koga je {ef mislio. Rekao mi je: “Pusti {efa, on i daqe misli da sve zna”. Tada mi je sve bilo jasno. Pogotovo kada me upitao: “[to mu ovo treba, {to mi kune porodicu, neka kune mene”. Nisam mu odgovorila onako kako on ovih dana bezo~no la`e u medijima koji su se otvoreno stavili na wegovu stranu. Istina je da sam rekla: “Pa, ja sam izrekla kletvu i ona se odnosi i na mene, jer je upu}ena svakom srpskom radikalu”. Ali nije to jedina la` koju je Nikoli} ovih dana javno izgovorio. Slagao je da je [e{eq rekao: “Ni mene re~ ne obavezuje”, a najgnusnija la` je da mu je Vojislav rekao da vodi Stranku kako najboqe zna jer }e se wemu u Hagu iskriviti svest. Mo`da mu je `ao {to se to nije desilo, mo`da je ta ~iwenica pomutila wegovu svest, pa je krenuo u razbijawe Stranke neposredno pred dono{ewe odluke @albenog ve}a u Ha{kom tribunalu o nametawu branioca Vojislavu [e{equ, {to, u stvari, a i Tomislav Nikoli} to zna, zna~i ubistvo dr Vojislava [e{eqa. Ka`e da su ga ove moje re~i najvi{e zabolele, a mene je zabolela ta istina i izdaja Tomislava Nikoli}a ba{ u ovom momentu. Tog ~etvrtka, 4. septembra, videla sam da se Nikoli} ne{to dogovara sa Nadom Kolunyijom, {efom poslani~ke grupe DS-a, i kada je Tadi}ev ministar rekao da prihvata na{ amandman na Zakon o prihvatawu Sporazuma o pridru`ivawu Evropskoj uniji (a ne na Sporazum) bilo mi je jasno da se radi o tajnom dogovoru o kojem niko u poslani~koj grupi nije imao pojma. Nikoli} je odmah po`urio da ka`e da }emo glasati za Sporazum. Mislila sam da }u se onesvestiti, to sam mu i rekla. Wegov komentar, uz cini~an osmeh, bio je: “[ta je, Vjero, zebe oko srca”. Pitala sam se kako }emo ovu izdaju na{e ideologije objasniti narodu. Sre}om, Stranka se nije odrekla ni ideologije ni svog predsednika. U~inio je to samo Tomislav Nikoli} i {a~ica jadnika oko wega. Sada }e, ka`e, iako je pre tri dana tvrdio da ne}e, osnovati novu stranku koja }e uneti sve` vazduh u Srbiju. Pitam se u kojoj se ambasadi i kod kog tajkuna provetravao. Nemam ni{ta protiv, neka osniva {ta god ho}e, ali neka se ne kiti tu |im perjem. Neka vodi sa sobom one koji su se s wim provetravali, ali neka vrati mandate Srpskoj radikalnoj stranci, jer oni ne pripadaju wemu, ve} Stranci. Uostalom, i sam je tvrdio da je to kra|a izborne voqe. Istina, to je bilo pre provetravawa kod tajkuna i ambasadora. Nakon objavqivawa saop{tewa Srpske radikalne stranke da je Tomislav Nikoli} podneo ostavke na funkcije koje je do tada obavqao, taksista koji me vozio do Stranke pitao me {ta se de{ava. Ponovila sam ono {to smo napisali u saop{tewu. On je prokomentarisao: “Ko bi rekao da }e se i Nikoli} prodati”? Na moje pitawe: “Otkud vam to?” ~ovek je rekao: “Pa zar bi neko izdao svoju stranku i svog predsednika za koga je tvrdio da mu je
35

najboqi prijateq bez velikih para? To je, vaqda, svakom jasno”. Naravno da je jasno! U rubrici “Ko podr`ava Nikoli}a”, mr Dejan Mirovi}, uo~ava ko su inostrani mentori Nikoli}a i Vu~i}a. Poslanik i ~lan Predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke, objavio je svoju analizu pod naslovom “Zamena teza”. U podnaslovu su izdvojene pohvale koje je Nikoli}u i Vu~i}u uputio ambasador Velike Britanije u Beogradu: “Mi smo uvideli i podr`ali proevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije... Sada }emo, mo`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u Radikalnoj stranci. Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne sla`u sa [e{eqevom politikom. Danas mo`e do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to ukqu~eni u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, le`i u saradwi sa susedima...”, isti~e britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort”. Prozapadni kontrolisani mediji i analiti~ari u Srbiji ve} nekoliko dana poku{avaju da prika`u sukob koji se desio u Srpskoj radikalnoj stranci kao borbu izme|u li~nosti. Navodno, reformisana i “umerena” grupa nije mogla da izdr`i “strahovladu” onih koji “ko~e” takozvane reformiste u Srpskoj radikalnoj stranci. Zato je navodno do{lo do sukoba. Veoma lukavo su osmi{qeni napadi na pojedine li~nosti u stranci. Jasno je bilo da frontalni udar na prof. dr Vojislava [e{eqa, koji je ve} skoro 6 godina u zatvoru, ne}e biti dobro primqen u srpskom narodu. Zato je sukob trebalo predstaviti kao sukob izme|u li~nosti unutar rukovodstva. Ali, ta propaganda ne mo`e da izdr`i proveru proste logike. Na primer, kako je mogu}e da je ba{ u ovom trenutku do{lo do sukoba izme|u qudi koji su su bili zajedno skoro 20 godina? Kako je mogu}e da jedan jedini amandman izazove takvu reakciju kod “reformisane” grupe? Zar nije bilo drugoga na~ina da se re{e neslagawa? Zar je zbog ekonomski i politi~ki {tetnog ugovora, kakav je Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, trebalo ru{iti Srpsku radikalnu stranku? Na ova pitawa nema odgovora osim jednog. Kada se sagledaju ove ~iwenice, jasno je da se, u su{tini, radi o sukobu izme|u dve ideologije a ne o sukobu izme|u li~nosti. Sa jedne strane je bila prozapadna i probriselka ideologija, a sa druge strane je dosada{wa ideologija, antiglobalisti~ka i rusofilska, Srpske radikalne stranke. U tom kontekstu je do{lo do sukoba. Za razliku od na{ih kontrolisanih medija i analiti~ara, koji ostra{}eno zastupaju probriselku dogmu (i zato zanemaruju realnost), ruskim medijima je ova su{tina sukoba odmah bila jasna. Upravo na osnovu izve{tavawa zapadnih sredstava masovnog informisawa o doga|ajima u Srbiji, oni su lako odredili svoj stav. Jednostavno re~eno, znali su da je istina na suprotnoj strani od one koju podr`avaju zapadni mediji (to je test koji se lako primewuje, svuda od Venecuele do Rusije, i koji se poku{ava prikriti samo u na{oj javnosti, frazama o li~nom sukobu i sli~nom).
36

Na primer, najtira`niji ruski list “Komsomolskaja pravda” (procewuje se da ima dnevni tira` od oko milion primerka) objavio je 7. septembra 2008. godine tekst pod naslov “Nikoli} dao ostavku zbog razmimoila`ewa sa saradnicima”. Na po~etku tog teksta se analizira vest Bi-Bi-Sija o doga|ajima u Srpskoj radikalnoj stranci (naravno, britanski dr`avni servis je na strani navodnih “reformista”). Zatim najtira`niji ruski list isti~e da je Nikoli}u ve}ina kolega “prebacivala zbog preteranih ustupaka Zapadu... Oni su smatrali da je wegov poziv za glasawe u Skup{tini za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, potpisanog krajem aprila izme|u Evropske unije srpske vlade, jednak otkazu od pretenzija na Kosovo (najbla`i mogu}i prevod, prim. D. M), I odbacili su taj predlog na sastanku partijskog rukovodstva ve}inom glasova”, zakqu~uje najtira`niji ruski list. Indikativno je i da su ovakvu formulaciju koristili i drugi ruski mediji. Na sajtu lenta.ru.news je 7. 9. 2008. objavqena sli~na vest kao i u najtira`nijem ruskom dnevniku. Razlika je bila jedino u tome {to se analizirala vest iz francuskih medija, a zatim su se izvodili sli~ni zakqu~ci kao i u listu “Komsomolskaja pravda”. Tako|e, i na sajtu www.newsru.com.world 7. septembra 2008. godine je objavqena skoro identi~na formulacija kao i ona u najtira`nijim ruskim novinama: “[ef Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} je podneo ostavku zbog razmimoila`ewa sa kolegama. Po mi{qewu ve}ine wih, on je previ{e daleko oti{ao u ustupcima Zapadu. Konkretno se to odrazilo u tome {to je Nikoli} ube|ivao jednopartijce da glasaju u Skup{tini za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, potpisanog krajem aprila izme|u Evropske unije i srpske vlade... Po mi{qewu nacionalista, to bi zna~ilo odustajawe Beograda od pretenzija na Kosovo” (opet je upotrebqen najbla`i mogu}i prevod, prim D. M). Zatim se i na ovom sajtu ponovo iznose i formulacije iz vesti koje je lansirao Bi-Bi-Si (koje u pozitivnom kontekstu govore o takozvanoj “reformisti~koj” grupi u Srpskoj radikalnoj stranci) i podse}a se da je upravo 17. februara 2008. godine “Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, priznatu ve} skoro od svih dr`ava Evropske unije”. Interfaks je objavio, 7. septembra 2008. godine, tekst u kome se isti~e kao i u prethodnim citatima da je: “Po mi{qewu ve}ine ~lanova partije, Nikoli} suvi{e daleko oti{ao u ustupcima Zapadu. Konkretno se to odrazilo u tome {to je on ube|ivao jednopartijce da glasaju u Skup{tini za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, potpisanog krajem aprila izme|u Evropske unije i srpske vlade. U Srpskoj radikalnoj stranci smatraju da bi to zna~ilo odustajawe Beograda od pretenzija na Kosovo. Na sastanku partijskog rukovodstva u petak, predlog da se podr`i ratifikacija je bio odba~en ve}inom glasova”. Dakle, ruski mediji nisu pisali o nikakvim li~nim sukobima, navodnim reformisti~kim strujama i sli~nom. Naprotiv, oni su vrlo precizno utvrdili da se radilo o ideolo{kom sukobu, u kome jedna frakcija poku{ava da se pribli`i Zapadu po svaku cenu, iako upravo Zapad forsira proces nezavisnosti Kosova i Metohije. Vi{e nego jasna poruka za rusku javnost.
37

Sa druge strane, i Zapad je tako|e priznao da se radilo o sukobu dve ideologije. To otvoreno (i nediplomatski), priznaje ~ak i britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort. On se otvoreno svrstao na jednu stranu. Ambasador, ina~e jedan od najve}ih “boraca” za takozvano nezavisno Kosovo, i ~ovek koji u Beogradu predstavqa zemqu koja je zajedno sa SAD predvodila divqa~ku agresiju NATO pakta na Srbiju 1999. godine, kada je ubijeno oko 2.000 qudi, poru~io je polaznicima Me|unarodne letwe {kole (prenela “Politika” 16. septembra. 2008) slede}e: “Izbor qudi i politi~ara u dr`avama centralne i isto~ne Evrope bio je jasan. @eleli su da povrate svoju evropsku pro{lost, ali i da od we naprave budu}nost tako {to }e se integrisati u EU i NATO... Pre samo godinu dana, DSS biv{eg premijera Ko{tunice, nakon dugotrajne kampawe usmerene ka demonizaciji NATO po pitawu Kosova, uspeo je da potpuno izbri{e pitawe ~lanstva Srbije u Alijansi... Sa jedne strane, imali smo proevropsku viziju predsednika Tadi}a i wegovih saveznika. Na drugoj strani su bili radikali, koje je iz daqine predvodio ha{ki optu`enik... dok se DSS potpuno usredsredio na ogor~enost zbog odluke o statusu Kosova... Mi smo uvideli i podr`ali proevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije... Sada }emo mo`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u Radikalnoj stranci. Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne sla`u sa [e{eqevom politikom. Danas mo`e do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to ukqu~eni, u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije kao stabilne evropske demokratije le`i u saradwi sa susedima...”. Zatim ambasador (ako se on uop{te mo`e nazvati takvim imenom po{to se pona{a kao kolonijalni ~inovnik u Indiji iz 19. veka) obja{wava {ta se, u stvari, tra`i od takozvane evropske demokratije: “Svi mi o~ekujemo da Srbija kon. struktivno sara|uje sa EU o pitawu, posebno u slu~aju misije Euleks”. Vi{e nego jasno za svakoga ko ho}e bez ostra{}enosti da analizira posledwe doga|aje na politi~koj sceni Srbije. Dakle, mo`emo zakqu~iti da se ne radi o bilo kakvom li~nom sukobu, niti o poku{aju da se se “reformi{e” Srpska radikalna stranka. Naprotiv, upravo je britanski ambasador podvukao razliku izme|u ideologija, partija i grupacija koje se danas pojavquju na srpskoj politi~koj sceni (prozapadne i one druge). Zato je jasno da je, u su{tini, na delu bio poku{aj promene ideologije Srpske radikalne stranke. Ili da budemo potpuno otvoreni, dobro planirani poku{aj preuzimawa najja~e stranke u Srbiji. Naravno, posle svega, neminovno se postavqa pitawe {ta }e biti kratkoro~ni i dugoro~ni rezultati tog poku{aja. Odgovor je, ve} sada, vi{e nego predvidqiv. Ve} 16. septembra 2008, desetak dana posle prvog velikog napada na Srpsku radikalnu stranku, bilo je jasno da }e taj poku{aj promene ideologije Srpske radikalne stranke, kratkoro~no i dugoro~no, do`iveti potpuni neuspeh, i da }e se naja~a stranka u Srbiji o~uvati uprkos udarima koji su proizveli kratkoro~ne {tetne posledice u javnosti. U tom kontekstu, poznati politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} (jedan od retkih koji je neutralan) je toga dana napisao: “Drugim re~ima, na kraju balade }e od svega ovoga verovatno radikali imati vi{e {tete nego
38

{to }e sam Nikoli} imati koristi. A to je, vaqda, i bio ciq!?” (“Politika”, 16. septembar 2008). Dakle, iako je pre samo desetak dana izgledalo da je Srpska radikalna stranka u nere{ivim problemima, vreme je ve} sada pokazalo da nije tako. Uprkos medijskoj kampawi, slede}e ~iwenice su jasne. Ideologija Srpske radikalne stranke se o~uvala. Stranka je sa~uvana. Daqi protok vremena i sve povoqnije globalne okolnosti (velika finansijska kriza na Zapadu i ja~awe Rusije) idu na ruku Srpskoj radikalnoj stranci i wenoj ideologiji. Ona }e vremenom sve vi{e ja~ati. Zato }e Srbija dobiti patriotsku vlast koja }e sara|ivati sa Rusijom kao prioritetnim saveznikom. A doga|aji od pre desetak dana }e se zaboraviti kao ru`an san. Da je Tomislav Nikoli}, preko no}i, postao prihvatqiv koalicioni partner za Demokratsku stranku, konstatuje se pod nadnaslovom “@uto, evropsko i prozapadno”, u rubrici “Na istom putu”. Naslov je glasio “Tomino novo (o)delo”, a zasnovan je na uporednoj analizi izjava politi~kih protivnika dr [e{eqa, pre i posle Nikoli}eve ne~asne rabote. U antrfileu su izdvojene posebne pohvale Nikoli}u jedne od najgorih antisrpskih be{tija : “Nikoli} dobio podr{ku od Nata{e Kandi}”. Jalovi poku{aji vitoperewa, savijawa i lomqewa konture, odnosno kursa programske ideologije srpskog nacionalizma, koja predstavqa temeq, su{tinsku politiku, krov i ogledalo Srpske radikalne stranke, u pojedinim politi~kim partijama i “srpskim” medijima, preciznije re~eno, u servisima “novog svetskog poretka” i ekspoziturama i ispostavama Yorya Sorosa, prihva}eni su oberu~ke. Zbog ~ega? Da li zbog toga {to je “kova~” Tomislav Nikoli} zaista po meri tvoraca “novog svetskog poretka” ili zbog toga {to je poku{ao da na svoj novope~eni, prozapadni i glamurozni `uti “strug”, po `eqi mentora, obradi ~elik (ideologiju) koji wegov u~iteq, prof. dr Vojislav [e{eq, “kali” skoro dve decenije? Pre }e biti da je ovo drugo, jer upravo programska na~ela i ideologija SRS-a predstavqaju ozbiqnu prepreku za zapadne sile i wihove marionete u Srbiji. Jednostavno, svako ko je spreman da se takvoj ideologiji na bilo koji na~in suprotstavi, da je ugu{i, okrwi ili transformi{e, za tvorce “novog svetskog poretka” postaje po`eqan saradnik i pouzdan partner kome se mo`e verovati i u koga treba ulagati. Zbog toga je Tomislav u najlep{em i najboqem mogu}em svetlu dospeo na naslovne i unutra{we stranice i stupce svih “srpskih” novina. Ovog puta to vi{e nije onaj “stra{ni” Tomislav iz “mra~nih devedesetih”, ve} je “novi”, “pametniji” i “pragmati~niji” Toma. To je Toma kome tobo`e Voja iz Ha{kog kazamata “gazi” na senku beogradskog i evropskog asfalta. Najzad, to je Toma koga Demokratska stranka “nakon 2012. godine” vidi kao partnera u novoj vladi Srbije. [to bi na{ narod rekao, jasno je “u kom grmu le`i zec”! Da radikalna transformacija lika i (o)dela Tomislava Nikoli}a mo`e da ide u korist samo onoj drugoj Srbiji protiv koje se SRS osamnaest godina borio i protiv koje }e nastaviti da se bori, jasno je postalo odmah nakon Nikoli}eve ostavke. Tim povodom, odmah 6. septembra oglasila se i
39

Nada Kolunyija, {efica poslani~ke grupe ZES u Skup{tini Srbije, ili boqe re~eno funkcioner Demokratske stranke koja je u ime DS-a “Tanjugu” sro~ila hvalospev na Nikoli}ev ra~un. “Ja ovaj potez gospodina Tomislava Nikoli}a, pre svega razumem kao wegovu istinsku nameru da reformi{e Srpsku radikalnu stranku i da omogu}i srpskom dru{tvu da krene putem evropskih integracija kao jedinom perspektivnom alternativom za Srbiju” – rekla je Kolunyija. Pored toga, ona je istakla da smatra da Nikoli}eva ostavka “nije i kona~no razre{ewe” u SRS, jer bi “u suprotnom to bila {teta za politi~ara tog formata kao {to je Tomislav Nikoli}”. “Mislim da bi time veliku {tetu pretrpela i Srpska radikalna stranka. Mislim da bi tim, na neki na~in, i srpsko dru{tvo ostalo dubqe podeqeno, u odnosu na ono {to bi Tomislav Nikoli} mogao da uradi svojim naporima” – re~i su Nade Kolunyije. Dakle, zdrav razum ne mo`e da pojmi sa koliko emocija danas Nada Kolunyija govori o Tomislavu Nikoli}u, doju~era{wem najqu}em protivniku wene stranke i ~oveku koji je u svim izbornim kampawama DS-a bio simbol i asocijacija za “mra~ne devedesete”. [ta bi to Nikoli} “svojim naporima mogao da uradi” i kako je wegov “format” danas ve}i nego 9. maja 2007. godine kada je Demokratska stranka o{tro osudila wegove izjave dok se nalazio na funkciji predsednika Narodne Skup{tine?! Povodom Nikoli}eve izjave o mogu}nosti da Skup{tina Srbije, na predlog Vlade, uvede vanredno stawe, tada je DS “sa zabrinuto{}u konstatovao da je novoizabrani predsednik parlamenta Srbije u svega dva dana dao vi{e veoma opasnih izjava za Srbiju i wene gra|ane” i time “doveo u pitawe demokratski poredak u zemqi”. “Obavqawe javne funkcije podrazumeva visok stepen odgovornosti, posebno za javno izgovorenu re~. O~igledno je da Tomislav Nikoli} toga nije svestan. S obzirom na to da je pokazao da nije sposoban za obavqawe te funkcije i da je wegov dosada{wi rad bio vi{estruko {tetan po dr`avu i wene gra|ane, Demokratska stranka smatra da Tomislav Nikoli} mora pod hitno da podnese ostavku ili da bude smewen” – navedeno je tada u saop{tewu DS-a. Ovakav stav je Demokratska stranka imala o Nikoli}u, i to u momentu dok je zvani~no obavqao veoma va`nu dr`avnu funkciju, funkciju predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije. Dakle, tada je Nikoli} “vi{estruko {tetnim radom po dr`avu i gra|ane” doveo u pitawe “demokratski poredak zemqe”, a danas, kada vi{e nije deo SRS, on je prihvatqiv koalicioni partner za Demokratsku stranku. “Sla`em se sa Nikoli}em da se posle ovog sukoba spu{ta zavesa na SRS, koja je bila najozbiqniji protivnik DS na svim proteklim izborima”, izjavio je 13. septembra Oliver Duli}, funkcioner DS-a i ministar u Vladi Republike Srbije. Na pitawe novinara “da li je mogu}e da Boris Tadi} i Tomislav Nikoli} naprave slede}u vladu”, Duli} ka`e da }e “te 2012. godine sva{ta biti mogu}e”. Upravo ova mogu}nost se uop{te vi{e ne dovodi u pitawe, jer za{to bi strane agenture u Srbiji stale na stranu Nikoli}a i pomagale mu da formira novu partiju ako ta marionetska tvorevina ne bi bila instrument za koalicionu akrobatiku Borisa Tadi}a? Koja }e onda
40

razlika “te 2012. godine” biti izme|u Tomislava Nikoli}a, Borisa Tadi}a, Bo`idara \eli}a i Mla|ana Dinki}a? Bi}e svi na istoj strani, sede}e u istoj vladi, sprovodi}e istu politiku i zajedno }e izvr{avati naloge zapadnih mentora koji su ih zdru`ili u Nemawinoj 11. Tretman koji je proteklih dana u “srpskim” medijima imao Tomislav Nikoli}, ravan je tretmanu koji posledwih godina u Srbiji ima samo Boris Tadi}. Koliko efektna mo`e da bude kombinacija Sorosevog kapitala i logistike Sr|ana [apera, ovog puta je na svojoj ko`i ponosno osetio i Nikoli}. Takvo izve{tavawe je za ciq imalo da javnosti bude predstavqen novi Tomislav Nikoli}, nova srpska (medijska) ikona 21. veka, a istovremeno da dr Vojislav [e{eq bude lin~ovan do kraja. Nikoli}evu “istinu” smo ~uli. Da li je ta istina ta~na, javnost to ne zna i ne mo`e da rasudi jer nismo u mogu}nosti da ~ujemo Vojinu istinu. Ovog puta se Nikoli}eva medijska strategija pokazala kao mo}no oru`je za osvajawe, opijawe i dezinformisawe javnog mwewa. Ipak, da li je ta strategija imala kratkoro~ne ili dugoro~ne efekte, brzo }emo videti. Vide}emo kada se [e{eq vrati kao pobednik iz Ha{kog kazamata i na najjednostavniji na~in javnosti direktno saop{ti povode i uzroke koji su uticali na to da se Nikoli} presvu~e u drugo, `uto, evropsko i prozapadno odelo. Gotovo svi ovda{wi {tampani i elektronski mediji su na~elno podr`ali Tomislava Nikoli}a. Za{to? Iz sa`aqewa sigurno ne! Takav je nalog, takva je ure|iva~ka politika, takva je pre svega wihova ideolo{ka koncepcija. Ne voli vlasni~ka i ure|iva~ka struktura ovih medija toliko Tomislava Nikoli}a koliko se pla{i povratka u Srbiju dr Vojislava [e{eqa. Strah i mr`wa prema tvorcu i utemeqiva~u ideologije srpskog nacionalizma su ih toliko izopa~ili da im je Tomislav Nikoli} postao jedina alternativa za preobra`aj te ideologije i dugoro~no o~uvawe Borisa Tadi}a na vlasti. Iz kog fokusa glavni i odgovorni urednici medijske scene u Srbiji vide Nikoli}ev ~in odricawa od svoje mati~ne ku}e, najboqe govori o tome kakav je zapravo koncept wihove ure|iva~ke politike. Ne treba biti previ{e mudar da bi se logi~ki ispravan zakqu~ak izvukao i dao odgovor na pitawe ko to u medijskom carstvu Srbije pozdravqa potez Tomislava Nikoli}a. To ~ine skoro svi oni “medijski carevi” koji su bliski Tadi}evom re`imu. Primera radi, da se “u srpskoj unutra{woj politici od petog oktobra nije desilo ni{ta boqe, ni{ta blagotvornije i ni{ta korisnije od pobune Tome Nikoli}a”, smatra @eqko Cvijanovi}, urednik nedeqnika “Standard”, i dodaje: “Svojim potezom, Toma je omogu}io Borisu da bude ujediniteq na politi~koj sceni, omogu}io mu je evropski konsenzus, smawio otpor na wegovom politi~kom putu”. U izno{ewu svog li~nog stava, Cvijanovi} pi{e da je “Tomina pobuna otvorila perspektivu onome {to se ovde zove evropska desnica”. “Koliko god izme|u wega (Nikoli}a) i Borisa (Tadi}a) postojale velike politi~ke i svake druge razlike, ne postoji me|u wima vi{e ni{ta toliko nepremostivo zbog ~ega za neko vreme ne bi mogli da rade zajedno, da sede u istoj vladi i da vuku zemqu napred mire}i dve grupe najzava|enijih srpskih bira~a” – tvrdi Cvijanovi} (naravno nije daleko od
41

istine). Razume se, Cvijanovi}evo mi{qewe dele i sve ostali, uslovno re~eno, ~elni qudi “beogradskih” medija. Dakle, jasno je da politi~ki obojeno uredni{tvo medija u Srbiji na vreme startuje tako {to postavqa okvire i pravce svog budu}eg delovawa kada je re~ o politi~koj sudbini Tomislava Nikoli}a i te`wi da do|e do wegove kona~ne fuzije sa politikom Borisa Tadi}a. Na realizaciji tih pravaca i ciqeva }e se besprekorno, sistemati~no i dugotrajno raditi, kao {to se na realizaciji razbijawa SRS-a i wene ideologije, bezuspe{no radi ve} osamnaest godina. Genezu Nikoli}evog “tr~awa u zagrqaj” medijima u Srbiji, a u ciqu stvarawa raskola u SRS ne}emo tra`iti, niti se time uop{te treba baviti. Me|utim, va`no je ista}i da je upravo Nikoli}evo kr{ewe strana~ke discipline i statutarnih procedura doprinelo medijskoj propagandi u wegovu korist. Umesto da probleme, nesporazume i neslagawa iznosi i re{ava na strana~kim organima, Nikoli} je u medijima tra`io re{ewe svog problema. Ukoliko se samo osvrnemo na vi{emese~no pisawe novope~enog tabloidnog lista “Gazeta”, jasno se mo`e uo~iti koliko je te`wa za razarawem SRS u toj redakciji bila dominantna zahvaquju}i upravo Tomislavu Nikoli}u. On je povremeno i selektivno dozirao izjave tom tabloidu, zaboravqaju}i pri tom da se takve stvari re{avaju unutar stranke i da prema Statutu SRS, “Gazeta” nije strana~ki organ. No, nije Tomislav samo “Gazeti” davao materijala za razbijawe SRS, isti materijal je u formi izjava i intervjua javno doturao i drugim medijima. Ipak, ovde postoji jedna druga nit koja nas primorava da od ostalih medija posebno istaknemo “tomizaciju” taboloida “Gazeta”. Naime, u utorak 9. septembra, dakle samo tri dana od kada je Tomislav Nikoli} podneo ostavku na strana~ke funkcije, “Gazeta” je na strani ~etiri objavila kolumnu mladolike novinarke tog lista, Danke Novovi}. Do tada u “Gazeti” uop{te nije izlazila nikakva kolumna. Mlada Danka, u svom strasnom izlagawu pod naslovom “Voja grobar” brani Tomislava Nikoli}a i nagla{ava da “istinske reformatore Srbi prepoznaju tek kada ostanu bez wih”, uz istovremeno, nepristojno vre|awe dr Vojislava [e{eqa, ali i ostalih funkcionera SRS komentarom: “Svi magarci u SRS”. Zna li mlada Danka za novinarsku etiku i profesionalni kodeks pona{awa? Verovatno zna, ali takva koli~ina mr`we prema SRS-u i ostra{}enosti ne zna za granice, {to je dovodi do profesionalnog ludila za koje verovatno smatra da joj je opro{teno u skladu sa Zakonom o informisawu, pod uslovom da ko li~inu tog ludila preto~i u kolumnu. No, nije to ni{ta novo, niti je ova gospo|(ic)a jedina koja u Srbiji ima kompleks koji se zove “dr Vojislav [e{eq”. Mo`da ovo ludilo i ne bi bilo predmet na{eg analizirawa da upravo mladolika Danka Novovi} nije autorka svih prethodnih tekstova koji su sadr`ali izjave u kojima je Tomislav Nikoli} “na ka{i~icu” dozirao svoje nezadovoqstvo u SRS. Bilo kako bilo, posle svega uop{te ne treba dovoditi u pitawe politi~ku i ideolo{ku budu}nost Tomislava Nikoli}a. Bar tako ka`u “demokratski” i “slobodni” mediji u Srbiji koji su mu pomogli da usko~i u novo,
42

`uto, evropsko i prozapadno odelo. I sam Nikoli} je izjavio da “sebe vi{e ne vidi u SRS”, a gde sebe zapravo vidi, odgovor na to pitawe verovatno }e potra`iti i dobiti na proverenim adresama. Na tim adresama ne}e nai}i na ~ast i po{tewe. Nai}i }e na novac, medijsku i logisti~ku podr{ku, {to }e na duge staze kao kona~ni ciq proizvesti fuziju sa likom i delom Borisa Tadi}a. Time }e Tomislav “prodati veru za ve~eru” (ako ve} nije, a sve ukazuje da jeste). Izgubi}e ~ast, obraz i po{tewe (ako ve} nije, a sve ukazuje da jeste). [ta }e time dobiti Srbija? Dobi}e jo{ jednog pokornog i odanog saradnika Borisa Tadi}a, Bo`idara \eli}a i Mla|ana Dinki}a (ako ve} nije, a sve ukazuje da jeste). Tomislava Nikoli}a doskora{weg zamenika predsednika SRS-a, i Soro{evu sledbenicu, Nata{u Kandi}, ovih dana je ujedinio zajedni~ki ciq – borba protiv dr Vojislava [e{eqa. Naime, u izjavi za Soro{ev list “Danas” od 8. septembra, na pitawe novinara “kolika je verovatno}a da }e se [e{eq vratiti u zemqu i da li je Tomislav Nikoli} predstavqao opasnost za [e{eqa, te je on bio prinu|en da podnese ostavku kako bi na taj na~in otklonio sebe kao konkurenciju, Nata{a Kandi}, direktorka Fonda za humanitarno pravo je odgovorila pozitivno”. Komentari{u}i stav SRS da ne glasa za SPP, Nata{a Kandi} ka`e: “Ima i onih, kao {to je Nikoli}, koji smatraju da moraju da iskoriste posledwi trenutak i isko~e iz tog voza ludaka” i dodaje da “niko nije postigao za stranku ono {to je Nikoli}”. Kandi}ka tvrdi da su radikali “izgubqena stranka”, prema wenim re~ima, “to se najvi{e vidi sada kada je onaj koji je rukovodio tom strankom otkako je [e{eq u zatvoru i koji mu je bio najodaniji, doneo odluku da napusti taj brod ludaka”. “Desilo se da je Nikoli} po~eo da daje druga~iji ton toj stranci, nije slao poruke kao {to je [e{eq” – zakqu~ila je Kandi}ka u svojoj poruci podr{ke Tomislavu Nikoli}u. Da li }e se posle ovakve izjave Nata{a Kandi} i formalno u~laniti u novu stranku Tomislava Nikoli}a ili }e mu samo biti logisti~ka podr{ka za razarawe ideologije srpskog nacionalizma SRS-a, vreme }e pokazati. Za sada je izvesno da se patolo{ka mr`wa Nata{e Kandi} prema dr Vojislavu [e{equ naprasno pretvorila u podr{ku Tomislavu Nikoli}u i wegovom poku{aju da razbije SRS. U rubrici “Toma ’reformista” objavqen je tekst Nata{e Jovanovi}, potpredsednika skup{tine Srbije i ~lana predsedni~kog kolegija Srpske radikalne stranke. Beskompromisna po svojoj prirodi, Nata{a Jovanovi} je svojim o{trim perom razotkrila Nikoli}a sa pozicije osobe koja ga poznaje mo`da i najboqe - jo{ iz rodnog Kragujevca, tako da kvalifikacije tipa “politi~ki nedovr{ena li~nost” nisu izre~ene bez argumentacije. Tekst je nosio naslov “Sam pao, sam se razbio”. Kada je prof. dr Vojislav [e{eq, utemeqiva~ ideologije srpskog nacionalizma, izabran da predvodi nas srpske radikale, postavio je visoka na~ela na kojima se razvijala Srpska radikalna stranka, a to su: moral, pravda, istina, po{tewe i istrajna borba za srpski narod. To je jasna i prepoznatqiva politika na{e stranke, koja ~uva identitet onoga {to smo mi kao narod, to je program koji ima svoju svrhu i svoj ciq. Na{a stranka je u
43

proteklih osamnaest godina izdr`ala mnoga isku{ewa, uvek ostajala ~vrsta, jaka, odli~no organizovana. Odlaze}i u Ha{ki kazamat da brani interese dr`ave i naroda, predsednik dr [e{eq nam je ostavio stranku bez ijedne pukotine. Me|utim, on je oduvek znao da sujeta kod pojedinih qudi ne mo`e da se iskoreni, zbog slabosti pojedinaca. Upozoravao je na to da uticaj zapadnih mo}nika i doma}ih tajkuna (privrednih kriminalaca) mo`e jo{ vi{e da pothrani sujetu kod onih kojima je upravo Vojislav [e{eq kr~io put na srpskoj politi~koj sceni. Da se, stavqaju}i se u slu`bu tih centara mo}i, odreknu ideologije i svoju budu}nost projektuju kroz sticawe bogatstva, jer su gramzivi, da se preko no}i okrenu protiv stranke u kojoj su bili svih ovih godina, a sve sa ciqem da se, kako ka`u- reformi{u. Predvodnik takvih, politi~ki nedovr{enih li~nosti, je Tomislav Nikoli} koji je u direktnoj funkciji onih koji uni{tavaju Srbiju. O~igledno je da se taj ~ovek, nekada zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, probudio jednog jutra i u svom ogledalu vi{e nije video srpskog radikala. Me|utim, to jutro nije bilo onomad kada je podnosio ostavke na funkcije u stranci. To jutro je bilo mnogo ranije, kada je zbog svojih nerazre{enih dilema i povre|ene sujete shvatio da su wegov egoizam, udru`en sa uticajima finansijskih mo}nika, wegovih prijateqa, dovoqni da krene da ru{i Srpsku radikalnu stranku. Naravno, presudnu ulogu u toj wegovoj neuspeloj nameri je imao Boris Tadi}, sa kojim se vi|ao i razgovarao telefonom a da nikome iz rukovodstva stranke to nije rekao. On je razmi{qao: a za{to bih? To je Nikoli}-Tadi}, dvojac sa kormilarom Vordsvortom protiv Srbije. Zato nije te{ko razumeti {to Nikoli}evu izdaju ovih dana hvale svi re`imski mediji, na kojima se svakodnevno pojavquje i gde glumata nekakvu `rtvu, jer oni koji ga pla}aju i kojima slu`i imaju svoj ciq da udarom na Srpsku radikalnu stranku smawe uticaj srpskih radikala, jer smo spremni da se odlu~no borimo protiv kriminala i korupcije. U liku Tomislava Nikoli}a prona{li su samo instrument da ostvare svoj ciq. Kristalno je jasno, posle izdaje koju je u~inio, da je za Nikoli}a sve {to je govorio, navodno zastupaju}i program na{e stranke, bila samo prazna re~, a da se za to vreme punio yep, kako wegov tako i wegovih sponzora. ^estiti qudi, iskreni radikali, su izbegavali da o tome mesecima govore. Videli su da se Nikoli} naglo promenio. Sam lik mu se mewao. Bey sa natpisom “Stop ha{koj tiraniji” je odavno bacio. Kome{awa i destruktivno pona{awe pojedinih qudi u odborima stranke je indukovao ba{ Nikoli}. Pripremao je teren da poku{a da preotme Srpsku radikalnu stranku, da zavede ~lanstvo, preuzme infrastrukturu u ~ijem stvarawu nije u~estvovao. To znamo i mi srpski radikali u [umadiji. Ono {to je zapawuju}e je da je ukrao ostavke narodnih poslanika i cini~no nas obavestio da ih je negde “zagubio”, {to predstavqa vrhunac licemerja i nemorala. Nikada se nije, za 18 godina, desilo da nekome padne na pamet da iznese strana~ku dokumentaciju. On i wegov vladar Boris Tadi} su na taj na~in re{ili da kra|om poslani~kih mandata, koji su izabrani na
44

listi “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”, prekrajaju izbornu voqu gra|ana u Narodnoj skup{tini. I tu su sve maske pale. Shvatila sam da tu nikada nije, kod tog ~oveka, Nikoli}a, bilo osobina koje qudi po{tuju: odanost, po{tewe, mudrost, pomna briga za dr`avu i narod. Ve} samo brige za li~nu materijalnu dobit. Ovih dana, u vreme dok grupa otpadnika obmawuje javnost, u nama je neverovatna snaga i odlu~nost da se suprotstavimo i do kraja obra~unamo sa diktatorskim re`imom Borisa Tadi}a, ~iji je pomaga~ Tomislav Nikoli}. Rukovodimo se onim {to je davno napisano u jednom tekstu: “Veli~anstveno je dostojanstvo Boga na zemqi, ali za slabe te{ko dosti`no”. Oni koji su izabrali put izdaje, koji nisu izdali samo Srpsku radikalnu stranku, ve} i bira~e koji su im verovali, nisu samo slabi. Oni su ne~asni i morali su da padnu. Najpre u mojim o~ima i svih srpskih radikala, a tako }e ih gledati i gra|ani Srbije. Kad jednom neko tako nisko padne, ni{ta vi{e ne mo`e da ga podigne. Nas, verne i odane ideologiji koju godinama promovi{emo, vode principi. Bori}emo se za svakog obespravqenog ~oveka, da oslobodimo Srbiju i da tako, odlu~ni i jaki, sa~ekamo da se vrati na{ predsednik, dr Vojislav [e{eq. Blizu je dan wegovog povratka, monstruozni kvazisud u Hagu, on je ve} porazio. A Tomislav Nikoli}? [ta vi{e re}i? Sam pao, sam se razbio! U rubrici “Kriza morala”, ispod nadnaslova “Analiza postupaka u poku{aju razarawa jedne ideologije” objavqen je analiti~ki tekst ~iji naslov glasi “Moral s kvanta{ke pijace”. Ovo je zna~ajan analiti~ki poku{aj da se kroz izjave u medijima, koje je dao sam Nikoli}, poka`e i doka`e nedovr{enost ili ~ak potpuno nepostojawe wegovog karaktera. Podnaslov izdvaja zakqu~ak ove analize: “Na`alost, ovakav moral danas se prodaje na kvanta{koj pijaci. Nije skup, a nije ni jeftin. Tr`i{te formira cenu, a ona zavisi iskqu~ivo od toga ko ga kupuje i ko ga prodaje. On je bez deklaracije i bez perspektive. ’Ko voli nek izvoli’ i ’{iroko mu poqe’ ka`e na{ narod”. Tomislav Nikoli} je oti{ao. Izabrao je trasu svog novog puta sa `utim kolovoznim trakama. To je wegovo pravo i to pravo niko ne treba da dovodi u pitawe. Me|utim, novokomponovana situacija je mnoge u Srbiji primorala da se zapitaju kakav je smisao “nove” politike koju }e ubudu}e zastupati Tomislav Nikoli}. Kakav je zapravo smisao “reformisanog” Tomislava Nikoli}a na srpskoj politi~koj sceni? Da li je Nikoli}ev “start” u 56. godini `ivota izazvan, kako to svi analiti~ari ka`u, “kompleksom ve~itog drugog”? ^ije interese }e on zastupati i koliko }e wegovo iskakawe iz ve} trasiranog koloseka u budu}nosti zaista ko{tati Srbiju? Da li je Srbija dobila jo{ jednog politikanta koji je prodao nacionalnu veru za evroatlantsku ve~eru? Odgovore na ova pitawa svakako }e dati istorija. Ono {to je predmet i smisao na{e analize ovakvog Nikoli}evog preobra`aja jesu komponente koje su u svega sedam dana dovele u pitawe wegov moralni i politi~ki kredibilitet, a {to ukazuje da na~in na koji je zakora~io u novi kolosek nije dostojanstven, pravedan, ~estit, a jo{ mawe po{ten.
45

Naime, postoje tri izuzetno va`ne komponente u pona{awu Tomislava Nikoli}a koje na ozbiqan na~in svedo~e kako je on danas, posle skoro dve decenije provedene u Srpskoj radikalnoj stranci, svojim pona{awem uru{io strukturu sopstvenog integriteta i politi~kog morala. Ako pre na{e analize postavimo hipotezu da je moral skup nepisanih pravila i obi~aja (neobavezuju}ih) koji utvr|uju me|uqudske odnose i prosu|uju {ta je dobro a {ta zlo, onda smo na korak do toga da objektivno ocenimo Nikoli}eve postupke. Naravno, ovoj hipotezi treba pridodati i to da je moral relativan i da nije pod svim okolnostima isti, ali bez obzira na to, smatra se da su centralne vrednosti morala: dobro, ispravno i pravedno. Na bazi ove hipoteze, prva komponenta Nikoli}evog pona{awa i postupka treba da nam odgovori na pitawe: Da li je moralno (dobro) to {to je manipulisao, prvo demantovao, a nakon toga potvrdio da je razgovarao sa Borisom Tadi}em? Druga komponenta treba da nam odgovori na pitawe: Da li je moralno (pravedno) to {to su navodno “zagubqene” blanko ostavke i tako SRS-u, na perfidan na~in, uzeti mandati? Tre}a komponenta treba da nam odgovori na pitawe: Da li je moralno (ispravno) stvarawe razdora i izazivawe nasiqa i podela unutar SRS? Dnevni list “Blic” je 5. septembra objavio tekst pod naslovom “Nikoli} se `alio Tadi}u da ne mo`e da kontroli{e poslanike”. U ovom tekstu, anonimni “sagovornik Blica” obja{wava da je “lider SRS Tomislav Nikoli} pro{log ~etvrtka razgovarao sa predsednikom Borisom Tadi}em i da mu je tada naveo da ne mo`e da kontroli{e poslani~ku grupu radikala”. Ovom tekstu je prethodilo pisawe dnevnog lista “Pres” od 4. septembra. Prema navodima iz teksta, tom listu je “u samom vrhu Demokratske stranke potvr|eno pisawe da je do neformalnog susreta Borisa Tadi}a i Tomislava Nikoli}a do{lo pro{log ~etvrtka, i to na insistirawe samog predsednika Srbije”, {to je rezultiralo dogovorom da se “prekine opstrukcija rada Skup{tine Srbije i po~ne rasprava o SSP-u i Energetskom sporazumu sa Rusijom”. “Oni su uvek u kontaktu oko va`nih dr`avnih tema (...) Inicijativa za razgovor nekada dolazi sa strane predsednika Tadi}a, a nekada sa strane Nikoli}a. Predsednik Tadi} smatra da je normalno da o najva`nijim temama ~uje i stav {efa najve}e opozicione stranke” – re~eno je “Presu” u vrhu DS-a. Novinar je, neimenovanom izvoru iz vrha DS-a, postavio pitawe za{to se od javnosti kriju kontakti Tadi}a i Nikoli}a. Re~eno da je “takav dogovor lidera DS-a i SRS-a i da zbog toga niko u Predsedni{tvu Srbije i DSa ne `eli da javno govori o tim susretima”. U istom tekstu Tomislav Nikoli} je mudro demantovao ove navode re~ima: “(...) sa Tadi}em nisam razgovarao jedno devedesetak dana”. “Tadi} i ja smo dva ozbiqna politi~ka suparnika. Naravno da postoje situacije kada svi moramo da sara|ujemo, razgovarao bih sa wima da je dr`ava u opasnosti. Na drugoj strani, nema sva|e izme|u mene i [e{eqa, to samo mediji poku{avaju da nas posva|aju. Sa Vojislavom sam se ~uo preksino} u 19 sati (...)” – izjavio je Tomislav Nikoli} za “Pres”, 4. septembra, i to samo dan pre nego {to }e javno podneti ostavku na sve strana~ke funkcije.
46

I pre ovog demantija, Nikoli} je u svojoj izjavi od 3. septembra datoj “Politici” rekao: “Za{to bismo mi razgovarali sa Tadi}em, mi s wim razgovaramo sa skup{tinske govornice. A, ho}e li biti potrebe da se s Tadi}em razgovara nekada? Ja mislim da u svakoj dr`avi ima potrebe da se razgovara. Ne daj bo`e da Srbiji zatreba jedinstvo svih stranaka u pogledu o~uvawa dr`avne teritorije, mislim da treba svi o tome da razgovaramo, a u ovom, normalnom politi~kom `ivotu, nemamo o ~emu da razgovaramo sa Tadi}em”. Zanimqivo je da je i “Pres slu`ba” Predsedni{tva Srbije demantovala pisawe “Blica” od 5. septembra, pa je 6. septembra u tom listu objavqeno da “konkretni navodi ne odgovaraju istini”. “Nije bilo ni susreta, ni razgovora predsednika Borisa Tadi}a i zamenika predsednika SRS Tomislava Nikoli}a” – preneo je “Blic”, navode iz demantija Tadi}eve “Pres slu`be”. U intervju za “Pravdu” od 9. septembra, na pitawe novinara: “[ta je istina oko pri~a da ste se videli sa Borisom Tadi}em?” Nikoli} je rekao da se u dva navrata ~uo sa Borisom Tadi}em u vezi sa SSP-om i u vezi sa ubistvom Ranka Pani}a na opozicionom protestu. Gostuju}i u emisiji “Utisak nedeqe” na televiziji B92, 14. septembra, Tomislav Nikoli} je otvoreno priznao da je nedavno razgovarao sa Tadi}em. “Pozvao sam Borisa Tadi}a”, rekao je Nikoli}, uz komentar da “osim sa Tadi}em, ni sa jednim drugim predstavnikom re`ima u Srbiji nema {ta da razgovara”. Dakle, jasno je da je do kontakta Nikoli}–Tadi}, neposredno pred Nikoli}evu ostavku, zaista do{lo. Taj kontakt je li~no potvrdio sam Nikoli}, ~ime je pored wega, u prethodnoj la`i uhva}ena i “Pres slu`ba” predsednika Republike. Nikoli} je iz la`i poku{ao da se izvu~e ovim naknadnim priznawem. Obe strane je upravo ta zajedni~ka politika {urovawa primorala da la`u. Za{to je Tomislav lagao javnost? Da li je on strana~ke organe i predsednika stranke upoznao sa ~iwenicom da namerava da stupi u kontakt sa Borisom Tadi}em, ili je to u~inio naknadno, nakon {urovawa? Za{to je trenutno u Srbiji {urovawe Nikoli}–Tadi} postalo najunosnije zanimawe za Tomislava? Gde je sada tu Nikoli}ev moral poput onog morala kada je svojevremeno o svakom susretu sa Vojislavom Ko{tunicom informisao javnost u Srbiji? Ako Nikoli} prvo ka`e: “Nisam razgovarao sa Tadi}em”, zatim iz Tadi}eve slu`be ka`u: “Tadi} nije razgovarao sa Nikoli}em”, a nakon toga Nikoli} ka`e: “Pozvao sam Borisa Tadi}a”, vi{e dilema nije to da li su oni zaista razgovarali, ve} o ~emu su razgovarali. “Uvek sam imao vrlo korektne odnose sa wim. Sa Tomom uvek imam zajedni~kih tema, on ima jednu vrstu duha koju treba uva`avati. Mo`emo da pri~amo i o sportu i o raznim temama... Volimo sve {to vole mladi” – rekao je Tadi} za “Politiku” jo{ u junu 2004. godine. Dakle, opravdana je pretpostavka je da je i ovog puta dijalog Nikoli}–Tadi} vo|en “o raznim temama”. [ta drugo re}i osim setiti se re~i Vladike Nikolaja Velimirovi}a: “Ko daleko ode sa |avolom u {etwu, te{ko se vra}a na pravi put”.
47

Na parlamentarnim izborima odr`anim u maju 2008. godine kandidovana je lista “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”, ~iji je nosilac bio li~no dr Vojislav [e{eq. U skladu sa izbornim rezultatima ova lista je proporcionalno dobila 78 poslani~kih mandata, ~ime je SRS ujedno postala pojedina~no najja~a parlamentarna stranka. Poslani~ki klub radikala, koji je do ponedeqka 9. septembra ~inilo 78 poslanika, razorio je Tomislav Nikoli} koji je direktno pod svoju kontrolu stavio 17 poslanika (plus on, ukupno 18). Naravno, ovakvoj taktici Tomislava Nikoli}a prethodila je wegova izjava da je izgubio blanko ostavke svih 78 narodnih poslanika, jer je “zaboravan i ne zna gde ih je ostavio”. U vremenskim intervalima koji se mogu meriti u minutama, Nikoli} je uz sebe pridobio 17 poslanika. Pridru`ili su mu se qudi pod la`nim i privremenim “patriotskim” izgovorom da su “izabrali Srbiju” i da “ostaju radikali”. Sam Tomislav Nikoli} je tim povodom izjavio: “Nikoga nisam zvao, sami su dolazili kod mene i tra`ili da formiram novi poslani~ki klub”. Me|utim, ovu la` su demantovali poslanici Lidija Vuki}evi} i Dobrislav Preli}, iz ~ijih izjava se jasno zakqu~uje da su dobijali pozive da pristupe novoj frakciji Tomislava Nikoli}a. Vuki}evi}eva je odbila, dok je Preli} prihvatio, ali se ubrzo i sam predomislio, uvidev{i nemoralnost svoga postupka. Nesporno je da je ovakav ~in Tomislava Nikoli}a direktno proizveo eroziju morala i wegovog dotada{weg politi~kog integriteta. Za{to? Jednostavno zbog na~ina na koji je poku{ao da izvr{i pu~ u SRS i zauzme ~elnu poziciju u stranci, svrgavawem wenog `ivog i zdravog predsednika koji je privremeno (opravdano) odsutan. Nikoli}eva kalkulacija je bila pogre{na i sra~unata na to da }e pridobijawem poslanika, pridobiti ve}inu za “strana~ki udar”. S tim u vezi, blanko ostavke je “izgubio”, ~ime je prekr{io strana~ki statut, a {to je bio dovoqno jak razlog da jednoglasno bude iskqu~en iz stranke. Za{to je Nikoli}ev ~in nemoralan? Nemoralno je zbog toga {to 18 poslanika u tzv. poslani~kom klubu “Napred Srbijo” nije izabrano na predlog Tomislava Nikoli}a, niti su bili na izbornoj listi ~iji je on bio nosilac. Svi su izabrani na predlog SRS-a i sa liste ~iji je nosilac bio dr Vojislav [e{eq. Svi ti qudi su po dolasku u Narodnu skup{tinu, u skladu sa ~lanom 102 Ustava Republike Srbije “neopozivo stavili svoj mandat na raspolagawe politi~koj stranci na ~iji predlog su izabrani za narodnog poslanika”. U intervjuu za “Politiku” od 12. septembra, na pitawe novinarke: “Dakle, sklonili ste ostavke?” Nikoli} je odgovorio: “Tako je”. Ovakvim ~inom, Tomislav Nikoli} je omogu}io da wegova nova (budu}a) partija postane parlamentarna, bez obzira {to se na majskim izborima nije pojavila, jer tada uop{te nije ni postojala. Time je pqunuo na svoje re~i od 19. maja 2005. godine kada je komentarisao izdaju poslanika @ivadina Leki}a i wegovo parlamentarno zastupawe stranke Bogoquba Kari}a. “Je li Srpska radikalna stranka osvojila 82 poslani~ka mesta? Pa, mi toliko moramo da imamo svakoga ~asa. Je li osvojio Bogoqub Kari} neko poslani~ko mesto? Nije. Pa, odakle mu? Ovo je prosta stvar, ali ovo je fundamentalno pitawe za
48

Srbiju. Na prekretnici smo. Ja se ne bih odricao morala. Koliko god da imate lo{e pitawe o politi~arima, insistirajte na tome ko je od wih moralan a ko nije” – rekao je tada Nikoli}. On se danas u nekom zanosu o~igledno odri~e morala i pona{a druga~ije, ali trebalo bi da ima u vidu re~i Vladike Nikolaja Velimirovi}a: “Kad ~ovek misli da je na vrhuncu svog uspeha, tada, u stvari, stoji na granici svoje propasti”. “Ja svoj `ivot i politi~ke stavove druga~ije gradim. Ne}u pokretati novu stranku, ja sam srpski radikal i osta}u ~lan SRS ukoliko stranka ne odlu~i druga~ije. Politiku svakako ne}u napu{tati, jer {ta bih ja drugo radio” – ovo su re~i Tomislava Nikoli}a koje je 7. septembra izgovorio za list “Blic”. Samo dan kasnije, 8. septembra, Nikoli} je u Skup{tini izjavio: “Spu{ta se zavesa za jednom strankom. Mo`da }e se dizati zavesa za dve ili jednom novom strankom. Ali, ono {to je bila, SRS vi{e ne postoji”. Nikoli} je dodao da }e vratiti mandat poslanika, ako proceni da taj mandat ba{ treba SRS. Dakle, Tomislav je dao sebi za pravo da “sahrawuje” najja~u politi~ku partiju u Srbiji, da “spu{ta” i “di`e” zavese i da za potrebe svoje nove partije zadr`i mandat, odnosno da zadr`i 18 poslani~kih mandata. To je nemoralno. To nije qudski. To je ne{to {to su Srbija i SRS najmawe o~ekivali od Tomislava Nikoli}a. Da ne bude zabune, ne dovodi se ovde u pitawe Nikoli}evo pravo na “politi~ko samoopredeqewe”, ve} se u pitawe dovodi prqav na~in na koji on to pravo zloupotrebqava. Takav na~in je u koliziji sa moralom. “Ne `elim da vas uvla~im u sukobe ni sa kim, nemojte ni sa kom{ijama da se sva|ate” – rekao je Nikoli} 24. decembra 2007. godine na mitingu SRS u Kragujevcu. Ovu poruku je Tomislav konstantno upu}ivao gra|anima Srbije u kampawi za lokalne i parlamentarne izbore u maju 2008. godine. “Nikada nije bilo niti }e biti sva|e u stranci, bi}emo jedinstveni i bi}emo najja~a stranka zauvek”, rekao je Nikoli}, a RTS preneo 3. septembra u emisiji “[ta radite, bre?” Isto tako, on je za list “Pravdu”, 6. septembra 2008. godine, izjavio: “U SRS nema nikakvih sukoba ni podela, ta pri~a u medijima je posledica policijskog rada na razbijawu na{e stranke”. Na`alost, Tomislav Nikoli} danas svojim postupcima upravo ~ini suprotno od onoga {to je donedavno govorio. On nije smogao snage da ~asno i dostojanstveno napusti SRS, ve} se pridru`io, kako ono re~e, “policijskom razbijawu na{e stranke”. Otimawe poslani~kih i odborni~kih mandata i strana~kih prostorija {irom Srbije, a sve u ciqu prikupqawa politi~ke mo}i za osvajawe bira~kog tela SRS-a, imalo je za posledicu fizi~ko nasiqe me|u izdeqenim funkcionerima SRS-a na lokalu. Nije li pona{awe Tomislava Nikoli}a upravo taj faktor koji je postao uzrok i povod za fizi~ko nasiqe, politi~ke i ideolo{ke podele? Na`alost, jeste. Dakle, stvari su potpuno jasne. Jednostavno ~vrsti temeqi i jo{ ~vr{}a ideologija SRS-a moraju biti poquqani, uru{eni ili boqe re~eno, sravweni sa zemqom. Ukoliko se taj ciq Nikoli}evih mentora, doma}ih i stranih agentura u Srbiji ne ostvari, kakva je onda perspektiva budu}e (nove) partije koju su zajedno stvorili? Za qude opasnih namera, dana{wi SRS mora da nestane jer je ozbiqna prepreka za kolonizaciju, pqa~ku i razara49

we srpskog naroda i srpske dr`ave. Upravo zbog toga, Tomislav Nikoli} nije ~asno i dostojanstveno istupio iz redova SRS-a i nije vratio poslani~ki mandat koji je dobio na listi “SRS – dr Vojislav [e{eq”. On svoju trasu “novog po~etka” i “puta u nigde” poku{ava da izgradi pomo}u “stena” koje prethodno vadi iz temeqa SRS-a. Me|utim, te “stene” su toliko integralne i jake da ih Tomislav sada svom snagom, poku{avaju}i prethodno da ih izdrobi i isitni, kotrqa u svoj kolosek. Jalovi su to poku{aji trasirawa politika bez trunke ideologije. Jednom re~ju, to je politika Borisa Tadi}a koja se pretvara u krhku “Nikoli}evu drobilicu” ideologije srpskog nacionalizma. [to se ti~e politi~kog puta kojim je krenuo i koji je izabrao Tomislav Nikoli}, a koji se zasniva na razarawu SRS-a, vladika Nikolaj Velimirovi} je rekao: “O tri stvari ne `uri dok govori{: O Bogu, dok ne utvrdi{ veru u wega. O tu|em grehu dok se ne seti{ svog i o sutra{wem danu, dok ne svane”. Upravo ove tri komponente erozije morala Tomislava Nikoli}a, na koje smo ukazali, nesumwivo svedo~e da Nikoli} u srpskoj istoriji nije (i ne}e) ostaviti nikakav `ig kao {to je to u~inio (i daqe ~ini) wegov u~iteq, prof. dr Vojislav [e{eq, niti }e ostaviti bilo kakav pe~at, jer se `utim mastilom ne pe~atira ideologija srpskog nacionalizma. “[e{eq je najve}i intelektualac koga sam sreo u `ivotu. On mi je rekao koje kwige iz oblasti filozofije, sociologije, istorije, politike i prava prvo moram da pro~itam ako mislim da budem uspe{an politi~ar”, izjavio je Nikoli} u junu 2004. godine za “Politiku”. Posle svega mo`emo zakqu~iti da je Tomislav, u ciqu brzog “savla|ivawa gradiva”, preskakao redove u tim uybenicima. Primorani smo da zakqu~imo i to da Nikoli} svojim postupcima “cepa” stranice iz kwiga koje mu je preporu~io u~iteq. Na`alost, ovakav moral koji smo analizirali, danas se prodaje na kvanta{koj pijaci. Nije skup, a nije ni jeftin. Tr`i{te formira cenu, a ona zavisi iskqu~ivo od toga ko ga kupuje i ko ga prodaje. On je bez deklaracije i bez perspektive. “Ko voli nek izvoli” i “{iroko mu poqe” – ka`e na{ narod. Na sli~nom putu je i tekst objavqen u rubrici “Persona s falinkom”, pod naslovom “Pre svega, ja Tomislav!” Autor, Gordana Pop-Lazi}, tvrdi da je na vreme uvidela Nikoli}eve namere, ali i obja{wava za{to je reakcija izostala, zato {to je za Srpsku radikalnu stranku mnogo boqe da sam Nikoli} napusti wene redove, nego da bude izba~en. U podnaslovu su izdvojeni bitni elementi za razumevawe Nikoli}evog poku{aja pu~a: “Tomislav Nikoli} je zaboravio da je on to {to jeste samo zahvaquju}i tome {to na desetine hiqada ~lanova stranke radi kako bismo za svoju ideologiju i program pridobili {to ve}i broj pristalica. Izjavio je da se za wim spu{ta zavesa i da sada nema ko da vodi stranku. Pqunuo je na taj na~in na sve one koji svakodnevno vredno ispuwavaju svoje strana~ke du`nosti, a potpuno je smetnuo s uma da Srpska radikalna stranka ima svog predsednika, koga je on o~igledno sahranio mimo Bo`je voqe”.
50

Ako po|emo od politi~ke teorije da je neopravdano i nerazumno da do razbijawa opozicije do|e posle izbora, kao i da se ona ne sme razbijati ako je vlada kvislin{ka kao {to je to slu~aj u Srbiji, a opozicija nacionalna, onda se samo po sebi postavqa pitawe koji je to faktor uticao na to da do ovog neprirodnog ~ina do|e. Odgovor se name}e sam po sebi: oni kojima to ide u prilog. A ko su ti? Upravo ta kvislin{ka vlast kojoj jaka opozicija smeta da daqe uni{tava i rasta~e ovu zemqu, ali i strani faktor, jer da wega nema, onda ne bi bilo ni kvislinga. Tako smo dobili i drugog aktera u ovoj ne~asnoj raboti, a to je Brisel, koji, to je svima jasno, `eli da Srbiju svede na predkumanovsku Srbiju, a to zna~i Srbiju bez Kosova i Metohije i Vojvodine. Kada prihvatimo ovu ~iwenicu i identifikujemo motiv, onda nam je lako da se suo~imo i sa ~iwenicom da su ti isti, “`uti” i Brisel, preko svojih slu`bi dugo i vredno radili na tome da u Srpskoj radikalnoj stranci prona|u srebroqupce koji su spremni da prodaju veru za ve~eru. Dakle, ubica srpske nacionalne ideologije je prona|en u liku Tomislava Nikoli}a, ali samo u poku{aju. Jesmo li i{ta prime}ivali? Jesmo. Jesmo li mogli da spre~imo? Mo`da, ali je mawa {teta ako trula kru{ka padne sama nego ako je otresete, pa uz wu padne jo{ neka zdrava. Li~no sam bila svesna da Tomislav Nikoli} ve} du`e vremena umrtvquje i diskredituje sve organe stranke i da je po~eo da umi{qa, rekla bih, {izofreno, a to je ~ak i javno govorio: “Srpska radikalna stranka, to sam ja”, “Ja vodim Srpsku radikalnu stranku”, “Ja mislim”, kao da se radi o wegovoj privatnoj pr}iji, a ne o jednoj velikoj stranci, velikom `ivom organizmu, u kome smo svi mi imali svoje mesto i u kojoj smo vukli kola koja se zovu Srpska radikalna stranka. Nisam bila naviknuta na takav na~in rada, jer nas je Vojislav [e{eq, koji je za svoj ogroman autoritet imao i te kakvo pokri}e, uvek uva`avao, pitao za li~ni stav i gradio demokratske odnose u stranci po{tuju}i uvek Statut i odluke organa stranke. Ponekad smo imali te{ke polemike, slobodno iznosili svoje argumente, a on je pokazivao neskriveno zadovoqstvo {to svako od nas iz svog ugla posmatra pitawa koja su nam okolnosti u kojima se zemqa nalazila nametale. Samo zahvaquju}i tome nismo gre{ili i sada, sa ove vremenske distance, to argumentovano mogu da tvrdim, jer kako druga~ije objasniti toliki uspeh na izborima i tako veliki broj pristalica. Tomislav Nikoli} je zaboravio da je on to {to jeste samo zahvaquju}i tome {to na desetine hiqada ~lanova stranke radi kako bismo za svoju ideologiju i program pridobili {to ve}i broj pristalica. Izjavio je da se za wim spu{ta zavesa i da sada nema ko da vodi stranku. Pqunuo je na taj na~in na sve one koji svakodnevno vredno ispuwavaju svoje strana~ke du`nosti, a potpuno je smetnuo s uma da Srpska radikalna stranka ima svog predsednika, koga je on o~igledno sahranio mimo Bo`je voqe. Ta ~iwenica, kao i to {to je ukrao ostavke koje smo svi mi narodni poslanici i odbornici svojevoqno potpisali, na veoma plasti~an na~in obja{wava koliko je nisko morao moralno da padne. To {to je uradio zove se izdajnik, zove se lopov, a o brojnim la`ima koje je izgovorio i na poslani~koj grupi i na Centralnoj
51

otaybinskoj upravi, kao i u medijima, ne}u ni da govorim. Vreme }e nam biti najboqi saveznik, jer ako si opozicija, onda va`i samo jedno pravila, kritikuj i obaraj vladu, ako si vlast, onda si uz Demokratsku stranku. Ali da bi moglo da se bude ili jedno ili drugo, mora da se iza|e na izbore, pod svojim imenom i prezimenom, a ne sa pokradenim mandatima sa liste Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq. Ono za {ta se Vojislav [e{eq opredelio jeste da ga ideja Srpskog nacionalizma nad`ivi. Ono za {ta se Tomislav Nikoli} i mala odmetni~ka grupa oko wega opredelila jeste srebroqubqe i izdaja. I zato je meni, kao i mnogim ~asnim qudima, jasno koji je put pravi i jedino mogu}, ako nam je stalo do ~asti i obraza, kao i do onih koji iza nas dolaze, jer jedno je sigurno, da niko nije besmrtan. Besmrtna je samo ideologija bez koje politi~ke partije nema. U suprotnom to je samo jedno preduze}e koje mora da se bori da ostvari profit, dodu{e na veoma tesnom tr`i{tu gde profitera ima mnogo. Tekst koji je u ovom broju “Velike Srbije” iza{ao pod naslovom “Politika najmaweg zla” analizira poku{aj Nikoli}evog pu~a iz dva ugla: koliko je taj ne~astan ~in bio koristan Zapadu, pre svega evropqanima koje je u tom trenutku u na{oj zemqi predstavqao izvesni Slovenac Kacin, te koliko se to odrazilo na odbranu dr Vojislava [e{eqa. Taj drugi aspekt je, u svojoj su{tini, za nas mnogo bitniji jer se odra`ava na doma}u politi~ku scenu. Iskqu~ivo zato, {to bi povratak predsednika Srpske radikalne stranke pomrsio ra~une vladaju}em `utom preduze}u, Borisu Tadi}u i wegovoj sviti. Nadnaslov je glasio “Politi~ka mu}kalica”, a u podnaslovu je izdvojena jedna misao [arla De Gola: “Najgora politika nije politika najgoreg, najgora politika je politika najmaweg zla!” Kada su `reci evroutopijskog sna u Srbiji svojim infantilnim evropokloni{tvom, najavili nametawe SSP-a, prvenstveno potpisivawem istog, a potom i ratifikacijom u Skup{tini, svaki patriota je mogao da shvati da je re~ o jednom antidr`avnom i pogubnom me|unarodnom dokumentu po na{u Otaybinu. U su{tini, radi se o klasi~nom primeru politikantskog pristupa `uto-crvene koalicije, koji je po svojim pravnim posledicama u domenu nacionalne izdaje. Naravno da im ovo nije prvi put, da svoje uskopartija{ke obzire nametnu ~itavoj Srbiji, {to opet govori u prilog opasnom politikantskom igrawu vatrom sa nacionalnim interesima. Da situacija bude jo{ opasnija, wima se konceptualno pridru`io i neko ko ovih dana na najpokvareniji i najperfidniji na~in u~estvuje u razbijawu najja~e opozicione stranke, SRS, a kako bi se smirila srpska javnost i na kraju pomirila sa ratifikovanim antidr`avnim dokumentom. Politikanstvo je tako postalo op{ta karakteristika nenarodne vlasti, ali i osnovni metod doju~era{weg radikala Tomislava Nikoli}a i nekoliko wegovih zaverenika. Ipak, za potrebe tog svog poteza, Nikoli} je na~inio par lukavih poteza, ne bi li nekako zamaskirao svoj antiopozicioni rad, pa sa grupom svojih zaverenika nije glasao u Skup{tini za svoj politi~ki proizvod, amandman koji nije ni{ta drugo do najobi~niji trojan52

ski kow, mamac za sve lakoverne, a u su{tini deo podle igre re`ima i stranaca, koji su za te potrebe bili konsultovani. Te{ko politikanstvo nekada{weg zamenika, te{ko je uzdrmalo srpsku javnost, ali je istovremeno pokazalo prave namere i podlost onog koji ga eksploati{e. Moral i dr`avni~ka politika su na taj na~in ustupili mesto nemoralu i politikantstvu. Nikada nije ni bilo spora oko toga da strani politi~ari u Srbiji vode glavnu re~ i daju naloge i obavezna upustva doma}im gaunlajterima i jednoj “opozicionoj stranci”, ali do sada u toj kombinatorici nije bilo iznena|ewa, ve} se sve moglo predvideti. Naime, kao umetnuti faktor u ovom slugerawskom odnosu izme|u onih kojima se slu`i i onih koji slu`e, pojavio se Nikoli} i grupa wegovih zaverenika, pa se i lista korisnika strane politi~ke pomo}i i podr{ke tako pro{irila. Ovi dani su za opoziciju zaista bili pogubni. Umetawem Nikoli}eve klike u telo srpske opozicije, vlast je dobila vernog saveznika i eventualnog budu}eg koalicionog partnera, a opozicija je tako oslabila, jer }e jedan wen deo uvek mo}i da bude upotrebqen od strane vlasti, a {to su velike prednosti Nikoli}eve pozicije. Kada sve navedeno imamo u vidu, nije te{ko povezati neka sve`ija de{avawa, najave i posete nekih evroutopijskih ~inovnika, koje su izvedene u ciqu omek{avawa stava srpske opozicije po pitawu ratifikacije SSP, ali i ostalih pitawa povodom kojih do sada nije bilo popu{tawa. Tako je i opskurni ~inovnik evroutopijskog saveza, poput |avola u pustiwi, do{ao da ku{a srpsku vlast, ali i neke doju~era{we opozicionare, a ve} danas, politi~ke saveznike re`ima na du`i rok. Naravno, tako su bili stvarani uslovi da pomenuti Kacin, ina~e nebitan birokratski {raf, postane ozbiqan unutra{wepoliti~ki faktor u Srbiji, a povodom pitawa ratifikacije SSP. Kacin je u obavqawu tog posla uvek mogao da se pona{a osiono i drsko, jer srpski re`im to nikada nije `eleo da sankcioni{e. Za potrebe svoje misije on se konsultovao s mar{alom Borisom i nekim od wegovih savetnika i tom prilikom upozorio vlast da je boqe ako za ratifikaciju SSP glasa ve}a ve}ina od one koja }e ina~e glasati, jer }e tako jasno biti izra`ena voqa Srbije za pristup EU i pristanak na sve posledice navedenog sporazuma, naravno da se to odnosi i na one negativne. Upravo tako je i nastala vol{ebna i ~udovi{na interakcija izme|u re`ima i nekih qudi iz opozicije. Mar{al je kontaktirao sa zamenikom, a ovaj, uprkos upozorewima svih koji su kriti~ki gledali na ratifikaciju Sporazuma, obmanom i lukavo{}u, doprineo je da se za jedan vikend u zemqi Srbiji prevrne ~itav opozicioni sistem, sla`e javnost pri~om o tzv. interpretativnoj klauzuli u vidu amandmana na zakon kojim se ratifikuje pomenuti sporazum, a potom iz te pri~e umakne zbog tobo`we doslednosti kojom se pre toga vodio u politici. U su{tini, Nikoli} je tako samo za trenutak zbunio sve i najavio svoje budu}e politi~ke performanse. Pri~a o amandmanu koji }e navodno svojim dejstvom obezbediti pozici ju Srbije u delu u kome je SSP {tetan po na{ suverenitet i teritorijalni integritet, o~igledan je primer pravno beskorisnog i suvi{nog modalite53

ta na zakon o ratifikaciji pomenutog sporazuma, ali i ~ist primer politikantskog zame{ateqstva Nikoli}evog i su{tina politi~kog stava o mawem zlu u politici. Pojasni}emo navedeno na primeru me|unarodnopravnog i unutra{wepravnog dejstva ovog, u konkretnom slu~aju, nepotrebnog pravnog instrumenta. Pomenuti amandman, ba{ kao i bilo koji drugi amandman, predstavqa institut unutra{weg prava, ta~nije, re~ je o institutu ustavnopravne naravi iz oblasti parlamentarnog prava i postupka i wegovo dejstvo se te{ko mo`e preneti na nivo me|unarodnih odnosa, obzirom da van granica na{e zemqe on ne obavezuje, niti po sebi niti kao deo zakona koji mewa, odnosno dopuwuje. Ipak, ne mo`e mu se osporiti posredno pravno dejstvo kada se radi o wegovoj sadr`ini, naro~ito u slu~aju kada wegova sadr`ina, tj. ono {to amandman normira, ve} pravno postoji i deo je samog Ustava, odnosno deo normativnog dela wegovog teksta ili je re~ o podudarnosti sa sadr`inom nekog posebnog zakona. Dakle, iako je Kosovo i Metohija kao sastavni deo Srbije pomenut u preambuli koja prethodi Ustavu i nije deo normativnog teksta, te na~elno nije ni obavezuju}a, {to jeste lo{e i propust je ustavotvorca, pokrajina je ipak pomenuta u delu normativnog teksta koji reguli{e teritorijalno ure|ewe i oblast pokrajinske autonomije, pa se u tom delu, izme|u ostalog, i pomiwe Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija kao deo Republike Srbije u kojem gra|ani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju, te da }e se u te svrhe za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju doneti poseban zakon koji }e normirati su{tinsku autonomiju po stro`ijem postupku, koji je ina~e predvi|en za promenu Ustava. Nadaqe, sadr`ina pomenutog amandmana je ve} bila upotrebqena u odre|enim skup{tinskim odlukama, rezolucijama, deklaracijama, pa i zakonima, na koji na~in je ve} bila izra`ena nesumwiva dr`avna voqa da je Kosovo i Metohija deo Srbije – {to najizvornije po~iva na osnovu sadr`ine me|unarodnih ugovora o razgrani~ewu pravnih prethodnika dana{we Republike Srbije sa Albanijom. Zbog toga je i takav jedan amandman bio beskoristan, te suvi{an u unutra{wem ustavnopravnom poretku dr`ave Srbije, jer se wegovim usvajawem poja~ava samo eventualna odgovornost vlastodr`aca po pitawu eventualnog priznawa nezavisnosti la`ne dr`ave {iptarskih terorista, ali se nikako ne popravqa sadr`ina SSP, koja je jedino sporna i podobna da proizvede pravne posledice na unutra{wem, a onda i me|unarodnom planu. Na me|unarodnom planu, ovaj amandman tako|e nema prostora za bilo kakvo ozbiqno pravno dejstvo, osim u delu koji smo pomenuli – da ukoliko je re~ o sadr`ini koja je deo pozitivnopravne ustavne materije koja reguli{e nadle`nosti Republike Srbije, i tu izme|u ostalog spada nadle`nost da republika ure|uje i obezbe|uje teritorijalnu organizaciju, pa tako i polo`aj pokrajina u smislu teritorijalnog ure|ewa, sasvim posredno zakqu~ujemo da i sama suverenost kao princip me|unarodnog prava, ima veze sa teritorijalnom organizacijom jer se suverena dr`avna vlast i prostire na celokupnoj teritoriji jedne dr`ave.
54

Ipak, ovakvo jedno tuma~ewe predstavqa samo jedan od mogu}ih pravnih argumenata u modernom me|unarodnom pravu, koje je, na`alost, zasnovano na politici sile, a ne i prava koje bi tu silu ograni~ilo. Na osnovu ovog zakqu~ka, razmatrawe treba pomeriti iz oblasti na~ela me|unarodnog prava, {to suverenost i daqe predstavqa, na oblast me|unarodnog ugovornog prava i komunitarnog prava, a {to su norme koje reguli{u me|unarodne sporazume, pa tako i SSP. Dakle, za bilo koje pitawe u vezi sa pravnim dejstvom sporazuma relevantna je jedino wegova sadr`ina – prava i obaveze strana ugovornica, koju su strane ugovornice sporazumno i utvrdile i potom potpisale, {to samo tehni~ki jo{ treba ratifikovati da bi u unutra{wem pravnom poretku moglo da se primewuje, ali ovom prilikom ne}emo zalaziti u te detaqe jer nas interesuje jedino momenat od trenutka potpisivawa pa do trenutka same ratifikacije. Naime, u ovom vremenskom intervalu je nemogu}e na unutra{wepravnom planu i{ta u~initi, a {to bi uticalo na poboq{awe ve} potpisanog teksta Sporazuma, obzirom da ni oni koji su ga potpisali, nisu stavili bilo kakve rezerve na wegovu sadr`inu, te su i oni sami pristali na sve pravne posledice tog {tetnog dokumenta – pre}utno priznawe nezavisnosti {iptarske teroristi~ke dr`ave. Kako danas nije mogu}e izmeniti sadr`inu, konkretne sporne ~lanove ove hrpe prqavih evroutopijskih papira, to se ni wegovo dejstvo ne mo`e izmeniti. Ovaj evroutopijski sporazum je u su{tini lo{, nepopravqiv i {tetan po dr`avu, a Nikoli}ev amandman je bio sredstvo razbijawa opozicije i ikebana koja je trebalo da pomuti parlamentarni razum i da se zame{ateq stvom prikrije zla namera EU, te posredno prizna nezavisnost teroristi~ke dr`ave. Opozicija je ispravno postupila ne glasaju}i za takav zakon, ali je Nikoli} sa svojom zavereni~kom grupom izrazio `aqewe. Oni koji su za zakon o ratifikaciji glasali i oni koji tvrde da je to istorijski dan za Srbiju, a {to su identi~ne izjave i Tomislava Nikoli}a i Borisa Tadi}a, pa ~ak iako Nikoli}evi zaverenici nisu za wega glasali, ve} ga naknadno opravdavaju, izvr{ili su veliku nacionalnu izdaju i zaslu`uju osudu i prezir! Ba{ u trenutku kada pripadnici ha{kog minotaura ste`u obru~ oko prof. dr Vojislava [e{eqa, sa ciqem da mu nametnu branioca, znaju}i da }e on krenuti u {trajk gla|u povodom toga i time sebe dovesti u te{ku zdravstvenu situaciju, koja opet mo`e rezultirati najte`im, pogubnim ishodom, kroz Nikoli}evu pri~u o dobrobiti usvajawa zakona kojim se ratifikuje SSP, `eleo se posti}i samoubistveni efekat po SRS. Da je kojim slu~ajem i SRS glasala za SSP, a {to je Nikoli} i `eleo, to bi bio izri~iti pristanak na sve poteze ha{kog minotaura kojima se na razne na~ine ugro`ava `ivot i zdravqe prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovo se neposredno mo`e zakqu~iti na osnovu ~lana 2 pomenutog sporazuma, koji glasi: “Po{tovawe demokratskih na~ela i qudskih prava, progla{enih u Univerzalnoj deklaraciji o qudskim pravima i definisanih u Evropskoj konvenciji o za{titi qudskih prava i osnovnim slobodama, Zavr{nom aktu iz Helsinkija i Pariskoj poveqi za novu Evropu, po{tovawe na~ela me|unarodnog
55

prava, ukqu~uju}i punu saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, vladavine prava, kao i na~ela tr`i{ne privrede u skladu sa Dokumentom Bonske konferencije KEBS o privrednoj saradwi, predstavqa}e osnov unutra{we i spoqne politike strana i ~ini}e su{tinske elemente ovog sporazuma”, ali i na osnovu posebnog ~lana 4 koji se samo i bavi konkretnom saradwom sa Hagom, a u kome se veli: “Ugovorne strane potvr|uju zna~aj koji daju ispuwavawu me|unarodnih obaveza, posebno punoj saradwi sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju”. Dakle, od strana ugovornica, a to je i Srbija, o~ekuje se puna saradwa sa ovim kvazisudom i ruglom prava, ali se ide jo{ daqe kada se ka`e da }e, izme|u ostalog, ta saradwa biti “osnov unutra{we i spoqne politike strana i ~ini}e su{tinske elemente ovog sporazuma”, {to zna~i da je saradwa po prirodi svojoj ~isto politi~ka, ne i pravna, i kao takva, ona je, dakle, jedna od su{tina ovog sporazuma. Kako je posle svega Tomislav Nikoli} bio lojalan stranci i svom strana~kom {efu koji je zato~en u ha{kom kazamatu, videlo se iz wegovog poku{aja da samoj stranci nametne da glasa za ratifikaciju, a iz ~ega se jasno mogu uo~iti veze izme|u wegovog zame{ateqstva sa amandmanom, te neverovatne slu~ajnosti kada su u pitawu neki wegovi novi stavovi, ina~e identi~ni stavovima onih koji vr{e vlast. Jasno je da je Nikoli} od strane vlasti bio anga`ovan za ovaj najsramniji deo prqavog posla u okviru SRS, a kako bi se pridobila i Kacinova ve}ina, ali i izvr{io atak na samu stranku i wenog predsednika koji je zato~en u Hagu. Iz ovoga se jasno vidi i wegova tobo`wa doslednost u politi~kom radu i navodna privr`enost stranci koju u tom trenutku jo{ uvek nije napustio. Ko se time mo`e ponositi? Naravno da je sadr`ina SSP i u pojedinim delovima, ali i u celini, ~udovi{na i {teto~inska. Uze}emo jo{ nekoliko primera koji nam verno oslikavaju ovu evroutopijsku podvalu, ali dovoqno govore i o moralu onog koji je potencirao da opozicija stane uz ovakav zakon o ratifikaciji. Tako ~lanovi 5 i 6 pripremaju pojedinim svojim formulacijama druk~iji pristup Srbije nekim regionalnim problemima, pa se to mo`e i dovesti u vezu sa na{im budu}im potezima u vezi sa Kosovom i Metohijom, ali ako se uzme u obzir dosada{wa politika dvostrukih ar{ina EU prema nama, jasno je kuda vodi Sporazum, a sa wim i {ta Nikoli} `eli. Povodom navedenog u pomenutim ~lanovima, citiramo odredbe sporazuma: “Uzimaju}i u obzir `equ strana da dodatno razviju stalni politi~ki dijalog o bilateralnim i me|unarodnim pitawima od zajedni~kog interesa, ukqu~uju}i regionalne aspekte, imaju}i u vidu zajedni~ku spoqnu i bezbednosnu politiku Evropske unije ;– Srbija se obavezuje da nastavi da podsti~e saradwu i dobrosusedske odnose sa drugim dr`avama regiona, ukqu~uju}i i odgovaraju}i stepen me|usobnih koncesija u pogledu kretawa lica, robe, kapitala i usluga, kao i razvoj projekata od op{teg interesa, posebno onih koji se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, prawa novca, ilegalnih migracija i krijum~arewa, ukqu~uju}i posebno trgovinu qudima, lakim
56

oru`jem i zabrawenim drogama. Ova obaveza je kqu~ni faktor u razvoju odnosa i saradwe izme|u strana i stoga doprinosi regionalnoj stabilnosti”. Na dobrosusedske odnose sa, na primer, dr`avom Kosovo, nadoveza}e se i politi~ki dijalog, obzirom da EU ve} takve dijaloge vodi sa svima koji raspar~avaju Srbiju oru`jem ili politikom, a {iptarsku dr`avu je priznao veliki broj dr`ava ~lanica i naro~ito ve}ina u starom jezgru EU, pa u ~lanu 10, izme|u ostalog, stoji: “Politi~ki dijalog posebno ima za ciq da se unapredi regionalna saradwa i razvoj dobrosusedskih odnosa”. Kako EU voli i podr`ava {iptarske teroriste, to isto o~ekuje i od nas, me|utim to vi{e ne mora ni da bude `eqa patrona la`ne dr`ave, jer je sve navedeno na{a pravna obaveza u budu}nosti. Eto, to je i bio razlog da se jedan deo parlamenta infantilno raduje, a nekima je to bio i istorijski ~in. Kao eklatantan primer evroutopijskog besmisla, na{ao se poznati ~lan 135 koji se danas druk~ije tuma~i u odnosu na period pre jednostranog progla{ewa nezavisnosti od strane terorista, a koje statusnopravno stawe je sada{wi fakti~ki status na{e ju`ne pokrajine i koji EU `eli da legalizuje, te fakt uvede u svet prava nametawem ovog sporazuma na{oj dr`avi. Ovaj ~lan doslovno glasi: “Ovaj sporazum se primewuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primewuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvr|enim tim ugovorima, i na teritoriju Srbije, s druge strane. Ovaj sporazum se ne primewuje na Kosovu koje je trenutno pod me|unarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitawe sada{wi status Kosova, niti odre|ivawe wegovog kona~nog polo`aja prema istoj rezoluciji. “To je zaista bio istorijski dan za Srbiju”... Tomislav Nikoli}. Ako `elimo da sumiramo sve {to je prethodno izneto, a naro~ito da bi izre~eno posedovalo kvalitet ozbiqne analize, a ne pamfleta, ali i kako bi iskazali jasan politi~ki stav kao odgovor na sve pritiske i postupke EU, ne~iwewa re`ima i poku{aj ~iwewa od strane Tomislava Nikoli}a podmetawem beskorisnog amandmana kako bi Kacinova ve}ina bila postignuta, ha{ki minotaur bio sre}an i sit, a sve zarad dobrosusedskih odnosa u regionu, pa i sa {iptarskom la`nom dr`avom, konstatova}emo da je ovde re~ o legitimaciji politike najmaweg zla, a kako Nikoli} i navodi, da se ne bi gurao prst u oko EU. Ovakvim najgorim politikantskim pristupom, ide se kao i dosad na zamagqivawe istine koja mo`e biti samo jedna – SSP }e uni{titi i obezglaviti dr`avu Srbiju. Nenarodna vlast to radi ve} du`e vreme, a od opozicije treba da se o~ekuje da takve fasade od izjava uvek ru{i i da pritom pa`qivo postupa da i ona ne upadne u takvu zamku, jer se do sada nije moglo ra~unati sa Nikoli}em koji je svoj put ka Tadi}u poplo~ao privremenim ve}inskim stavom o nezamerawu EU, pa makar to {kodilo i samoj istini. Takva ista ve}ina je ve} jednom u pro{losti omogu}ila Pilatu da opere ruke, jer je umesto Istine – Hristosa, izabrala la` – razbojnika Barabu! U rubrici “Manipulacije”, sa nadnaslovom “Pitawe ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu”, nalazi se tekst dr Nikole
57

@uti}a koji polemi{e sa amandmanom Tomislava Nikoli}a, tih dana podnetim na raspravu poslanicima u skup{tini Srbije. Autor je odli~no uo~io da se radi o ~isto kozmeti~kom amandmanu, koji ne zadire u su{tinu problema, pa je tekst sa punim pravom dobio naslov “Amandmanska prazna pu{ka”. Podnaslov je glasio: “Analiza nekih elemenata Sporazuma vezano za Nikoli}ev amandman na Sporazum”. Amandman Tomislava Nikoli}a o Kosovu kao sastavnom dijelu Srbije, koji je u isto vrijeme potvrda teritorijalnog integriteta Srbije, poboq{ao je tekst Sporazuma, ali je to nedovoqna amandmanska intervencija na Sporazumu da bi on kona~no bio prihva}en od radikalske ve}ine u Narodnoj skup{tini. Daqe, Nikoli}ev spoqnopoliti~ki program “i Istok i Zapad” mogao bi se prihvatiti kada Evropska unija ne bi nametala bezuslovnu saradwu srpske dr`ave s Hagom i naro~ito, dugoro~no gledaju}i, ultimativno nametawe novog “bratstva i jedinstva” s krvnicima srpskog naroda, koje se naro~ito isti~e u Sporazumu o saradwi i pridru`ivawu Neophodnost postizawa novog “bratstva i jedinstva” istaknuta je u Naslovu II i III Sporazuma, koji govore o politi~kom dijalogu i regionalnoj saradwi (to su ~lanovi od 10 do 17). (Ova dva naslova nisu ni strukturalno, a samim time ni logi~ki formulisana. Naime, iako su naslovqeni kao “Politi~ki dijalog” i “Regionalna saradwa”, mje{aju se tematske odrednice – cjeline. Tako, na primer, u Naslovu II, koji treba da govori o politi~kom dijalogu, razmatra se pored ostalog i regionalna saradwa. Isti slu~aj je sa Naslovom III o regionalnoj saradwi koji razmatra politi~ki dijalog). Ovi ~lanovi u pojedinim svojim odredbama nose karakteristike bezuslovne kapitulacije Srbije jer se Srbija mora bezuslovno povinovati evropskom ultimatumu kada su u pitawu biv{a “bra}a”, odnosno susjedi iz eks Jugoslavije. Tako, na primer, u ~lanu 15 navedeno je da }e Srbija zapo~eti pregovore s dr`avama koje su ve} potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu radi zakqu~ivawa bilateralnih ugovora o regionalnoj saradwi ~iji }e ciq biti pove}awe obima saradwe izme|u dr`ava. Glavni elementi ovih ugovora bi}e: politi~ki dijalog, uspostavqawe zona slobodne trgovine, uzajamne koncesije raznih vrsta i drugo. U posledwem stavu ovog ~lana navodi se da }e ovi ugovori biti zakqu~eni u roku od dve godine od stupawa na snagu ovog sporazuma, pa se u ultimativnom tonu zakqu~uje: “Spremnost Srbije da zakqu~i ovakve ugovore }e biti uslov za daqi razvoj odnosa izme|u Srbije i EU”. Dakle, i u ovoj najnovijoj, tzv. demokratskoj eri Srbije, bi}e prisutni stalna uslovqavawa i pritisci od strane Evropske unije, kao i u vreme Milo{evi}evog re`ima. Oja|ena i osaka}ena dr`ava srpskog naroda jednostavno je stavqena pred svr{en ~in, odnosno prinu|ena da aktivno unapre|uje politi~ki dijalog, “dobrosusjedske odnose” i regionalnu saradwu s dr`avama eks Jugoslavije koje su nastale na srpskim istorijskim teritorijama, s kojih je i protjeran srpski narod. Mora se priznati da dolazimo u mnogo delikatnu situaciju kada je u pitawu budu}a “bratska saradwa”. Kako }e se ostvariti ta bratska saradwa, poslije brojnih nerije{enih nacionalnih i teritorijalnih pitawa, meni nije jasno.
58

Kako ostvariti, od Evropske unije nametnuti nalog uspostavqawa novog bratstva i jedinstva, kao {to su to poslije Prvog i Drugog svjetskog rata poku{ali kraq Aleksandar Kara|or|evi} i komunisti~ki vo|a Josip Broz Tito i predsjednik Boris Tadi} poslije ovog tre}eg “plemenskog” rata. Kako ostvariti neophodne dobrosusjedske odnose poslije svih i`ivqavawa novih dr`avotvornih naroda, instruisanih od zemaqa zapadne liberalne demokratije? Hrvatima nije dovoqno {to su genocidom nad Srbima tokom XX vijeka stvorili veliku Hrvatsku oduzimawem velikih srpskih teritorija, ve} se priznavawem nezavisnosti Kosova i Metohije solidari{u sa wegovim nasilnim otimawem od srpske matice. Okolni antisrpski re`imi, nastali na ideolo{koj tradiciji crnogorskih zelena{a, muslimanskih “{uckora” i dana{wih fundamentalista i hrvatskih frankovaca, instalirani su teroristi~kim metodima Angloamerikanaca. Da bi se uspostavio politi~ki dijalog, regionalna saradwa, pa potom i dobrosusjedski odnosi, do kojih je svima nama stalo, neophodno je rije{iti nerije{eno srpsko pitawe koje je otvoreno nizom nasilni~kih odluka me|unarodnog faktora na {tetu srpskog naroda. Naime, sa gledi{ta me|unarodnog prava, nasilno uspostavqeno dr`avnopravno stawe u Republici Hrvatskoj u potpunosti je nelegitimno. Rat je zavr{en zlo~ina~kom okupacijom Republike Srpske Krajine (dr`ave osnovane narodnim plebiscitom i pod za{titom UN), bez odr`avawa neophodne mirovne konferencije koja bi izvr{ila pravedno razgrani~ewe izme|u Republike Srbije i Republike Hrvatske. O granicama uop{te nije diskutirano u svjetskim mondijalnim forumima. Granice su jednostavno uspostavqene voqom globalne sile i to linijom administrativne velike Hrvatske, koja danas obuhvata i oduzete srpske zemqe. Otvoreno srpsko pitawe rije{ilo bi se i pravednom podjelom Jadrana, koju tra`e i Slovenija (naro~ito Zmago Jelin~i} i wegova Slovenska nacionalna stranka) i Bosna i Hercegovina. Na`alost, nijedna srpska vlast od 1995. nije tra`ila sukcesiju Jadrana, pa ~ak ni nekakav bijedni srpski izlaz na more. Srbija }e, izgleda, ipak morati da prizna silom nametnute granice prema zapadu bez mirovnog razgrani~ewa. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu, Srbija, dakle, treba da razvija dobrosusjedske odnose sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, koje su Srbe i Srbiju tu`ile za genocid tokom gra|anskog rata u Jugoslaviji 1991-1995, iako su rimokatolici i muslimani tih zemaqa po~inili brojne zlo~ine nad Srbima u Prvom i Drugom svjetskom ratu, a i u ovom tre}em iz 1991-95. godine. Prvi su po~eli da sprovode separatisti~ku akciju i zlo~ina~ke radwe nad Srbima. Kako ostvariti dijalog s neprijateqima iz tri rata vo|ena tokom HH vijeka? Od starog evropskog naroda, koji se vjekovima borio za o~uvawe evropske civilizacije od azijatskog, pa potom i Hitlerovog vandalizma, postali smo glavni remetila~ki faktor Evrope. Pa, kraji{ki Srbi su, na primjer, vjekovima predstavqali evropski antemurale kristijanitatis (“predzi|e hri{}anstva”) prema varvarskom turskom otomanskom nadirawu. Da li je, na kraju, mogu}e da mi danas u kle~e}em polo`aju, beskrajno poni`eni, mo59

ramo nekog uvjeravati da smo kao narod stari Evropejci koji su tokom XIX i u prvoj polovini XX vijeka {irili liberalne ideje na balkansko tle, i da smo kao takvi sastavni dio Evrope. Iako smo stari evropski narod, vjekovima odani temeqnim civilizacijskim vrednostima Evrope, zbog navedenih ultimativnih odredbi o potrebi uspostavqawa “bratske saradwe” s Hrvatima, Bo{wacima, Milovim Crnogorcima, Albancima, pa na kraju i s “dobrim susjedima” kosovskim [iptarima, nije trebalo ratifikovati Sporazum zbog odredbi o potrebi bezuslovne saradwe s Hagom i regionalne saradwe s neprijateqima srpskog naroda. U rubrici “Kako su nas prodavali”, jo{ jedan autor, Predrag Lepeti}, bavi se temom aktuelnih sporazuma. U nadnaslovu je sve precizirano: “Politi~ka i pravna analiza Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima u svetlu statusa Kosova i Metohije”. Naslov, “Hektar Kosova i Metohije za kilo banana”, delovao je pora`avaju}e, ali i bolno istinito, {to je Lepeti} svojom analizom faktografski dokazao. Naravno, Predrag Lepeti} je ukazao na dvoli~nost Tomislava Nikoli}a i wegovu tajnu spregu sa Borisom Tadi}em, savez postignut sa zajedni~kim ciqem - da se izvede pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci i onemogu}i odbrana dr Vojislava [e{eqa. Tekst pravne i politi~ke analize od 14. 7. 2008. godine, koji sledi a kojim se razotkriva prava priroda Sporazuma sa EU, daje se na uvid ~itaocima ovim brojem “Velike Srbije”, a isti tekst se, od 25. 8. 2008. godine, nalazi na zvani~nom sajtu SRS-a. Ova prethodna napomena bila je nu`na kako bi se dala prava dimenzija propagandno promovisanoj slici doga|awa o prihvatqivosti Sporazuma, medijski podr`avanim izjavama T. Nikoli}a i tzv. transkriptima iz jula i septembra 2008. godine, koji su po sadr`aju manipulativni i ne daju pravi uvid u celinu ni u ukupna doga|awa u vezi s navedenim. Naime, stav o amandmanskom prihvatawu SSP-a za koji se zalo`io T. Nikoli} i u ~iju odbranu je navodno ulo`io ~ast i politi~ki kredibilitet bio je prvobitno izraz politi~ke ideje i teksta kojim se nastoji da se SSP izmeni i takav po{aqe drugoj strani sa rezervom da bi se ratifikovao, ~ime bi se jedino dobilo na va`nosti i obaveznosti za drugu stranu tako {to bi wegovim prihvatawem postao integralni deo izmewenog teksta Sporazuma. Davawem na uvid kriti~kog teksta analize od 14. 7. 2008. godine, odluka je bila da se on umno`i i podeli poslanicima radi uvida i pripreme za kritiku na zakazanoj sednici Narodne skup{tine, koja je dva puta odlagana zbog hap{ewa Radovana Karayi}a i nasiqa re`ima prema u~esnicima na mitingu SRS-a. Me|utim, na nastavku prekinute skup{tinske sednice u septembru, T. Nikoli} uvodi u proceduru tekst amandmana koji je, kako naknadno priznaje, dogovarao sa Borisom Tadi}em protivno odluci da se sa wim ne stupa ni u kakav kontakt. Naziru se unutra{wi i spoqni ciqevi koje je trebalo sinhronizovano ostvariti, primarno pru`iti {to ve}u podr{ku evrointegraciji i B. Tadi}u koji je tada lobirao u Briselu za prestanak suspenzije SSP-a, a T. Nikoli}u omogu}iti strana~ki prevrat i sabo60

ta`u odbrane V. [e{eqa, kao i slom nacionalnog opredeqewa uz nestanak najve}e opozicione stranke i protivnika kvislin{kog re`ima. Tekst amandmana na SSP sada ima nov tekst i druga~iji karakter od prvobitnog julskog, koji T. Nikoli} samovoqno prepravqa prema dogovorenom tekstu sa B. Tadi}em, jer kako sam ka`e, “i nije imao sa kim drugim”. Izmeweni tekst je jednostranog, internog karaktera i vezuje samo Srbiju koja ga zakonom potvr|uje, a nema pravne posledice po drugu stranu ugovornicu, EU, i kao takav predstavqa pravni i politi~ki falsifikat prvobitne ideje i namere da obave`e drugu stranu na po{tovawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta i potvrdu da je KiM u sastavu Srbije. Tako|e, ugra|uju se izmene teksta, pa se izme|u ostalog, re~ “tuma~i” zamewuje re~ju “primeni”, {to mewa smisao amandmana i wegove pravne posledice jer ga svodi na prakti~nu primenu a izbegava tuma~ewe koje je su{tinskog zna~aja. Manipulacija amandmanom, zasnovana na prividnom protivqewu priznawa nelegalnog otcepqewa KiM, jasna je kada se ima u vidu primat me|unarodnih normi nad nacionalnim po ratifikaciji, kao i da usvojeni tekst zakonskog amandmana ima samo deklarativni karakter koji ne obavezuje nijednu stranu, a usmeren je na dovo|ewe u zabludu javnosti o istovremenom zalagawu evrounijata i za EU i za KiM. Ovakvoj pripremi sledilo je uporno nastojawe T. Nikoli}a da medijskim pritiskom i politikom svr{enog ~ina dovede poslanike SRS-a do prihvatawa kukavi~jeg amandmana i glasawa za SSP, istovremeno poku{avaju}i da ideolo{ki prevede SRS u tabor poklonika EU i izdajnika KiM, evrodemorkata za koje, radi boqeg `ivota i “realnog” prihvatawa stvarnosti, nema alternative atlantskim integracijama, EULEKS-u, a time i ulasku u NATO i priznavawu nezavisne dr`ave “Kosova”. Podmukle i prevarne politi~ke akcije T. Nikoli}a i prevratni~ke grupe evrounijata su prepoznate i odmah zauzet stav da se pitawe amandmana i glasawa za SSP uvede u legalnu strana~ku proceduru i stavi na glasawe i odlu~ivawe na Predsedni~kom kolegijumu. Na sednici Kolegijuma od petnaest ~lanova samo je jedan glas, T. Nikoli}a, bio za wegov amandman i prihvatawe SSP-a. Na sednici, dakle, nije imao podr{ku ni svojih tada prikrivenih pristalica koji }e odmah potom objaviti da se koncepcijski i programski razlikuju od SRS-a i da }e formirati novu stranku koja }e se zalagati za evroatlantske integracije. Otvoreno zalagawe T. Nikoli}a za Sporazum prati i prihvatawe politike Vlade, sa kojom kao “konstruktivna opozicija” i rezerva, nagove{tava saradwu uz mrkowi}evski hvalospev “dragom predsedniku” B. Tadi}u za koga ka`e da je “jedini normalna politi~ar u Srbiji”, kao i da je politi~ki ciq nove stranke da bude jedina, naravno sa DS-om, u politi~kom `ivotu Srbije. SRS odlukom legalnih organa stranke nije dozvolila ideolo{ko prevo|ewe, a politi~ki udar i poku{aj prevrata je odbila ve}inskim odlukama najvi{ih organa. Stranka je ostala o~uvana i programski i strukturalno, ~uvaju}i sebe za{titila je i temeq srpskog nacionalnog interesa i odbranu predsednika dr V. [e{eqa pred Ha{kim tribunalom. T. Nikoli} je nastavio svoje delovawe, po wegovom i iskqu~ewu wegove prevratni~ke
61

grupe, najavqenom drugom fazom i formirawem nove stranke uz kra|u deponovanih potpisa poslanika, tu|ih poslani~kih mandata, prostorija i opreme Srpske radikalne stranke. On sa svojom grupom, i pored zaloga ~asti, nije glasao za zakon sa ugra|enim wegovim amandmanom iz takti~kih razloga, a pre svega, kako navodi da “sada nema svrhe kada stranka ne}e stati iza SSP-a”. Imaju}i u vidu navedeno, tekst pravne i politi~ke analize predstavqa se ~itaocima “Velike Srbije” radi saznawa {ta zna~e i kakve imaju posledice evroatlantske integracije i delovawe nacionalnih izdajnika razli~itih boja. Kako se nastavqa slobodno zidawe novog evropskog poretka ka totalitarnoj “Sjediwenoj Evropskoj Dr`avi” kao integralnom delu novog svetskog poretka, uz propagandno zavo|ewe javnog mwewa Srbije ideolo{kim tuma~ewem nacionalnog i me|unarodnog prava i isticawem imanentno protivre~ne parole “i Kosovo i EU” sa ciqem vrednosne inverzije prioriteta, zamagqivawa razlike izme|u rodoquba i izdajnika, sabotirawa osve{}ewa i slobode naroda, kao i odbrane celovitosti dr`ave, ovim se osvetqavaju postupak, priroda i posledice potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu izme|u Evropskih zajednica i wihovih dr`ava ~lanica i Republike Srbije od 29. 4. 2008. godine (u daqem tekstu: SSP), kao i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima izme|u Evropske zajednice i Republike Srbije (u daqem tekstu: PST) na status Kosova i Metohije. U navedenom ciqu, a kako je potpisivawe samo takti~ki deo realizacije strate{kog scenarija i sinhronizovanog delovawa spoqnih i unutra{wih politi~kih ~inilaca, ukazuje se na istorijski kontekst, i to kako sledi: • 6. decembra 2007. godine, usvojen je na Vladi tekst SSP sa aneksima i protokolima, i dato ovla{}ewe potpredsedniku Vlade B. \eli}u za parafirawe; • 7. novembra 2007. godine, parafiran je SSP sa EU, za {ta je posle usagla{avawa teksta predstavnik B. \eli} imao specijalno ovla{}ewe Vlade; • 28. januara 2008. godine, EU je umesto potpisivawa SSP-a ponudila RS poseban Politi~ki sporazum o ja~awu sveukupne saradwe u trgovini, ekonomiji, obrazovawu i potpunom ukidawu viza za srpske gra|ane, koji je trebalo da bude potpisan u Briselu 7. februara 2008. godine a samom najavom imao sugeri{u}u poruku za gra|ane Srbije sa ciqem pomo}i “proevropskom kandidatu” pred drugi krug predsedni~kih izbora zakazanih za 3. februar 2008. godine; • 16. februara 2008. godine, Savet ministara EU (uz uzdr`anost Kipra) usvojio je “pismenim postupkom” dokument “Zajedni~ka akcija” – Misija vladavine prava EU na Kosovu-Euleks Kosovo, koji }e postati operativan posle prelaznog perioda od 120 dana, u sklopu evropske bezbednosne i odbrambene politike ~iji je ciq da pomogne kosovskim vlastima, pravosudnim vlastima i slu`bama za sprovo|ewe zakona u napredovawu ka tome da postanu samoodr`ive i da wihov rad postane odgovoran i podlo`an uvidu,
62

sa oko 2000 pripadnika koji bi trebalo da zamene UNMIK, uz imenovawe Pitera Fejta za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Iva de Kermabona za {efa Euleksa (i to dan uo~i samoprogla{ewa nezavisnosti, bez odobrewa SB UN i gen. sekretara UN), ~ime se priznalo i ~ime je zapo~eto implemetirawe ilegalnog Ahtisarijevog plana o “nadgledanoj” nezavisnosti Kosova (koji je 28. 3. 2007. go-dine Evropski parlament Rezolucijom ocenio kao najboqe re{ewe za Kosovo) • 17. februara 2008. godine, izvr{eno je protivpravno (po unutra{ewem i me|unarodnom pravu) samoprogla{ewe otcepqewa dela teritorije RS-KiM koje se nalazi pod me|unarodnom upravom na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine; • od 17. februara 2008. godine, otpo~elo je pojedina~no priznawe me|unarodnog subjektiviteta “Kosova” od strane, do sada 43 (od 192) dr`ave sveta, od ~ega 20 (od 27) dr`ava EU (2 posle potpisivawa SSP-a), su{tinski samo separatisti~kog vo|stva albanske nacionalne mawine na ~elu paradr`avnih institucija, i pored toga {to je deo teritorije RS – KiM pod me|unarodnom civilnom i vojnom upravom Ujediwenih nacija, odnosno ni fakti~ki ni pravno, pobuweni~ka vlast nema efektivnu kontrolu nad teritorijom a ni nad sobom jer je pod starateqstvom i kontrolom UN (UNMIK, KFOR); • 28. februara 2008. godine, u Be~u je formirana Me|unarodna upravqa~ka grupa za Kosovo (ICG) predvi|ena planom M. Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova (odba~enom 3. aprila 2007. godine u SB UN), koju ~ini koalicija 15 dr`ava koje su priznale nezavisnost Kosova u ciqu realizacije plana, a Piter Fejt, visoki predstavnik EU za Kosovo, je imenovan za me|unarodnog civilnog predstavnika (ICR) izjavquje da je ~ine “zna~ajna koalicija zemaqa prijateqa nezavisne dr`ave Kosovo, pet zemaqa Kontakt grupe: SAD, Vel. Britanija, Francuska, Nema~ka, Italija (bez Rusije), kao i Austrija, ^e{ka, [vedska, Turska, Finska, Belgija, Danska, Ma|arska, Slovenija i [vajcarska.” Tako|e navodi da je otvorena i za druge ~lanice, ali da je kriterijum to da “moraju biti zemqe prijateqi nezavisnog Kosova”. ICG je najvi{a me|unarodna instanca za ostvarivawe Ahtisarijevog plana sa ciqem da nadgleda proces tranzicije i ispuwavawa obaveza kosovskih vlasti, za {ta }e uspostaviti Me|unarodnu civilnu kancelariju (ICO); • 9. aprila 2008. godine, nelegalni Kosovski parlament na vanrednoj sednici usvojio je “Ustav Kosova” u prisustvu me|unarodnog civilnog predstavnika EU Pitera Fejta i predstavnika diplomatskog kora; • 29. aprila 2008. godine, potpisan je SSP i PST sa EU, od predstavnika Vlade B.\eli}a koji nije imao vaqano ovla{}ewe za potpisivawe od Vlade, koja isto nije mogla ni dati jer joj je raspu{tawem Narodne skup{tine istekao mandat, a zakqu~ivawe me|unarodnih ugovora nije u opisu poslova, odnosno nadle`nosti Vlade u ostavci, shodno ~lanu 128, stav 4 Ustava RS i ~lanu 17, stav 1 Zakona o Vladi. Pozivawe punomo}nika na ve} dato ovla{}ewe i raniji puni kapacitet Vlade je irelevantno jer ga nema pri potpisivawu, a parafirawe je iskori{}eno u vreme trajawa mandata
63

Vlade. Punomo}nik je svakako, sve i da mu je ostalo punomo}je, morao zatra`iti dodatnu instrukciju vlastodavca s obzirom na promenu okolnosti, a premijer je pre najavqenog potpisivawa, da bi otklonio mogu}e dileme, javno otkazao punomo}je koje se, dakle, nije moglo koristiti do konstituisawa i odluke nove vlade. Potpisivawe je izvr{eno, pre svega, u funkciji politi~ke pomo}i “proevropskom bloku” pred op{te izbore zakazane za 11. maj 2008. godine, {to je i javno izneto, jer SSP(PST) nema efektivno dejstvo ni kada bi se ratifikovao, s obzirom da je istovremeno jednostrano odlukom Saveta ministara EU suspendovan (takva odredba nije u tekstu, a posebna odluka shodno ~lanu 133 SSP-a, odnosno 54 PST-a nije prilo`ena uz dokumenta, ve} samo medijski ogla{ena?!) do ispuwewa posebnog uslova potpune saradwe sa Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine po~iwene u Jugoslaviji, {to }e svojom (naknadnom i jednostranom) odlukom potvrditi Savet ministara EU i otpo~eti proces ratifikacija SSP-a od strane dr`ava ~lanica EU, odnosno primene PST-a, a {to sve ukazuje na prirodu i funkciju ovog sporazuma, formalnu i su{tinsku nejednakost ugovornih strana protivnu garantovanoj jednakosti i suverenosti dr`ava, odosno. me|unarodnopravnih subjekata Poveqom UN (~lan 2 ta~ka 1) kao i saglasnosti i pristanka ugovornih strana utvr|enoj Be~kom konvecijom o ugovornom pravu (~lan 2); • 9. maja 2008. godine, od strane koalicione vlade u ostavci, izvr{eno je protivpravno potvr|ivawe potpisa SSP-a, ~ime je poku{ana wegova konvalidacija, i isti je upu}en Skup{tini na ratifikaciju, ~ijim bi eventualnim odobrewem mawkavosti bile nadaqe formalno irelevantne; • 11. maja 2008. godine, odr`ani su op{ti parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i na teritoriji KiM-a, s tim da je pravna va`nost lokalnih izbora na KiM-u osporena od UNMIK-a i EU, kao i legalnost nastalih institucija; • 14. juna 2008. godine, generalni sekretar UN, Ki Mun Ban upu}uje pisma predsedniku Srbije B. Tadi}u i “ekselenciji” F. Sejdiuu kojim neovla{}eno, sa pozivom da nema uputstva (koja ina~e i nije tra`io) poku{ava da “rekonfiguracijom” anga`uje i legalizuje EULEKS pod okriqem UN, odnosno da prenese nadle`nosti UNMIK-a, {to je suprotno Rezoluciji 1244 i nije odobreno od SB UN na sednici odr`anoj 21. 6. 2008. godine, ali imenovawem i davawem uputstava i “privremenih mera” novom {efu UNMIKa L. Zanijeriu, ni`im aktima se jednostrano ukqu~uje u proces legalizacije Ahtisarijevog plana o nezavisnosti Kosova i nelegalnoj samoprogla{enoj nezavisnosti kao “novoj realnosti”, ~ime je i Sekretarijat UN stavqen u funkciju globalnih interesa jedne strane, a uloga genseka zloupotrebqena sa te`wom da na nelegalan na~in, bez nove odluke SB UN, izvr{i promenu mandata i ulogu UNMIK-a smawi do mere obesmi{qavawa Rezolucije 1244 kojom je ustanovqen; • 15. juna 2008. godine, stupio je na snagu nelegalni “Ustav Kosova” uz potpisivawe Ukaza o progla{ewu 40 zakona koji proizilaze iz paketa M. Ahtisarija;
64

• 28. juna 2008. godine, u Kosovskoj Mitrovici formirana je Skup{tina Zajednica op{tina AP KiM u sastavu 45 delagata iz redova izabranih odbornika iz 26 op{tina na lokalnim izborima odr`anim 11. maja 2008. godine, ~iji je legalitet, legitimitet osporen od strane UNMIK-a i Evropske komisije; * Napomena: SSP stupa na snagu shodno ~lanu 138 prvog dana drugog meseca po odobrewu Narodne skup{tine i me|usobnom obave{tewu, uz izuzetak predvi|en ~lanom 139 vezan za odredbe PST-a. PST (kao deo istovetnih odredbi SSP-a o trgovini), shodno ~lanu 59, stupa na snagu prvog dana drugog meseca po odobrewu Narodne skup{tine i me|usobnom obave{tewu, a ukoliko procedura nije zavr{ena kako bi omogu}ila stupawe na snagu 1. jula 2008. godine, on }e se ipak primewivati od tog datuma. Dakle, da nije bilo suspenzije, deo SSPa-PST bi se primewivao bez ratifikacije ugovornica (protivno ~lanu 99 st.1, t. 4 i 105 st.3, t. 6 Ustava RS) a sledstveno tome sam potpis ministra \eli}a imo bi konstitutivnu snagu i na mala vrata, kroz deo, uveo bi va`nost sporazuma u pravni saobra}aj. ^in samoprogla{ewa druge albanske dr`ave “Kosova” i otcepqewa dela teritorije RS kao me|unarodnopravnog subjekta ~iji je suverenitet i teritorijalni integritet garantovan me|unarodnim multilateralnim aktima, Poveqom UN, OEBS, Zavr{nim aktom Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi iz Helsinkija i dr. umesto da bude osu|en i sankcionisan od strane garanata navedenih akata i dr`ava ~lanica, otvoreno je prekr{en ~inom priznawa od strane dela dr`ava i wihovom blokadom SB UN u funkciji realizacije nelegalnog projekta. Klopka naknadnog odobrewa od strane Srbije je postavqena od strane EU kroz SSP koji preambulom garantuje teritorijalni integritet i suverenitet strana ugovornica, a ~lanom 135 stavom 2 utvr|uje neprimewivawe ovog me|unarodnog ugovora na deo teritorije Srbije – Kosovo, koje je pod me|unarodnom upravom, “{to ne dovodi u pitawe sada{wi status niti odre|ivawe wegovog kona~nog polo`aja prema Rezoluciji SB UN 1244”, da bi potom kroz priznawe od strane dr`ava ~lanica kona~nog statusa pre regulisawa polo`aja prema Rezoluciji, otvoreno bio prekr{en parafirani SSP i prevarno ponu|en na potpis su{tinski druga~iji akt od prethodno usagla{enog. Tuma~ewe koje je na tragu izgradwe ideolo{ke koprene kroz dvoli~nu parolu “i Kosovo i EU”, kao i tvrdwe da je SSP samo ekonomski, statusno neutralan a potpisivawe stvarno patriotski ~in jer je osnova “boqeg `ivota – u EU bez alternative” obelodawuje primarno vrednosno opredeqewe za EU. Ovakav stav prati reaktivno negodovawe zbog kr{ewa me|unarodnog prava, simboli~no povla~ewe na{ih ambasadora na konsultacije i samoopravdavaju}e i malodu{no mirewe stawem prouzrokovanim istorijskim gre{kama, krivicom vlastodr`aca i odnosom snaga u svetu u kome su geostrate{ke “simpatije” na strani Albanaca. Neodgovorno distancirawe je odraz odsustva voqe da se ozbiqno suprotstavi otimawu i okupaciji de65

la zemqe, sem na kra}e vreme neadekvatnim sredstvima, verbalizmom u ciqu amortizacije i odlagawa re{avawa problema, a su{tinski prihvatawem novonastalog stawa kao kona~nog uz odlu~nost da se nastavi daqe po svaku cenu, da se ostavi “pro{lost” (qudi, imovina, kulturna dobra, teritorijalni integritet, suverenitet i subjektivitet) iza sebe “jer `ivot (posao) ne mo`e da ~eka”, sve uz spoqnu koordinaciju i strate{ko sadejstvo metropola ka ostvarewu desimulovanog ciqa “bez Kosova u EU(NSP)”. Na takvoj matrici pona{awa, gde se svet od Vlade upozorava da se Srbija ne}e braniti, gde se po tajnom Akcionom planu ni{ta ne radi i gde se prihvataju me|unarodni ugovori koji joj negiraju celovitost, dr`ava se sama dovodi u pasivnu poziciju da nastavi da gubi teritoriju jer je samopo{tovawe i `ivotnu snagu prethodno izgubila. Dakle, ukoliko se u vreme parafirawa SSP-a ~lanom 135, obostrano uva`ilo legalno me|unorodnopravno stawe uspostavqeno Rezolucijom SB UN 1244 koje ne prejudicira status Kosova, to prihvatawem Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti i odlukom o implementaciji kroz slawe misije EULEKS od strane svih ~lanica EU, a potom i pojedina~nim priznawem me|unarodnopravnog subjektiviteta Kosova od strane ve}ine ~lanica EU, ne samo da je jednostrano derogiran stav 2 ~lana 135 SSP-a, ve} je eksplicitno od druge strane ugovornice i wenih ~lanova re{en status i prekr{en parafirani sporazum kojim je saglasnom voqom strana druga~ije predvi|eno. Potpisivawem SSP-a Srbija je upala u zamku i naknadno odobrila sporazum sa neprimewivim i nepriznatim od druge ugovornice stavom 2 ~lana 135, i jasno stavila do znawa ostalim dr`avama da wihovo priznawe Kosova nije prepreka za normalnu saradwu i potpisivawe me|unarodnih ugovora u kojima se Srbija tretira bez dela teritorije Kosova. Time se otvara mogu}nost i ostalim dr`avama ~lanicama EU i UN koje nisu prihvatile kr{ewe me|unarodnog prava da nadaqe slobodno i legitimno priznaju me|unarodni subjektivitet “Kosova”, jer se Srbija sama javnopravno, kroz jedan dijaboli~ni me|unarodni ugovor, odrekla svoje teritorije, {to je i bila Holbrukova ponuda. Prema tome, potpisivawe SSP-a kao pravno politi~kog akta predstavqa prihvatawe otcepqewa KiM kao novonastalog stawa jer je odredba stava 2 ~lana 135, u svetlu akata nastalih posle parafirawa (Euleks, pojedina~na priznawa ~lanica EU), negirala raniju zajedni~ku saglasnu poziciju i ostavila samo mrtvu normu bez mogu}nosti primene zbog naknadne promene okolnosti (Clausula rebus sic stantibus), uz negaciju druge strane i sukcesivno su`avawe predmeta ({to je i nameravana sudbina Rezolucije UN 1244). Konstitui{u}a nejednakost i neravnopravnost strana je ugra|ena u ovaj ugovor, {to se izme|u ostalog ogleda i u diskrecionom pravu ja~e strane pri odre|ivawu razloga suspenzije, odnosno ucewiva~kom, jednostranom karakteru primene, sadr`inskoj neravnote`i me|usobnih prava i obaveza, prikrivenoj pristupnoj prirodi ugovora, kao i ukupnoj {tetnosti ugovora po slabiju stranu. Nema osnova za tvrdwu o nepostojawu ugovora jer nema potpune saglasnosti oko teksta ugovora i predmeta s obzirom da je do{lo
66

do susreta voqa i o tekstu i predmetu, a jednostrano mewawe statusa izuzetog dela teritorije od UN }e, pristaju}om ratifikacijom Narodne skup{tine, otkloniti i konvalidirati mawkavosti. Teorija o nepostojawu ugovora protivre~i sebi i kada predla`e mewawe ugovora, koga navodno nema, kao i nedoslednim prethodnim u~estvovawem u izradi teksta i naknadnim potvr|ivawem legalnosti potpisa na sednici Vlade uz upu}ivawe Narodnoj skup{tini na odobrewe, sve nepostoje}eg pravnog akta?! Niko ne zabrawuje suverenom subjektu da koristi svoja prava, niti ga tu|e pona{awe izviwava od obaveze da sa punom sve{}u i slobodnom voqom zakqu~uje ugovore makar i {tetne po sebe, da se time hvali i likuje nad svojom propa{}u. Me|unarodnopravna za{tita je mogu}a u slu~aju neispuwewa uslova vaqanosti u vezi saglasnosti voqa, predmeta, osnova (ciqa) obavezivawa, forme i sposobnosti ugovornika. Mogu}e je tra`iti utvr|ewe relativne neva`nosti ru{qivih ugovora iz razloga otklowivih nedostataka (relativna ni{tavost) ili apsolutne neva`nosti ni{tavih ugovora zbog protivnosti zabrawuju}im normama i na~elima me|unarodnog prava, kao neotklowih nedostataka (apsolutna ni{tavost), u celini ili delu, s tim da je od svake tu|e arbitrarne i naknadne za{tite boqa samoza{tita od svojih konformisti~kih opsena. Razloge ni{tavosti potrebno je uvek procesno i dokazati a za {ta u konkretnom slu~aju nema voqe s tim da je i samim SSP-om predvi|eno obezbe|ewe kroz mogu}nost neratifikovawa (~lan 138) i jednostranog otkaza ugovora obave{tewem bez navo|ewa razloga (~lan 133 stav 2). Tako|e, postoji me|unarodnopravna mogu}nost formalnog zahteva za aneksnom izmenom i precizirawem odredbi koje se razli~ito tuma~e od strana ugovornica, kao i za naknadnim raskidom punova`nog ugovora zbog promewenih okolnosti u odnosu na postoje}e u vreme nastanka ugovora (Clausula rebus sic stantibus) na osnovu ~lana 62 Be~ke konvencije o ugovornom pravu. Na kraju, shodno ~lanu 129 i 130 SSP-a, nezadovoqna strana mo`e izneti problem tuma~ewa i primene Savetu za pridru`ivawe i stabilizaciju ~ija je odluka obavezuju}a (odnosno Arbitra`i za druga pitawa po Protokolu 7 o re{avawu sporova), {to bi svakako bilo kontraproduktivno po interese Srbije. Dakle, ugovor nije nepostoje}i, jeste pravno mawkav, ali ga niko ne}e ni popraviti ni sru{iti, a uva`i}e ga prvo slabija strana ne ~ekaju}i na skidawe suspenzije. ^ak ni eventualnom izmenom stava 2 ~lana 135, ovaj sporazum ne bi postao po sebi perfektan i op{tekoristan. Sve ovo razotkriva i prirodu relativizacije demokratskih uveravawa da u EU “granice ne}e biti va`ne” i da }e svi razbijeni Srbi kao narod (ponovo) biti zajedno u obe}anoj “Evropi”, prikrivaju}i wihov poni`avaju}i status ve} vi|en u “Hiqadugodi{wem Carstvu” Tre}eg rajha. Bitno svojstvo SSP-a je wegova sveobuhvatna {tetnost i protivnost nacionalnom pravnom poretku, izri~ito stavu 4 ~lana 194 Ustava Srbije kojim je predvi|eno da potvr|eni me|unarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Me|utim, kada suvereni ve}inski evropredstavnici izmanipulisanog naroda odlu~e da je SSP u op{tem interesu, da je vaqan i odobre ga, on nadaqe obavezuje kao va`e}i (oboriva pretpostavka), te je bespredmetno teoretisati o nepostojawu ugovora sem kao negaciji svoga subjektiviteta.
67

U svakom slu~aju, mogu}e je prodati i pokloniti celu ili deo teritorije, napustiti je i potpisati kapitulaciju, odre}i se ekonomske i politi~ke slobode, sve uz odluku Vlade, ve}insko odobrewe Narodne Skup{tine i sa potvrdom predsednika, ideolo{ki i pravno zametati tragove, ali delikt ostaje i kad je neprocesuiran, kao i beleg prokletstva zbog izdaje i propasti otaybine. Uvla~ewe Srbije u tzv. “nepovratni” proces pridru`ivawa organizaciji koja je u kontinuitetu pokazivala neprijateqski stav i pona{awe prema dr`avi jasno negira svaku mogu}nost borbe za KiM unutar predstavni~kih tela EU, kojoj se prethodno prenosi deo nadle`nosti i suvereniteta, a u ostatku se moraju uva`avati pravila demokratske igre preglasavawa, gde je, s obzirom na ve}insko priznawe Kosova, od ~lanica nemogu}e o~ekivati da glasaju protiv svojih prethodnih odluka. Pri ovome treba imati u vidu i obavezu prihva}enu SSP-om o svestranoj saradwi sa svim dr`avama u regionu i onih obuhva}enih procesom integrisawa u EU (~lan 5 i 6 i Naslov III “Regionalna saradwa”) pri ~emu je kosovska dr`avnost priznata od strane ~lanica EU a izgradwa institucija i pridru`ivawe EU pod budnim okom EULEKS-a i same EU, pa se, shodno tome, ta obaveza odnosi i na dobrosusedske odnose kandidata Srbije sa Kosovom, {to sada implicira, re{avawem tehni~kih problema, priznawe subjektiviteta, a kasnije o~ekivano uslovqavawe ~lanstva i eksplicitnim priznawem Kosova bilo pri pojedina~nom ulasku Srbije, odnosno, pri zajedni~kom ulasku preostalih zemaqa podregiona tzv. “zapadnog” Balkana u EU, a mogu}e, uz predvi|ene promene EU, zakqu~ewem pojedina~nih zasebnih pristupnih ugovora (sa ulaskom Kosova pre Srbije) sve sa istim rezultatom. U svakom slu~aju, apsurdno je rasu|ivati da se mo`e biti u organizaciji gde jedni ~lanovi druge ne priznaju. Krajwi ciq ove strategije specijalnog pristupa i izuzimawa Srbije iz me|unarodnog pravnog poretka od prava dr`avnog suvereniteta, kao i Srpskog naroda od prava na samoopredeqewe, je ni~im ograni~eno preduzimawe svih pa i nelegalnih aktivnosti, ukuqu~uju}i i teror, od strane gospodara svetskog poretka prema izop{tenicima (“parijama”), vremenska prevaga kontra argumenata i umre`avawe fakata koji bi na kraju procesa proklizavawa doveli u bezizlaz druga~iji pristup, svode}i problem na nu`nost prihvatawa i legalizaciju takvog stawa kao nepromewivog. Time bi se od protivpravnog stawa nastalog kr{ewem me|unarodnih normi, uspostavom fakti~kog stawa i postepenom legitimizacijom, priznawem subjektiviteta i uvo|ewem u me|unarodne organizacije, a sa druge strane samonegiraju}im aktima, kokludentnim radwama a pre svega ne~iwewem, odnosno nesuprotstavqawem, vojnim, pravnim, ekonomskim i politi~kim sredstvima i adekvatnim merama od strane Srbije, pre{lo u legalizovano stawe ve}inski priznatog me|unarodnog subjektiviteta Kosova kao jedino mogu}em kona~nom ishodu kroz priznawe Saveta bezbednosti i ~lanstvo u Ujediwenim nacijama. Donete rezolucije Narodne skup{tine od 24. jula 2007. godine i 26. decembra 2007. godine o re{avawu statusa Kosova na me|unarodnom pravu i za{titi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog po68

retka, bez daqih aktivnih mera ostavile su samo unutra{we politi~ke posledice i, kako se vidi, nisu bile prepreka aktima i praksi koja negira Ustavom Srbije utemeqen dr`avnopravni poredak i teritorijalnu celovitost (~lan 8) i obavezu dr`ave da obezbe|uje suverenost, nezavisnost i celovitost (~lan 97) i posebnu odgovornost predsednika (~lan 111), a {to mo`e da bude predmet posebne ocene ovog akta i odgovornosti potpisnika i sau~esnika. SSP (PST) kao ekonomsko-politi~ki akt predstavqa osnov kolonizacije Srbije kroz stvarawe uslova adaptacije uprave, prostora, infrastrukture i qudi na standarde metropola i multinacionalnih kompanija radi nesmetane eksploatacije i ubirawa profita. Wime se utemequje ekonomsko-finansijska zavisnost, raspar~avawe i asimilacija velikih javnih sistema i slobodan protok robe, kapitala i nedostaju}e radne snage (sa ukidawem viza za srpske gra|ane) unutar EU uz prihvatawe neograni~ene mogu}nosti poslovnog nastawivawa (~lan 52) i jednostrane kupovine javnih dobara, dobara od op{teg interesa, prirodnih bogatstava stranim dru{tvima-k}erima u Srbiji (~lan 53) kao i nepokretnosti stranim dr`avqanima (~l. 63, t. 3) pri ~emu je izra`ena i opasnost daqeg gubqewa imovine i prostora od teritorijalno ambicioznih mawina i neprijateqskih suseda. Projektovana finansijska pomo} uslovqena je tra`enim reformama (~l. 116), a makrofinansijski aran`mani (MMF) ukoliko se od EU odobri program. ^lanom 32 predvi|a se neograni~en uvoz poqoprivrednih proizvoda u Srbiju sa ovla{}ewem EU (povla{}en polo`aj) da jednostrano suspenduje izvoz iz Srbije u slu~aju prelaza limita koji uti~e na stabilnost tr`i{ta (subvencionisane EU poqoprivede). ^lanom 109 odre|uje se postepena integracija Srbije u energetsko tr`i{te Evrope, uz determinisano planirawe i formulisawe energetske politike (prioriteti, restruktuirawe, modernizaciju, tranzit,..) a ~lanom 55 deli vazduhoplovni prostor Srbije na zajedni~ki evropski (regulisan ZEVP-om i SSP-om) i unutra{wi (lokalni) sve bez KiM. Prethodno pripremqena (uni{tewem konkurentskih grana i dotiranim prestruktuirawem) privreda bi se na{la u novoj podeli rada unutar EU bez mogu}nosti samostalnog planirawa razvoja koji bi remetio uspostavqenu strukturu. Uvla~ewe u novu formu ekonom, ske organizacije suprotno je slobodi, razvoju na sopstvenim snagama i potencijalima a nudi ropstvo, milostiwu, uprose~uju}e standarde, ograni~avaju}e kvote i direktive. Uostalom PST-om (kao primewivim trgovinskim delom SSP-a pre ratifikacije) kao ne~ekaju}im osnovom neograni~enog zaposedawa se ne skriva i ciq uspostavqawa zone slobodne trgovine Srbije i EU sa obavezom ukidawa carina na uvoz robe poreklom iz EU s tim da se odvija u periodu od 2,5, odnosno 6 godina, kao vremenu za prilago|ewe slobodnoj trgovini za pojedine sektore doma}e industrije i poqoprivrede uz obezbe|ewe stranaca uskla|ivawem doma}eg sa zakonodavstvom EU u prioritetnim podru~jima vezanim za slobodnu trgovinu (za{tita konkurencije, kontrola dodele dr`avne pomo}i-subvencije, javne nabavke, za{tita potro{a~a...) i deklarativnim otvarawem EU za robu iz Srbije koje realno nema ili je neznatna, a ako je bude, bi}e limitirana. Bez vlastitog
69

predmeta i sredstava rada Srbi postaju samo gola radna snaga (“oru|a koja govore”) u rukama tu|inskih gospodara. Navedeni gubitak ekonomske slobode predstavqa realnu osnovu potpune politi~ke zavisnosti i instalirawa marionetskog lokalnog re`ima ili nastavka uslovqavawa i diskreditacije protivnika do wegovog uspostavqawa, odnosno u krajwem slu~aju gubitku dr`avnog subjektiviteta kao i kulturno-religioznoj zameni identiteta. Ukqu~ewem u organizacije, odnosno u EU kao nadnacionalnu centralizovanu tvorevinu ~lan (koji je prethodno regionalizovan, limitiran i adaptiran na potro{wu EU vi{kova) je u obavezi da po{tuje harmonizovana pravila (pravni poredak Acquis communautaire ~ini oko 80.000 strana pravnih akata), glasawa i odluke organa EU ~ime gubi deo suvereniteta (odnosno ostaje minorni procentualni udeo prava glasa koje nema obezbe|ewe za za{titu vitalnih interesa). Narod ostvaruje prava preko otu|enih predstavnika i evrobirokratije, dok je samostalno delovawe ograni~eno na nebitne lokalne teme. Gubitkom svoje dr`ave i suvereniteta, narod predaje svoje pravo samoopredeqewa i fakti~ki postaje nacionalna mawina u mnogonacionalnoj EU dr`avi sa dominantnim, broj~ano ve}im nacijama. Pogubne posledice u~e{}a u sli~nom jugoslovenskom eksperimentu opomena su za u~e{}e u {iroj EU verziji. Ceo proces rekonstrukcije biv{e SFRJ, zapo~et raspar~avawem i prekrajawem, okon~ava se ponovnim spajawem i usisavawem vazalskih entiteta u regionalnu EU dr`avu kao podsistem Sjediwene Zapadne Dr`ave, pretendentom na imperijalno gospodarewe svetom. Shodno ~lanu 10 SSP-a Srbija (koja je prethodno pretrpela me|unarodno protivpravnu agresiju NATO-a, delom okupirana, subverzijom i pu~em promenila vlast, kvinsli{kom uslugom demilitarizovana i ukqu~ena u Program NATO-a Partnerstvo za mir) se obavezuje na pribli`avawe i zajedni~ke stavove i saradwu u vezi sa zajedni~kom spoqnom i bezbednosnom politikom EU, a kako je NATO garant bezbednosti svih ~lanica EU koja sama nema izgra|enu bezbednosnu strukturu, to podrazumeva posredno usagla{avawe sa NATO-om i budu}e ~lanstvo u ovoj organizaciji sa u~e{}em u vojnim akcijama “za{tite” interesa jedinstvene zapadne alijanse i mogu}no{}u da bude tu|i legitiman ciq. Dakle, po svim aspektima SSP je {tetan ugovor, delom legalizuje ve} uspostavqene odnose a primarno vr{i pripremu za slede}u etapu pristupawa. Predvi|ene pogodnosti i dotacije su uslovnog i limitiranog karaktera i u funkciji su strate{kog ekonomskog i bezbednosnog zaposedawa prostora. Ova analiza, data na osnovu raspolo`ivih podataka, ima za ciq da primarno osvetli aspekt zakqu~enog me|unarodnog ugovora u odnosu na status Kosova i Metohije, a pogled na samu integraciju u EU sa ostalih, pojedina~nih i op{tih, me|unarodnih, politi~kih, pravnih, bezbednosnih, ekonomskih, sociolo{kih, kulturnih, religijskih i drugih posledica nu`no je aktuelizovati kao legitimnu temu i kroz javnu raspravu svestrano razmotriti i oceniti, a potom referendumski odlu~iti o pristupawu ili ne ovoj nadnacionalnoj dr`avnoj tvorevini. Pri navedenom treba imati u vidu po70

stoje}i poredak EU sa ponu|enim izmenama (centralizacija i koncentracija zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti) kroz Ustav EU i wegovu zamenu Lisabonski sporazum, kao i predvi|enu lak{u izmenu Ustava Srbije, {to bi moglo dovesti do toga da se kona~na odluka o integraciji legalno prenese sa suverenog naroda na predstavni~ku grupu koristoqubivih evrozidara. Rubrika “Pragmatizam iznad principa”, sa nadnaslovom “[tetna filozofija zapadnih vetrova”, donosi tekst koji ~itaocima predstvqa pravo zna~ewe re~i pragmatizam. Po{to je i Nikoli} od svojih zapadnih saveznika zaradio ovaj, u wihovom tuma~ewu, pohvalan epitet, izbor naslova je bio potpuno logi~an: “Pragmatizam koji Srbija pla}a”. Podnaslov je neka vrsta spiska pragmati~ne politi~ke elite: “Pored Zorana \in|i}a, Dragana Markovi}a Palme, Ivice Da~i}a i ^edomira Jovanovi}a, na politi~koj sceni Srbije zapadne sile su za svoje potrebe dobile jo{ jednog “pragmati~nog politi~ara” – novog Tomislava Nikoli}a”. Zbog interesnih kalkulacija, dilova i trulih politi~kih kompromisa, Srbija je u proteklih osam godina puno puta bivala pora`ena. Kad god se de{avalo da dr`ava i dr`avni interesi budu pora`eni, na{i unutra{wi kalkulanti i “dileri” kao marionete “novog svetskog poretka”, zajedno sa svojim spoqnim mentorima i kreatorima tog istog poretka, naciju su ube|ivali da je to iskqu~ivo “za na{e dobro”. Tako je zarad “na{eg dobra” nacija takti~ki, nasilno i kontinuirano primoravana da se odri~e istorije, kulture, morala, i na kraju svoje dr`avne teritorije. Time je wihovo zajedni~ko, teoretsko “misionarewe” i prakti~no delovawe za “na{e dobro”, u skladu sa krajwim ciqevima misije, pretvoreno, razume se, u “wihovo dobro”. [ta je doprinelo tome da politi~ko delovawe (izuzeci naravno postoje) u Srbiji danas postane izvor nemorala? Kako se zove to “~udo” koje nas tera da se odreknemo svog identiteta, svojih principa, uverewa, drugim re~ima, kako se zove taj “instrument” globalizma i “bu{izma” pomo}u kojeg nas ube|uju da treba da pogazimo i u blato bacimo principe, ideale, moral, etiku? Koji je naziv za tu “alternativu” koja nam nudi “lepu sada{wost” i “jo{ lep{u budu}nost”? Na ova pitawa odgovor nije te`ak. Sa tim smo se susretali puno puta do sada i to uvek kada je trebalo opravdati neku “veliku nu`du”, odnosno kada je trebalo opravdati fleksibilnost u politi~kim potezima koje od vlasti zahtevaju Zapad i ovda{wi Soro{evi “misionari” i “vizionari”. Nije li u pitawu najobi~niji pragmatizam? Setimo se da se ranije govorilo, a i dan-danas se govori da je Zoran \in|i} bio “pragmati~an politi~ar”. Treba li ukazivati na ve} ukazane posledice pogubne politike po Srbiju koju je vodio ovaj pragmati~ni sto`er i utemeqiva~ “mafije s elementima dr`avnosti”? Na posledice wegove “pragmati~ne” politike ne treba podse}ati, jer obi~ni gra|ani te posledice ose}aju na svojoj ko`i. Osim {to su posledice jedne takve pragmati~ne politike bile pogubne po dr`avu i narod, one su bile kobne i po “pragmati~ara” li~no. Kada je postignut sporazum o formirawu vladaju}e koalicije koju predvodi diktator Boris Tadi}, mnogi u javnosti su ocenili da su Dragan
71

Markovi} Palma i Ivica Da~i} na~inili “pragmati~ne korake”, odnosno da su se rukovodili “pragmati~nim principima”. Palma je svojom izjavom da se “patriotizam ne sipa u traktor” postao “pragmati~an politi~ar”. Ivica Da~i} je odlukom da SPS u|e u “koaliciju za pakao” sa Demokratskom strankom, ocewen kao politi~ar koji “pragmati~no razmi{qa”. Stavovi ^edomira Jovanovi}a da LDP priznaje nezavisnost tzv. dr`ave “Kosovo”, tako|e su pragmati~ni, jer LDP po pitawu Kosova i Metohije pristupa kako se tvrdi, “na krajwe pragmati~an na~in”. Zbog toga se, izme|u ostalog, i za ^edomira Jovanovi} ka`e da je pragmati~an politi~ar. Na`alost, nije “demokratska” javnost samo \in|i}a, Markovi}a, Da~i}a i Jovanovi}a ocenila kao pragmati~ne politi~are. Razlazom sa politikom i ideologijom Srpske radikalne stranke, ovom kvartetu pragmati~ara nedavno se prikqu~io i Tomislav Nikoli}. Wegov izbor novog puta je odu{evio prozapadnu globalisti~ku, kako doma}u tako i svetsku javnost. Tomislav je sada u wihovim o~ima “pragmati~an politi~ar”. “Bilo kako bilo, svi su pomislili da je Tomislav Nikoli} politi~ki mrtvac, zgromqen muwom iz [eveningena zato {to je pokazao da je pragmati~an politi~ar koji gleda u budu}nost Srbije i stranke”, konstatuje Milo{ Vasi} za hrvatski list “Nedjeqne novosti”, 12. 9. 2008. godine. S druge strane, analiti~ar Branko Radun za “Novu srpsku politi~ku misao”, analiziraju}i kome bi mogao Vu~i} da se prikloni, isti~e: “Stoga politi~ko-moralna dilema Vu~i}eva predstavqa najjasniju sliku na{ih `alosnih podela i te{kih ’filozofskih izbora’ izme|u ’pragmatizma’ i ’idealizma’”. Sam Tomislav Nikoli} izjavquje da wegova stranka ne}e imati ideologiju. Slova~ki mediji su nakon parlamentarnih izbora, prenose}i procene neimenovanih evropskih diplomata, konstatovali da je za evropsku budu}nost Srbije mawa opasnost lider radikala Tomislav Nikoli} jer je pragmati~an, dok je, po wihovim re~ima, Vojislav Ko{tunica “antizapadni romanti~ni nacionalsta iz XIX veka”. Sam ~in razlaza sa radikalskom ideologijom u koju je verovao osamnaest godina, u {ta se ra~una poku{aj cepawa SRS-a, osnivawe nove partije i otimawe poslani~kih i odborni~kih mandata SRS-u, za neke je bio dovoqan pokazateq da ka`u da je Tomislav Nikoli} pragmati~an politi~ar. Pragmati~an je i kada tvrdi da je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu “istorijski dan za Srbiju”, iako je ranije tvrdio suprotno. Prema wegovim re~ima, SRS je trebalo da glasa za SSP po{to je on uskla|en sa `eqama ove stranke. “Nikoli} je dodao da je SSP dobar sporazum i da je ovo prilika da Srbija ka`e da ho}e u Evropu (Tanjug, 4. 9. 2008. godine). S druge strane, u aprilu ove godine na izbornom mitingu SRS-a (B92, Vesti) Nikoli} je rekao: “Ne nude SSP Srbiji, ve} Demokratskoj stranci. Ne nude ni{ta gra|anima, ni ve}e plate, ve}e penzije, samo ve}i procenat glasova DS-u”. Obra}aju}i se novinarima u Skup{tini, Nikoli} je oti{ao korak daqe i, nekada `estoki kriti~ar re`ima Borisa Tadi}a, najavio da }e wegov poslani~ki klub (formiran na otetim mandatima) ubudu}e podr`ati svaki zakon ukoliko budu usvojeni amandmani te poslani~ke grupe.
72

Ne tako davno Nikoli} nije video nikakvu perspektivu Srbije u Evropskoj uniji: “Ne treba nama ni EU, ni SAD, ni CIA, mi Srbi smo, izgleda, sami sebi dovoqni. Danas na trgovima di`emo glas do neba. Nema vi{e dnevnog reda, dnevni red su Srbija, Karayi}, sramote i poni`ewa” (“Kurir” 30. 7. 2008). Isto tako je tvrdio: “Ne znam ni{ta pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato {to je pogazila sve {to je radila. EU prema Srbiji ima lo{ odnos i o Evropi me ne pitajte ni{ta” (februar 2005, “Blic”). To {to je Nikoli} promenio tako drasti~no svoj politi~ki stav i ideologiju, mnogobrojne “analiti~are” nije previ{e potreslo. Jednostavno, ocenili su to stavom “pragmati~nog” Tome. Nikoli}u to ne smeta, iako je i sam znao mnogo toga da ka`e na ra~un pragmati~nih politi~ara: “Ovi pragmati~ni }e da krenu da drpaju, da otimaju, odlaga}e izbore za predsednika Republike, za parlament Vojvodine, lokalnu samoupravu. Srbija }e biti u haosu, gra|ani nezadovoqni” (“Evropa”, 19. 5. 2005. godine). Bio je to Tomislav Nikoli} u nekom drugom `ivotu. Da bismo bili svesni {tetnosti i posledica pragmati~nog na~ina vo|ewa politike po naciju i dr`avu, koje je nekada reprezentovao \in|i} a danas to ~ine Palma, ^eda, Da~i} i Tomislav Nikoli}, neophodno je da prvo defini{emo, odnosno da utvrdimo wegovo bukvalno zna~ewe. Pragmatizam (dolazi od re~i: pragma-delo, delovawe, rad, ~in i sl.) je filozofski pravac ili boqe re~eno filozofsko shvatawe koje je krajem 20. veka nastalo u Americi, a ustanovili su ga:; John Dewey, Charles Peirce, William James. Za ovaj pravac se ka`e da “izra`ava veru u modernu tehnologiju i on je izraz industrijske civilizacije savremenog dru{tva”, a “u~i da ciq filozofirawa mora da bude prakti~na korist”. U prevodu, ovaj filozofski pravac smatra da su “ideje dobre samo kao plan delovawa i da imaju vrednost prema u~inku – prema koristi” i upravo zbog ovoga za pragmatiste, istina je ona ideja koja je korisna. Jednostavno, pragmati~ari smatraju da je istinito samo ono {to je korisno, odnosno oni povla~e poteze iz kojih mogu da izvuku nekakvu korist i u tome je ceo smisao pragmatizma. Samo ako pogledamo na pragmatizam koji se u Srbiji vezuje za “pragmati~are” \in|i}a, Palmu, ^edu, Da~i}a, i odnedavno Tomislava Nikoli}a, onda nam je sasvim jasno koliko je “dru{tveno korisna” su{tina wihove pragmati~nosti na delu. Ovde treba dodati da je pragmatizam, u politi~kom smislu, novi vid nastavka makijavelizma koji se pojavio kao metoda u politi~koj borbi pod parolom “Ciq opravdava sredstva”. U tom smislu mo`e da se razume ~uvena \in|i}eva re~enica “Kome je do morala, neka ide u crkvu”. Na izuzetno dobar na~in, smisao, su{tinu i opasnost od pragmatizma u Srbiji za “Srpsku politi~ku misao” opisao je Aleksandar Dimitrijevi}: “Kada se govori pragmati~nim novogovorom, uvek se dodaje ono “’zaboravite na istoriju i na pro{lost, mislite samo na sada{wost i budu}nost’”. “Pragmatizam kao na~in mi{qewa i postupawa pokazao se kao pogodan metod evolucije kapitalizma u fazi globalnog imperijalizma. Istovremeno, to je pogodno oru|e liberalne politi~ke ekonomije kojom se ~ovek sa
73

tradicijom pretvara u aistori~nog i obeskorewenog potro{a~a. To {to Zapad poku{ava da igra na kartu ’kratkog pam}ewa’, zastupaju}i pragmatizam, razumqivo je iskqu~ivo sa ta~ke wihovih interesa. Ali kada pragmatizam postane osnova politi~kog delovawa u Srbiji, to postaje opasan izazov za dr`avnost Srbije i wene nacionalne interese”, napomiwe Dimitrijevi}. Me|utim, kako je pragmatizam zloupotrebqen kao paravan koji toleri{e odre|ene negativne i {tetne dru{tvene pojave, a sve zarad vi{ih interesa unapred odre|enih pojedinaca, najslikovitije je za podgori~ki list “Dan”, svojevremeno napisao Dragan Mravovi}, nekada{wi konzul SRJ u Italiji: “Pragmatizam, primewen do krajwih granica kada je re~ o toleranciji prema biv{im fa{istima, primewuje se i na druge forme dru{tvene devijantnosti. Recimo, na korupciju i kriminal kada je re~ o Balkanu. Ko verno slu`i mo`e da uzima provizije, reket, mito, ne mora da pravda odakle mu novac. Mo`e da {vercuje cigarete, drogu, oru`je, da pere novac. Ko ne slu`i mora dobro da pazi {ta radi, a naro~ito {ta pri~a ili pi{e. Zato je mogu}e da je oblast Kosova i Metohije postala evropska Kolumbija, a da su tamo na vlasti mnogi ratni zlo~inci i narkodileri. Zato je mogu}e da danas u Beogradu, neki visoki dr`avni funkcioneri imaju basnoslovne vile, profitne firme i ostala bogatstva, a do ju~e ni ku~e nije imalo za {ta da ih ujede. Ako neko i postavi pitawe odakle im to, odmah biva progla{en neprijateqem demokratije i ostatkom Milo{evi}evog ili komunisti~kog re`ima (....). Ko nije pragmati~an zalud tra}i `ivot, talenat, sposobnost. Ko se bori za op{te dobro obavezno se sukobqava sa vla{}u, bila ona demokratska, komunisti~ka ili fa{isti~ka. On nije onakav kako je ameri~ki diplomata okarakterisao Milomira Mari}a: svojeglav i nije upotrebqiv ni za kakav ozbiqan posao.... unapred izgubqen slu~aj”, isti~e Dragan Mravovi}. Dakle, ~iwenica da pragmatizam kao instrument prakti~nog delovawa ima svoje jako upori{te na Zapadu, dovoqno govori sama po sebi o wegovoj {tetnosti za Srbiju: “Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su ve} poodavno odbacile sve filozofije i wihove teorije iz svojih {kola koje su u koliziji sa filozofskom teorijom pragmatizma, koji su usvojili i prakti~no ga sprovode u svim oblastima delovawa” (NIN, broj, 2589, 1. jun 2000). Sve ovo nam ukazuje na to da postoje dovoqno jaki razlozi da se osvrnemo na neke od situacija u kojima je u Srbiji termin “pragmatizam” upotrebqavan, uz ~ija imena je “prika~ivan” i ko ga je prika~ivao. Ne treba sporiti da pragmatizam, s jedne strane, mo`da i jeste upotrebqiv, koristan i plemenit, ali treba analizirati i odgovoriti na pitawa: Kada, kako, kome i za{to? Sastav aktuelne koalicione vlade Tadi}-Da~i} ocewen je kao rezultat kompromisa koji je postignut upravo zahvaquju}i pragmati~nim principima SPS-a. Pozivaju}i se na pragmatizam, svi su poku{avali da opravdaju stvarawe ove neprirodne a`daje, za koju i sami znaju da glava i telo nisu kompaktni. Tako Vesna Pe{i}, jedna od sledbenica Soro{eve politike u
74

Srbiji, analiziraju}i Tadi}evo pona{awe, ka`e: “...mora se, de{ava se, pragmati~na politika sva{ta tra`i od vo|e koji pravi proevropsku vladu”, i dodaje: “Pravqewe vlade je pragmati~na stvar, pa je {minka potrebna samo u onoj meri u kojoj je potrebno obaviti pristojne razgovore s partijom koja je upropastila zemqu tokom devedesetih godina. Shvatamo toliko. Znam da treba da se nude kule i bregovi. To je ve} uobi~ajena stvar kod podele plena, to jest kad se pravi vlast...” www.pescanik.net, 8. 6. 2008). I druga Soro{eva sledbenica, Borka Pavi}evi}, uop{te ne vidi razloge zbog kojih bi se zalazilo u moral i ideologiju neprirodne koalicije Tadi}-Da~i}, jer tu je, naravno, i ovog puta pragmatizam kao paravan za nemoral. Pavi}evi}eva, na pitawe kako gleda na koaliciju socijalista i demokrata, ka`e: “U pitawu je jo{ jedan pragmati~an trenutak pravqewa ovakve koalicije. Ali za{to se to pretvara u moralno pitawe? Za{to se sada moraju qubiti i grliti? Za{to se dodaje moralno obja{wewe ne~emu {to mo`e biti liberalna, pragmati~na, interesna koalicija?” http://www.e-novine.com”, 14. 7. 2008). @arko Kora}, kao ~ovek koji pripada istoj orijentaciji, ipak je svestan nemorala “apsolutnog pragmatizma”, ali samo delimi~no, jer i on podr`ava “tolerisawe pragmati~nih zahteva”. S tim u vezi Kora} ka`e: “Takozvana deklaracija o pomirewu koju pomiwu SPS i DS, pokazuje do kojih nemoralnih principa vodi politika tzv. apsolutnog pragmatizma, koja je karakteristika ’nove Demokratske stranke’. Miriti se na takav na~in sa strankom koja je ponosna na Milo{evi}evo nasle|e, zna~i rugati se `rtvama te politike. Jedno je tolerisati tu stranku kao mla|eg partnera u pragmati~nim zahtevima dr`avne politike, a sasvim drugo opra{tati joj ono na {ta je ona ponosna” www.e-novine.com”, 18. 7. 2008). Dakle, i @arko Kora} pragmatizam shvata kao oru|e za prqavu politiku i sam ka`e da “tu nema ideologije”, ali istovremeno u~estvuje u tome kroz vlast LDP-DS-SPS na nivou Beograda. “Danas je DS stranka vlasti koja te`i da proguta {to vi{e bira~a i zauzme onu poziciju u dru{tvu koja }e je trajno etablirati kao nezaobilaznu u svakoj budu}oj vladi. Tu nema vi{e ideologije, ve} samo tehnike vladawa. DS ozna~ava po~etak kraja politike u na{em dru{tvu”, pravilno zakqu~uje Kora}, koji i sam ~ini sastavni deo tog cirkusa nemorala i time daje legitimitet “tehnici vladawa” bez ideologije. Dakle, potpuno je jasno da je pragmatizam postao paravan koji se koristi kao moderni instrument za ostvarewe svojih ciqeva. Koliko je taj instrument surov, vidi se po tome odakle je donet u Srbiju i ko i kako ga u Srbiji primewuje. S tim u vezi, kolumnista “Politike” pi{e: “U ameri~kim stru~nim politi~kim ~asopisima ve} du`e vreme se provla~i teza – ’pragmatizam iznad principa’. Pod pragmatizmom se, u ovom slu~aju, podrazumeva politi~ka celishodnost, tj. shvatawe da ono {to se danas ~ini privla~nim treba i uraditi. U osnovi takvog razmi{qawa ne stoji pravo nego – sila. Ono {to se defini{e izrazom might is right. Drugim re~ima, ako sam mo}an, onda sam i u pravu” (“Politika”, S. Samaryija, 10. 9. 2008). Sagledali smo pravo zna~ewe termina “pragmatizam” i videli smo da je on {tetan. Me|utim, ne toliko {tetan sam po sebi, ve} iskqu~ivo {te75

tan u zavisnosti od toga gde, kada, ko i kako ga koristi kao instrument, odnosno oru|e za politi~ku manipulaciju i ostvarivawe svojih (ili tu|ih) ciqeva. Jednostavno, mnoga istorijska otkri}a koja su dala neki doprinos ~ove~anstvu, okrenula su se protiv tog istog ~ove~anstva. Bio je to ma~ sa dve o{trice. Isti slu~aj je i sa pragmatizmom koji je, na`alost, postao lo{ pravac delovawa na ostvarivawe dru{tevnih i nacionalnih ciqeva, ali i dobar paravan za pojedince i najmodernija floskula za kroja~e “novog svetskog poretka”. Na kraju vaqa dodati, pragmati~an se nikada ne postaje o svom tro{ku. Naredna rubrika – “Amnezija”, donosi tekst pod naslovom “Lo{e pam}ewe”, a autor bazira tezu “da je amnezija ne{to {to je zaista opasno, najboqe se vidi na primeru i slu~aju Tomislava Nikoli}a. On jednostavno ne mo`e da se pomiri s ~iwenicom da je SRS od wega napravila predizborni, izborni i postizborni “brend”. Nadnaslov je glasio: “Osnovno na~elo nove ideologije novog Tomislava Nikoli}a”. Koliko uspe{no i mo}no ma{inerija “novog svetskog poretka” trenutno u Srbiji transformi{e svest, “lomi” ki~mu, revidira stavove i okre}e svog protiv svog, vidimo na primeru ovog novog Tomislava Nikoli}a, ~oveka koga vi{e gra|ani Srbije ne prepoznaju. [ta je to danas u Srbiji od onog starog Tome ostalo? Ostale su samo izjave koje su mediji zabele`ili, a koje }e istorija sa~uvati, i ni{ta vi{e od toga. Me|utim, mi ovom prilikom ne}emo podse}ati na sve {to je Nikoli} govorio u ovih 18 godina provedenih u Srpskoj radikalnoj stranci jer je to op{tepoznato, kao {to je op{tepoznato i {ta danas govori o svojoj stranci, partijskim saborcima i predsedniku, prof. dr Vojislavu [e{equ. Me|utim, podseti}emo javnost na neke od izjava Tomislava Nikoli}a koje je izgovorio u posledwe dve godine, ta~nije od 8. oktobra 2006. godine kada je odr`an Sedmi otaybinski kongres SRS-a, pa sve do danas. Obra}aju}i se delegatima Sedmog otaybinskog kongresa SRS-a, Tomislav Nikoli} je, izme|u ostalog, rekao: “Onaj lom, onaj pad 2000. godine Srbija vi{e nikada ne}e da do`ivi, ne}e zato {to su vrednosti odvojene, zato {to se sada zna na kojoj strani su Srpska radikalna stranka i srpski nacionalni interesi, a na kojoj strani su oni koji ispuwavaju tu|e interese”. (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755) Dakle, tada je Nikoli} napravio pravilnu podelu vrednosti u Srbiji, tvrde}i da su SRS i nacionalni interesi s jedne strane, a strane sluge na drugoj strani. Ako se razi{ao sa politikom SRS-a, na kojoj strani je danas Tomislav? Pre{ao je na drugu stranu i to stranu, kako sam re~e, “onih koji ispuwavaju tu|e interese”. Pre samo dve godine, snagu i opstanak SRS-a Tomislav Nikoli} uop{te nije dovodio u pitawe, jer na to ne mo`e da uti~e “sklawawe” bilo kog radikala. “Nije to bilo slu~ajno zami{qeno da Srpska radikalna stranka u najte`em periodu po Srbiju ostane fizi~ki bez prisustva svog predsednika. Bio je to pakleni, dobro smi{qen plan, samo se nije ra~unalo sa jednom ~iwenicom, nema tog radikala koga bi mogli da sklone, a da Srpska ra76

dikalna stranka izgubi, ili da bude slabija, ili da nestane” (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755). Na`alost, uspeh i opstanak partije, Nikoli} danas poistove}uje sa samim sobom. Na pitawe novinara: “Dakle, posle mene potop”? Nikoli} odgovara: “Da vam iskreno ka`em, mada ne bih voleo da se to desi, ali ako formiram stranku, SRS }e nestati”! (“Politika”, 12. 9. 2008). Da je amnezija ne{to {to je zaista opasno, najboqe se vidi na primeru i slu~aju Tomislava Nikoli}a. On jednostavno ne mo`e da se pomiri s ~iwenicom da je SRS od wega napravila predizborni, izborni i postizborni “brend” i da on nikako kao pojedinac nije mogao sam sebe da “brendira”. Pre samo dve godine Nikoli} je toga bio svestan, pa je delegatima Sedmog otaybinskog kongresa poru~io: “Svi vi koji ste bilo gde izabrani, svi mi koji }emo bilo gde biti izabrani, izabrani smo zato {to pripadamo Srpskoj radikalnoj stranci” (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755). Kada je dve godine nakon toga Tomislav zakqu~io da mu vi{e nije mesto u Srpskoj radikalnoj stranci, rekao je: “Do{ao sam u raskorak sa shvatawem politike, morala, ideologije i budu}nosti Srbije sa predsednikom SRS-a” (“Glas javnosti”, 9. 9. 2008). On se odri~e svoje strana~ke funkcije, stranke i strana~ke ideologije, ali se ne odri~e mandata koji mu je stranka dala i pritom zaboravqa da je izabran za poslanika, kako ono i sam re~e, “samo zato {to pripada Srpskoj radikalnoj stranci”. Na pitawe novinara: “[ta ako stranka zahteva da vratite mandat?” Nikoli} odgovara: “Blanko ostavke poslanika SRS-a bile su kod mene, ali ja sam ih slu~ajno zagubio. Ispale su mi negde, tako da nemam kome da vratim mandat” (“Alo”, 9. 9. 2008). Drugom prilikom, a istim povodom, na pitawe novinara: “Va{ stav je bio da mandati pripadaju stranci”? Nikoli} ka`e: “Stranke se vezuju za pojedince, SRS je vezivan za [e{eqa, a kad je on oti{ao u Hag, za [e{eqa i mene, po{to nije mogao da vodi kampawu, sve se vezivalo za mene. Ja sam, vaqda, svojim radom u kampawi, zalagawem svog imena, zaslu`io da odlu~ujem o svom mandatu” (“Politika”, 12. 9. 2008). Dakle, prema ovom shvatawu, on smatra da je sam “zaradio” sve mandate i da se tu zavr{ava svaka pri~a o moralu. Kada je Nikoli} podneo ostavku na strana~ke funkcije i kada su strana~ki organi odlu~ili da }e, bez obzira na to, ostati poslanik SRS-a, on je o~igledno u rezervi imao druge planove. Tako je na pitawe novinara: “Formirate li novu stranku?” Nikoli} odgovorio: “Razmi{qam o tome, ali do daqweg sam poslanik SRS-a” (“Alo”, 9. 9. 2008). Me|utim, kada je ve} bilo jasno da }e Nikoli} osnovati novu partiju, medije je mu~ila dilema kakvo }e ime ta partija imati i da li }e u wenom nazivu biti sadr`ana re~ “radikalna”?. Na tu temu, Nikoli} ka`e: “Potisnu}u svoju veliku qubav prema tom imenu i ima}emo, verovatno, neko ime bez re~i radikal” (“Politika”, 12. 9. 2008). Na`alost, zaboravio je {ta je samo dve godine pre toga govorio. Pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa SRS-a, Tomislav Nikoli} je rekao: “Kako god se nazivale stranke koje Srbiju vode, bez Srpske radikalne stranke na vlasti Srbija nikada ne}e biti demokratska dr`ava” (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755).
77

Trenutno svoju perspektivu na politi~koj sceni Srbije Tomislav Nikoli} vidi u saradwi sa onima po kojima je do ju~e osipao paqbu zbog ideolo{kih razlika i na~ina wihovog politi~kog delovawa. Tim povodom, za ruski list “Vremja novosti” ka`e: “Mi smo spremni da nastavimo saradwu sa strankama narodno-patriotske orijentacije, kao {to su DSS biv{eg premijera Vojislava Ko{tunice i Nova Srbija Velimira Ili}a (...) ali ja ne vidim mogu}nost da nastavim saradwu sa onima sa kojima smo se sada razi{li” (“Tanjug”, 11. 9. 2008). Dakle, prosto je neverovatno kako je Tomislav preko no}i postao ovako iskqu~iv prema svojoj doju~era{woj stranci. Od radikala wemu su postali dra`i drugi koje je pre dve godine ispquvao pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa SRS-a, kada je od wih o~ekivao podr{ku za reizbor na funkciju zamenika predsednika SRS-a. On je tada rekao: “Nije Ko{tunica ni{ta boqi ni od \in|i}a ni od Tadi}a. U istom su loncu, u istom ko{u, na isti na~in vode dr`avu, isti bogata{i ih finansiraju, isti su im ciqevi i interesi” (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755). Nije danas Tomislav Nikoli} promenio mi{qewe samo o Vojislavu Ko{tunici, on je napravio sna`an zaokret i prema Borisu Tadi}u. Na konferenciji za {tampu, koju je preneo “Glas javnosti” 22. avgusta 2008. godine, Nikoli} je `estoko kritikovao Tadi}a: “Najodgovorniji ~ovek u Srbiji za pripreme gra|anskog rata je Boris Tadi}. On radi po sistemu uni{ti}u SRS, ako treba i pobi}u ih, a sve ove male mi{eve, kako ih naziva, uvu}i }u u vladu”. Nekoliko dana kasnije, za ruski list “Vremja novosti” Nikoli} ka`e: “U istoriji svake dr`ave de{avaju se trenuci kada vlast i opozicija treba da sara|uju. Me|utim, de{avaju se i ekstremne situacije u kojima opozicija treba da podr`i zakone koje podnose vlasti. U Srbiji je sada nastala takva situacija”. Nikoli} jedino nije pojasnio da li su on i wegovi saborci ti mi{evi koje, prema wegovim re~ima, Tadi} namerava da uvu~e u vladu. Ukoliko se vratimo daqe u pro{lost, za razliku od sada{wosti, mo`e da se zakqu~i da Nikoli} nije {tedeo re~i kada je Boris Tadi} bio u pitawu. Na pitawe novinarke Oqe Be}kovi}: “^ekajte, Boris Tadi} je usta{a?” Nikoli} je odgovorio: “Potpuno” (“Utisak nedeqe”, B92, 26. 2. 2006. www.b92.net). Me|utim, on sada ne samo {to ne misli tako, ve} demantuje i samoga sebe. Na pitawe novinara: “Umeli ste da ka`ete za Borisa Tadi}a da je usta{a?” Nikoli} ka`e: “Niste me nikada ~uli da ka`em za Borisa Tadi}a da je usta{a” (“Upitnik”, RTS, 11. 9. 2008. www.rts.co.yu). Ovakvoj izjavi se ne treba ~uditi, ako uzmemo u obzir to da Tomislav nema razloga da strahuje od Borisa Tadi}a jer su danas obojica na istoj strani – protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Treba se setiti Tadi}evih re~i: “Ne takmi~im se ja vlastitim politi~kim idejama sa Tomislavom Nikoli}em, ja se takmi~im sa Vojislavom [e{eqom i to svakome mora da bude jasno” (u Kraqevu, 2. 1. 2008, “Dnevnik”). U obra}awu pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa koji je odr`an ne tako davno, 8. oktobra 2006. godine, Tomislav Nikoli} je rekao: “Na{a saradwa sa predsednikom stranke zavisila je od Ha{kog tribunala, ne od Vojislava [e{eqa i ne od Srpske radikalne stranke. Kada su mu oni do78

zvoqavali kontakt, kontakta je bilo, kada su dozvoqavali da ga obi|emo i da ga posetimo, obilazili smo ga i pose}ivali. Kada su to zabrawivali, onda po {est meseci nismo imali skoro nikakvu komunikaciju. Mo`da zato nismo ostvarili najboqe mogu}e rezultate. Bili smo blizu da osvojimo sve {to se moglo, ali vi znate {ta nam je nedostajalo, nedostajao nam je prof. dr Vojislav [e{eq” (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755). Na`alost, danas novi Tomislav Nikoli} ne misli tako. On smatra da je upravo dr Vojislav [e{eq bio najve}a prepreka za boqe izborne rezultate koji su mogli da dovedu stranku na vlast. Tim povodom Nikoli} ka`e: “(...) u svakoj kampawi imali smo teret neke wegove izjave, koja je odbijala qude koje smo mogli privu}i da glasaju za nas” (“Politika”, 12. 9. 2008). Nikoli} pri tom zaboravqa na intervju koji je 19. juna 2008. godine dao listu “Alo”, kada je na pitawe novinara da li je bira~e odbila mo`da neka izjava ili nastup Vojislava [e{eqa odgovorio: “Kada pomisli da je stranka skrenula sa izvornih principa, [e{eq se ume{a, ali u principu se ne me{a u rukovo|ewe strankom”. Nikoli} je tada tako|e tvrdio da nema problem sa tim {to je zamenik predsednika stranke: “a sebe vidim kao osobu koja autonomno vodi stranku, uz sva ograni~ewa koja u stranci postoje...” Na pitawe novinara da li ta ograni~ewa poti~u od [e{eqa, Nikoli} je odgovorio: “Svuda ima ograni~ewa, i u politici, i u braku, i na ulici... Evo, vi sad ne mo`ete da pre|ete ulicu na crveno. Ho}u da ka`em da ne mo`ete uvek sve svoje ideje da sprovedete u delo”. Danas o`alo{}eni Nikoli} poru~uje da ne}e da bude krpa i da ne namerava da trpi poni`ewa, iako je pre toga, kako smo se uverili, govorio da autonomno vodi stranku, da mu ne smeta to {to je zamenik predsednika i da se [e{eq u principu nije me{ao u rukovo|ewe strankom. Nije li ovo cinizam novog Tomislava? Naravno da jeste, i to se iz ovih izjava jasno vidi. Veoma je va`no podsetiti i to kako je Tomislav zavr{io svoje obra}awe pred delegatima Sedmog otaybinskog kongresa. Pre nego {to je ponovo izabran na funkciju zamenika predsednika SRS-a, on je svoje izlagawe zavr{io re~ima: “Draga bra}o i sestre, nadamo se da }e za slede}i kongres Srbija, Srpska radikalna stranka i porodica Vojislava [e{eqa imati Voju na svom ~elu” (“Velika Srbija”, oktobar 2006, br. 2755). Danas taj isti ~ovek deluje protiv Vojislava [e{eqa, minira wegovu odbranu, u javnost iznose}i tajne zapisnike sa sastanka tima koji poma`e odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, iako zna da Ha{ki tribunal to strogo zabrawuje, a po~eo je i sa pripremama za formirawe nove stranke. I na kraju, kojim citatom zavr{iti pri~u o reformisanom Tomislavu Nikoli}u? Mo`da najboqe pitawem koje je svojevremeno postavio i vladika Nikolaj Velimirovi}: “Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drve}a i svih travki {to rastu pokraj puta – {ta im poma`e sve to znawe ako ne znaju gde je put po~eo i gde }e se zavr{iti, i odakle su po{li i kuda idu?”. U rubrici “Trakat o obrazu”, pod naslovom “Politi~ko samoubistvo Tomislava Nikoli}a”, objavqen je tekst Milo{a Markovi}a. I ovaj autor
79

bavio se razlozima neuspelog poku{aja pu~a, ali pravi akcenat je na Nikoli}evom odnosu prema dr [e{equ. Podnaslov ozbiqno uru{ava sva Nikoli}eva opravdawa: “Mo`da, po najnovijem shvatawu i postupawu Tome Nikoli}a, ima ne{to ve}e i zna~ajnije od Srbije, od interesa srpskog naroda!? Mo`da je za Nikoli}a i samo Kosovo i Metohija, u me|uvremenu, postalo drugorazredno pitawe! Mo`da je i sama Srpska radikalna stranka, u me|uvremenu, za Nikoli}a postala zanemariva ~iwenica, u pore|ewu sa interesima koje samo on vidi i razume!? Mo`da je Tomislav Nikoli} odustao i od samog sebe, radi nekih, ili ne~ijih vi{ih interesa!?” Polako! Posle svakog {oka treba se smiriti, presabrati, odagnati od sebe sva ogor~ewa, ushi}ewa, uzbu|enost bilo koje vrste. U o~ajawu ili u odu{evqewu nema objektivnog suda, nema istinske analize. [ta je sve bilo, kako je bilo, za{to je bilo to {to je bilo – na sva ta i sli~na pitawa ne mo`emo pouzdano odgovoriti u stawu bilo kakve uzbu|enosti. Prose~an srpski bira~, a pogotovo pripadnik Srpske radikalne stranke, mora biti iznena|en, zbuwen i ogor~en. Tek kada spozna sve relevantne ~iwenice, kada ih dobro promisli i vaqano analizira, ima}e pouzdanu osnovu za svoju ocenu, svoje mi{qewe i kriti~ko opredeqewe. Tako }e, izme|u ostalog, spasiti sebe od mnogobrojnih zabluda i izbe}i mnogobrojne manipulacije koje mu srpska politi~ka scena nudi na svakom koraku. Tako jedino ne}e zalutati ni u najgu{}im politikantskim maglama, tako }e jedino odoleti mnogobrojnim zavodqivim iluzijama koje mu na svakom koraku nude mnogobrojni politi~ki trgovci u Srbiji. Uostalom, nije uzaludno re~eno da je sumwa vrlina razuma. A sigurno je da ogromna ve}ina pripadnika SRS, pa ~ak i wenih politi~kih protivnika, a pogotovo ve}ina ukupnih srpskih bira~a, nikada nije ni posumwala da jedan Toma Nikoli} mo`e u~initi – to {to je u~inio! Sigurno je da bi se mnogi ube|eno zakleli da nema te cene za koju bi Toma Nikoli} u~inio – to {to je u~inio! Da li je zaista mogu}e da je taj Toma, taj “po{teni srpski doma}in iz [umadije”, kako re~e jedan moj duhoviti i upu}eni kolega, da je on, on, “Tomislav Nikoli}, od govornice u Skup{tini Srbije napravio novi Radovawski lug, ne samo za Srpsku radikalnu stranku, nego, u krajwoj liniji, i za celu politi~ku Srbiju”! Pa, pobogu, kakve muke su ga na to naterale!? Po koju, kakvu i koliku cenu je to uradio!? Da li je time branio neke vi{e ciqeve, koje prose~an srpski bira~ ne mo`e doku~iti!? Mo`da, po najnovijem shvatawu i postupawu Tome Nikoli}a, ima ne{to ve}e i zna~ajnije od Srbije, od interesa srpskog naroda!? Mo`da je za Nikoli}a i samo Kosovo i Metohija, u me|uvremenu, postalo drugorazredno pitawe! Mo`da je i sama Srpska radikalna stranka, u me|uvremenu, za Nikoli}a postala zanemariva ~iwenica, u pore|ewu sa interesima koje samo on vidi i razume!? Mo`da je Tomislav Nikoli} odustao i od samog sebe, radi nekih, ili ne~ijih vi{ih interesa!? Mo`da je ubedio i samog sebe da je on li~no mesija vaskolikog Srpstva, da je genije koji u svojoj stranci nema dostojne saradnike i saborce! Iz wegovih posledwih izjava proizilazi zakqu~ak da je ube|en da je on alfa i omega srpske politi~ke scene! Bez
80

mene nema Srpske radikalne stranke! Srpska Radikalna stranka, to sam ja, Tomislav Nikoli}! Kad ja odem, oni ne postoje! Oni su me onemogu}ili da usre}im Srbiju! Otkud ovakva ube|ewa koja nudi na svakom koraku i na svim medijima!? Pa nije, vaqda, titovski ube|en da su samo on i wegovi partijci sjajni, a svi drugi – o~ajni! Pa nije, vaqda, da su svi wegovi doju~era{wi strana~ki saborci i prijateqi, preko no}i postali glupi i nikakvi, a samo on ostao – genijalan!? Otkuda i za{to tako nagli izlivi narcisoidnosti, egocentrizma i samoobo`avawa!? Pa nije mogu}e da su samo on i wegovi partijci ~isti, moralni, uzvi{eni, pravdoqubivi i istinoqubivi, a svi drugi – o~ajni i nikakvi!? Pa, zar mu je trebalo 18 godina da to sagleda!? Kako je, onda, toliko dugo mogao sa wima kao takvima!? Mo`da }e ga proglasiti za {ampiona tolerancije, kada je toliko dugo mogao da trpi takav i toliki gadaluk svojih strana~kih kolega!? Za{to nije upozorio skoro dva miliona srpskih bira~a da ne glasaju za Srpsku radikalnu stranku, jer su u woj samo prevaranti i nitkovi!? Naravno, samo je on ~ist!? A kad on ode iz Srpske radikalne stranke, u woj }e ostati samo talog i ni{tarija!? Pa, qudi moji, je li to mogu}e!? No, nemojmo, jo{ zbuweni i iznena|eni, tra`iti odgovor na ovako delikatna pitawa! Pustimo gospodina Tomislava Nikoli}a da on sam objasni to ~udo! On ima to pravo, ~ak i obavezu, a onaj ko slu{a ili ~ita wegovo obja{wewe, ima pravo da sumwa, veruje ili ne veruje! Jedan od kqu~nih momenata koji je, prema svim medijima i samom Nikoli}u, presudno uticao na wegovu odluku jeste u ~iwenici {to je, wega i wegove unuke, klela wegova radikalska saradnica. Drugi presudni momenat je u tome {to nije pristao da mewa svoje obe}awe da }e u Skup{tini Srbije podr`ati evropski put, za {ta se zala`e vladaju}a koalicija, a na ~emu je, uglavnom, i dobila posledwe izbore. No, da malo dubqe promislimo te razloge kojima Toma Nikoli} pravda i obja{wava svoju odluku. Prvo, poslanici koji su, u ogor~ewu, izgovorili re~i kletve, nisu imenovala ni Tomislava Nikoli}a ni wegove unuke! On se u tome sam prepoznao, po{to je, navodno, tajno kontaktirao sa Borisom Tadi}em, svojim glavnim politi~kim protivnikom. A sam Toma je prvo negirao da je tajno kontaktirao sa Tadi}em, a kasnije je priznao da je telefonski kontaktirao sa predsednikom Srbije. Naravno, ni{ta nije sporno, da on, Tomislav Nikoli}, kao lider najve}e stranke u Srbiji razgovara sa predsednikom Srbije. Ali da li je to po`eqno u trenutku kada re`im Borisa Tadi}a, upotrebom sile na mitingu, brutalno tu~e funkcionere SRSa, a jedan mladi} od posledica batiwawa kasnije i umire? Postavqa se tako|e pitawe o ~emu su razgovarali. Ako je interes Srbije bio u pitawu, zar je to trebalo kriti od javnosti a ponajvi{e od strana~kih kolega? Nikoli} je do pre izvesnog vremena, dok se nije saznalo, }utao. A onda je po~eo da obja{wava. Me|utim, postavqa se pitawe kada je Nikoli} govorio istinu! Onda kada je negirao sastajawe sa Tadi}em, ili onda kada ga je sveo samo na telefonski razgovor. Bilo kako bilo, takvim svojim iskazima, od kojih mo`e samo jedan biti ta~an, Tomislav Nikoli} je ozbiqno doveo u pitawe svoju
81

apsolutnu istinoqubivost, u koju se javno zakliwe. Sigurno je da cela ta stvar oko kletve, sastajawa i nesastajawa, svakako nije bitna, niti se mo`e ticati neke politi~ke su{tine. Sve bi to bilo i banalno i efemerno da nije poslu`ilo kao obrazlo`ewe Tomine radikalne odluke da okrene le|a Srpskoj radikalnoj stranci i da se, tobo`, politi~ki osamostali. Da promislimo i drugi bitan razlog za radikalnu politi~ku odluku gospodina Nikoli}a. Su{tina wegovog obja{wewa, u raznim varijacijama, svodi se na to {to nije hteo da pogazi svoje javno obe}awe da }e podr`ati proevropske tendencije koje zastupa vladaju}i re`im, uz izvesne korekcije koje se odnose na Kosovo i Metohiju, a koje je predlo`io Tomislav Nikoli}. On, kako tvrdi, nije hteo da demantuje samog sebe, drugim re~ima nije hteo da sla`e. Svaka ~ast! Naravno da nijedan pristalica Srpske radikalne stranke nije ni mogao o~ekivati da jedan Tomislav Nikoli} javno la`e. Wegova dosada{wa istinoqubivost i pribavila mu je, izme|u ostalog, toliko glasova. Naravno da je i te{ko i mu~no mewati, navodno zajedni~ki donesene odluke i stavove. Kao da se Toma Nikoli}, u svojoj dugogodi{woj politi~koj karijeri, prvi put na{ao u nekoj delikatnoj i te{koj politi~koj poziciji. Kao da nije stekao onaj nu`ni imunitet, kao da su mu strani strpqewe, pa i trpqewe, koje je do sada vi{e puta pokazao i dokazao. Osnovno pitawe je da li je Toma Nikoli} bio doveden u situaciju da iska`e promewen politi~ki stav svoje stranke, ili da sla`e. Uostalom, niko ga nije prisiqavao da se pre skup{tinske sednica izja{wava i da obe}ava ovo ili ono. Na kraju krajeva, znao je da glasovima svojih poslanika ne mo`e izmeniti voqu vladaju}e koalicije. I sa podr{kom radikala i bez we, epilog bi bio isti. Ima u toj evropskoj platformi za saradwu niz momenata koji izazivaju sumwu i zaslu`uju svaki politi~ki otpor, a pogotovo otpor koji je u duhu politike Srpske radikalne stranke. Ne verujem da bi se radikali slo`ili sa hap{ewem Ratka Mladi}a, ~ime se uslovqava na{e saradwa sa Evropskom unijom. Ne verujem da bi se ijedan misle}i Srbin slo`io sa mogu}no{}u prodaje srpske zemqe strancima. A oni mogu da otkupe i celu Vojvodinu. Mogu i Tominu i na{u [umadiju. [ta god ho}e! Pravo je ~udo da se jedan Toma Nikoli} nije bunio protiv takvih uslovqavawa na{eg ulaska u evropske integracije. Nije, vaqda, hteo da podr`i i te mogu}nosti?! On, naravno nije morao ni{ta da la`e pred skup{tinskom govornicom, {to je samo budala mogla zahtevati od wega, on je samo morao da iznese novu argumentaciju za promewenu odluku Srpske radikalne stranke ~iji je glasnogovornik u Skup{tini Srbije. A za korigovawe, pa i promenu stavova Srpske radikalne stranke, bilo je mnogo ubedqivih razloga, od kojih su samo neki pomenuti. Dakle, moglo bi se zakqu~iti da Tomu Nikoli}a niko nije prisiqavao da la`e, nego samo da iska`e posledwe strana~ke stavove, koji su bili druga~iji od onih koje je on, Tomislav Nikoli}, unapred obe}ao vladaju}em re`imu. Da li bi to bilo ne{to skandalozno, ne{to neobi~no na na{oj politi~koj sceni? Da li je greh promeniti stavove i zakqu~ke, pogotovo ako za te promene ima bitnih razloga? Da li je sramota izneti takve stavove pred Skup{tinom Srbije? Da li se tim i takvim izno{ewem promewenih stavo82

va dovodi u pitawe li~ni moralni kredibilitet Tomislava Nikoli}a? Svakako da – ne! Dakle, ni jedan ni drugi razlog koje Toma Nikoli} navodi kao obja{wewe i opravdawe svog radikalnog i neo~ekivanog politi~kog zaokreta, nemaju logi~ke oslonce. Nemaju ~ak ni moralne, iako on li~no ima pravo da ih u svoje ime donosi. Ili, ta~nije re~eno, razlozi koji su ga, navodno, prisilili na takvu odluku nisu ubedqivi, nemaju ni logi~ku odr`ivost, niti na wima, kao takvim, mo`e po~ivati neka posebna moralnost u koju se zakliwe. Jednostavno, sve to neubedqivo, ~ak i prizemno zvu~i i deluje. Sve nekako u stilu, oni su mene kleli, oni su dirali moje unu~i}e, oni su mene terali da ja la`em, a ja to ne}u, ja sam ~ist, ja sam po{ten, ja sam sjajan, a o ni su nikakvi, glupi, masni, prqavi i zli! A taj vokabular, ta vrsta pri~e, to prenemagawe, pre li~i na govor neke narcisoidne uvredqive seoske sna{e, koja govori samo o svom moralu i o svojoj dobroti. To ne bi trebalo, ni smelo da li~i na Tomu Nikoli}a. Ne treba biti poseban analiti~ar pa u takvim pri~ama videti i jednu vrstu neodemagogije, manipulisawa javno{}u. Evo, narode, vidite, kolika sam ja `rtva, samo zato {to sam destilovano ~ist, a oni masni, prqavi i zli. Morao bi se gospodin Nikoli} zapitati da li }e narod naiskap popiti wegovu pri~u kao takvu, a da ne oseti svu wenu oporost. Najlogi~nije pitawe koje se odmah name}e moglo bi glasiti: pa, pobogu, Tomo, zar vam je trebalo osamnaest godina da ih procenite, kako ste toliko mogli sa wima kao takvima, kako ste mogli govoriti u wihovo ime, boriti se za wih? Gde vam je pronicqivost, gde su vam o~i da vidite da su toliko crni? Pa niste, vaqda, ju~e progledali!? Pa kako sada mo`ete govoriti da niko normalan ne}e sa Todorovi}em, ne}e sa Radetom, ne}e sa ovim ili onim? Pa, odmah }e vas zapitati, pa kako ste to vi, Tomo Nikoli}u, wih, kao takve, mogli trpeti tolike godine, dr`ati ih kao svoje odabrane saradnike i prijateqe. Ne}e vam ba{ biti lako logi~kim sredstvima odgovoriti na ta i druga, slo`enija i va`nija pitawa. A tek kada se postavi pitawe va{eg odnosa prema [e{equ!? Pogotovu sada kada je u poziciji zato~enika u Hagu. Ispada, po va{oj pri~i, koju sva {tampa i svi mediji zdu{no prenose, da su svi gresi koji mu se pripisuju, mali i zanemarivi u odnosu na greh koji je po~inio prema vama! Na kraju krajeva, imate mogu}nost, da ga, kada se vrati, ako se vrati, li~no tu`ite redovnom sudu, a ne da ga sada tu`akate politi~koj javnosti, kada ne mo`e u svoju odbranu re}i ni jednu jedinu re~! Pa ~ak i da ste wegova `rtva, kako sada tvrdite, ko vas je primoravao na tu ulogu?! Za{to ste na wu pristajali!? Pa, ne poznajete ga od ju~e! Pa, vaqda ste vi, sami i bez prinude, izabrali wega za svog politi~kog idola, a ne on vas! A ispada, na osnovu va{ih posledwih javnih istupa, da je Vojislav [e{eq iz Haga blokirao svu va{u politi~ku genijalnost! Ako je to tako, {to ga niste odmah napustili, pa onda nastavili, neometano, da usre}ujete Srbiju!? Onda smo zbog toga izgubili svi mi, izgubila je cela Srbija, a ne samo Tomislav Nikoli} kao `rtva svoje dobrote. Eh, da ste odmah napustili Srpsku radikalnu stranku kao takvu, i Vojislava [e{eqa kao takvog, gde bi Srbiji bio kraj!? Sada kada ste javnosti saop{tili za{to Srbija tapka u mestu, odnosno nazaduje, mnogi su
83

quti na vas, Tomislave Nikoli}u! Vama se sada, na svakom koraku nudi uteha, ali ko }e ute{iti srpski narod koji tek sada saznaje {ta je sve propustio zbog va{eg robovawa Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci! Me|utim, po{to svako zlo ima i svoje dobro, vi ste svojim stradawem i svojim sada{wim oslobo|ewem, Srbiji stvorili osnove za novi optimizam! Ne}emo vaqda, dugo ~ekati, da sada, slobodni, samostalni i nezavisni, za kratko vreme preokrenete situaciju u Srbiji! Povodom Va{eg stradawa, sagledali smo i svu humanost vladaju}eg re`ima, koji vam je odmah ponudio svu svoju samilost i podr{ku, otvorio sve javne ispovedaonice da nam ka`ete kako su vas kleli, kako su vas mu~ili i kako ste sve to trpeli radi op{teg dobra. A po{to je narod uvek na strani `rtve, mo`ete o~ekivati i bezrezervnu podr{ku. A takozvani politi~ki analiti~ari su se uveliko raspisali sa izazovnom namerom da objasne goru}u temu pod naslovom “Toma Nikoli} kao `rtva svojih naprednih politi~kih ideja koje do sada nije mogao da iska`e”! I evo, ba{ danas, 12. septembra 2008, jedan takozvani ili samozvani politi~ki analiti~ar po imenu Milan Nikoli}, poznat samo kao prizemni re`imski glasnogovornik, ovako formuli{e svoj “analiti~ki sud”: “A u SRS-u }e ostati {ovinisti~ko {e{eqevsko krilo, primitivni qudi niske kulture i obrazovawa, koji }e, kako budu ja~ali Toma i Vu~i}, postajati sve lu|i i sve mawi!” Ovakvu prizemnost duha i uma, ovakvu uvredu svake intelektualnosti i svake logike, sigurno ne bi izrekao niko ni od onih koje on javno etiketira kao “primitivne qude, niske kulture i obrazovawa”! A zar se mo`e ni`e i primitivnije od ovoga {to izri~e takozvani politi~ki analiti~ar? Pa zar se ne upita kako je to veliki i veli~anstveni Toma, a pogotovo {to }e jo{ nesmetano rasti i ja~ati, mogao sa tako primitivnim, tako neobrazovanim i tako nekulturnim qudima provesti osamnaest godina!? Pa zar se i tako prizemni politikanti, koji pora`avaju qudsko mi{qewe i dostojanstvo, mogu ozna~avati kao politi~ki analiti~ari!? Blago Tomi sa ovakvim novope~enim obo`avaocima, a pogotovo analiti~arima! ^estitke, divqewe, obo`avawe i dobrodo{licu u nove politi~ko sfere, Tomi, po`eleli su i takvi autoriteti kao {to su Nata{a Kandi}, ^anak i ostale politi~ke veli~ine. Svi re`imski mediji, na sva zvona objavquju svoje odu{evqewe! Kona~no je Toma raskrinkao radikale i ukazao na svu pogubnost uloge Vojislava [e{eqa u wegovom nevinom politi~kom `ivotu! Na kraju krajeva, uprkos sada{wim mnogim nejasnostima i su{tinskim pitawima koja tra`e prave odgovore, jedno je jasno – Toma Nikoli} je oja~ao vladaju}i re`im, a oslabio opoziciju! Takvu uslugu vladaju}oj koaliciji do sada jo{ niko nije u~inio! A za{to je to uradio Tomislav Nikoli}, sazna}e se u dogledno vreme. Wegova obja{wewa su krajwe neubedqiva! Time, sigurno, Tomislav Nikoli} ne oja~ava demokratiju, nego plutokratiju (vladavinu bogatih)! A mnogi se ve} sada i, ~ini se, opravdano pitaju kakva je uloga Miroslava Mi{kovi}a, Milana Beka, Borisa Tadi}a i sli~nih u svemu ovome. Narod, naravno, ima pravo da pomiwe i englesku i kojekakve
84

tajne slu`be. To mu niko ne mo`e ni zameriti, ni zabraniti! U takvim sumwama, svakako nije obja{wewe, ali jeste neka vrsta dokaza da je ono {to ~itamo i slu{amo kao Tomino opravdawe, daleko od svake uverqivosti! Ne znam da li je, na kraju, umesno pozvati se na onaj optimizam iz o~ajawa, pa re}i – neka, neka, svako zlo ima i svoje dobro! Rubrika “Obmane evroqubaca” zvu~i, mo`da nenamerno, dvozna~no. Nije ba{ odmah jasno da li se radi o poklonicima Evrope ili Evra, mada to su{tinski ni{ta ne mewa. Nadnaslov, ipak, otklawa ovu malu dilemu: “Aktuelna vlast da polo`i ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku”. Naslov je glasio: “Tadi}eva vlast poni`ava Srbiju”, a u podnaslovu je izdvojena izjava Dragana Todorovi}a, potpredsednika Srpske radikalne stranke i {efa poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke u srpskom parlamentu. Izjava je data na koferenciji za {tampu: ““Pored tog puta u Evropsku uniju, postoje i drugi, jedan od tih puteva je i saradwa sa Ruskom Federacijom”. Objavqena su i dva antrfilea sa naslovima “La`ni transkripti ugro`avaju [e{eqevu odbranu” i “Administratvni odbor pripada SRS”. Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odr`anoj u ~etvrtak 18. septembra 2008. godine, potpredsednik Centralne otaybinske uprave Dragan Todorovi}, izjavio je da aktuelna vlast mora da polo`i ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku koju vodi. – Vladaju}a garnitura pretrpela je najve}e poni`ewe do sada i {amar koji je mogla da pretrpi Srbija. To se doga|a zahvaquju}i wihovoj katastrofalnoj politici ~iwewa svega onoga {to od wih zahtevaju, kako bi se navodno pridru`ili Evropskoj uniji. Srpska radikalna stranka zahteva od aktuelne vlasti da napokon polo`i ra~une gra|anima Srbije za katastrofalnu politiku koju vodi. ^iwenice su nesporne – navodi Todorovi}. Todorovi} ka`e da od stvarnog pridru`ivawa Evropskoj uniji ne}e biti ni{ta. – Ono {to nam se desilo u Briselu pokazuje da Evropska unija apsolutno nema nameru da omogu}i Srbiji pristup u Evropsku uniju. Pokazuje se da je onaj potpis, koji je Bo`idar \eli} u vreme predizborne kampawe potpisao, vezan za Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, predstavqao samo podr{ku Borisu Tadi}u u predizbornoj kampawi, a da od stvarnog pridru`ivawa Srbije Evropskoj uniji ne}e biti ni{ta. Trgovinski sporazum, koji je jedna vrsta prelaznog re{ewa ka potpisivawu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, su{tinskim neprihvatawem od strane Evropske unije, pokazao je da Evropska unija ima nameru da Srbiju i daqe ucewuje, da poku{a da potpuno dezintegri{e Srbiju – rekao je Todorovi}. On isti~e da Evropska unija ima nameru da natera Srbiju da prizna ne zavisnost Kososva. – Nama je svima jasno da u pozadini svega ne stoje samo zahtevi za saradwu sa Ha{kim tribunalom, hap{ewe Mladi}a i Hayi}a. Su{tina iza ovoga je zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije. I to je od nekoliko zvani~nika od strane Evropske unije, a i Ri~arda Holbruka, koji je skoro precizno definisao to, dok Srbija ne bude uspostavila dobre odno85

se sa Kosovom i Metohijom i dok ne bude priznala Kosovo i Metohiju, ne mo`e ni da razmi{qa o pristupawu Evropskoj uniji – kazao je Todorovi} i dodao: – Postoji jo{ jedna stvar koja je u pozadini, koju tako|e ne smemo zaboraviti, da to ne}e biti kraj ucena od strane Evropske unije kada je u pitawu Srbija. Radi se o tome da }e slede}i zahtev na tom putu biti Vojvodina. To mo`ete da vidite i od one prve informacije, kada je re~eno da se pi{e novi Statut Vojvodine. Prakti~no sve ono {to je predlo`eno tim Statutom govori o tome da }e to biti nova federalna jedinica, govori da }e Srbija biti potpuno dezintegrisana i da }e biti ostvaren ciq koji su sebi Amerika i Evropska unija postavile, a to je da se Srbija svede na Beogradski pa{aluk. O svemu tome mora da se otvori rasprava u Skup{tini Srbije, moraju da se iznesu sve ~iwenice, mada smo mi u vreme rasprave oko Predloga zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu izneli sve probleme i sve negativne strane tog sporazuma. Sada bi vlast, napokon, morala da ka`e kojim }e to putem krenuti. Prema wegovim re~ima, o~igledno je da Evropa nema nameru da prihvati Srbiju. “Ne mogu da razumem da svi horski ponavqaju da nemamo alternativu i da idemo u Evropu”, isti~e Todorovi} i ka`e: “Evropa nas ne}e”. Todorovi} tvrdi da moramo da tra`imo druge pravce i na~ine kako da izvedemo dr`avu iz ove ekonomske i socijalne krize i da na|emo put koji }e omogu}iti da na{i gra|ani `ive boqe. – Pored tog puta u Evropsku uniju, postoje i drugi putevi i vlast bi, napokon, trebala tim drugim putevima da se okrene. O~ito je da je jedan od tih puteva i saradwa sa Ruskom Federacijom i drugim dr`avama. One u saradwu sa Srbijom ulaze na ravnopravnim osnovama i Srbiju do`ivqavaju kao ravnopravnu dr`avu. Ali, evo pogledajte u Vladi {ta se de{ava izme|u Mla|ana Dinki}a i ovog drugog dela vladaju}e koalicije. Na sve mogu}e na~ine stavqa se klip u to~kove kada je u pitawu gasni sporazum, navode}i kao razlog za to cenu NIS-a, i ne navode}i ni{ta drugo {to je vezano za taj gasni sporazum. Ono {to mislimo da bi u ovom slu~aju trebalo neko, napokon, da uradi jeste da podnese ostavku za ovaj neuspeh koji smo postigli. Ne mogu da verujem da Bo`idar \eli}, posle ovakvog {amara koji je do`iveo u Briselu, kao papagaj ponovo ponavqa da }emo mi u decembru mesecu imati novu priliku. Samo on ne ka`e koje godine: da li }e to biti 2025, 2035. A onda, normalno, odmah ubacuje neke druge stvari, kao {to je bela {engen lista, odnosno mogu}nost da na{i gra|ani bez viza putuju u Evropu, kao da je to najva`niji problem za na{e gra|ane. Mislim da bi Bo`idar \eli} i vlada morali da se pozabave drugim pitawima, a to je da li }emo imati dovoqno novca da napunimo potro{a~ku korpu. O~ito je da je situacija sve te`a i da oni ne}e uspeti da omogu}e gra|anima boqi `ivot. Zbog svega toga bilo bi neophodno da se zaka`e sednica Skup{tine Srbije, gde bi se o svim ovim stvarima raspravqalo i gde bismo mi, kao poslanici i gra|ani Srbije, mogli da dobijemo odgovore na sva ova su{tinska i va`na pitawa koja o~ekujemo – zakqu~uje Todorovi}.
86

Potpredsednik SRS i {ef poslani~kog kluba radikala u Skup{tini Srbije navodi da objavqivawe transkripata u medijima ugro`ava odbranu [e{eqa pred Tribunalom u Hagu. – Na`alost, posle objavqivawa la`nih transkripata, navodno sa sednice tima koji poma`e odbranu Vojislava [e{eqa, ozbiqno se ugrozila wegova odbrana, a i on sam. Postoji ozbiqna opasnost da se Vojislavu [e{equ zabrani komunikacija sa timom, sa wegovim pravnim savetnicima, kao i sa porodicom. To se ve} jednom desilo, i to mo`e da izazove nesagledive posledice po wegovu odbranu. Sve {to je vezano za [e{eqa i za Ha{ki tribunal, mi }emo saop{tavati iskqu~ivo one informacije koje ni jednog jedinog momenta ne}e ugroziti wegovu odbranu. Za sada komunikacija postoji, ali sve vreme i{~ekujemo da vidimo {ta }e da se desi. S obzirom da smo mi sigurni da ono {to je objavqeno u novinama nije istinito, zbog toga mislim da to Ha{ki tribunal u ovom momentu ne}e preduzeti – rekao je Todorovi}. Dragan Todorovi} isti~e da je Srpska radikalna stranka podnela zahtev za smenu Tomislava Nikoli}a sa mesta predsednika Administrativnog odbora. – Mi smo dobili odre|en broj odbora, predsednika odbora, kao i odre|en broj potpredsednika odbora. S obzirom da je Tomislav Nikoli} na mesto predsednika Administrativnog odbora do{ao zbog toga {to ovaj odbor pripada Srpskoj radikalnoj stranci, mi smo podneli zahtev za wegovu smenu sa tog mesta. Kada bude zakazan slede}i sastanak Administrativnog odbora, odnosno slede}a Skup{tina, predlo`i}emo novog predsednika Administrativnog odbora iz redova radikala. To mesto, po nekoj tradiciji od 2003. godine pripada najja~oj opozicionoj stranci u Skup{tini Srbije. S obzirom da je to Srpska radikalna stranka, to mesto pripada nama i mislim da tu ne}e biti nikakve dileme. Strana~ki organi, odnosno poslani~ki klub, odredi}e ko }e biti predlo`en na mesto predsednika Administrativnog odbora – navodi Todorovi}. U rubrici “^oek s moralom”, oglasio se pisac , novinar i izdava~ Momir Lazi}. Wegov tekst je objavqen ispod naslova “Voja nikada ne izdaje”. Lazi} svoj tekst nije optere}ivao likom i (ne)delom Tomislava Nikoli}a, nego je kroz nekoliko li~nih iskustava sa dr Vojislavom [e{eqem opisao o kakvom se patrioti i lideru radi. Ima jedna pri~a akademika Vasilija Kresti}a koju mi je odavno ispri~ao, a koja govori o moralu, ~asti i obrazu Vojislava [e{eqa. Stigao Vojo iz Sarajeva, posle silnih progona i zatvora, u Beograd. Odle`ao robiju u Fo~i, ucewivan na razne na~ine da im se povinuje, ali nije popustio. Ostao ~vrst kao granit. Pozdercima nije popustio, zatvor herojski izdr`ao i u Beograd do{ao. Prodavao je u to vreme svoje “jereti~ke” kwige, kako su ih zvali wegovi progoniteqi. Od kwiga je `iveo, hrabro i juna~ki izdr`avao sebe i svoju porodicu. Jednog dana nabasa Vojo na akademika Vasilija Kresti}a i ponudi mu svoje kwige. Kresti}, sav ushi}en {to srete srpskog junaka, kupi kwige i doda jo{ neki dinar da mu se na|e. Te{ka vremena i te{ko se `ivi, mislio je
87

Kresti}. Me|utim, [e{eq izbroji pare, vidi da ima vi{e i ka`e Kresti}u: – Dali ste vi{e. Nisam Vam toliko kwiga prodao. Na to mu je Kresti} odgovorio: – Neka Vam se na|e. Treba}e Vam. [e{eq mu je na to ponosno kazao: – Akademi~e, koliko kwiga, toliko para – i vrati mu vi{ak novca. Dugo je Kresti} po Beogradu pri~ao o ovom visokomoralnom ~inu Vojislava [e{eqa. Pi{em ovo zbog pri~e koja sledi. U ratnim danima 1991. godine, iznenada sti`e Vojo u Knin. Nenajavqen. Negde pred mrak do|e iz Bawaluke i pravo u|e u prostorije SDS-a Krajine. Sedim u stranci i pripremam vesti za Dnevnik Radio Knina, kad on banu. Noge mi klecnu{e. Izqubismo se k’o bra}a. Upitah ga koliko ostaje kako bi mu napravio program posete Kninu, a on odgovori: – Pripremaj Momire sve {to treba. Predlo`ih mu da mi u osam sati uve~e bude gost u radio emisiji, a posle da obavestim na{e qude o wegovom dolasku. Na sve je pristao. Kada sam ga najavio kao specijalnog gosta u emisiji “Otvoreni ekran” nastao je pravi haos. Na stotine qudi puna tri sata javqalo se da mu postavi pitawe, da ga ~uje, i nema nijedne oblasti `ivota Kraji{nika koju nismo dotakli. Posle emisije me pitao: – Vaqa li Momire {to rekoh narodu? – Pa, ~uo si koliko te qudi vole i {ta misle o tebi i borbi srpskog naroda za slobodu – odgovorio sam. Emisija je zaista bila odli~na. Vest da je [e{eq stigao u Knin, {irila se brzinom svetlosti. Posle smo oti{li do “Doma penzionera”, gde sam se hranio. Ve~erali smo na bonove. Ispri~ali smo se onako iz du{e, o svemu {to nas je obojicu ti{tilo i mu~ilo. A kako i ne bi kada se usta{ka kama nije skidala sa srpskog vrata. U domu sam mu obezbedio sobu do moje i dva ~oveka kao obezbe|ewe ispred vrata. To su bili moji odani qudi koji nisu pri~ali, samo su }utali i radili svoj posao. Kada ih je Vojo video i odmerio od glave do pete, kazao je: Momire, pa vidi{ li ti ove qudeskare. Ovuda niko `iv ne mo`e pro}i. – Samo ti mirno spavaj i ni{ta ne brini, rekoh. Ujutro smo se na{li za doru~kom. – Pa, Momire ~ove~e, jedva se izvukoh jutros kraj one dvojice tvojih grdosija. Prate me u stopu. Ka`u da si im ti tako rekao. Jedva do toaleta odoh. – E, tako ti ovde, moj Vojo, moram te ~uvati, ka`em mu. Onda me zamoli da nazovem Marti}a i da ga pitam mo`emo li da zajedno posetimo zatvor. Pogledam ga malo ~udno, ali ne rekoh ni{ta. Nazvah Marti}a koji je ve} ~uo da je [e{eq stigao i re~e mi da nema nikakvih problema. Mo`emo da obi|emo zatvor koji se nalazio u centru grada. Imao je samo jednu prostoriju od 20 kvadrata u kojoj su bili zatvorenici. I Srbi i Hrvati. Svi koji su se ogre{ili o zakon. Bilo je Hrvata koji su po~inili te{ka krivi~na dela, ali i Srba koji su uzurpirali zakon i zbog toga su morali da odgovaraju. Kada smo stigli pred zatvor, do~eka nas komandir. Mene je znao, a Voju srda~no i bratski pozdravio. Kada se na vratima zatvorske sobe pojavio [e{eq, zatvorenici su se iznenadili.
88

– Ho}ete li pratwu – upitao je stra`ar. – Meni i Momiru pratwa ne treba. Samo vi zakqu~ajte vrata za nama – odvrati Vojo. Tako je i bilo. Zatvorenici su stajali mirno pored kreveta, a razgovor je tekao ovako: – Kako prema vama postupaju – upita [e{eq. – Da li vas tuku. Dobijate li hranu, vodu, izlazite li na vazduh? Svi su }utali, a onda [e{eq pokaza rukom na jednog od wih, da on ka`e kako im je. – Ne tuku nas. Dobijamo hranu. Svi smo zajedno. I Srbi i Hrvati. Ja sam Hrvat. Progonio sam Srbe i zarobqen sam – objasnio je zatvorenik. [e{eq je nastavio: – Niko ne sme da vas tu~e. Za ono {to ste krivi, bilo da ste Srbi ili Hrvati, morate pred sud. [ta sud ka`e, tako }e vam biti. Slobodno mi recite ako vas neko maltretira ili ~ini neko zlo nad vama. Robija{i glasno odgovori{e da su stra`ari dobri i da im ne prave probleme. – Tako i mora da bude – poru~io je na kraju razgovora [e{eq. Pozdravismo se sa komandirom zatvora i odosmo u op{tinu. – Dobro je, sa zatvorenicima treba postupati po zakonu. Ovo je rat u kome se ne mo`e raditi na svoju ruku, bez obzira bio neko Hrvat ili Srbin. Za svaki zlo~in mora da se odgovara – sumirao je Voja. U to vreme imao sam izvesnih zdravstvenih problema. Nisam se ose}ao dobro, ali nisam i{ao kod lekara. – Ne{to mi ne izgleda{ dobro, rekao mi je [e{eq poslepodne u stranci. – Malaksao sam. Imam neke ~udne bolove u preponama i le|ima. Sve su ja~i – odgovoram mu. – Koliko dugo decu nisi video – pita me. ]utim. – Reci mi, opet navaquje. – Koliko ih nisi video. – Dugo – odgovaram. U|osmo u prostorije stranke. Za stolom sedi Marko Dobrijevi}, generalni sekretar SDS Krajine. Izqubi se sa Vojom i sedosmo. – Deder mi Marko taj telefon – ka`e mu Voja. Okrenu broj. Nisam znao koga zove, kada odjednom zapo~e razgovor. – \e si ti Ladislave? [ta radi{? Kako si? Kako {kola? – pita Vojo mog sredweg sina koji je i{ao u sedmi razred. Ispri~ao se sa wim, a na kraju razgovora, pre nego {to slu{alicu dade meni, dodade: – Sutra }e ti do}i tata. Da te vidi. I tebe i brata. Znam da ste ga se po`eleli. Uzeh slu{alicu u ruke i osetih radost dece koja su me pitala u koliko sati }u sti}i. Odgovorio sam im da }u javiti. Sutradan mi Marko Dobrijevi} dade ne{to para i ponesem im da imaju za {kolu i hranu. Pred odlazak, [e{eq mi je poru~io: – Uskoro }emo se brzo sresti i nemoj da ne ode{ kod doktora. I bio je u pravu. Imao sam ozbiqne probleme sa zdravqem. Ostao sam ne{to du`e sa porodicom do novog povratka u Knin. Ladislav, koji danas ima 31 godinu, nikada nije zaboravio kako mu je [e{eq poslao tatu ku}i kada ga je, kako on tada re~e, “puno po`eleo”. [e{eq je od tada pa sve do danas za moju decu ostao ikona. Wegove o~inske re~i u ono doba bile su melem na ranu. I sada kada se digla hajka na
89

Voju da ne zna {ta radi, da rastura stranku, da je “vukodlak iz Haga” koji je izgubio pamet, ja se nijednog trenutka nisam dvoumio. Ostao sam u stranci i ostao sam uz Voju. Ostao sam uz wega jer je malo onih patriota koji su svikli na krvave muke kada se brani svoja zemqa i srpski rod. Robija u Fo~i, progoni u kojima se otkida deo wegove du{e, tela, progoni wegove porodice. I on ne popu{ta. I ne samo to. Osetio je veliku, mra~nu i podmuklu silu globalnog projekta. Suprotstavio joj se i oti{ao u Hag. Oti{ao da ka`e ne samo Srbima, ve} celom svetu da je jedina nada u opstanak svoje grude neprestana borba istinom. Jer onaj ko bespo{tedno napada i ubija narode i zemqe ne pripada nikakvoj demokratiji, ve} hordama ubica koje otimaju tu|e. Nije Vojo pognuo glavu. Nisu ga zaneli ni glamurozni uvojci milionskih evra. On je ostavio svoju decu, suprugu, majku i sav teret svog nevinog naroda uzeo na svoja ple}a da ga brani od nestajawa. Pa, zar sam mogao stati na neku drugu stranu, nego na stranu mog prijateqa koji me je u najte`im danima `ivota poslao iz Knina da vidim svoju gladnu decu i odnesem im komad hleba? Takav nikada ne izdaje. Takvog samo mogu da izdaju. Mnogi ne znaju koliko snage, istine i ~ojstva ima u wemu. Ne samo za stranku, nego i za taj prokleti Hag koga je ve} poslao |avolu na ru~ak. Vojo i SRS su bili i ostali simbol otpora srpskog naroda. Ova nikada neuga{ena iskra ve} se prelama u plamen koji }e [e{eqa uskoro do~ekati na beogradskom aerodromu. A onda }e se velika vatra slobode u Srbiji zapaliti. Verujte mi. Momir Markovi} se u rubrici “Izdaja sa epoletama” pozabavio jednim drugim likom koji se u trenutku pu~a krio iza le|a Tomislava Nikoli}a. O kome se radi, vidi se u nadnaslovu “Krokodilske suze Bo`idara Deli}a” Autor se najo{trije obra~unao sa pla~qivo-la`qivim generalom u naizgled nedovr{enom naslovu “Ko izda...” Podnaslov po~iwe citirawem poznate Deli}eve izjave, a zavr{ava razre{ewem nepostoje}e dileme. Na pravi na~in, otvoreno i jedinim mogu}im re~ima: “Za Vojislava [e{eqa sam spreman da dam i posledwu kap krvi i `ivot, ako treba, ali ako treba da biram izme|u [e{eqa i Srbije, biram Srbiju”. Ovako je glasila izjava (zarozanog do suza) Bo`idara Deli}a. Ne treba, gospodine Deli}u. Nemoj nuditi ono {to ti se ne tra`i. Vojislavu [e{equ ne treba ni~iji `ivot i ni~ija krv. Pogotovo izdajni~ka krv i `ivot izdajnika, a ti si ga o~igledno izdao. Trebaju mu samo poslani~ki mandati koje ste ti i dru`ina ukrali wegovoj stranci. Vratite mu osamnaest poslani~kih mandata i idite s milim bogom. I nemoj praviti la`ne dileme ni sebi ni drugima. Izme|u Vojislava [e{eqa i Srbije nikad nisi morao birati. Tvoja dilema (ako je uop{te dileme bilo) bila je ili [e{eq ili izdaja. Izabrao si izdaju”. U okviru teksta objavqen je i antrfile u kojem se demantuje izjava Borislava Pelevi}a, u kojoj ovaj pu~ista (u poku{aju) tvrdi da je veliki broj Op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke pre{ao na Nikoli}evu stranu. Jo{ u pripremi za pisawe ovog teksta, imao sam dilemu, da li Bo`idar Deli} uop{te zaslu`uje da se wime bavim i da li zaslu`uje da mu se posve90

ti makar i jedno slovo na stranicama “Velike Srbije”. Ovo je samo poku{aj da se kroz wegovo pona{awe odslika i obelodani ceo projekat i da se dugo pripremani pu~ do kraja rasvetli. Uostalom, Bo`idar Deli} je u emisiji novosadske televizije nehotice sam izneo {ta su planirali i kako su mislili da to izvedu. Prvobitna zamisao je bila da, po{to su verovali da u poslani~koj grupi na prevaru ubede ve}inu, preuzmu poslani~ku grupu, izazovu raskol u Izvr{nom odboru i Centralnoj otaybinskoj upravi a zatim sazovu vanredni kongres, i na kongresu potpuno preuzmu stranku. Vojislavu [e{equ su namenili mesto “po~asnog predsednika stranke”, dakle, da se ni za {ta ne pita i ni o ~emu ne odlu~uje, a Tomislava Nikoli}a bi imenovali za predsednika. Ra~unali su, vaqda, da su me|u ~lanovima stranke dovoqno popularni i da }e posao lako zavr{iti. Mesecima unazad su polako pripremali i name{tali “situaciju” a posao su intenzivirali kad je postalo jasno da se proces protiv prof. Dr Vojislava [e{eqa privodi kraju i da se wegova pobeda i povratak ku}i uskoro o~ekuje. Prvi poraz su do`iveli na sednici Predsedni~kog kolegijuma, gde je Tomislav Nikoli} ostao usamqen kod glasawa o podr{ci Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu. Od petnaest ~lanova Predsedni~kog kolegijuma za podr{ku je glasao samo Tomislav Nikoli}, dok je ~etrnaest ~lanova Kolegijuma glasalo protiv. Sad, sa ove vremenske distance jasno se vidi da je i taj trenutak bio “montiran” da bi se obezbedila inicijalna kapisla za budu}e doga|aje. I podno{ewe ostavke na mesto zamenika predsednika i {efa poslani~ke grupe, kao i “panika” i “povla~ewe za rukav Tomislava da ne podnosi ostavku” bili su dobro izre`irani i odglumqeni. Vaqda da ganu i pokolebaju, pa tako i pridobiju nekog od ~lanova Predsedni~kog kolegijuma. E, kad se taj plan izjalovio i kad su shvatili da su se “nasankali”, krenulo se na poslani~ki klub, ne bi li se tu ne{to iskai{arilo. Tu je Tomislav nedvosmisleno rekao da podnosi ostavku na funkciju {efa poslani~kog kluba i da ne}e ru{iti stranku. Nakon pola sata isti Tomislav je objavio da formira novi poslani~ki klub koji }e se zvati “Napred Srbijo”. Nije, dodu{e, rekao gde to napred. Posle ovog wegovog postupka Srpska radikalna stranka je u~inila sve da se za{titi. Odmah je sazvana sednica Centralne otaybinske uprave, a neposredno po zavr{etku wenog rada i sednica Izvr{nog odbora Stranke, na kojima su svi “pu~isti” iskqu~eni i onemogu}eni da daqe rovare i razaraju. A da je nare~eni general od samog po~etka u samom vrhu pu~isti~ke organizacije, jasno se videlo tek kad se klupko po~elo odmotavati. Dodu{e, bilo je malo simptomati~no da je odlazio na sastanke okru`nih i op{tinskih odbora i tamo gde ga niko nije ni slao ni zvao, ali mislilo se “novi je ~lan, dobio je visoke funkcije pa sada ho}e da se istakne”. Kad je to uzelo maha i kad su po~ele da sti`u `albe od strane funkcionera sa terena, predsednik Izvr{nog odbora Dragan Todorovi} mu je saop{tio da se prihvati posla koji ina~e treba da radi u Stranci i da na terenu nema {ta da tra`i. Sada je sasvim jasno da je pripremao “infrastrukturu” za ovo {to }e uslediti. Uostalom, ovo nedvosmisleno potvr|uje i ~iwenica da su se neki koji su sa wime bili i ranije u poslovnim i li~nim odnosima, odmah kad je izda91

ja otkrivena, opredelili i oti{li. A da su i on i cela ta izdajni~ko-prevratni~ka grupa delili obe}awa i kapom i {akom ve} prodire u javnost. I razo~arewe obmanutih i prevarenih. Poku{aji da od odbornika Srpske radikalne stranke formiraju sopstvene odborni~ke grupe }e im samo ostati poku{aji. Zahvaquju}i ~iwenici da ostavke odbornika nisu bile na dohvat ruke Tomislava Nikoli}a, pa da i wih “izgubi”, skup{tine op{tina, a ako to one ne urade, onda okru`ni sudovi, u skladu sa zakonom vra}aju mandate Srpskoj radikalnoj stranci. Na mesta odbeglih odbornika imenova}emo nove, odane stranci, odane predsedniku stranke prof. Dr Vojislavu [e{equ i strana~koj ideologiji, ideologiji srpskog nacionalizma. I badava sad {ire pri~u da je do{lo do raskola u stranci. Raskola niti je bilo, niti }e biti. Do{lo je samo do toga da su stranku morali da napuste izdajnici a da je stranka o`ivela, kako to re~e akademik ruske Akademije nauka gospo|a Jelena Guskova na nau~nom skupu koji smo odr`ali dvadesetog septembra na temu: “Novi poku{aj ubistva prof. Dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu”. U svojoj besedi gospo|a Guskova je svim ~lanovima i simpatizerima Srpske radikalne stranke poru~ila: “Ovo {to vam se desilo ne}e oslabiti stranku, naprotiv. Iz svega }ete iza}i ~vr{}i i ja~i, a stranka biti pro~i{}ena od nemoralnih i pokvarenih”. I gospo|a Guskova i akademik Kosta ^avo{ki su, govore}i na nau~nom skupu, nedvosmisleno `igosali izdaju Tomislava Nikoli}a i cele wegove dru`ine i prosto nau~no skenirali i obelodanili svaki wihov potez. A dok smo mi na nau~nom skupu branili pravo na istinu, pravo na pravdu, pravo na pravi~no su|ewe, dok smo branili pravo na `ivot dr Vojislava [e{eqa, nedaleko odatle, pred “Ruskim carem” ova dru`ina je pravila nekakav performans sa prikupqawem potpisa. Zbog ~ega su prikupqali te potpise, vaqda oni sami znaju. Uostalom, oni nisu vi{e na{a briga. Na{a briga i posao je da odborni~ke mandate povratimo, da vratimo prostorije koje su uzurpirali i da ih ponovo osve{tamo i da gra|anima do kraja otkrijemo istinu i razobli~imo wihovu mimikriju, kojom poku{avaju da obmanu ~lanove i simpatizere. A gra|ani }e, bez obzira na potpunu informativnu blokadu kojoj je stranka podvrgnuta, vrlo brzo saznati celu istinu. I ovaj broj “Velike Srbije” je po~etak raskrinkavawa. A ne mogu na kraju da ne pomenem re~i Borisava Pelevi}a koje je onomad izgovorio na sednici Izvr{nog odbora. Tada Pelevi} re~e: “Ne mogu sebi da oprostim {to sam napravio monstrum stranku (misle}i na Palminu Jedinstvenu Srbiju)” E, pa Pelevi}u, napravio si dve monstrum stranke. Batali, vidi{ da ti ne ide od ruke. Izjava Borislava Pelevi}a, data “Politici” 21. 9. 2008. godine pokazuje da se, pored toga {to se ne razume u politiku, ne razume ni u matematiku. U izjavi nare~eni Pelevi} ka`e da je preko 60 odsto op{tinskih odbora pri{lo wihovoj tzv. stranci. Za pristupawe ovoj interesnoj grupi, okupqenoj oko Tome Nikoli}a i wega, izjasnilo se samo pet op{tinskih odbora. Drugih 181 je jednoglasno i nedvosmisleno izjavilo da podr`ava politiku, Statut i politi~ke principe Srpske radikalne stranke i wenog predsednika prof. dr Vojislava [e{eqa i osudilo poku{aj pu~a i izdaju.
92

Ako je pet odbora 60 odsto od sto osamdeset {est, onda je Pelevi} bio u pravu. Ipak, matematika je neumoqiva, bez obzira na `eqe odmetnika i neuspelih pu~ista. Jedna re~ – “Trgovci” je, po onome {to sledi, najboqi mogu}i izbor redakcije “Velike Srbije” za ime rubrike, u kojoj se nalaze transkripti snimqenog razgovora, ta~nije poku{aja vrbovawa odbornika Srpske radikalne stranke u Kraqevu. Sve ovo je pru`eno na uvid javnosti pod naslovom “Otima~” i nadnaslovom “Kako Nikoli} poku{ava da otme mandate Srpske radikalne stranke”. “Velika Srbija” objavquje transkripte snimqenog razgovora izme|u Ivana Damjanovi}a, jednog od {est odbornika “Pokreta za Kraqevo” na izbornoj listi dr Qubi{a Jova{evi} i Nenada Mir~eti}a, jednog od 18 odbornika Srpske radikalne stranke. Damjanovi}, po nalogu Tomislava Nikoli}a, po Kraqevu vrbuje odbornike SRS-a da zajedno sa wim osnuju odborni~ki klub “Napred Srbijo”. Obe}ava im li~nu promociju, posao, asfaltirawe puteva, penzijsko osigurawe. Ne krije da za otimawe mandata ima podr{ku u Okru`nom sudu. U Kraqevu, ina~e, vladaju}u ve}inu ~ini Srpska radikalna stranka sa 18 odbornika, DSS i Nova Srbija sa 16 i SPS sa ~etiri odbornika U nastavku teksta objavqujemo transkripte snimqenog razgovora izme|u Ivana Damjanovi}a i Nenada Mir~eti}a: Ivan Damjanovi}: Zna~i, oni ve}inu nemaju, blokada parlamenta ide do kraja, zna~i do wihovog ru{ewa. [ta se de{ava? U ponedeqak ~etiri odbornika ne}e do}i. Nenad Mir~eti}: Iz SPS-a? Ivan Damjanovi}: [to oni, {to iz DSS-a i iz nekih jo{ strana, zna~i bi}e. Nenad Mir~eti}: Hm… Ivan Damjanovi}: Ja sam se malopre ~uo sa Tomom. Nenad Mir~eti}: Da. Ivan Damjanovi}: Jorgovanka me i sad zvala. Zna~i, {ta bi bio na{ zadatak? Ja razgovaram jo{ sa dvojicom radikala… Nenad Mir~eti}: Aha. Ivan Damjanovi}: I ti, ako bi mogao jo{ tu dvojicu… Nenad Mir~eti}: Ja mogu devet qudi da povu~em. Ivan Damjanovi}: Je l’ mo`emo…, Ja sam dobio zadatak od Tome da napravimo odborni~ku grupu. Ja }u iza}i iz Pokreta (“Pokret za Kraqevo”, prim. Redakcije) i da osnujemo grupu koja se zove “Napred Srbijo”. Ono {to sam ti ja rekao, zna~i one stvari, koje tebi trebaju, koje trebaju tim qudima, to mo`emo da potpi{emo u subotu uve~e (u pitawu su interni ugovori izme|u Tomislava Nikoli}a ili eventualno nekoga koga bi on ovlastio i odbornika koji bi formirali wegovu odborni~ku grupu “Napred Srbijo”. Ugovori su trebali da se odnose na zapo{qavawe, razne vrste usluga, re{avawa porodi~nih problema qudi koji bi ~inili wegovu odborni~ku grupu itd. Ina~e ugovori ne bi imali nikakvo pravno dejstvo , prim. Redakcije).
93

Nenad Mir~eti}: Pazi, za ovo znaju tri odbornika, zna~i, to su mi sigurni, da vidim sad jo{ s drugima. Ivan Damjanovi}: Ti… Nenad Mir~eti}: Vaqda sam ja dosta eksponiran tamo i prilaze mi. Ivan Damjanovi}: Gledaj, danas je iza{ao u “Blicu” model kako ne mogu da ti uzmu mandate, nema {anse. Mi, ako napravimo odborni~ku grupu, ima da pravimo ve}inu. Vladaju}u. Sad sam ~itao ja zakon. Ne mo`e da ti oduzme niko mandat dok Skup{tina ne potvrdi. Zna~i, ako mi… Nenad Mir~eti}: Ona? Ivan Damjanovi}: Ne, ne ova ovde skup{tina, zna{. Ako mi napravimo odborni~ku grupu, sad od pet, ako nam posle pri|u drugi, na{ je zadatak… Zna~i, Toma }e isto da nam se obrati ili }e poslati Jorgovanku. Nenad Mir~eti}: Aha. Ivan Damjanovi}: Ili generala Deli}a, koji }e sesti sa nama u subotu ve~e da se dogovorimo sve. Nenad Mir~eti}: Da. Ivan Damjanovi}: Zna~i, mi pravimo nukleus Tomine stranke ovde u Kraqevu. Nenad Mir~eti}: Dobro. Ivan Damjanovi}: E, mene znaju kao nekoga, ko je tamo sa tim, u to vreme isteran od Vjerice (izba~en iz stranke jer je sara|ivao sa Qubi{om Jova{evi}em na razbijawu odbora u Kraqevu, prim. Redakcije) . Nenad Mir~eti}: Da. Ivan Damjanovi}: Vi ste qudi koji ste tu Moravci, [umadinci. Treba mi da se okupimo i mi }emo posle praviti Tominu stranku ovde u Kraqevu, ali je osnovni zadatak, zna~i, da ovi qudi koji ne}e do}i na sednicu, oni }e upaliti krov. Onog trenutka vi sedite tamo da ni{ta ne do|e u sumwu. Ni{ta. Nenad Mir~eti}: Aha. Ivan Damjanovi}: Zna~i, mi }emo se sastati ovo da potpi{emo na nekom mestu, gde nema pri~e. Nenad Mir~eti}: Bilo gde, samo van Kraqeva. Ivan Damjanovi}: Nije sporno van Kraqeva, u Bawi…Ja }u, kol’ko mo`e, da se ve} u petak sastanem sa Qubi{om (dr Qubi{a Jova{evi}, prim. Redakcije). Mi smo spremili vama sada odbranu za poni{tavawe mandata koju }emo vam dati. Vi ste izabrani na listi Tomislava Nikoli}a. Je l’ tako. Nenad Mir~eti}: Pa, jeste. Ivan Damjanovi}: Ka`e{, mi smo dovedeni u zabludu, mi smo za Tomislava Nikoli}a. Tako su ovi qudi u [apcu i ovi gde izlaze zavr{ili posao. Vi ostajete, zna~i, mi }emo se dogovoriti, nas pet. Ja izlazim iz Pokreta i pravimo tu grupu. Nenad Mir~eti}: E sad, {ta daqe, ti Ivane, bez obzira {to ja ove qu de povla~im. Ivan Damjanovi}: Dobro. Nenad Mir~eti}: Vidi{, oni ne{to u vladi da ka`u, ja iskreno da ti ka`em planiram da gazim na du`e staze. Da je samo ovaj mandat, pa ajde...
94

Ivan Damjanovi}: Prijatequ, ti mo`e{ da gazi{ na du`e staze s dve stvari. Prvo, ono {to smo pri~ali kod tebe, sve {to se radi u Vitanovcu, bi}e{ taj koji je uradio. Zna~i, kako }emo mi provu}i to u NIP, u program Direkcije, nije to bitno ko }e da provu~e. To je jedan od uslova, da je Nenad Mir~eti} taj koji je doneo selu Vitanovac. E, to je ono {to tebe vu~e na du`e staze. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Drugo {to te vu~e na du`e staze jeste formirawe Tomine stranke u Kraqevu. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Jer, pazi, oni koji budu osnovali ovo, oni }e biti jedan, dva, tri, ~etiri, pet, jo{ }e qudi tu naravno da pri|e koji }e da krenu. Zna~i, tu nema vi{e, zna{, nazad i pri~e neke, e vide}emo {ta }emo. To su ti qudi, mi smo prvi. To ko prvi uradi u Kraqevu, prvi je. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Jer tako je to u politici. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Onaj ko se prikqu~i posle, ne mo`e da bude prvi. Nenad Mir~eti}: Znam, ba{ zato da ne bude posle Mir~eti} gurao kola, pa posle… Ivan Damjanovi}: Ne, nema tu {anse. Vi prvo da zavr{ite neke poslove koje vi imate, to ja mogu, zna~i, to sam ja dobio sad dozvolu. Ja sam to rekao i onda, zna~i, ja sam dobio dozvolu od qudi, pazi u Vitanovcu ono {to si rekao put i ono tamo, to da vidimo da upravimao, zna~i mi pravimo ugovore s vama. Nenad Mir~eti}: Va`i. Ivan Damjanovi}: Zna~i, ugovor koji }e biti pe~atiran. Nenad Mir~eti}: Va`i. Ivan Damjanovi}: Koji }e{ ti da ~uva{, ne da javno ga iznosi{, nego ako se desi da ti tu`i{ i mene i doktora i…. Nenad Mir~eti}: A glupo je da ne ispo{tuju. Ivan Damjanovi}: Pa, nema {ta da ispo{tuju i ne ispo{tuju, ja sam, pazi, ja ovamo kada sam u{ao sa slobodnim radikalima, sa doktorom. Mene doktor je ispo{tovao u tom reciprocitetu u potpunosti. Ja i Radovan Markovi} smo ispred radikala tu u{li. Od {est dobili smo brate trideset, trideset i vi{e odsto. Zna~i, to kod mene nema sa tim sam ja sa doktorom na~isto i jasno. . Nenad Mir~eti}: Ja. Ivan Damjanovi}: I ja to guram, zna~i ne mo`e. Pazi tu }e do}i do jo{ prikqu~ewa posle drugih qudi, i ovako napravi}emo mi jaku tu stranku. Mi imamo prostor da zadavimo Vesnu i Branka, {ta je Vesna, bre, do{la mi iz Aleksandrovca, idi bre u p… ti da si video ovo danas {to je ona lupala tamo, i Brankovo i Sretenovo pona{awe, to je, daj, pa to je katastrofa. To ne li~i… oni ne mogu da odr`e sednicu. Pazi koliko god da budu poku{avali, ja sam na govornici i ima}e{ ono {to si imao ju~e. Jesi li video? Ona sad mene progla{ava za vo|u opozicije, ja ka`em, Vesna, nemojte tako. Ja sam sa95

mo u~inio ne{to {to je trebalo da se u~ini, qudi su me podr`ali i to je to. Pazi, mi moramo da napravimo takav sistem da mo`emo da se dogovorimo. Qudi, mi ako se ne dogovorimo, malo nas je u Srbiji, ako se ne dogovorimo, {ta }emo? Moramo da se dogovaramo. Nenad Mir~eti}: Ma znam, bre, jasno je to meni k’o dan. Ivan Damjanovi}: [to ti da mrzi{ tvog kom{iju {to je demokrata ili {to je SPO? Ako mo`ete zajedno da napravite ne{to za selo. Nenad Mir~eti}: Meni je prvi kom{ija DSS, ali je ina~e sa mnom najboqi kom{ija. Ivan Damjanovi}: Pa, ~ekaj, a {to bi se ja sva|ao, {to bi se sva|ao, ~ove~e, ako mo`emo ne{to da napravimo, ako ti donese{ tvom sokaku dva i po kilometra puta. Nenad Mir~eti}: Normalno. Ivan Damjanovi}: Pa, oni }e da te gledaju, da ka`u svaka ~ast, tako je. To, kom{ija! Ho}e li da pitaju je si ti radikal ili ne? Ili bi ti gledao sutra da ka`e{, jebem ti majku espeovsku, {ta ti? Mislim, glupa je to logika. Nenad Mir~eti}: Ja nikad nisam tako gledao. Interes naroda je to. To se potpuno razume. U redu je to. Ivan Damjanovi}: Mir~eti}u, ajde ovako da budemo operativni i da se dogovorimo jo{ ne{to. Zna~i, petak ili subota. Nenad Mir~eti}: Petak. Ivan Damjanovi}: Danas je ~etvrtak. Nenad Mir~eti}: Aha, petak sutra, sutra radim, i prekosutra }u da radim sigurno, ali bi}u tu posle pet. Ivan Damjanovi}: Kad sutra? Nenad Mir~eti}: Sutra, prekosutra, tu sam u Kraqevu, radim. Ivan Damjanovi}: Je li mo`e{ ti da ugovori{ da negde posle pet ja do|em, zna~i, do}i }u sa ~ovekom koji je meni poverqiv, onaj dan se desilo i sa onim, malo ja i na wega sumwam, Nenad Mir~eti}: Na voza~a? Ivan Damjanovi}: Aha. Nenad Mir~eti}: [ta sam ti rekao ja. Ivan Damjanovi}: Mogu}e, to dosad nisam, sad kontam. Nenad Mir~eti}: Jes’. Ivan Damjanovi}: Do}i }u ja sa poverqivim ~ovekom na{im iz Pokreta, zna~i ~ovek koji je Qubi{in. Mi }emo da do|emo, mo`ete vi da do|ete kolima, je li imate, ili mi da do|emo da vas uzmemo? Nenad Mir~eti}: Mo`e tu u gradu. Ivan Damjanovi}: Jeste. Nenad Mir~eti}: Je l’ bi mogli vi to sutra ve~e da mi… Mo`da bi bilo boqe sutra ve~e…. Ivan Damjanovi}: I da napravimo kona~nu verziju, ja sa ovima da dogovorim da se napravi taj ugovor. Jer ja sam rekao wima, ja sa qudima razgovarati bez toga ne}u. Zna~i, to mora, da mi wih obezbedimo. Imamo sad prostor, pazi, imamo prostor u Medicinskom centru, da po~ne neko da radi, ili ono {to si ti rekao, direktor toplane je G17, zna96

~i, onaj ~ovek {to mu treba ono montersko mesto i to {to sam ti rekao, zna~i, to bi mogli mi da napravimo vrlo brzo. Zna~i, naravno, ugovorom, neki razuman rok, da ne ~ekamo mi sad... Nenad Mir~eti}: Znam ja. Jasno, ne mo`e odmah sutra, ajde. Ivan Damjanovi}: Ali pazi ono {to ja mogu, pazi, mo`e da bude monter u bolnici. Zna{ {ta je bitno, da je sigurno radno mesto. Re{ewe, pa boli me k… ne mo`e da me istera niko. Nenad Mir~eti}: To je to. Ivan Damjanovi}: E, to. Nenad Mir~eti}: I ja sam mislio sa gra|evine da se sklonim. Ivan Damjanovi}: Pa, prijatequ, {to da se ne skloni{, a {to bi i{ao da bije{ malter, sedi{ dole u bolnici. Nenad Mir~eti}: A boqe je meni posle posla da idem, razume{, otkinem jo{ neki dinar ili bolovawe ili odmor, zavr{im tebi posao k’o drugaru, ovo ili ono. Ivan Damjanovi}: Prijatequ, napravi ono {to ho}e{. Ja sam ti rekao. Dom stavi. To }emo da vidimo proceduralno kako ide. Put mo`e. Stavi ti posao za tebe, siguran posao. Jesi li ti obezbe|en, ovo penziono? Nenad Mir~eti}: Jesam. Jesam, ali ne mogu da ti ka`em da se k.…. Ivan Damjanovi}: ...jebo te lebac, zna~i, stavi ti posao… Nenad Mir~eti}: Ja, boqe sam da otvorim firmu nego da idem… Ivan Damjanovi}: Naravno, nego kod drugog. Nenad Mir~eti}: A mogu ovamo da radim i mogu kasnije da otvorim i sinu firmu ili ne{to… Ivan Damjanovi}: Hvala Bogu. Fala Bogu. Nenad Mir~eti}: Da me ne uslovqava da moram … Ivan Damjanovi}: A ovamo ti ide radni sta`, mo`e{ da pobegne{ kad ho}e{, pa dr`avno je dr`avno, brate. Mir~eti}u, to smo se dogovorili. Ti stavqaj za tebe posao, ja moram da ti ka`em, ovakva prilika ne}e se pru`iti opet. Nenad Mir~eti}: Ma znam ja, nego zna{ {ta je meni, meni je isto da neko, bre, povede ovu [umadiju normalno. Ivan Damjanovi}: I da pomognemo Tomi da napravi to sve. Nenad Mir~eti}: Ja sam za to. Ivan Damjanovi}: Zna~i, meni je Qubi{a dao dozvolu, ja }u biti sa vama na toj listi, mi }emo se tu dogovoriti, zna~i, dogovaramo se, radimo, mi radimo odmah. Ja }u odmah tra`iti prostorije, zna~i, to su kontakti sa Tomom. On 21. oktobra pravi kongres, osniva~ki i to sve. Nenad Mir~eti}: Znam. Ivan Damjanovi}: Zna~i, mi se tu pojavqujemo, mi idemo u pri~u celu. I Toma ne}e da bude… Toma zna… Nenad Mir~eti}: Znam. Bio sam kod wega li~no u ku}i. Ivan Damjanovi}: Za wega radili, potpisi. To je to. Nenad Mir~eti}: Jebiga, pazi, strah je qude... Ivan Damjanovi}: Znam, bre, pa vidim ja ona uterala strah u kosti, jebote, ja ti ka`em… Pazi, mi ako ovo napravimo, ja ti garantujem od one odborni~ke grupe ima da pre|e jo{ pet-{est.
97

Nenad Mir~eti}: Ja mogu... Ivan Damjanovi}: Mi }emo ih odmah povu}i, ali ~ekaj, mi da napravimo ovo za po~etak. Zna~i, mi pravimo, qudi }e da se ohrabre, oni }e da pri|u. Nenad Mir~eti}: Oni ne znaju? Ivan Damjanovi}: Ali kad tebe budu videli i mene… Nenad Mir~eti}: To }e da povu~e. Ivan Damjanovi}: Kad budu videli tebe i mene. Sutra se mi vidimo, vidi te qude i oti}i }emo do Bawe. Nenad Mir~eti}: Va`i. Ivan Damjanovi}: Zna~i, obezbedio sam Tomi nastup na Televiziji Kraqevo, sada ili u slede}i utorak. On nam je, zna~i, tu podr{ka. Mi pravimo ovo ovde, on dolazi i ka`e, evo, mi smo tu. Samo treba da utana~i, on gostuje sada po televizijama, zovu ga svi `ivi. Najboqe bi bilo ako bi mu termin obezbedio sad u utorak. I mi ovo napravili. Mi ovo, zavr{ili posao. I u Vrwa~koj Bawi je zavr{ena pri~a. Zna~i, tamo ve} ima qudi, dogovor je ve} tu pao. Mi mo`emo da vratimo dobrih qudi. Onih starih radikala. Da stvorimo dobru situaciju u stranci da mo`e da se radi. Nenad Mir~eti}: Da se jednostavno radi i da se poka`e da mo`e da se radi. Ivan Damjanovi}: Mir~eti}u, mi sutra ve} pravimo dogovore i u subotu potpisujemo ono {to }emo predati u ponedeqak. Onog trenutka kad padne kvorum, mi istupamo i dr`imo konferenciju za {tampu. Nenad Mir~eti}: Da vidimo da li da dolazimo ili ne. Ivan Damjanovi}: Vi sedite na po~etku, nema nikakve sumwe. Ja i ti smo u kontaktu. Ja predajem ono. Da ih ubijemo u pojam, da oni ne mogu da reaguju, da nemaju vremena. Imam ~oveka koji }e da sredi u Okru`nom sudu. On }e da, na zahtev da se poni{te va{i ugovori, odgovori da nema vremena. Oni nemaju vremena. A ja }u odmah na pisarnicu da predam i mi izlazimo i odmah sam ja napravio konferenciju za {tampu. Podr{ka Tomislavu Nikoli}u. Tab. I kraj. Mi ~ekamo da po~ne sednica, gledamo i procewujemo situaciju. Tog trenutka cap. Nenad Mir~eti}: I kraj. Ivan Damjanovi}: Kraj. Sli~no je intonirana i rubrika koja sledi: “Me{etarewe”, u okviru koje je objavqen tekst sa naslovom “Li~no iznad dr`avnog”. Srpska radikalna stranka je proteklih nedequ dana bila na izuzetno te{kom ispitu da izdr`i sve udare koji su joj bili nametnuti, ovoga puta od svojih sada ve} biv{ih ~lanova i saradnika koji su na sve na~ine poku{avali da upropaste i uni{te sav trud koji su srpski radikali, na ~elu sa prof. dr Vojislavom [e{eqem, gradili punih osamnaest godina. Na po~etku je to predstavqeno kao nezadovoqstvo i zamor biv{eg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a, pa je usledilo podno{ewe wegove ostavke na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, osim ~lanstva i poslani~kog mandata, pa do zamene teza da ovo nije sukob sa Strankom, sa Programom i Statutom, sa ideologijom Srpske radikalne stranke, ve} sukob na na~in kako treba i ko treba da vodi Srpsku radikalnu stranku.
98

Srpski radikali verni programu, Statutu i ideologiji Srpske radikalne stranke su prepoznali u ogromnoj ve}ini da se ovde ipak radi o sukobu na ideolo{koj osnovi i da jedna mala grupa poku{ava da otupi snagu i mo} najja~e politi~ke stranke u Srbiji, i to nacionalno-patriotske politi~ke partije koja je na prostoru Kosova i Metohije jedini garant dr`avnog i nacionalnog programa, koja se suprotstavqa i spre~ava politiku vazalnog odnosa Srbije prema Evropskoj uniji i Americi i wihovoj nameri da uni{te i raspar~aju dr`avu Srbiju. Srpski narod, u po~etku zbuwen, pitao se {ta se ovo de{ava sa srpskim radikalima, naro~ito nakon ogromnog publiciteta koji su otpadnici-izdajnici dobijali u elektronskim i {tampanim medijima, i to upravo tada kada jedan deo ~lanica Evropske zajednice, po nalogu ameri~ke administracije, poku{ava da, suprotno me|unarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, sprovede svoju sramnu i zlo~ina~ku odluku da instalira misiju Euleks na prostoru Kosova i Metohije i tako sprovede u delo plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti fantomske “Republike Kosovo”, koji je odba~en na sednici Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, i kada Ha{ki kazamat, suo~en sa superiorno{}u prof. dr Vojislava [e{eqa i wegovom briqantnom odbranom, `eli da ga spre~i u toj odbrani, `eli da mu nametne branioca, kako bi se spre~ila wegova odbrana, kao i izno{ewe istine o doga|ajima koji su se de{avali na prostoru biv{e Jugoslavije devedesetih godina. Sramna i beskrajno niska i podla je propaganda od strane otpadnikaizdajnika kako su stranku napustili pametni i obrazovani, a da je ostatak koji je ostao veran ideologiji, Programu i Statutu Srpske radikalne stranke neobrazovan i neinteligentan, koji ni~emu ne vredi i koji nema nikakvu politi~ku perspektivu. Zaboravqaju pri tome da je Srpska radikalna stranka jedna jako mo}na politi~ka organizacija (u Srbiji ubedqivo najja~a politi~ka stranka sa najve}om i najboqom strana~kom infrastrukturom), koja svoju snagu crpi iz aktivnosti svih aktivista i ~lanova kao i simpatizera Srpske radikalne stranke, koji su verni ideologiji, Programu i Statutu stranke. Prozivati srpske radikale javno na medijima da se pona{aju kao sekta je ne{to {to nikome ~asnom i normalnom u ovoj Srbiji ne bi palo na pamet. To je jo{ jedan dokaz da kada otpadnik-izdajnik `eli de doka`e kako je u pravu, on se sve vi{e ukopava u sopstvene gluposti. Srpski radikali Kosova i Metohije, na svojim op{tinskim odborima, kao i na sednici Koordinacionog odbora Srpske radikalne stranke Kosova i Metohije, zauzeli su jasan i glasan stav da `ele da slede politiku, ideologiju, Program i Statut SRS-a i wenog predsednika prof. dr Vojislava [e{eqa, jer im je takav stav i ta politika jedini garant ostanka i opstanka na prostorima i pradedovskim ogwi{tima Kosova i Metohije. Ne mo`emo i ne `elimo da biramo izme|u Srbije i dr Vojislava [e{eqa, ve} `elimo i Srbiju i prof. dr Vojislava [e{eqa, i to ne samo na ~elu Srpske radikalne stranke, ve} i na ~elu dr`ave Srbije koja }e u svom sastavu imati Kosovo i Metohiju, kao i sve trenutno okupirane srpske zemqe.
99

Istori~ar dr Branko Nadoveza, u rubrici “Istorijski koreni izdajstva”, povla~i neke paralele sa primerima izdajstva iz ne tako davne pro{losti, ali daje i vrlo precizno obja{wewe poku{aja pu~a, kroz dve kratke re~enice “U Srpskoj radikalnoj stranci se sva pitawa i problemi mogu re{avati kroz Statut i Program, stoga poku{aj da se stranka cepa i razbija spoqa predstavqa konvertitstvo i izdaju SRS. Svako ima pravo da se bori za svoje mi{qewe do dono{ewa kona~ne odluke, to je su{tina demokratskog centralizma na kome po~iva Statut Srpske radikalne stranke”. Dakle, da su Nikoli} i wegovi sledbenici zaista `eleli bilo kakve promene, imali su redovan put da ih ostvare. Me|utim, wihovi ciqevi su od samog po~etka bili usmereni na preuzimawe stranke, a kada u tome nisu uspeli, okrenuli su se ka wenom uni{tewu. Naslov ovog teksta glasio je: “Radikali – cepawe i izdaja (istorija i savremenost)”. Najnoviji doga|aji u Srpskoj radikalnoj stranci oko odlaska jedne grupe poslanika formirawem poslani~kog kluba “Napred Srbijo” ne predstavqaju ni{ta novo u istoriji SRS od 1991 godine. Od 1993. do 1996. godine vr{eni su veliki pritisci na SRS po pitawu podr{ke Srbima u Bosni i RSK. Godine 1994. jedna grupa je izdala SRS, iako su pre toga bili zna~ajni i uticajni ~lanovi SRS. Posle doga|aja od 5. oktobra 2000. godine, pa do decembarskih izbora iste godine, qudi koji su se u~lanili u SRS kada je 1998. u{la u vladu sa SRS i JUL-om, koji su dobili posao u organima uprave, javnim preduze}ima, lokalnoj samoupravi, brzo su se prikqu~ili dosovskim strankama na vlasti od 2001. godine. Oni su ostvarili svoj li~ni i materijalni interes, u SRS nisu ni u{li iz ube|ewa, ve} iz li~ne koristi. Tada su mislili da se SRS raspada. Me|utim, SRS je postajala sve ja~a organizaciono i kadrovski, tako da je ve} na slede}im parlamentarnim izborima SRS postala pojedina~no najja~a stranka u Srbiji. Kao i sve ostale jake stranke, i radikali su tokom svoje istorije imali cepawa i izdajstvo. U Kraqevini Srbiji do 1914. godine, od osnivawa Srpske narodne radikalne stranke 1881. godine, stranka je imala vi{e frakcija i 1902. godine formalno se rascepila na NRS i Samostalnu radikalnu stranku. U pitawu je uglavnom bio odnos prema vlasti i dinastiji Obrenovi}. Najve}e pojedina~no izdajstvo je pisca i publiciste Pere Todorovi}a. Tokom Kraqevine SHS, od 1918. do 1929. godine, NRS je bila kompaktna. Jedino se otcepila Nezavisna radikalna stranka na ~elu sa Stojanom Proti}em. Upravo wegova verzija za prvi Ustav Kraqevine SHS, kada je administrativno predlo`io potpuno cepawe srpskog etni~kog prostora, predstavqa najve}i primer izdaje radikalske ideje. Posle toga u Kraqevini Jugoslaviji od 1929. do 1941. godine, zbog diktature radikali su delovali kroz vi{e organizacija (neki pomiwu ~ak devet). Tada je bilo mnogo konvertitstva, frakciona{tva, pa ~ak i izdaje. Na primer, istaknuti pravnik, radikal dr Lazo Markovi}, u sujeti {to 1935. godine nije dobio ministarsko mesto u vladi Milana Stojadinovi}a, pre{ao je na konvertitstvo i razbijawe unitarne i centralisti~ke Jugo100

slavije u korist separatisti~kih te`wi Hrvata pod vo|stvom Ace Stanojevi}a. Dve najve}e izdaje u tom periodu su svakako stvarawe Hrvatske banovine avgusta 1939, za koju se zalagao radikal, predsednik vlade Dragi{a Cvetkovi}, te izru~ewe Milana Stojadinovi}a Englezima u Gr~ku, 18. marta 1941. godine, {to predstavqa primer retkog izdajstva. O cepawu i podelama me|u srpskim radikalima u emigraciji posle 1945. godine, bespredmetno je i govoriti jer su delovali u te{kim i specifi~nim okolnostima. Najsvetliji primer u tom periodu je li~nost dr Laze M. Kosti}a, koji je radio na jedinstvu patriotskih organizacija srpske emigracije i dijaspore na otporu antisrpskom Titovom re`imu u Jugoslaviji. U SRS se sva pitawa i problemi mogu re{avati kroz Statut i Program, stoga poku{aj da se stranka cepa i razbija spoqa predstavqa konvertitstvo i izdaju SRS. Svako ima pravo da se bori za svoje mi{qewe do dono{ewa kona~ne odluke, to je su{tina demokratskog centralizma na kome po~iva Statut SRS. ^ak i ~lanovi mesnog odbora SRS po Statutu imaju pravo da pitaju za poteze rukovodstva stranke. Naravno da se u stranci kao {to je SRS, najbrojnijoj po ~lanstvu, dobro organizovanoj, javqaju mnogobrojni problemi, pre svega kada je u pitawu kadrovska politika. Najnovijom izjavom Ri~arda Holbruka u Pri{tini, biv{eg ameri~kog posrednika za Balkan, da Srbiju u Evropsku uniju treba primiti iskqu~ivo ako prizna Kosovo za nezavisnu dr`avu, predstavqa su{tinu i ciq jer iza svih procesa stoji SAD a ne EU. Odbijawe Sporazuma o saradwi i pridru`ivawu 15. septembra, tobo`e zbog neslagawa Holandije, predstavqa primer sramnog pona{awa prema Srbiji. Tako se ne pona{a ni prema protektoratu i kolonijama. Na pitawe holandskom ministru da li je hap{ewe Ratka Mladi}a jedini problem, on je srpskom novinaru odgovorio: “Prvo ga uhapsite, pa }u vam onda odgovoriti na to pitawe”. To je su{tina odnosa EU prema Srbiji. Rusija nam je jedina nada da mo`emo spasti Kosovo i Metohiju. U vojnoj akciji namerno je kori{}ena retorika kao kad je NATO 1999. napao Srbiju, kao “humanitarna katastrofa” i sli~no. Ruski ambasadori u NATO i EU se hrabro bore za Srbiju. Tako je, na primer, poqski ambasador u Briselu rekao ruskom: “Pa, vi se za Srbiju zala`ete vi{e i od same wene vlasti, mi smo sa Srbijom potpisali nedavno SSP”. To zaboravqaju poslanici koji su se otcepili od SRS i stvorili parlamentarnu grupu “Napred Srbijo”. O moralnoj dimenziji tog aspekta bespredmetno je i pisati, jer svi su oni u{li na listi SRS kao poslanici, na snazi SRS, a sada se hvataju za ustavnu odredbu da je poslani~ko mesto stvar pojedinca a ne stranke. U stvari, te{ko se odre}i privilegija i `iveti kao prose~an ~ovek. Sa predznakom radikalna postoji registrovano vi{e od 10 stranaka, sve su one fantomske, nepostoje}e i samo se aktiviraju kada treba ugroziti SRS, kao {to je nekada JUL aktivirao Radikalnu stranku Nikola Pa{i}, samo da bi poneki penzioner gre{kom zaokru`io wihov izborni listi}. U odluke lidera i rukovodstva ponekad treba verovati kantovskim principom, da je to ispravna vizija, a ne biti sujetan i nestrpqiv.
101

Zbog ukupnih politi~kih i ekonomskih okolnosti u Srbiji, verovatno }e novi parlamentarni izbori biti brzo odr`ani, pa }e na tr`i{tu politi~kih i ekonomskih ideja u vi{epartijskom sistemu Srbije pred o~ima javnosti i bira~kog tela mo}i da se ogleda i “Napred Srbijo”. Svoje stru~no mi{qewe dala je i psiholog dr Gordana Paunovi}, u rubrici “Psiholo{ki profil izdaje”. Naslov je glasio “Nikoli} ~ovek sa vi{e lica”, a ispod wega objavqen je podnaslov u kojem je citirana misao velikog ruskog pisca Fjodora Mihailovi~a Dostojevskog: “Nekoga je boqe imati me|u neprijateqima nego me|u prijateqima”. U pismu koje je 11. septembra 2008. godine predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, uputio iz Haga svojoj bra}i i sestrama radikalima izme|u ostalog naveo je: “Mi se sada nalazimo u jednoj od najte`ih borbi za o~uvawe otaybine. U svakom novom izazovu dolazilo je do izdaje. Upravo kao i danas”. ^in koji je Tomislav Nikoli}, biv{i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, u~inio, je ~in izdaje i preko toga niko moralan ne mo`e da pre|e. Ovih dana sve vreme poku{avaju da se zamene teze i da se dodatno zbuni srpski narod. Predsednik Srpske radikalne stranke, 18 godina, je prof. dr Vojislav [e{eq i do sada Srpska radikalna stranka nije imala problema u svom funkcionisawu i zato je postigla ove i ovolike rezultate. Onima koji su izabrali Tomislava Nikoli}a bilo je jasno da }e im uspeti namera da ga transformi{u i oblikuju sve do `eqenog ciqa. Me|utim, taj ciq nisu uspeli da ostvare. U pomenutom pismu, prof. dr Vojislav [e{eq navodi: “Ovo nije li~ni sukob, ve} sukob dve suprotstavqene ideologije, sukob slobodarske nacionalne ideologije protiv ideologije vazalnog odnosa koji }e dozvoliti, zarad li~ne koristi, da Brisel, Va{ington i tajkuni uni{te budu}nost na{e otaybine, da je ekonomski oslabe i teritorijalno raspar~aju”. Srpska radikalna stranka je u najte`em trenutku sa~uvala svoju ideologiju i ostala dosledna svom predsedniku, prof. dr Vojislavu [e{equ. Srpska radikalna stranka je besmrtna i nikada niko ne}e uspeti da je preotme ili razbije. Ali da ne bi bilo zabune, Tomislav Nikoli} je svoj stav (ideologiju) ve} odavno formirao u evroatlantskom svetu. On je odavno, samo i jedino, faktor globalizma i antinacionalizma i nastoji da kao gumicom izbri{e i Kosovo i Metohiju i srpsku naciju. Iza izve{ta~enih osmehivawa i tap{awa, neprirodno srda~nih izjava pred TV kamerama, krije se, u stvari, ne{to problemati~no u svakom smislu, a mo`da ponajvi{e sa eti~kog stanovi{ta. Godine 1994, u vreme kada je Vojislav [e{eq bio u zatvoru, jedna grupa saveznih poslanika iz redova Srpske radikalne stranke istupila je iz poslani~kog kluba, a potom formirali i novu stranku. Povodom tog doga|aja Tomislav Nikoli} je dao ovakvu izjavu: “Socijalisti~ka partija Srbije iskoristila je [e{eqev boravak u zatvoru da bi aktivirala svoje {pijune u redovima radikala”. Tim povodom, tada zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, 18. februara 2005. godine, za list “Politika” izjavquje da su radikali podneli krivi~ne prijave protiv sedmo102

rice svojih biv{ih poslanika u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine zbog krivi~nog dela primawa mita tokom 1994. godine. Kada je 2005. godine stranka Bogoquba Kari}a, otimawem mandata Srpske radikalne stranke (kupovinom poslanika @ivadina Leki}a), u{la u parlament, Nikoli} je na konferenciji za {tampu izjavio: “Ja mislim da stranka Bogoquba Kari}a nije mogla da u|e u parlament, zato {to niko ne mo`e da u|e u parlament pre izbora. Onda bismo bili prva dr`ava u kojoj je neka stranka postala parlamentarna godinu i po dana posle izbora. Na zapadu, i to je izgleda na~elo kojim se rukovodio Ustavni sud Srbije, je dopustivo da poslanik istupi iz poslani~ke grupe, ali je nedopustivo da promeni politi~ku stranku, a posebno je nedopustivo da neku stranku svojim ulaskom na~ini parlamentarnom”. Ovih dana Tomislav Nikoli} demantuje sebe, sa otetim mandatima Srpske radikalne stranke formira poslani~ki klub, a u najavi je i stranka. Srpskom narodu osta}e za vjeki vjekova da traga za odgovorom kako je mogu}e da je to isti ~ovek koji je u ovom najne~asnijem trenutku, kada se predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, bori u ha{kom kazamatu za srpske nacionalne interese, kada postoji zahtev Tu`ila{tva @albenom ve}u da se Vojislavu [e{equ nametne branilac i time direktno prouzrokuje wegova smrt, uradio sa svojom marionetskom grupom ono {to su 1994. godine uradili pomenuti poslanici. Ovakav ~in predstavqa veleizdaju i Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa. Ovo je najboqi primer i najboqi odgovor kada je u pitawu pona{awe onih koji su sada izdali Srpsku radikalnu stranku. Razlike nema nikakve, sem {to mislimo da je povla~ewe ovog ~ina sada jo{ ne~asnije, nepo{tenije i gnusnije. Izdaja i la` su prestupi koji u Srbiji imaju veliku te`inu i to srpski narod osu|uje i ne zaboravqa. Ve}ina gra|ana Srbije `ivi u hri{}anskoj kulturi i zna da nam je najbli`i hri{}anski moralni kodeks. To je, uostalom, donedavno govorio i sam Nikoli}. “Da li Kari} mo`e da kupi ba{ sve, da li mo`e da kupi zakletvu datu pred Bogom”, izjavio je Nikoli} 20. maja 2005. godine za “Novine Toronto”, komentari{u}i gest preleta~a @ivadina Leki}a koji se pre ulaska u parlament zakleo Svemogu}im Bogom da }e wegovim poslani~kim mandatom raspolagati Srpska Radikalna stranka i da }e se woj pokoravati. Da je moral neophodan u politici, pokazala je politika dr Vojislava [e{eqa, koji na temequ narodnog ose}aja za pravdu i istinu, kao moralni div se u ha{kom kazamatu bori za odbranu srpskog naroda, za odbranu Srpske radikalne stranke i wene ideologije. Odbrana Srpske radikalne stranke i wene ideologije je velika pobeda i za Srpsku radikalnu stranku, ali i za Srbiju. Srpska radikalna stranka je ostala jedinstvena i jo{ ~vr{}a i u~ini}e sve kako bi imala {to mawu {tetu od udara koji je izvr{io Tomislav Nikoli}. Zato u svom pismu, dr [e{eq poru~uje: “Ako sada pokleknete, budite uvereni da }e na{i potomci raditi kao slabo pla}ena radna snaga i u na{oj i u zemqama Evropske unije. Ako ostanete dosledni Srpskoj radikalnoj stranci, ima nade za Srbiju. Ja verujem u vas”.
103

Potpredsednik Srpske radikalne stranke dr Goran Cvetanovi}, izneo je svoje mi{qewe u rubrici “Stav”. Wegov tekst objavqen je sa naslovom “Srpska radikalna stranka nije na prodaju”. Autor iznosi zapa`awe, na osnovu svog dugogodi{weg bavqewa politikom, {to u wegovom slu~aju zna~i i vrlo dobro poznavawe javnog mwewa, da je glavni razlog simultanog udara na Srpsku radikalnu stranku, upravo weno izrazito patriotsko i nacionalno opredeqewe. Osamnaest godina postojawa Srpske radikalne stranke na politi~koj sceni Srbije dalo je rezultat koji nijedna stranka do sada nije uspela da postigne! Da bude na mapi svetske politi~ke scene! Predvo|ena likom i delom doktora Vojislava [e{eqa, idejom o Srpstvu, slobodarstvu, istini, pravdoqubivosti i nadasve – svi Srbi sveta – ujedinite se, ne dajte se, ne dozvolite da vas gaze, izazvala je, jo{ prilikom osnivawa stranke, bu|ewe Srpstva, bu|ewe svesti Srba! Gde god se oni nalazili! Upravo zbog toga, SRS postaje, iz dana u dan, sve brojnija! I upravo zbog toga po~iwe da predstavqa veliku opasnost svim na{im neprijateqima! Svima onima koji nas ube|uju da, ako prodamo nekog Srbina, ako barem jedno srpsko ~eqade osakatimo za ceo `ivot, ako prodamo makar deli} na{e teritorije – bi}e nam boqe! Za, otprilike hiqadu godina! Mi, jednostavno – nemamo vi{e vremena! Postoje}i re`im, koji bi upravo da nas nau~i kako se lepo pre`ivqava u kartonskim kutijama, od udela milostiwe, kako }e nam biti bajno kada ne}emo imati {ta da pojedemo i obu~emo, kada vi{e ne}emo imati snage da podignemo prst i uperimo ga u glavnog krivca takve situacije, kada }e nam deca oti}i u jani~are, pardon – eurojani~are, dakle, dana{wi postoje}i re`im poku{ava da, po wihovoj proceni, zada Srpskoj radikalnoj stranci, nakon [e{eqevog dobrovoqnog odlaska u Hag, jo{ jedan udarac i proslavi jo{ jednu pobedu nad najja~om strankom u Srbiji! Mislili su da }e operacijom benignog tumora ubiti ~oveka! Samo su na jedno zaboravili: Srpsku radikalnu stranku doktor Vojislav [e{eq! Dugo je pripremana ova operacija! I unutar i izvan na{e stranke! Ali, veruju}i u onu narodnu da “kum nije dugme”, nismo `eleli da vidimo daqe, nismo smeli da poverujemo u “rekla-kazala”. Ispade da je ba{ ta “rekla-kazala” bila u pravu! I zidovi imaju u{i! Treba ih ponekad poslu{ati! Narod se, od silnih problema, trudi da brzo zaboravqa. Zdu{no smo se borili, disali kao jedan, i verovali da smo na kraju ostvarewa na{eg ciqa! Da pobedimo! Zbog toga i nisu smeli sami, sopstvenim snagama, da krenu u izbornu kampawu! I Srbija je ponovo dala poverewe jedinoj stranci koja zastupa i voli svoj narod! I tada ponovo kre}e napad na nas! Jo{ silnije, i za mnoge, jo{ bolnije! Oni, ujediweni zlom kojim su wihove vo|e i gurui zadojeni, kre}u – s re~i na slasniju re~! A vlast je, za nedono{~ad u sopstvenim razmi{qawima i servirawu na tawiru, slast! I te slasti `eqni su mnogi! Pa, biraju}i izme|u boqeg `ivota za hiqadu godina i roda sopstvenog – izabra{e boqi `ivot! Do}i }e sigurno, obe}ali su nam stru~waci `uto– evroatlantski, kad-tad!
104

Zbog ~ega su mislili da je Srpska radikalna stranka na prodaju? ^ega su se upla{ili? Predsednika Srpske radikalne stranke, koji }e se posle bitke sa Tribunalom vratiti u politi~ki `ivot Srbije, uz svu nakaznost ha{ke pravde, pokazao je da je Srbiju, ovakvu kakvom su je napravili vlastodr{ci, lako pobe|ivati u samoj Srbiji, ali ne i u Hagu! Pa, dok se ne vrati, br`e-boqe, daj {ta da{! Pr(e)odajem se, ali tiho, polako, bez ikakvih upozorewa! Ja mogu boqe! Pametnije! Po{tenije! Kume, nismo na prodaju! Ti si samo wegov zamenik! Kao {to je i svaki ~lan Srpske radikalne stranke! Jer – svi `elimo isto – da Srbiji svane! Ne vidi se `ito od kukoqa! Vidi se, kume, sada se sve vidi! Tvojim odlaskom do{ao je ponovo me|u Srbe. Pre dolaska iz Haga, vratio je Srpsku radikalnu stranku na svoju sopstvenu, izvornu politi~ku platformu! Kume, hvala ti! Najve}i deo Srbije sada jasno vidi srpsku istinu! Jedan ~ovek protiv celog sveta – brani Srbiju! Zbog Srbije kakva treba da bude, zbog nas samih – da bismo imali i sa~uvali sopstveno dostojanstvo! U rubrici “Skromni Toma”, pod naslovom “Paunovo gnezdo”, autor poku{ava da razjasni kako to da Nikoli} i wegova novoosnovana stranka nemaju finansijskih problema, a svoje zakqu~ke bazira na izjavama koje je sam Nikoli} dao razli~itim medijima. O~igledno je da grupa okupqena oko Tomislava Nikoli}a, i pored iskqu~ewa iz Srpske radikalne stranke, nema finansijske probleme. Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je u velikim dugovima. Kako je to mogu}e ako je Tomislav Nikoli} bio “`rtva” koja je trpela skoro svakodnevno “{ikanirawe” u Srpskoj radikalnoj stranci, kako nas svakodnevno ube|uju kontrolisani re`imski mediji i analiti~ari? Ipak, ~iwenice govore da je ta propaganda o “`rtvi” i “mu~iteqima” la`na. Ve} 14. 9. 2008. Nikoli}, u emisiji “Utisak nedeqe” na TV B92, priznaje da su oligarsi Mi{kovi} i Beko u~estvovali u finansirawu majske izborne kampawe. Zatim je dnevni list “Pres” objavio, 19. 9 2008, ~lanak u kome se navodi: “Biv{i vo|a radikala Tomislav Nikoli} pla}a}e mese~no 4.800 evra za prostor u centru Beograda, gde }e biti sedi{te nove stranke. Nikoli} je zakupio prostor povr{ine od 346 kvadrata u ^ika Qubinoj ulici od biznismena \or|ija Nicovi}a”. U istom tekstu Nicovi} izjavquje: “Iz medija sam saznao da }e prostorije moje firme koje rentiram ve} devet godina, zakupiti Tomislav Nikoli}. On se javio agenciji za promet nekretnina ’Garant’, koja u na{e ime izdaje ovaj prostor i sa wima je sklopio ugovor. Kirija je po ceni koja va`i za sve... Znam da je Nikoli} taj ugovor potpisao kao gra|anin, verovatno zato {to jo{ nema stranku”. Ne{to kasnije, 21. 9. 2008, tako|e u dnevnom listu “Pres” Nikoli} daje intervju, koji najbla`e re~eno, zvu~i neprikladno, u situacija kada Srbija ima oko milion nezaposlenih i ogroman broj siroma{nih. Na pitawe “Da li su vam neki privrednici ve} ponudili pomo}?” Nikoli} odgovara: “Jesu”. Zatim dodaje: “Svi” i daqe komentari{e: “Kako se stranke finansiraju? Tako {to novac daju oni koji ga imaju... A takvih ima 50 u Srbiji i {ta, treba da ih uni{timo zato {to daju novac... Da li sam protiv bogatih qudi? Nisam!... Da li je DOS 2001. naplatio ekstraporez? Zar to nije znak da je zavr{ena pri~a o ekstraprofi105

? Radio televizija Srbije, emisija “[ta radite, bre?” Beograd, 10. septembar 2008. godine Aktuelna situacija u Srpskoj radikalnoj stranci, koja je nastala kao posledica izdaje Tomislava Nikoli}a i wegovih sledbenika, centralna je tema u medijima. Odbegli radikali, nakon neuspelog poku{aja otimawa najja~e stranke u Srbiji, pravdaju svoje delo raznim licemernim obja{wewima. Istina je sasvim druga~ija. Duboki kompleksi i li~ni profit su su{tinski razlozi koji su podstakli grupaciju predvo|enu Tomislavom Nikoli}em da se okrenu protiv dr Vojislava [e{eqa, a samim tim i protiv interesa svoga naroda. Voditeq: Sekretar Skup{tine Srbije, Veqko Odalovi}, ka`e da }e poslanicima novoformiranog poslani~kog kluba Napred Srbijo biti stvoreni uslovi za rad. Odalovi} je potvrdio da je nova poslani~ka grupa Tomislava Nikoli}a ju~e uputila zvani~an zahtev da im se obezbede prostorije za rad, jer su se iselili iz prostorija poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke. Prema wegovim re~ima, u zahtevu poslani~ke grupe Napred Srbijo ne navodi se koliko poslanika ima taj klub, ali on zna, kako ka`e, da ih je do sada 18. Dragan Todorovi}: Za{to bi se neko pla{io kletve? Prvo, postoje veruju}i qudi i ateisti. Ateisti ne veruju. Evo, pitajte Dragoquba Mi}una, on, sem one evro vrednosti, ne veruje ni u {ta drugo, mislim na Evropu. A veruju}i ~ovek ipak vodi ra~una da postoji i neko iznad nas i da, eventualno, grehe koje ima i koje na~ini, za wih mo`e da odgovara. Voditeq: ^lan novog poslani~kog kluba Napred Srbijo, Bo`idar Deli}, izjavio je da su poslanici Srpske radikalne stranke odvedeni u sedi{te stranke u Zemunu da potpi{u nove blanko ostavke, {to bi ih onemogu}ilo da pristupe klubu Tomislava Nikoli}a koji, prema wegovim re~ima, do danas ima 18 ~lanova. Bo`idar Deli}: Ovde nije bio ideolo{ki sukob izme|u gospodina Nikoli}a i gospodina [e{eqa. Na kraju krajeva, oni su kumovi. Ali mnogo informacija u Hag je odlazilo nekim drugim putevima. Neki drugi qudi su mnogo informisali gospodina [e{eqa, umesto da to radi wegov zamenik, gospodin Nikoli}. Voditeq: Predsednik novosadskog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan Predsedni~kog kolegijuma, Igor Mirovi}, zala`e se za hitno sazivawe Centralne otaybinske uprave i kadrovsku obnovu partije, kao jedini pravi izlaz iz sada{we krize. Igor Mirovi}: Stranka je zapala u prili~no veliku krizu, koja mo`e da se razre{i, najboqe je kroz organe stranke, kroz otvoren razgovor na sednici Centralne otaybinske uprave i kroz, eventualno, sazivawe vanrednog kongresa stranke. Ve} du`e vreme svedok sam tih doga|aja. Poreme}eni su me|uqudski odnosi u stranci i mislim da je najboqe da se stranka o~uva i da se na odre|eni na~in reorganizuje kroz proces wenog samoizle~ewa. Bez
106

terima?” Dakle, vi{e nego jasno za svakoga ko ho}e neutralno i bez ostra{}enosti da analizira doga|aje u Srpskoj radikalnoj stranci.

obzira na to {to su pojedini poslanici napustili stranku i pre{li u novi poslani~ki klub, neophodno je i sa wima razgovarati i utvrditi razloge wihovog nezadovoqstva. Mislim da je najgora opcija da se stranka podeli, jer bi od toga samo na{i politi~ki konkurenti imali korist. Voditeq: Prema wegovom mi{qewu, u stranci su neophodna kadrovska obnova i promene organizacione strukture, dok bi glavne ideolo{ke pravce trebalo zadr`ati. Mirovi} je rekao da stranku ubudu}e ne bi trebalo da vode qudi koji u svom `ivotu nisu ni{ta postigli, osim {to su prigrabili poslani~ke foteqe ili neke druge polo`aje, pa ih se sada gr~evito dr`e. Mirovi} je, kako je sam naveo, na sednici kolegijuma bio jedini koji je glasao protiv usvajawa ostavke Tomislava Nikoli}a na sve strana~ke funkcije i zatra`io da se najpre otvori rasprava o uzrocima tog ~ina. Potpredsednica Srpske radikalne stranke, Gordana Pop-Lazi}, ka`e da su na sastanak Centralne otaybinske uprave pozvani svi weni ~lanovi, ukqu~uju}i i Tomislava Nikoli}a i navela da }e na sastanak do}i i generalni sekretar stranke, Aleksandar Vu~i}. Pop-Lazi} je navela da je Vu~i} oti{ao u inostranstvo privatnim poslom i da nisu ta~ne informacije da je u Hagu. Na pitawe da li zna kojoj strani }e Vu~i} da se prikloni, s obzirom da se jo{ nije o tome izjasnio, rekla je: Gordana Pop-Lazi}: Ja zaista ne mogu da zamislim da Aleksandar Vu~i} izda Srpsku radikalnu stranku i Vojislava [e{eqa. Voditeq: Na Centralnoj otaybinskoj upravi, koja ima 101 ~lana, pravo glasa imaju svi ~lanovi, ukqu~uju}i i Nikoli}a, kao i oni koji su se priklonili wegovom poslani~kom klubu, objasnila je Pop-Lazi}, a na pitawe novinara da li mo`e ta uprava da zaka`e vanredan kongres stranke, PopLazi} je rekla da mo`e, ali da za to nema razloga i dodala da se ostavka, kada se ona podnosi kao {to je to uradio Nikoli}, samo konstatuje. Pop-Lazi} je kazala da se dugo ve} poku{ava uni{titi Srpska radikalna stranka i dodala da je Nikoli} podlegao pritiscima stranih i doma}ih obave{tajnih slu`bi. Gordana Pop-Lazi}: Kakav je to ~ovek, kome neko odlaze}i u neizvesnost, odlaze}i da se mo`da nikad ne vrati, poveri ono {to mu je najva`nije, a to je Srpska radikalna stranka, jer wu Vojislav [e{eq zaista tako i do`ivqava. @rtvuju}i svoju porodicu, ostavqaju}i svoju porodicu, odlaze}i da se upi{e u istoriju, da pobedi Ha{ki tribunal i da odbrani srpske nacionalne interese, ka`e: ostavqam ti svoju porodicu i svoju decu i ono {to mi je najva`nije, i da imam brata, va`nija bi mi bila Srpska radikalna stranka od brata, a da taj neko danas uni{tava Srpsku radikalnu stranku, a da od odlaska Vojislava [e{eqa ne poseti porodicu [e{eq gotovo nijednom. Voditeq: Na konferenciji je govorila i Lidija Vuki}evi}. Navela je da su je nagovarali da pre|e u poslani~ki klub Tomislava Nikoli}a. Lidija Vuki}evi}: Gospodin Bo`idar Deli}, na{ general, koji me je pred ili za vreme, ja sad ne znam kad su oni formirali taj poslani~ki klub u Skup{tini, u republi~koj skup{tini, devet puta zvao telefonom i qutito mi rekao: “Ti se ne javqa{ na mobilni telefon”. Ja sam rekla da ne znam,
107

i tad jo{ uvek nisam znala o ~emu se radi. Nisam se javqala na mobilni telefon zato {to sam ga zaista tog dana zaboravila kod ku}e. Voditeq: Potpredsednica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} izjavila je da ne zna koliko se poslanika priklonilo Tomislavu Nikoli}u, ali da je mogu}e da se, pored Dobrislava Preli}a, vrate jo{ neki poslanici. Nesuglasice izme|u ~elnih qudi Srpske radikalne stranke, Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, kulminirale su podno{ewem Nikoli}eve ostavke, {to je ozvani~ilo podelu stranke posle 18 godina delovawa. Prema ocenama analiti~ara, potez Nikoli}a uvodi u stvarawe nove radikalne stranke, {to dovodi do novog rasporeda snaga na srpskoj politi~koj sceni, imaju}i u vidu broj mandata kojima raspola`e koalicioni potencijal u najavi, pa i mesto na desnici na koje mo`e pretendovati u odnosu na Demokratsku stranku Srbije, na primer. Analiti~ari i javnost procewuju da }e od zna~aja biti opredeqewe generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, Aleksandra Vu~i}a, koji se jo{ nije izjasnio na ~ijoj je strani. Ostavka donedavnog zamenika predsednika radikala otvorila je pitawe wegovog naslednika na toj funkciji, a on bi, prema Statutu Srpske radikalne stranke, trebalo da bude izabran na slede}em kongresu stranke, koji }e, prema najavama iz Magistrata, biti odr`an tek slede}e godine. Prema Statutu Srpske radikalne stranke, redovno zasedawe kongresa odr`ava se jednom u ~etiri godine iako se do sada naj~e{}e odr`avao na tri godine. Statut predvi|a mogu}nost vanrednog sazivawa kongresa i to na zahtev predsednika stranke i jednog izvr{nog odbora ili jedne petine op{tinskih odbora. Nadle`nosti kongresa su, izme|u ostalog, i da bira i opoziva zamenika predsednika stranke tajnim izja{wavawem, ve}inom glasova na mandat od ~etiri godine. Zameniku predsednika stranke prestaje funkcija prestankom mandata, a pre isteka vremena na koje je biran, ostavkom ili opozivom od strane kongresa. Razlozi za wegov opoziv mogu da budu neizvr{avawe odluka kongresa ili uprave, neizvr{avawe odluka ili naloga predsednika stranke i nepo{tovawe Statuta i programa stranke. Od osnivawa Srpske radikalne stranke i osniva~kog kongresa od januara 1990. godine, odr`ano je ukupno sedam kongresa. Posledwi je odr`an 8. oktobra 2006. godine, kada je Nikoli} jednoglasno izabran za zamenika predsednika, a [e{eq ponovo za predsednika stranke. [e{eq je na ~elu Srpske radikalne stranke od wenog osnivawa, a Nikoli} je funkciju zamenika predsednika obavqao od 23. februara 2003. godine, kada je lider oti{ao u Hag. Vojislav [e{eq: Mi smo danas odr`ali {esti kongres, kao kongres kontinuiteta. U na{em programu, u na{oj politici ni{ta se bitno nije promenilo. Dodu{e, vi ste danas vi{e govorili o mom odlasku u Hag, nego o strana~koj politici, ali pretpostavqam upravo zbog toga {to nikome i ne pada na pamet da bilo {ta ozbiqnije mewa u politici srpskih radikala. Dragan Todorovi}: I mi smo do sada ve} dobili preko sto odluka op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke, kojima podr`avaju Srpsku radikalnu stranku i Tomislava Nikoli}a. Pa ne vredi, tih 18 godina ne mo`e tako jednostavno da se izbri{e.
108

Voditeq: Na konferenciji za novinare ponovo lapsus funkcionera Srpske radikalne stranke, Dragana Todorovi}a. Da pojasnimo. Od 186 lokalnih odbora Srpske radikalne stranke, vi{e od sto podr`alo je zvani~nu partijsku politiku Srpske radikalne stranke i lidera stranke Vojislava [e{eqa. Dragan Todorovi} rekao je da nema dileme da }e Srpska radikalna stranka ostati jedinstvena i ~vrsta partija i da }e {teta koju je odlaskom naneo doskora{wi zamenik predsednika, Tomislav Nikoli}, biti mala. Najavio je da }e sutra u podne u Zemunu biti odr`ana sednica Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, na kojoj }e biti razmatran zahtev predsedni{tva radikala da se iz te partije iskqu~e Nikoli} i poslanici koji su pre{li u novoformirani poslani~ki klub Napred Srbijo. Ti poslanici }e imati priliku da odgovore na optu`be da su prekr{ili strana~ki Statut, a Nikoli} se, osim toga, tereti i za izno{ewe strana~ke dokumentacije van prostorija partije. Todorovi} je pozvao poslanike koji su pristupili Nikoli}evom poslani~kom klubu, da se na sutra{woj sednici Centralne otaybinske uprave vrate pod okriqe dosada{we partije i dodao da u tom slu~aju ne}e snositi nikakve posledice. Govore}i o stavu generalnog sekretara radikala, Aleksandra Vu~i}a, o raskolu u partiji, Todorovi} je rekao: Dragan Todorovi}: Kako bih ja mogao da znam, ali ako se nije izjasnio, vaqda to govori da je na strani Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa. Ja o~ekujem, ~im bude do{ao s puta, da }e se javiti. Voditeq: Donedavni zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, najavio je da bi ve} idu}e sedmice mogao da formira novu stranku i potvrdio da Aleksandar Vu~i} prilazi toj partiji. Nikoli} ka`e da mu je na osnovu svega {to se prethodnih dana doga|alo u Srpskoj radikalnoj stranci jasno da je Vojislav [e{eq spreman da iskqu~i iz stranke sve koji misle svojom glavom i da }e zato ve} idu}e sedmice morati da formira novu stranku. Nikoli} ne iskqu~uje mogu}nost da je [e{eq ju~e dobio podr{ku ve}ine strana~kih odbora u unutra{wosti, ali je upozorio da te informacije ne moraju da budu odraz pravog stawa na terenu, prenele su “Frankfurtske vesti”. Nikoli} je rekao da su najverovatnije ta~na saznawa “Vesti” da su poslanici Srpske radikalne stranke, koji nisu pristupili wegovom klubu, {efu poslani~ke grupe radikala dali blanko ostavke. Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci odrazio se i na gradske i op{tinske odbore po Srbiji. Dok pojedini odbori podr`avaju lidera stranke Vojislava [e{eqa, u drugim se neistomi{qenici iskqu~uju iz stranke, jer su dali podr{ku Tomislavu Nikoli}u. U nekim op{tinskim odborima stranke i danas je bilo incidenata. U ovoj prostoriji na sino}wem sastanku op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u ni{koj op{tini Pantelej do{lo je do verbalnog i fizi~kog sukoba ~lanova. Policija je zbog toga privela Branislava Vaki}a i Sr|ana Stojiqkovi}a. Oni su naneli lak{e telesne povrede potpredsedniku op{tinskog odbora Bratimiru Vasiqkovi}u. Vaki} i Stojiqkovi} su zadr`ani u policiji, a u toku dana dali su iskaz u sudu. Razlog sukoba su strana~ke podele. Darko Bulatovi}, predsednik op{tinskog odbora u naj109

? Radio televizija Srbije, emisija “[ta radite bre?” Beograd, 11. septembar 2008. godine Neuspeli poku{aj Tomislava Nikoli}a da preotme Srpsku radikalnu stranku iznenadio je, ali ne i upla{io, radikale koji su ostali verni ideologiji i odani jedinom lideru dr Vojislavu [e{equ. Dok “neverni Toma” sme{nim izgovorima pravda svoje postupke, Aleksandar Vu~i} se, u stilu licemera, krije od javnosti. Voditeq: Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke jednoglasno je danas iskqu~ila iz stranke dosada{weg zamenika predsednika Tomislava Nikoli}a i ostale ~lanove tog strana~kog tela, koji su pre{li
110

ve}oj gradskoj op{tini Medijana saop{tio je da je podneo ostavku na to mesto. Razlog je odnos vrha stranke prema Tomislavu Nikoli}u. Darko Bulatovi}: Svih ovih godina niko nijednu lo{u re~ nije izgovorio protiv Tomislava Nikoli}a, a danas se ispiraju usta sa wim, danas se omalova`ava, danas se raspiwe, samo zbog toga, po mom li~nom ube|ewu i shvatawu, {to je hteo da promeni i reformi{e Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: U Srpskoj radikalnoj stranci ka`u da je Bulatovi} rekao da ostavku podnosi iz porodi~nih razloga. Narodni poslanik Nikola Savi} ka`e da u Ni{u nema podela i da ~lanstvo podr`ava politiku Vojislava [e{eqa. Nikola Savi}: Mogu da ka`em samo da sam ja jedan od osniva~a Srpske radikalne stranke u Ni{u, da sam aktuelni poslanik u republi~kom parlamentu i poslanik u prethodnom sazivu Skup{tine. Darko Bulatovi} je dve godine i ne{to bio ~lan stranke i izvucite pouku sami iz svega toga. Voditeq: U smederevskom odboru Srpske radikalne stranke, koji je ju~e odr`ao sastanak, na kome je prisustvovao 31 ~lan, 26 se izjasnilo za prelazak u pokret Napred Srbijo Tomislava Nikoli}a, a i 15 od 16 ~lanova, koji su odbornici u skup{tini grada, isto to je u~inilo. Dragan ^oli}: Ja sam jo{ uvek, verovatno do sutra, i ~lan stranke i ~lan Centralne uprave. O~ekujem sutra da budem iskqu~en, zajedno sa Tomislavom Nikoli}em i svima onima koji podr`avaju Tomislava Nikoli}a. Voditeq: Kako je istakao narodni poslanik Dragan ^oli}, Tomislav Nikoli} je jo{ u maju mesecu, kada je bio u poseti u Hagu kod Vojislava [e{eqa, podneo ostavku na mesto zamenika predsednika stranke. Srpski pokret obnove ocewuje da Tomislav Nikoli} i drugi doskora{wi funkcioneri Srpske radikalne stranke nemaju prava da se javnosti Srbije predstavqaju kao evropsko lice. Tomislav Nikoli} je predwa~io najodlu~nijim opstrukcijama evropskog puta Srbije, navodi se u saop{tewu Srpskog pokreta obnove i dodaje da Nikoli} nije bio jasno odre|en prema antievropskoj politici Srpske radikalne stranke. Za SPO Nikoli} ostaje vuk u jagwe}oj ko`i, a wegovo deklarisano zalagawe za evropski put Srbije klasi~an je primer la`nog predstavqawa i obmane bira~a. Najave doskora{wih funkcionera SRS-a, da }e osnovati novu stranku, koja }e prihvatiti ideologiju evropske desnice, zaslu`uju pa`wu, ali i odlu~nu reakciju javnosti.

u Nikoli}ev poslani~ki klub u Skup{tini Srbije. Potpredsednica Srpske radikalne stranke, Gordana Pop-Lazi}, rekla je da je sednici prisustvovalo 90 od ukupno 101 ~lana Centralne otaybinske uprave, a da su nakon odlaska Nikoli}a i wegovih pristalica sa sednice, svi ostali glasali za wegovo iskqu~ewe iz stranke i Centralne otaybinske uprave. Gordana Pop-Lazi}: Srpska radikalna stranka uverava javnost, a posebno svoje ~lanstvo i simpatizere, da }e posle ovog neuspelog udara od strane onih koji prodado{e veru za ve~eru iza}i jo{ ja~a, jedinstvenija i odlu~nija da se stavi u funkciju svog naroda i dr`ave, kako bi u najskorije vreme preuzela vlast od prozapadnih sluga, kojima su se Tomislav Nikoli} i wemu sli~ni stavili na raspolagawe. Voditeq: Radikali }e u parlamentu tra`iti da im se vrati 18 mandata onih poslanika koji su formirali poslani~ki klub Napred Srbijo. Dragan Todorovi}: Mi }emo posle dana{we odluke Centralne otaybinske uprave i drugih organa stranke, koji su iskqu~ili na{e poslanike u skladu sa Ustavom i sa zakonom, tra`iti da nam se ti mandati vrate, jer na izbore 2008. godine iza{la je Srpska radikalna stranka. Srpska radikalna stranka doktor Vojislav [e{eq je osvojila 78 mandata, to pripada Srpskoj radikalnoj stranci i mislim da }emo uspeti da se izborimo, normalno, kroz legitimne i legalne procese. Voditeq: [ef poslani~kog kluba Napred Srbijo u srpskom parlamentu Tomislav Nikoli} izjavio je da su oni poslanici, koji su se wemu priklonili, napustili sednicu Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke da svojim daqim u~e{}em ne bi doprineli da se sastanak pretvori u beskrajnu sva|u. Tomislav Nikoli}: Mi }emo i}i svojim politi~kim putem, Srpska radikalna stranka }e i}i svojim. Izgovorene su te{ke re~i na sednici, za no} sam postao najgori ~ovek na svetu, ja i to prihvatam, postao sam i strani obave{tajni agent i kriminalac i sluga. Orkestrirano je sve, pripremqeno, ali tako vam je to kad do|ete u sukob sa jednim delom stranke, koji ne `eli ba{ ni{ta da promeni. Mi smo smatrali da je vreme da se Srpska radikalna stranka mewa, da se prilagodi situaciji, da pobe|uje na izborima, da vodi Srbiju, da ide i prema Ruskoj Federaciji i prema Evropskoj uniji, da brani Kosovo i Metohiju. Ostali deo stranke je mi{qewa da treba sve da ostane kao i do sada. Voditeq: Nikoli}u nije jasno za{to se do danas nije pojavio ni izneo svoj stav generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}. Tomislav Nikoli}: Ovo ve} vi{e pre{lo je svaku meru i ja zaista o~ekujem da se Aleksandar Vu~i} danas izjasni. Ukoliko ne bude zadovoqan ovim {to se danas de{avalo na Centralnoj otaybinskoj upravi, ja mislim da }e Aleksandar Vu~i} da podnese ostavku na funkciju generalnog sekretara. Ja bih voleo da se Vojislav [e{eq vrati sutra i da preuzme ovu Srpsku radikalnu stranku, ina~e od we ne}e biti ni{ta. Sa wegovim povratkom to mo`e opet da bude dobra stranka, a ako ostavi ove dahije da vladaju i da {aqu qudima ultimatume, od ove stranke, vide}ete, brzo ne}e biti ni{ta.
111

Televizija Pink, Nacionalni dnevnik Beograd, 11. septembar 2008. godine Gost: Milorad Mir~i} O~ekuje se da Tomislav Nikoli}, koji je poku{ao na silu da preuzme Srpsku radikalnu stranku, bude iskqu~en iz ~lanstva. Izdajnik ideologije koju je zastupao osamnaest godina, nakon neuspelog nemoralnog plana, ube|uje javnost da je on `rtva. Voditeq: ... Na ovaj slu~aj baciti na{ gost, gost “Nacionalnog dnevnika” visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, gospodin Milorad Mir~i}. Dobro ve~e vam `elim. Milorad Mir~i}: Dobro ve~e. Voditeq: [ta }e se dakle desiti sutra na sednici Centralne otaybinske uprave, da li vam je to poznato u napred. Milorad Mir~i}: Sutra }e se raspravqati o iskqu~ewu iz ~lanstva Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a i svih onih koji su naseli na prevare i obmane Tomislava Nikoli}a, koji su po~eli van okvira Srpske radikalne stranke, van institucija Srpske radikalne stranke da deluju Srpske radikalne stranke, i to je glavna tema sutra na Centralnoj otaybinskoj upravi. Voditeq: Kako ide taj mehanizam? O tome se samo raspravqa ili se odmah i glasa? Da li }e to sutra biti ura|eno? Milorad Mir~i}: Pa, vodi se rasprava tako {to se svaki ~lan Centralne otaybinske uprave ima pravo da se obrati i ka`e {ta misli o tom iskqu~ewu, o tom predlogu, a na kraju se glasa. Ve}ina kad donese odluku onda je to zavr{eno, i ve}ina }e odlu~iti sutra onako kako misli i kako je po svom ube|ewu opredeqeno. Voditeq: U redu. Na ~ijoj strani je Vu~i} da vas pitam? Milorad Mir~i}: Ovde je pitawe na ~ijoj strani je ve}ina, ovde je jasno pitawe da se radi o poku{aju da se do sada{wi predsednik Srpske radikalne stranke smeni pu~isti~kim na~inom, {to poku{ava Tomislav Nikoli}, tako {to zamewuju}i teze gde i ko je na ~ijoj strani `eli jednostavno da Vojislava [e{eqa onemogu}i nelegalnim putem da bi vodio daqe Srpsku radikalnu stranku, i pri tome, lansiraju}i tezu da onaj koji je u za112

Voditeq: Doskora{wi zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, pregovara sa ~elnicima vanparlamentarne Narodne radikalne stranke o wenom o`ivqavawu, prenosi Beta, pozivaju}i se na vi{e izvora. Jedina {ansa da Nikoli}, kako ka`e predsednik narodnih radikala Radovan Kr~marevi}, pre`ivi posle razlaza sa [e{eqem, jeste da zajedno oja~amo Narodnu radikalnu stranku i o tome se uveliko razgovara. Ka`e da su pregovori uveliko odmakli i da se razgovara i sa Majom Gojkovi}, koja je za gra|ansku opciju, ali bi se te stvari mogle pomiriti. Kr~marevi} je napomenuo da Narodna radikalna stranka ne}e odustati od svog programa, ali da to nije prepreka u mogu}em udru`ivawu sa strujom Tomislava Nikoli}a, koji je svojevremeno i bio potpredsednik Narodne radikalne stranke.

tvoru, onaj koji je pritvoren kao {to je Vojislav [e{eq je diktator, a on koji ar~i i koji koristi sve blagodeti wegove politi~ke partije Vojislava [e{eqa, on je demokrata, on je za po{tovawe prava, on je za po{tovawe institucija. A {to je u svakom slu~aju jedna opasna zamena teze, a s druge strane prikazuje se kao neko ko `eli da donese novine u Srpsku radikalnu stranku, pri tome, ne vode}i ra~una da je odavno na predsedni~kom kolegijumu podneo ostavku i da je jednoglasno Predsedni~ki kolegijum usvojio wegovu ostavku na mesto zamenika predsednika i {efa poslani~ke grupe. Voditeq: Dakle, ovo je va{ odgovor i ujedno i stav s kojim }e se Nikoli} sutra suo~iti. O~ekujete li wegov dolazak? Da li ste se ~uli sa Vu~i}em? Da li ste uop{te u kontaktu. Milorad Mir~i}: Gospodin Nikoli} je pozvan sutra da prisustvuje Centralnoj otaybinskoj upravi i naravno u skladu sa Statutom ima}e pravo da se obrati Centralnoj otaybinskoj upravi, da ka`e ne{to u ciqu svoje odbrane i da ka`e da obrani svoje stavove, me|utim o~ito da je wegova razo~aranost ili wegov revolt zbog neusvajawa SSP-a prerastao u ne{to {to je u svakom slu~aju rezultiralo formirawem poslani~ke grupe u okvirima poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke. I sa ambicijama da se formira nova politi~ka partija u okvirima Srpske radikalne stranke. To je potpuno nedopustivo, i to je nemogu}e. Voditeq: U redu, toliko je bilo pri~e o [e{equ koji vodi Srpsku radikalnu stranku, kako izgledaju ta predsedni{tva kojima predsedava [e{eq? Da li je on direktno tu na telefonskoj vezi ili se wegova pisma ~itaju? Kako to izgleda su{tinski? Milorad Mir~i}: Razgovara se sa dr Vojislavom [e{eqom, on ima prava na razgovor telefonski kontakt sa ~lanovima rukovodstva Srpske radikalne stranke. I kao predsednik Srpske radikalne stranke pre sastanka predsedni~kog kolegijuma razgovara i daje sugestije, predloge za dnevni red i razgovara se o delovawu Srpske radikalne stranke, to je u okvirima prava dr Vojislava [e{eqa i ni{ta vi{e. Nikakvi diktati. ^ak {ta vi{e Vojislav [e{eq kada je u pitawu glasawe na predsedni~kom kolegijumu jasno tra`i da se izjasni svaki ~lan predsedni~kog kolegijuma tako da kao i do sada Predsedni~ki kolegijum funkcioni{e. Voditeq: Gospodine Mir~i}u hvala vam najlep{e {to ste bili na{ gost “Nacionalnog dnevnika”. Milorad Mir~i}: Hvala i vama.

” Radio televizija Srbije, emisija “[ta radite bre?” Beograd, 12. septembar 2008. godine Iako se pokazao kao prili~no hrabar kada je poku{ao da preotme ono {to mu ne pripada, Tomislav Nikoli} nema snagu da iza|e pred javnost i odgovori na mnoga pitawa gra|ana i biv{ih saradnika koje je izneverio preko no}i. Voditeq: Lider radikala Vojislav [e{eq poslao je pismo ~lanstvu stranke u kojem ih, izme|u ostalog, poziva da ostanu dosledni izvornoj ideologiji Srpske radikalne stranke. Uo~i sednice Centralne otaybinske
113

uprave on je pozvao ~lanstvo da se odupre, kako stoji u pismu, ideologiji koju odre|uju Brisel, Va{ington, strane ambasade u Beogradu i oligarsi Mi{kovi} i Beko. U pismu u kome, ina~e, nijednom ne pomiwe ime Tomislava Nikoli}a, [e{eq ka`e da ve} godinama upozorava da strane obave{tajne slu`be ne miruju i da je to u najve}oj meri dovelo do sukoba dveju ideologija, slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke protiv ideologije vazalnog odnosa. Predsednik beogradskog okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, Nemawa [arovi}, pozvao je Tomislava Nikoli}a ne televizijski duel kako bi svi ~lanovi stranke i gra|ani dobili odgovore na pitawa koja ovih dana postavqa cela Srbija. [arovi} je u saop{tewu rekao da je Nikoli} od pre nekoliko dana miqenik re`imskih medija, samozvanih analiti~ara, nevladinih organizacija, koje je do ju~e nazivao izdajni~kim i da }e oni sve u~initi da mu pomognu u razbijawu Srpske radikalne stranke, te da mu ovakav duel mo`da nije potreban. Dodao je i da }e Nikoli} kao prekaqeni politi~ar smo}i snage da iza|e na megdan koji bi, kako je rekao [arovi}, trebalo da se organizuje na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom po wegovom izboru. “Pravda, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Vu~i} prelomio”, naslovom “Napu{tam javni `ivot” i podnaslovom “Ostavku na mesto generalnog sekretara SRS Vu~i} je podneo zbog odgovornosti za katastrofalno stawe u stranci koje nije uspeo da spre~i”. Tekst sadr`i dva antrfilea. Naslov prvog je “Sram te bilo, Gordano Pop-Lazi}”, a drugi antrfile je sa nadnaslovom “Neboj{a Stefanovi} odlu~io da napusti SRS”, naslovom “Ja sam Nikoli}ev ~ovek” i podnaslovom “Ne mogu da zamislim da ostanem u stranci gde qudi kunu tu|u decu i unuke”. Aleksandar Vu~i} je podneo ostavku na mesto generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i odlu~io da se povu~e iz javnog `ivota, saznaje “Pravda”. – Vu~i} je povukao jedini potez koji je mogao, s obzirom na okolnosti. U~inio je sve {to je mogao da bi na vreme spre~io sukobe u vrhu SRS, ulo`io je mnogo snage, strpqewa i nerava. Kada se pokazalo da je wegov napor uzaludan, nije mu preostalo ni{ta drugo nego da se povu~e – ka`e za “Pravdu” izvor blizak Vu~i}u. Vu~i} je, posle ostavke na mesto generalnog sekretara, doneo odluku da napusti javni `ivot. – Iako su ga prijateqi i saradnici uveravali da to ne uradi, Vu~i} je smatrao da mora na takav na~in da preuzme odgovornost za katastrofalno stawe u SRS. Odlu~io je da ne u~estvuje u sukobima koji su, kao {to vidimo, prepuni li~nih uvreda i diskvalifikacija ispod svakog nivoa – ka`e na{ sagovornik. On nije hteo da prognozira koliko }e trajati Vu~i}evo distancirawe od politike. – Trenutno to niko ne mo`e da proceni. On je veoma emotivno podneo cepawe SRS, u koju je ulo`io sve {to je imao. Sada, kada je ta pri~a zavr114

{ena, svima nama, wegovim prijateqima, ostaje nada da }e uskoro nastaviti da se bori za promene u Srbiji, ka`e sagovornik na{eg lista. Tomislav Nikoli} je za “Ve~erwe novosti” izjavio da sa 18 poslanika i Aleksandrom Vu~i}em u ponedeqak po~iwe stvarawe politi~ke stranke. [ef novoformirane poslani~ke grupe “Napred Srbijo” o~ekuje da }e mu se Vu~i} pridru`iti. – ^uo sam se sa Vu~i}em vi{e puta posle sednice Centralne otaybinske uprave. Verujem da ga je tok te sednice i definitivno ubedio da sa tim qudima u toj stranci vi{e nema {ta da tra`i – kazao je Nikoli}. On je najavio i da }e u ponedeqak sa svojim budu}im politi~kim saborcima po~eti dogovore o svim detaqima neophodnim za osnivawe stranke. – Stavi}emo na papir programske ciqeve nove partije i napisa}emo strana~ki statut. Do kraja ove nedeqe trebalo bi da bude zavr{en ceo posao oko registracije – o~ekuje Nikoli}, ali dodaje da jo{ nije odlu~io o imenu stranke. – Razmi{qamo jo{ o imenu. ^im budemo na{li najboqe re{ewe, sa~ini}emo i novi logo stranke. Kre}emo ispo~etka, davno je to bilo kada sam formirao stranke, ali iskusan sam u tome – kazao je Nikoli}. Dragan Todorovi}, {ef poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije, povodom izjave Borisa Tadi}a da bi sara|ivao i sa wim, ako se on ne boji kletvi, ka`e da ga te izjave ne dodiruju. Prema wegovim re~ima, sa predsednikom republike opozicija nema {ta da tra`i. – [ta predsednik republike ima da razgovara sa strankama opozicije? O~ito da Boris Tadi} nije nau~io neke stvari, nego to jo{ i javno saop{tava gra|anima. SRS je najja~a stranka u opoziciji, i kao takva delova}e u parlamentu. U~estvova}emo u radu parlamenta, ali u onoj meri i na takav na~in da ne na{kodimo dr`avi i gra|anima – ka`e Todorovi}. Todorovi} napomiwe da je, pored uzurpirawa celokupne vlasti, Tadi} po~eo da kontroli{e i stranke opozicije. – Predsednik republike ne sme direktno ili indirektno da se me{a u zakonodavnu i u sudsku vlast. Sada je pre{ao i na druge oblasti, po~ev{i od toga da potkupquje qude i kontroli{e opoziciju. SRS to nikada ne}e dozvoliti – nagla{ava Todorovi}. Prema re~ima Pop-Lazi}eve, u SRS “nema struja”, {to je dokazala i sednica Centralne otaybinske uprave, kada je jednoglasno odlu~eno da se iz stranke iskqu~e Tomislav Nikoli} i poslanici koji su s wim. Ona je naglasila da je “[e{eq bio zadovoqan, kao i svi u SRS”, po{to je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa pokazao “odlu~nost da ostane na liniji politike SRS i osudi poku{aj jedne grupe da se odmetne i rasturi stranku”. Pop-Lazi}eva je ocenila da je “dugo planirano rasturawe stranke i da su u to ume{ani re`im i stranke obave{tajne slu`be”. – Sad nam svakodnevno otimaju prostorije, otete su nam prostorije Op{tinskog odbora u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, i to sve uz pomo} policije, {to govori da je re`im ume{an u to – rekla je PopLazi}eva.
115

Ona je optu`ila Nikoli}a za saradwu sa vlastima, rekav{i da “on vrbuje odbornike za formirawe lokalne vlasti” i dodala da }e snagu svoje nove stranke Nikoli} morati da poka`e na izborima, “a ne tako {to }e otimati mandate i odbornike SRS-a”. Potpredsednica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} ocenila je da to {to se generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} ne ogla{ava o stawu u stranci, dovoqno govori “da on nije dorastao situaciji u stranci i dr`avi”. Pop-Lazi}eva je na konferenciji za {tampu rekla da ne zna gde je Vu~i} i da niko zvani~no s wim nije kontaktirao. – Vaqda wegova majka zna gde je, ja mu nisam majka. Ne znam gde je Vu~i} – rekla je Pop-Lazi}eva. – Znam da mi Gordana Pop-Lazi} nije majka, i veoma sam sre}an zbog toga, rekao je Aleksandar Vu~i} za “Pravdu”, ali nije `eleo da komentari{e ni wene, ni ostale izjave, kao ni svoju odluku da napusti politiku. – Neboj{a Stefanovi}, ~lan SRS i pomo}nik generalnog sekretara, u razgovoru za “Pravdu” otkriva da napu{ta stranku i da prelazi u klub Tomislava Nikoli}a. – Ve} danas }u saop{titi rukovodstvu stranke da napu{tam stranku i da idem sa Nikoli}em. Jednostavno, ne mogu sebe da zamislim u stranci sa qudima koji kunu tu|u decu i unuke – obja{wava Stefanovi}. Kako ka`e, on je ve} imao nekoliko razgovora sa Nikoli}em. – Kada je Tomislav oformio svoj poslani~ki klub i kada je postalo jasno da su podele neizbe`ne, pozvao sam ga i rekao mu da sam uz wega. Pru`io sam mu podr{ku. Pri~e da je Nikoli} zvao funkcionere i ~lanove stranke da lobira su potpune izmi{qotine. Ko je hteo sa wim, pozvao ga je i rekao. Nikoli} nikoga nije zvao – kazao je Stefanovi}. Pri~e da }e Aleksandra Vu~i}a u stranci zameniti Nemawa [arovi} na mestu generalnog sekretara, Stefanovi} ocewuje kao sme{ne. – Prvo, iskreno se nadam da }e Vu~i} krenuti sa nama. A te najave da kao wegovog naslednika vide [arovi}a su najbla`e re~eno sme{ne. Zar posle Vu~i}a da do|e ~ovek koji je jedino poznat po tome {to se la`no predstavqao da je iz Vrawa kako bi dobijao dnevnice – podse}a Stefanovi}. Intervju sa Jorgovankom Tabakovi}, `enom koja je u danima pu~a bila uzdanica Tomislava Nikoli}a, objavquje “Pravda”, 15. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Jorgovanka Tabakovi}, poslanica kluba ’Napred Srbijo’”, naslovom “Radikali su uz Tomu” i podnaslovom “Stra{no je kad ~ujete da vas zovu izdajnikom i pla}enikom, ali je jo{ stra{nije kad u sali sede va{i prijateqi i sve to slu{aju }utke, pognute glave”. Unutar intervjua su dva antrfilea sa naslovima “Todorovi}u `elim uspeh” i “Nije va`no ko je kriv”. Ovo nije bio prvi put da Tabakovi}ka napu{ta Srpsku radikalnu stranku, ve} je jednom cepala ~lansku kartu, ali joj je opro{teno. Kada se vratila u stranku, obja{wavala je svoje pona{awe kao plod zdravstvenih problema, ali ~ini se da su ipak materijalna pitawa kod ove osobe na prvom mestu. Ubrzo po pdlasku sa Nikoli}em, Tabakovi}ka je dobila novi stan.
116

Jorgovanka Tabakovi}, poslanica novooformqenog kluba “Napred Srbijo”, u intervjuu za “Pravdu” ka`e da je odlazak sa Tomislavom Nikoli}em bio neminovan, jer je to jedini na~in da ostane verna sebi i ideji srpskog nacionalizma. Kako ka`e, odluku je donela u krugu porodice, dok su je qudi iz SRS – druge porodice, kako ih je zvala godinama – strahovito razo~arali. • [ta je bilo presudno da odete sa Tomislavom Nikoli}em? – Oti}i sa Tomislavom Nikoli}em u stvari zna~i ostati veran ideji srpskog nacionalizma, programu SRS, ali i biti odan sebi i stavovima koje iznosim u javnosti. Odgovornost za re~ datu gra|anima u izbornim kampawama, iza koje stoji moje li~no uverewe, a stajao je i strana~ki program, strana~ko rukovodstvo, ~lanstvo... • Da li ste dugo razmi{qali o toj odluci? – U `ivotu donosimo neke odluke koje su neopozive, odluke koje predstavqaju Rubikon – za vas i za nekog drugog. Ovo je takva odluka. Iznu|ena. • Da li su vas svojim pona{awem – uvredama, pretwama, bacawem kletvi – razo~arali va{i doskora{wi saborci? – Svako od nas bira meru po{tovawa drugih, ali i samog sebe. To je pravo svakog pojedinca, ali je i odgovornost pojedina~na. Re~i su opasno oru`je i wihova upotreba nije jednostavna. • Ko vas je najvi{e od wih razo~arao? – Radije }u imenovati krivce za lo{ `ivot u Srbiji: vlast koja donosi pogre{ne politi~ke odluke. To je smisao mog bavqewa politikom. • Da li o~ekujete da sa novom strankom ostvarite uspeh SRS? – O~ekujem da zna~ajno doprinesemo boqem `ivotu, poboq{awem lo{ih zakona. Rezultat tih lo{ih zakone je da se danas u Srbiji lako zadu`ujemo i uvozimo, umesto da se otvaramo za investicije i izvozimo. • Da li vas je zvao [e{eq od kada je Nikoli} podneo ostavku, i da li je poku{ao da uti~e na vas? – Ne. Voja, kojeg ja poznajem od 1992. godine do marta 2003, to nikada ne bi uradio. Umeo je da predvi|a, da stvara doga|aje, a ne da reaguje na wih. Qudi koji mene poznaju znaju da ja jesam disciplinovan timski igra~, ali da ne va`im za osobu koju je mogu}e nagovoriti da promeni odluku. • Da li Vu~i} ide sa vama? – Verujem da ho}e. Ja sam svoju odluku donela sama i smatram da to svako od nas mora da uradi tako, bez nagovora. • Kako ste odlazak iz SRS objasnili svojoj porodici i prijateqima? – Nije bilo potrebe za posebnim obja{wewima. Sa svojom decom, zrelim i odraslim osobama kojima se ponosim, svakodnevno delim svoja razmi{qawa, radosti i dileme. Moja porodica i prijateqi su mi pomogli da donesem ovu odluku. • Da li vas boli {to ste izba~eni iz SRS i ozna~eni kao izdajnik i pla}enik? – Od kada znam za sebe bila sam imuna na pohvale i aplauze, ali i na klevete. SRS je bila moja porodica, ali to su sasvim konkretni qudi, od kojih su mi mnogi bili prijateqi i zato nije svejedno kad to ~ujete. Ali je jo{
117

te`e kada ti va{i prijateqi sve to slu{aju }ute}i, pognute glave, znaju}i, kao i vi, da je to kleveta. • Kada jednog dana budete imali priliku da pri~ate sa [e{eqem o~i u o~i, {ta }ete mu re}i i {ta o~ekujete da on ka`e vama? – Iznad svega `elim da se Voja [e{eq {to pre vrati svojoj porodici. Nadam se da }e se to desiti uskoro. Radovala bih se tom susretu. • Da li }e Todorovi} mo}i da se sna|e na novoj funkciji? – Za{to se ne bi sna{ao? Posao sa qudima je i do sada bio wegov posao. O~ekujem da mu saradnici u tome pomognu i `elim im uspeh u svakom smislu. • Ko je kriv za raspad SRS? – O tome }emo pri~ati u neka mirnija vremena. Za Srbiju i wene gra|ane mawe je va`na tema ko je kriv, va`nije je {ta da se radi i ko }e u~initi da oni `ive dostojno ~oveka. U rubrici “Politika”, “Borba”, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom “Oslabqen otpor opozicije?” i podnaslovom “Posle deqewa SRS otpor opozicije, u odnosu na vladaju}i blok, }e sigurno oslabiti, procewuju analiti~ari, uz uverewe da bi Tomislav Nikoli} sa partnerima mogao da dobije podr{ku tre}ine bira~kog tela doju~era{wih radikala”. Tekst sadr`i dva antrfilea sa naslovima “Nije dorastao...!?” i “O~ekivano”. Deqewem Srpske radikalne stranke na dve suprotstavqene strane sigurno }e oslabiti otpor opozicije u odnosu na vladaju}u koaliciju, ocenio je direktor agencije “Strateyik marketing” Sr|an Bogosavqevi}. Doskora su radikali bili pojedina~no najja~a stranka u Srbiji, ali posledwih meseci taj “epitet” pripada Demokratskoj stranci, rekao je Bogosavqevi} Televiziji B92 i dodao da je nesporno da su SRS i DS bile dve najve}e stranke u dr`avi. Posledwi izbori su pokazali ogromnu popularnost Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, podsetio je Bogosavqevi} i dodao da veruje da bi wih dvojica i sada na izborima pro{li boqe “nego drugi pol” stranke. On smatra da bi Tomislav Nikoli}, koji je zajedno sa 17 poslanika izba~en iz SRS, mogao sada da dobije podr{ku tre}ine bira~kog tela Srpske radikalne stranke. “Ukoliko bi mu se pridru`io (generalni sekretar Aleksandar) Vu~i} i biv{i funkcioner SRS Maja Gojkovi}, sigurno bi Nikoli} dobio polovinu tog bira~kog tela”, smatra direktor “Strateyik marketinga”. Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Marko Blagojevi}, ocenio je da }e rejting Srpske radikalne stranke i budu}e partije ~ije je osnivawe najavio Tomislav Nikoli}, zavisiti od politike koju svaka od tih stranaka bude vodila. Blagojevi} je Tanjugu izjavio da }e to zavisiti i od toga ko }e stati uz Nikoli}a, a tako|e i od na~ina na koji }e se stvari doga|ati na lokalnom nivou”, jer su za dobijawe podr{ke potrebni, pre svega, qudski resursi”. Budu}a partija Nikoli}a ima veliki potencijal, smatra Blagojevi}, ocewuju}i da }e podr{ka SRS-u zavisiti i od onih koji ostanu u stranci i od budu}e politike radikala.
118

“Ukoliko se SRS opredeli za svojevrsnu ekstremizaciju, oni }e sami sebi limitirati veli~inu bira~kog tela, jer u Srbiji ne postoji toliko veliki broj qudi kojima je privla~na ta politika”, smatra Blagojevi}. Blagojevi} procewuje da u Srbiji postoji oko 500 do 600 hiqada “tvrdih nacionalista”, od kojih ne glasaju svi za SRS. [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikoli}, izjavio je da }e sa 18 narodnih poslanika i Aleksandrom Vu~i}em u ponedeqak zvani~no po~eti stvarawe nove politi~ke partije. Nikoli} je za “Ve~erwe novosti” rekao da veruje da }e Vu~i} uskoro da podnese ostavku na mesto generalnog sekretara Srpske radikalne stranke (SRS) i da }e mu se odmah pridru`iti. On je kazao da se sa Vu~i}em ~uo vi{e puta posle sednice Centralne otaybinske uprave, na kojoj je Nikoli} izba~en iz stranke. “Verujem da ga je tok sednice i definitivno ubedio da sa tim qudima u toj stranci vi{e nema {ta da tra`i”, kazao je Nikoli}. On je naveo da }e u ponedeqak sa svojim budu}im politi~kim saborcima po~eti dogovore o svim detaqima neophodnim za osnivawe stranke. “Stavi}emo na papir programske ciqeve nove partije i napisa}emo strana~ki statut. Do kraja ove nedeqe trebalo bi da bude zavr{en i ceo posao oko registracije”, naveo je Nikoli} i dodao da jo{ nije odlu~io o imenu stranke. Gordana Pop-Lazi} je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRSa pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Pop-Lazi} je optu`ila doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Op{tinski odbor SRS u Ba~koj Palanci saop{tio je ju~e da je jednoglasno podr`ao politiku SRS-a i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Ba~kopalana~ki radikali su istakli da ostaju verni programu, osnovnim politi~kim principima i Statutu SRS-a, dodaju}i da je o~igledno da je akcija razbijawa stranke unapred planirana. Potpredsednica Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop-Lazi} izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci, pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dr`avi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi} je rekla da se niko iz stran ke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. “Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je”, rekla je potpredsednica SRS-a. Velika ve}ina gra|ana o~ekivala je podele u Srpskoj radikalnoj stranci i pre nego {to je raskol u wenom vrhu zvani~no obelodawen, pokazala je ovonedeqna anketa na Tanjugovom sajtu.
119

Na pitawe “da li }e u Srpskoj radikalnoj stranci do}i do podele”, od ukupno 647 anketiranih, ~ak 543 (83,93 odsto) gra|ana odgovorilo je potvrdno, a wih 87 (13,45 odsto) odri~no. Neodlu~nih je bilo svega 2,62 procenata, odnosno wih 17. “Cepa}e se i DS” naslov je intervjua sa predsednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom ^ankom, koji donosi “Kurir”,15. septembra 2008. godine. Podnaslov teksta je “Posle raskola u SRS najja~a stranka postaje DS. Ne treba zaboraviti da, dok je neprijateq jak, nema mesta za podele unutar stranke, ali sada se bojim da i unutar DS mo`e do}i do nekih sukoba i podela”. Intervju sadr`i dva antrfilea sa naslovima “Inventivnost na delu” i “Ofucano dosadan DSS”. Lider LSV Nenad ^anak u intervjuu za “Kurir” ka`e da je o~ekivano da u SRS do|e do raskola, jer je to jedna od najve}ih partija u Srbiji, koja godinama bezuspe{no poku{ava da do|e na vlast. – Ne mo`e stranka koja uporno poku{ava da do|e na vlast stalno da gubi. [e{eq i Nikoli} su se nebrojeno puta kandidovali i uvek gubili. Jednostavno, sve to mora da isfrustrira i da odvoji onaj deo stranke koji je politi~ki pragmati~niji i koji ne `eli vi{e da bude poligon za le~ewe palete [e{eqevih frustracija. • Da li {ef radikala priprema sebi teren za povratak iz Haga? Postoje mi{qewa da tera one koji su politi~ki oja~ali. – Ne verujem u tu teoriju. Za{to bi [e{eq cepao svoju stranku da bi do{ao na ~elo ne~ega {to ima 8-10 procenata podr{ke u narodu. Uostalom, mislim da nije u pitawu uklawawe pojedinaca i u prilog tome najboqe govori ~iwenica da odlazak Maje Gojkovi} nije poremetio stranku. Istina, ne treba porediti ja~inu politi~ke li~nosti Nikoli}a i Gojkovi}eve. • [ta mislite, na koju stranu }e Aleksandar Vu~i}? – Pitajte wega! Prema mom mi{qewu, on se ne nalazi ni u jednoj od ove dve struje. On bi mogao da bude vo|a urbanog neokonzervativizma! • Da li }e odlazak Tomislava Nikoli}a oslabiti stranku i da li wegova nova partija ima {anse na politi~koj sceni Srbije? – Naravno da }e je oslabiti. Uzmite u obzir da Vojislav [e{eq ve} pet godina nije tu, nema kontinuiteta, a u me|uvremenu se u Srbiji mnogo toga desilo. Za to vreme stranku su vodili Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} i dosta naroda }e, jednostavno, i}i za wima. Mislim da }e ta stranka mo}i da odvu~e i polovinu glasa~a SRS. Tako|e, i glasa~i SRS nisu vi{e onako fanati~ni i spremni da koqu sve {to mrda ako im to Vojislav [e{eq ka`e. • Ko ima najvi{e koristi od toga? – DS, naravno, jer }e SRS biti dvostruko slabija. Mewa se bipolarnost na politi~koj sceni u Srbiji i DS postaje najve}a, najzna~ajnija i najorganizovanija stranka. Me|utim, ne treba zaboraviti da, dok je neprijateq jak, nema mesta za podele unutar stranke, ali kada je neprijateq slabiji i ja se bojim da i unutar DS mo`e do}i do nekih sukoba ili podela. Ne danas ili sutra, ali mogu}e je. • Da li je opozicija u Srbiji trenutno dovoqno jaka da smeni predsednicu Skup{tine?
120

– Ne. Sada }e neko vreme stvari u Srbiji funkcionisati po direktnim planovima DS. Vide}emo kako }e se daqe stvari razvijati. • Pristali ste da podr`avate vladu u kojoj je SPS. Da li }ete sutra podr`ati vladu u kojoj je Tomislav Nikoli}? – Kad sam pristajao na ovu vladu, pristao sam na mawe zlo. Da li da u vladi imamo Ko{tunicu dr Vojislava, Vequ Ili}a i Ivicu Da~i}a, ili samo Da~i}a, pristao sam na ovo drugo. Ne znam {ta bi trebalo da se dogodi pa da podr`im vladu sa Tomislavom Nikoli}em. Ipak, mislim da treba postaviti obrnuto pitawe, da li bi Tomislav Nikoli} podr`ao vladu sa Nenadom ^ankom? • Najavili ste izdvajawe posebnog poslani~kog kluba LSV? – Da, ja se vra}am u Skup{tinu Srbije i ima}emo svoj klub. Mi smo ga i ranije imali, jer se to pokazalo kao dobra stvar. Jednostavno, ima}emo vi{e vremena za govornicom. Nije u pitawu promena politike u odnosu na listu “Za evropsku Srbiju”. Jednostavno, prakti~nije je. • Tomislav Nikoli} je za danas najavio osnivawe nove stranke. [ta mislite koje ime bi joj odgovaralo? – S obzirom na to koliko su do sada bili inventivni, verovatno Radikalna srpska stranka (RSS)! • Da li su u DSS i NS u pravu kad tvrde da novi statut Vojvodine vodi ka wenom otcepqewu? – Oni su ofucano dosadni! [ta to oni brane? Srbiju od Vojvodine, Vojvodinu od Vojvo|ana? Pa, sve {to su branili oti{lo je. Koliko se se}am, oni su najvi{e zapomagali da Crna Gora ostane u zajednici, ~ak su i neke besplatne vozove organizovali, pa {ta je bilo?! [ta je bilo kad je Kosovo proglasilo nezavisnost? Zapalili dva kontejnera na granici! Mislim da bi Ko{tunica dr Vojislav i Veqa Ili} trebalo da se presele u Lipqan, recimo, pa da ka`u “evo, mi }emo da budemo sa na{im narodom”, a ne da sede u Beogradu. Ko{tunica u nekakvoj mi{joj rupi, i bavi se politikom. Kako ih nije sramota da glas puste. Izjavu biv{eg premijera Srbije Zorana @ivkovi}a objavquje “Kurir”,15. septembra 2008. godine, u rubirici “Vesti”. “Priznajem da mi je te{ko da izaberem izme|u Vojislava i Tomislava. Ipak, smatram da je Nikoli} uradio ono {to je morao”. “Glas javnosti”, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst o mogu}em politi~kom delovawu Tomislava Nikoli}a i verzijama o obe}anim funkcijama na koje bi bio postavqen nakon odlaska iz Srpske radikalne stranke, sa nadnaslovom “Tomislav Nikoli} sve ~e{}e govori da ’ne}e u vladu iako ga, bar zvani~no, niko dosad nije ni zvao’”, naslovom “Daje `migavac u desno, a skre}e levo?” i podnaslovom “Jelena Trivan (DS): Niko nije pomiwao ulazak Nikoli}a u vladu. Nikola Papak (G17): Pri~a da }e da zameni Dinki}a samo pokazuje nedostatak kreativnosti u medijima. Dragan Todorovi} (SRS): Od wega me ni{ta vi{e ne bi iznenadilo, pa i da u|e u vladu. Goran Buyak: Gde ima dima ima i vatre, a ~iwenica je da Nikoli} {aqe signale na mnoge adrese”. Tekst sadr`i ~etiri antrfilea. Naslov prvog je “LDP-a se Nikoli} ne ti~e”. Drugi antrfile je sa nadnaslovom “Vu~i} od121

govara na optu`be Pop-Lazi}eve” i naslovom “Nije mi ona majka”. Nadnaslov tre}eg antrfilea je “Biv{i generalni sekretar radikala na neodre|eno vreme van politi~kog i javnog `ivota”, a naslov “Vu~i} ni u SRS ni sa Tomom”. ^etvrti antrfile nosi naslov “Mi{kovi} i Beko finansirali SRS”. Govore}i gde sebe vidi na srpskoj politi~koj sceni, Tomislav Nikoli} je rekao da se vidi “u jednoj potpuno normalnoj Srbiji u kojoj }e biti opozicija koja }e imati svoje amandmane na zakone vlade i koja }e glasati za zakone ako joj amandmani budu prihva}eni”. – Nikada stranka koju ja budem vodio ne}e u}i u vladu bez izbora, kazao je Nikoli}, i naglasio da je za sada nemogu}e da bude u vladi sa DS, G17 plus i SPO. Nikoli} je dodao i “da bi politi~ka scena trebalo da se polarizuje i da }e na jednoj strani biti DS, a na drugoj deo SRS koji on predvodi”, za koji, kako je kazao, “ne zna jo{ kako }e se zvati”. I tako, svako malo, doskora{wi zamenik Vojislava [e{eqa, pomiwe “ni~im izazvan” (ne)ulazak u vladu. Ono {to je zvani~no poznato, to je da zaista niko od sada vladaju}e garniture ni re~ nije zucnuo o mogu}em ulasku u vlast Tomislava i wegove “Napred Srbijo”, ili kako se ve} bude zvala wegova budu}a stranka. Dakle, to je {to se ti~e zvani~nog dela, a u onom nezvani~nom, da ne ka`emo ~ar{ijskom, postoje bar tri varijante. Prva je da je Demokratska stranka (~itaj: wihovi finansijeri) dobro platila Nikoli}u da rasturi [e{eqevu stranku i tako je definitivno skine s pijedestala “najja~e opozicione stranke”. Ovo, naravno, nikom ne pada na pamet da potvrdi, osim {to ini verni [e{equ tvrde da je upravo ova opcija u igri, ili barem ameri~ka CIA. Druga pri~a je da je Tadi} kao protivuslugu obe}ao Tomi da mu kako zna prona|e neko mesta{ce u vladi, a tre}a, direktno vezana za ovu drugu, je da je lideru DS i wegovima vi{e preko glave Dinki}a i wegovog pametovawa, pa bi ba{ bilo zgodno da ga zameni Toma i da lepo na miru odvladaju svoje ~etiri godine. Naravno, kao {to smo i o~ekivali, niko od predstavnika stranaka nije `eleo da potvrdi da pored toliko dima igde i{ta gori. – [to se nas ti~e, vide}emo u budu}nosti kakve }e biti vlade i od kojih stranaka }e biti sastavqene, a Srbija trenutno ima stabilnu vladu sa stabilnom ve}inom i ona }e sigurno imati ~etvorogodi{wi mandat. Odakle vam pri~a da }e u wu u}i i Tomislav Nikoli} sa svojom novom strankom zaista ne znam, a takvu mogu}nost zaista niko nije pomiwao, rekla nam je Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke. Na molbu da prokomentari{e glasine o eventualnoj smeni Mla|ana Dinki}a, ~ije bi mesto popunio Nikoli}, Trivanova je rekla: “To je ~ista ~ar{ijska izmi{qotina, a {to se ove vlade ti~e, u woj ne postoje apsolutno nikakve razmirice i neslagawa”. Mnogo odre|eniji nije bio ni Oliver Duli}, visoki funkcioner Tadi}eve stranke, koji o sada{wem periodu nije ni{ta konkretno rekao, ali je i dodao da na “slede}im izborima ni{ta ne}e biti nemogu}e, pa ~ak ni to da Tadi} i Nikoli} 2012. godine naprave zajedno vladu, jer }e prilike u Sr122

biji tada biti veoma izmewene i stranke }e morati da mewaju svoje programe, kako bi se odr`ale na politi~koj sceni”. I u G17, stranci Mla|ana Dinki}a, ina~e ministra ekonomije i regionalnog razvoja, ostali su zate~eni na{im pitawem kao i pri~ama koje kru`e. – Zaista ne znam {ta da ka`em na takve pri~e koje o~igledno treba da popune nedostatak kreativnosti u medijima, jer ni u naznakama nisam ~uo da Nikoli} mo`e da u|e u vladu, a jo{ mawe da postoji mogu}nost da zameni gospodina Dinki}a – rekao nam je Nikola Papak iz G17 plus. Dragan Todorovi}, sada prakti~no prvi ~ovek Srpske radikalne stranke, odmah iza [e{eqa, veruje da je mogu}nost da Nikoli} u|e u vladu sasvim realna opcija. – Na`alost, moje iskustvo od momenta kada je Tomislav Nikoli} napustio stranku govori da vi{e ne mogu da mu poklonim nikakvo poverewe, pa i u tome kada pri~a da ne}e u vladu i da }e nastaviti da bude ~vrsta opozicija aktuelnom re`imu. Da vas podsetim, on je nedavno govorio i da ne}e inicirati i ni{ta u~initi kako bi se Srpska radikalna stranka pocepala, pa je upravo to uradio. U svakom slu~aju, sa~eka}emo da vidimo koji }e biti wegovi budu}i potezi – rekao je Todorovi}. On je dodao da je Nikoli} sada “smawio cenu nekim strankama u vladi”, ali nije hteo da navede i kojima, osim {to je napomenuo, “same }e se prepoznati”. – Dakle, sada je situacija takva da je daleko ve}a ponuda za ulazak u vladu, a na ovaj na~in Nikoli} nije uradio ni{ta u interesu dr`ave, ve} samo u korist Tadi}a i wegove Demokratske stranke kojima je sad obezbedio mnogo lagodniju poziciju, rekao je Todorovi}. Gde ima dima, tu ima i vatre, smatra Goran Buyak, politi~ki analiti~ar, i dodaje da Tomislav Nikoli} sada jednostavno poku{ava da prona|e podr{ku na mnogim stranama, po{to je na po~etku stvarawa nove politi~ke partije i pomo} mu je dobrodo{la. – Nikoli} se u ovom trenutku predstavqa kao demokratski i proevropski politi~ar, verovatno mu je ciq da postane evropski Sanader i u tom delu mu je va`no da ga podr`avaju i stranke na vlasti, konkretno Demokratska stranka i G17 plus. Dakle, poziv za vladu ne mora odmah da se desi, ali ukoliko ima podr{ku vlasti, onda se otvaraju brojne mogu}nosti za privilegije, kao {to su mesta u upravnim odborima, javnim preduze}ima ili u lokalnoj samoupravi, isti~e Buyak. S druge stranke, po mi{qewu na{eg sagovornika, Tomislav Nikoli} svojom upornom pri~om da “ne}e u vladu” i da }e biti ~vrsta opozicija aktuelnoj vlasti, poku{ava da privoli jo{ pripadnika “tvrde struje” u radikalima kako bi pre{li na wegovu stranu. – Re~ je o staroj taktici “dajem `migavac desno, a skre}em levo”. Dakle, s jedne strane daje jasne signale Demokratskoj stranci da na wega mo`e da se ra~una, ~lanstvu “stare” SRS da ne kr{i izvorne radikalske principe, a tu su i pripadnici DSS i NS, koji imaju otvoren poziv da se na|u u okriqu partije “Napred, Srbijo”, svejedno da li }e se tako zvati ili nekako druga~ije, zakqu~io je Buyak.
123

Zoran Ostoji}, funkcioner Liberano-demokratske partije gotovo da ni na koji na~in nije `eleo da komentari{e “slu~aj Nikoli}”. – To je stvar SRS-a i nas se to apsolutno ne ti~e. Da li bi bilo dobro da i Nikoli}evi poslanici pru`e podr{ku vladi kao i mi? Prvo, mi ne podr`avamo vladu, mi smo u opoziciji i gotovo uvek smo protiv, osim {to smo glasali za Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, a {ta bi Nikoli} radio i da li je ko tra`io mesto za wega, zaista nas se ne ti~e – bio je kratak Ostoji}. Potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi} izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dr`avi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi}eva je rekla da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. – Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je – rekla je potpredsednica SRS-a. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Pop-Lazi}eva je optu`ila doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Vu~i} je ne{to kasnije odbacio ove optu`be. – [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne. Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava, i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice – rekao je Vu~i} agenciji Beta. Aleksandar Vu~i} kona~no je prelomio i podneo ju~e ostavke na sve funkcije u SRS, a danas }e mandat u Skup{tini grada Beograda vratiti stranci, saznaje nezvani~no “Glas”. Nakon toga doju~era{wi generalni sekretar radikala obrati}e se javnosti, prvi put od kada je Tomislav Nikoli} dao ostavke na sve funkcije u SRS. A tome, odnosno Vu~i}evom }utawu, ima ve} celih 11 dana, budu}i da je Nikoli} 4. septembra rekao zbogom mestu zamenika predsednika radikala, a dan kasnije i obelodanio. Me|utim, iako {ef novog poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije “Napred Srbijo”, danima pri~a da }e ve} ove nedeqe sa Vu~i}em da pravi novu stranku, tako, bar za sada, ne}e biti. – Vu~i} }e danas da objavi da se na (ne)odre|eno vreme povla~i iz politi~kog i javnog `ivota – tvrdi izvor “Glasa” blizak Vu~i}u. A da je Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u SRS – saop{tio je sino} upravo Nikoli}. – Aleksandar Vu~i} je danas podneo ostavke na sve funkcije u SRS i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u – rekao je sino} Nikoli} u emisiji “Utisak nedeqe” na Televiziji B92. On je dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti `eqa da zajedno formiraju novu stranku.
124

– Red je da ja saop{tim da je Vu~i} podneo ostavke jer sam ja wegov politi~ki otac. Prepustio je to meni jer `eli da poka`e koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim – kazao je doskora{wi [e{eqev zamenik. Nikoli} je naglasio i da ne mo`e da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. – On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika – kazao je sino} Nikoli} i napomenuo da }e se Vu~i} sigurno prikqu~iti wemu, ali da }e neko vreme biti posve}en iskqu~ivo porodici, posebno deci. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} odbio je sino} da komentari{e tvrdwe da je generalni sekretar te partije Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije. – Sutra o svemu mogu da dam komentar – rekao je Todorovi} i dodao da takve tvrdwe sada samo Nikoli} mo`e da objasni. Nikoli} je sino} priznao i da su SRS u kampawama finansijski i na druge na~ine pomagali i tajkuni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko. On je rekao da su to bile sitne stvari, kao {to je pla}awe gostovawa na TV B92 ili kori{}ewe rent-a-kara u jednoj prilici. Radikale su pomagali, kazao je Nikoli}, “kao i druge stranke”, i biznismeni Miodrag Kosti} Kole, Predrag Rankovi} Peconi, Miodrag Babi}. “Glas javnosti”, 15. septembra 2008. godine, objavquje istra`ivawe o stavovima gra|ana povodom poku{aja pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, sa nadnaslovom “Istra`ivawe: Kakvi su stavovi gra|ana prema raskolu izme|u Tomislava Nikoli}a i Vojislava [e{eqa” i naslovom “O~ekivana podela u SRS”. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima “Bez obzira na va{e politi~ko opredeqewe, {ta mislite, da li bi Toma Nikoli} sa novoosnovanom partijom prema{io cenzus na narednim izborima” i “Uzorak telefonske ankete”. Posle razlaza Tome Nikoli}a i Vojislava [e{eqa dva suprotstavqena tabora upotrebqavaju najte`a “omalova`avaju}a” oru`ja napuwena municijom najekstremnije netrpeqivosti i sve li~i na politi~ki va{ar koji }e na politi~ku scenu Srbije doneti jo{ jednu politi~ku stranku. [ta o ovom najnovijem politi~kom raskolu misle gra|ani Srbije. Tako su gra|ani sa 68,2 odsto glasova predvideli podelu Srpske radikalne stranke na dva dela. Tokom `estokih napada na Tomu Nikoli}a, iz vrha SRS stizale su optu`be da iza Nikoli}eve ostavke stoje Tadi}, tajne slu`be (doma}e i strane), srpski tajkuni, dok se na drugoj strani moglo ~uti da je za sve najzaslu`niji [e{eq. Me|utim, najvi{e gra|ana Srbije, wih 37,8 odsto, smatra da je ostavka Nikoli}a wegov li~ni ~in i da niko nije uticao da on krene svojim politi~kim putem i da u tom ~inu nema ni~eg drugog osim politike koja vi{e ne ide onim smerom koji zacrtava Vojislav [e{eq. Na drugom mestu, najzaslu`nijih aktera za celokupni raskol u SRS, sa 34 odsto glasova, nalazi se Vojislav [e{eq, {to indirektno potvr|uje prethodni zakqu~ak.
125

Prilikom projektovawa ove mini-ankete interesovalo nas je, koliko bi ta nova stranka mogla da dobije glasova na eventualnim parlamentarnim izborima? Rezultati ankete su pokazali da bi Nikoli} sa svojom novom strankom mogao da dobije izme|u 10 i 20 odsto glasova, to smatra 29,7 odsto gra|ana. Neznatno mawe gra|ana, wih 29,0 odsto, smatra da bi Nikoli} sa novim strana~kim imiyom mogao da dobije samo ne{to vi{e iznad cenzusa, dok ne{to vi{e od petine gra|ana (21,5 procenta) smatra da bi Toma mogao da dobije ~ak i vi{e od 20 odsto glasova. U ovoj prognosti~koj trci jedno je jasno: glasovi SRS }e biti podeqeni, ali u kom odnosu to }emo saznati na prvim narednim izborima kojih, po svoj prilici, ne}e biti tako brzo. Ispitivawe javnog mwewa Srbije obavqeno je telefonskim putem u periodu od 9. do 12. septembar 2008. godine. Anketom je bilo obuhva}eno 945 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su `iteqi u slede}im mestima: Beogradu, Pan~evu, Boru, Negotinu, Sokobawi, Despotovcu, Po`arevcu, [apcu, Kragujevcu, ]upriji, Velikoj Plani, Zrewaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Vaqevu, Gorwem Milanovcu, Ni{u, Smederevu i Leskovcu. Pod naslovom “Deo uzroka drame Srpske radikalne stranke”, “Glas javnosti”, 15. septembra 2008. godine, donosi pismo izvesnog Bogdana Popovi}a iz Beograda u kome mo`e da se pro~ita nekoliko negativnih komentara o dr Vojislavu [e{equ, ~ak i stavova o rukovo|ewu u Srpskoj radikalnoj stranci. Slu~aj doju~era{weg zamenika predsednika radikalske stranke Tomislava Nikoli}a preplavio je na{a javna glasila. Vi{e desetina analiti~ara, novinara i politi~ara nastoje da objasne {ta se desilo u radikalskoj partiji i kakva je perspektiva razdvojenih radikala. U {umi informacija ipak se uo~ava da je su{tina problema da li je normalno i logi~no da partijom upravqa ~ovek kome se sudi, pa makar u pitawu bio kontroverzni Ha{ki tribunal. Da li zatvorenik daleko od Srbije mo`e realno da prati zbivawa u na{oj zemqi. Pred dobrovoqni odlazak u Hag, dr Vojislav [e{eq preneo je na Tomislava Nikoli}a poslove rukovo|ewa partijom. Da li je tom prilikom rekao Nikoli}u onu famoznu re~enicu: “Radi najboqe {to mo`e{, jer }e meni i u Hagu biti iskrivqena svest” – sa “i” ili bez “i” – nije bitno. Bitno je da, ube|en da je nevin, dr Vojislav [e{eq mora biti ogor~en na Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Evropsku uniju, koje, najbla`e re~eno, stoje iza politi~kog Ha{kog tribunala. Ogor~en ~ovek }e prirodno sa sumwom gledati na sve {to Evropska unija nudi Srbiji. I tu neminovno dolazi do “iskrivqene svesti”. Srpska radikalna stranka ima, kao i druge partije, odgovornost za sudbinu zemqe. Potpuno je nelogi~no da (ha{ki) zatvorenik rukovodi strankom radikala dok mu se sudi. Mo`e da zbuwuje ~iwenica da dr Vojislav [e{eq, bez obzira na to da li }e se nekad wegova krivica dokazati ili ne, fakti~ki opovrgava neistine o Srbiji i Srbima koje svetu name}u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i weni sateliti. Tim pre niko od rukovodstva radikala ne tra`i da se odrekne Vojislava [e{eqa. Ali je o~igledna neophodnost da se ne
126

prihvati wegovo rukovo|ewe strankom dok je u Hagu. Neko je postavio pitawe, zar je narod Ju`ne Afrike trebalo da se odrekne legendarnog Mendele dok je bio u zato~eni{tvu. Ali, pore|ewe sa legendarnim liderom Ju`noafri~ke unije, borcem protiv aparthejda, predsednikom Mendelom, pogre{no je, jer je predsednik Mendela bio lider porobqenog stanovni{tva Unije koga je podr`avao ceo slobodoqubivi svet. Vojislav [e{eq nije legenda, a wegova politika i ideologija se ne mogu poistove}ivati sa te`wama srpskog naroda. Ve}inski deo radikala }e nadaqe po{tovati lik svog vo|e i pomaga}e mu u wegovoj borbi u Hagu. Ali, bilo bi mudro da [e{eqevi radikali shvate da bi bilo dobro i za stranku i Srbiju da zamrznu wegovu funkciju predsednika stranke i prekinu primawe wegovih direktiva dok je u Hagu. Tomislav Nikoli} je u pravu kada je ovih dana rekao da neizja{wavawe Aleksandra Vu~i}a u ovakvoj situaciji nema smisla. Ali taj nedostatak smisla i jeste posledica nerazumevawa su{tine problema. Tomislav Nikoli} je u vi{e prilika pomiwao da ima problema sa dr [e{eqom, odlu~io je da vi{e ne prima wegove direktive. To mo`e da bude kqu~ni momenat u sada{woj drami Srpske radikalne stranke. Da li je, me|utim, ta odluka dovoqna da se i Tomislav Nikoli} odrekne nekih manira ili shvatawa koja ne spadaju u ideologiju ili politiku, ali zbog kojih su gledaoci TV prenosa iz Skup{tine dovo|eni do protesta. Me|utim, iz te va`ne Nikoli}eve promene, verujem, nasta}e i druga~ije pona{awe izdvojenih radikala, ne toliko u politici, koliko u po{tovawu parlamentarnih normi pona{awa u Skup{tini i van we. Mo`e se o~ekivati da }e Tomislav Nikoli}, ukoliko stabilizuje svoj projekat reforme politike radikala, zauzeti zna~ajno mesto na srpskoj politi~koj sceni. “Ve~erwe novosti”, 15. septembra 2008. godine, objavquju tekst koji sadr`i izjave potpredsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop-Lazi}, sa nadnaslovom “Generalni sekretar Srpske radikalne stranke ne vidi vi{e sebe u Magistratu i sa Nikoli}em pravi novu partiju”, naslovom “Vu~i} ne}e sa jastrebovima” i podnaslovom “Ostavka na funkcije. Vratio mandat u Skup{tini Beograda. Mogu} i odlazak iz politike”. Unutar teksta su tri antrfilea. Nadnaslov prvog je “Nemawa [arovi} o tome da li je novi gensek SRS”, a naslov je “Nisam izabran”. Drugi i tre}i antrfile nose naslove “Jutro pametnije” i “Peticija Medvedevu”. Srpsku radikalnu stranku ju~e po podne napustio je i ~ovek “broj tri”, Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku na sve funkcije u partiji, i vratio odborni~ki mandat u Skup{tini grada Beograda. Posle ovog Vu~i}evog poteza, on je na pragu nove stranke ~ije osnivawe }e koliko danas da zapo~ne Tomislav Nikoli}. Nezvani~no saznajemo da bi, sada ve} biv{i, generalni sekretar radikala u toku dana trebalo da se sastane sa Nikoli}em i poslanicima wegovog kluba “Napred Srbijo”, a pre toga bi trebalo da se obrati novinarima posle du`e medijske samoizolacije. Ipak, to jo{ ne zna~i da }e Vu~i} i uzeti ~lansku kartu nove stranke, jer, kako nam prenose na{i izvori, otvorena je ~ak i opcija da se on povu~e iz politike! Kako smo saznali, Vu~i} je podneo ostavku nezadovoqan po127

sledwim potezima, a naro~ito kadrovskim rokadama pod krovom zemunskog Magistrata. Spekulacije da je na Vu~i}evom mestu ve} vi|en {ef beogradskog odbora SRS i novi [e{eqev miqenik Nemawa [arovi}, samo su biv{eg generalnog sekretara radikala u~vrstile u uverewu da mu u starom jatu nije mesto. Novi lom u [e{eqevoj stranci nagove{ten je ve} ju~e po podne, kada je potpredsednica Gordana Pop-Lazi}, kao da je ve} znala za Vu~i}evu odluku, o{tro ocenila wegovu kolebqivost. Tome je, verovatno, doprinela i najava Nikoli}a za “Novosti” da }e ve} danas sa Vu~i}em okrenuti novu politi~ku stranicu. – To {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u partiji i dr`avi – o{tra je bila potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi}. Vu~i} je u izjavi za “Novosti” odmah odbacio optu`be Pop-Lazi}eve. – [to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne – uzvratio je Vu~i}, koji je proteklih dana }utao o sukobu u SRS. Jedino je poru~ivao da se jo{ ne izja{wava, ali o~igledno ju~e nije mogao da ne odgovori na o{tre kritike iz SRS. Pop-Lazi}eva je u svojoj besedi pred novinarima naglasila i da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em, te da ne zna kojoj strani bi mogao da se prikloni. – Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam mama i ne interesuje me gde je – rekla je potpredsednica radikala. Vu~i} joj nije ostao du`an. – Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava, i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice – kazao je Vu~i} za “Novosti”. Mada za na{ list nije `eleo da potvrdi da je Nikoli} wegov kona~an izbor, Vu~i}ev sarkazam u replici Pop-Lazi}evoj najboqe je odslikao kom bloku je bli`i. “Novosti”, ina~e, saznaju da se Vu~i} od petka nekoliko puta ~uo sa Nikoli}em i da mu je decidno poru~io da sebe vi{e ne vidi u SRS pod vo|stvom [e{eqevih jastrebova. A, iako su samo pre tri dana iz stranke iskqu~eni Nikoli} i wegovi sledbenici, Pop-Lazi}eva je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. – Svi ostali koji misle da imaju neku novu ideologiju moraju da tra`e prostor u politi~kom `ivotu na{e zemqe, ali bi morali da iza|u na izbore i da doka`u da su sa tom idejom i ideologijom osvojili neke glasove, ovako su ukrali mandate SRS – naglasila je Pop-Lazi}eva. Ona tvrdi i da je [e{eq zadovoqan zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na liniji partijskog programa. – U raskol u SRS sigurno je ume{an re`im, strane i doma}e obave{tajne slu`be – smatra Gordana Pop-Lazi}.
128

Ona je optu`ila Nikoli}a i wegove pristalice da otimaju prostorije op{tinskih odbora, i da su ve} otete u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, i to, kako tvrdi, uz pomo} policije. Aleksandar Vu~i} i daqe je generalni sekretar SRS, izjavio je ju~e za “Novosti” Nemawa [arovi}, funkcioner radikala. • Mediji su objavili da ste vi novi generalni sekretar umesto Vu~i}a? – To su zaista gluposti. To je jo{ jedna medijska la`, spekulacija i farsa u posledwih sedam dana uperena protiv SRS. • Dakle, niste izabrani na tajnom sastanku po nalogu lidera radikala Vojislava [e{eqa? – Da sam izabran, dobili biste saop{tewe stranke. • Verujete li da }e Vu~i} ostati ~lan SRS? – Jeste li ~uli da je izjavio druga~ije? • Tomislav Nikoli} tvrdi da je Vu~i} na wegovoj strani? – Ne mogu da komentari{em la`i i gluposti. Po{to smo saznali da Vu~i} vi{e nije u SRS, i posle sino}ne potvrde Tomislava Nikoli}a da je biv{i gensek o ostavci obavestio Dragana Todorovi}a, “Novosti” su pozvale potpredsednika radikala. – Nemam nikakav komentar. Sa~ekajte, jutro je pametnije od ve~eri – {turo nam je saop{tio Todorovi}. Srpska radikalna stranka uputi}e peticiju predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i zatra`iti da se on pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija zalo`i autoritetom i uticajem svoje zemqe da se lideru SRS Vojislavu [e{equ ne dodeli branilac, ve} da se brani sam pred Ha{kim tribunalom – najavila je potpredsednica stranke Gordana Pop-Lazi}. Peticija predsedniku Rusije bi}e upu}ena preko ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Konuzina, a prema re~ima Pop-Lazi}eve, SRS o~ekuje da }e ruski predsednik razmotriti zahtev i zalo`iti se pred SB UN da se [e{equ ne dodeli branilac. Potpredsednica SRS je na konferenciji za {tampu naglasila da je u toku prikupqawe potpisa gra|ana Srbije za peticiju i da }e oni biti parcijalno, svake nedeqe, predavani ruskoj ambasadi u Beogradu. “Pres”, 15. septembra 2008. godine, objavquje komentar Milo{a Gari}a sa naslovom “Tri praseta”. Gari} je jedan od retkih novinara koji se osmelio da ka`e u ~emu je su{tina; Nikoli} je samo rezervna varijanta Borisa Tadi}a. Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, u sveop{toj euforiji i halabuci koja je nastala, sti~e se utisak da su, osim luzera Ko{tunice i Veqe Ili}a, svi ostali politi~ki akteri sre}ni na svoj na~in. Tomislav Nikoli} jer je sa grba~e skinuo neura~unqivog kuma, Vojislav [e{eq jer je sada opet “jedini srpski patriota”, a stranke na vlasti zato {to su radikalima zubi polomqeni i vi{e nisu ozbiqna pretwa. Tri ~oveka, me|utim, nemaju razlog za preterano slavqe. To su Ivica Da~i}, ^edomir Jovanovi} i Mla|an Dinki}. Razlozi zbog kojih wima ne ide u prilog Nikoli}eva solo karijera mo}i }e da se “pipaju” vrlo brzo, i pre slede}ih parlamentarnih izbora.
129

Treba samo pogledati novu sliku srpske skup{tine, i odmah je jasno {ta se u ovom politi~kom zemqotresu dogodilo. Nikoli}ev novi klub “Napred Srbijo” je sa 18 poslanika u startu pretekao LDP i SPS, ~ime je wihov zna~aj i koalicionu mo} doveo u pitawe. U slu~aju da biv{i radikal nastavi umereno desnu politiku i usagla{avawe kqu~nih dr`avnih stavova sa Borisom Tadi}em, eto nevoqe za Ivicu i ^edu. Kao u pri~i o tri praseta, Jovanovi} i Da~i} bi sada trebalo da znaju da su wihove parlamentarne “ku}e” sazidane od papira, i da }e “tomisti” mo}i da ih oduvaju u svakom trenutku. Nabildovane nerealnim uticajem, koji su spletom okolnosti prigrabili, {efove LDP-a i SPS-a o~ekuje vrtoglav pad cene na politi~kom tr`i{tu. Jer, ono {to je bilo nemogu}e dok se Nikoli} nalazio u zagrqaju Todorovi}a i Mir~i}a, sasvim je izvesno da }e se dogoditi u periodu koji je pred nama. Svaki milimetar pribli`avawa Tome i Borisa, kao dvojice najja~ih politi~kih figura u zemqi, zna~i}e smrt za pijavice koje su se naka~ile na “dr`avne jasle” i sisaju krv gra|ana Srbije. A pijavica je sada toliko da je i predsednik DS-a re{io da se obra~una sa onima u wegovim redovima. Jedna od wih je i tre}i junak ove pri~e. Sa rejtingom koji odgovara temperaturi u januaru, stranka Mla|ana Dinki}a u srpskom parlamentu ima ~ak 24 mesta! Dinki}ev uticaj je ogroman, ~ovek vodi svoju politiku i ba{kari se u srpskoj vladi. Ali, i wega, kao Ivicu i ^edu, ~eka uragan. Toma Nikoli} hvata vazduh, bi}e zanimqivo kad po~ne da duva. “Politika”, 15. septembra 2008. godine, objavquje Fonetovu vest koja sadr`i izjave otpadnika Tomislava Nikoli}a u kojima iznosi ~iste la`i o dr Vojislavu [e{equ, znaju}i da ovaj nema mogu}nosti da mu odgovori. ^lanak je sa naslovom “Nikoli}: Udar na SRS” i podnaslovom “[e{eq iz pritvora Ha{kog tribunala naru~uje tu~e u op{tinskim odborima posle raskola u partiji, tvrdi donedavni zamenik predsednika SRS”. Unutar teksta je jo{ jedna vest agencije Fonet sa naslovom “Nikoli}: Vu~i} podneo ostavku”. Donedavni zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je sino} da je tu partiju neko, obi~no wen predsednik Vojislav [e{eq, zaustavqao tri dana pred izbore, tempiranim izjavama poput onih da je Zvezdan Jovanovi} (ubica premijera Zorana \in|i}a), novi Gavrilo Princip, da Srbija nikad ne}e u}i u EU, ili da radikali nikad ne}e u koaliciju sa Vojislavom Ko{tunicom i Borisom Tadi}em. “Ako ka`ete svojim najodgovornijim qudima: ~eka}emo da narod preko 50 procenata glasa za nas, to zna~i da vi nikad ne}ete do}i na vlast”, istakao je Nikoli} u emisiji “Utisak nedeqe” na TV B92, i potvrdio da on u posledwih nekoliko meseci ne vodi SRS, “i to se ose}a”. On je rekao da je pre mesec dana u SRS krenuo neki talas koji nije mogao da prepozna, i da je nekom bila `eqa da rasturi radikale. Nikoli} je konstatovao da [e{eq iz pritvora Ha{kog tribunala naru~uje tu~e u op{tinskim odborima SRS posle raskola u partiji nastalog wegovim podno{ewem ostavke, jer “ose}a da mu je neko udario na stranku i da ho}e da mu je otme”.
130

Nikoli} je obelodanio i da [e{eq sa wim ne komunicira ve} nekoliko meseci, ve} to ~ini sa qudima koji su se u stranci pojavili pre godinu, dve, i “ko zna {ta on sa wima komunicira”. Dodao je da bi voleo da se [e{eq jednog dana vrati iz Ha{kog tribunala i vodi SRS, jer bi onda od we ne{to bilo, a “ovako ne}e biti ni{ta”. Nikoli} je [e{equ zamerio i {to nije odobrio analizu rezultata posledwih izbora, posebno u Vojvodini, gde su radikali pro{li katastrofalno, zato {to nije vo|ena kampawa, a da je lider SRS na direktno pitawe o tome odgovorio sa “za{to da se vodi?”. Biv{i zamenik predsednika SRS je naveo i da je u maju pitao [e{eqa ima li mogu}nosti da vodi stranku onako kako on misli, a da lider iz Haga uka`e ako smatra da ne{to nije u redu, i da je dobio odgovor “ne mo`e”. [ef poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije “Napred Srbijo”, Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da je generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} ju~e podneo ostavku na sve funkcije u stranci. “O~ekujem da }emo zajedno formirati novu stranku”, rekao je Nikoli} u emisiji TV B92 “Utisak nedeqe”, navode}i da sa Vu~i}em ima izvanrednu komunikaciju. Izjave potpredsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop-Lazi}, a povodom neizja{wavawa Aleksandra Vu~i}a o tome da li ostaje veran ideologiji Srpske radikalne stranke ili se pridru`uje grupi izdajnika, sadr`i tekst koji objavquje “Politika”, 15. septembra 2008. godine, sa naslovom “Pop-Lazi}: Vu~i} nedorastao situaciji” i podnaslovom “Vu~i}: Neka procene gra|ani. – Radikali tra`e pomo} od predsednika Rusije Medvedeva”. Unutar teksta su dve Tanjugove vesti sa naslovima “Mi{kovi} i Beko platili emisiju i prevoz SRS-u” i “Partije, statuti i tuma~ewa strana~kih propisa”. To {to se generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} ne ogla{ava o stawu u stranci dovoqno govori “da on nije dorastao situaciji u stranci i dr`avi”, rekla je na ju~era{woj konferenciji za novinare, a prenosi Tanjug, Gordana Pop-Lazi}, potpredsednica SRS-a. Ona je rekla da ne zna gde je Vu~i} i da niko zvani~no s wim nije kontaktirao uz opasku: “Vaqda wegova majka zna gde je, ja mu nisam majka”. Negirala je da u SRS-u postoje struje, a {to je dokazala i sednica Centralne otaybinske uprave na kojoj su jednoglasno iz stranke iskqu~eni Tomislav Nikoli} i poslanici koji su ga podr`ali. Pop Lazi}eva je ocenila da je “[e{eq bio zadovoqan, kao i svi u SRSu”, jer je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa pokazao “odlu~nost da ostane na liniji politike SRS-a i osudi poku{aj jedne grupe da se odmetne i rasturi stranku”. Navela je da je rasturawe stranke dugo planirano “i da su u to ume{ani re`im i strane obave{tajne slu`be”. Dokaz da su vlasti ume{ane u strana~ke sukobe, po re~ima Pop-Lazi}eve, jeste to {to su op{tinski odbori SRS u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici ostali ovih dana bez prostorija uz pomo} policije. Za razliku od ovih mesta, radikali iz Ba~ke Palanke ju~e su, kako prenosi Tanjug, jednoglasno podr`ali politiku SRS-a i wenog predsednika Vojislava [e{eqa.
131

Povodom iznetih optu`bi na svoj ra~un, ju~e se oglasio i sam Vu~i} koji se do sada nije javno izja{wavao o sukobima u SRS-u. “[to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne”, rekao je Vu~i} agenciji Beta uz komentar: “Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice”, rekao je Vu~i} Beti povodom optu`bi Gordane Pop-Lazi}. Srpska radikalna stranka }e, ina~e, uputiti peticiju predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i zatra`iti da se on pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija zalo`i autoritetom i uticajem svoje zemqe da se lideru SRS-a Vojislavu [e{equ ne dodeli branilac, ve} da se brani sam pred Ha{kim tribunalom. Peticija }e biti upu}ena preko ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Konuzina, a potpredsednica SRS-a je naglasila da je prikupqawe potpisa gra|ana Srbije u toku. Srpska radikalna stranka }e 20. septembra u Beogradu organizovati jo{ jedan nau~ni skup sa koga }e biti poslata poruka Ha{kom tribunalu da se “ne igra `ivotom [e{eqa”. [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo”, Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da su vlasnik kompanije “Delta” Milorad Mi{kovi} i biznismen Milan Beko finansirali jednu emisiju i jedno iznajmqivawe prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampawi za majske izbore. Nikoli} je rekao da mu je lider radikala Vojislav [e{eq, kome se sudi u Ha{kom tribunalu, nalo`io da tra`i novac za izbornu kampawu “na sve strane”, a upitan da li to zna~i da je i{ao kod Mi{kovi}a i Beka, odgovorio je da to zna~i da se ~uo sa desetak qudi, a ne samo sa wima. “To je ([e{eq) rekao na sastanku preko spikerfona i to znaju svi u stranci. Imali smo nekada razgovore telefonom samo on i ja i tada sam ne{to radio po wegovom nalogu. Sad imam dilemu da bi mo`da mogao da me napadne da sam izmislio ne{to {to mi je on rekao. Na svu sre}u, za krupna i glavna pitawa i za pitawa koja su nas, ~ini mi se, potpuno razdvojila, ja imam zapisnike u stranci”, rekao je Nikoli}. On je, gostuju}i u emisiji Televizije B92, dodao i da [e{eq u tom zapisniku ka`e: “Tra`ite novac na sve strane, nemojte da zaostajete u kampawi”. Mi{kovi} i Beko su SRS-u platili jednu emisiju na Televiziji B92 i jedan rent-a-kar, rekao je Nikoli} i dodao da su wih dvojica sve u~inili da lider Demokratske stranke Boris Tadi} pobedi i da formira republi~ku i vlast u Beogradu. Posle raskola u SRS-u ostala je nedoumica da li je trebalo ili ne odr`ati vanredni kongres na kome bi bio izabran novi zamenik predsednika stranke. Radikali, biv{i i sada{wi, razli~ito tuma~e statut partije, pa je tako doskora{wi zamenik predsednika SRS-a, koji je podneo ostavku na tu funkciju, Tomislav Nikoli}, tvrdio da postoje uslovi za odr`avawe vanrednog kongresa, dok je deo radikala koji je ostao uz lidera stranke Vojislava [e{eqa zastupao stav da ne postoji potreba za novim kongresom stranke.
132

Oni koji su tvrdili da ne postoji potreba za vanrednim kongresom SRS-a, navodili su da, prema statutu, novi kongres mora da bude odr`an ukoliko je zamenik predsednika opozvan, a ne, kao u slu~aju Nikoli}a, kada podnese ostavku {to je, kako su naveli, opet prema statutu, dovoqno da konstatuje i prihvati Centralna otaybinska uprava. Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da se u politi~koj praksi pokazalo da nema potrebe za sazivawem kongresa u slu~aju ostavki ili iskqu~ewa pojedinih ~lanova stranke i da odluke u tom slu~aju donosi Glavni odbor. On je, govore}i o nadle`nostima organa u strankama i navode}i primer Nikoli}evog odlaska iz SRS-a, kazao da je logi~no da kona~nu odluku o sazivawu kongresa donosi Centralna otaybinska uprava, koja je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa. On je dodao da {to se SRS ti~e, ubedqiva ve}ina uprave je stala na [e{eqevu stranu i da je odlazak Nikoli}a “predstavqen kao odlazak odmetni~ke grupe”. Kongres je najvi{i organ stranke, radi u redovnim (na svake ~etiri godine) i vanrednim zasedawima (kada se odr`ava na zahtev predsednika stranke, jednog izvr{nog odbora ili petine op{tinskih odbora). Centralna otaybinska uprava je najvi{i organ odlu~ivawa izme|u dva zasedawa kongresa, a ~ini je 101 ~lan i ima mandat od ~etiri godine. Predsednik stranke predstavqa i zastupa stranku u zemqi i inostranstvu, a za svoj rad odgovara kongresu i upravi. Ve}ina politi~kih stranaka u Srbiji organizovana je po sli~nom principu u kome najvi{i organ ~ini skup{tina ili kongres stranke koji biraju rukovodstvo. Najvi{i organ odlu~ivawa Demokratske stranke izme|u dva zasedawa skup{tine je Glavni odbor, koji se sastaje najmawe jednom u tri meseca. Glavni odbor DS-a ~ine ~lanovi Predsedni{tva stranke, ~lanovi op{tinskih i okru`nih odbora, poslanici, ~lanovi vlade, nosioci najvi{ih funkcija u lokalnim samoupravama, {efovi poslani~kih klubova, predsednik, potpredsednik i ~lanovi ve}a pokrajinskih skup{tina, po deset predstavnika omladine i predstavnika Foruma `ena, poslovni direktor, sekretar Predsedni{tva, predsednici Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Pored predsednika, stranka ima i predsedni{tvo koje ~ine predsednik, zamenik predsednika i potpredsednici, predsednik Politi~kog saveta, devet predstavnika koje bira skup{tina stranke, predsednici pokrajinskih i gradskih odbora, ~lanovi stranke na funkcijama predsednika dr`ave, skup{tine i vlade, {efovi poslani~kih klubova, predsednica Foruma `ena, Demokratske omladine, Izvr{nog odbora i sekretar stranke. U Demokratskoj stranci Srbije najvi{i organ je Skup{tina stranke, koja se po novom, pro{le godine promewenom, statutu saziva svake ~etiri godine i koja bira predsednika, potpredsednika i Glavni odbor DSS-a. Prema statutu, DSS mo`e da ima najvi{e {est potpredsednika, koliko ih ima sada, a potpredsednike predla`e predsednik stranke. Predsedni{tvo
133

stranke donosi va`ne politi~ke odluke i zauzima stavove koje predla`e Glavnom odboru, koji ima oko 180 ~lanova. ^lanove Glavnog odbora predla`u op{tinski odbori DSS-a, a sednice tog tela se odr`avaju jednom u tri meseca. Organi Socijalisti~ke partije Srbije su kongres, Glavni odbor, predsednik, Izvr{ni odbor, Statutarna komisija i Nadzorni odbor. Kongres je najvi{i organ SPS-a i odr`ava se svake ~etiri godine. Taj strana~ki organ usvaja program i statut, bira Glavni odbor, predsednika, Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor. Predsednik stranke predstavqa i zastupa partiju, koordinira rad organa, saziva Glavni odbor i Predsedni{tvo, predsedava sednicama tih organa i Izvr{nom odboru. Najvi{i organ Liberalno-demokratske partije je Skup{tina, koja se odr`ava jednom u dve godine. Glavni odbor je najvi{i organ izme|u dve skup{tine i odr`ava se jednom u tri meseca, a LDP, kao i druge partije, odr`ava i sednice Predsedni{tva stranke. Organe te stranke ~ine Skup{tina, Glavni odbor, Predsedni{tvo (~ine ga predsednik i tri potpredsednika), Statutarna komisija, Nadzorni odbor, Centralni izborni {tab i Biro LDP-a. U rubrici “Vesti dana”, “Pres”, 15. septembra 2008. godine, donosi tekst D. Isailovi}a sa naslovom “Vu~i} ide u ’penziju’” i podnaslovom “Aleksandar Vu~i} odlu~io da podnese ostavku na sve funkcije u SRS-u i da se na neko vreme potpuno povu~e iz politike i javnog `ivota”. Unutar teksta je pet antrfilea pod naslovima “Pop-Lazi}: Nisam mu ja majka! Vu~i}: Moja majka je za wu dama”, “Miodrag Kosti} Kole nudi Tomi Nikoli}u ime stranke”, “Fakti”, “Nikoli}: Vu~i} podneo ostavku” i “Ba~ka Palanka uz [e{eqa (agencijska vest). [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo”, Tomislav Nikoli}, potvrdio je sino} da je generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u toj stranci. Vu~i} se ne}e odmah pridru`iti Tomislavu Nikoli}u, ve} }e se povu}i iz politi~kog i javnog `ivota, potvr|eno je “Presu” iz vi{e odli~no obave{tenih izvora! Kako saznajemo, Vu~i} ne planira da zauvek napusti politiku, ali }e “u doglednom periodu” od nekoliko meseci sigurno ostati po strani u aktuelnom sukobu u vrhu SRS-a. Vu~i}, uveravaju nas na{i sagovornici, ne planira da osnuje svoju partiju, kako su to objavili neki mediji. – Aca je na strani Tome Nikoli}a, ali on, ipak, iz svojih privatnih razloga ne mo`e odmah javno da stane uz wega. Duboko je razo~aran u Vojislava [e{eqa, koga krivi za raspad SRS-a, a stra{no ga nerviraju “{e{eqevci” koji su preko no}i do{li na funkcije, pa ga sada klevetaju i opawkavaju na sve strane... On zato planira da se bar na nekoliko meseci povu~e iz javnog `ivota. Aktivira}e se najranije posle Nove godine. Do tada }e se posvetiti porodici i verovatno iz senke pomagati Nikoli}u, navodi izvor “Presa”.
134

Zvani~no, ju~e niko od Vu~i}evih bliskih saradnika nije hteo da komentari{e na{a saznawa. Ni sam Vu~i} nije odgovarao na brojne pozive na{ih novinara. Ipak, da je Vojislavu [e{equ i wegovim pristalicama jasno da Vu~i} vi{e nije u wihovom taboru, potvr|uje i ju~era{wa izjava potpredsednice SRS-a Gordane Pop-Lazi}, koja je optu`ila Vu~i}a da “nije dorastao situaciji u kojoj se nalaze stranka i dr`ava”. – Sam postupak Aleksandra Vu~i}a i ~iwenica da se on ne ogla{ava dovoqno govore sami za sebre. Meni to govori da o~igledno nije dorastao situaciji u kojoj se nalaze stranka i dr`ava. Niko od funkcionera stranke nije se ~uo sa Aleksandrom. Gde je, {ta je, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam mama... – rekla je Gordana Pop-Lazi} i tako izazvala o{tru Vu~i}evu reakciju. Pop-Lazi}ka je, ina~e, rekla da u SRS-u nema vi{e sukobqenih struja i da je iskqu~ewe Tomislava Nikoli}a i grupe wegovih poslanika “veliki uspeh od istorijske va`nosti za budu}nost Srbije”. S druge strane, najbli`i saradnik Tomislava Nikoli}a, general Bo`idar Deli}, ka`e da nema nikakvu novu informaciju o Aleksandru Vu~i}u. – Kada sam pre neki dan razgovarao sa Vu~i}em, ba{ zbog toga {to me svi pitaju gde je on i gde }e ubudu}e biti, ja sam ga to i pitao. Pitao me je: “Da li mo`e{ da me zamisli{ u stranci koju vode Vjerica Radeta i Dragan Todorovi}?” Meni je to bio dovoqan odgovor. Verujem da }e Aca na kraju, ipak, biti sa nama, rekao nam je Deli}. Na sugestiju da je vrlo izvesno da }e se Vu~i} na neko vreme povu}i iz politike, odnosno da se ne}e odmah prikloniti Tomislavu Nikoli}u, Deli} ka`e: – Ne znam za to. A da mu je te{ko, te{ko je! Pod velikim je stresom, ve}im nego svi mi. Kako saznajemo, Vu~i} i Nikoli} su tokom vikenda bili u stalnoj komunikaciji. Zoran Lu~i} iz CESID-a ka`e da je “cena Aleksandra Vu~i}a, tre}eg po popularnosti politi~ara u Srbiji, pala zbog }utawa”. – Vu~i} nije reagovao na prvi poziv na doga|aje u SRS-u i sada je ba{ zakasnio. Mo`e ~ovek da razmi{qa dva-tri dana, ali sedam-osam je previ{e! Nije se pokazao kao lojalan i u SRS-u ne}e vi{e biti drugi ~ovek stranke, odmah posle [e{eqa. Nikoli} ga ~eka, kod wega mo`e i daqe da bude drugi ~ovek. Pokazalo se da wegov politi~ki instinkt nije istan~an. Nacija je bila nervozna prvih dana zbog sukoba u SRS-u, svi smo se pitali gde je Vu~i}. Ta pri~a se smiruje, `ivot ide daqe, qude je ve} ba{ briga {ta je Vu~i}eva politi~ka pozicija, komentari{e Lu~i}. Potpredsednica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da “nije dorastao situaciji u toj partiji i dr`avi”. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi}ka je rekla da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi.
135

– Ne znam gde se on nalazi. Vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je – rekla je potpredsednica SRS-a. Ona je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS-a pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. – Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} u izjavi za “Pres” ka`e da je izjava Pop-Lazi}ke uvredqiva i nevaspitana. – Bogu hvala {to mi Pop-Lazi}ka nije majka! Moja majka je za wu dama! To {to je Pop-Lazi}ka rekla govori samo o woj i wenom `alosnom mentalnom sklopu – rekao je Vu~i}, koji nije `eleo da bilo {ta drugo komentari{e. Poznati biznismen Miodrag Kosti} Kole, koji je 2004. godine osnovao politi~ku organizaciju “Napred Srbija”, saop{tio je ju~e da se ne protivi tome da nova stranka Tomislava Nikoli}a ima sli~an naziv. Biv{i zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikoli} osnovao je pro{le nedeqe poslani~ki klub u Skup{tini Srbije pod nazivom “Napred Srbijo”, koji se u samo jednom slovu razlikuje od imena Kosti}eve organizacije. Nikoli}, me|utim, nije potvrdio da }e se tako zvati i nova politi~ka stranka ~ije je formirawe najavio. – Ja se ne bavim politikom, ve} je moja energija usmerena na ekonomiju i vo|ewe jednog od najja~ih privatnih holdinga u zemqi. S obzirom na to da mi je oduvek bila `eqa i da sam sve radio kako bi Srbija i{la br`e i boqe u svom razvoju, zadovoqan sam {to nisam sam u tome i {to ima jo{ qudi koji razumeju zna~aj re~i “napred” za Srbiju – saop{tio je vlasnik MK grupe. Kosti} je Nikoli}u po`eleo i sre}u u radu nove partije. – Nikoli}u, iako nismo delili istu politi~ku ideologiju, `elim sre}u sa novom partijom i nadam se da }e ime nove politi~ke organizacije zna~iti da Srbija br`e kre}e i u politi~kom, i u ekonomskom, i u dru{tvenom smislu, putem kojim zaslu`uje da ide. A to je svakako put ubrzanog razvoja i pribli`avawa EU – zakqu~io je Kosti}. Vu~i} je ro|en 5. marta 1970. godine u Beogradu. ^lan je SRS-a od 1993. godine. Generalni sekretar SRS-a je od 1995. godine. Bio je ministar informisawa u vladi Mirka Marjanovi}a. Tri puta je bio savezni poslanik. Tri puta je bio republi~ki poslanik. Dva puta je bio kandidat za gradona~elnika Beograda. [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo”, Tomislav Nikoli}, potvrdio je sino} pisawe “Presa” da je generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u toj stranci. – Vu~i} je danas podneo ostavku na sve funkcije u SRS-u i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u – rekao je Nikoli} za B92, i dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti `eqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je “red” da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov “politi~ki otac”. – Prepustio je to meni, jer `eli da poka`e koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim – rekao je biv{i zamenik predsednika radikala.
136

Potpredsednik RS-a Dragan Todorovi} odbio je sino} da komentari{e tvrdwe da je generalni sekretar te partije Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije. “Gazeta”, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji sadr`i spekulacije povodom fabrikovanog “slu~aja Vu~i}” sa nadnaslovom “[e{eq naredio ofanzivu”, naslovom “O{tro po Vu~i}u” i podnaslovom “Gordana Pop-Lazi} osudila Vu~i}evo }utawe i optu`ila ga da uop{te nije dorastao situaciji u stranci i dr`avi”. Unutar teksta su tri antrfilea pod naslovima “Nikoli} otima prostorije”, “Palanka za [e{eqa” i “O~ekivali podele”. Radikali su ju~e dobili nare|ewe iz Haga da krenu u ofanzivu na generalnog sekretara SRS-a Aleksandra Vu~i}a i da ga na taj na~in privole da se {to pre odlu~i na ~iju }e stranu, saznaje “Gazeta”. Naime, {e{eqevci, koji su do ju~e tvrdili da je gensek na wihovoj strani, odjednom su promenili plo~u i krenuli sa `estokim napadima na Vu~i}a. Potpredsednica SRS-a Gordana Pop-Lazi} osudila je ju~e wegovo }utawe i poru~ila mu da je “nedorastao za politiku”. – To {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u partiji SRS-a i dr`avi. Niko iz stranke se nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em. Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je – rekla je potpredsednica SRS-a. Ona je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS-a pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. – Lider radikala Vojislav [e{eq zadovoqan je zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji – istakla je ona. Lazi}ka je optu`ila i doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Kako saznajemo, li~no je lider SRS-a iz Haga razvio strategiju i naredio da je kucnuo ~as da se oplete po Vu~i}u. – [e{eq misli da }e ovim uvredqivim izjavama proraditi Vu~i}eva sujeta, jer ga jako dobro poznaje i misli da }e ga tako naterati da se javno izjasni. Strategija je skrojena tako da mu se stavi do znawa da nije ni bitno kako }e se izjasniti i da smo ga otpisali – tvrdi na{ izvor iz vrha SRS-a. Dodu{e, ova izjava potpredsednice radikala nije naterala genseka da se izjasni, ali je urodila plodom u drugom smislu, pa se Aleksandar Vu~i} oglasio bar na kratko. – E, ona je veoma dorasla! Gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao do stojanstveno i zrelo, a ko ne – poru~io je Vu~i}. On je dodao da je sre}an zbog ~iwenice da wih dvoje nisu u srodstvu. – Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice – rekao je Vu~i}.
137

S druge strane, pristalice Tomislava Nikoli}a ostale su pri svome. Za Darka Gli{i}a postoji samo jedna dilema. Naime, po wemu }e se Vu~i} povu}i sa politi~ke scene ili }e sa Tomom osnovati novu partiju. – Sasvim je sigurno da Vu~i} ne mo`e da bude u stranci u kojoj qudi brutalno vre|aju one koji druga~ije misle od wih. Uskoro }e se znati da li }e se Vu~i} i daqe baviti politikom ili }e se pridru`iti nama – rekao je Gli{i}. Potpredsednika SRS-a Gordana Pop-Lazi} optu`ila je Tomislava Nikoli}a i wegove pristalice da otimaju prostorije op{tinskih odbora i da su im ve} oduzete kancelarije u Kikindi, Vrwa~koj Bawi, Smederevu i Subotici, i to uz pomo} policije. – U raskol u SRS-u sigurno su ume{ani re`im, strane i doma}e obave{tajne slu`be. Nikoli} }e biti saradnik partija na vlasti, {to se kosi sa principom postojawa opozicije – istakla je ona. Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke u Ba~koj Palanci saop{tio je ju~e da je jednoglasno podr`ao politiku SRS-a i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Ba~kopalana~ki radikali istakli su da ostaju verni programu, osnovnim politi~kim principima i Statutu SRS-a. – Ube|eni smo da }e Srpska radikalna stranka iz svega ovoga iza}i jo{ ja~a, sna`nija i jedinstvenija – nagla{ava se u saop{tewu. Velika ve}ina gra|ana o~ekivala je podele u Srpskoj radikalnoj stranci i pre nego {to je raskol u wenom vrhu zvani~no obelodawen, pokazala je ovonedeqna anketa na Tanjugovom sajtu. Na pitawe da li }e u Srpskoj radikalnoj stranci do}i do podele, od ukupno 647 anketiranih, ~ak 543 (83,93 odsto) gra|ana odgovorilo je potvrdno, a wih 87 (13,45 odsto) odri~no. Neodlu~nih je bilo svega 2,62 procenata, odnosno wih 17. “Politika”, 15. septembra 2008. godine, ustupa prostor Qubodragu Stojadinovi}u za tekst kojem je naslov “^uvari patriotske nevinosti”, a podnaslov “U doba svog najve}eg uspona, Nikoli} je govorio neizmewenim [e{eqevim jezikom, bez hrabrosti i mo}i da mu se odupre”. Na Stojadinovi}evu `alost, ni ovako o{tri tekstovi protiv srpskih radikala, nisu mu sa~uvali radno mesto u “Politici”. Odmah po{to je zauzeo fotequ glavnog i odgovornog urednika ovih novina, wegov kolega Dragan Bujo{evi}, uru~en mu je otkaz. Rastureno je jo{ jedno neraskidivo kumstvo. [e{eq je bacio te{ko prokletstvo na Nikoli}a, a ovaj jo{ nije sasvim razvezao jezik. Vojvoda be{e za wega nedosti`na politi~ka zvezda, sve dok mu robijawe nije “iskrivilo svest”. Mo`e biti da za takvo stawe stvari i nije bio potreban status pateti~nog su`wa, koji Tribunalu i ostatku srpstva stalno preti novim rigoroznim dijetama i testamentima. [e{eq je i ranije bio nadaren za spektakularna mahnitawa, pa ih je i ~inio na radost i zgra`avawe dela javnosti sklonog da se wime bavi. Ali, testija se nosi na kladenac dok se ne skr{i. I sada je pitawe ~ija se razbila. Dok se radikali, podeqeni na mrzila~ke frakcije bacaju blatom i drugim supstancama na svoje doskora{we saborce, ~ar{ija u`iva.
138

Sva{ta se tu mo`e ~uti i videti, osim Aleksandra Vu~i}a, koji se izgleda stropo{tao u te{ku postkumovsku depresiju. Tako je prva dva dana postao “zvezda prelaznog roka”, a posle se preobli~io u neodlu~nog kalkulanta koji nije u mo}i da presaldumi kome }e kumstvu da se odazove. Vu~i} primewuje strategiju adolescenta kad mu se razilaze roditeqi. Mrzi i voli oboje, najradije bi ostao sam i tako ih kaznio, ali nema kud da se dene. Neko od kumova }e se prihvatiti starateqstva nad wim, o~ekujemo da takvu odluku gensek radikala ovih dana obznani kao svoju. U pro{li petak Nikoli} je, sve s pla~evnim Deli}em i ostalima, izba~en iz stranke. Ozna~en je kao izdajnik radikalske “ideologije”, a samim tim i srpstva. Kako je to uop{te mogu}e kad je Toma bio atestiran za raspodelu takvih ocena? Naravno da je mogu}e, jer je “re~nik uvreda” samo u jednoj glavi, koja smi{qa {ta }e koji sre}nik da odvali pred srpskom patriotskom publikom. Toma je, do pre nekoliko sedmica, bio neprikosnoveni uzor rodoqubqa, a danas je izdajnik. Wegovim delom }e se, svojim suptilnim ocenama, baviti gospo|a Radeta i ostale zvezde jezi~ke radikalske sekcije. Tako je ispalo da je staza slave, s monopolom da se ~uva ~ast otaybine, sasvim blizu deponije sa izdajni~kim otpadom. Jeste Nikoli} u~inio krupnu stvar u razbijawu {e{eqizma, ali je to samo prvi korak. Tek sada se jasno vidi da je u vremenima svog najve}eg uspona i on govorio [e{eqevim jezikom, ne mogav{i da mu se odupre, bez hrabrosti da mewa tekst koji je morao da deklamuje. Ponegde je tu|e lekcije “oboga}ivao” svojim iskricama, ali je to bilo suvi{e stidqivo. Rukopis velikog manipulatora, poznat iz wegove neizle~ive skribomanske pomame, nije bilo mogu}e sakriti. Kao [e{eqev zamenik, Nikoli} je doslovce ponavqao morbidne dosetke svoga kuma o Zoranu \in|i}u, a pre toga o Slavku ]uruviji. Bio je spreman da dokazuje svaku zaumnu [e{eqevu izjavu kao lozinku srpstva i da se zbog toga posva|a i sa samim sobom. Sve je to trpeo dok se moglo, a onda je logi~no objasnio raskid sa svojom {izofrenom pozicijom, otkidawe od sijamske uloge [e{eqevog alter ega: “Ja mogu da podnesem sve, ali ovo vi{e ne mogu!” Potpuno razumqivo i ~ak nije preterano kasno. Sastanak Centralne otaybinske uprave bio je pou~an u svakom pogledu. Ali je u toj anatomiji rascepa najveselije [e{eqevo pismo iz Haga, kao pou~an neoinkvizicijski akt. Taj smandrqani dopis pun je ideologije, paranoje i stranih slu`bi. Nikoli}, zamislite, nije niko drugi, nego pla}enik i agent neke {pijunske agencije. Da li je ona strana ili na{a, za vojvodu odavno nije va`no, wemu su svi osim wega neprijateqi, ako ne i on sam sebi. Kako su to strane slu`be mogle da razbiju SRS ako je ona, po legendi, “~edo doma}e SDB”? Mo`da upravo zbog toga, jer stranci rado rasturaju ono {to mi s mukom stvaramo. Bilo bi zanimqivo znati kako je tekla Nikoli}eva evolucija od ~uvara kqu~a radikalske patriotske nevinosti, do izdajnika koji je tu nevinost izgubio me|u prvima. Ili je to mo`da bila revolucija, iznenadna promena naravi pod uticajem neke sile kojoj smerni Toma nije mogao da odoli?
139

Tek }e se znati {ta je sve Nikoli} bio dok smo mislili da je zamenik [e{eqa. Iz otaybinske centrale se spremaju da obelodane neke finansijske, a i erotske afere u kojima je toma bio vode}i model. Navodno je spopadao “strana~ke koleginice”, {to i ne bi bilo nikakvo ~udo. Ko bi im uop{te odoleo. Kad se javi Vu~i}, a i ako se ne javi, ima}emo novu stranku u srpskom politi~kom teatru. Ona }e biti vaqda negde na desnom centru, gde ina~e ima dosta gurawa. Nikoli} }e biti blizak Ko{tunici i Veqi Ili}u, s kojima je bio u qubavi i pre [e{eqeve anateme. I onda mo`emo da o~ekujemo kreativni sklad vladaju}e i opozicione Srbije, dok se ne pojave doma}e i strane slu`be, pla}enici, odrodi i izdajnici. Sve {to ne mogu da o{tete i urni{u navedeni umetnici, mogu kumovi. “Politika”, 15. septembra 2008. godine, objavquje jo{ jedan komentar u kojem se navodno analizira novonastala situacija u Srpskoj radikalnoj stranci, a ispisan je perom novinara Jovana Gaji}a, ~iji tekst nosi naslov “Crno-beli svet” i podnaslov “Ili: U pozadini sukoba [e{eq-Nikoli}”. Sukob unutar SRS-a jo{ jednom je pokazao da na na{oj politi~koj i dru{tvenoj sceni vlada svojevrsno licemerje i princip po kojem je sve dozvoqeno, ako je u datom trenutku korisno. Jer, kako druga~ije objasniti da doju~era{wi protivnici preko no}i postaju saveznici, a politi~ki saborci quti protivnici koji jedni drugima kunu decu. Kako to da oni koji su sebe proglasili nosiocima progresa i simbolima moderne Srbije tako brzo zaboravqaju ~ijim su imenom, do ju~e, pla{ili gra|ane, a de`urne patriote blate ime govornika sa kojim su zavr{avali mitinge? Tako su jedni (pogodite ko) sukob u SRS-u odmah iskoristili da “umerenog Nikoli}a” suprotstave “tvrdokornom [e{equ”. Nikoli}, ~iji su mogu}i dolazak na vlast do ju~e nazivali katastrofom i ~ije je dvodnevno predsedavawe Skup{tinom bilo navodni uzrok rekordnog pada berze, za wih je, odjednom, postao “perspektivan i razuman politi~ar”, ~ovek koji nepogre{ivo uvi|a “kojim putem treba Srbija da krene” i ~iji su moralni i intelektualni kvaliteti bogom dani da preuzme vo|stvo srpske desnice. Odjednom su i pojedini mediji i javne li~nosti po~eli da ba{ sad “otkrivaju” kako se taj sukob odavno mogao naslutiti, kako je Nikoli} bio dugo izlo`en sna`nom pritisku i {ikanirawu u stranci, pa ~ak i kako se wemu i wegovoj porodici pretilo na ulici (ukoliko je to zaista ta~no za{to su o tome sve do sada }utali). Istovremeno se, samo naravno u drugom pravcu, izja{wavaju i mnogi do ju~e Nikoli}u odani saradnici. Ni oni, navodno, nisu iznena|eni “Tominom izdajom”, jer su je odavno o~ekivali (vaqda su se, sve do sada, samo pretvarali dok su zajedno sa wim godinama stajali na bini). ^ovek koji je, do pre samo koji mesec bio wihov predsedni~ki kandidat i osoba koja }e “vratiti ponos Srbiji” preko no}i je postao simbol nemorala, sujete i izdaje i to do te mere da su neki od wegovih biv{ih saboraca na{li za shodno da mu sa skup{tinske govornice prokunu porodicu.
140

Na`alost, na na{oj politi~koj sceni bilo je mnogo sli~nih primera. Tako je, pre samo nekoliko meseci, Ivica Da~i} od “malog Slobe” za jedne postao “realan i pragmati~an politi~ar”, a socijalisti od “dru{tvene opasnosti” i “simbola devedesetih” – “moderna, proevropski orijentisana stranka levice”. Za druge je, pak, Da~i} preko no}i postao “Da~ek”, a SPS od “po`eqnog partnera” glavni pojam za nemoral i izdaju. Tako|e, sve {to su politi~ari i javnost iz “demokratskog bloka” ranije govorili o wihovom koalicionom partneru Draganu Markovi}u, ukqu~uju}i i pri~e o Palminim muzi~kim ukusima preuzeo je “patriotski blok” ~im je ovaj promenio stranu i iznenada postao “proevropski orijentisan”. [ta tek re}i o Velimiru Ili}u koji je od proklamovanog “heroja petooktobarskih de{avawa”, samo neku godinu kasnije za neke postao “~uvar biv{eg re`ima”, a za druge “uzoran patriota”. Tako su se, vremenom, u zavisnosti od situacije, rasporeda snaga na politi~koj sceni, trenutne dru{tvene klime i interesa, mewali samo retorika i akteri, ali je su{tina ostajala ista. Otkud to da se doju~era{wi saveznici progla{avaju za protivnike, simboli patriotizma za izdaju, a doskora{wi ekstremisti za nosioce reformi i integracija? Da li je to zaista spontani rezultat burne politi~ke borbe, izneverenih o~ekivawa i ispuwenih nadawa ili zabava za narod u kojoj glavnu re~ igraju gluma, sujeta, li~ni interesi i `eqe nevidqivih mo}nika. Da li je to “specijalitet” samo ovih prostora ili toga ima i kod drugih? Da li se navike i sklonosti iz “obi~nog” `ivota samo reflektuju na politiku? Stru~waci, ukqu~uju}i analiti~are i socijalne psihologe, ka`u da tu ima i jednog i drugog – od spontanosti do glume i ve{to re`iranih prevrata, naru~enih hajki i “spinovawa”, ali i obrta koje niko nije mogao predvideti. Ali, pravilo koje gotovo uvek va`i je, ka`u oni, u skladu s onom narodnom: “Gde ima dima ima i vatre” i, naravno, {to je ve}i ulog ve}i su interesi. Zato u politici ne treba ni{ta da ~udi. Jer kad se vlast osvaja, ~uva ili gubi, sva su sredstva dozvoqena. “Alo”, 15. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Rasplet drame u vrhu Srpske radikalne stranke”, naslovom “[e{eq oterao Vu~i}a” i podnaslovom “Pop-Lazi}: Vu~i} nije dorastao situaciji. Ne znam gde je, nisam mu majka. Vu~i}: Znam to i sre}an sam zbog toga”. U tekstu je i antrfile sa naslovom “Nikoli}: Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci”. Ubrzo po{to su radikali lojalni Vojislavu [e{equ `estoko iznapadali Tomislava Nikoli}a i wegove sledbenike nazivaju}i ih izdajnicima, na tapetu “{e{eqevaca” ju~e se na{ao i jo{ zvani~ni gensek SRS-a Aleksandar Vu~i}. Wegovo }utawe tokom raskola me|u radikalima o~igledno nije bilo po voqi potpredsednika SRS-a Gordane Pop-Lazi}, koja je za Vu~i}a rekla da “nije dorastao situaciji u stranci i dr`avi”. Da Vu~i}u nije bilo svejedno, najboqe govori da su ga prozivke Gordane Pop-Lazi} naterale da posle nekoliko dana prvi put iza|e iz medijske ilegale i odgovori joj istom merom.
141

Radikalsko nadgorwavawe po~elo je tako {to je Pop-Lazi}eva Vu~i}a prozvala na strana~koj konferenciji za novinare. – Podatak da se Aleksandar Vu~i} ne ogla{ava dovoqno govori sam za sebe, nema potrebe da mi to na bilo koji na~in komentari{emo – rekla je Gordana Pop-Lazi}. Vrhunac je usledio kad su je novinari pitali da li zna gde se Vu~i} nalazi. – Zvani~no se niko od funkcionera stranke nije ~uo sa Aleksandrom Vu~i}em. Gde je, {ta je, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam mama – odgovorila je ona. Vu~i} je nedugo zatim reagovao izjavom agenciji Beta, tvrde}i da }e “gra|ani sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne”, osvr}u}i se i na ironiju Gordane Pop-Lazi}. – Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice – izjavio je Vu~i} i time otklonio gotovo svaku nedoumicu da li }e ostati u SRS-u. [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo”, Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u toj stranci. – Aleksandar Vu~i} je danas podneo ostavke na sve funkcije u SRS-u i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u – rekao je Nikoli} za Televiziju B92. Potpredsednik SRS Dragan Todorovi} odbio je sino} da komentari{e ove tvrdwe, dodaju}i da to sada samo Nikoli} mo`e da objasni. Nikoli} je kazao da je “red” da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov “politi~ki otac”. – Prepustio je to meni, jer `eli da poka`e koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim – rekao je Nikoli} i dodao da ne mo`e da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u. – On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika – kazao je Nikoli}. Ina~e, Nikoli} je sino} u emisiji “Utisak nedeqe” priznao da su wegovu predizbornu kampawu finansirali biznismeni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko. Na pitawe – da li su ga oni finansirali – Nikoli} je odgovorio: “Jesu, ali ne samo oni, nego je jo{ desetak biznismena pomagalo predizbornu kampawu SRS-a. Neko je platio bilbord, neko reklame, a neko pla}ene termine na televiziji”. “Oti{ao i Aca” glasio je naslov teksta koji je objavqen u “Gazeti”, 15. septembra 2008. godine, sa podnaslovom “Aleksandar Vu~i} ju~e podneo ostavku na sve funkcije u SRS”. Iako to jo{ nije li~no objavio, generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku na tu i sve ostale funkcije u stranci! Kako “Gazeta” saznaje, Vu~i} planira da ve} danas i javno obznani da napu{ta SRS, a rukovodstvo SRS-a tako|e je pripremilo saop{tewe kojim }e se “oprostiti” od wega. To je sino} potvrdio i {ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikoli} u emisiji “Utisak nedeqe”.
142

– Aleksandar Vu~i} ju~e je podneo ostavke na sve funkcije u SRS-u, i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u – rekao je Nikoli}, i dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti `eqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je “red” da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov “politi~ki otac”. – Prepustio je to meni, jer `eli da poka`e koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim – rekao je biv{i zamenik predsednika radikala. On je dodao da ne mo`e da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u, jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. – On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika – kazao je Nikoli}. “Gazeta” je sino} poku{ala da stupi u kontakt sa Vu~i}em, ali je wegov mobilni telefon bio iskqu~en. Ina~e, sada je potpuno jasno da je to bio razlog zbog ~ega je Gordana Pop-Lazi} jo{ ju~e krenula u obra~un sa novim odmetnikom radikala. Jo{ je, me|utim, neizvesno da li }e se Vu~i} prikloniti stranci koju najavquje Nikoli}, budu}i da se proteklih dana spekulisalo o tome da je ovaj mladi lav umoran od politike i da planira da je napusti na neko vreme. Ipak, sude}i prema dosada{wim najavama Nikoli}a i wemu bliskih poslanika, kao i biv{ih funkcionera SRS-a, verovatnija je opcija da }e Vu~i} svoju politi~ku karijeru nastaviti u novoj stranci, zajedno sa svojim dugogodi{wim strana~kim saborcem. Vest agencije Beta objavquje “Danas”, 15. septembra 2008. godine, pod naslovom “Pop-Lazi}: Vu~i} nije dorastao situaciji”. Unutar vesti su dva antrfilea sa naslovima “Vu~i}: Gra|ani }e proceniti ko se pona{ao zrelo” i “Nikoli}: Vu~i} podneo ostavke”. Potpredsednica Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop-Lazi}, izjavila je ju~e da to {to se Aleksandar Vu~i} jo{ nije oglasio po pitawu sukoba u stranci pokazuje da nije dorastao situaciji u toj partiji i dr`avi. Na konferenciji za novinare Pop-Lazi} je rekla da se niko iz stranke nije zvani~no ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. “Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna, ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je”, rekla je potpredsednica SRS-a. Ona je ocenila da je Centralna otaybinska uprava SRS-a pokazala da u toj partiji nema frakcija i struja, ve} da su radikali jedinstveni i odlu~ni u sprovo|ewu izvorne ideologije stranke. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji. Pop-Lazi} je optu`ila doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a da je sukob u stranci dugo planirao i da su u to bile ume{ane strane i doma}e tajne slu`be bezbednosti. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vu~i}, odbacio je optu`be potpredsednice te stranke Gordane Pop-Lazi} da “nije dorastao situaciji” u toj stranci i dr`avi, jer se jo{ nije oglasio povodom sukoba u SRS. “[to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne”, rekao je Vu~i}. On je dodao
143

da zna da mu “ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice”. Centralna otaybinska uprava SRS izbacila je u petak iz ~lanstva u stranci doskora{weg zamenika predsednika stranke Tomislava Nikoli}a i jedan broj funkcionera koji su mu se pridru`ili, a Nikoli} je najavio da }e ve} danas po~eti formirawe nove partije. [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikoli}, izjavio je sino} da je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} podneo ostavke na sve funkcije u toj stranci. “Aleksandar Vu~i} je ju~e podneo ostavke na sve funkcije u SRS-u i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u, rekao je Nikoli} za Televiziju B92 i dodao da o~ekuje da }e mu se ispuniti `eqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je “red” da on saop{ti da je Vu~i} podneo ostavke, jer je on wegov “politi~ki otac”. “Prepustio je to meni, jer `eli da poka`e koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim”, rekao je biv{i zamenik predsednika radikala. On je dodao da ne mo`e da zamisli Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS-u, jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. Milorad Vasi} objavquje svoj komentar u “Danasu”, 15. septembra 2008. godine, i naravno tema mu je bila Srpska radikalna stranka. Tekst je objavqen sa naslovom “^istka”. O analizi ovog poznatog antisrpskog novinara i jo{ poznatijeg ha{kog dou{nika, dovoqno je re}i da ni{ta ne vredi, zato {to je pisao ono {to mu srce i{te, tako da nije ni mogao da ~itaocima predstavi realan razvoj doga|aja. Procena Laufera da }e se Toma Nikoli} povu}i da pe~e rakiju bila je pogre{na i Laufer je otpu{ten. U ciglih nedequ dana srpski radikali do`iveli su diferencijaciju dostojnu staqinske 1937. godine: “Izdajni~ka klika Tome Nikoli}a, uz pomo} zapadnih obave{tajnih slu`bi...” Doktor [e{eq kona~no je do{ao na svoj teren: zao{travawe idejne borbe po receptu kratke istorije SKP(b). Nikakvo ~udo, jer je Srpska radikalna stranka od po~etka ustrojena kao boq{evi~ka partija iz vremena Kominterne: “demokratski centralizam”, odinona~alije, monolitno jedinstvo, stalna budnost i “kadrovi, drugovi, kadrovi re{avaju sve!”. Borba protiv frakciona{tva i nikoli}ev{tine pokazala je, me|utim, da kadrovskoj politici nije bila poklowena potrebna pa`wa, da neprijateq nikad ne spava i da je budnost bila popustila. Jo{ mi je u u{ima zvonio slo`ni aplauz radikalskih poslanika posle izjave Tome Nikoli}a da }e oni glasati za SSP, aplauz koji se grani~io sa ovacijama, kad su ti isti preko no}i svog zamenika predsednika proglasili za izdajnika, agenta zapadnih obave{tajnih slu`bi i uop{te ga prokleli do sedmog, jedanaestog i sedamnaestog kolena. Uskoro }e postati i “usta{a”, samo ~ekajte. Dr [e{eq je pomno izu~io svoju kratku istoriju SKP(b) i po zdravom staqinskom obi~aju pustio je kadrove da se neko vreme pr`e na ro{tiqu diferencijacije. Lako je wemu sa Vjericom i Nata{om, ko se prvi izjasni nije ni{ta mawe sumwiv, ali kolebqivci u na{im redovima su zanimqivi. Eto, recimo slu~aj druga Todorovi}a: jo{ u petak je na televiziji podr`avao izdajnika Tomu, a onda je postao wegov naslednik na mestu {efa posla144

ni~ke grupe SRS. [ta to zna~i, drugovi? To zna~i da }e drug Dragan jako voditi ra~una kako se pona{a ubudu}e, jer mu nad glavom visi pretwa. Drugi kolebqivac, drug Vu~i}, jo{ je zanimqiviji slu~aj. Prvo je iskqu~io telefone, pa se obe}ao izjasniti u subotu, pa se nije izjasnio do nedeqe, kad se ovi redovi pi{u. Drug Vu~i} nije izu~io kratku istoriju SKP(b), ~ak ni istoriju SKJ, ina~e bi znao da svako oklevawe du`e od 24 sata zna~i korak bli`e ekskomunikaciji i anatemi (tj. Golom otoku). Dok se on kolebao, stranka je za generalnog sekretara postavila Nemawu (Bla`ovog) [arovi}a, koji se ionako godinama u~io za Aleksandra Vu~i}a. Neki misle da je dr [e{eq celu ovu traumati~nu frku slo`io namerno: iznenadi ih, pa vidi kako }e ko reagovati. Ne iskqu~uje se ni mogu}nost da je [e{eq Tomu za nos preveo `ednog preko vode, pa na tanak led. Bilo kako bilo, [e{eq je sada u komotnom polo`aju: oni koji onog kobnog dana u Narodnoj skup{tini nisu pqeskali Tomi bili su sumwivi na partijsku nedisciplinu; oni koji su pqeskali sumwivi su kao mogu}i frakciona{i. Ako ka`u da su pqeskali gospodinu zameniku predsednika, kako partijska disciplina nala`e, drug [e{eq }e re}i: “A vi niste sami primetili da je on izdajnik i zapadni {pijun? Treba li ja sve da vam nacrtam?” Drugim re~ima, trebalo je znati, drugovi. Nije drug Staqin bio budala, kao ni drugovi Tito i Sloba. Ako izdajni~ka i {pijunska aktivnost “agent-provocateura” Tome uspe da pocepa SRS i zavede nedovoqno budne elemente ili, pre, aktivira skrivene izdajnike uba~ene u ~lanstvo (naivnost je samo maska iza koje se kriju izdajni~ke namere, kao {to znamo), Aleksandar Vu~i} izla`e se kobnoj primedbi: “A za{to si toliko ~ekao, dru`e?” U wegov dosije ulazi opaska “nepouzdan, dr`ati pod prismotrom”. Jedini ~astan i istovremeno prakti~an izlaz za biv{eg druga Vu~i}a je da polo`i pravosudni ispit i ode u advokate. Ve} ga vidim kako melodramskim tenorom i gu{e}i se od suza brani ubicu oca i majke zato {to je siro~e: “^asni sude, pogledajte ovog mladog ~oveka...” Ako se pridru`i izdajni~ko-{pijunskoj kliki Nikoli}Deli}, bi}e vazda sumwiv, ako ostane uz [e{eqa, prati}e ga navek senka u dosijeu – ako ga ovi uop{te prime, u {ta sumwam, jer takvih imaju dovoqno, br`ih od biv{eg druga Ace. Idejna borba se u me|uvremenu produbila po vertikali: u op{tinskim odborima SRS leti perje i iskqu~uju se nikoli}evci, {e{eqevci, vu~i}evci i ostali – pa kako ispadne. Izjasni se, dru`e! Kao 1948. Po{to je Toma, stari lisac, uni{tio blanko ostavke radikalskih poslanika i po{to je ba{ on predsednik Administrativno-imunitetskog odbora sa presudnim glasom, Ustav }e u ovoj stvari biti zaobi|en. Pravni lumeni radikala, Krasi}, Joji} i dr., podne}e stotine tu`bi svim sudovima, osporavaju}i mandate nikoli}evskoj izdajni~koj bandi zapadnih {pijuna, [e{equ }e saradnici napisati jo{ jednu kwi`urinu od hiqadu strana pod naslovom “Izdajni~ki {pijun, peder~ina i usta{a Tomislav Nikoli} i wegova frakciona{ka klika”. Ni{ta im ne}e pomo}i: poslani~ka grupa Nikoli}a osta}e u Narodnoj skup{tini da se cewka daqe. Za utehu – ako je ima – radikalima to nije prvi put da se cepaju, imao je i Pa{i} sli~nih
145

problema. Sada{wa situacija, me|utim, druga~ija je: Toma ima {ansu da stvori desno-konzervativnu stranku koja }e – ako mu kadrovska politika uspe – polako istisnuti ve} prirodnom smr}u skoro umrlu DSS na idu}im izborima, dok se Voja [e{eq svojom sumanutom politikom i ideologijom zafarbao u }o{ak kao Paja Patak i izlaza mu nema. “Dnevnik”, 15. septembra 2008. godine, objavquje tri kra}a teksta pod zajedni~kim nadnaslovom “Prestrojavawe kod radikala ne prestaje”. Wihovi naslovi su “Vu~i} i Pop-Lazi} na vru}oj liniji”, “Kosti}u ne smeta ime ’Napred Srbijo’” i “Srem: [e{eqeva tvr|ava”. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} odbacio je ju~era{we optu`be potpredsednice te stranke Gordane Pop-Lazi} da nije dorastao situaciji” u toj stranci i dr`avi, jer se jo{ nije oglasio povodom sukoba u SRS. “[to se doraslosti ti~e, gra|ani }e sami proceniti ko se pona{ao dostojanstveno i zrelo, a ko ne”, rekao je Vu~i} agenciji Beta. Na ju~era{woj konferenciji za novinare Gordana Pop-Lazi} rekla je da se niko iz stranke zvani~no nije ~uo sa Vu~i}em i da ona ne zna gde se on nalazi. “Ne znam gde se on nalazi, vaqda wegova majka zna. Ja mu nisam majka i ne interesuje me gde je”, rekla je potpredsednica SRS-a. “Znam da mi ona nije majka, ne mora da me upozorava i veoma sam sre}an zbog te ~iwenice”, rekao je Vu~i} Beti povodom optu`bi Gordane Pop-Lazi}. Prema wenim re~ima, lider radikala Vojislav [e{eq je “izrazio zadovoqstvo zbog pokazanog jedinstva i visokog stepena odlu~nosti da najvi{i organ stranke, izme|u dva kongresa, ostane na zvani~noj partijskoj liniji”. Ina~e, Tomislav Nikoli} je proteklog vikenda najavio da sa 18 poslanika i Aleksandrom Vu~i}em danas po~iwe stvarawe nove politi~ke stranke. [ef novoformirane poslani~ke grupe “Napred Srbijo” o~ekuje da }e Vu~i} uskoro podneti ostavku na mesto generalnog sekretara SRS i da }e mu se pridru`iti. Poznati biznismen i osniva~ politi~ke organizacije “Napred Srbija” Miodrag Kosti}, izjavio je da nema ni{ta protiv {to novoosnovani poslani~ki klub “Napred Srbijo” Tomislava Nikoli}a, nosi sli~an naziv. Kosti} je povodom medijskih podse}awa da je ime poslani~ke grupe, koju predvodi biv{i zamenik predsednika SRS, sli~no imenu politi~ke organizacije “Napred Srbija”, koju je on registrovao 2004. godine, saop{tio da se ne bavi politikom, ve} ekonomijom. “S obzirom da mi je oduvek bila `eqa i da sam sve radio kako bi Srbija i{la br`e i boqe u svom razvoju, zadovoqan sam {to nisam sam u tome i {to ima jo{ qudi koji razumeju zna~aj re~i ’napred’ za Srbiju”, rekao je Kosti}. Uprkos tome {to ne deli politi~ka uverewa sa Nikoli}em, Kosti} mu je po`eleo sre}u sa osnivawem nove partije i veruje da }e ime nove politi~ke organizacije zna~iti da se Srbija br`e kre}e i u politi~kom, i u ekonomskom, i u dru{tvenom smislu, putem koji zaslu`uje, a to je – put ubrzanog razvoja i pribli`avawa Evropskoj uniji. U svih sedam op{tina Srema op{tinski odbori SRS-a su se izjasnili jednoglasno da ostaju privr`eni izvornoj politici SRS i svom predsedni146

ku dr Vojislavu [e{equ, a da su Tomislav Nikoli} i grupa poslanika oko wega izdali izvorne politi~ke principe stranke. Na sednici Okru`nog odbora za Srem, koja je odr`ana posle sednice Centralne otaybinske uprave, analizirano je stawe u Sremu i konstatovano da ovde nema, a i ne}e biti, prebega. – Srem je radikalska i [e{eqeva tvr|ava. U svim op{tinskim odborima stawe je normalno. Ne}emo se}i, sa onima koji se kolebaju moramo razgovarati, a verovatno da ima i takvih, samo to je u Sremu mawina – rekao je na konferenciji za novinare predsednik Okru`nog odbora SRS za Srem Vitomir Plu`arevi}. Okru`ni odbor je iste ve~eri po~eo da prikupqa i potpise za peticiju koju }e SRS uputiti ministru inostranih poslova Ruske Federacije Sergeju Lavrovu, da u Savetu bezbednosti UN pomogne da se dr Vojislavu [e{equ u Ha{kom tribunalu ne name}e slu`beni branilac, kako je to 26. avgusta ove godine zatra`ilo Tu`ila{tvo tribunala. Istori~ar ^edomir Anti} dao je izjave za novosadski “Dnevnik”, koje su osvanule u broju od 15. septembra 2008. godine. Nadnaslov teksta je “^edomir Anti} za ’Dnevnik’: Da li }e potresi u SRS-u uzdrmati poziciju desnih stranaka u Srbiji?”, a naslov “Desnicu pregazilo vreme”. Tu priliku iskoristio je za promovisawe svoje antisrpske politike, ali i za izno{ewe te{kih re~i na ra~un Srpske radikalne stranke. Unutar teksta su dva antrfilea sa naslovima “Boq{evizam” i “G17 plus kao opasnost”. Nakon majskih izbora stranke desne politi~ke orijentacije izgubile su zna~ajan deo uticaja u bira~kom telu, a neke od wih su gotovo marginalizovane. Doskora vladaju}a Demokratska stranka Srbije izgubila je vlast ne samo na centralnom nivou, ve} se nije na{la ni u deobi kola~a vlasti ni u gradovima i op{tinama, kao ni na nivou pokrajinske vlasti u Vojvodini. Ali, najve}i potresi zadesili su Srpsku radikalnu stranku, koja o~igledno vi{e nije bila u stawu da nosi etiketu ve~itih opozicionara s najve}im bira~kim telom, ali i s nedovoqnim koalicionim kapacitetom, ~ime se do pre samo godinu dana hvalio DSS. Istori~ar ^edomir Anti} ocenio je da aktuelni potresi u Srpskoj radikalnoj stranci potvr|uju da je srpska desnica ve} neko vreme u rasulu. On je za “Dnevnik” kazao da to rasulo nije posledica majskih izbora, ve} nespremnosti desnice da shvati novo vreme. Naveo je da je prethodno DSS u jednom trenutku imao {iroku podr{ku i bio najpopularnija stranka me|u gra|anima, ali je tu {ansu prokockao, jer je prihvatio nacionalne i dr`avne teze Milo{evi}evog re`ima. – Vezav{i se za ideju formalnog suvereniteta Srbije nad Kosovom i za ideju o~uvawa pojedinih politi~kih tekovina tog re`ima, DSS je samo ograni~io svoje mogu}nosti. Umesto da po~nu novu politiku, koja bi im mo`da uskratila deo glasova, ali bi wihove te`we postavila na ~vrste i zdrave osnove, DSS se opredelio za to da se bori za ne{to {to je ve} bilo izgubqeno. To je dovelo do toga da takozvana levica, a pre svega DS i kasnije LDP, napadaju DSS kao ekstremiste, pa ~ak i kao fa{iste – kazao je Anti}. On je ukazao i na to da posle progla{ewa nezavisnosti Kosova i nastavka saradwe s Ha{kim tribunalom – pitawa za koje se vezao DSS vi{e nisu bile teme kojima bi se mogao privu}i veliki broj gra|ana.
147

– Tako je DSS u ovom trenutku sam, a nema ni vlast, ni na lokalnom ni na republi~kom nivou. Zahvaquju}i lo{oj upravi, DSS se sveo na predsednika stranke, koji je bio jedini zaslu`an i za wihov veliki bum posle 2000. godine – ocenio je on. Anti} ka`e da je, s druge strane, SRS okupio veliki broj tranzicionih gubitnika, te da popularnost radikala po~iva na nespremnosti dela gra|ana da se suo~e s tranzicijom. – A kad god je ta stranka u krizi, wene vo|e se vra}aju tvrdom nacionalizmu, koji mo`e da privu~e samo tvrdo jezgro, koje ~ini tek tre}inu wihovih bira~a. To je sada uo~io i Tomislav Nikoli}, koji je na predsedni~kim izborima u januaru igrao “igru `ivota” kad je re~ o politici, jer je izvesno da on vi{e ne}e biti kandidat za predsednika Srbije, a te{ko bi mogao da bude i kandidat za premijera. Po{to je ve} wegova politika bila talac devedesetih godina pro{log veka i Vojislava [e{eqa koji je u Hagu, izgleda da je poku{ao da prema Kosovu vodi politiku sli~nu onoj kakvu vodi DS, odnosno da jedno govori, a drugo radi – kazao je on. Anti} napomiwe da se i na posledwim izborima pokazalo da gra|ani Srbije, uprkos protivqewu progla{ewa nezavisnosti Kosova, ipak glasaju za onog ko mo`e da obezbedi novac iz EU i ko nudi laka re{ewa za te{ke probleme. – Nikoli} je poku{ao da reformi{e program SRS-a, ali je to nai{lo na otpor ~vrste linije u stranci i samog [e{eqa – ka`e Anti}. On je ocenio da }e desnica u Srbiji morati da se prekomponuje, ali da }e to i}i vrlo te{ko. Dodao je da }e oba krila SRS-a najverovatnije ostati u parlamentu, te da }e Nikoli}eva frakcija biti vrlo korisna za aktuelnu vladu, jer }e relativizovati ili ~ak obesmisliti zna~aj podr{ke LDP-a. – Mislim da }e biti potrebno mnogo vremena da se srpska desnica oporavi, te da }e u narednom periodu dosta pa`we biti posve}eno obnovi Ko{tuni~ine stranke, ali sam uveren i u to da je DSS sam sebi limit. Bez Ko{tunice DSS ne bi postojao, a s Ko{tunicom nikad ne}e mo}i da vrati onaj politi~ki zna~aj koji je nekad imao – smatra on. Po wegovim re~ima, prazan prostor na desnici eventualno bi mogla popuniti nova politi~ka stranka koju }e, mo`da, formirati Tomislav Nikoli}, ali to, kako je istakao, zavisi od toga ko }e finansijski podr`ati Nikoli}a i da li }e imati naklonost me|unarodne zajednice. – Za Nikoli}a je ve} ovo velika promena kad je odustao od ranije politike i ideologije, pogotovo zbog toga {to je {est godina prakti~no vodio SRS, ali nisam siguran u to koliko su bira~i prihvatili tog reformisanog Nikoli}a. Jer, veliku mo} SRS nije dugovao Nikoli}u, ve} ~iwenici da je bio jedina alternativa vlasti. A frakcija Tomislava Nikoli}a o~igledno ne}e biti alternativa vladi, bar ne u skorije vreme – kazao je Anti}. Anti} je kazao da je najgore {to Srbija trenutno ima sli~an problem koji je imala i u pro{losti, navode}i da je nedavno istra`ivawe politi~kih i socijalnih o~ekivawa gra|ana pokazalo da blizu tri ~etvrtine ispitanika ima socijalno-radikalna o~ekivawa.
148

– Ovo je, dakle, dru{tvo koje je levo orijentisano. A nevoqa je u tome {to, s obzirom na stawe nacije i krizu dr`avnosti, veliki deo te populacije istovremeno ima i desni~arske, odnosno nacionalisti~ke stavove. Zato kod nas ~esto mo`e da se upotrebi izraz pripisivan ekstremnom delu ruske politi~ke scene – “nacionalni boq{evizam” – zakqu~io je Anti}. On je ocenio i da politi~ka scena u Srbiji nije podeqena po liniji levice i desnice. Naveo je da delovawe G17 plus pokazuje da ideologija u nerazvijenom i siroma{nom dru{tvu, kao {to je na{e, nije mnogo bitna. – G17 plus je obarao vladu Zorana @ivkovi}a, iako je s wom bio politi~ki saglasan, kao i dve potowe vlade. Zato mislim da i sada{woj vlasti opasnost ne preti iz opozicije ili s desnice, ve} od unutra{wih sukoba, a posebno od G17 plus, koji je ve} nekoliko puta dokazao da je li~ni i strana~ki interes kod nas iznad na~ela i programa – rekao je na{ sagovornik.

Izjava Aleksandra Vu~i}a ispred Skup{tine grada Beograda Beograd, 15. septembar 2008. godine Posle vi{ednevnog }utawa, na konferenciji za novinare Aleksandar Vu~i} je licemerno “izrazio `aqewe” zbog sudbine Srpske radikalne stranke i najavio povla~ewe iz javnog `ivota. [to je, naravno, slagao. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, novinari, `ao mi je {to ste ovoliko ~ekali, `ao mi je {to su prolazili dani. Neki su mislili da ne{to kalkuli{em, da ne{to ra~unam, da ~ekam da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstrana~kim trvewima u Srpskoj radikalnoj stranci. Ni{ta od toga nije istina. Nadao sam se nekom pomirewu i nekom normalnom odnosu zbog stawa u kojem se danas nalazi stranka, a koje ni sam nisam spre~io, nisam uspeo da spre~im. Podneo sam ostavku na funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, i na mesto generalnog sekretara stranke i na mesto {efa odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda. Vi{e nisam ni odbornik u Skup{tini grada Beograda, tako da verovatno nisam mogao boqe mesto da smislim gde }u izjavu da vam dam, pretpostavqam posledwi put da sam ovde na ovom mestu pred vama govorio. ^ini mi se besmislenim da vam govorim i sve {to sam nekako spremao da vam ka`em na kraju bi ispalo pomalo pateti~no, te }u poku{ati to da izbegnem, ali ne moram da vam govorim koliko zna~i da 13 godina budete generalni sekretar najve}e stranke u Srbiji i da posle toga vidite {ta se sve zbiva i kako i na koji na~in se stvari de{avaju. U svakom slu~aju, za mene ovo danas nije radostan dan. Jedino mo`da dobro u svemu je to {to sam posle kratkog vremena ili kratkog }utawa, a mislim da je }utawe bilo mnogo pametnije od pri~e mnogih mojih kolega i prijateqa, mogao da vidim {ta neki zaista misle o meni i nije lo{e, evo sad im je oslobo|en prostor i mogu, kako sami misle, i da napreduju i vi{e ih makar jedan Vu~i} ne ometa. O onome {to }u ja da radim u `ivotu obavesti}u vas nekada, izvesno vreme, ne znam koliko }e to trajati. Ne bih vam davao obe}awe da }u se povu}i iz javnog `ivota, a ono {to sam obe}ao i rekao ranije da }u sa ovim snagama, koliko to budem mogao, one nisu velike naravno, ali koliko budem mogao, bori}u se protiv re`ima Tadi}a. Da~i}, ^edo149

mir Jovanovi}, mislim da je to najgore {to je Srbiju zadesilo i da gra|ani Srbije zaslu`uju ne{to neuporedivo boqe. I jo{ jedna stvar, ne}u nijednom re~ju govoriti lo{e o onima koji o meni danas govore lo{e, iako 15 godina ni{ta od toga mi nisu rekli, to ~ini mi se govori mnogo vi{e o wima nego o meni i uveren sam da }e qudi u Srbiji to umeti da procene na najboqi mogu}i na~in. To je sve {to sam ja imao da vam ka`em i vi znate da ja obi~no volim da odgovaram na pitawa i da sam nekako i duele sa novinarima ponekad voleo, pa ~ak kad i nisu bili najprijatniji, a danas bih vas zamolio da ne bude pitawa, ako je to, naravno, mogu}e. Novinar: Samo jedno ako mo`e, rekli ste ... da li razmi{qate o tome da se prikqu~ite novoj stranci gospodina Nikoli}a? Aleksandar Vu~i}: Ovo {to sam vam rekao... Novinar: ...ovih nekoliko dana, videli sa Vojislavom [e{eqem? Aleksandar Vu~i}: ^uo sam se sa Vojislavom [e{eqem u ponedeqak uve~e. Novinar: I o ~emu ste razgovarali? Aleksandar Vu~i}: Ne volim da prenosim unutarstrana~ke stvari, primetili ste da ina~e... Rekao sam da ne volim da prenosim unutarstrana~ke stvari i ne volim da govorim o tome, `ao mi je {to neki drugi qudi misle da sam nedorastao zato {to sam }utao, ja mislim da su nedorasli oni koji su mnogo pri~ali. Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: Obavestio sam ju~e o mojoj odluci i gospodina Todorovi}a i gospodina Nikoli}a. Dakle, oti{ao sam da ne bih krio ni{ta, nije u redu da moje kolege i prijateqi saznaju za moju kona~nu odluku prvo od vas novinara, izuzetno po{tujem va{ rad i `elim da vam se zahvalim na korektnosti u onome {to ste govorili i pisali u prethodnom periodu. Ali `eleo sam prvo da obavestim moje kolege, qude sa kojima sam radio, to sam u~inio ju~e. Danas se obra}am vama i celokupnoj srpskoj javnosti i... Za sve ove godine sam se borio, radio i ~inio sve {to sam mislio da je u najboqem interesu i Srbije i Srpske radikalne stranke. Sad }e to verovatno biti boqe kad dorasli preuzmu kormilo. Novinar: Zna~i li ti to, da li mo`ete da odgovorite na pitawenate da li se povla~ite iz politike... Aleksandar Vu~i}: Rekao sam da se povla~im na neki na~in iz javnog `ivota. Novinar: ...bavite politikom... Aleksandar Vu~i}: Imate li neko drugo pitawe, ja nisam iskqu~io mogu}nost da nastavim da se bavim politikom, samo sam rekao da se odre|eno vreme iskqu~ujem iz javnog `ivota. Nisam ga ~ak ni ograni~io, ne znam koliko }e to da traje, sigurno vi{e od tri dana, verujte mi. Novinar: A zbog ~ega, po{to je Tomislav Nikoli} ju~e govorio da o~ekuje da }ete ipak da mu se prikqu~ite u formirawu nove stranke. Koji su razlozi za to? Aleksandar Vu~i}: Pa dobro, ali... Ja govorim o onome {to je moja odluka i ja ne mogu da ka`em i ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u kao
150

o izdajniku i {pijunu i ne znam {ta, ali ja imam ne{to {to odre|ene odluke donosim i mogu da vam ka`em svi moji, i najve}i broj mojih prijateqa je sa Tomislavom Nikoli}em, ali i oni znaju da odluke uvek donosim sam. [ta }e biti jednoga dana i {ta }e se zbivati, o tome }emo razgovarati. Novinar: ^ime }ete se baviti? Pravnik ste po struci... Aleksandar Vu~i}: Pa, ne znam koliko }e to vremena trajati i koliko }e to dugo biti dakle, svakako ne tri dana kao {to sam rekao, a ja imam mnogo stvari koje mogu da radim, mogu od prevodila~kih poslova do berzanskih poslova, do sklapawa ugovora, {ta god ho}ete, mogu da poma`em bratu, imam bezbroj stvari koje mogu da radim, tako da {to se mog opstanka ti~e, ekonomskog, da to ne mora niko da brine. Uzgred, nisam krao i nisam se vi|ao ni sa kakvim tajkunima, a nisam ni razgovarao ni sa kim od wih, niti znam o ~emu bih razgovarao sa onima koji su pomogli formirawe vlade Tadi}Da~i}. Novinar: A znate li ko se vi|ao iz Srpske radikalne stranke sa wima, po{to je gospodin Nikoli} rekao da su Mi{kovi} i... Aleksandar Vu~i}: Ja sam u jednu stvar apsolutno siguran, da su svi ti qudi najvi{e pomagali partije na vlasti, pre svega Demokratsku stranku i SPS. A to {to neki drugi `ele da izvla~e neke druge zakqu~ke, to je wihov problem. Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: Nemam pojma. Ja sam do{ao... Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: Ne znam, `elim mu sve najboqe. Novinar: ... Aleksandar Vu~i}: @elim mu sve najboqe i `elim da... Novinar: Ako se vratite u politiku, ho}ete... Aleksandar Vu~i}: Nemam ni{ta protiv... Novinar: Ako se vratite u politiku, mo`e li to da bude neki ... Aleksandar Vu~i}: Ne. Novinar: Gospodine Vu~i}u, da li ste ovih dana trpeli neku... Aleksandar Vu~i}: Nisam sujetan ~ovek i meni ne treba da ja budem nekakav veliki lider i da glumim ne znam ni ja {ta. Nisam se rodio u foteqi, kao {to znate, ne treba mi ki{obran, molim vas, ne treba mi ki{obran, vidite novinarima da date ki{obran. Dakle, nisam se rodio u foteqi, u foteqi ne}u da umrem. Kada sam rekao da ne}u da budem poslanik, qudi nisu verovali, govorili su: la`e. Bi}e za tri dana, ispostavilo se da nisam lagao. Kada sam rekao: Ne}u da budem odbornik, dakle ne}u da budem odbornik, ta pri~a je zavr{ena i nemam {ta da vam govorim. Zato mi ne treba ni foteqa predsednika... (prekid) “Alo”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa izjavama biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a koji se obratio novinarima povodom navodne odluke da se povu~e iz politike. Ovo javno bacawe pra{ine u o~i imalo je samo jedan pravi razlog, da u medijima pove}a interesovawe za wegovo opredeqewe i tako se u~vrsti na poziciji zvezde preleta~kog roka.
151

Nadnaslov teksta glasi “Biv{i gensek SRS-a odluku o povla~ewu iz politike doneo na nagovor”, naslov je “Poslu{ao savet starijeg brata” i podnaslov je “Na Vu~i}a kqu~no uticao wegov brat Andrej, koji mu je preporu~io da Tomi u wegovoj novoj stranci poma`e iz senke”. Unutar teksta su tri antrfilea, sa naslovima “Ko je Andrej Vu~i}”, “Halo i tu-tuu...” i “Mir~i}: Olimpijadu otvara Bekam!”: Glavni “krivac” za odluku Aleksandra Vu~i}a da se privremeno povu~e iz javnog `ivota je wegov stariji brat Andrej, saznaje “Alo!”. Na{ izvor blizak Vu~i}u navodi da su ostavka na sve strana~ke funkcije i silazak sa politi~ke arene rezultat desetodnevnih konsultacija sa bratom, tokom kojih je biv{i gensek radikala bio u velikoj emotivnoj dilemi izme|u Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a. – Vu~i} jeste prelomio da je bli`i Nikoli}u, ali mu je bilo jako te{ko. Upravo ga je brat savetovao da na po~etku poma`e Tomi iz senke, da se mnogo ne eksponira i ujedno odmori – navodi izvor “Alo”. Vu~i} je do sada vi{e puta javno govorio o velikom uticaju koji brat ima na wegove odluke, a ju~e je otkrio da bi pauzu mogao da iskoristi upravo i u pomagawu bratu. – Imam mnogo stvari koje mogu da radim. Od prevodila~kih i berzanskih poslova do sklapawa ugovora, {ta god ho}ete. Mogu i da poma`em bratu i da radim bezbroj stvari. [to se mog opstanka ti~e, ne treba niko da brine – poru~io je Vu~i}. On je posle deset dana }utawa objavio ispred Starog dvora da je podneo ostavke na funkcije generalnog sekretara SRS-a, {efa odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda i gradskog odbornika. – Neki su mislili da ne{to kalkuli{em, da ~ekam, da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstana~kim trvewima. Ni{ta od toga nije istina, nadao sam se nekom pomirewu, normalnom odnosu zbog stawa u kojem se danas nalazi stranka, a koje ni sam nisam uspeo da spre~im – objasnio je Vu~i}. Ipak, izbegao je da odgovori da li je i daqe ~lan SRS-a. On je najavio privremeno povla~ewe iz javnog `ivota, ali i mogu}nost da se posle pauze vrati u politiku. Vu~i} je rekao da ne namerava da osniva svoju stranku i indirektno poru~io da }e wegov eventualni novi politi~ki anga`man biti u stranci Tomislava Nikoli}a. – Najve}i broj mojih prijateqa danas je uz Nikoli}a. Oni dobro znaju da sam donosim odluke. [ta }e biti jednoga dana i {ta }e se zbivati, o tome }emo razgovarati – izjavio je biv{i gensek radikala. Da je zauvek raskrstio sa SRS-om, najboqe govori Vu~i}ev ironi~an komentar: “Sada }e verovatno biti mnogo boqe, kada dorasli preuzmu stranku”. Andrej Vu~i} je komercijalni direktor u jednoj privatnoj klinici, koju je osnovao zajedno sa nekoliko penzionisanih lekara sa VMA. Prema izvesnim spekulacijama, ne iskqu~uje se mogu}nost da izvesno vreme Aleksandar Vu~i} radi kod brata u bolnici. Nedavno u intervjuu za “Alo”, Vu~i} je poru~io da ubudu}e ne}e dobijati “dinar plate, ni od SRS-a, ni od dr`ave”.
152

– Vide}u {ta }u da radim. Hvala Bogu, imam pameti, imam svojih deset prstiju, sna}i }u se. Mo`da }u za po~etak pomagati bratu u preduzetni{tvu – objasnio je tada Vu~i}. Vu~i} je otkrio da se ~uo u ponedeqak uve~e sa Vojislavom [e{eqem, ali nije otkrio temu razgovora “jer ne voli da prenosi unutarstrana~ke stvari”. O svojoj odluci, Vu~i} ka`e da je u nedequ najpre obavestio Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a. [ef poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} nije `eleo da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a, najavquju}i da }e stranka izabrati novog generalnog sekretara kada za to do|e vreme. Na pitawe da li je Vu~i}eva ostavka udar za stranku, Todorovi} je odgovorio da je “{to se ti~e SRS-a, sve zavr{eno jo{ u petak”. Posebno originalan bio je Milorad Mir~i}, koji je na pitawe da li je Vu~i} podneo ostavku, odgovorio da }e naredne Olimpijske igre u Londonu 2012. godine otvoriti Dejvid Bekam! “Radikalski ~as demokratije” naslov je teksta koji je na{ao mesto u istom broju ~asopisa “Alo”. U ovom kratkom tekstu informisani smo da je Nikoli} prisustvovao nekakvom koktelu, priredbi koja mu je o~igledno nedostajala dok je bio ~lan Srpske radikalne stranke. Sve~anu sednicu Skup{tine Srbije povodom Me|unarodnog dana demokratije, uz prigodne govore najvi{ih dr`avnih zvani~nika, ponajvi{e su obele`ili poslanici SRS-a. Naime, radikalski tribuni, odeveni u majice sa likom Vojislava [e{eqa, ozna~ili su kraj sednice glasno skandiraju}i “Vratite nam Kosovo” i “Kosovo je Srbija”. Na sve~anoj sednici, kojoj su prisustvovali ministri, predstavnici diplomatskog kora, verskih zajednica i Vojske Srbije, govorili su predsednik Boris Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi}, predsednik parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} i stalni koordinator UN-a i predstavnik programa UN-a za razvoj u Srbiji Dejvid Lens Klark, kome je jedna poslanica SRS-a poku{ala da pokloni majicu sa [e{eqevim likom. Sednici nisu prisustvovali poslanici DSS-a, NS-a i Nikoli}eve grupe Napred Srbijo, jer se “vladaju}a koalicija nije slo`ila da govore predstavnici opozicije”. Iako su se pojavili u domu Narodne skup{tine, Velimir Ili} i Miroslav Marki}evi} nisu prisustvovali sednici. Posle sednice, uprili~en je koktel. “Glas javnosti”, 16. septembra 2008. godine, objavquje mi{qewa re`imskih politi~kih analiti~ara o sudbini Srpske radikalne stranke zbog odlaska izdajica iz wenih redova, u tekstu sa nadnaslovom “Osnivawem Nikoli}eve stranke do}i }e do prekomponovawa politi~ke scene”, naslovom “Ko{tunica i [e{eq najve}i gubitnici” i podnaslovom “Milan Nikoli}: [e{eqa }e napustiti najkvalitetniji kadrovi, a Ko{tunica gubi pola ~lanstva. Du{an Jawi}: Lider SRS }e postati minoran, a LDP }e mnogo izgubiti”. Tekst sadr`i antrfile pod naslovom “Ipak, na delu vi{e od dva bloka”.
153

[ta drugo o~ekivati, mi{qewa de`urnih du{ebri`nika uglavnom su se svela na `eqe tipa “[e{eq }e ostati minorna li~nost”. To su na{i analiti~ari, to je wihova stru~nost. Ve}ina bi boqe zara|ivala kao voditeqi emisija tipa “@eqe i pozdravi”. I po{tenije bi zara|ivali hleb svoj nasu{ni. Stranka koju }e Tomislav Nikoli} osnovati izazva}e velike “pretumbacije” na politi~koj sceni Srbije. Naravno, kqu~no je kako }e ta partija biti profilisana i koliko }e zapravo ~lanstva uspeti da odvu~e [e{equ. Direktna posledi~na veza je da je sasvim mogu}e da budu}a Nikoli}eva stranka postane veoma va`an politi~ki ~inilac, a onda to povla~i za sobom i pitawe ko zapravo najvi{e gubi ovakvim potezom, odnosno koje partije treba da se zabrinu za svoju politi~ku budu}nost. Milan Nikoli}, politi~ki analiti~ar, smatra da je sasvim logi~no da je daleko najve}i gubitnik [e{eqeva stranka, jer }e iz we Nikoli} odvu}i dobar deo ~lanstva. – S Nikoli}em ne}e oti}i ve}ina sada{wih ~lanova, ali }e oti}i mladi i obrazovani, dakle najkvalitetniji deo. [e{equ }e, zna~i, kad se vrati, a svi procewuju da }e to biti naredne godine, ostati onaj nekvalitetni deo ~lanstva, s kojim je veliko pitawe {ta }e mo}i da uradi. Osim radikala, drugi najve}i gubitnik je Ko{tuni~in DSS, koji je sada potpuno grogiran, bez ikakvih inicijativa i jasnih programa i veoma je mogu}e da im Nikoli} odvu~e ~ak i polovinu ~lanstva. U sli~noj situaciji je i stranka Velimira Ili}a, koja je, tako|e, nejasno profilisana, bez jasnih programskih elemenata i tu Nikoli} tako|e ima veliku {ansu na privla~ewu Veqinog ~lanstva – ka`e Nikoli}. Kako isti~e na{ sagovornik, daleko najve}i dobitnik je upravo Tomislav Nikoli}, koji je kona~no dobio mogu}nost da vodi sopstvenu stranku onako kako to `eli. – On ima veoma dobru poziciju, koja je levo od Ko{tunice, a desno od Tadi}a i u tom prostoru ima veoma zgodnu perspektivu. Ina~e, drugi najve}i dobitnik je Tadi}, koji je dobio novog potencijalnog partnera za vladu, tako da }e imati mawe problema ako mu se pobuni neko iz vladaju}e koalicije – zakqu~io je Nikoli}. Rano je re}i ko je najve}i gubitnik, to }e se tek pokazati na izborima, tvrdi Du{an Jawi}, a to, kako stvari stoje, ne}e skoro. On isti~e da je cepawem SRS-a na prvi pogled najvi{e dobila vladaju}a koalicija, jer je osim toga dobila i garanciju da Nikoli}eva stranka u dogledno vreme ne}e ru{iti vladu. – Me|utim, ako Nikoli} i Vu~i} krenu ulevo, onda Tadi} ima veliki problem, jer kod nas sada levice prakti~no i nema, taj blok ne mo`e da pokrije SPS, a na snazi }e dobiti narodwa~ki blok. S druge strane, jasno je da su radikali daleko najve}i gubitnici. Oni su imali veliku {ansu da se kona~no reformi{u i krenu Nikoli}evim putem, zapravo jedinim mogu}im, jer je jasno da Srbija jednostavno nema drugi put osim evropskog i propustili su je. Rezultat toga tek }e se videti na izborima, a smatram da }e [e{eq postati minorna li~nost. S druge strane, mnogo }e izgubiti i
154

stranke koje su program gradile na strahu od radikalizacije, a nikad se nisu upitale zbog ~ega je SRS toliko bila oja~ala, tu pre svih mislim na LDP – isti~e Jawi}. Po wemu, sad i Tadi} mora da se odlu~i da li }e kona~no krenuti neoliberalnim putem, a ako to uradi, neminovno je i prirodno da se prikloni DSS-a i NS-u i takva koalicija uop{te ne bi trebalo nikog da iznenadi za slede}e izbore. – Sve ovo {to se doga|a samo dokazuje da je srpska politi~ka scena pri kraju prestrukturirawa koje je po~elo jo{ pre tri godine, a to je i kona~na potvrda da u Srbiji ipak ne postoje samo dva bloka ili stranke, kako su mnogi tvrdili – naglasio je Jawi}. Tekst sa nadnaslovom “Aleksandar Vu~i} objasnio napu{tawe stranke i politi~kog i javnog `ivota”, naslovom “Toma za mene nije izdajnik i {pijun” i podnaslovom “Biv{i generalni sekretar SRS iskqu~io osnivawe svoje stranke, a mogu}nost da se prikqu~i Tomislavu Nikoli}u, u najmawu ruku, odlo`io na neodre|eno. Rekao da se sa [e{eqem ~uo u ponedeqak uve~e i da je }utao jer se ’nadao nekom pomirewu’ u SRS. Saop{tio da mu je ’`eqa da se pobedi re`im Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a’”. Unutar teksta je antrfile pod naslovom “Todorovi}: Vu~i} je vaqda razmislio”. Uz nebitne kalkulacije {ta }e biti sa Vu~i}em, u tekstu se iznose Nikoli}eve tvrdwe da su finansijeri Srpske radikalne stranke Mi{kovi} i Beko. Da se Vlasi ne dosete... Prvo pojavqivawe u javnosti Aleksandra Vu~i}a od po~etka sukoba u SRS-u, ju~e na platou ispred Skup{tine Beograda, bilo je kratko i samo s ciqem da potvrdi da je podneo ostavke na sve funkcije u stranci i da SRS vra}a i mandat gradskog odbornika. Tako|e, najavio je da se privremeno povla~i iz politi~kog `ivota. Me|utim, od najavqivanog obelodawivawa da }e sa Nikoli}em u novu stranku – zasad ni{ta. – @ao mi je {to ste ovoliko ~ekali i {to su prolazili dani. Neki su mislili da ne{to ra~unam, da ~ekam da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstrana~kim trvewima. Ni{ta od toga nije istina. Nadao sam se nekom pomirewu i nekom normalnom odnosu zbog stawa u kojem se danas nalazi stranka, a koje nisam uspeo da spre~im – rekao je Vu~i}. On je naglasio da ju~era{wi dan za wega “nije bio radostan”, pa nastavio: – Moje }utawe je bilo mnogo pametnije od pri~e mnogih mojih kolega i prijateqa. Evo, sad im je oslobo|en prostor i mogu da napreduju, a da ih makar jedan Vu~i} ne ometa. O onome {ta }u da radim u `ivotu obavesti}u vas, ali ne znam koliko }e to trajati – ne bih davao obe}awa da }u se povu}i iz javnog `ivota. Koliko budem mogao, kako sam ve} obe}ao, bori}u se protiv re`ima Tadi}-Da~i}-Jovanovi}. Ali, ne}u govoriti lo{e o onima koji o meni danas tako govore, iako mi 15 godina ni{ta od toga nisu rekli. To vi{e govori o mojim doskora{wim kolegama i nadam se da }e qudi u Srbiji to umeti da procene. Vu~i} je zamolio novinare da mu ne postavqaju nikakva pitawa. Oni ga, uprkos tome, nisu “poslu{ali”. Prvo i neminovno bilo je da li se ~uo ovih dana sa [e{eqem.
155

– ^uo sam se sa Vojislavom [e{eqem u ponedeqak uve~e. Ne volim da prenosim unutarstrana~ke stvari. @ao mi je {to neki qudi misle da sam nedorastao zato {to sam }utao – ja mislim da su nedorasli oni koji su mnogo pri~ali – odgovorio je Vu~i} i rekao da je jo{ pre dva dana o svojoj odluci obavestio i “gospodina Todorovi}a i gospodina Nikoli}a”. – Dakle, oti{ao sam da ne bih krio ni{ta. Nije u redu da moji prijateqi i kolege saznaju za moju kona~nu odluku prvo od vas novinara. @eleo sam prvo da obavestim moje kolege, qude sa kojima sam radio, i to sam i u~inio. Za sve ove godine sam se borio, radio i ~inio sve {to sam mislio da je u najboqem interesu i Srbije i SRS-a. Sad }e to, verovatno, biti boqe – kad dorasli preuzmu kormilo – rekao je Vu~i} i dodao da nije vremenski ograni~io svoje povla~ewe, ali da }e potrajati “sigurno vi{e od tri dana”. Vu~i} je ju~e izbegao da se izjasni povodom Nikoli}evih javnih o~ekivawa da }e mu se pridru`iti i pomo}i u formirawu nove stranke. – Danas govorim o onome {to je moja odluka. Ja ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u kao izdajniku i {pijunu. Najve}i broj mojih prijateqa je sa Tomislavom Nikoli}em, ali i oni znaju da odluke uvek donosim sam. [ta }e biti jednoga dana i {ta }e se zbivati – o tome }e se razgovarati. Ovakav odgovor u~inio je neizbe`nim pitawe – ~ime }e se u me|uvremenu baviti. – Ima mnogo stvari koje mogu da radim. Od prevodila~kih do berzanskih poslova za sklapawe ugovora. [to se mog opstanka ti~e, za to ne mora niko da brine. Nisam krao, nisam se vi|ao ni sa kakvim tajkunima, nisam ni razgovarao ni sa kim od wih, niti znam o ~emu bih razgovarao sa onima koji su pomogli formirawe vlade Tadi}-Da~i}. Ovakav odgovor izazvao je novo pitawe: znate li ko se iz SRS-a vi|ao sa tajkunima, po{to je Nikoli} pomiwao neka od tih imena? – Ti qudi su najvi{e pomagali partije na vlasti, pre svega DS i SPS. A to {to neki drugi `ele da izvla~e neke druge zakqu~ke, to je wihov problem, rekao je Vu~i} i iskqu~io mogu}nost osnivawa svoje stranke. – Nisam sujetan ~ovek i meni ne treba da budem nekakav veliki lider – da glumim ne znam ni ja {ta. Nisam se rodio u foteqi, pa ne}u ni da umrem u woj. Kada sam rekao da ne}u da budem poslanik, nisu mi verovali – govorili su da la`em – ispostavilo se da nisam lagao. Kada sam rekao ne}u da budem odbornik – zna~i da ne}u. Zato mi ne treba ni foteqa predsednika stranke niti bilo {ta sli~no. @eqa mi je da se pobedi re`im Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a, ali o~igledno to nisu svi razumeli na najboqi mogu}i na~in. [ef poslani~ke grupe SRS-a, Dragan Todorovi}, nije `eleo ju~e da komentari{e Vu~i}evu ostavku, a najavio je da }e novog generalnog sekretara COU “izabrati kada za to do|e vreme”. – Onaj ko odluku donosi, taj je, pretpostavqam, u~inio sve, razmislite... i misli da to tako treba – rekao je Todorovi}. Na pitawe da li je Vu~i}eva ostavka udar za SRS, on je rekao da je, {to se ti~e SRS i udara, sve zavr{eno u petak.
156

Pitawe – zna~i li Vu~i}eva ostavka da se priklonio Nikoli}u – Todorovi} je ocenio kao tendenciozno. On nije `eleo da komentari{e Nikoli}eve navode o tome da su vlasnik kompanije “Delta” Milorad Mi{kovi} i biznismen Milan Beko finansirali SRS, a na pitawe koliko jo{ finansijera stranka ima, novinarima je poru~io da to pitaju one koji su po~eli da “iznose neke ~iwenice”. Vu~i}eva “Pravda”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Poslanici SRS bili u crnim majicama sa likom predsednika stranke na sve~anoj sednici” i naslovom “[e{eq u Skup{tini”. Tekst je, definitivno, pisao daltonista, jer su srpski radikali nosili tamno plave majice. Ili je crna boja ovom novinaru po`eqnija kako bi ~itaocima lak{e do~arao fa{isti~ku prirodu Srpske radikalne stranke. Poslanici Srpske radikalne stranke pojavili su se u crnim majicama sa likom doktora Vojislava [e{eqa i natpisima “Stop ha{koj tiraniji” na sve~anoj sednici u domu Narodne skup{tine povodom Me|unarodnog dana demokratije. – Srpska radikalna stranka htela je time da uka`e na ne~uvenu nepravdu koja se nanosi wenom predsedniku u Ha{kom tribunalu i da uka`e na povre|ivawe elementarnih demokratskih i qudskih prava, kao {to je pravo na odbranu – rekli su poslanici SRS, koji su na kraju sve~ane sednice skandirali: “Kosovo je Srbija!” i “Vratite nam Kosovo!” Na pitawe da li su poslanici SRS prekr{ili pravilo obla~ewa u Skup{tini time {to su na sednicu do{li u majicama sa likom lidera Vojislava [e{eqa, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da poslovnik u vezi s tim ima samo jednu re~enicu, koja bi se svela na “pristojno” i da pretpostavqa da je takav na~in obla~ewa za radikale pristojan. Sve~anoj sednici u domu Narodne skup{tine nisu prisustvovali poslanici DSS-a, Nove Srbije i poslani~kog kluba Tomislava Nikoli}a, zato {to niko od opozicije nije bio predvi|en da govori. Ostavka Aleksandra Vu~i}a na funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci tema je teksta koji objavquje “Pravda” 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na funkcije u SRS”, naslovom “Nastavqam borbu!” i podnaslovom “Na neko vreme povla~im se iz javnog `ivota, ali nastavi}u da se borim protiv re`ima Tadi}-Da~i}-Jovanovi}”. Unutar teksta je {est antrfilea, pod naslovima “Prijateqi uz Tomu”, “Optimizam u ’Napred Srbijo’”, “[arovi}: Nisam Vu~i}ev naslednik”, “O razre{ewu u ~etvrtak”, “Milorad Mir~i} qut na biv{e funkcionere SRS – Vu~i} i Nikoli} pu~isti” i “Vjerica Radeta – Nikoli} da vrati mandate”. Ba{ u ovom posledwem naslovu le`i i jedini problem koji Srpska radikalna stranka ima sa Nikoli}em, kra|a mandata, sve ostalo je nebitno. Nije bitno {to je poku{ao da preuzme stranku, poku{avali su to mnogi pre wega, bitan je samo ~in kra|e koju je po~inio u sau~esni{tvu sa Borisom Tadi}em.
157

Nekada{wi generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} potvrdio je ju~e da je podneo ostavku na funkcije u toj stranci, kao i da se povla~i iz javnog `ivota na neko vreme. Obra}aju}i se novinarima ispred Skup{tine grada Vu~i} je kazao da se nije ogla{avao danima jer se nadao da dogovor dve struje unutar SRS mo`e biti postignut. Ipak, kako je naglasio, to jednostavno nije bilo mogu}e. – Nisam se ogla{avao ovih sedam-osam dana, ne zato {to navodno ne{to kalkuli{em, ve} zato {to mi je bilo jako te{ko. Podneo sam ostavku na funkcije u stranci i odlu~io sam da se povu~em iz javnog `ivota na neko vreme – naglasio je Vu~i}, ali nije odgovorio na pitawe da li ostaje ~lan SRS. On nije iskqu~io mogu}nost ponovnog bavqewa politikom, dodaju}i da, ukoliko ponovo u|e u te vode, to sigurno ne}e biti nezavisno od Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a. – O svojoj odluci obavestio sam i Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a – ponovio je Vu~i}. Doskora{wi gensek radikala je naglasio da nije sujetan ~ovek i da ne pati od toga da bude nekakav veliki lider. – Nisam se rodio u foteqi i u foteqi ne}u da umrem. Kada sam rekao da ne}u da budem poslanik, qudi nisu verovali. Ispostavilo se da nisam lagao. Kada sam rekao da ne}u da budem odbornik, tako je i bilo. Ta pri~a je zavr{ena. Zato mi ne treba ni foteqa predsednika stranke niti bilo {ta sli~no. Moja `eqa je da se pobedi re`im Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a. Ali, o~igledno to nisu svi razumeli na najboqi na~in – podsetio je Vu~i}. Na pitawe da li se ose}a kao izdajnik i strani pla}enik, Vu~i} je kroz smeh odgovorio: – Poznato je da sam izdajnik, doma}i i strani pla}enik... {ta god ho}ete. Nisam ~uo da je to neko rekao i nekako me ba{ briga. Vu~i} se zahvalio prisutnim novinarima na svemu {to su u~inili za wega prethodnih dana i {to su mu, kako ka`e, na neki na~in olak{ali te{ko vreme kroz koje je prolazio. – Nadam se da }emo se u nekom narednom periodu ponovo videti i molim vas da narednih dana neke druge qude pozivate telefonom – kazao je Vu~i}. Aleksandar Vu~i} je i ju~e odbio da se opredeli izme|u [e{eqa i Nikoli}a. – Ovim de{avawima najvi{e su izgubili gra|ani koji o~ekuju promene. Ta nada je ostala, i verujem da ni{ta ne mo`e da je zaustavi. Svako od nas mora sam da dobro razmisli i donese odluku koga }e podr`ati. Ve}ina mojih prijateqa smatra da Nikoli} najvi{e mo`e da doprinese demokratskoj smeni re`ima Tadi}-Da~i}, rekao je Vu~i}. Poslani~ka grupa u Skup{tini Srbije Napred Srbijo tvrdi da ima veliku podr{ku i na teritoriji Vojvodine. – U Subotici, od 8 odbornika koji su izabrani na listi SRS, sedam je pristupilo novoformiranom odborni~kom klubu, dok je u op{tini Sombor, od 23 predstavnika SRS, 19 podr`alo Tomislava Nikoli}a. U op{tini Kikinda svih 17 odbornika u lokalnom parlamentu napustilo je SRS i formiralo odborni~ku grupu Napred Srbijo.
158

Nemawa [arovi} tvrdi da on ne}e biti novi generalni sekretar Srpske radikalne stranke. – Jo{ pre dva dana neki la`ovi su me proglasili za Vu~i}evog naslednika, ali to nije istina. U stranci o tom pitawu jo{ uvek nismo razgovarali. Nije mi jasno kako sam sada ja kandidat za to mesto – isti~e u izjavi za “Pravdu” {ef beogradskih radikala. Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da bi o wenom razre{ewu trebalo da se raspravqa u ~etvrtak, 18. septembra. – Va`no je da predlaga~ te sednice bude raspolo`en da se ona odr`i u ~etvrtak – rekla je \uki}-Dejanovi}. Za predstavnika predlaga~a bio je odre|en Tomislav Nikoli}, koji je u me|uvremenu, zbog izdvajawa poslani~kog kluba Napred Srbijo, iskqu~en iz SRS. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} izjavio je da rukovodstvo SRS vi{e ne zanimaju ni Tomislav Nikoli}, ni Aleksandar Vu~i}, a ni ostali “pu~isti”, isti~u}i da je ve}ina ~lanova ostala i da se sada radi na unutra{wim pitawima stranke. – Aktivira}emo blanko ostavke poslanika u Skup{tini Vojvodine koji su, kao sada ve} biv{i ~lanovi SRS, u{li u wu po proporcionalnom sistemu, a od Demokratske stranke o~ekujemo da po{tuje zakon i demokratsku proceduru kada su odborni~ki mandati po op{tinama u pitawu – kazao je Mir~i}. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe da li je Vu~i} podneo ostavku na mesto generalnog sekretara, Mir~i} je odgovorio da }e naredne Olimpijske igre u Londonu 2012. godine otvoriti Dejvid Bekam, ~ime je jasno stavio na znawe da o tome ne `eli da pri~a. Potpredsednik SRS i predsednik Okru`nog odbora te stranke za ju`nu Ba~ku je najavio da }e radikali ve} ove nedeqe po~eti s prikupqawem potpisa za peticiju, kojom }e se tra`iti da se Vojislavu [e{equ i daqe omogu}i da se sam brani pred Ha{kim tribunalom. Poslanica SRS Vjerica Radeta ka`e da nije iznena|ena odlukom Aleksandra Vu~i}a da podnese ostavku. – Nismo znali da }e Vu~i} podneti ostavku na sve funkcije, ali smo ovakav potez mogli o~ekivati, s obzirom da se on danima nikom nije javqao. S druge strane, svi u stranci smo imali dosta obaveza, tako da niko nije mnogo o tome ni razmi{qao – ka`e Vjerica Radeta. Prema wenim re~ima, odlazak Aleksandra Vu~i}a ne}e oslabiti SRS. – Radikali nisu na gubitku Vu~i}evim odlaskom. Sednica Centralne otaybinske uprave pokazala je da je stranka jedinstvena i da nema dileme da je predsednik stranke Vojislav [e{eq – istakla je Radeta. Na pitawe koji su daqi potezi poslani~kog kluba SRS-a, Radeta je kazala da }e se radikali boriti za povratak oduzetih mandata. – Sa skup{tinske govornice, ali i na svaki drugi, demokratski na~in, bori}emo se da nam se vrate na{i mandati. Novi {ef poslani~kog kluba ve} je uputio zahtev predsednici parlamenta da se smeni Tomislav Nikoli} sa mesta predsednika Administrativnog odbora, jer to mesto pripada radikalima. Ukoliko se to ne dogodi, smatra}emo da je SRS pokradena i da se oduzimawem mandata prekraja izborna voqa gra|ana – istakla je Radeta.
159

Intervju sa Nikoli}em kao {efom nekakvog fantomskog poslani~kog kluba, koji je nelegitimno i protivzakonito formiran kra|om poslani~kih mandata Srpske radikalne stranke, objavquje “Pravda”, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo” i naslovom “@ao mi je [e{eqa”. Unutar intervjua je antrfile pod naslovom “Porodica je uz mene”. Neverovatno. Poku{ao da uni{ti stranku, otima poslani~ka mesta, kidnapuje odbornike po op{tinama u Srbiji, dostavqa Hagu sve {to mo`e kako bi naneo {to vi{e {tete dr [e{equ, i posle svega mu `ao svog doju~era{weg saborca, predsednika i kuma. Jo{ jednom, neverovatan je ovaj Bezverni Toma. Na{ klub Napred Srbijo redovno odr`ava svoje sastanke. Trebali smo da idemo i na posebnu sednicu Skup{tine Srbije posve}enu Danu demokratije u svetu. Me|utim, kada sam saznao da govore samo predstavnici vlasti, rekao sam da mi tu ne}emo da se pojavimo. Nama tu nije mesto. Kakva je to demokratija ako niko od opozicije ne mo`e da govori na sednici Narodne skup{tine. To }e da izgleda sve prili~no {turo, {upqe i prazno. Nemogu}e je pri~ati o demokratiji gde opozicija nije zastupqena – rekao je u razgovoru za “Pravdu” {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo, Tomislav Nikoli}. • [ta sada radi poslani~ki klub Napred Srbijo? – Mi smo sada u pogonu formirawa nove stranke i to nam je prioritet. Jo{ uvek nemamo prostorije, pa koristimo jednu kancelariju koja nam je privremeno dodeqena u Narodnoj skup{tini, da tu uspostavimo kontakt sa svim qudima koji `ele da budu sa nama. • Kada mo`emo da o~ekujemo formirawe nove stranke? – Odlu~ili smo da stranku ne formiramo sa zakonskim minimumom od sto gra|ana koji podr`avaju formirawe nove stranke. U medijima }emo objaviti adresu, internet adresu, broj faksa na koji }e gra|ani mo}i da nam po{aqu dokumenta i to bi moglo da traje mo`da i narednih deset dana. Svi koji se budu javili mogu da budu osniva~i stranke. Ho}emo da pru`imo priliku svima koji ose}aju ~ast da budu osniva~i da im to i omogu}imo. • Kako }e se zvati nova stranka? – Nismo kona~no dogovorili ime budu}e stranke i jo{ uvek razgovaramo o tome. O~igledno da je ovo ime Napred Srbijo veoma prihva}eno u srpskom narodu i da iz wega mo`e da se izvu~e ime stranke, mo`da i da ostane tako. Uglavnom, blizu smo toga da ne mewamo mnogo ono {to smo ve} predstavili gra|anima Srbije. • Koliko trenutno imate poslanika? – Za sada na{ klub broji 18 poslanika. O~ekujem da }e se broj pove}ati tako {to se pokazuje da ne vredi ostati tamo gde qudi ne mogu. • Da li se ~ujete sa nekim iz SRS? – Ne! Ne zovem ih. • A sa Aleksandrom Vu~i}em? – Da, sa wim se ~ujem svakodnevno. On me je pozvao i rekao da je podneo ostavku na sve funkcije u SRS, da je oti{ao li~no kod Dragana Todorovi160

}a i sve mu to preneo. O~ekujem da on sada, kao mlad ~ovek kojem treba malo vi{e vremena, preboli ovakav rastanak sa qudima sa kojima je vi{e od 15 godina zajedno. O~ekujem da on to negde u ti{ini i samo}i preboli i da najkasnije po~etkom idu}e sedmice po~nemo da pravimo tu novu stranku. Mi za sada radimo bez wega, ali svi wegovi prijateqi su sada sa nama i u kancelariji su. Svi wegovi najbli`i saradnici su kod nas i cela wegova porodica je sa nama. Zaista, sa Vu~i}em imam mnogo strpqewa jer znam koliko nam je potreban. • Da li mislite da }e i on biti okarakterisan kao izdajnik u SRS? – Vidite izjave i sami! On jo{ uvek nije izdajnik, {pijun, kriminalac. Sve }e to da postane ako bude sa nama, takve su otprilike izjave iz SRS. Ne gine mu da mu zalepe taj pe~at. • O~ekujete li da }e SRS poku{ati da povrati mandate koji su sada kod vas? – Ne znam samo kako to oni misle! Da stranka `eli da raspola`e mandatima, ona mora da dobije saglasnost od poslanika ~ijim mandatom `eli da raspola`e. Oni sada imaju saglasnost poslanika koji su uz wih, a saglasnost poslanika koji nisu uz wih nemaju. Ne postoje nikakve blanko ostavke i nigde se nismo zakleli. • A Crkva? – Ovo je ve} drugi saziv u kome se mi nismo u crkvi zakliwali na vernost stranci jer je to postalo besmisleno. Qudi su odlazili i kada su se zakliwali u crkvi. S druge strane, ne mo`e Vjerica Radeta da o~ekuje da dogovor izme|u poslanika i mene postignut kada je po~eo novi saziv Narodne skup{tine, bude i dogovor izme|u we i poslanika. Mnogo je poslanika koji su imali poverewa u mene i mogli su da mi povere, kao zameniku predsednika stranke, odnosno predsedniku u zemqi, da raspola`em wihovim mandatom. Oni nemaju poverewa u to da }e Vjerica normalno da raspola`e wihovim mandatom, ni Jovanovi}eva, Pop-Lazi}ka ili Todorovi}, jer ne znam ko }e to da radi. Ja sam i rekao – vi vi{e nemate nijednu ostavku, a sada ko `eli da da ostavku SRS, neka da. • Da li ste vi uveli blanko ostavke? – U ovom poslani~kom klubu Napred Srbijo i u na{oj budu}oj stranci bi}e izbrisano to davawe blanko ostavki. Zaista, ako ~ovek nema morala da zna ko mu je u stranci najvi{e pomogao da postane poslanik, taj neka ide slobodno. U poslani~koj grupi SRS ja sam najvi{e pomogao da se osvoje mandati. • Da li ostajete i daqe predsednik Administrativnog odbora? – Niko jo{ nije podneo zahtev za moju smenu, niti se o tome glasalo. Iskreno, kada bude podnet zahtev, svakako }u ga staviti na dnevni red. • Dragan Todorovi} je rekao da }e podneti taj zahtev gde }e tra`iti va{e izuze}e. – Pa dobro, ako bude `eleo da ja ne budem predsednik Administrativnog odbora, mora}e da podnese zahtev da ne budem predsednik. Prihvatam da ova poslani~ka grupa dobije onoliko predsedni~kih mesta u odborima koliko poslani~kih mesta ima. Prihvatam da izra~unamo da li mi sada ima161

mo vi{e odbora ili ne i da se dogovaramo sa ostalima, yentlmenski koji odbor da prepustimo. Nisam ro|en kao predsednik Administrativnog odbora, ali znam taj posao najboqe da radim. • Na koji na~in }ete braniti mandate ako SRS bude insistirala na povratku? – Nemam od ~ega da branim, mi uop{te ne moramo da branimo mandate. Ne postoji zahtev koji mogu da ispostave. Ne postoji formulacija koju mogu da koriste. Besmislene su pri~e o tome da Ustav garantuje stranci mandate. Ustav garantuje poslaniku i garantuje mu da on to slobodnom voqom mo`e da poveri stranci. Onaj ko nije poverio stranci mo`e da raspola`e svojim mandatom. Odbornici koji su dali ostavke Draganu Todorovi}u moraju da brane svoje mandate, a i oni mogu da raskinu ugovor svojom slobodnom voqom. Potrebno je da overe kod suda i to dostave lokalnim samoupravama i ponovo raspola`u svojim mandatima. • Koji su budu}i koraci nove stranke? – Najva`nije je sada i na tome radimo, program i statut stranke i kona~no to konstituisawe i formirawe stranke. Potom ulazak u prostorije, da bi qudi imali mogu}nost da nam se jave i obrate. To }emo vrlo brzo i objaviti. Kada se stabilizujemo i kada u svim op{tinama budemo imali odbore, krenu}emo ponovo kroz Srbiju kao pre 18 godina da qudima, bez obazirawa na SRS, pri~amo o na{em programu. • [ta }e biti sa najavqenim frontom opozicije? – Rekao sam da su na{i potencijalni saradnici u borbi protiv re`ima Borisa Tadi}a i daqe DSS i NS. Oni jo{ uvek }ute o tome, ali }u to da ponudim i u direktnom kontaktu sa wima. To su na{i saradnici i poku{a}emo da ostvarimo taj front, s tim {to sa SRS ne mo`e da bude saradwe. To ne `ele oni, a ne `elimo ni mi. O~igledno da je wihova i na{a snaga ovakva kakva jeste, do novih izbora. Tada }emo znati kona~no na koga je sve ovo {to se desilo ostavilo te`e posledice. • Ukoliko front bude za`iveo i ukoliko se tu na|e SRS? – Oni imaju zabranu da se nama jave na ulici i kako }e da se na|u tu. Ne}e da se na|u u tom frontu. Odnosno, ako se oni na|u, ne}emo se na}i mi, po{to }e oni da postave uslov da sve bude bez nas. Znam [e{eqa, od sada pa do kraja postojawa politi~ke scene u Srbiji wihov uslov }e biti da nikada i nigde nijedan srpski radikal ne bude u na{oj blizini. Sa takvom iskqu~ivo{}u ne mo`e da se ide daqe, vodi politika i da se o~ekuje da bude boqe za Srbiju. • Da li ste stavili ta~ku na SRS? – Jesam, pa ~ak i u du{i. • A Vojislava [e{eqa? – I daqe imam potpuno saose}awe sa wegovim statusom. @elim da se izbori u Hagu i da nastavi i daqe da se brani kako se i branio. On je imao moju tehni~ku pomo}, organizacionu podr{ku i nisam se me{ao u svedoke i u sam proces odbrane. Vi{e sam bio zadu`en da obezbedim sredstva. @eleo bih da mu poma`em i daqe ako mi se neko obrati, pa ~ak i tajno, ako to ne smeta [e{equ. @elim da se on {to pre vrati kako bi mo`da spasio tu
162

stranku i taj deo koji je ostao tamo od kada smo se podelili. Ako se ne vrati brzo, uz svu tragediju koju }e imati wegova porodica i Srbija, za SRS ovo }e biti kraj. • Ako se vrati i ako bi tra`io da vi i daqe budete ~lan SRS, da li biste prihvatili? – Ne znate vi Vojislava [e{eqa. Najpre, on to nikada ne}e re}i preko usta, osim ako bih mu mnogo zatrebao. Odnos mnogih qudi koji su nas izdavali kada nam je bilo najte`e, preboleo je kada je trebalo da svedo~e u Hagu. Tako smo vratili i Jovana Glamo~anina, koji je bio prva velika li~nost koja je oti{la iz stranke. S druge strane, ja tu ne bih imao {ta da tra`im i mogao bih svakoga dana da o~ekujem ono {to mi se i desilo. Ja bih ipak voleo da ostatak `ivota pro`ivim malo mirnije. • Da li vas ovo sve boli posle vi{egodi{we saradwe? – Kako da ne boli. Stranka je nastala tako {to sam ja poslao pismo [e{equ i predlo`io mu da ujedinimo NRS i S^P. Od tog dana se nismo razdvajali. To dete je ove godine trebalo da bude punoletno. Kako dani prolaze, u krugu porodice, prijateqa i qudi na ulici ~ujem da sam u~inio pravu stvar. • [ta je va{a porodica rekla na sve ovo? – Moja porodica je vezana za SRS i mene. Kada sam ja odlu~io da pokidam veze sa SRS, pokidali su i oni. Moja porodica je grubo napadnuta od SRS i kako bih ja sada mogao, a i moja porodica koja je uz mene, da to prebolimo. Zahvaquju}i wima, izdr`ao sam vi{e nego {to je trebalo. “Pravda”, 16. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa Sini{om Vu~ini}em sa nadnaslovom “Sini{a Vu~ini}, lider Srpske partije socijalista, smatra da je sramota {to Srbija nije pomogla predsedniku SRS u borbi protiv Haga”, naslovom “Pla{im se za [e{eqa” i podnaslovom “Za Da~i}a re~ ni{ta ne zna~i. To {to je rekao da }e istra`iti ko je ubica Ranka Pani}a, nikad ne}e uraditi. Hap{ewe Karayi}a je bilo sramno i smi{qeno”. Unutar intervjua su tri antrfilea, sa naslovima “Tra`im od{tetu”, “Gre{ka Ko{tunice” i “Zakletva na grobu”: – Apelujem na srpske patriote da ne dozvole da se wihovim trzavicama slade i hrane Boris Tadi} i dokazani la`ov Ivica Da~i}, rekao je u intervjuu za “Pravdu” Sini{a Vu~ini}, lider Srpske partije socijalista, koji, kako ka`e “ve} danima ne mo`e da spava” zbog podele u Srpskoj radikalnoj stranci. • Ko je, po va{em mi{qewu, u pravu u ovom sukobu? – To se ne mo`e tako ocewivati. Ja mogu samo da vam ka`em da ose}am tugu, jer se Srbija cepa. SRS je jedina nada i bedem za odbranu Srbije i opstanak na{e zemqe i na{eg naroda. Sukob u SRS je unutra{wa stvar te stranke, ali sam u jedno siguran: da patriotske snage ne}e uspeti da zaustave u pohodu ka wihovom trijumfu. • I Ha{ki tribunal se na svojevrsni na~in prikqu~io cepawu radikala, namerom da nametne branioca Vojislavu [e{equ? – Iskreno se pla{im da ga time ne nateraju na tre}i {trajk gla|u. Gospodin Mom~ilo Babi}, wegov lekar koji ga je skoro pregledao, procenio
163

je da tre}i {trajk ne bi mogao da izdr`i. Oni to upravo i `ele, da ga ubiju, jer ih je pobedio. Kada su svojevremeno videli da ih je Milo{evi} pobedio, davali su mu lekove koji mu nisu bili potrebni za anginu pektoris. Na`alost, sramota je za Srbiju {to radikali moraju da tra`e pomo} Moskve za pomo} da se [e{equ ne nametne branilac, umesto da to radi zvani~ni Beograd, koji bi morao da pomogne na svaki na~in Vojislavu [e{equ. • Kada smo kod Haga, Radovan Karayi} se pojavio nedavno pred Tribunalom? – Pojavio se herojski, vickasto, kakav zna da bude, a dosko~io im je u par navrata. Ali, ima}e te{ko su|ewe i smatram da }e mu nametnuti branioca. Ipak, on se odli~no dr`i, a sve nade pola`em u Rusiju i mislim da bi trebalo da za{titi ne samo [e{eqa nego i Karayi}a. Tako }e za{tititi i napade na sebe i svoje gra|ane. • Da li smatrate da bi hap{ewe Ratka Mladi}a ubrzalo put ka EU? – To nikakve veze nema. Tvrdim vam da nikakvu korist nemamo od EU. Jedino {to mo`emo da dobijemo od wih je vizni re`im i oni }e ga svakako ukinuti, bilo koja vlast da je u Srbiji, jer tako wima odgovara. ^estitim qudima i kompanijama iz EU koje ho}e da ula`u u Srbiju niko to ne zabrawuje. Oni }e ulagati u Srbiju kad wima to odgovara. • Da li mislite da }e i on biti uhap{en? – @elim da mu poru~im da se nikad ne preda ha{kim slugama u Srbiji, Borisu Tadi}u i Ivici Da~i}u, niti bilo kome drugom. O~ekujem da jedan vojnik, koji je dokazao svoju sposobnost i to da je srpski heroj, ima vojni~ku ~ast. Mladi} je svestan da nije ratni zlo~inac. Neka puca, pa i neka pogine od metka. Sa sigurno{}u vam tvrdim da se ne}e predati, jer ga poznajem odli~no. • Prili~no ste kivni na predsednika Srbije Borisa Tadi}a i ministra policije, svog nekada{weg partijskog druga Ivicu Da~i}a? – Posledwi izbori bili su proma{eni i doneli su najgore Srbiji. S druge strane, za budu}nost Srbije je dobro kona~no skidawe maski i demistifikacija Ivice Da~i}a i partije koju predvodi zajedno sa Palmama, Krkobabi}ima i Mu~obabi}ima. • Da~i} se na po~etku svog mandata sudario sa te{kim problemima: uhap{en je Radovan, na demonstracijama povodom toga je pala jedna srpska glava, on je obe}ao istragu povodom ubistva Ranka Pani}a? – Za Da~i}a re~ ni{ta ne zna~i. To {to je rekao da }e istra`iti ko je ubica Ranka Pani}a, nikad ne}e uraditi. Hap{ewe Karayi}a je bilo sramno i smi{qeno. La`e da nije znao ko ga je uhapsio, jer ako MUP ka`e da nije, onda je to morala da uradi BIA, ali je opet o tome morala da obavesti MUP. Oni su ubili srpskog patriotu koji se borio za Srbiju, protiv prekrajawa voqe gra|ana, protiv matematike. Da li bi iko glasao za SPS da je Da~i} rekao da }e praviti koaliciju sa DS i LDP? Ne bi dobio ni jedan jedini glas. Tra`im od Da~i}a da podnese ostavku, iako znam da to ne}e u~initi, jer je wegov obraz kao |on. • Da li mislite da zbog stvorene koalicije nakon izbora postoji raskol u SPS?
164

– Ne bih rekao da ima velikog raskola, jer je svima wima samo bitna vlast. Ideologija ih ne interesuje. Osim Milorada Vu~eli}a, ne vidim da im se iko drugi suprotstavqa. Me|utim, bitno je da se desio raskol koji je siguran – izme|u rukovodstva SPS i wihovih bira~a. • Ipak, Slavica \uki}-Dejanovi}, koja vam je veoma bliska, tako|e obavqa odgovornu funkciju u dr`avi? – Slavica je svedo~ila u moju korist kada sam bio u samici 2001. godine. Svedo~ila je istinito i korektno i zahvalan sam joj na tome, ali me zanima ako proces bude nastavqen kako }e sada da svedo~i, da li }e to opet biti u moju korist. Pozivam je da podnese ostavku na mesto predsednika Skup{tine Srbije i istupi iz SPS, da ne bude sa takvim qudima. Pozivam je da se vrati svojim iskonskim idealima. • Govorite o su|ewu koje je do sada nekoliko puta otkazano, zbog ometawa hap{ewa Slobodana Milo{evi}a. Ho}e li to su|ewe biti uop{te odr`ano u oktobru, kako je zakazano? – Ne verujem. Tu`ilac ne}e da iza|e na crtu i ponovo }e ga odlo`iti. Idu na to da slu~aj zastari, a ja to ne `elim. Nikad nisam i{ao tamo da se branim, nego da napadam. Optu`ili su me da sam ranio ~etiri policajca u pucwavi i da je jedan fotoreporter stradao od riko{eta. Tu`iocu sam rekao da te ve~eri jesam bio tamo, ali da nisam pucao tamo gde su naveli, ve} u vazduh kada su napadnuti gra|ani na Top~iderskoj zvezdi. Uporno tra`im da ka`u koja slu`bena lica sam spre~avao, ali ne znaju da mi ka`u imena tih rawenih. Malo }u im vratiti se}awa, pa }u im navesti nadimke koje sam tada ~uo: jedan se zove Yoni, drugi je Mutavi, tre}i Bagzi, jednoga su zvali [iptar, a jednoga ^ume. Verovatno ih je sramota da navedu ko su slu`bena lica koja su htela da kidnapuju i ubiju Milo{evi}a. • Da li ste tu`ili dr`avu zbog optu`bi da ste se bavili reketirawem i zbog toga bili u pritvoru 62 dana? – Jesam! Pre nekoliko dana sam sa mojim timom advokata podneo tu`bu, ali ro~i{te jo{ nije zakazano. Do sad sam bio ~etiri puta hap{en i svaki put sam naplatio to od dr`ave, a ovaj put }u mnogo vi{e: tra`im od Srbije da mi plati ~etiri miliona dinara. Posledwe hap{ewe su mi namontirali Mla|an Dinki} i Milutin Mrkowi}, a prvo {to su me pitali kad su me uhapsili je “Gde je Ratko Mladi}?”. Imam i transkript wihovog razgovora, iz kog je jasno da mi sme{taju. Kada su pro{li izbori, odmah su me pustili 21. januara i naplati}u to mnogo vi{e, jer me je moja partija prijavila za predsedni~kog kandidata, a nisam u~estvovao na izborima. • Kako ste do{li do tog transkripta? – Preko jednog policajca koji radi u UBPOK-u. On mi je doslovce ispri~ao razgovor. Tada je ve} napravqen koalicioni dogovor izme|u DS, G17+ i SPS. – Vojislav Ko{tunica nije trebalo da vrati mandat narodu. Taj potez mu je bio pogre{an. Siguran sam da je i on to shvatio, jer je postojala komotna ve}ina da izdajnici iza|u iz vlade. Ko{tunica je ~estit ~ovek, te je verovatno smatrao da narodu treba vratiti mandat, s obzirom na to da nije bilo jedinstva u vladi. Me|utim, u politici ne sme da se ~eka da problem
165

napadne vas, iako je taj postupak bio ~estit. Zemqa je u te{koj situaciji i nema gubqewa vremena. – Zakleo sam se na ro|endan Slobodana Milo{evi}a, na wegovom grobu, da }u da ispunim wegov posledwi amanet, a to je da “istinski srpski socijalisti, nalazili se tamo ili ovamo, treba da stvore ve~ne i neraskidive veze sa SRS”. Zakleo sam se da }u na tome raditi. Kad sam ga svojevremeno pitao “za{to” , Milo{evi} mi je rekao: “Zato {to SRS ima kumulativnu mo} i kapacitet da objedini sve patriotske qude, a ima i lidera Vojislava [e{eqa”. “Politika”, 16. septembra 2008. godine, donosi tekst o finansirawu politi~kih stranaka pod naslovom “Nikoli} priznao, Mi{kovi} i Beko }ute” i podnaslovom “Dragan Todorovi} tvrdi da se u finansijskim dokumentima SRS-a ne pomiwu imena najkrupnijih biznismena”. Tekst, kojim se nastavqa Nikoli}eva hajka na Srpsku radikalnu stranku, sadr`i dva antrfilea sa naslovima “Biznismeni i daqe bez komentara” i “Struktura prijavqenih privatnih izvora – parlamentarni izbori, maj 2008”: Tomislav Nikoli} je prvi priznao: Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko su finansijski pomogli radikale u posledwoj izbornoj kampawi. Prethodnih godina uporno je demantovao da postoje takvi aran`mani izme|u wegove stranke i predstavnika najkrupnijeg srpskog kapitala, ali je preksino} izjavio da su ova dvojica biznismena finansirali jednu emisiju i iznajmqivawe prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampawi za parlamentarne izbore 11. maja. Bilo je to prakti~no iznu|eno priznawe, po{to je {ef novoformirane poslani~ke grupe Napred Srbijo u emisiji “Utisak nedeqe” na B92 odgovarao na navode iz pisma wegovog doskora{weg partijskog {efa [e{eqa, koji je za raskol u SRS-u optu`io, pored ostalih, “oligarhe” Mi{kovi}a i Beka. To je, zapravo, prvi put da neki politi~ar tako otvoreno i konkretno prizna vezu svoje stranke sa nekim od najve}ih srpskih biznismena. Do sada su, naime, to govorili samo za druge stranke i biznismene koji, verovatno, nisu “wihovi”. Zvani~ne potvrde nikada nisu stizale ni s jedne strane, a naj~e{}e su izostajali i demantiji takvih veza. Tako je bilo i ju~e, kada smo od “prozvanih” biznismena poku{ali da dobijemo komentar Nikoli}evih re~i. Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a i predsednik Izvr{nog odbora te stranke, pak, ka`e za “Politiku” da u zvani~nim finansijskim dokumentima SRS-a ne samo da nema ni Mi{kovi}a, ni Beka, nego ni bilo kog drugog donatora, osim banke kod koje su morali da podignu kredit da bi mogli da plate tro{kove kampawe. Na na{e pitawe da li su u RTV B92 proveravali navode da su Mi{ko vi} i Beko platili emisiju radikalima na wihovoj televiziji, Veran Mati}, predsednik Upravnog odbora ove medijske ku}e, odgovorio je da su svi aran`mani oko ogla{avawa SRS-a na B92 ostvareni u direktnoj komunikaciji sa tom strankom. “Svi aran`mani oko ogla{avawa su postignuti sa strankama direktno ili u saradwi sa wihovim ovla{}enim reklamnim
166

agencijama”, rekao je Mati} odgovaraju}i na pitawa da li su pomenuti biznismeni pla}ali zakup termina za emitovawe prenosa ili snimaka predizbornih mitinga i spotova u kampawi i za druge stranke, te da li su i neki drugi biznismeni na ovaj na~in pomagali strankama. “Politika” je u subotu objavila tekst o tome koliko je te{ko proniknuti u veze biznisa i politike u Srbiji, u kojem se, izme|u ostalog, navodi i kako stranke “zaobilaze” zakon da bi namakle {to vi{e sredstava i, s druge strane, za{titile identitet svojih donatora. Tako je izvr{ni direktor Transparentnosti Srbija Nemawa Nenadi} naveo da u takvim slu~ajevima nema uplata na ra~un stranke, “nego se to radi posredno, tako {to finansijeri umesto stranaka pla}aju reklame na televizijama, zakup bilborda, {tampawe plakata, zakup sala”. Dragan Todorovi} je ju~e za na{ list rekao da po wegovom saznawu niko od krupnih srpskih biznismena nije finansirao ili na bilo koji drugi na~in pomogao SRS. “A da li je to ta~no ili nije, verovatno }emo imati prilike da vidimo, po onoj narodnoj – Zaklela se zemqa raju da se sve tajne doznaju”, ka`e potpredsednik SRS-a. Podse}awa radi, Tomislav Nikoli} je u intervjuu za jedne bosanske novine u aprilu ove godine negirao da Mi{kovi} finansira SRS, dodaju}i da “Mi{kovi} intenzivno sara|uje s Demokratskom strankom i G17 plus”. Ipak, ne{to ranije za srpske medije je priznao da se nekoliko puta video s Mi{kovi}em, objasniv{i da u wegovoj banci dr`i strana~ke pare. U to vreme, me|utim, Mi{kovi} je ve} prodao “Delta banku” italijanskoj “Intezi”. A u vezu s Mi{kovi}em, Nikoli}a je tada, zajedno sa svim drugim ve}im strankama, dovela Liberalno-demokratska partija, koja je tra`ila da se u Skup{tini Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao poslovawe Mi{kovi}eve kompanije “Delta”. Po{to je ve}ina poslani~kih grupa odbila ovaj predlog, LDP je saop{tio da su time “potvr|eni navodi ^edomira Jovanovi}a da Miroslav Mi{kovi} finansira sve politi~ke partije u Srbiji sem LDP-a, i da na taj na~in kontroli{e Skup{tinu i obezbe|uje dono{ewe zakona koji omogu}avaju kompaniji ’Delta’ ubrzano {irewe i ja~awe monopolskog polo`aja u Srbiji”. Istovremeno, me|utim, LDP i wegov lider ^edomir Jovanovi} nosili su teret nezvani~nih optu`bi da }ute o Milanu Beku, po{to ih on finansira. Jovanovi} je to demantovao, a i sam Beko je u na{oj nedavnoj anketi rekao da nije finansirao nijednu stranku u posledwih nekoliko godina. Do sada na povr{inu nije isplivalo mnogo tajni u vezi sa finansirawem politi~kih partija. U ne{to je samo moglo da se zaviri kada bi se politi~ki oponenti `e{}e sukobili. Kao, recimo, kada je 2004. godine biv{i ministar policije Du{an Mihajlovi} izjavio da “mafija i daqe finansira zna~ajne partije i politi~are”. Tada je (sada ve} biv{i) generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} za list “Kurir” rekao da se sla`e sa tom Mihajlovi}evom ocenom, ali i da smatra da je on mislio na svoje doskora{we koalicione partnere. “I sam sam vi{e puta govorio o tome da je mafija duboko uplela prste u srpsku politiku. Pa nije nikakva tajna da ’strujni mafija{i’ Vuk Hamovi} i Vojin Lazarevi} finansiraju Demokratsku
167

stranku Srbije i G17 plus”, rekao je Vu~i} tom prilikom (Lazarevi} je, ina~e, ne{to ranije te godine, kada je ispitivan na skup{tinskom anketnom odboru o trgovini elektri~nom energijom, rekao da ne finansira DSS.) Potpredsednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije Dragan [ormaz ka`e da, koliko on zna, wegova stranka nema donatora me|u najkrupnijim srpskim biznismenima. “Prema onome u {ta sam ja imao uvid, niko od wih nas nije finansirao. Bar ne van zakonskih okvira, koje mi nikada nismo pre{li. Izdr`avamo se uglavnom od sredstava koja dobijamo od bogatijih ~lanova stranke koji sebi mogu da priu{te takav izdatak, a i poslanici izdvajaju deo svojih plata za stranku”, isti~e [ormaz. I portparol DS-a Jelena Trivan ka`e za “Politiku” da ni pro{lu niti bilo koju kampawu pre toga nisu finansirali biznismeni. “Kao velika stranka dobijamo dosta novca iz buyeta, a pored toga svako od nas, ~lanova i kandidata za poslanike izdvaja neka sredstva. Nikada nam nije padalo na pamet da koristimo druge na~ine za finansirawe stranke”, tvrdi Trivan. Ju~e nismo uspeli da dobijemo nikoga od zvani~nika Socijalisti~ke partije Srbije, koji bi govorili na ovu temu. Ono {to je posebno interesantno u vezi sa ovom partijom jeste da su samo koalicija SPS-PUPS-JS i LDP prijavili u izve{tajima za posledwu kampawu da su imali donacije pravnih lica. Zoran Ostoji}, ~lan Predsedni{tva LDP-a, ka`e da je lako dobiti odgovor na pitawe ko su finansijeri ove stranke. “Samo se setite ko je otvorio pitawe monopola u Skup{tini, a ko je bio protiv toga. Uostalom, sve smo dali u svom izve{taju. Interes krupnih biznismena je da se finansiraju stranke na vlasti, a ne u opoziciji, i zato su prava adresa za takva pitawa vladaju}e partije”, isti~e Ostoji}, navode}i da su mnogi tro{kovi koje je LDP napravio u posledwoj kampawi – jo{ nepla}eni. Prema podacima koje je po~etkom septembra predstavila nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) o posledwoj izbornoj kampawi, dostupnost podataka o finansirawu majskih izbora je na ni`em stepenu nego na ranijim izborima. Nemawa Nenadi} je tada rekao da su protekli izbori “u mnogo ~emu gra|ane doveli u jo{ goru situaciju”, te da Skup{tina Srbije ima mnogo razloga da od Republi~ke izborne komisije zatra`i kontrolu izve{taja o prihodima i rashodima politi~kih stranaka tokom izborne kampawe. A predsednik TS-a Vladimir Goati rekao je da su sve stranke koje su u~estvovale na izborima potro{ile vi{e nego {to im dozvoqavaju odredbe Zakona o finansirawu stranaka. Na pitawe “Politike” da li “priznawe” Tomislava Nikoli}a mo`da zna~i da po~iwe da se odmotava klupko politi~ko-poslovnih veza u Srbiji, Nemawa Nenadi} je ju~e rekao da to nije nemogu}e, ali da, s obzirom na okolnosti ovog obelodawivawa, ne bi se moglo o~ekivati da to bude neka prekretnica u dosada{woj praksi. “Navikli smo da samo u takvim okolnostima saznajemo ovako bitne detaqe. Da li }e ovo biti zaokret, zavisi i od reakcije dr`avnih organa”, ka`e Nenadi}, dodaju}i da bi najpre trebalo
168

o~ekivati reakciju RIK-a, jer je wegov zadatak da proverava finansijske izve{taje stranaka. Ukoliko postoje elementi prekr{ajne odgovornosti (ako se ispostavi da ono {to je Nikoli} naveo ne postoji u izve{taju SRSa), postupak bi trebalo da pokrene RIK, ali postoji mogu}nost da to, po zakonu o prekr{ajnom postupku, uradi i javni tu`ilac. “To je ne{to {to bi u normalnoj pravnoj dr`avi trebalo da se desi”, ka`e Nenadi}. Ali, dodaje on, to mo`e da poslu`i kao povod i za proveru izve{taja drugih stranaka, jer nema razloga verovati da je SRS u tome ne{to posebno. To je, najverovatnije, problem {irih razmera. Ni Miroslav Mi{kovi}, ni Milan Beko ju~e nisu ni potvrdili ni demantovali da su finansijski podr`ali kampawu Srpske radikalne stranke na majskim izborima. Uprkos ~iwenici da je Tomislav Nikoli}, doju~era{wi zamenik predsednika ove politi~ke partije, u “Utisku nedeqe” priznao kako su ova dvojica mo}nih biznismena finansirala jednu emisiju i iznajmqivawe prevoza za radikale, ni Mi{kovi}, ni Beko ju~e nisu javno reagovali. Ovakva reakcija nije neuobi~ajena, jer je praksa obojice privrednika da ne daju izjave novinarima, niti se pojavquju u javnosti. U kompaniji “Delta holding” Miroslava Mi{kovi}a ju~e po podne su istakli da ne `ele da komentari{u Nikoli}eve navode, dok Milan Beko nije odgovarao na na{e pozive. \or|e Vukadinovi}, glavni urednik ~asopisa “Nova srpska politi~ka misao” objavquje svoj komentar o Tomislavu Nikoli}u, pod naslovom “Tomina pesma”. Vukadinovi} je pogodio u sred srede, ne zna se {ta je ta~nije i preciznije, to {to je pogodio da se ne radi o li~nom sukobu, nego o Nikoli}evom sukobu sa ideologijom ili to {to je pravilno zakqu~io da je inspiratorima pu~a va`nija {teta po Srpsku radikalnu stranku, nego korist za novu Nikoli}evu partiju. Te{ko je pobrojati sve napade koje sam, zajedno sa jo{ nekolicinom kolega, svojevremeno morao da istrpim zbog elementarnog analiti~kog uvida da Srpska radikalna stranka uop{te nije tako homogena kao {to se misli, te da u woj ve} du`e vreme postoje primetne i naizmeni~ne tendencije “de{e{eqizacije” i “re-{e{eqizacije”. Radikali su u srpskom politi~kom “mejnstrimu” godinama tretirani kao monolitno “carstvo zla”, a eventualne razlike i pukotine koje su se kod wih sve vi{e nazirale tuma~ene su samo kao jo{ jedno radikalsko lukavstvo i perfidna zamka za zbuwivawe lakovernih glasa~a. A Tomislav Nikoli} ne samo da u tom pogledu nije bio nikakav izuzetak, nego je, naro~ito u vreme predsedni~kih kampawa, upravo zbog wegovog bla`eg, za radikale atipi~nog nastupa, na wegov ra~un izlivano vi{e uvreda i `u~i nego ~ak i na samog [e{eqa. I zato je sada pomalo komi~no gledati kako se iz istih onih krugova koji su bili skloni da radikale mawe-vi{e tretiraju kao politi~ke gubavce, da ne ka`em – zveri, danima prostire crveni tepih Tomislavu Nikoli}u, wegovim radikalskim saborcima i wegovoj budu}oj stranci. (Ne)o~ekivano distancirawe od [e{eqa i ostatka Srpske radikalne stranke za sada je koristilo Tomislavu Nikoli}u makar utoliko {to je u
169

javnosti najzad mogao da ~uje i pohvale na svoj ra~un. Tako je “Toma grobar”, “Toma taster” i “Toma marioneta” preko no}i postao “Toma reformator”, “evropejac”, a wegovo odvajawe od [e{eqa progla{eno za “ne{to najboqe {to je zadesilo srpsku politi~ku scenu”. Ve}ina ovih sada{wih pohvala je, naravno, preterana – ba{ kao {to su takve bile i pre|a{we kritike – a neke su ~ak i direktno kontraproduktivne spram Nikoli}evih budu}ih politi~kih ambicija. Ali ovaj najiskusniji srpski parlamentarac, Pavle Vujisi} srpske politi~ke scene, genijalni natur{~ik koji je, iako bez formalnog obrazovawa, postao gotovo pojam i etalon svog zanata, kao da vi{e nema snage ili voqe da odbije ili raskrinkava ove danajske komplimente. Jedan od kolega analiti~ara, koji godinama unazad povodom radikala nije uspeo da sastavi niti jednu jedinu, makar neutralnu, a kamoli afirmativnu re~enicu, izjavio je kako }e za Nikoli}em oti}i onaj “mla|i, lep{i i pametniji” radikalski svet. Tako su, na kraju, od svega ovoga neku vajdu videli i sami radikali. Naime, makar i retroaktivno, neko je u javnosti priznao da se i me|u wima mo`e na}i ~ak i poneko mlad, lep i pametan. A sa Nikoli}em }e, naravno, oti}i razni – ali pre svega onaj mek{i, pragmati~niji i vlastoqubiviji deo radikalskog tela. Oti}i }e oni umorni od velikog srbovawa i Velike Srbije, oni kojima je dosadilo da budu “moralni pobednici” i koji se nadaju da }e sa Tomom pre nego sa [e{eqem sti}i do svog kola~a vlasti. Nikoli} je najverovatnije iskren kada govori o odnosima u vrhu radikala i pritisku kojem je bio izlo`en. Ipak, ako se pa`qivije prate wegovi nastupi, postaje o~igledno da se Nikoli} nije distancirao samo od Vojislava [e{eqa i wegovog autoritarnog na~ina vo|ewa stranke. Da se ne la`emo, Toma je napravio veliki zaokret, da ne ka`emo, salto mortale u odnosu na sve ono {to je godinama unazad bio i govorio. ^ak ni wegova nesumwiva ve{tina, kao ni isto tako nesumwiva naklonost medija koji nisu pokazali mnogo ambicije da previ{e ~a~kaju po motivima i pozadini Nikoli}eve metamorfoze, nije mogla da prikrije ~iwenicu da Toma danas ipak druga~ije govori ne samo o [e{equ, nego i o Evropi, Rusiji, SSP-u, a naro~ito o Borisu Tadi}u i Demokratskoj stranci. Nikoli} je suvi{e iskusan da bi bio nesvestan podr{ke koju su mu u ovom aktuelnom obra~unu sa [e{eqem pru`ili svi oni koji nikada nisu imali lepe re~i za radikale, niti za wega li~no. Isto tako, isuvi{e je iskusan da bi mogao imati iluzije kako je ta podr{ka “ni~im izazvana”, besplatna i bezuslovna. Zato su, u su{tini, mogu}a samo dva tuma~ewa onoga {to ve} dve nedeqe gledamo na politi~koj sceni. Ili je, jednostavno re~eno, Toma “legao na Tadi}evu rudu” i istakao svoju kandidaturu da u nekom narednom deqewu karata on bude “Da~i} umesto Da~i}a”. Ili je samo “lukavo” prihvatio ovu podr{ku svojih doju~era{wih neprijateqa ne bi li se osvetio [e{equ, preuzeo mu stranku i glasa~e i kona~no oformio jednu “normalnu”, umereno patriotsku i konzervativnu stranku, kadru da se, prema potrebi, sa Tadi}evim DS-om ravnopravno bori ili paktira. E, sad, sigurno da }e u narednim danima Nikoli} i wegovi sledbenici insistirati upravo na ovom drugom tuma~ewu. Mogu}e je da
170

}e u wega ~ak i iskreno verovati. Ali je nevoqa {to se u konkretnoj politi~koj praksi, kao i u o~ima dobrog dela radikalskih glasa~a, ovo drugo ne}e mo}i jasno razlikovati od onog prvog. Sve u svemu, mnogo je tu vi{e pitawa nego {to je nekako zbuweni i smaweni Nikoli} u svojim bezbrojnim nastupima posledwih dana imao odgovora. I mo`da se upravo u nekim od tih pitawa, odnosno Nikoli}evi nemu{ti odgovorima, krije razlog zbog ~ega je Aleksandar Vu~i} odlu~io da, barem za prvo vreme, pa i po cenu mogu}e marginalizacije, ostane izvan ~itave pri~e. Drugim re~ima, na kraju balade }e od svega ovoga verovatno vi{e radikali imati {tete, nego {to }e sam Nikoli} imati koristi. A to je, vaqda, i bio ciq?! “Politika”, 16. septembra 2008. godine, objavquje deo obra}awa britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta polaznicima Me|unarodne letwe {kole, koju u Beogradu organizuju Anglo-srpsko dru{tvo i Helenska opservatorija Londonske {kole za ekonomiju i politiku, pod naslovom “Srbija }e pogre{iti ako se obrati sudu”. Pravi ~ovek, da u pravom trenutku uputi direktne instrukcije Nikoli}u i wegovim otpadnicima, koji su mu mnogo lep{i od “ radikala, koje je iz daqine predvodio ha{ki optu`enik, koji je mogao ceo region da vrati u pro{lost”. Kao {to je i obi~aj na Balkanu, po~e}emo istorijom. Ne brinite, ne}u se vratiti u 14. vek, ve} samo do devedesetih godina. Kako su se osamdesete godine pro{log veka bli`ile kraju, padale su barijere {irom Evrope. Sovjetski Savez je gubio kontrolu nad svojim susedima, da bi se, na kraju, i on sam raspao. Izbor qudi i politi~ara u dr`avama centralne i isto~ne Evrope bio je jasan. @eleli su da povrate svoju evropsku pro{lost, ali i da od we naprave budu}nost tako {to }e se integrisati u EU i NATO, gde }e zauzeti svoje ravnopravno mesto uz rame sa onima sa kojima su bili izjedna~eni pre nego {to ih je Drugi svetski rat razdvojio. Za mnoge qude, posebno starije, to su bila te{ka vremena. Ni bavqewe politikom nije bilo lako. Kona~no, sve ovo jo{ uvek nije zavr{eno, jer reforme predstavqaju dug i te`ak proces. Pri svakom koraku, ove dve organizacije nudile su pomo} i savet. Ponekad saveti nisu bili dobrodo{li. A nekada i oni koji su ih nudili nisu bili dovoqno uvi|ani. Ali kona~no, EU je sa 12 ~lanica 1990. godine porasla na 27 u 2007, dok se NATO sa 16 pro{irio na 26. Istovremeno, biv{e jugoslovenske republike, Slovenija, Makedonija i Hrvatska su u susedstvu odlu~no razvijale svoje odnose sa NATO-om, uvi|aju}i da je wihova budu}nost u toj organizaciji. Partner koji je nedostajao tom procesu bila je Srbija. Ne}u ulaziti u istorijski kontekst pri~e, ali konfliktno nasle|e se jo{ uvek nadvija nad Srbijom, komplikuju}i wen demokratski, politi~ki razvoj i wen potencijal za integracije. Proces integracija u Srbiji ne samo da je bio bolno spor, ve} se u pojedinim trenucima kretao unazad. Pre samo godinu dana, DSS biv{eg premijera Ko{tunice, nakon dugotrajne kampawe usmerene ka
171

demonizaciji NATO-a po pitawu Kosova, uspeo je da sa politi~ke scene potpuno izbri{e pitawe ~lanstva Srbije u alijansi. Kroz nekoliko godina, posledica ovog ~ina mogla bi biti Srbija, koja kao jedina zemqa jugoisto~ne Evrope van NATO-a, ne mo`e da koristi brojne prednosti koje ovo ~lanstvo pru`a. Sa druge strane, nedavno smo videli i pozitivne efekte procesa integracija. Izbori koji su u Srbiji odr`ani po~etkom godine imali su referendumski karakter. Sa jedne strane imali smo proevropsku viziju predsednika Tadi}a i wegovih saveznika. Na drugoj strani su bili radikali, koje je iz daqine predvodio ha{ki optu`enik, koji je mogao ceo region da vrati u pro{lost, dok se DSS potpuno usredsredio na ogor~enost zbog odluke o statusu Kosova. Iako je kampawa bila vrlo izjedna~ena, na kraju je izbor glasa~a bio vi{e nego jasan. Mi smo uvideli i podr`ali proevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije. Poruka Evrope bila je jasna – ako je va{a promena iskrena, mi }emo je prihvatiti. I zaista smo je prihvatili. Sada }emo mo`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u radikalnoj stranci. Pojedini qudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne sla`u sa [e{eqevom politikom. Danas mo`e do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to ukqu~eni u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, le`i u saradwi sa susedima. Nadamo se da su i spremni da svesrdno rade na ostvarivawu tog ciqa. Ako jesu, verujem da }e poruka Evrope biti ista kao i socijalistima – ako su promene iskrene i ako ste zaista posve}eni modernim demokratskim vrednostima, prihvati}emo to i sara|ivati sa vama. Politi~ke partije i qudi mogu se mewati. Ono {to je va`no su vrednosti i politika. Me|u nama mogu postojati brojna neslagawa, ali ukoliko je prisutno uzajamno po{tovawe, mo`emo poku{ati da prona|emo re{ewa koja }e nam omogu}iti da zajedno krenemo napred. One koji ostaju fokusirani na pro{lost i koji ne mogu da se promene, podse}am na re~i koje je Gorba~ov uputio Erihu Honekeru 1989. godine: “@ivot ka`wava qude koji kasne”. Sama `eqa za integracijom, koliko god bila va`na, nije ono {to integraciju ~ini mogu}om. Posledwi koraci u procesu saradwe Srbije sa Tribunalom u Hagu moraju biti okon~ani {to je pre mogu}e. Drugi problem koji moramo da re{imo je pitawe Kosova. Kao {to sam ranije ve} govorio. Unija nije postavila uslov da Srbija pre ulaska u EU mora da prizna Kosovo. Mi u Britaniji shvatamo da ovo naprosto nije ne{to {to Srbija mo`e da uradi, ba{ kao {to prihvatamo da jedan mawi broj dr`ava ~lanica EU nije priznao nezavisnost Kosova. Me|utim, svi mi o~ekujemo da Srbija konstruktivno sara|uje sa EU o pitawu Kosova, posebno u slu~aju misije Euleks, ~ija }e glavna uloga biti od posebne va`nosti za tamo{we mawine. Pre izvesnog vremena, Velika Britanija je predlo`ila da bi bilo dobro da prona|emo na~in da se “slo`imo da se ne sla`emo” kada je re~ o statusu Kosova.
172

To bi nam prakti~no omogu}ilo da statusno pitawe ostavimo po strani i da se, umesto na wega, fokusiramo na saradwu kako bi poboq{ali uslove `ivota za sve qude koji `ive na Kosovu. Istovremeno, jasno smo izneli svoju zabrinutost zbog namera Srbije da od Me|unarodnog suda pravde tra`i savetodavno mi{qewe o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Verujemo da je ovaj postupak gre{ka koja }e nas samo primorati da nastavimo da se bavimo stvarima koje nas dele, umesto onim stvarima na kojima mo`emo da radimo zajedno. Na`alost, Srbija jo{ uvek nije pozitivno odgovorila na ovakav pristup. Nedavno sam se vratio sa odmora i primetio sam posledice ovoga u seriji izve{taja o razgovorima izme|u Velike Britanije i mnogih na{ih partnera. Na`alost, u ovim izve{tajima fokus jo{ jednom nije bio na Srbiji kao “partneru”, ve} na Srbiji kao “problemu”. I zaista, nije uvek jednostavno smatrati za partnera dr`avu ~iji predstavnici, skoro svakodnevno, javno optu`uju nas i ve}inu ostalih dr`ava ~lanica EU, za kr{ewe me|unarodnog prava. Moramo da prona|emo boqi put unapred. Duboko verujemo da Srbija ima blistavu budu}nost kao dr`ava ~lanica EU, i tako|e se nadam, jednog dana, kao ~lanica NATO. Ovo je naprosto posledica na{eg uverewa da integracija celog regiona – ukqu~uju}i tu Srbiju i Kosovo – nudi najboqe {anse za trajan mir i ve}i prosperitet za sve wegove gra|ane. “Ve~erwe novosti”, 16. septembra 2008. godine, objavquju tekst sa nadnaslovom “Tomislav Nikoli} ve} obezbedio sedi{te za novu partiju”, naslovom “I stranka Napred, Srbijo?” i podnaslovom “Centrala ’tomista’ u ^ika Qubinoj 8 u Beogradu”. I tako je siroma{ni Toma za tili ~as obezbedio svojoj stranci sedi{te u strogom centru Beograda. Obezbedio je Nikoli} svojoj partiji i mesto u Ginisovoj kwizi rekorda - to je verovatno jedina partija na svetu koja, od prvog dana svog osnivawa, deluje u parlamentu. Istina, potpuno protivustavno, ali wegovi otpadnici i daqe greju klupe u srpskoj skup{tini. Sve uz malu pomo} prijateqa koje ne spomiwe. Naravno, tajkuni finansiraju nekog drugog, Srpsku radikalnu stranku. To {to su iza sebe, on i Vu~i}, ostavili enormne dugove za stvari o kojima niko u stranci nema blagog pojma, to ga novinari ne pitaju. Ne daj Bo`e da padne senka na novu zvezdu demokratije, borca protiv korupcije i kriminala, idealnog, smirenog Tome. Nove {take posustalog Tadi}evog re`ima. Nova politi~ka partija Tomislava Nikoli}a jo{ nije registrovana u Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, ali je biv{i [e{eqev zamenik ve} krenuo da poplo~ava svoj drugi politi~ki put. “Novosti”, saznaju da }e Nikoli}eva stranka verovatno poneti ime poslani~kog kluba – Napred Srbijo, {to nam je ju~e indirektno potvrdio i wen budu}i lider. – U odre|ivawu imena ne}emo i}i daleko od naziva na{e poslani~ke grupe – rekao je Nikoli} za “Novosti”. Iako je Nikoli}u, po sopstvenom priznawu, re~ radikal prirasla srcu, izvesno je da se ona ne}e na}i u nazivu nove partije.
173

Re~eno nam je da “tomisti” time `ele da izbegnu optu`be iz Magistrata za kra|u imena, a prepreka za ovu drugu verziju naziva jeste i ~iwenica da u registru trenutno ima desetine stranaka koje u svom nazivu sadr`e re~ – radikal. Dok se ime wihove stranke ve} nazire, Nikoli}evi sledbenici re{ili su mo`da i najve}u brigu – krov nad glavom. “Novostima” je potvr|eno da }e sedi{te partije biti u srcu Beograda – u ^ika Qubinoj 8. – O~ekujem da }e to biti na{a nova adresa – rekao nam je Nikoli}. – Ve} smo ugovorili gotovo sve sa zakupodavcima i mo`da }emo ve} danas u svim medijima da objavimo ta~no mesto i broj telefona. Nikoli} ka`e da ne}e sakupqati 100 potpisanih izjava osniva~a, {to je zakonski minimum, da bi prijavio novu stranku. – Sa~eka}emo jo{ deset dana da nam se qudi prikqu~e. To }e biti neka vrsta javnog raspisa, precizirao je Nikoli}. Nezvani~no, na~elnu saglasnost za ~lanstvo u wegovoj partiji Nikoli} je dobio i od kwi`evnika Brane Crn~evi}a, profesora Olivera Anti}a i Marka Atlagi}a. Temeqe nove partije u~vr{}uju i izra`ena podr{ka Nikoli}u u Vojvodini. Prema podacima kluba Napred Srbijo, u Subotici je od osmoro odbornika sa liste SRS samo jedan ostao veran [e{equ. U Somboru je od 23 radikalska mandata 19 na “kontu” Nikoli}a, dok je u Kikindi svih 17 odbornika pre{lo u redove Tominih reformista. Intervju sa predsednikom Nove Srbije Velimirom Ili}em objavquju “Ve~erwe novosti”, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Velimir Ili}, lider NS, o dogovoru s Rusima i radikalima”, naslovom “Dinki} da ode” i podnaslovom “Potrebno ga je smeniti jer minira sporazum o gasu”. Unutar intervjua je antrfile pod naslovom “Pokidani konci”: Premijer Mirko Cvetkovi} trebalo bi da smeni Mla|ana Dinki}a zato {to minira gasni sporazum sa Rusijom – izjavio je ju~e za “Novosti” Velimir Ili}, lider Nove Srbije. – Ako premijer Cvetkovi} i predsednik Boris Tadi} ne smire Dinki}a, predlo`i}u opozicionim strankama da tra`imo wegovu smenu u parlamentu. Ili} je to obrazlo`io: – Dinki} ne po{tuje Skup{tinu Srbije i wene odluke. Stavqa se iznad svih institucija u dr`avi. Kad neka institucija ne{to odlu~i, Dinki} tada stupa na scenu, dr`i nam predavawa i ru{i te odluke. ^ak i odluke koje je sam potpisao. Dinki} je potpisao da cena NIS-a bude 400 miliona evra, a sada zate`e zbog te cene kako bi sru{io taj sporazum... Srbija ne sme da dozvoli da zbog Dinki}a propadne istorijski sporazum sa Rusijom. • Kada je Dinki} potpisao da prihvata cenu NIS-a od 400 miliona evra? – On je kao ministar ekonomije dao saglasnost i pozitivno mi{qewe na sporazum sa Rusijom u kome se navodi cena NIS-a od 400 miliona evra. Da Dinki} to nije potpisao, Vlada Srbije nikada ne bi mogla da razmatra sporazum.
174

• Ali, za{to bi Srbija odustala od novca i Rusima prodala NIS po tako niskoj ceni, ako je procewena vrednost kompanije pet puta ve}a? – Rusima nije problem da plate ve}u cenu, ali svi zaboravqaju ogroman zna~aj prolaska gasovoda kroz na{u zemqu, da }e Srbija samo od tranzita gasa godi{we dobijati oko 200 miliona evra, da }e se ogroman broj qudi zaposliti... Mogli smo NIS da prodamo OMV-u za ve}u cifru, ali OMV ne bi vi{e ulo`io nijedan dinar. • Kako ste do`iveli podele u SRS? – Ne `elim da dolivam uqe na vatru, niti da se petqam u podele u SRS. • S kojom radikalskom opcijom }ete vi vi{e sara|ivati? Nude vam saradwu i jedni i drugi. – Vide}emo ko {ta nudi, a zavisi i od toga gde }e se koncentrisati bira~ko telo radikala. Za mesec-dva dana zna}emo koja opcija ima ve}i potencijal. • Sti~e se utisak da vam je, ipak, bli`i Nikoli}, nego [e{eq? – Sa Tomom sam u dobrim odnosima, Toma mi je zemqak, o~ekujem da }e napraviti jaku opciju, ali nema veze ko mi je bli`i. Opozicija mora da bude jedinstvena, jer ova vlada mora da ima alternativu. [to kra}e ostane na vlasti, to boqe za Srbiju. A kad se stabiluzuje stawe u obe struje u SRS, vlast }e opet zazirati od opozicije. • Analiti~ari tvrde da je Srbija posle tog raskola ostala bez jake opozicije. Kakav je va{ sud? – Opozicija je zna~ajno oslabqena tim podelama u SRS. Vlast je nestabilna, bez koncepta, skupqena je s koca i konopca, a u parlamentu je odnos snaga do sada bio maltene pola-pola. Sada su pokidani konci opoziciji i Boris Tadi} }e mo}i nakratko da odahne. “Vrati}u se jednog dana”, glasi naslov teksta sa izjavama biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a, koji objavquju “Ve~erwe novosti”, 16. septembra 2008. godine. Nadnaslov je “Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u SRS” a podnaslov “Neko vreme van javnosti. Svi su mi prijateqi kod Tome”. Sre}om, nije se vratio. Za mene ovo nije radostan dan. Povla~im se neko vreme iz javnog `ivota. Podnosim ostavku na sve funkcije u SRS. Ne iskqu~ujem mogu}nost da }u posle odre|enog perioda nastaviti da se bavim politikom. Tim re~ima je Aleksandar Vu~i}, biv{i generalni sekretar SRS, pre kinuo ju~e svoje vi{ednevno }utawe i, posle Tomislava Nikoli}a, zatvorio svoju posledwu stranicu u najve}oj opozicionoj stranci. Pojavio se ta~no u 15 ~asova ispred Starog dvora, gde je nedavno izgubio politi~ku bitku za mesto gradona~elnika Beograda. Na istom mestu objavio je i da napu{ta funkcije u SRS. – Nisam vi{e generalni sekretar u SRS, predsednik odborni~ke grupe, kao ni odbornik u Skup{tini Beograda. O ostavkama sam obavestio i Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a. • Kada }ete nastaviti da se bavite politikom i u kojoj stranci? – Ne znam koliko }u biti van javnog `ivota, ali sigurno }e to da traje du`e od tri dana!
175

• Da li vidite sebe u stranci sa Nikoli}em? – Skoro svi moji prijateqi su sada sa Nikoli}em. Moja li~na odluka je da se trenutno povu~em. • Da li je mogu}e da se na politi~ku scenu vratite “tre}im putem”, van SRS i Nikoli}eve stranke? – Ne! Nisam sujetan, ne treba mi da budem lider, nisam se rodio u foteqi. Ne treba mi ni foteqa predsednika stranke. @eqa mi je da se pobedi re`im Tadi}-Da~i}-Jovanovi} – odgovarao je Vu~i} novinarima. Objasnio je i za{to se odlu~io da }uti: – Neki su mislili da kalkuli{em, da ~ekam da vidim ko }e da bude nekakav pobednik u unutarstrana~kim trvewima u SRS. To nije istina. Nadao sam se pomirewu u stranci, u kojoj sam 13 godina bio generalni sekretar – rekao je biv{i “tre}i ~ovek” radikala. Kada je video da od pomirewa nema ni{ta, ka`e, prelomio je: – Zbog stawa u kome se nalazi stranka, a {to nisam uspeo da spre~im, odlu~io sam se da napustim sve. Vu~i}a su zabolele re~i wegovih biv{ih saboraca: – Moje }utawe je bilo mnogo pametnije od pri~e kolega. Video sam iz tih wihovih pri~a {ta sve misle o meni. @ao mi je {to neki misle da sam nedorastao {to sam }utao. Mislim da su nedorasli oni koji su mnogo pri~ali. Oslobodio je, ka`e, prostor u stranci za one koji bi hteli da napreduju: – Mogu da rade {ta god `ele i jedan Vu~i} ih u tome vi{e ne}e ometati. Nijednom re~ju ne}u govoriti lo{e o onima koji danas o meni govore lo{e, iako mi 15 godina ni{ta od toga lo{eg nisu rekli. Vu~i} je pomenuo i da se posledwi put ~uo sa [e{eqem u ponedeqak, ali da “ne `eli da pri~a o unutarstrana~kim razgovorima”. – Borio sam se sve ove godine, misle}i da radim najboqe za Srbiju i SRS. Sada }e to sve sigurno biti boqe kada “dorasli” preuzmu kormilo – zavr{io je Vu~i}. I oti{ao. Kuda? U neku ti{inu da razmi{qa o novom poslu? Ili da dopisuje program Tomine stranke? Miran, sigurno, ne}e biti! Tekst o sve~anoj sednici Skup{tine Srbije povodom dana demokratije, 15. septembra, objavquju “Ve~erwe novosti”, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Skup{tina Srbije ju~e zasedala povodom dana demokratije” i naslovom “Opozicija bojkotovala sednicu”. I ovaj tekst je pisao daltonista ili novinar koji je sve gledao iz daqine, sa galerije. Majice nisu bile crne, nego tamno plave. Sve~anom sednicom Skup{tine ju~e se Srbija pridru`ila zemqama koje obele`avaju Me|unarodni dan demokratije. Ipak, opozicioni klubovi DSS, NS i Napred Srbijo, “pobegli” su sa ju~era{weg ~asa demokratije, iako su predavawa dr`ali najvi{i zvani~nici – {ef dr`ave, premijer i predstavnici UN. Izostanak su pravdali tvrdwom da tako protestuju po{to se vladaju}a koalicija na konsultacijama o toku sednice, odr`anim jo{ u petak, nije slo`ila da na sednici govori i neko od predstavnika opozicije.
176

– Na{a demokratija je mlada i krhka i mora sticati {to vi{e prijateqa i branilaca – rekao je predsednik Tadi}, obra}aju}i se poslanicima. – Ali, ne smemo da zaboravimo da demokratija ima i protivnike. Nijedna demokratija ne sme da zaboravi da su gra|ani najvi{a vlast. Premijer Mirko Cvetkovi} je rekao da je Srbija uvek imala te`wu da se demokratski razvija, ali nije uvek birala najboqi put. – Na{a borba za o~uvawe Kosova i Metohije je izazov sa kojim je bila suo~ena gotovo svaka generacija u Srbiji. Izabrali smo put mira, pregovora i diplomatsko-pravne borbe i to je dokaz demokrati~nosti Srbije. – ^estitam Srbiji na napretku u demokratizaciji koji je ostvarila tokom proteklih godina – obratio se poslanicima Dejdvid Lens Klark, predstavnik Programa UN za razvoj u Srbiji. Ina~e, radikali su za ovu priliku do{li u ne{to sve~anijoj verziji wihovih ve} tradicionalnih majica sa likom Vojislava [e{eqa – ovog puta crnim. Oni su, u posledwim sekundama sednice koja je trajala 45 minuta, predstavnike vlasti i UN ispratili uzvicima “Vratite nam Kosovo” i “Kosovo je Srbija”. “Gazeta”, 16. septembra 2008. godine objavquje tekst Ane Poznanovi} pod naslovom “Odoh ja, ali }u se vratiti”. Nadnaslov teksta je glasio “Aleksandar Vu~i} napustio SRS, ali ne zna da li }e se i kada prikloniti Nikoli}u, jer se privremeno povla~i iz javnog `ivota”: Aleksandar Vu~i}, koji je nakon raspada SRS-a prosto nestao iz politi~kog `ivota Srbije, ju~e se kona~no pojavio u javnosti i potvrdio da je podneo ostavku na sve funkcije u stranci! Uprkos najavama Tomislava Nikoli}a da }e biv{i gensek SRS-a pre}i u wegove redove, on ipak nije `eleo da ka`e da li }e se prikqu~iti novoj stranci, ve} je najavio povla~ewe iz javnog `ivota. Vu~i} je potpuno sam do{ao pred Skup{tinu Beograda, gde je velikom broju okupqenih novinara objasnio za{to je toliko dugo }utao. – @ao mi je {to ste ovoliko ~ekali i {to su prolazili dani pre nego {to sam se obratio. Iako neki tvrde da je u pitawu bila moja kalkulacija da vidim kome da se prikqu~im, nisam se ogla{avao samo zato {to sam se nadao nekom pomirewu, veruju}i da mo`e biti postignut dogovor dve struje u SRS-u, ali to nije bilo mogu}e, i ja sam nisam uspeo da spre~im raskol – rekao je Vu~i} vidno potresen, i dodao da je podneo ostavku na sve funkcije u partiji, na mesto generalnog sekretara i na mesto odbornika Skup{tine grada. – Sve {to sam spremio da vam ka`em zvu~alo bi pateti~no. Ne moram da vam govorim kako je to kada ste 13 godina generalni sekretar jedne stranke. Za mene je ovo te`ak dan. Jedino {to je dobro u ~itavoj ovoj situaciji jeste {to sam posle toliko godina kona~no ~uo {ta moje doju~era{we kolege misle o meni. Eto, sad mogu da napreduju, da ih jedan Vu~i} ne ometa. @ao mi je {to neki qudi misle o meni da sam nedorastao zato {to sam }utao, ja mislim da su nedorasli oni koji su ovih dana previ{e pri~ali – rekao je rezignirano biv{i gensek radikala, koji nije `eleo da otkrije da li }e se prikqu~iti novoj stranci Tomislava Nikoli}a.
177

– Nisam iskqu~io mogu}nost da se bavim politikom, samo }u se na odre|eno vreme povu}i iz javnog `ivota. Obavesti}u vas o tome ~ime }u se baviti kad do|e vreme – objasnio je on. Komentari{u}i Nikoli}evu najavu da }e se prikqu~iti wegovoj stranci, Vu~i} je bio izri~it da }e tu odluku doneti on li~no. – Ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u. Danas govorim o onome {to je moja odluka. Iako je najve}i broj mojih prijateqa kod Nikoli}a, odluka je ipak moja. Ipak, jedno vreme }u se povu}i, ne znam koliko }e dugo to trajati – ponovio je Vu~i}, koji je o{tro negirao mogu}nost da osnuje svoju partiju nezavisno od [e{eqa i Nikoli}a. – Ja nisam sujetan ~ovek `eqan toga da budem lider neke partije. Rekao sam vi{e puta da se nisam rodio u foteqi i ne}u umreti u foteqi – naglasio je on. Na pitawe za{to nije li~no saop{tio da je dao ostavku na mesto generalnog sekretara SRS-a, ve} je to umesto wega u~inio Nikoli}, Vu~i} odgovara da nije `eleo da wegove kolege o wegovoj odluci saznaju preko medija. – O tome sam prvo `eleo da obavestim kolege, qude sa kojima sam radio, a danas se obra}am javnosti. Sve ove godine borio sam se za SRS, a nadam se da }e sad ovim doraslima biti boqe i da }e nastaviti tu borbu. Jedno znam, i daqe }u se, koliko sam u mogu}nosti, boriti protiv re`ima Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a i ^edomira Jovanovi}a. Ne}u nijednom re~ju govoriti lo{e o onima koji danas govore lo{e o meni. Na pitawe “Gazete” da li se ovih dana video ili ~uo sa Vojislavom [e{eqem, Vu~i} ka`e da se sa predsednikom SRS-a ~uo telefonom, ali nije `eleo da odgovori na pitawe o ~emu su razgovarali. – ^uli smo se u ponedeqak uve~e, ali ne mogu vam re}i o ~emu smo razgovarali. Znate dobro da ja ne volim da prenosim unutarstrana~ke razgovore – odgovorio je Vu~i}. Na pitawe da li se ose}a kao izdajnik i strani pla}enik, Vu~i} se nasmejao i odgovorio da je “op{te poznato da je on izdajnik i strani pla}enik”. “Dnevnik”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa izjavom potpredsednika Srpske radikalne stranke Milorada Mir~i}a, sa nadnaslovom “Potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i}” i naslovom “Preduslovi za nezavisnu Vojvodinu”. Potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i} o{tro je ju~e kritikovao prednacrt statuta Vojvodine koji su ponudili DS i SVM, oceniv{i da se pojedinim predlo`enim re{ewima stvaraju “osnovni preduslovi za stvarawe nezavisne dr`ave Vojvodine”. Odbaciv{i uveravawa pojedinih pokrajinskih zvani~nika da u Vojvodini niko nema separatisti~kih intencija kao “bajkovita”, funkcioner radikala je upozorio na to da je, nakon dr`ave, na dnevnom redu stvarawe vojvo|anske nacije, te autokefalne vojvo|anske crkve! – Zbog toga je i bilo potrebno da se uzdrmaju radikali, i to ba{ pred pu{tawe na slobodu Vojislava [e{eqa, jer znaju da im je ona najve}i protivnik – kazao je Mir~i}.
178

Me|u brojnim spornim re{ewima iz prednacrta vojvo|anskog statuta, Mir~i} je izdvojio pravo budu}e pokrajinske vlade da donosi uredbe, osnivawe razvojne banke Vojvodine, otvarawe predstavni{tva u svetu, te osnivawe saveza nacionalnih zajednica. – Predstavni{tva Vojvodine u inostranstvu predstavqaju nukleus stvarawa ministarstva inostranih poslova, mre`e ambasada i konzulata, dok je razvojna banka zapravo drugo ime za narodnu banku Vojvodine – naveo je Mir~i}. On je tako|e podsetio na to da je, po Ustavu, Srbija dr`ava srpskog naroda i da je otuda zapawuju}e {to neko poku{ava da srpski narod u Vojvodini svrsta me|u nacionalne zajednice, kako je to, po wegovim re~ima, predvi|eno prednacrtom statuta. – Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, ~ije postojawe se legalizuje u statutu, ima isti zadatak kao i Dukqanska akademija – da sa {to vi{e falsifikata, naro~ito istorijskih, obezbedi osnov za formirawe vojvo|anske dr`ave, {to nakon toga vodi ka stvarawu posebne vojvo|anske nacije i autokefalne vojvo|anske crkve – naglasio je potpredsednik SRS-a. Pod nadnaslovom “Radikali” “Dnevnik”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tri kratka teksta, sa naslovima “Vu~i}: Politi~ki tajm-aut”, “Mirovi} da ustane s foteqe” i “’Oligarsi’ u strana~kim transakcijama”. Unutar tre}eg teksta je antrfile pod naslovom “Todorovi}: [e{eq je sve rekao”: Aleksandar Vu~i} potvrdio je ju~e novinarima da je podneo ostavku na funkcije u SRS-u, ali nije odgovorio na pitawe da li }e se pridru`iti Tomislavu Nikoli}u u novoformiranom poslani~kom klubu. U prvom javnom istupu od 6. septembra, kada je Nikoli} svojom ostavkom na funkcije u SRSu inicirao podelu te stranke, Vu~i} je najavio politi~ki tajm-aut. On je, na konferenciji za {tampu ispred zgrade Skup{tine Beograda, rekao da }e se neko vreme povu}i iz javnog `ivota i da }e odluku o svom budu}em politi~kom anga`manu javnosti saop{titi blagovremeno. Vu~i} je objasnio da }e svakako nastaviti da se bavi politikom i da se bori protiv “re`ima Tadi}-Da~i}-Jovanovi}”. Novinare je zamolio da mu ne postavqaju pitawa i izbegao da odgovori na pitawe da li }e se prikloniti stranci ~ije formirawe je Nikoli} ju~e zvani~no najavio. O ostavci na funkcije u SRS-u ju~e je, kako je naveo, obavestio Dragana Todorovi}a i biv{eg zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikoli}a. Potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i} ne o~ekuje da }e Demokratska stranka praviti problem povodom zahteva SRS-a da im pripadnu mandati pobuwenih odbornika u lokalnim skup{tinama, odnosno pokrajinskih poslanika. – O~ekujem da }e DS dokazati svoj legalizam i da }e nam vratiti man date – kazao je on, preciziraju}i da }e SRS u Skup{tini Vojvodine aktivirati blanko ostavke dvojice poslanika s proporcionalne liste. Za Mir~i}a nije toliko sporno da Igor Mirovi} zadr`i mandat, budu}i da ga je osvojio na ve}inskim izborima, ali smatra da “bi bilo moralno da napusti funkciju potpredsednika Skup{tine, jer je na to mesto do{ao kao kandidat SRS-a”.
179

Programski direktor nevladine organizacije “Transparentnost Srbija” Nemawa Nenadi} ka`e da bi izjava Tomislava Nikoli}a, po kojoj su biznismeni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko platili jednu emisiju na TV B92 i jedan rentakar za potrebe wegove biv{e partije – Srpske radikalne stranke, mogla biti potvrda da politi~ke partije ne prijavquju sve tro{kove iz izborne kampawe, pa time ni sve izvore prihoda. – Naravno, trebalo bi pa`qivo prou~iti i wihov posledwi izve{taj o finansirawu kampawe, ali, koliko mi je poznato, tamo nije bilo nikakvih priloga ni fizi~kih ni pravnih lica – ka`e Nenadi} za na{ list. On je upozorio na to da se takvi prilozi, poput pla}awa TV emisije ili rentakara, svakako moraju prijaviti i na}i u izve{taju koji je podnosilac izborne liste, odnosno politi~ka stranka, u obavezi da dostavi Republi~koj izbornoj komisiji (RIK) u roku od deset dana do zavr{etka izbora. – Potpuno je jasno da se takva vrsta priloga, bilo da je u novcu ili nekim besplatnim uslugama, mora prijaviti i na}i u izve{taju – ka`e Nenadi}. – Da li stranke to ~ine ili ne, to je drugo pitawe. Moglo bi se s velikom sigurno{}u pretpostaviti da ne samo SRS, nego i mnoge druge stranke, ne prijavquju sve rashode koje imaju u toku izborne kampawe, pa samim tim ni sve izvore prihoda. Nikoli}eva izjava bi mogla biti potvrda toga. U tim izve{tajima, politi~ke stranke navode neke tro{kove i izvore prihoda, ali je pitawe, ka`e Nenadi}, da li su ti podaci potpuni i istiniti, te bi to trebalo da bude predmet provere. Praksa je pokazala, me|utim, da takvih provera ili nema ili se ne sprovode na odgovaraju}i na~in, pa zbog toga u javnosti i daqe postoje sumwe da partije imaju svoje finansijere u krugovima krupnog srpskog biznisa, poput Miroslava Mi{kovi}a, vlasnika “Delta holdinga”, Milana Beka, ~oveka koji se vezuje za investicioni fond “Salford”, Miodraga Babi}a, predsednika vr{a~kog koncerna “Hemofarm”, Predraga Rankovi}a Peconija s ~ela “Inveja”... Dvojicu me|u wima, Mi{kovi}a i Beka, predsednik SRS-a Vojislav [e{eq je u svom najnovijem pismu iz Haga ozna~io kao “oligarhe”. U vrtlogu rascepa te stranke, i funkcioner radikala naklowen [e{eqevoj struji Milorad Mir~i} prozvao je jednog od wih – vr{a~kog giganta, opisuju}i ga tako da je javnost u tome lako mogla da prepozna “Hemofarm”. Pojavqivawe vr{a~kog “Hemofarma” u politi~kom kontekstu mo`da je zanimqivo u meri u kojoj se predsednik tog koncerna pojavquje kao jedan od osniva~a grupe gra|ana koja je u pro{lom mandatu bila u vlasti zajedno s radikalima i DSS-om. Me|utim, nakon majskih izbora ove godine, Pokret “Vr{a~ka regija” se kao grupa gra|ana priklonio DS-u, s kojima je sada u vlasti ne samo na lokalnom nivou nego u~estvuje i u skup{tinskoj ve}ini na nivou Pokrajine. Nenadi} ka`e da na{ zakon poznaje samo RIK kao nadle`ni organ za proveru podataka iz strana~kih izve{taja o finansirawu izbornih kampawa. RIK je, dodaje on, 2007. godine, nakon tada{wih izbora, sproveo kontrolu, ali na na~in koji nije mogao da dovede do ustanovqewa istine, dok nakon minulih majskih izbora, koliko je wemu poznato, nikakve kontrole nije bilo.
180

Wegovo mi{qewe je da bi postupak mogao da pokrene i javni tu`ilac, ukoliko postoji sumwa da neki izve{taj nije podnet u skladu sa zakonom. Tre}a mogu}nost je, po wegovim re~ima, tako|e na`alost teorijska, a to je da Dr`avna revizorska institucija proveri podatke. Ta mogu}nost je teorijska jer, obja{wava on, ta institucija jo{ uvek ne funkcioni{e onako kako je predvi|eno zakonom – nemaju ~ak ni svoje prostorije. Komentari{u}i tvrdwu Tomislava Nikoli}a da su SRS finansirali Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko, {ef poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije Dragan Todorovi} je rekao da bi trebalo izvu}i zakqu~ke iz pisma Vojislava [e{eqa koje je pro~itano na sednici Centralne otaybinske uprave u pro{li petak. Odgovaraju}i na pitawe da li bi Nikoli} mogao da saop{ti jo{ neke detaqe o SRS-u, Todorovi} je rekao da ne}e da komentari{e {ta namerava da radi Nikoli} i da }e o tome ocenu dati javnost i gra|ani. Na pitawe koliko finansijera ima SRS, Todorovi} je rekao da je “to pitawe za one koji su po~eli da iznose neke ~iwenice”. “Dnevnik”, 16. septembra 2008. godine, pi{e o obele`avawu me|unarodnog dana demokratije na sve~anoj sednici Skup{tine Srbije, u tekstu sa nadnaslovom “U Skup{tini Srbije obele`en me|unarodni dan demokratije” i naslovom “Tadi}: Korupcija je na{ najve}i neprijateq”. Tekst sadr`i ~etiri antrfilea, sa naslovima “Nastavqamo evropskim putem”, “Krwa opozicija”, “Ne radujem se neprilikama u SRS-u” i “I to je demokratija”. Izjava Borisa Tadi}a, objavqena u ovom tekstu, u kojoj tvrdi da se ne me{a u doga|aje vezane za Srpsku radikalnu stranku, iznena|uju}e koincidira sa sli~nom, datom skoro pre dvadeset vekova. Samo da je jo{ javno, kao Poncije Pilat, oprao ruke. Srbija je danas slobodna demokratska dr`ava – ocenio je predsednik Republike Boris Tadi}, i upozorio na to da su najve}i neprijateqi demokratije populizam, demagogija i korupcija. Predsednik je naglasio da se mlada i krhka demokratija u Srbiji mo`e odr`ati i razvijati samo ukoliko vlast i gra|ani zajedni~ki na tome rade. Govore}i u Skup{tini Srbije na ju~era{woj sve~anoj sednici kojom je obele`en me|unarodni dan demokratije, predsednik je konstatovao da demokratiju danas ugro`avaju marginalne destruktivne antidemokratske grupe, ali da je mo`da najve}i neprijateq demokratije u Srbiji korupcija, jer weno prisustvo u dru{tvu izaziva kod gra|ana gubqewe poverewa u demokratski poredak, u vladavinu prava i smisao pravde. – Nijedna demokratska vlast ne sme da zaboravi da su gra|ani nosioci suvereniteta, dakle najvi{a vlast. Nema dobre dr`ave bez dobrih gra|ana, a dobre gra|ane mo`e da stvori samo dobra dr`ava, ocenio je predsednik Srbije. Po wegovim re~ima, “ovaj doga|aj svedo~i i o tome da svet postaje jedinstven, bar u prihvatawu demokratije kao politi~kog i tr`i{ne privrede kao ekonomskog poretka – to su danas vladaju}e ideje kojima je do{lo vreme”. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je da su pred Srbijom velika isku{ewa i zadaci, a da je najve}i zadatak o~uvawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta. On je naglasio da je u borbi za o~uvawe Kosova i Me181

tohije Srbija izabrala put mira, pregovora i diplomatsko-pravne borbe, {to je dokaz wene demokrati~nosti. – Ho}emo da se i na ovim prostorima po{tuje me|unarodno pravo i za svoja prava }emo se boriti u UN – naglasio je Cvetkovi}, i dodao da o~ekuje da }e Generalna skup{tina UN i Me|unarodni sud pravde “izre}i pravu ocenu o nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova”. – Sada su se stvorili uslovi da Srbija prestane da tumara po pro{losti, da se bavi mitovima, legendama i la`nim dilemama. Vreme je da, pou~ena istorijskim iskustvima, Srbija po~ne izgradwu moderne dr`ave koja ima jasne ciqeve i na~ine da do|e do wih – naglasio je premijer, i dodao da bi re~ “Srbija” trebalo da postane sinonim za re~ “demokratija”. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} kazala je da Srbija kao demokratska dr`ava u svemu po{tuje sve me|unarodne instrumente koji sa~iwavaju su{tinu me|unarodnog prava i principa Poveqe UN. Ona je rekla da Srbija stoga o~ekuje da Generalna skup{tina UN usvoji rezoluciju kojom bi se od Me|unarodnog suda pravde zatra`ilo mi{qewe o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije. Kako je istakla, Me|unarodni sud pravde oformqen je u ciqu odbrane principa Poveqe UN i me|unarodnog prava i ne bi trebalo da se oglu{i o takav zahtev. Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da Srbija ne}e odustati od svog strate{kog ciqa – evropskih integracija, bez obzira {to Savet ministara EU nije doneo odluku o “odmrzavawu” Privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija. Odgovaraju}i na pitawe da li }e se saradwa s Ha{kim tribunalom manifestovati hap{ewem Raka Mladi}a, Tadi} je kazao da kona~na saradwa podrazumeva da svi optu`eni budu u Hagu i da se tamo brane. – To va`i i za Raka Mladi}a i za Gorana Hayi}a – objasnio je Tadi}, i naglasio da bi bilo boqe da se dobrovoqno predaju i tako li{e “srpski narod anateme” i sa “Srbije skinu te{ko breme”. – Holandsko odbijawe da da pristanak za deblokirawe Sporazuma je wihovo unutra{we politi~ko politi~ko pitawe – ocenio je Tadi}, i dodao da se ono temeqi na Srebrenici, “jer je dobro poznato da su wihove snage unutar bezbednosnih struktura bile nadle`ne za za{titu srebreni~ke enklave 1995. godine” i da je jedna holandska vlada pala zbog toga. Poslanici SRS-a na sve~anu sednicu do{li su u crnim majicama na kojima je prikazan lik lidera stranke Vojislava [e{eqa s napisom “Stop ha{koj tiraniji”. Na kraju sve~anosti, tokom intonirawa himne EU, radikali su jedini ostali da sede u klupama, da bi nakon toga kraj sednice obele`ili skandirawem “Vratite nam Kosovo” i “Kosovo je Srbija”. Na sve~anoj sednici nisu prime}eni poslanici DSS-a, sem Radojka Obradovi}a, koji je potpredsednik parlamenta, zatim Nove Srbije i poslani~ke grupe Napred Srbijo, na ~ijem je ~elu Tomislav Nikoli}. Velimir Ili} sa svojim poslanicima, umesto u salu, oti{ao je u restoran. Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je posle ju~era{we sve~ane sednice parlamenta da se ni on ni bilo ko u DS-u ne raduje neprilikama u SRS-u, jer su stabilne stranke osnov stabilnosti dr`ave.
182

– Nestabilne politi~ke stranke proizvode nestabilnost u parlamentu i, daqe, nestabilnost u dr`avi i wenim institucijama – rekao je Tadi} novinarima u domu Narodne skup{tine, i dodao da su neprilike u SRS-u pitawe koje ta stranka treba sama da razre{i, bez me{awa bilo koga. – To je pitawe koje ta stranka treba da raspravi. To je weno demokratsko na~elo u koje se ne me{am kao predsednik dr`ave. Odgovaraju}i na pitawe kako izgleda to {to na sednicu nije do{la opozicija, Tadi} je kazao da je i to demokratija. – Mi po{tujemo raznolikost mi{qewa, niko nema pravo da ukida mi{qewe u Srbiji. Svako ko je legitimni predstavnik gra|ana ima pravo da iznosi stavove gra|ana – kazao je predsednik Srbije. Tadi} je konstatovao da }e uvek braniti pravo gra|ana da misle na vlastiti na~in i da }e braniti pravo poslanika da izra`avaju svoje stavove u punoj slobodi. On je naveo da se ne mo`e braniti ugro`avawe demokratske institucije i mi{qewe koje uvodi agresiju i ugro`ava `ivote drugih qudi. Agencijsku vest pod nadnaslovom “Generalni sekretar SRS najavio povla~ewe iz javnog `ivota” i naslovom “Vu~i} podnio ostavku”, objavquje “Dan”, 16. septembra 2008. godine. Unutar vesti je antrfile sa naslovom “Zamijenio ga [arovi}”: Aleksandar Vu~i} je ju~e izjavio da podnosi ostavku na funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci i dodao da se privremeno povla~i iz javnog `ivota. On nije iskqu~io mogu}nost ponovnog bavqewa politikom. Vu~i} se oglasio sedam dana nakon {to je biv{i zamjenik predsjednika SRS Tomislav Nikoli} napustio SRS i formirao poslani~ki klub Naprijed Srbijo. Naglasio je da je prethodnih dana }utao nadaju}i se da mo`e biti postignut dogovor dvije struje u SRS-u, ali da nije mogao da sprije~i raskol. Na pitawe da li bi, ukoliko se bude bavio politikom, mogao da nastupi nezavisno od Vojislava [e{eqa ili Tomislava Nikoli}a, Vu~i} je odgovorio negativno. – Ne znam koliko }e mi biti potrebno vremena da se vratim u politi~ki `ivot. O svojoj odluci obavjestio sam Dragana Todorovi}a i Tomislava Nikoli}a – rekao je Vu~i} novinarima ispred Skup{tine Beograda. On je istakao da mu je ciq da sru{i re`im i koaliciju Tadi}-Da~i}Jovanovi} i naglasio da ne}e osnivati tre}u stranku, jer nije sujetan ~ovjek i ne treba mu da bude veliki lider. Nijesam se rodio u foteqi i ne treba mi, to sam pokazao odbijaju}i mjesto republi~kog poslanika, a sada i gradskog odbornika – ocijenio je Vu~i}. Vu~i} je ranije za beogradske medije izjavio da }e se mo`da baviti pravnim poslovima ili prevodila~kim, do eventualnog povratka u politiku. Ostavka Vu~i}a na tu funkciju do ju~e u 16 ~asova nije stigla na pisarnicu Gradske skup{tine, objavile su agencije. Novi generalni sekretar SRS bi}e Nemawa [arovi}, saznaje “Dan”. [arovi} }e uskoro biti imenovan na tu funkciju, a slovi kao blizak saradnik predsjednika SRS-a Vojislava [e{eqa. “Pobjeda”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst stalnog dopisnika iz Beograda, sa nadnaslovom “Generalni sekretar SRS dao ostavku na sve funkcije u stranci” i naslovom “Vu~i} se privremeno povla~i iz politike”:
183

Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke dao je ostavku na sve funkcije u stranci i najavio da se privremeno povla~i iz javnog `ivota. Vu~i} je novinarima rekao da se do danas nije ogla{avao povodom raskola u SRS-u, jer se nadao pomirewu u SRS, kao i da je ostavku podnio zbog stawa u kome se nalazi stranka, a koje ni sam nije sprije~io. Na pitawe da li bi, ukoliko se bude bavio politikom, mogao da nastupi nezavisno od Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, Vu~i} je odgovorio: “Nijesam sujetan ~ovjek, nijesam se rodio u foteqi. Ne treba mi ni foteqa predsjednika stranke, moja je `eqa da se pobijedi re`im Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a, ali o~igledno da to nijesu svi razumjeli na najboqi na~in”. Vu~i} je rekao da ne zna koliko }e mu biti potrebno vremena da se vrati u javni `ivot, kao i da je najve}i broj wegovih prijateqa sa Tomislavom Nikoli}em. Na pitawe ~ime }e se baviti kada je izvan politike, Vu~i} je odgovorio da bi mogao da se bavi raznim poslovima, poput berzanskih ili da poma`e svom bratu u vo|ewu firme. Vest agencija Beta i Fonet i medijske ku}e B92 donose “Vijesti”, 16. septembra 2008. godine, pod nadnaslovom “Generalni sekretar SRS podneo ostavke u stranci i privremeno se povla~i iz politike” i naslovom “Vu~i} pravi pauzu”: Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da podnosi ostavku na sve funkcije u stranci i da se privremeno povla~i iz javnog `ivota, ali nije iskqu~io mogu}nost ponovnog bavqewa politikom. Vu~i} je novinarima ispred Skup{tine Beograda rekao da je u proteklih nekoliko dana }utao nadaju}i se da mo`e biti postignut dogovor dviju struja u SRS-u, ali da to nije bilo mogu}e i da on sam nije uspio da sprije~i raskol. Aleksandar Vu~i} se poslije vi{ednevnog }utawa pred novinarima pojavio sam, bez strana~kih kolega i bliskih saradnika. Za svoje prvo javno pojavqivawe od po~etka sukoba u stranci izabrao je plato ispred Starog dvora i objasnio da nije }utao da bi, kako se spekulisalo, kalkulisao ko }e pobijediti u stranci, ve} se nadao da }e se dvije struje na kraju, ipak, pomiriti. “Jedino dobro u svemu je {to sam, poslije kratkog }utawa, a mislim da je }utawe bilo pametnije od pri~e mnogih mojih kolega, vidio {ta neki zaista misle o meni. Sad im je oslobo|en prostor i vi{e ih, makar jedan Vu~i}, ne ometa”, rekao je on. Sada ve} biv{i generalni sekretar radikala je sa suzama u o~ima saop{tio da je podnio ostavku na sve strana~ke funkcije. “Ne moram da vam govorim koliko zna~i da 13 godina budete generalni sekretar najve}e stranke u Srbiji i da poslije toga vidite {ta se sve zbiva i kako i na koji na~in se stvari de{avaju. U svakom slu~aju, za mene ovo danas nije radostan dan”, rekao je Vu~i}. “Nijesam sujetan ~ovjek, nijesam se rodio u foteqi. Ne treba mi ni foteqa predsjednika stranke, moja je `eqa da se pobijedi re`im Tadi}a, Da~i}a i Jovanovi}a, ali o~igledno da to nijesu svi razumjeli na najboqi na~in”, rekao je on.
184

“Ne mogu da govorim o Tomislavu Nikoli}u kao o izdajniku i {pijunu, ve}ina mojih prijateqa iz SRS je sa Tomislavom Nikoli}em, ali ja odluke donosim sam”, poru~io je Vu~i}. On je kazao da je svoju odluku saop{tio i Draganu Todorovi}u, Tomislavu Nikoli}u, ali i Vojislavu [e{equ, iako detaqe tog telefonskog razgovora nije `elio da otkriva. On je iskqu~io mogu}nost da, po povratku u politiku, pored [e{eqa i Nikoli}a izabere neki tre}i put, ali nije `elio direktno da otkrije kako }e da odgovori na Nikoli}ev poziv da mu se pridru`i u novoj stranci koju planira da formira. Vu~i} je rekao i da ne `eli da govori lo{e o svojim kolegama iz SRS, kao i da se nije vi|ao sa tajkunima. Odgovaraju}i na tvrdwe da su Milan Beko i Miroslav Mi{kovi} finansirali SRS, Vu~i} je rekao da je “siguran da su svi ti qudi najvi{e pomagali partije na vlasti, prije svega DS i SPS”. Na pitawe ~ime }e se baviti ubudu}e, Vu~i} je rekao da mo`e da radi prevodila~ke poslove, berzanske poslove i da za wegov ekonomski opstanak niko ne treba da brine. Prethodno, Aleksandar Vu~i} je potvrdio za “Blic” da je podnio ostavku, kao i da }e vratiti mandat odbornika SRS u Skup{tini Beograda. Ovu vijest preksino} je saop{tio i {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} u “Utisku nedjeqe” na B92 i naveo da o~ekuje da }e mu se ispuniti `eqa da zajedno formiraju novu stranku. Nikoli} je kazao da je “red” da on saop{ti da je Vu~i} podnio ostavke jer je on wegov “politi~ki otac”. Potpredsjednik SRS Dragan Todorovi} nije `elio da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a na sve funkcije u stranci, najavquju}i da }e Centralna otaybinska uprava izabrati novog generalnog sekretara kada za to do|e vrijeme. Na pitawe novinara u domu Narodne skup{tine da li je Vu~i}eva ostavka udar za stranku, Todorovi} je odgovorio da je “{to se ti~e SRS, sve zavr{eno jo{ u petak”. “Onaj ko odluku donosi je, pretpostavqam, razmislio i da misli da to tako treba”, rekao je Todorovi}. “Dan”, 16. septembra 2008. godine, objavquje izjavu potpredsednika Srpske radikalne stranke Milorada Mir~i}a, sa nadnaslovom “Milorad Mir~i}, potpredsjednik SRS-a, za ’Dan’ o ostavci Aleksandra Vu~i}a” i naslovom “Preokupirani [e{eqevom odbranom”. Unutar teksta su dva antrfilea, pod naslovima “U politici kao u `ivotu” i “Ve}ina se opredijelila”: Potpredsjednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} je kazao da nema komentar na izjavu generalnog sekretara SRS Aleksandra Vu~i}a da je podnio ostavke na sve funkcije. – Stranka je preokupirana prikupqawem potpisa za peticiju koju }e predati ruskom ministarstvu odbrane za za{titu prava Vojislava [e{eqa pred Savjetom bezbjednosti UN. Preokupirani smo da se [e{equ obezbjedi osnovno qudsko pravo da mo`e sam da se brani u Hagu – kazao je Mir~i} za “Dan” i naglasio da peticija koju potpisuju gra|ani Srbije i SRS preko aktivista otvara mogu}nost da Ruska Federacija u SB UN insistira na za{titi qudskih prava.
185

Naveo je da SRS mora naprijed i najavio borbu protiv svega {to ~ini i radi vlast Borisa Tadi}a. On je optu`io pojedine strane obavje{tajne slu`be da im je ciq da oslabe nacionalni korpus i nacionalnu odbranu u Srbiji. Istakao je da je propao plan razbijawa SRS-a jer je ve}ina ~lanova ostala vjerna ideologiji i programu stranke. – Insistira}emo da vlast u Srbiji za{titi interese Srbije i svakog gra|anina i vodi politiku koja }e biti u funkciji srpskog naroda u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i na svakom mjestu gdje su osaka}ena prava Srba – naglasio je Mir~i} i najavio da }e se SRS, bez straha, i daqe boriti protiv politike vladaju}eg re`ima i biti na pozicijama borbe za ekonomski oporavak Srbije i borbe protiv kriminala. Mir~i} je, kada je u pitawu ekonomsko ja~awe dr`ave, naveo da je jedini na~in {to ~vr{}e povezivawe sa Rusijom. – Bajka je pri~a pojedinih politi~ara da }e u Srbiji te}i med i mlijeko kada se prikqu~i EU. Vidimo da EU iz dana u dan postavqa sve ve}e uslove neprihvatqive za Srbiju – ocjenio je Mir~i} i podvukao da }e SRS i daqe vr{iti pritisak na vladaju}u koaliciju da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije. – Vladaju}a koalicija ne smije pitawe Kosova i Metohije da stavqa na sporedni kolosjek. Inicijativa pred Me|unarodnim sudom pravde o ocjeni lelalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti je gubqewe vremena i pru`awe prilike da {to ve}i broj dr`ava prizna nezavisnost Kosova i Metohije – naglasio je Mir~i} i najavio da }e se SRS boriti protiv tajkunizacije i kriminalizacije Srbije. Podvukao je da Srbija “ne mo`e da bude privatna dr`ava i da borba protiv kriminala mora da po~ne sa vrha”. – Razbijawe jedne politi~ke stranke protivno zakonu i ustavu najve}i je kriminal i to }e prouzrokovati velike probleme, jer se prakti~no legalizuje bezakowe – zakqu~io je Mir~i}. – U politici, kao i `ivotu su mogu}a iznena|ewa, koja ~ovjek mo`e prevazi}i po{tenim radom. ^ovjek se {okira na~inom na koji govore pojedinci o svojim doju~era{wim partijskim drugovima – kazao je Mir~i}, komentari{u}i posqedwu sjednicu Centralne otaybinske uprave na kojoj je doskora{wi zamjenik predsjednika SRS Tomislav Nikoli} odlu~io da krene svojim putem. O sve~anoj sednici Skup{tine Srbije koja je odr`ana povodom Me|unarodnog dana demokratije, tekst objavquje “Pobjeda” 16. septembra 2008. godine, sa naslovom “Radikali vikali u glas”: “Vratite nam Kosovo”, “Kosovo je Srbija”, vikali su u glas poslanici Srpske radikalne stranke na kraju sve~ane sjednice parlamenta, kada je intonirana himna Evropske unije, posve}ena Me|unarodnom danu demokratije. Radikali su nosili majice sa [e{eqevim likom, na kojima je pisalo “Stop ha{koj tiraniji”. Dana{woj sjednici nijesu prisustvovali ni predstavnici Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije ni novoosnovanog kluba Napred Srbijo,
186

jer nijesu postigli dogovor sa predsjednikom parlamenta da se neko iz opozicije obrati poslanicima. “Srbija je slobodna demokratska dr`ava”, rekao je predsjednik Srbije Boris Tadi} obra}aju}i se poslanicima. On je naveo da je demokratija politi~ki oblik vladavine koji je standard za slobodna dru{tva, i upozorio da su populizam, demagogija i kvarewe vlasti porastom korupcije naj`e{}e opasnosti po demokratiju. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je poslanicima da su pred Srbijom velika isku{ewa i zadaci, a da je najve}i zadatak o~uvawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta. “U borbi za o~uvawe Kosova i Metohije Srbija je izabrala put mira, pregovora i diplomatsko pravne borbe, {to je dokaz wene demokrati~nosti. Ho}emo da se i na ovim prostorima po{tuje me|unarodno pravo i za svoja prava }emo se boriti u Ujediwenim nacijama (UN)”, rekao je Cvetkovi} i dodao “da o~ekuje da }e Generalna skup{tina UN i Me|unarodni sud pravde izre}i pravu ocjenu o nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova”, rekao je Cvetkovi}. Predsjednik parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} saop{tila je poslanicima da o~ekuje da Generalna skup{tina UN usvoji rezoluciju kojom bi se od Me|unarodnog suda pravde zatra`ilo mi{qewe o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije. “Srbija je proteklih godina ostvarila zna~ajan napredak u demokratizaciji”, ocijenio je stalni koordinator Ujediwenih nacija i predstavnik Programa UN za razvoj u Srbiji Dejvid Lens Klark, ali i da su na planu qudskih prava u Srbiji posebno ugro`ene dvije grupe, Romi i osobe sa invaliditetom, koji se suo~avaju s mnogim problemima, od kojih je obrazovawe najte`i. Intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Gordanom Pop-Lazi} koji je uradila Olivera Miletovi}, objavio je “Svedok”, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Gordana Pop-Lazi}, zamenik {efa poslani~kog kluba SRS” i naslovom “Terali smo zeca, a isterali me~ku, i to mesec dana ranije”. Tekst sadr`i tri antrfilea, sa naslovima “[e{equ stranka va`nija od `ivota”, “Blanko ostavke ukradene, to je ve} krivi~no delo” i “Sami sebi ste izrekli kletvu ako prekr{ite zakletvu”: Ja ne mogu a da ne ka`em da smatram Tomislava Nikoli}a izdajnikom, jer on je izdao ideju za koju se sam tolike godine zalagao – ka`e Gordana Pop-Lazi}, od skora zamenik {efa poslani~kog kluba SRS u Narodnoj skup{tini. – Ono {to ostaje enigma, ili ostavqa mogu}nost za naga|awe, jeste koji su to razlozi, da li ga je neko ucenio i ~ime, da li ga je neko platio ili... • Kad se ka`e izdaja, setimo se, za{to je Juda izdao Hrista, zbog srebre waka. – To, da. Dobro ste to primetili. • Srpska radikalna stranka je bar u protekloj nedeqi bila tema nad svim temama. [ta se, zapravo, to na COU de{avalo i kako je to izgledalo? – Po{to je Tomislav Nikoli} objavio da je formirao novi poslani~ki klub i preoteo mandate Srpske radikalne stranke, odnosno 17 poslani~187

kih mandata koje smo mi na izborima osvojili na listi SRS dr Vojislava [e{eqa, mi smo odlu~ili i bili smo u obavezi da odr`imo sednicu Centralne otaybinske uprave, koja je ina~e najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa i da pokrenemo disciplinski postupak protiv Nikoli}a i svih onih poslanika koji su istovremeno i ~lanovi COU. O disciplinskom prekr{aju ostalih raspravqa}e nadle`ni organi, Izvr{ni odbor, okru`ni odbori, op{tinski odbori, u zavisnosti od toga kojim organima stranke ti poslanici pripadaju. Meni je zadovoqstvo da ka`em da smo imali sednicu COU, kojoj je prisustvovalo 90 ~lanova, a ona broji ukupno 101. Predsednik je po funkciji predsednik COU, ali na`alost, on je u Hagu i nije mogao da bude ni prisutan niti da glasa, niti da se na bilo koji drugi na~in izjasni. Jednoglasno je COU odlu~ila da je disciplinski odgovoran i Nikoli}, i ostali “wegovi”. Diskusija je trajala ~itava dva, dva i po sata, mnogi ~lanovi COU su smatrali da treba da sami daju ocenu o tome {ta je uzrok svemu tome i kako moramo daqe, apeluju}i, naravno, na to da se radi o ideolo{kom sukobu, a ne li~nom sukobu kako to Tomislav Nikoli} poku{ava da iznese u javnost. Bili su pozvani, naravno, svi ~lanovi, i Tomislav Nikoli} je bio prisutan, kao i ostali ~lanovi COU koji su u toj wegovoj odmetni~koj grupi, imao je priliku, i to prvi, da ka`e ono {to ima vezano za svoj postupak, ali o~igledno da nije ubedio ostale ~lanove COU da je on u pravu. • Kad ka`ete ideolo{ki razlaz, konkretno na {ta mislite, mada je ve} ne{to od toga objavqeno u saop{tewu Srpske radikalne stranke? – Tomislav Nikoli} je o~igledno odstupio od srpske nacionalne ideologije. On je smatrao da stranku treba reformisati, a kad ka`emo da ne{to treba reformisati, onda to zna~i odre}i se ne~ega. Nije imao ~ega drugog da se odrekne osim ideologije, koja je u stvari sr` okupqawa svih nas koji smo u nekoj stranci. Naravno, procene su da je i strani faktor, a i doma}i, i te kako ume{an u to i nije to ne{to {to je novo, {to mi nismo o~ekivali. • O tome je bilo re~i i ranije, a i u ovom va{em saop{tewu? – O tome jeste bilo re~i, o tome se govorilo od trenutka kada je podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, sad svi znamo kako i na ~iji zahtev, na zahtev Zorana \in|i}a, o tome svedo~i Karla del Ponte u svojoj kwizi; da je ciq bio razbijawe Srpske radikalne stranke, po istom receptu kao {to je to ura|eno sa Socijalisti~kom partijom Srbije, jer nikome nije i{lo u prilog da u Srbiji postoji jedna tako jaka opoziciona politi~ka partija koja je imala zaista sve uslove da postane i vladaju}a partija, a koja bi poremetila `equ velikih sila kao {to su SAD, Engleska, Francuska da ovde ostvare svoje geopoliti~ke i globalisti~ke interese. [est godina jesmo odolevali svemu tome. U posledwe vreme, u posledwih mo`da godinu i po dana na{ predsednik stranke svakodnevno upozorava da su te aktivnosti i te kako jake, da se primi~e vreme kad }e do nekog loma u stranci do}i, da se pripremimo za to da se odupremo tome, da moramo da ostanemo jedinstveni, da stranka mora da izdr`i sve te izazove, ali na`alost, neki qudi su poklekli. Iz kojih razloga, ja mislim da }e vreme pokazati, vreme je najboqi saradnik da saznamo istinu.
188

• Koliko su te pri~e da su bezbednosne slu`be, strane ambasade, novac koji je u{ao, od uticaja na sve ove doga|aje za {ta optu`ujete Tomislava Nikoli}a? – Onog momenta kada je do{ao novi ameri~ki ambasador ovde, a znamo ko je i kakve su wegove mogu}nosti, bilo je jasno da }e biti najja~i udar na SRS. Tra`io se samo tajming, dakle kada to da se uradi i vidim da je izabran najgori mogu}i tajming. U stvari, prema na{im analizama, to je trebalo da bude u oktobru, dakle u trenutku kada Ha{ki tribunal ve} odlu~i {ta }e po `albi Tu`ila{tva da uradi, odnosno da li }e da nametne branioca Vojislavu [e{equ, usled ~ega bi dr [e{eq ponovo stupio u {trajk gla|u, {to je ve} najavio. I to bi bio veliki udar, naravno, i na wega i na stranku. Ali mislim da smo ih izazvali svojim pona{awem u parlamentu i opomenom koju smo izrekli za govornicom, koju svako do`ivqava na svoj na~in, onom kletvom upu}enom svima koji izdaju SRS. Mi nismo znali tada, naravno, o kome se sve radi, ali oni su se sami prepoznali i tako su se razotkrili. S druge strane, hteli smo tim kletvama, ako su one uop{te va`ne, mo`da o wima vi{e ne treba ni govoriti, ali evo, ja mo`da ovo posledwi put ho}u da ka`em, i tim stranim slu`bama da damo do znawa da znamo {ta radimo, dakle da ne}emo biti iznena|eni, i da smo spremni na taj udar. Dakle, terali smo zeca, isterali smo me~ku, i malo smo ih poremetili u tome {to se to desilo ipak mesec dana ranije. • Mo`e li se govoriti o tom nekom globalnom planu? Jedna jako dobro obave{tena `ena, Nata{a Kandi}, rekla je: [e{eq }e se vratiti slede}e godine, bi}e osu|en sedam ili osam godina, ali {ta mu vredi, kad se bude vratio, ne}e imati stranku. – Meni je drago {to u posledwe vreme mnogi koji su dobro obave{teni govore o povratku Vojislava [e{eqa i ja zaista verujem u taj povratak, jer nije ni bilo razloga da se on tamo na|e, a tra`i se, naravno, na~in kako da se to, u kom trenutku odigra. I ja tako|e verujem u wegov skori povratak. • Da li je ta~no da su se na sednici COU pomiwale ku}e, automobili? Jedna “iz poslani~kih klupa” je rekla da 18 godina putuje iz Kragujevca u Beograd, jer od svoje poslani~ke plate ne mo`e da kupi ni garsoweru, dok g. Nikoli} pravi ku}u koja vredi nekoliko stotina hiqada evra, tu su skupi automobili i sve ostalo. Da li je bilo i toga ili... – Pa to {to je bilo u toku sednice Centralne uprave, a trudili smo da ne bude li~nih prozivki, da suzbijemo i emocije i sve ono {to jedni o drugima ovih dana saznajemo, ostavili smo za skup{tinsku govornicu, jer mislimo da to treba re}i javnosti. A uglavnom se diskusija bazirala na tome {ta daqe i da li postoji rascep u stranci ili ne. Konstatovali smo, dakle iz diskusije je to nekako proiza{lo, da nema rascepa u stranci, da nema podele. Postoji jedna odmetni~ka grupa koja je nesumwivo `elela da preuzme stranku, ali mislim da smo iz emisije koju je g. Nikoli} imao u udarnom terminu RTS-a shvatili da i on zna da nema tu snagu i tu mogu}nost da stranku preuzme. Kona~no, to wegovo ja pa ja, i “ja sam SRS”, pokazalo se da nije tako i, verujte, to je u stvari ~lanstvu najvi{e smetalo.
189

• Ali svejedno, mi `ivimo u vremenu medijske manipulacije, recimo u posledwe ~etiri godine, u medijima je stvarana slika da SRS ima “dva kadra”, Nikoli}a i Vu~i}a, a da ste vi svi ostali na ovaj ili onaj na~in intelektualno hendikepirani, da nemate harizme. Kona~no, Nikoli} je to i rekao, “ko }e sada da vodi stranku, tamo nema nikoga, tamo niko ni{ta ne ~ita”, vaqda osim wega? – Dobro, bilo je puno zamena teza, naravno tendenciozno i dobro su pripremqeni svi wegovi nastupi u elektronskim medijima i u pisanim medijima gde je on sebe hteo da predstavi kao `rtvu, kao nekog koga je Vojislav [e{eq terorisao, koji mu nije dao mogu}nost da donosi samostalno odluke, a da je neko ko je, eto, ve} {est godina u zatvoru, treba da se predstavi kao neko ko je bio despot, ko je terorisao ostale saradnike i tome sli~no. To je gotovo nepojmqivo zdravom umu. Istina je da je Vojislav [e{eq zaista Tomislavu Nikoli}u na polasku dao potpuno odre{ene ruke {to se ti~e vo|ewa stranke i godinama se nije u to posebno ni me{ao, osim {to je bio dobro informisan i {to je `eleo da zna {ta se de{ava u svakom trenutku u parlamentu recimo, ili u okviru organa stranke. U posledwih godinu, godinu i po dana Vojislav [e{eq je shvatio da Tomislav Nikoli} suspenduje sve strana~ke organe i da je umislio da je on SRS i da sve odluke mo`e da donosi sam. Nije zakazao nijednu sednicu predsedni~kog kolegijuma, koji broji petnaestoro qudi, dakle najvi{ih funkcionera da bismo dogovorili stav ni po jednom va`nom pitawu, nikada nije primio neku stranu delegaciju ili stranog ambasadora u prisustvu jo{ nekog ~lana ili funkcionera stranke, niti je oti{ao na razgovore kod predstavnika drugih politi~kih partija ili ambasadora, a da je sa wim i{ao jo{ neko od nas. To se Vojislavu [e{equ nikada nije dogodilo i to samo po sebi govori kakav je on ~ovek i koliko je moralan kada sada govori ne{to {to je sasvim suprotno. Ja priznajem da sam u vi{e navrata insistirala na odr`avawu tih sastanaka jer sam prosto bila naviknuta na takvu vrstu rada. Ja ne ka`em da taj stav koji bismo zauzeli ne bi bio isti kao {to je bio ili kao {to bi Tomislav Nikoli} predlo`io, ali naprosto, nas niko ni{ta nije pitao. I to je ne{to {to je uni{tavalo tu neku demokratiju u stranci na koju smo mi navikli. Dakle, nemogu}e je bilo prihvatiti takav na~in rada i to je bio uzrok umrtvqivawa svih organa stranke i tog nekog nezadovoqstva u okviru najvi{ih organa i veliki problem u funkcionisawu stranke. Mislim da }emo sada dobiti malo vi{e prostora i da }emo boqe funkcionisati. • Sti~e se utisak da ste se vi, dobrovoqno svi u stranci, `rtvovali za afirmaciju nekoliko qudi? – Sve nas je na neki na~in zaista stvorio Vojislav [e{eq, daju}i nam priliku da se poka`emo u politi~kom `ivotu. Mnogo toga smo nau~ili od wega, a na svakome od nas je bilo da se dodatno izgra|uje i nadgra|uje. I svi smo dali mnogo ovoj stranci. Na{e porodice su ostale u drugom planu. Svi smo mi mnogo cipela pocepali idu}i sa Tomislavom Nikoli}em u svim predizbornim kampawa od 2003, a on nas nije ni pomenuo nijednog trenutka i rekao je da se za wim spu{ta zavesa, i da stranka bez wega ne postoji. Po190

nekad sam mislila da mogu i vi{e nego {to mogu, kao i sve ostale kolege koje su u kampawi u~estvovale, ali je istina to, to ste dobro primetili, da se stranka malo u~aurila i da se zatvorila za neke nove kadrove. Kadrovi su dolazili, ali nisu dobili tu priliku da se iska`u. Sada }e biti malo vi{e prostora za wih. • [ta je kod vas bila mera, da li ste se vi uop{te premi{qali ili ste od samog po~etka znali i za{to ste upravo tako reagovali? – Nisam mislila da }u ovo ikad da izgovorim, ali }u izgovoriti. Dakle, Tomislava Nikoli}a sam zaista, kao i mnoge druge u stranci, jer mi imamo poseban odnos, porodi~an odnos u stranci, pored onog profesionalnog, zaista smo se dru`ili, pose}ivali, do`ivqavala kao velikog prijateqa i ~oveka kome mogu da se poverim i od koga mogu da o~ekujem pomo}, ali sam isto tako bila svesna da je, nakon {to je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag i nakon {to mu je poverio i porodicu pored stranke, a koju je on potpuno zapostavio, tako {to nije nalazio vremena da se, sem jedanput godi{we, kada je slava, pojavi u toj ku}i. A deca su ga bila `eqna jer su smatrala da im je to zamena za oca, dok on nije tu. Meni se desila tragedija, nisam dobila tu potporu koju sam o~ekivala od nekog koga sam smatrala da mi je blizak kao brat i otuda moje razo~arawe. Iako sam kao politi~ar uvek imala ~etvoro otvorenih o~iju, iako sam znala da se ne{to sprema, iako nisam potpuno verovala u posledwe vreme u wega, bila sam {okirana na tom sastanku Predsedni~kog kolegijuma, kada je on rekao da podnosi ostavku i iz kojih razloga navodno podnosi ostavku, da odlazi iz stranke, da vi{e on nema sa nama o ~emu da razgovara. • Je li ta~no da ste i{li u bolnicu? – Morala sam da potra`im lekarsku pomo}, to je istina. To je ne{to {to je ja~e, dakle, od mene bilo, mo`da to ne treba da se govori u javnosti. Ali ja se nijednog momenta nisam dvoumila gde je moje mesto, jer ja nisam do{la u stranku, niti sam sve ovo radila radi Tomislava Nikoli}a, niti Dragana Todorovi}a, niti Milorada Mir~i}a, pa ni Vojislava [e{eqa, iako je on bio za mene uvek uzor. Ja sam do{la zbog toga {to sam videla da postoji jedna stranka i da postoji jedan ~ovek koji zna kako sa~uvati Srbiju, kako je braniti u ovim te{kim vremenima i mislila sam da mogu da pomognem. Da li sam ja dala neki doprinos ili nisam, to }e prosu|ivati, naravno, neko drugi, ali moje mesto je tamo gde je ~ovek koji je nesumwivo dokazao da je spreman da da `ivot za odbranu srpskih nacionalnih interesa, a to je Vojislav [e{eq, koji nije odstupio ni za jotu od programa i ideologije SRS. Wemu je dr`ava i stranka, to je on dokazao, iznad wegovog `ivota i iznad wegove porodice. Ako mo`e wemu, mo`e i meni to da bude tako. Ja sam tu gde jesam i tu nisam imala nijednu dilemu. • Samohrana ste majka i mate tri k}erke i, verovatno, te{ko je bilo doneti odluku. A to vas pitam zato {to mi je jedan kolega rekao da je zvao jednu va{u koleginicu koja je pre{la u ovu novu stranku i koja }e od skora, koliko vidim, `iveti u Beogradu. Ona je rekla: Volim i jednog, volim i drugog, ali najvi{e volim sebe.
191

– Neki qudi imaju svoju cenu, neki su odlu~ili da, eto, usvoje te evropske vrednosti. Dakle, mister evro je veoma na ceni. A neki qudi, eto, postoje i hvala Bogu mislim da ih ima vi{e, koji se dr`e onih tradicionalnih vrednosti, koji se pre svega boje Boga, koji misle na svoju decu i misle i na tu|u decu, ne samo na svoju, na budu}nost na{eg naroda i verujte, ja bih bila presre}na da se SRS, a verujem da }e tako biti, u istoriji oceni kao jedna politi~ka partija koja je i te kako uticala u ovim te{kim i burnim vremenima da Srbija ponovo povrati ugled koji je imala, da se izbori sa svim ovim neda}ama koje su nam se nadvile nad zemqom, da sa~uvamo Kosovo i Metohiju i da obezbedimo, naravno, uz dobre me|unarodne prilike, koje kao {to vidite, polako nastupaju, jer Rusija ipak predstavqa sada odlu~uju}i faktor u svetu. Ona nam nesumwivo jeste naklowena i `eli da pomogne, ali samo ako sa~uvamo slobodu, nezavisnost, ako se oslobodimo {ape NATO i Va{ingtona, mi mo`emo da idemo napred i da obezbedimo boqi `ivot i bogatiju Srbiju. Nama to jeste ciq. Mi `elimo bogatu Srbiju, ali ne `elimo Srbiju samo bogatih tajkuna. Tajkuni su samo politi~ki finansijeri ili eksponenti stranih slu`bi i preko wih se uti~e na sve va`ne tokove u zemqi, a da bi se uticalo na sve va`ne tokove, mora da se uti~e na politi~are. Dakle, “para vrti gde burgija ne}e”, {to ka`e na{ narod. Ta gospo|a o kojoj pri~ate je Jorgovanka Tabakovi}, koja je nekoliko dana pre nego {to je Vojislav [e{eq odlazio u Hag, vratila svoju kwi`icu i rekla: Ja vi{e ne}u da budem ~lan SRS, uvre|ena {to u tom trenutku nije poslanik. Tada smo mi imali samo 23 poslanika i nije bilo nikako mogu}e da ona bude poslanik. Nakon izvesnog vremena je `elela da se vrati i ja sam bila ta koja je predsedniku predlo`ila da joj, eto, na neki na~in oprostimo. A on je imao mnogo vi{e re~i opravdawa za wu nego ja, rekao je: Imala je izvesnih zdravstvenih problema, mogu}e da je zbog toga bila upla{ena, razo~arana, da}emo joj {ansu. Ali evo – jednom izdajnik, uvek izdajnik. Po drugi put ga je izdala. A {ta je za uzvrat dobila ja znam, a javnost }e saznali vrlo brzo. • A da, to je princip `ivota, ka`u da su verni uvek verni, a da su neverni uvek neverni. – Na`alost, eto vidite i ime Tomislava Nikoli}a upu}uje na “nevernog Tomu”, a i prezime upu}uje na onoga ko je ubio Kara|or|a. Uvek ima simbolike u svemu. • Da li je ovo {to se sada desilo – ipak scenario nije u potpunosti ispuwen, stranka nije preuzeta – jedan ma~ koji visi nad glavom Vojislava [e{eqa? – Mogu}e da vi to tako tuma~ite, ali poznaju}i Vojislava [e{eqa i znaju}i koliko je wemu stranka va`na, ona je wemu va`nija od wegovog `ivota, mislim da smo mu dali novu snagu, time {to smo sa~uvali stranku, da se bori u Ha{kom tribunalu. • Da li mislite, kad govorite o izdaji ideologije, da }e Tomislav Nikoli} sa svojim novim poslani~kim klubom glasati za predloge vlade, jer je rekao da se zala`e za Srbiju normalnih qudi? – Da, do sad smo bili nenormalni qudi, sad }e biti normalni qudi. Pa Tomislav Nikoli} nema novu ideologiju niti postoji prostor na politi~192

koj sceni za neku novu ideologiju. On naprosto mo`e da bude samo na ~elu jo{ jedne od marionetskih politi~kih partija koje }e biti prilepak vladaju}im partijama i on je to i nagovestio na RTS-u, kada je rekao da }e glasati za sve vladine predloge ukoliko budu prihva}eni wihovi amandmani. Naravno, pod uslovom da im ostanu mandati, a ako je neke pravde i zakona, ti mandati ne mogu da ostanu. Ali s obzirom da je on, mogu to slobodno tako da ka`em, ukrao ostavke koje smo mi svi podneli svesno i svojevoqno, nema druge re~i za to, jer to nije wegovo vlasni{tvo, nego vlasni{tvo politi~ke partije, pre svega poslani~ke grupe, onda je mogu}e da }e biti jedna dodatna podr{ka vladaju}oj koaliciji. • Ima li tu elemenata krivi~nog dela? – Ima svakako, a to da li }emo pokrenuti krivi~ni postupak ili ne, mislim da }emo doneti odluku tek na slede}em sastanku Predsedni~kog kolegijuma ili }emo se prvo pozabaviti time da se na Administrativnom odboru izborimo za to da mandati budu vra}eni listi sa koje su izabrani. Ali to govori najvi{e o moralu. • Sveti Nikolaj @i~ki ka`e kako je Gospod oprostio Mojsiju ubistvo, ali Judi nije nikad izdaju. Za{to je izdaja tako stra{na stvar i bogoslovski re~eno, a da ka`em i za nas? – A vidite, da to nije tako, ne bi postojala zakletva. Jer kad vi pola`ete zakletvu, kada se zakliwete, neki se zakliwu na Ustav, neki na Bibliju, neki u crkvi, to je istovremeno i kletva. Vi ste sami sebi izrekli kletvu ako ste prekr{ili zakletvu. Prema tome, svi smo mi, kada smo se svojevremeno zakliwali na to da ne}emo izdati ideologiju stranke, da }emo se boriti za te, te i te principe u parlamentu, mi smo sebi izrekli i kletvu ukoliko od toga odstupimo. Ali, po meni, bilo bi moralno ili mnogo moralnije od Tomislava Nikoli}a da je rekao: ja zaista vi{e ne mogu da se bavim politikom, ne mogu na ovaj na~in. Oti}i }u u penziju, bavi}u se ne~im drugim, kao {to nam je ~esto pretio da }e i}i da ~uva ovce u Baj~etinu i da pe~e rakiju. Nije oti{ao, o~igledno, politika je ne{to {to je u{lo u krv, ili ga sad neko tera da nastavi da se bavi politikom. Ja ne znam, pokaza}e vreme. Da je rekao: ho}u da formiram novu politi~ku partiju, ovo je suvi{e tesno, ovo vi{e nije ono {to ja `elim, imam neku drugu ideju, da se lepo razi|emo i nema nikakvih problema, a ne da otima ono {to smo svi mi godinama stvarali. “Svedok”, 16. septembra 2008. godine, objavquje pisma Ratka Mar~eti}a upu}ena predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu [e{equ i izdajniku Tomislavu Nikoli}u, pod zajedni~kim nadnaslovom “Ratko Mar~eti}, ugledni radikal iz ]uprije, biv{i ministar SRS u Vladi Srbije, uputio otvorena pisma Vojislavu [e{equ i Tomislavu Nikoli}u”. Pismo upu}eno dr Vojislavu [e{equ nosi naslov “Politi~ka diverzija godinama pripremana”. Naslov drugog pisma glasi “Red je bio da sa~eka{ da Voja do|e iz Haga”: Po{tovani gospodine predsedni~e, Koristim ovu priliku da Vam izrazim punu zahvalnost u Va{oj, odnosno na{oj borbi za pravdu, po{tewe i dostojanstvo srpskog naroda, a pri
193

tom da svet sazna istinu i samo istinu o sudbini na{eg naroda i dr`ave Srbije koja prakti~no i ne postoji od dolaska “`utih” na vlast. Mislim da vam je poznato da posledwi doga|aji i ~in izdaje u Srpskoj radikalnoj stranci nisu proizvod Tomislava Nikoli}a i grupe poslanika oko wega, ve}eg zakulisna borba “`utih”, Tadi}a i drugih eksperata globalizma, jednom re~ju, neprijateqa Srbije svih vrsta, a ne samo SRS. Na ovaj na~in, kadrovima iz na{e stranke, Tomom i drugima, `eli se uni{titi patriotski duh srpskog naroda i wegova ve~na te`wa da bude svoj na svome. Ovde se ne radi o neslagawu sa vama ili sa programom SRS, ve} je ovde pravi vid izdaje principa, na kojima je ova grupa radila sa vama i ostalim ~lanovima SRS. Ovde je u igri Vu~i}evo “kurvawe” i wegovo neizja{wavawe, samo “dolivawe uqa na vatru”. Za ovu politi~ku diverziju protiv SRS i Srbije oni su pripremani ve} vi{e godina i ne treba da se sekirate kad, kad budu iskori{}eni, tek tada }e se oni osvestiti i uvideti svoje gre{ke. Gospodine predsedni~e, potez gospodina Nikoli}a mo`da bi mogao i da se shvati kao politi~ki razuman da je isti napravio nakon Va{eg povratka iz Haga, gde Vas dr`e prakti~no iz razloga {to to `eli vlast u Srbiji jo{ od 2001. godine, a ba{ ovih dana, ne znam mo`da i od ranije i zbog Tomislava Nikoli}a i wemu sli~nih ~lanova SRS. Sa Vama, Tomislavom Nikoli}em i drugim radikalima i patriotama Srbije borili smo se za o~uvawe Kosova u sastavu Srbije, protiv Ha{kog suda; a sad je to protiv wegovih (Tominih) principa, jer nije potpisan sporazum koji prakti~no i pismeno verifikuje neutralnost Kosova i priznaje sud u Hagu, sud koji je formiran da osudi Srbe i Srbiju, jer nije htela da sara|uje sa neprijateqima u ciqu otima~ine wene teritorije i sli~no. I sve to u vreme kada taj Ha{ki sud sudi wegovom prijatequ i kumu. Izjava Tomislava Nikoli}a da je zagubio izjave poslanika kojima stavqaju mandate na raspolagawe stranci, o~igledan je dokaz da je sve ovo dugo i temeqno pripremano, a wegovi susreti sa Tadi}em i potvr|uju koji su wegovi principi, wega i wegovih istomi{qenika. Sve je organizovano da se zada smrtonosan udarac SRS. Nikoli} je bio ortodoksni zagovornik stavova da je stranka vlasnik mandata, a sad pokazuje da nije ~ovek od principa niti je to ikad bio, da ne po{tuje odnos sa Vama, bez obzira na kumovske veze, jer ste od wega, ~oveka prose~ne inteligencije, izgradili li~nost koja je imala Va{e i na{e poverewe. Sve je to izneverio i pokazao da mu je obraz “|on”. Gospodine predsedni~e, ovakvo pona{awe Tomislava Nikoli}a i wegovih istomi{qenika i u~esnika u ovoj montiranoj aferi protiv Vas, SRS i patriotskih snaga Srbije i Srbije u celini, zaslu`uje da se primene odredbe Statuta SRS i sprovede wegovo iskqu~ewe iz stranke. Ovih dana dobijam veliki broj poziva telefonom, od Subotice, Novog Sada, Beograda, Smedereva i drugih gradova Srbije, sve sa pitawem da li smo za Tomislava Nikoli}a ili za Dragana Todorovi}a. Na{ stav je uvek isti – za Srpsku radikalnu stranku i dr Vojislava [e{eqa. Gospodine predsedni~e, moje skromne mogu}nosti, u svakom smislu u interesu stranke, stoje Vam na raspolagawu.
194

Tomislave, Tvoje pona{awe javno, u posledwih nekoliko godina u ciqu ru{ewa dr Vojislava [e{eqa i SRS, u zajednici sa “`utima” i drugim neprijateqima Srbije, kriminalcima raznih boja, i starih i novokomponovanih, koji su svoje bogatstvo i mo} stekli na nezakonit na~in i na~in koji funkcioni{e u posledwem periodu, nije proizvod samo tvog htewa, ve} i organizovanih pritisaka, koji su vezani za materijalne i politi~ke domete. Sa nazna~enim pritiskom od strane navedenih struktura, `ivi jo{ od odlaska Vojislava u Hag, ali nisi hteo da se suprotstavqa{ jer ti je sve to odgovaralo, kako bi na ilegalan, podmukao na~in do{ao do vode}e uloge u SRS, a pri tom ne shvataju}i da tvoji intelektualni kapaciteti ne omogu}avaju da bude{ prvi, jer samo mo`e{ da bude{ izvr{ilac ideja i stavova pametnih i sposobnih qudi, u ovom slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Tvoja izjava “znao sam da }emo se razi}i jo{ kad me [e{eq pozvao da budem kum” ne govori ni{ta lo{e o [e{equ, ve} naprotiv, o tebi, jer si ti izdao svoje principe radikalizma za koje smo se uspe{no zalagali posledwih 18 godina. Na po~etku tvog i Vojinog anga`ovawa na razvoju SRS, bili ste, {to bi narod rekao “gologuzani”, radikali u materijalnom i moralnom smislu, anonimusi u politi~kom smislu, a pogotovo ti, gra|evinski tehni~ar, terenac. Ja sam se prikqu~io SRS zbog programa, odnosno Vojislava [e{eqa kao ~oveka, kao ~ovek u to vreme od ugleda, u moralnom, poslovnom, politi~kom i materijalnom smislu. Kao vlasnik preduze}a “Promet”, a potom i HK “Mar~eti}”, materijalno i moralno i organizaciono sam pomogao formirawu infrastrukture SRS u Srbiji i {ire. Zna~i, ulo`io sam sav svoj novac i svoj autoritet u svakom smislu. I danas sam ostao odan principima SRS i skromno `ivim, ja i moja u`a i {ira porodica, od moje penzije od 35.000 dinara. U me|uvremenu, ne ra~unaju}i materijalnu nadoknadu za izdaju nazna~enih principa, ti si se obogatio, materijalno obezbedio i na neprimetan na~in poku{ava{ da do|e{ do jo{ ve}eg bogatstva, jer “`uti” najvi{e pla}aju izdaju Srbije, odnosno patriotskih ciqeva. Za zamenika predsednika stranke nisi izabran zato {to si bio intelektualac visokog nivoa, ve} iz razloga {to je [e{eq imao poverewe u tebe kao prijateqa, kuma. Kakva je tebe muka naterala da `uri{ sa izdajom, pa vaqda je red bio da sa~eka{ da Vojislav iza|e i do|e iz Haga. Na sve mogu}e na~ine, pokvarene podmeta~ine, si dezinformisao [e{eqa o stawu u stranci, pa si npr. [e{equ o Maji ispri~ao sve najgore, pogotovo od perioda kad je ona od mene predlo`ena za eventualnog kandidata za predsednika Srbije. To nikako nisi mogao da prebrodi{ pa si ispod `ita o Maji pri~ao sve najgore, a woj si rekao da [e{eqa neko drugi lo{e informi{e o woj. Toliko si bio qut na mene da si na mitingu u Svilajncu okretao glavu samo da me ne pozdravi{, a ja sam u~estvovao, u granicama svojih mogu}nosti, na tvojoj promociji za predsednika, jer je to bio stav SRS i [e{eqa. Tvoja teza (ili pametnog suflera) da radikali treba da se opredele izme|u tebe i Todorovi}a je toliko pokvarena i kriminalna, jer ovde nije dilema izme|u i Todorovi}a, ve} izme|u tvojih “`utih”, neprincipijelnih stavova, i principa i programa SRS, odnosno principa Vojislava [e{e195

qa. Bio si ortodoksni zagovornik stava da je stranka vlasnik poslani~kih mandata, a {ta radi{ sad/ Ukqu~io si sve elektronske i druge medije, pojedince, hoh{taplere raznih boja i profila, medijske ku}e, i svi rade za tebe da te uvere, iako radi{ protiv nazna~enog principa, i na taj na~in zajedno sa tobom obmawuju javnost. Mora{, i treba da zna{ da si postao popularan u narodu zahvaquju}i programu SRS i Vojislavu [e{equ. Mnogi od nas, intelektualci, smatrali smo da nisi dorastao u svakom smislu da bude{ wegov zamenik, ali on nije nikada, nijednom prilikom dozvolio da se o tebi vodi bilo kakva rasprava, jer te je voleo kao najro|enijeg. U nekoj drugoj stranci, koja je uzrasla u toj meri, kao {to je tebi omogu}eno da to uradi{ pored SRS i zahvaquju}i Vojislavu [e{equ, ka`e{ i opet la`e{ kako se Voja me{ao u vo|ewe stranke. To je toliko glupa konstatacija da ne zaslu`uje komentar. Pa vaqda je on predsednik stranke, a ne ti, a u konkretnom slu~aju politiku vodi predsedni~ki kolegijum, pa kad si toliko sposoban, {to nisi nametnuo svoje stavove istom. Nisi mogao da dobije{ ve}inu u kolegijumu, jer si po~eo da deluje{ samostalno, mimo principa i programa SRS. Tomislave, svojim pona{awem, naru{avawem programske orijentacije SRS, omalova`avaju}i ulogu i zna~aj dr Vojislava [e{eqa kao predsednika SRS, tvog dugogodi{weg mentora, kuma i prijateqa, u~inio si veliku {tetu SRS i patriotskim snagama Srbije. U ovom periodu ima}e{ podr{ku “`utih” i svih onih koji su bili protiv tebe i SRS na izborima za predsednika Srbije, a posle }e svi di}i ruke od tebe kada te iskoriste, od tebe i drugih materijalista iz SRS, jer iste znam kao koko{are i qude koji su skloni materijalnim resursima, bez obzira na poreklo. O~ekujem da ti se u ovoj fazi prikqu~i i tvoj prijateq, dr Milan Ba~evi}. Poznati biznismeni koji su podr`avali tvoj izbor za predsednika, kao i izbor Tadi}a istovremeno, u slede}oj fazi opredeli}e se za drugog kandidata, jer ti vi{e nikad ne}e{ biti u situaciji da ima{ podr{ku koju si do sada imao u SRS i narodu u celini. Pare koje si uzeo, ti i tvoji pajta{i, su uzete od naroda, i nisu bogom dane, ve} uzete, otete od sirotiwe. Tomislave, ni eventualna funkcija u vladi ne}e ti osvetlati obraz, jer jednom izdajica, uvek izdajica. Tomislave, bez obzira na sve, najvi{e bih voleo da se sve ovo {to si uradio izbri{e kao gumicom i da svi zajedno radimo na ostvarivawu programskih ciqeva SRS i Srbije u celini. Predla`em da formira{ svoju stranku Za Srbiju, a ne da formira{ poslani~ki klub od poslanika sa liste SRS. Na taj na~in kreni qudski, od po~etka, ako ve} ima{ nameru da se i daqe bavi{ politikom. Pod naslovom “Demokratska radikalna stranka”, Vladan Dini} objavquje tekst u “Svedoku”, 16. septembra 2008. godine: ^itam u “Kuriru” konkurs za kuma nove stranke Tomislava Nikoli}a: “Imamo dilemu oko re~i radikal. Mene srce vezuje za to ime i rekao sam da `elim da ta re~ bude u imenu stranke”, ka`e Tomislav Nikoli}. Kad se tra`i kum (a kum nije dugme, osim u politici), ne{to mi pade na pamet, da se ovako, preko “Svedoka”, ponudim Tomi za kuma, iako bih, da sam
196

pametan, pou~en svetlim primerima srpske istorije o kumstvu, od Kara|or|a, do [e{eqa iliti Nikoli}a, pobegao od kumstva, ko |avo od krsta. ^itam da Toma mnogo voli re~, ili pojam, radikal. Pa po{to ga ovih dana gledam (i ~itam) na svim TV programima od Horgo{a do Draga{a, a mo’ biti i od \ev|elije do Triglava (one radikalske granice Ogulin-Karlobag-Virovitica vi{e nisu u modi), kako se ~ovek presamitio i pri~a smireno, ko da je Buda, a ne srpski radikal, vidim da je pravi demokrata. Ugla|en, smiren, vispren i korektan. Posebno me odu{evio kod Oqe Be}kovi}, na B92, gde je, ko bi reko, postao uva`en i uva`avan gost, ko {to je u istorijskom trenutku formirawa Vlade Srbije pod Nejakim Mirkom, bio uva`avan i moj drugar, gospodin Dragan Markovi} Palma. Dakle, jasno je da se u ovoj zemqi sve mewa!? Da l’ na gore, il’ na boqe, |avo }e ga znati, pa vidim da se promenio i – B92. Oqa, namirisana, naparfemisana, napuderisana, ugla|ena, obu~ena po posledwoj modi, primila je u “Utisku nedeqe”, Tomu od Kragujevca. Samog. Pomalo mewaju}i i imiy emisije. Dakle, bilo je – jedan na jedan!? Prsa u prsa. Skoro ko kad su onomad igrali ko{arku Tadi} i Da~i}, jedan na jedan... “Na ti kosku...” Pa`qivo sam gledao. Vi{e Oqu nego Tomu, al’ {ta }ete, niko nije savr{en... Toma smiren. Doteran. Upicawen, {to bi rekle moje Ni{lije, a i Oqa ne ba{ previ{e borbeno raspolo`ena, vi{e joj smetao [e{eq od Tome, al’ i to je normalno. Voja je tamo daleko u najve}oj srpskoj koloniji u EU, Hagu, a Toma, koj }e ga znati, mo`’ da od opozicionara postane vlast. A sa vlastima ~ovek ne sme da se zeza. Pogotovo ako si samo voditeq, a ne politi~ar. Dakle, bila je to emisija puna obostranog obo`avawa i divqewa. Gospo|ica Oqa i gospodin Toma. Sve vreme mudar razgovor, da se iz svake umotvorine izlivao koncentrat mudrosti i obostranog uva`avawa. Po principu – ja tebi serdare, ti meni vojvodo, ali {ta je tu ~udno? Kad sede i mudro pri~aju dvoje demokratski nastrojenih qudi, kad su im jasne perspektive da bez Evrope i Rusije Srbiji spasa nema, onda je jasno da su to demokrate, par ekselans. I Ona i On. Ili obrnuto. Dakle? [ta dakle? [ta ka`em? Amin! Za SRS! Ali, da se vratim konkursu za kuma i nadeva~a imena Tominoj, ni~im izazvanoj, novoj stranci, koja }e nastaviti, tvrdi Tomislav, stazama (i bogazama) slavnih radikala.
197

Imam vi{e ideja, a po{to Toma obo`ava re~ radikal, sve ispuwavaju uslov: a) DRS. Demokratska radikalna stranka! (Super, zar ne. Zvu~i evropejski, em ima u nazivu re~ radikal, em je stranka, pride demokratska. Malo li je?) b) RDS. Radikalna demokratska stranka. (Obja{wewe se podrazumeva.) c) SSR. Stranka srpskih radikala, iliti Srpska stranka radikala! d) TRS. Tomina radikalna stranka! e) SRSB[ (Srpska radikalna stranka bez [e{eqa!) f) RSSSV. Radikalna stranka Srbije sa sve Vu~i}em!? (Moja skra}enica, miri{e na Rusiju.) g) SRS, VVS. Srpska radikalna stranka, Vojo vrati se. Sve ti je opro{teno. Imam mnogo kombinacija, a do idu}e nedeqe, rok koji je Toma dao, ima vremena. Dakle, sve mo`e, osim SRS. To vi{e nije u [umadiji po modi. Osim kod Nata{e. Ja sam, keve mi, prema novoj politi~koj stranci, svoje odu`io. Toma mo`e da bira, od “A” do “G”. Ili, mo`e i alfa, beta, gama, delta... A {ta se radi u zemunskom Magistratu? Ni{ta. Smi{qaju se nove kletve! Zbornik. Autori: Goca, Vjerica i Nale od KG. Recenzent dr [e{eq. Al’, da budem iskren, ne bih se s kletvama zezao... PS (1): Ode Zeman. PS (2): Do{ao ^edomir Janevski. PS (3): Mo`e da po~ne da se pakuje. PS (4): Javilo mi se. PS (5): Na Banovom brdu. PS (6): ^ukari~ki – CZ 2:2 PS (7): ^ekaj, bre, a ko je Janevski? PS (8): Onaj {to je zamenio Zemana! PS (9): Dakle, {to bi rekle radikalke – baca~ice ~ini: PS (10): Crko dabogda! Intervju sa potpredsednikom Srpske radikalne stranke Draganom Todorovi}em objavquje “Svedok”, 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom
198

“Dragan Todorovi}, predsednik poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije” i naslovom “Ciq bio da se stranka preuzme, da se SRS stavi pod kontrolu”. Unutar intervjua su tri antrfilea, sa naslovima “[ta s Vu~i}em?”, “Razlaz [umadinaca” i “Ko Srbiji kroji kapu?”: Kad smo, u subotu ujutro, ulazili u sedi{te Srpske radikalne stranke u Zemunu, sve je izgledalo normalno. Kao da dan pre toga strankom i strana~kim prostorijama nije protutwao cunami, ili tornado! Kao da se dan ranije SRS nije raspolutila i ostala “bez prvog” do prvog. I pride, jo{ i bez 18 poslanika sa sve “strana~kim ili li~nim” mandatima. Zauvek ili privremeno? Ko zna?! O doga|ajima, ali vi{e o budu}nosti Srpske radikalne stranke bez Tomislava Nikoli}a razgovaramo sa Draganom Todorovi}em, novim {efom poslani~kog kluba SRS u Skup{tini Srbije. Razgovor je bio potpuno otvoren, Todorovi} je odavao utisak vrlo smirenog ~oveka, koji nimalo ne sumwa da su on i ve}ina ~lanova SRS u pravu, a Tomislav i “wegovi” u – krivu i da }e radikali sa dr Vojislavom [e{eqem uspeti da prevazi|u i ovaj, dosad najja~i udar na najja~u opozicionu partiju u Srbiji... • [ta se promenilo u zgradi SRS-a? – U zgradi? Ni{ta, sem {to ste do{li u drugu kancelariju. Ovo je moja kancelarija, dugo je koristim, a tome, iskreno, i ne pridajem ve}u pa`wu, prostor je samo da se koristi, a ko ga i kad koristi to i nije, u ovom momentu, najva`nije. • Ne pitam vas o zgradi i prostoru ba{ iz ~ista mira. ^itao sam u listu “Danas” da malo ~a~kaju za prostorije SRS u Zemunu? – Nisam to pro~itao. • Koliko je ~vrst va{ ugovor? – ^vrst je kao {to je i svaki normalan ugovor koji je sklopqen na osnovu zakona ~vrst. Mnogo ~vr{}i nego {to ima DS sa ranijim preduze}em DIPOS o zakupu svojih prostorija u Krunskoj ulici. Po tom pitawu nema nikakve dileme. To je, se}ate se, DOS poku{ao da ospori odmah posle 2001. godine. Mislili su da }e potpuno da nas elimini{u sa politi~ke scene i jedan od na~ina je bio i poku{aj da nam se uzme prostor ovde u Zemunu, zato {to smo mi ovde objedinili kompletnu aktivnost stranke. Ovde je predsednik, “Velika Srbija”, izvr{ni odbor, gradski odbor, nau~ni ~asopis “Slobodarska misao”... Sve smo objedinili ovde, tako da bi to verovatno bio problem da su ostvarili, me|utim, znali su da je to isuvi{e krupan zalogaj i ti poku{aji su sudski zavr{eni, tako da tu nema dileme. To je samo ono, kako bi vi novinari rekli “patka” da sav ovaj haos bude ve}i. • Kako ste se ose}ali kada vas je Toma ishvalio na RTS-u da ste “najpo{teniji ~ovek na svetu”? – Mislim da se u nastupima Tomislava Nikoli}a u velikoj meri ose}aju instrukcije. Prve instrukcije su bile da se odliv nezadovoqstva okrene ne prema Vojislavu [e{equ nego prema nekom drugom, i verovatno prema nekim wihovim merilima to je trebalo da budemo ja i Vjerica Radeta. On199

da su rekli – ne}emo da budemo u stranci koju vode Dragan Todorovi} i Vjerica Radeta. To je ~ista obmana, jer niti ja vodim SRS, niti Vjerica Radeta. • On se dosta poziva na vas da }ete sve wegove navode da potvrdite, jer ste po{ten ~ovek. – Postoje dva perioda u mom i Tominom odnosu u strana~kom `ivotu, i do ponedeqka ja ne}u komentarisati ni{ta. • Zar ne postoji opasnost za SRS, kao najja~u stranku na politi~koj sceni Srbije, da po~nete da pqujete jedan drugog i da to ode, na op{te zadovoqstvo, “`utim”? – To ne}u raditi, kao {to ste i imali priliku da se uverite u proteklih sedam dana. • Pa pi{e se po “Presu”. – To nije ta~no! Isto kao {to sam i ~itao u “Presu” da je Vojislav [e{eq meni dao naredbu da napadnem Tomislava Nikoli}a da je ovo, da je ono. Uostalom, “Pres” je ve} objavio seriju neistina i la`i. To je, dakle, potpuna budala{tina, ja tog dana nisam izneo ni jednu jedinu re~, nego samo ono {to je u skladu sa protokolom kada se vodio ovaj sastanak i na kraju zavr{io sednicu Centralne otaybinske uprave. To {to se plasira protiv nas su stvari koje se planiraju negde i onda se to plasira kroz medije. Ja, prvo, ne}u da pqunem na sebe u proteklih 18 godina. Da li to ho}e neko drugi, u to ne ulazim, ali trudi}u se iz petnih `ila da trenutno ne podlegnem nekoj uvredi i ne odgovorim istom merom. Dr`a}u se samo jedne jedine stvari, a to su prava koja ima SRS, to je na{e zakonsko i moralno pravo. Ne sporim ni Tomislavu Nikoli}u, ni svima koji su oti{li, da odu iz SRS-a, ali ne mogu da nose svoje mandate. Na izbore 2008. godine je iza{la SRS i to su mandati SRS-a, bez obzira koliki je ~iji doprinos bio u predizbornoj kampawi da osvojimo 78 mandata. Ustav ka`e da mandati pripadaju politi~koj stranci koja je iza{la na izbore. • Toma se poziva na taj isti ustav, gde ka`e da ne pripada. – Ima stvari koje mo`ete da tuma~ite i ovako i onako, to je sad moralna komponenta. Mi }emo vrlo brzo da se uverimo u to. Verovatno }e Tomislav Nikoli} osnovati stranku. Ne znam kako }e se ona zvati, ali sigurno ne}e biti Srpska radikalna stranka. • Mo`da Demokratska radikalna stranka? – Odli~an predlog! Mo`da }e to i usvojiti. Da, to bi bilo dobro da se objedine ova dva puta – istok i zapad. Ima tu jo{ jedna stvar. Kad pogledate naziv te stranke i one stranke koje su u{le na izbore 2008. godine, vidite da te nove stranke nema. Mo`emo mi da tvrdimo {ta god ho}emo, da tuma~imo i ovako i onako... • Blanko ostavke? – Tomislav Nikoli} je imao ostavke svih poslanika SRS-a. Jel’ to ~iwenica? • Ne znam. – On dobro zna, izme|u ostalog i zbog jedne ta~ke statuta koja ka`e – zbog izno{ewa materijala iz stranke je predvi|ena i disciplinska odgovornost.
200

• Kad rekoste materijal, jeste li stvarno obijali kancelarije Tomislava Nikoli}a? – To nije ta~no! Prvo, kancelarije se ne obijaju, kako mo`ete da obijete kancelarije u Skup{tini Srbije? Puna zgrada policije, a mi da obijamo kancelariju. Uz to i nije kancelarija Tomislava Nikoli}a. To je kancelarija {efa poslani~ke grupe SRS-a, koju smo mi dobili kada smo 2003. posle decembarskih izbora osvojili najve}i broj glasova. Po nekoj tradiciji, drugi sprat pripada najja~oj politi~koj stranci na izborima. Po{to smo mi tada bili najja~i, to zna~i. • Je l’ i daqe ostajete na drugom spratu? – Da, da... bez obzira, imamo 60 poslanika. Demokrate imaju 54, tako da smo jo{ uvek najja~a politi~ka stranka. • Zna~i jo{ jedna deoba? – Ne verujem, sad nema vi{e deoba. Ono {to je mislilo da se deli, iza{lo je. – Malopre ste rekli da je sasvim normalno da ~ovek promeni politi~ko mi{qewe, pamet. – Mo`ete da promenite politi~ko mi{qewe i pamet, ali ne mo`ete ideologiju. • Da li vam je `ao {to su neki preko no}i promenili ideologiju? – Pa meni ovo nije prvi put, to se de{avalo i ranije. Bili smo naj~vr{}i ba{ zbog toga {to nas je vlast ~esto ~istila. To pitajte Tomislava Nikoli}a, a ne mene. Postavite mu samo pitawa vezana za wegove izjave 1994. godine, kada su formirani nova stranka i poslani~ki klub u Ve}u gra|ana, kad su socijalisti formirali Srpsku radikalnu stranku Nikola Pa{i}. Tomislav je izme|u ostalog rekao da su oni izdajnici, da je to SPS uradio uz pomo} dr`avne bezbednosti, novca koji im je dat 2005. godine... Tomislav Nikoli} je tada pokrenuo i krivi~nu prijavu zbog primawa mita zato {to je na televizijskoj emisiji jedan od insajdera B92 rekao da je DB, za tu akciju, izdvojila preko 100 hiqada maraka u to vreme. To su sve nesporne ~iwenice. To su apsolutno dva ista ~ina i tu nema dileme. Postavqa se samo jedno pitawe: {ta ste govorili u prvom slu~aju, {ta govorite sad? • Promeweno je vreme. – Neke stvari se ne mewaju vremenom. Deset bo`ijih zapovesti ne me wa se ve} 2000. godina. • Ostavite te pri~e, radi se o politici, a svojevremeno je lider “`utih” rekao “kome je do morala”... – To je drugo. SRS je jedna od stranaka koja moral stavqa na prvo mesto, ukoliko je to uop{te mogu}e u politici re}i. Ne}ete nigde na}i da smo izneverili neki dogovor koji smo imali sa bilo kojom politi~kom strankom. Uop{te, kad sa SRS-om dogovarate neke stvari, ja mislim da su partneri najsigurniji da ih mi ne}emo izdati. Mogu da ka`em da smo u Gorwem Milanovcu, u po~etku dogovorili da idemo sa DSS-om, sa Novom Srbijom i sa SPS-om u koaliciju. Tamo je gospodin Maru{i} ispred grupe gra|ana bio u lo{im odnosima sa DSS-om. Hteo je sa svima, ali sa wima nije hteo. Mi smo zbog toga iza{li iz te koalicije, jer smo tra`ili da sa nama bude is201

kqu~ivo DSS. I na{i qudi su to te{ko primili, da se razumemo. U politici morate da dr`ite jednu odre|enu liniju. Ne smete da se u bilo kom trenutku vodite motivom korisnosti, da budete suvi{e pragmati~ni, jer se onda okre}ete kako vetar duva i niko `iv ne zna ni ko ste, ni {ta ste, ni za {ta se zala`ete, ni {ta ho}ete. • Po{to SRS nikad nije bila preterani qubimac medija, izuzimaju}i [e{eqa, kako o~ekujete da im se suprotstavite, jer ~ini se da opcija Tome Nikoli}a ima zapa`enu medijsku podr{ku, i to onih medija koji su odavno “oboleli od `utice”? – Nemamo {ta da im se suprotstavqamo. Tiha voda breg roni! • Kako }ete onda da objasnite narodu {ta se u stvari doga|a u stranci? – Imamo mi na{ list. To je “Velika Srbija”. • ^itam pa`qivo “Pravdu”, koju bije glas da je radikalni list, ali se ne izja{wava. – To nije radikalni list. “Pravda” je novina koja je najuravnote`enija, jer je u “Pravdi” mogao da se oglasi svako. Ta~no je da su veliki prostor imali i predstavnici SRS-a, ali mislim da to nije nikakav znak. Imamo na{u “Veliku Srbiju” i mi }emo sve ovo {to se doga|alo da objasnimo kroz “Veliku Srbiju”. To je jedan od na~ina, drugi su javni nastupi, ali mislim da }e Skup{tina i skup{tinska govornica biti najboqa. • Ako ne ukinu prenos, {to bi rekao [utanovac? – Pa ne}e mo}i. [utanovac, koliko vidim, ima druge probleme. Istina, prime}ujem da se on, kao ministar odbrane, svestrano bavi nekim stvarima, i televizijom i vojskom i stanovima. • Da li ste pro~itali u “Kuriru” da ste vi, Vjerica Radeta i ne znam ko jo{, falsifikovali [e{eqevo pismo? – Video sam. To je onaj problem o kojem ja govorim. • Jesu li vas oni zvali da pitaju, da ~uju i drugu stranu, da li je to la`no pismo? – To ne mogu da shvatim. Tomislav Nikoli} je bio na Centralnoj otaybinskoj upravi. ^uo je pismo i trebalo je odmah da ustane i da ka`e “bra}o i sestre, ili ~lanovi Centralne otaybinske uprave ili {ta god ho}e... i da ka`e: ovo pismo je la`no!”. Mislim da bi to bilo korektno. Kako sad zna Tomislav Nikoli} da je ovo pismo la`no? • Reko mu [e{eq? – Dobro, mo`da su se ~uli... Ako Vojislav [e{eq javno objavi da je to pismo la`no, onda }emo mi odgovarati pred Centralnom upravom za izno{ewe neistine i snosi}emo posledice za to. • ^iwenica je da se u Srbiji uvek sve dovodi u sumwu? – Da se postigne zbrka, da se voda {to vi{e zamuti, da ne bi do{le ove prave informacije, prvenstveno do na{ih ~lanova, pa onda i do ostalih. • Koje su, po vama, prave informacije? – Ono {to je izneto na Centralnoj otaybinskoj upravi. Postoje dve ta~ke statuta po kojima su ~lanovi Centralne otaybinske uprave pozvani na disciplinsku odgovornost, a to je formirawe novog poslani~kog kluba i Tomislav Nikoli} za izno{ewe strana~kog materijala, blanko ostavke
202

koje je “negde” zaboravio. Od 74 ~lana otaybinske uprave, nijedan nije imao dileme o tome. To pi{u u statutu, nismo mi izmislili statut za ju~e. To je od 1994. godine napisano i to stoji tako. Po tom istom statutu Tomislav Nikoli} je iskqu~io dosta poslanika iz SRS-a od 2002. do 2008. godine, sve one koji su postupili isto tako kao on. Bezpredmetno je sad postavqati pitawe, jel trebalo iskqu~iti tu grupu, ili nije trebalo. Mogao je samo da se izvr{i pu~, ali i onda bi trebalo da se pi{e nov statut. • Pa Mirovi} je isterao one sve, i Maju Gojkovi}! – Pa to je statutarna odredba. • Da niste pogre{ili {to niste otvorili Centralnu upravu za javnost? – Nismo pogre{ili, zato {to je bilo nemogu}e da se to zavr{i u normalnoj atmosferi. Tu je bio ogroman broj novinara, a sala je mala. • Pa i ovako je bio ogroman broj novinara. – Da, ali ispred. Nije nama problem u broju novinara, nego prostor. Jedino da smo u Centru Sava odr`avali sednicu Centralne otaybinske uprave. Mi }emo to u “Velikoj Srbiji” da iznesemo u javnost. Kompletno. • Da li je odlazak Maje Gojkovi} bio predigra za finale koje se sad de{ava? – Ne! To nema veze sa Majom, i to je jedan od poku{aja stvarawa konfuzije. • Sad Maja podr`ava Tomu. – Bespredmetno je to diskutovati. • Izgleda da je ura|ena ozbiqna priprema da vas razbiju? – To je vaqda svakome jasno. Ja, na`alost, ne mogu ni{ta, jer u protivnom }e po~eti i mene da optu`uju. • Jeste li kum sa [e{eqem? – Ne! • Super, ne}e ni{ta da bude. – Nisam kum sa [e{eqem, ovo je maliciozno pitawe. • Pa i Kara|or|e je nadrqao od kuma. – Da, ali ovde je [e{eq nadrqao, odnosno mogao da nadrqa. • Koliko }e se sve ovo odraziti na odnose u Srbiji? – Nesporno je da je SRS najja~a odbrana Srbije i mogu da ka`em posledwa odbrana Srbije. Nesporno je da poku{avaju da nas razbiju od momenta kada smo se formirali. To nije sporno. Imate toliko primera do sada da to ne treba nikome dokazivati. Nesporno je da je Vojislav [e{eq odveden u Hag da bi se eleminisao prvo on sa politi~ke scene, a onda da bi se preotela stranka, kao {to su to uradili sa SPS-om. Nisu uspeli wega da slome, ostalo je da se slomi stranka, odnosno da se stranka uzme iz ruku Vojislava [e{eqa. Ja mislim da su to apsolutno nesporne ~iwenice i da u to ne treba nikoga ube|ivati. Kako }e ko da ceni ove doga|aje, to je sad stvar analitike, mogu}nosti rasu|ivawa i svih drugih elemenata, ali postoji neka nit koja govori da je mo`da i to u pitawu. Nije to ba{ tako spontano do{lo odjedanput. Nemogu}e je! Pogotovo {to mi to vidimo i na terenu, nije to bilo od ju~e.
203

• Nego? – To je samo u jednom momentu iza{lo na videlo, ali opet bez obzira, vidite da je to minorno. • Ali, neprijatno je ono {to se ~uje: u Ni{u da su se pobili, u Vr{cu... – Pa znate, kad ste godinama u jednoj stranci, godinama zastupate jednu ideju... Vojislav [e{eq je nesporni lider te stranke, Tomislav Nikoli} je bio druga~ija osoba. On se uvu~e pod ko`u, komunikativan je, tako da je on zadobio simpatije velikog broja qudi i van stranke i u stranci. • Jel vam nije ~udno delovala wegova izjava: “Ba{ da vidim ko }e sad da im smi{qa {ta }e da pri~aju u Skup{tini”? – Dobro, hajde da vidimo. A za{to bih ja to demantovao? Vreme je najboqi sudija, ja sam to tvrdio od po~etka, i vreme poka`e da li je neko bio u pravu ili ne. • Ali za Srbiju nema vremena. – Pa {ta da se radi, boqe i ovako nego da stvarno nema nikakve {anse. Ostala je jo{ ta velika brana koja ne da da se Srbija uni{ti, a to je SRS. • U formulaciji Tome Nikoli}a to glasi ovako: da ste vi velika stranka samo po broju poslanika... – ^uo sam. Mogu da ka`em da smo mi ostali bez nekog dela tela, ali sigurno ne bez glave. Daqe ne bih komentarisao. • Nemate li utisak da je srpska politi~ka scena danas pretvorena u SSRN? – Mislite na vladaju}u koaliciju? • Da. – Pa dobro, vide}emo. Imali smo mi i Bane + DOS, vide}emo sada. Uop{te ne bih to komentarisao. To je stvar onih koji idu na izbore, koji obe}avaju odre|ene stvari gra|anima da bi dobili wihove glasove. Kada u|u u parlament, onda oni svojim postupcima ili opravdaju to {to su govorili u toku predizborne kampawe ili su obmanuli gra|ane. Rezultat toga }e biti slede}i izbori i broj glasova koji }e dobiti. • Bi}e provere, ima izbora na nekoliko mesta, na lokalu. Toma je najavio da }e da iza|e na te izbore? – Da, Ruma, Kwa`evac, Vrwa~ka bawa i Prijepoqe. • Tu }e da bude prvo odmeravawe snaga, {to pretpostavqamo da je jako va`no, pre svega za glasa~e koji su glasali za SRS? – Ne bih rekao uop{te da }e biti odmeravawe. Bi}e lokalni izbori, pa }emo videti {ta }e i kako }e biti. • Ipak }e analiti~ari da prave analizu kako ste pro{li vi, a kako ta nova, Tomina stranka. – To nije sporno ali vide}emo da li ti rezultati bilo {ta govore/ • Toma kao dugogodi{wi politi~ar dobro zna koliko ste imali muka da u|ete u kampawe, da finansirate kampawe, da obezbedite prostor, infrastrukturu... Da li on ra~una na va{u postoje}u infrastrukturu u Srbiji, ili misli da ima mo}i da je napravi sam? – [to se ti~e na{e infrastrukture, sad je Tomislav potpuno svestan da od toga nema ni{ta. Sporadi~no su se negde i desila preotimawa.
204

• Da ~ovek u|e u politi~ku avanturu sada, i to iz stranke gde je bio “sve i sva”, ipak mora da postoji nekakva finansijska podr{ka, ili grupacija koja }e da to podr`i? – To morate da pitate Tomislava Nikoli}a, nemojte mene. To je jedan od ozbiqnih argumenata sa kojima ~ovek mora da bude na~isto kada kre}e u ovako ne{to. Znate, postoje dve stvari. Ili procena da }ete iza}i kao pobednik u tom poku{aju da preotmete stranku, ili ako se to ne desi, da }ete da stvarate sopstvenu infrastrukturu. • Da li je, po vama, ovo bio poku{aj preotimawa stranke ili razbijawa? – To vam je i jedno i drugo. Sve je i{lo na to da se prvo preotme stranka, a drugo, kada nije to uspelo, onda se krenulo na razbijawe stranke. To su o~igledne ~iwenice. Ja pretpostavqam da su procene bile dosta pogre{ne, jer za{to bi se krenulo u ovakvu avanturu i do`ivelo ovo {to se do`ivelo. Za{to? • Infrastruktura? – Hajde da se vratimo na ovo drugo – stvarawe infrastrukture. To je mukotrpan dugogodi{wi rad. Bez novca to je izuzetno te`ak posao, {to bi rekli – nemogu}a misija. Uz veliku finansijsku potporu to mo`e do jedne granice da se napravi, ali nije dugoga veka. • Ako je ta~no ono {to se ~ita po novinama, da je Nata{a, ili ne znam ko, optu`ila Tomu za {urovawe sa Mi{kovi}em, Bekom... – Sa~eka}emo da sa Centralne otaybinske uprave iza|e stenogram svega re~enog i onda }ete imati prilike da o tome i vi saznate, i ostali, i javnost. Bio sam u emisiji “Nije srpski }utati” kod Dragana Bujo{evi}a, a to smo ~uli i u Skup{tini Srbije, samo smo mi preko toga prelazili. Se}ate li se jedne emisije kada je Oqa Be}kovi} prozvala Tomislava Nikoli}a “da jedanput u deset dana pije kafu sa Mi{kovi}em”? O~ito da neke stvari postoje, ja sad ne znam u kojoj meri. Glupo bi bilo da ja sad o tome govorim, ali znate li {ta zna~i stvoriti jedan op{tinski odbor i omogu}iti mu da funkcioni{e. Na`alost, neki ne znaju ni koliko ima stranka op{tinskih odbora, posle toliko godina. • Pa koliko ima? – 186. • Zna~i ~etvrtina je kod Tome? – Samo pet op{tinskih odbora je poslalo zahtev za odr`avawe op{tinskog kongresa. •A koliko treba? – Treba 20 odsto, zna~i 37. Prema tome, stvari su tu potpuno jasne. Zato je ovolika halabuka, da bi se sve to zamutilo, da obi~ni gra|ani ne bi mogli da do|u do stvarnih ~iwenica. • Me|u ovima koji su oti{li ima i li~nosti za koje se smatra da su, general Deli}, Tabakovi}, da li smatrate da su zavedeni? – To su wihovi motivi. Za{to bih ja ulazio u motive qudi koji su izneverili sopstvenu stranku. To je wihova odluka, wihov ~in. • Vidim da ste imali i neke “pokajnike?”
205

– Nisu to pokajnici, to su qudi koji su bili stvarno zavedeni na najgrubqi mogu}i na~in. I ~ovek je na konferenciji za {tampu ba{ iskreno rekao kako je to bilo. Stvari procewujem na osnovu ~iwenica. Poku{avam da ne ulazim u rekla-kazala. Re}i }u dve ~iwenice, pa vi sami procenite. Na poslani~kom klubu kome je prisustvovao Tomislav Nikoli}, rekao je – ja ostajem ~lan SRS-a, odlu~i}u da li }u biti poslanik. Ne}u deliti SRS, ne}u lobirati, nisam zvao nikoga i ne}u zvati nikoga. Krenuo je da iza|e i onda rekao – aha, samo da vam ka`em, one ostavke sam izgubio. Imali ste prilike da ~ujete Dobrislava Preli}a, poslanika koga je on pozvao u kabinet, ispri~ao mu to {to je ispri~ao. Dobrislav Preli} je prvi put razgovarao sa Tomislavom Nikoli}em na takav na~in. Ja to razumem, do|ete kod zamenika predsednika SRS-a, fascinirani ste, {to ka`e, u{i pune vode, i uradite to {to uradite i kad po~ne da se film vra}a unazad, shvatite {ta ste uradili i uradite ono {to je jedino mogu}e i {to je ~asno. Ali, ajde, to na stranu, proceni}e va{i ~itaoci. Ja ne tra`im nikakav odgovor, ali samo procenite na osnovu ove dve stvari, ko tu govori istinu i {ta je u pozadini. Evo, ja sad to ka`em vama, a rekao sam to i Tomislavu Nikoli}u. • Da li mislite da je bio mogu}i i druga~iji rasplet? – Postojala su tri na~ina: jedan, koji je uradio; drugi, da se potpuno povu~e, ono {to je on i govorio: ne}u vi{e u politiku, idem u Baj~etinu da pe~em rakiju i da ~uvam unuke, i tre}i, najte`i mogu}i – da u okviru stranke bez ikakvih problema i posledica do|e na Centralnu otaybinsku upravu i ka`e: Ja ne mogu vi{e da to, to, to i to, mislim da to nije u redu, vi ocenite kako god ho}ete, ja ostajem ~lan stranke, da li }u ostati poslanik ili ne}u, nije ni bitno u krajwoj liniji, vreme }e pokazati da li sam ja bio u pravu ili ne. I po meni, to bi za stranku bio ~in delewa. • Mislite da bi to bio ve}i efekat nego ovo? – Pa znate, kad krenete sa ne~im po{teno, onda ve} imate tu prvu po~etnu prednost. I u `ivotu ina~e ako krenete iskreno, to vam je snaga, to vam je ta~ka oslonca sa kojom mo`ete da idete. Idete ~ista obraza, nema {ta. Ovako ne vredi. Ovako ste prevarili sami sebe. Pa ju~e sam govorio ovo, danas govorim ono. Hajde zamislite mene, posva|am se ja sad... • Pa ne}ete, niste kum. – Nema veze, recimo da se u me|uvremenu okumimo, i ja sad iza|em u javnost i ka`em – ne dam mandat, doprineo sam i ja tom svom mandatu, hajde bar nekim delom, ako ni{ta drugo, sedeo sam u tom autu i obilazio Srbiju. I {ta bi mi vi rekli – aman bre ~ove~e, pa jesi ti normalan? Pa {ta si rekao ju~e! E pa tu je ta nit, ta ta~ka oslonca. Ako je nemate, gotovo je. Zna~i, vi morate na ne{to da se oslonite. • Koliko je ta~no da se navodno [e{eq slo`io sa tim {to je Toma rekao u Skup{tini o prihvatawu SSP? – Nemate tu nikakve dileme po tom pitawu. Ta~no je potpuno da smo se mi dogovorili da se preda ovaj amandman, da bi tim amandmanom na neki na~in obavezali na{u vlast da ne mo`e da primewuje SSP sa onima koji ne priznaju Srbiju zajedno sa Kosovom. I tu nema nikakve dileme. I normalno, “`uti” su taj amandman odbacili odmah. Vi to znate i to nije bilo {an206

se da se prihvati, {to se desilo, kada je bilo jasno da }e SSP biti prihva}en sa relativno malom ve}inom, {to je potpuno neozbiqno, imate 140 poslanika za SSP, a 214 za gasni sporazum. Pa vaqda je i laiku jasno da je to pola na jednoj strani, pola na drugoj strani i da ova polovina kada bude pobedila, to }e da otka`e. I to je jasno i ovima u Evropi i stigli su signali koji su im vrlo precizno rekli da bez SRS-a, taj SSP za Evropu ne}e zna~iti ni{ta, ili malo. To je rekao izme|u ostalog i Jelko Kacin kad je do{ao. Zna~i, sve je to potpuno jasno. [ta se desilo? Onda su oni krenuli u pregovore. Nikoli} je oko tog amandmana razgovarao Razgovarao je sa Bo`idarom \eli}em, nagove{teno je da mo`e da se do|e do nekog prihvatqivog teksta, razgovarali su o tom prihvatqivom tekstu, do{lo se do re{ewa, i tada je Tomislav Nikoli} iza{ao i rekao da }emo da glasamo za SSP. Hajde da ka`emo da je on to uradio po inerciji. Me|utim, mi uop{te u me|uvremenu od onoga dana, od jula meseca, kada smo razgovarali o tome, ni jednog jedinog puta nismo vi{e razgovarali kolektivno. Razgovarali smo ja i on, to nije sporno, ali nismo razgovarali ni na Predsedni~kom kolegijumu ni sa Vojislavom – ovo }emo da prihvatimo ili ne}emo. I kad je u Skup{tini re~eno da }emo da prihvatimo, imali smo sastanak Predsedni~kog kolegijuma. Na kolegijumu je jasno re~eno – u redu, jesu oni prihvatili amandman, hvala im, to je u nekoj meri situacija boqa nego {to je bila, ali mi da prihvatimo SSP ne mo`emo. • Za{to? – Ne mo`emo, zato {to su se promenile okolnosti. Uhap{en je Radovan Karayi}, to je jedna okolnost, druga je miting SRS-a, ubistvo demonstranta, i tre}a stvar je ovo {to je vezano za Vojislava [e{eqa i poku{aj nametawa branioca. To su tri razloga. Ka`e Vojislav da se to objasni. Toma ka`e – ne}e meni to biti problem da objasnim u ponedeqak, zbog ~ega ne}emo da glasamo za SSP. • Zna~i, Toma je rekao da }e objasniti? – Pa da. On ne ka`e – ja nisam za SSP, ja jesam za SSP ali mi nije problem da ja to objasnim za{to ne}emo da glasamo za SSP. Vojislav [e{eq pita ko je za, i 14 je za, 14:1 i to bez ikakve dileme. Kad je to zavr{eno, onda Tomislav ka`e: ja dajem ostavku na mesto {efa poslani~ke grupe. E, tu onda po~iwu problemi. • Jel’ bilo glasawe oko ostavke? – U SRS-u je o ostavci nezamislivo da se glasa. Ostavka je li~ni ~in i tu nema dileme. Prihvatili smo to {to je bio protiv, pa {ta ima veze, bio sam i ja nekoliko puta jedini protiv. Bili smo nekoliko puta kad nadglasamo Vojislava [e{eqa, pa {ta? Jel treba sad da dajemo ostavke? Jel’ vi znate da je nekoliko puta Vojislav [e{eq bio u mawini? • Prvi put ~ujem. – Eto, pitajte Tomislava Nikoli}a. Pitajte ga da li je bilo situacija kada je na Predsedni~kom kolegijumu Vojislav ostao u mawini. Pa ~ekajte, mi smo politi~ka stranka, organ koji odlu~uje o ta~kama koje se stave na dnevni red.
207

• Kakav ste imali ose}aj kad ste se pre neki dan sreli s Tomislavom Nikoli}em? – Ne mogu o tome da govorim. Neke stvari jednostavno ne mogu da se zaborave, kao {to preko nekih ne mo`e{ da pre|e{. Mislim da je jedini ispravan put bio: odoh iz stranke, ili ostajem u stranci kao obi~an ~lan SRS. Da je tako postupio Nikoli}, to bi bio mnogo ozbiqniji udar, zemqotres. Ovo sad je buka i halabuka, kad se sve smiri, bi}e sve ogoqeno, da }e se qudi zapawiti {ta je sve pozadina svega ovoga. • Pa, dobro, {ta je prava pozadina? – Da se stranka, jednostavno, preuzme! Da Srpska radikalna stranka bude pod kontrolom. Ne}u detaqno da obja{wavam, ali u tom slu~aju to vi{e ne bi bila prava SRS, sa svojim programom i temeqima na kojima se zasniva. • Dilema: ~lanstvo se opredequje izme|u Tome i vas? – To je apsolutno la`na dilema, apsolutna besmislica. Ovde se samo radi o Vojislavu [e{equ i SRS, i onima koji su izdali i stranku i Vojislava [e{eqa. • ^ekajte, prizna}ete, sve one kletve izre~ene sa govornice ipak nisu za ovo vreme? – Ne}u da cenim da li je pro{lo vreme ili nije. To pitajte Tomislava Nikoli}a. • [to wega? Pa on ka`e da je [e{eq li~no diktirao te “kletve”. – Pitajte Tomislava, da li je wemu, Tomislavu, [e{eq diktirao ne{to sli~no kada je Tomislav sa skup{tinske govornice pozvao na{eg odbeglog poslanika. Otprilike je, ne mogu ba{ da citiram, ali ta izjava postoji, rekao “da vodi ra~una (taj odbegli poslanik), jer se zakleo u crkvi na vernost radikalima i da pripazi {ta sve mo`e da ga sna|e, jer je pogazio zakletvu”. Pomiwao je Tomislav mogu}nost da tog poslanika stigne i bo`ja kazna. Neka vam Tomislav odgovori. Da uprostim, ako jednake doga|aje ocewujete suprotno, jednom ovako, jednom onako, e, to nije u redu... • Vidite da je u redu! – Da, ali “kad tebi odgovara”! • Dabome! – Jeste, ali to su onda druge stvari. Onda, da budem otvoren do kraja – to onda nije iz qubavi, nego za pare! • [ta s Vu~i}em? Posledwih dana provla~i se vi{e teza: ako on (Vu~i}) ostane uz radikale ([e{eqa) Toma }e navodno imati mnogo problema. Ili, ako ode uz Tomu, onda te{ko vama?! – Sad se svi bave nekim analizama. Trudim se, me|utim, po{to znam da ni{ta to nije slu~ajno, da ne idem na prvu loptu, poku{avam da proniknem – {ta je pozadina. • Vu~i}u, navodno, ka`u, prolazi vreme, kao neodlu~nost se ne pra{ta, ili...? – O tome ja ne treba da vodim ra~una. Niti `elim nekog ne{to da pritiskam. • Tomislav Nikoli} ga svakodnevno poziva i svojata?
208

– To ne bih da komentari{em. Svako ima pravo da radi ono {to misli da je za wega najboqe. Uostalom, i sad radim ono {to smatram da treba da radim. Postavqam ovih dana i sam sebi mnogo pitawa. S Tomislavom sam 18 godina, s Vojislavom 21. [ta se doga|a vidim, ali koji je motiv da se ovo dogodilo... • Lansira se i teza da sukoba me|u radikalima ne bi ni bilo da se nisu razi{li [umadinci! Misle vaqda na `estok napad Nata{e Jovanovi} na Tomislava Nikoli}a. Uostalom, Toma u novinama javno ka`e da Nata{a ne bi bila “niko i ni{ta” da nije bilo wega! – Stra{no! Ja ni svom detetu nikada ne bih to rekao, a ne nekome kome ste, verovatno, pomogli i u~inili... Mogao bih i ja onima koji su oti{li iz stranke da ka`em mnogo vi{e od toga {to je Tomislav rekao Nata{i Jovanovi}. ^ak sam Tomislava i zamolio: “Tomo, ne govori to preko novina, ne zbog wih, zbog sebe!” ^ovek bi trebalo da povede ra~una, sve }e ovo da se smiri, ali papir i izjave ostaju. Kad govori tako, to vi{e kazuje o onome ko pri~a nego o kome pri~a. Uostalom, ko je “stvorio” sve nas? • Tata i mama? – Mislim u politi~kom smislu. – Ko? – Pa, Vojislav [e{eq! • Va{a teza, mislim na SRS je, da nama u Srbiji neko sa strane kroji kapu i sudbinu?! – Pa, vaqda to nikome ovde nije sporno i tu niko nema dilemu. Ovde nekoliko ambasada vodi na{u dr`avu, vodi kadrovsku politiku, ekonomiju... Od 2001. godine, prakti~no, ni{ta ne mo`e da se uradi ako se pre toga ne dobije saglasnost EU, ili SAD, Engleske, Nema~ke, Francuske... • Nemci su se, ~ini se, u}utali? – Da. Pretpostavqam da su se svojevremeno istr~ali u pokazivawu svojih ambicija u Srbiji, da to nije odgovaralo Amerikancima, a jo{ vi{e Englezima... Sad su Nemci, posle Cobela istisnuti i ne eksponiraju se, ali to mo`e da zna~i da je i ta “pronema~ka” opcija u Demokratskoj stranci u drugom planu. Sredoje Simi}, novinar nedeqnika “Svedok”, uradio je intervju sa penzionisanim generalom i ujedno biv{im radikalom Bo`idarom Deli}em, koji se priklonio izdajniku Tomislavu Nikoli}u, a intervju objavquje “Svedok” od 16. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Bo`idar Deli}, general u penziji, doskora{wi poslanik SRS, me|u prvima pristupio Nikoli}evom klubu Napred Srbijo” i naslovom “[e{eqevo saop{tewe o Tominoj ostavci protureno je medijima mimo znawa Vu~i}a, jedinog ovla{}enog da izdaje saop{tewa”. Unutar intervjua je {est antrfilea pod naslovima “Vu~i} nije i{ao u Hag na konsultacije”, “Spreman sam da u Hagu branim [e{eqa”, “Niko ne `eli [e{eqevu smrt”, “Ne}e biti TV duela Nikoli}-[arovi}”, “Ne strahujemo za mandate” i “Nisam vrbovao Lidiju Vuki}evi}”. Deli} je iskoristio priliku da iznese svoju verziju doga|aja koji su prethodili direktnom udaru koji je predvodio Nikoli}, verziju u kojoj su
209

pu~isti predstavqeni kao spasioci Srpske radikalne stranke. Wih nekoliko pametnih poku{alo je da spase hiqade glupih, tako izgleda wegova storija kada se do krajnosti pojednostavi. Pomenuti general prime}en je u javnosti, ipak, po ne~em drugom, a ne po ovom intervjuu. Pred brojnim televizijskim kamerama, rone}i krokodilske suze, izjavio je kako je izme|u [e{eqa i Srbije izabrao Srbiju. Po Deli}u, utamni~eni [e{eq, koji pred Ha{kim sudom vodi neravnopravnu ali uspe{nu bitku za prava svih Srba, upravo on je direktna pretwa Srbiji. Sve je jasno, samo ostaje da se odgonetne da li je Deli} shvatio koliku glupost je lupio. Radikalska drama je dobila (ne)o~ekivani epilog. Posle vi{ednevnog politi~kog “cunamija” i “velikog praska” u zemunskom Magistratu, SRS se raspolutila na “{e{eqevce” i “nikoli}evce”, izme|u dve kqu~ne figure, koliko do ju~e, pojedina~no najja~e politi~ke stranke. “[e{eqevci” su, bar za sada, brojnim. U rukovodstvu, naravno. [ta }e re}i bira~i, tek }e se videti. Centralna otaybinska uprava (COU) je, u petak, iz ~lanstva izbrisala zamenika predsednika SRS Tomislava Nikoli}a i wegove sledbenike Bo`idara Deli}a, Jorgovanku Tabakovi}, Gojka Radi}a, Dragana ^oli}a, Mi}u Rogovi}a, Ota Ki{martona, Zorana Ma{i}a, Stevana Zankova i Zorana Anti}a. Tomislav Nikoli} je sa svojom grupom napustio sednicu pre glasawa o izbacivawu iz SRS, da bi “izbegli beskrajnu sva|u” i najavio osnivawe partije, koja bi trebala da za`ivi ve} ove nedeqe. Sa 18 sledbenika-poslanika ve} je osnovao poslani~ki klub Napred Srbijo. Sastanku COU, na veliko iznena|ewe, nije prisustvovao generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}, koji se jo{ nije izjasnio o sukobu u stranci, niti kom }e se “jatu” prikqu~iti. – Apsolutna ve}ina Uprave osudila je poku{aj Nikoli}a da uni{ti stranku, izneveri wenu ideologiju, pod izgovorom da je reformi{e i modernizuje. Zato su Nikoli} i devet wegovih sledbenika jednoglasno iskqu~eni. Uveravamo javnost, a posebno svoje ~lanstvo i simpatizere, da }e stranka posle ovog neuspelog udara od onih koji proda{e veru za ve~eru, iza}i ja~a, jedinstvenija i odlu~nija da se stavi u funkciju naroda i dr`ave, kako bi u najskorije vreme preuzela vlast od prozapadnih sluga, kojima su se Nikoli} i wemu sli~ni, stavili na raspolagawe – rekla je Gordana Pop-Lazi} pred Magistratom, posle sednice. Nejedinstvo me|u ~elnicima radikala tiwa poodavno, a kulminiralo je, i dovelo do raskola u SRS, po~etkom septembra, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) sa EU. General u penziji Bo`idar Deli}, poslanik i visoki funkcioner SRS je, kao retko ko, poku{avao da spre~i cepawe stranke i apelovao na razum, ali je i me|u prvima stao na stranu Tomislava Nikoli}a, kad se “~a{a prelila”. Ne krije da je emotivno veoma te{ko podneo raskol u SRS, posebno {to wihove biv{e kolege “Nikoli}a i poslanike koji su krenuli za wim tretiraju kao izdajnike”.
210

• Rekli ste da }e poslani~ka grupa Napred Srbijo poku{ati da spase SRS. Niste, pokazalo se, uspeli. –Na`alost, nismo. Sednica COU je protekla bez incidenata. Prvo je pro~itano pismo Vojislava [e{eqa. Siguran sam, me|utim, da ga on nije pisao, ali je ono za nas vrlo uvredqivo. Jer, odjednom smo postali izdajnici, sluge Zapada, qudi koji }e uni{titi srpsku dr`avu. Diskutovao sam me|u posledwima. Rekao sam da je SRS bila najja~a partija, da u woj ima najvi{e po{tenih qudi, da znam da su svi u sali izuzetne patriote. Ali, rekao sam i da niko od wih ne zna pravu istinu, osim, mo`da, desetak qudi. Kazao sam da treba da znaju da samo mi, koji smo bili na posledwem Predsedni~kom kolegijumu, znamo istinu, i da smo samo mi odgovorni za raspad stranke. • Dobro, {ta se desilo tog dana na Predsedni~kom kolegijumu? – Cela pri~a ima predigru. Nikoli} je u ~etvrtak, 4. septembra, ostao u Skup{tini, a mi smo oti{li na sastanak tima za odbranu dr [e{eqa, na kome je bilo re~i o de{avawu u parlamentu. Saop{teno je da je u Skup{tini re~eno da }emo glasati za SSP, jer je vladaju}a ve}ina usvojila na{ amandman na Zakon o ratifikaciji sporazuma. To je poslanicima saop{tio Nikoli}. Vladaju}a koalicija je napravila dve mawe intervencije u tekstu na{eg amandmana, pa su Nikoli} i Todorovi} zvali doktore sa Pravnog fakulteta, koji su nam pomagali, da ih pitaju da li }e te izmene {tetiti amandmanu. Rekli su da nema nikakvih problema, da mo`emo to da prihvatimo, nakon ~ega je Toma iza{ao za govornicu i obavestio poslanike da }emo glasati za SSP. Kad smo po{li na sastanak tima za odbranu, Nikoli} je zamolio Vjericu Radetu da ponese na{ amandman i da ga pro~ita dr [e{equ. Ona ga je pro~itala, ali joj nikad ne}u oprostiti {to je to uradila na onakav na~in. Ispalo je, naime, kao da je Nikoli} taj amandman sam dogovarao sa nekim. [e{eq je na{ sastanak pratio telefonom. Pitao je s kim se Toma dogovarao, kad je dogovoreno da }emo glasati za SSP. Svi su }utali. [e{eq i Nikoli} su se oko sporazuma dogovorili 9. jula. Nisam bio prisutan, ali jesu neki koji su i u ~etvrtak bili na sastanku. Za{to dr [e{equ nisu rekli da je to dogovoreno jo{ 9. jula, ne znam. [e{eq je naredio da se sutradan, odnosno u petak, odr`i pro{ireni kolegijum. • I, {ta se desilo? – Na Predsedni~ki kolegijum smo, posle Skup{tine, do{li svi osim Zorana Krasi}a, koji je bio na odmoru. Tek u petak ujutro sam dobio zapisnik sa sastanka 9. jula. Zapawio sam se. Video sam da su tada dr [e{eq i Nikoli} sve dogovorili oko SSP-a, do detaqa, a u ~etvrtak se toga niko nije “setio”. Zna~i, Nikoli} je samo sprovodio ono {to je sa Vojom dogovorio. Kad je po~eo kolegijum, iz Haga se ukqu~io dr [e{eq. Ka`e Tomi da je dobro {to je prihva}en na{ amandman, da je to pobeda, da je popravqen tekst SSP, ali, veli, i da mi ne}emo glasati za sporazum. Toma pita: Kako, Vojo, ne}emo glasati? Zar se nismo dogovorili da }emo glasati za SSP, ako prihvate na{ amandman? [e{eq, me|utim, ka`e da ne}emo glasati, jer su se promenile okolnosti – uhap{en je Karayi}, na demonstracijama je bilo problema, ubijen je Pani}, a ho}e, ka`e, i wega da ubiju u Hagu. Nikoli} je, otprilike, rekao: Dobro, Vojo, sve je to u redu, ali za{to mi na vreme nisi
211

javio, da ne razgovaram oko amandmana, da ne obe}am da }emo glasati? [e{eq je odgovorio da to nema veze, da ne}emo glasati i da im to saop{ti. Onda je Toma rekao dr [e{equ da mo`e i tako, ali da on onda vi{e ne mo`e da vodi poslani~ki klub radikala, jer nije odr`ao re~, da je ispao la`ov, da on nije krpa. [e{eq je odgovorio: “Ne mora{, bi}e {ef poslani~kog kluba neko drugi”. Nikoli} je rekao: “Dobro, Vojo, ali mene prema tebi obavezuje ono {to sam ti obe}ao u maju”. Na to mu je dr [e{eq uzvratio da Nikoli}a ni{ta ne obavezuje prema wemu, niti wega prema Nikoli}u. • [ta je to Tomislav Nikoli} obe}ao Vojislavu [e{equ? – Nikoli} je u maju ponudio ostavku, jer ovi problemi nisu od ju~e. [e{eq ga je, me|utim, zamolio da jo{ godinu dana vodi stranku. Toma je to prihvatio, rekao da }e voditi SRS kao da se ni{ta nije dogodilo. Sad ga je na to podsetio, ali je dr [e{eq odgovorio da nema nikakvu obavezu. Na to je Nikoli} uzvratio: “Dobro, onda ja podnosim ostavku na mesto zamenika predsednika SRS”. • I? – Kao da je dr [e{eq to jedva do~ekao. To me stra{no pogodilo. Voja je, istog trenutka nama ostalima rekao: “Slu{ajte saop{tewe”. Nije nas pitao {ta mislimo. Meni je jo{ u ~etvrtak bilo jasno da se pribli`ava kraj SRS, ako dr [e{eqa ne urazumimo. • Zna~i li to da je dr [e{eq imao unapred spremno saop{tewe? – Ne znam. On to mo`e da diktira iz glave. Ali, za dva-tri sekunda je rekao: “Slu{ajte saop{tewe. Sa `aqewem konstatujemo da je Tomislav Nikoli} podneo neopozivu ostavku. Izra`avamo zahvalnost za sve {to je u~inio za SRS”. Ne tvrdim da sam ga citirao od re~i do re~i, ali je to su{tina. Bio sam zapawen. • Kako su reagovali ~lanovi kolegijuma? – [e{eq je odmah zatra`io da se izjasnimo o saop{tewu, a ne o su{tini problema. Nikoli} je rekao {to je imao, i iza{ao. Aleksandar Vu~i} se pobunio, rekao da ne mo`e tako, da je to kraj SRS. Pobunio se i Igor Mirovi} iz Novog Sada, i to mo`da najja~e. I ja sam bio protiv. Upozorio sam da SRS-u preti raspad. [e{eq je rekao: “Ne pitam te to, nego za saop{tewe”. Bio je qut. Saop{tio nam je da je sastanak zavr{en. Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazi}, Dragan Todorovi}, Nemawa [arovi}, Milorad Mir~i}, Petar Joji} i Nata{a Jovanovi} su }utali, govorili da je saop{tewe u redu. Po~eli su da se pakuju. Vu~i} je istr~ao za Tomom, pa se vratio. Rekao sam: “Stanite qudi, ne mo`ete da idete. Zar ne vidite da se stranka uni{tava? Ako izdamo ovo saop{tewe, vi{e nema SRS”. Rekao sam Todorovi}u da }e ga [e{eq zvati, da mu ka`e {ta god ho}e, i najgore, ali da saop{tewe ne mo`e u javnost, da moramo da sa~uvamo stranku, da mora da se urazumi u Hagu. [arovi}u sam rekao da i wega zove Voja. Molio sam Vu~i}a. Wemu je sve bilo jasno, ka`e: “Znam, Bo`o, ali te{ko”. Onim trima `enama sam rekao, po{to i wih dr [e{eq zove, da uti~u na wega da se spasi stranka. Sve to je snimano, postoji traka u SRS. Onda je pao dogovor da se saop{tewe ne izda odmah, da se sa~eka ponedeqak. • Ali, saop{tewe je, ipak, u subotu objavqeno.
212

– [e{eq je nekog zvao i naredio da se saop{tewe objavi. A jedino je Aleksandar Vu~i} ovla{}en da izdaje saop{tewa. • O~ito ste, i pre posledweg Predsedni~kog kolegijuma, znali da se SRS-u crno pi{e? – Bili ste svedoci da se, posebno u predizbornoj kampawi, intenziviraju napadi na SRS. Nekad se udaralo samo na ~elnike, ali se, u stvari, stranka napadala kao celina. Bilo je, se}ate se, napada i na mene. Danima je “Blic” o meni sva{ta objavqivao, ~ak i nekakvu krivi~nu prijavu za ratni zlo~in. Kad su videli da vrh stranke ne mo`e da se razbije, i{li su na lokalni nivo. Analiti~ari su govorili, a mi smo to i znali, da smo najja~a stranka u dr`avi, da smo suvi{e jaki, da pored nas ne mogu da pro|u neke stvari vezane za put Srbije, privatizacije i tome sli~no. Upozoravali su da }e biti poku{aja da se stranka razbije. Uvek sam, me|utim, mislio da }e poku{ati da to urade spoqa. Ali, SRS je bilo nemogu}e tako razbiti. Ona je razbijena iznutra. • Ko je to uradio? – Kad je prestala direktna komunikacija izme|u dr [e{eqa i Nikoli}a, po~eli su problemi. Voja je, po pitawu strana~ke politike, trebalo da komunicira samo sa tri ~oveka – Nikoli}em, Vu~i}em i Todorovi}em. Sa ostalima je mogao da komunicira privatno. Ova veza je, me|utim, postepeno slabila, onda je potpuno prestala. A onda se pojavio veliki broj paralelnih veza sa qudima koji ne vode stranku, ~ak i sa obi~nim ~lanovima. To je dovelo do toga da je dr [e{eq po~eo da dobija informacije, koje, verujem, ~esto nisu bile istinite. • Od ~elnika SRS su, na ra~un “nikoli}evaca”, pale mnoge te{ke re~i. Posebno je, u svom obra}awu COU, o{tar bio Vojislav [e{eq. – Kao {to sam rekao, to pismo sigurno nije napisao dr [e{eq, ali neka slu`i na ~ast wegovom autoru ili autorima. Iza{ao sam iz SRS i oti{ao sa Nikoli}em, upravo zato {to ne mogu da budem marioneta, krpa, sa kojom mo`e da se manipuli{e i radi {ta ho}e. Poku{ao sam da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da spasem stranku. Marionete su oni koji su sedeli, imaju jezik, a nisu progovorili ni jednu re~, koji ne smeju [e{equ da ka`u ni jednu jedinu re~, da iznesu svoj stav. Bilo je `alosno kad su nas, u ponedeqak, u Skup{tini Srbije napale na{e doju~era{we kolege, i rekli da su dobili takav nalog iz Haga. Nikad nisam radio po nalozima. Takav nalog, kakav su oni dobili, nikad ne bih prihvatio. • ^ule su se i kletve, ~ak i na tu|u decu i unu~ad. Kako ste se tada ose}ali? – Prve kletve je, na konferenciji za {tampu, izrekla Vjerica Radeta. Volim u Skup{tini o{tru raspravu, dijalog, izno{ewe ~iwenica, ali ne i galamu i nekulturu. Kad su sa govornice izre~ene te kletve, nisam bio u skup{tinskoj sali, radio sam ne{to za odbranu dr [e{eqa, ali sam ih ~uo. Razmi{qao sam koliko }e to negativnih poena doneti SRS. A, onda sam uve~e od Vojislava [e{eqa ~uo pohvale za to {to je izgovoreno, da je to izvanredno ura|eno. Ne}u da ka`em koja je od te dve `ene dobila vi{e, a koja mawe pohvala. Vu~i} je uvek bio najspremniji da ka`e dr [e{equ druga213

~ije mi{qewe. Rekao mu je da se sa tim ne sla`e, da }e to imati velike posledice, da to nije dobro. Vu~i} prati i kako reaguje javnost. A gra|ani su, od prvog do posledweg, reagovali negativno. • Da li je ta~no da su kletve bile upu}ene i zameniku predsednika SRS i wegovoj porodici? – U prvi mah, iskreno, nisam to tako protuma~io. Ali, kad sam to shvatio, bio sam zaprepa{}en i ogor~en. Odmah sam to povezao sa paralelnim vezama, o kojima sam govorio. Ogromna je gre{ka dr [e{eqa {to je zvao pojedince. Sa sve tri ove gospo|e je komunicirao sve vreme. One su dobijale instrukcije. • Vas nisu kleli, ali su vas nazvali izdajnikom. – To vi{e govori o wima, nego o meni. Nikad ih ne}u nazivati izdajnicima, iako ka`u da sam francuski {pijun. Morali bi da objasne kako sam to do ju~e bio general, legenda, veliki heroj, a danas sam, kao i Nikoli}, najve}i izdajnik. • Ostavku na sve strana~ke funkcije je, posle sastanka COU, podneo Igor Mirovi}, prvi radikal Novog Sada. Da li ste to o~ekivali? – Da. On je s nama napustio i sastanak COU i uve~e podneo ostavku. Sa wim je iz SRS oti{ao i jedan broj qudi koji }e osnovati odborni~ki klub u Novom Sadu. • Mnoge je iznenadilo {to je Jorgovanka Tabakovi} pre{la u tabor Nikoli}a. – Onda oni ne poznaju Jorgovanku Tabakovi}. Ona misli svojom glavom. Nijednog sekunda nije bila u dilemi. Tada se nalazila slu`beno u inostranstvu, u jednoj skup{tinskoj delegaciji. Odmah joj je bilo jasno da treba da ostane uz Nikoli}a. • Mnogi analiti~ari ka`u da je odlaskom Nikoli}a SRS-u zadat zavr{ni udarac, ali i da od stava Aleksandra Vu~i}a zavisi da li }e to biti Pirova pobeda. On se, me|utim, jo{ nije oglasio o de{avawima u stranci. [ta vam to govori? – SRS ima stotine hiqada pravih patriota, izvanrednih, po{tenih qudi. Sada su i oni dovedeni u dilemu. Veliki broj divnih qudi }e ostati u SRS sa ovom grupom, zato {to podr`avaju dr [e{eqa. I ja ga podr`avam. Jer, wegova `rtva u Hagu je ogromna, najve}a, za sve nas nezamislivo velika. Voleo bih da se {to pre vrati. Sve bih u~inio, {to je u mojoj mo}i, da se vrati. Jer, jedino on mo`e da spasi SRS. • Niste odgovorili na pitawe. Da ga preformuli{emo: {ta mislite, mo`e li Aleksandar Vu~i} da bude u SRS kojom rukovode Dragan Todorovi} i Vjerica Radeta? – Razgovarao sam sa Vu~i}em. Isto to pitawe je i on meni postavio. Ka`e: “Da li ti mene, Bo`o, vidi{ sa Draganom Todorovi}em i Vjericom Radetom”? Rekao sam mu da ne treba ni{ta vi{e da mi ka`e. • Jedni ka`u da Vu~i} taktizira, kupuje vreme, a drugi da mu, kao velikom emotivcu, vrlo te{ko pada sve {to se sada de{ava u SRS. [ta vi mislite?
214

– Ne, sigurno ne taktizira. Upravo se radi o emocijama. I ja sam, iskreno, veliki emotivac. I u ratu sam bio takav, `alio sam svakog svog vojnika, za svakim sam suzu pustio. Ne volim {to sam takav. Voleo bih da sam kao Dragan Todorovi}, kome ni{ta ne zna~i SRS, jer nijedan korak nije u~inio da sa~uva stranku sa svim qudima. Da je bar poku{ao. Zbog toga ga osu|ujem, ali mu `elim da uspe{no vodi stranku. Aleksandar Vu~i} je u~io politiku od dr [e{eqa, dugo godina su zajedno, kumovi su. [e{eq je u wemu video drugi oslonac, dok je u Hagu. Za sve {to je trebalo, tu je bio Vu~i}. Imenovao ga je i za vo|u tima za wegovu odbranu. Ali, siguran sam da Vu~i} ne opravdava to {to se u posledwe vreme de{ava i na~in na koji je Voja rukovodio strankom, kako i neke wegove posledwe odluke. Shvatite, Vu~i}u je izuzetno te{ko. • Verujemo. Ali, {ta mislite, kome }e se jatu prikloniti? Ili }e uraditi ne{to drugo? – Siguran sam da }e dati ostavku na mesto generalnog sekretara SRS. Da je, kojim slu~ajem, Vu~i} postavqen na mesto {efa poslani~kog kluba, mislim da bi SRS bila sa~uvana. Iako se pozivaju na statut, ovde su sve statutarne norme naru{ene. Jer, prvi ~ovek SRS u zemqi je Nikoli}, a drugi Vu~i}. Todorovi} je samo predsednik Izvr{nog odbora. Posle Tomine ostavke, samo je vanredni kongres bio pravo, statutarno i demokratsko re{ewe. • Za{to se nije i{lo na kongres, na ~emu je posebno insistirao Igor Mirovi}? – Ne}e kongres, jer bi tamo bilo 1.500 delegata. Oni bi potpuno porazili ove {to sada misle da su vrh stranke. Posle tog kongresa vi{e ne bi postojali. Na izbor svakog ~lana COU uticali su [e{eq i Todorovi}. Ne}u da ka`em da ni Nikoli} u tome nije u~estvovao, ali je Vojina re~ bila kqu~na. Oni ka`u da smo izba~eni jednoglasno, ali to nije ba{ tako. Od 101 ~lana COU, sedamdesetak je glasalo za na{e iskqu~ewe. • Zvani~no je saop{teno da je za iskqu~ewe glasalo 78 ~lanova. – To oni ka`u. Prvo su rekli da nas je bilo 85. Sa nas 9-10 poslanika, koji smo izba~eni, sastanak je, pre glasawa, napustilo i jo{ nekoliko ~lanova COU. Ali, kod nas uop{te nije bilo dileme. Jer, COU je tako napravqena da izglasa sve {to se ka`e. • Da li je ta~no da su va{e biv{e kolege vr{ile pritisak na ~lanove COU, da je, ~ak, i dr [e{eq pojedine zvao iz Haga? – Nemam takva saznawa, ali mislim da to nije ni bilo potrebno. Oni ta~no znaju ko misli svojom glavom, ali i mi to znamo. Oti{li smo na sastanak COU da im, posledwi put, ka`emo {ta mislimo. Oti{li smo da im ka`emo da u wima ne vidimo neprijateqe, da je ono {to su radili u ponedeqak jako ru`no, da ne treba pla{iti qude, da ne sva|aju ~lanstvo po dubini, da ne napadaju qude, ne organizuju tu~e kao u Ni{u i drugim mestima, ve} da se sve uradi civilizacijski. Iako o nama sada govore ru`ne stvari, od nas i mene to nikad ne}e ~uti. • Mo`e se ~uti da je posle ovog sukoba “spu{tena zavesa na SRS”. Sla `ete li se? Kako vidite budu}nost va{e biv{e stranke?
215

– Ne `elim da to bude kraj SRS, `elim joj sve najboqe. Ova stranka je imala tri kqu~na ~oveka. Jedan je, na`alost, u Hagu, drugi je bio Toma Nikoli}. On je bio kohezioni faktor stranke, koji je sve mogao da pomiri, proguta i izbalansira. Motorna snaga SRS je bio Aca Vu~i}. U Novom Sadu i Vojvodini je dugo godina to bio Igor Mirovi}. Toga sada nema. @eleo bih da se {to pre tenzije spuste, posebno po dubini. O~igledno je da }e do}i do podela me|u ~lanstvom, ali to mora da pro|e bez mr`we i tu~a, kulturno. Wima je lak{e. Imaju stranku i infrastrukturu. @elim im da budu uspe{ni, a nas neka ostave na miru. • Da Tomislav Nikoli} nije malo prenaglio ekspresnim osnivawem poslani~kog kluba “Napred Srbijo”? – Bili smo na poslani~kom klubu u Zemunu. Jedna ta~ka dnevnog reda bila je glasawe za SSP. Todorovi} je rekao da je predsedni~ki kolegijum doneo odluku da se glasa protiv i da je ono {to posledwih dana ~itamo u {tampi 95 odsto la`. Mislio je da je time re{io problem. Rekao sam da qudi treba da znaju {ta je istina, ako je {tampa objavila 95 odsto la`i. Bio sam na sastancima i u ~etvrtak i petak, i znam {ta je istina. Javio se Nikoli} i rekao da je do{lo do nesporazuma, objasnio za{to je dao ostavku, i naglasio da se borio za ono {to je dogovorio sa dr [e{eqem. Sastanak je trebalo da vodi Nikoli}, ali je Todorovi} seo na wegovo mesto. Pre{ao je na drugu ta~ku dnevnog reda – izbor {efa poslani~kog kluba radikala. Ka`e; “Za {efa je predlo`en Dragan Todorovi}, a za zamenika Gordana PopLazi}. Ima li neko ne{to da ka`e”? Pitam ga ko ga je predlo`io, kad ja za to ne znam, a bio sam na svim sastancima. Ka`e da ga je telefonom zvao dr [e{eq i rekao da je on novi {ef poslani~kog kluba, a Pop-Lazi}ka zamenik. Ka`e mi da vaqda verujem svom predsedniku i pozvao me da do|em na kolegijum, pa da pitam [e{eqa. Rekao sam da verujem predsedniku, ali da to nije demokratski. Nikoli}a sam pitao {ta }emo da radimo. Sve {to smo probali, nije dalo rezultate. Rekao je da ne mo`e da dozvoli da SRS propadne. Todorovi} je relativno dobro vodio posao operativca u SRS, ali ga niko nikad nije video na mestu onog koji utvr|uje i sprovodi politiku stranke, koji predstavqa stranku. • Nikoli} je, kao predsedni~ki kandidat, 3. februara 2008. godine osvojio ~ak 2,1 milion glasova. SRS je pod wegovim vodstvom najvi{e osvojila glasova i 13. maja, ~ak 1.219.436. Da li je, mo`da, dr [e{equ zasmetala popularnost Nikoli}a i Vu~i}a? – Ne bih da gre{im du{u, mada mnogi ka`u da je i to u pitawu. Zato i ka`em da jedino [e{eq mo`e, koliko-toliko, da sa~uva SRS. Sad u stranci nema lidera, ~oveka koji mo`e da je vodi. • SRS je, ve} dugi niz godina, pojedina~no najja~a stranka. Ima oko 500.000 ~lanova. Ko }e najvi{e profitirati posle raskola? – Svi koji `ele da dovr{e razbijawe srpske dr`ave, pqa~ka{ku privatizaciju, itd., sad }e imati slabijeg protivnika. Ali, mi }emo se, onoliko koliko nas ima, `estoko boriti protiv toga. O~ekujemo da }e i SRS to raditi. Ove snage u dr`avi, koje, po meni, ne misle dobro Srbiji ima}e, ipak, malo zati{je.
216

• Slede}i redovni izbori su 2012. godine. [ta mislite, mo`ete li do tada da stasate u ozbiqnu politi~ku stranku, koja }e u}i u parlament? Sada vam neki analiti~ari daju 20 odsto glasa~a SRS, a drugi ka`u da Nikoli} sa Majom Gojkovi} mo`e da uzme i 50 odsto. – Predstoji nam te`ak posao pozicionirawa stranke, organizacija, izgradwa infrastrukture, itd. Ne}u da licitiram i, kao oni, ka`em da su svi na na{oj strani. Oni znaju da to nije istina. Mi sad imamo vi{e ~lanova SRS koji nas podr`avaju, nego ijedna stranka. Ali, zato moramo brzo da radimo i da se organizujemo. Samo u ova dva-tri dana imao sam najmawe sto poziva od qudi koji ne pripadaju nijednog partiji, a koji `ele da budu uz Tomu Nikoli}a. [to se toga ti~e, ne pla{im se. Treba samo {to pre da krenemo na posao, da po~nu da funkcioni{u op{tinski i mesni odbori. • Pu{tena je bila kuloarska pri~a da je Vu~i} oti{ao na konsultacije kod [e{eqa u Hag. Todorovi} se ~ak na{alio – rekao je da ga ne zove, jer ne}e da mu tro{i roming. Da li je zaista Vu~i}, ovih dana, bio u Hagu? – Ne. Sve vreme je ovde, u Beogradu ili okolini. Sigurno nije bio u inostranstvu. To odgovorno tvrdim. Mo`da je bio u Crnoj Gori, koju ja ne do`ivqavam kao inostranstvo. Svaki dan smo razgovarali. Zvao me kad je video koliko mi je te{ko. Govorio je da je sve to sasvim normalno. Rekao mi je: “Bo`o, sa~ekaj, smiri se. Mnogo emotivno sve do`ivqava{. Sad kad krenu da te napadaju, bi}e ti lak{e”. To se i desilo. • Da li }ete ostati u timu za odbranu Vojislava [e{eqa? – Godinu dana nemam subotu, nedequ, ni radno vreme, jer radim na odbrani dr [e{eqa. Priveo sam to kraju. Spreman sam, bez obzira na sve, da branim dr [e{eqa. Jer, siguran sam da nijedan od ovih koji su sa wim – od navodno tvrdih, izvornih radikala – u mojoj oblasti ne mo`e da ga brani kao ja. [e{eq me je izuzetno po{tovao, kao i ja wega. Svestan sam wegove ogromne inteligencije, smatram da je jedan od najmudrijih Srba. Zato mogu samo da `alim {to nije video ~emu vode ovi postupci i paralelne informacije od qudi za koje nisam siguran da misle dobro SRS i dr`avi. Spreman sam, ako me pozove, da idem u Hag, da ga branim. Ali, ne `elim vi{e da budem u tom timu, jer je on mnogo doprineo ovakvom raspletu. • Nosi}ete i daqe bey sa likom dr [e{eqa? – Taj bey je bio simbol. Nosio sam ga sa zadovoqstvom. • Gordana Pop-Lazi} je rekla da oni koji su pre{li Nikoli}u `ele smrt Vojislava [e{eqa. – To je te{ka i pokvarena izjava. Uop{te se ne radi da li je neko za ili protiv [e{eqa. Ali, ipak je on inicirao da, upravo sad, krene rasplet u SRS, na ovakav na~in. Istorija }e odgovoriti za{to je to u~inio. Ovo je stvarno najgori, te`ak momenat. O~ito }e nas optu`iti, bilo {ta da se desi. To je nekorektno. • Nemawa [arovi} je pozvao Tomislava Nikoli}a na dvo~asovni, ~ak tro~asovni TV duel. Da li }e on to prihvatiti? – Do tog duela ne}e do}i. U stvari, mo`e do}i do TV duela, ali }e Nikoli} odrediti nekog mla|eg iz na{eg pokreta, ko je nivoa [arovi}a, da sa wim stane pred kamere. Kod takvih su~eqavawa treba voditi ra~una da qudi
217

budu istog nivoa. Da je duel zahtevao Todorovi}, mo`da bi Toma prihvatio. Uostalom, ni mi ne bismo dozvoli da Nikoli} izlazi na TV duel svakom ko ga pozove. • Iz Magistrata u Zemunu najavquju da }e se, rukama i nogama, boriti da vam oduzmu poslani~ke mandate. Verujete da }e uspeti? – Oni }e se boriti rukama i nogama, a mi glavom. Poku{ali su, i u ponedeqak, da se bore rukama i nogama. ^ekali su me ispred kancelarije u Skup{tini da me izbace, da mi ne dozvole da u|em. Osvojili su kancelariju Tome Nikoli}a, razbili kancelariju Jorgovanke Tabakovi}. Ka`u da je to SRS, a ja sam im odgovorio da je to Narodna skup{tina Srbije. Ne sekiram se za na{e mandate. Ako ovako nastave, treba da razmi{qaju da li }e im gra|ani na slede}im izborima poveriti mandate. I za wih i za nas gra|ani su jedine i prave sudije. • Da li je ta~no da ste, kao {to ka`e, zvali Lidiju Vuki}evi} da bi je nagovorili da pre|e u va{ tabor? – O Lidiji sam uvek mislio kao o lepo vaspitanoj dami. Najboqe da ostanem kod tog mi{qewa. Ta~no je da sam je, tog dana, nekoliko puta zvao. Video sam je u Skup{tini i, sa pet-{est metara, rekao da sam je zvao i pitao za{to se nije javila. Rekla je da je ku}i zaboravila mobilni telefon. Pita za{to sam je zvao. Rekao sam da nije ni{ta bitno. Na osnovu ~ega je pomislila da sam hteo da je vrbujem, ne znam. Deo gostovawa Tomislava Nikoli}a u emisiji “Utisak nedeqe” na TV B92, “Svedok”, 16. septembra 2008. godine, objavquje sa nadnaslovom “Tomislav Nikoli}, {ef poslani~kog kluba Napred Srbijo”, u ’Utisku nedeqe’ TV B92” i naslovom “Ja sam Vu~i}ev ’politi~ki otac’”. Tekst sadr`i tri antrfilea sa naslovima “Vu~i}, Deli} i ja osudili kletve upu}ene Tadi}u”, “Nemojte tako lo{e o [e{equ...” i “Todorovi} zbog Mir~i}a rekao –La`e{, Vojislave”. Ovaj uvodni deo zvu~i potpuno uobi~ajeno, osim jednog sitnog detaqa. Kako to, odjednom, da izrazito antisrpski B92 pozove Tomislava Nikoli}a u goste? Pa naravno da su mu stajali na usluzi svi medijski resursi Srbije kako bi po~inio {to ve}u {tetu Srpskoj radikalnoj stranci i wenom predsedniku dr Vojislavu [e{equ. Kad ve} nije uspeo da stavi stranku pod svoju kontrolu, onda da joj bar {to vi{e naudi. Ali, bio je to atak na zdravu pamet i ~istu logiku gledaoca ove emisije. Yabe mu sve televizijske minute ovog sveta i sve fraze iz demago{ke {kole Aleksandra Vu~i}a, svi wegovi falsifikovani argumenti pali su u vodu pred ~iwenicom da je udario no` u le|a dr Vojislavu [e{equ u najte`em trenutku. Aleksandar Vu~i} je podneo ostavke na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci i mislim da je to saop{tio i Draganu Todorovi}u – rekao je Tomislav Nikoli}, {ef poslani~ke grupe Napred Srbijo u “Utisku nedeqe” Oqe Be}kovi} na TV B92, gde je bio jedini gost. – Nadam se da }e mi se ispuniti `eqa da Vu~i} i ja zajedno formiramo novu stranku. • Za{to govorite u ime Aleksandra Vu~i}a? Zar ne mislite da je na wega bio red da se oglasi i ka`e za koju se opciju opredelio?
218

– Red je da ja to saop{tim, red je da ja ka`em da je Vu~i} podneo ostavke, jer sam ja wegov “politi~ki otac”. Aleksandar Vu~i} je prepustio to meni, jer `eli da poka`e koliko mu je zna~ajno da ja to izgovorim. Ne mogu da zamislim Vu~i}a kao generalnog sekretara u SRS, jer tu stranku vode qudi koji ne bi voleli da mu budu roditeqi. On ne}e da ostane u toj stranci. Pretpostavqam da su samo ~ekali da ga kona~no svrstaju u red izdajnika. • I vama je trebalo da se desi da vas neke strana~ke kolege ~aste kletvama, pa da odlu~ite da ne{to promenite? – To {to je izgovoreno na ra~un moje porodice bio je razlog za mene da shvatim da Vojislav [e{eq ne `eli da budem vi{e wegov saradnik, ali to me nije opredelilo, niti sam izlazio u javnost. ^ak sam govorio da ja to nikada nikome ne bih naredio, da ja to nikada ne bih izgovorio, a da oni koji to izgovaraju govore o sebi. Mene je to glasawe o Sporazumu o pridru`ivawu kona~no opredelilo. • Svih ovih dana, kada govorite o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu i povodom nekih drugih stvari, govorite da SRS, ova koja je sada ostala, nije osetila potrebe vremena. Da li verujete da su ikada bile te potrebe vremena u kome je taj re~nik bio dozvoqen? Da li va{a reforma i promena, va{a li~no, zna~i da mi vi{e nikada od vas ne}emo ~uti da je bilo ko izdajnik, da je usta{a, da je yukela? – Ja moram da vam ka`em da smo se u vremenu od 1990. do mo`da 1997. svi mi tako obra}ali Slobodanu Milo{evi}u. I oni koji su danas tako fini, i koji }e verovatno od ovakve SRS jo{ dugo da trpe, pa i ja, koji }u od wih da trpim takve uvrede, nekako mislim da to za Milo{evi}a i wegovu porodicu nije uvreda. Taj manir je jako rasprostrawen u srpskom politi~kom `ivotu i dobro je da smo ga mi presekli, mislim da }e to biti povod da ga svi preseku. A ja zaista `elim... Naravno, uradili smo sve {to ka`e predsednik stranke i svako je imao svoju granicu u ispuwavawu tih ciqanih re~enica koje treba da izgovori. Ali ja vam sada ka`em da na{a poslani~ka grupa i stranka koju sada formiramo vi{e nikada ne}e to da radi. • Ispada da vi sada vi{e nikada ne}ete vre|ati Milo{evi}a i wegovu porodicu. – Ne, ne, ne. Pri~am o bilo kome. Ja sam u principu vre|ao najvi{e Slobodana Milo{evi}a, i to najvi{e kad je bio najja~i. Ja sam mu uputio otvoreno pismo zbog kojeg bi, da je zaista bio takav kakvim su ga predstavqali, mogao i da me ubije. To je {tampano u milion primeraka i podeqeno u Srbiji. Ne{to drugo je ovde mnogo va`nije. Ve} nekoliko godina ja u svojim nastupima mewam stavove stranke, strana~ke nastupe i uz neka prekorevawa, kada se posle ispostavilo da je to bilo dobro, uvek mi je bilo odobreno da to radim. Nikada nije vr{ena analiza neke kampawe u kojoj sam u~estvovao. • Ovih dana se ~ulo da vam je Vojislav [e{eq veoma zamerio {to ste rekli da ne biste ponovili ono {to ste na mitinzima govorili za Zorana \in|i}a. – On je bio veoma qut {to sam rekao da to ne bih ponovio. Ali ja sam to i posle toga ponavqao. Imam i ja neki integritet.
219

•Ali, istovremeno imate i integritet koji evo, to vas pitaju ovih dana: pa da, vi ste taj koji je rekao da vam nije `ao {to je ubijen Slavko ]uruvija. A vi ovih dana obja{wavate nekakvu ~udnu razliku izme|u “`ao mi je” i “`alim”. – @ao mi je, `ao, {to je ubijen, kao {to mi je `ao svakog ~oveka kome oduzmu `ivot. Ja sam se prvi zalagao za ukidawe smrtne kazne, znam kako je to. Ali ne `alim Slavka ]uruviju. Pa, dozvolite da ne moram da `alim svakoga. Ima porodicu koja ga `ali, ima prijateqe, ima prijateqe koji su mu vajni prijateqi a deset godina ne mogu da prona|u wegovog ubicu. • Kad insistirate na tome da pravite nijanse izme|u “`alim” i “`ao mi je” i ka`ete da to nije isto, {ta bi vam bio problem da ka`ete – “`ao mi je {to sam to govorio”? – Onda kad sam tako govorio, tako sam i mislio. Naravno, postojala su uputstva... Na primer, ja sam morao mesec dana skoro svakog dana da govorim po tri puta za govornicom, da ka`em da je Slobodan Milo{evi} najve}i izdajnik u istoriji srpskog naroda. • Za{to ste morali? Zato {to je {ef rekao da to morate da ka`ete? – Da, ina~e si ti izdajnik u stranci. U to vreme stranka se kolebala, kome{ala, neki poslanici odstupaju, odlaze, tajne slu`be u{le u poslani~ku grupu, Vojislav [e{eq vi{e ne zna ko je ~iji, i naravno, stavqa nas na nekakve probe. I ja, kad mi to dosadi, ka`em: “Do sada sam izdr`ao probe, vi{e nemoj da me stavqa{ na probe. Ako misli{ da to nije dovoqno, ra{~i{}avaj sa mnom”. I onda prestane, ali ~ujem da je neko drugi... • Ali, u ~emu je problem? Ako je sada isto tako nalo`io nekim drugim osobama, kao Nata{i Jovanovi} i Gordani Pop-Lazi}, “kleve}ite tri puta dnevno”, za{to su oni druga~iji? – Jeste, ali tada su zaista bile druge okolnosti. Milo{evi} je izdao Krajinu, izdao Republiku Srpsku, sve je bilo u haosu, u paklu. Opomiwali smo ga da se spremaju za Kosovo i Metohiju, a on se bavio ~istkama u SRS. Ovog ~asa SRS uop{te nije na udaru, nijedan wen poslanik. Evo, odustala je stranka da istra`i ko nas je pretukao posle mitinga, vi{e niko to ne pomiwe. Dok sam ja vodio poslani~ku grupu, ja sam mogao da insistiram na tome, da idem skoro do opstrukcije, ali bez opstrukcije jer je predsednik tako rekao. Sada to vi{e niko ne pomiwe. Na konferenciji za {tampu govore o meni, a {to ne govore o Ranku Pani}u? To je sada vaqda mnogo va`nije nego govoriti o meni. • Ako vi danas govorite da su vas najvi{e vre|ali i povredili oni koji su vam, kako vi ka`ete, iz srca ispali, koje ste vi uzgajali i napravili radikalima, da li ste ih onda vi tome nau~ili? Da li ste ih vi nau~ili da nema ni{ta jednostavnije nego da, istog dana kada neko ne poslu{a naredbu Vojislava [e{eqa, da se ka`e – izdajnik? Da li ste ih vi nau~ili da zapu{e nos kad pro|e general Deli} pored wih i ka`u: “Smrdi izdajnik”. I ono {to oni pomiwu da ste vi rekli kad je jedan poslanik oti{ao kod Kari}a – pa on se zakleo u crkvi, a sad wegova porodica nek razmi{qa {ta }e im se desiti.
220

– Tako je. Nisam ih tako u~io. Ja i sad ka`em da Bog sve vidi i sve ka`wava. I nisam ja taj koji }e da ka`e koga on treba da kazni i kako. Ja sam to rekao u vezi kletvi upu}enih Borisu Tadi}u. Ja sam prvi iza{ao za govornicu i rekao: “Neka pazi {ta radi. Ko izda Kosovo i Metohiju, pa Bog sve vidi, pa Bog sve zna, Bog }e sve da ka`wava”. To je od mene bilo dovoqno, to je trebalo i oni da ka`u, da ne idu daqe. A {to su oti{li daqe, to je wihov problem. • A ako to isto budu radili poslanici u va{oj novoj stranci? – Pa znate kako su to normalni i smireni qudi. Oni `ele normalnu i smirenu Srbiju, `ele da vi{e niko ni sa kim ne ratuje. @ele da svako dete koje u Srbiji `ivi ne zavisi od promene vlasti. @ele da se vlasti ne mewaju zato da bi ratovali po ulicama, nego da se vlasti mewaju samo da bi deca `ivela boqe. Kletva boli, ali to ne mo`e biti razlog da se qudi tuku po ulicama. Meni je `ao zbog nekoliko qudi u stranci, ne}u re}i ko su, ali oni znaju. Nekad su li~na prijateqstva razlog da ~ovek ne napusti stranku, ali mi smo ve} i tamo bili prepoznatqivi. Tamo meni, ni generalu Deli}u, ni Miletu Poskurici nije moglo da se desi da se pona{amo kao {to je krenuo neki talas u SRS pre mesec-dva, talas koji nisam mogao da prepoznam. Neki nalozi su stizali odre|enim qudima, ja sam to video iz nastupa, ali ne znam {ta se de{ava. Kome je `eqa bila da rasturi stranku? Meni? Pa ja nisam vodio kampawu u Vojvodini za drugi krug parlamentarnih izbora za poslanike Skup{tine Vojvodine. Posle prvog kruga, pred deset qudi upozorio sam Vojislava [e{eqa: “Za{to nema kampawe za drugi krug”? Pitao me je otkud ja znam da nema kampawe. Rekao sam mu: “Pa nema, ~im mene niko nije pozvao za drugi krug kampawe. Da ne odem ni na jednu televiziju, miting, da ne pro{etam Novim Sadom. Ko onda vodi tamo kampawu? Ko je tamo prepoznatqiviji od mene?” On mi je rekao da je mo`da personalizovana kampawa. Sad je tamo neki kandidat za poslanika dovoqno jaka persona da bez Nikoli}a ide u kampawu?! [ta }u onda ja tu? Neka do|e neko drugi da bude zamenik predsednika, ali mora da ide u kampawu za svakog odbornika, a ne za poslanika. • Vi ste od gra|ana Srbije krili tu tehnologiju da, kad se neko ne sla`e, da }e biti naru~eno da se potuku? – Ne, to nikada nije tako re{avano. • Kako nije? Sada ka`ete da je tako re{avano. – Pa sada je druga situacija. Sporadi~ni slu~ajevi odlazaka iz stranke su strana~ki slu~ajevi. Ni u jednoj stranci ne}ete saznati {ta se de{ava, kako predsednik vodi stranku. • Ovih dana kada vama va{i doju~era{wi prijateqi ka`u da ste izdajnik, da ste engleski {pijun, da ste francuski {pijun, da se dru`ite sa tajkunima, a vi ka`ete “ja nisam glasao za SSP zato {to znam {ta ti mozgovi mogu da smisle”, onda ka`ete da, kad se jedan politi~ar okrpi time da je izdajnik i strani pla}enik i tajkun, da ne mo`e da se opere. Zna~i, to su metode koje ste i vi koristili u te ~etiri godine? – Prema kome? Ne ka`u meni biv{e strana~ke kolege da sam izdao Srbiju, oni ka`u da sam izdao stranku. Mada su rekli da sam engleski {pijun,
221

to sam vaqda postao u ovih nekoliko dana. Mo`da sam ih nau~io da ne budu nepismeni kao ja. Zar mislite da sam ja nekoga nau~io da se tu~e po ulicama? A kad sam ja na nekoga podigao ton? • Za{to ka`ete da znate {ta takvi mozgovi mogu da smisle? Kad su se ti mozgovi promenili? – Ne}e se nikada promeniti. Ovo je bila dobra prilika. Do sada sam ja to vodio tako da vi to ne osetite. U posledwih nekoliko meseci ja i ne vodim tu stranku i ta~no se ose}a potpuno druga~iji nastup. Ne mogu da ih umolim da si|u sa govornice. Pa ko sam onda ja? Stranka je izvanredno funkcionisala dok je Vojislav [e{eq ~inio jedinu stvar me|u svim politi~arima u ovoj zemqi. Kongres je izabrao mene kao zamenika, tako da sam bio potpuno autonoman od Vojislava [e{eqa, nije morao da prenosi na mene predsedni~ka ovla{}ewa niti je na to imao pravo. Kad je po{ao u Hag, stranka je Statutom odredila da ga ja zamewujem zato {to me je izabrao kongres. Predsednika koga je izabrao kongres mo`e da zameni samo neko koga je izabrao – kongres. Danas Dragan Todorovi} ka`e da ima predsedni~ka ovla{}ewa. Ne znam kako. Sad je Vojislav [e{eq preneo svoja ovla{}ewa na Todorovi}a. Pa {to nam onda pi{e pisma kao predsednik stranke, {to to ne radi Todorovi}? Ili ta ovla{}ewa tr~e iz Haga u Beograd i iz Beograda u Hag? Ja to nisam hteo tako da radim. U maju sam ga pitao da li je mogu}e da ja vodim stranku onako kako ja mislim, a da me on pozove svaki put i ka`e mi da ne{to nisam uradio kako treba. Rekao mi je da ne mo`e. Pitao sam ga: “Pa, kako onda da je vodim, Vojislave? Ja nisam neka lutka, figura, ja to nisam nikad bio”. • [ta se zapravo dogodilo? – Vojislav [e{eq nije odobrio analizu izbornih rezultata. Potom su usledile neke izjave sa kojima se ja ba{ i nisam slagao. Na primer, da je Zvezdan Jovanovi} ravan Gavrilu Principu, da nikada ne}emo u}i u EU, da nikada ne}emo u}i u koaliciju sa Ko{tunicom i Tadi}em. Bilo je vi{e takvih tempiranih izjava dva-tri dana pred izbore. • Je l’ mislite da je to smi{qeno radio da bi vam uzeo glasove? – Ja ne bih odmagao svojoj stranci, barem ne u kampawi. @eleo bih da ostvari {to ve}i i {to boqi rezultat. I uvek mi se ~inilo da {to vi{e glasova osvojimo, da on ima sve vi{e otpora prema na~inu na koji vodim stranku. • I analiti~ari su sve to vreme govorili da SRS ne `eli vlast. – Ne, ja sam uvek govorio da mi `elimo vlast. Ja sam `eleo da vladam. • Ali, [e{eq onda nije `eleo da vi vladate? – Ako ka`ete svojim qudima kako }ete ~ekati da vi{e od 50 odsto naroda glasa za nas, zna~i da vi nikada ne}ete vladati. Sad je postala druga~ija situacija, Srbija }e biti zemqa normalnih i pristojnih qudi. Do sad je bilo mnogo nepristojnosti. Istorijska je odgovornost Borisa Tadi}a {to je na listu stavio G17 plus, a onda im poverio pola Srbije. To je vlada bez koncepta. • Va{ jedini stav je da ne}ete u}i u tu vladu pre izbora? – Tako je.
222

• Mnogo se govori ovih dana i o [e{eqevom pismu, u kojem vas optu`uje da ste uzeli pare od Mi{kovi}a i Beka. – Uradio sam to po wegovim zamislima. Ponekad imam dilemu, neke razgovore smo vodili samo on i ja, i on mi je govorio {ta da uradim po wegovom nalogu. Sad imam dilemu, da li bi mogao da me napadne da sam izmislio ne{to {to mi je on rekao. Na svu sre}u, za krupna pitawa, za ona pitawa koja su nas potpuno razdvojila, ja imam u stranci zapisnike kojima je prisustvovalo vi{e od 20 qudi. U tim zapisnicima [e{eq ka`e: “Tra`ite novac na sve strane, nemojte da zastanete u kampawi”. I stranka zna koliko ra~una nismo platili u kampawi, koliko smo kredita uzeli, a za neke od wih sam rekao da vi{e ne postoje. • Da li to zna~i da ste vi i{li kod Mi{kovi}a i kod Beka, jer vam je [e{eq rekao da uzmete pare? Jeste li i{li samo da tra`ite pare, ili ste ih i dobijali? – To zna~i da sam se ja ~uo sa desetak qudi, od kojih nam je neko platio bilbord, neko neku TV emisiju. Nama novac nije trebao. Od Mi{kovi}a i Beka sam ~uo posle izbora u kurtoaznom razgovoru, oni su sve u~inili da Tadi} pobedi na izborima, da formira vladu i gradsku vlast. Optu`ivali su me {to sam se ~uo sa Tadi}em. Pri tome sam svaki razgovor prijavio Vojislavu. Pa, ko }e sa wim da kontaktira, ne}e vaqda neko od strana~kih ~inovnika? Uostalom, i Vojislav [e{eq je nekada komunicirao sa Slobodanom Milo{evi}em i to u vreme kada smo bili u prili~no zategnutim odnosima. Znao sam da se oni tad dogovaraju kako da spasu Srbiju. Srbija je uvek u nekoj opasnosti. Ne daj bo`e da Srbija opet bude u opasnosti. [ta da tad ka`em Tadi}u? Ba{ me briga, ima{ svoju vladu? To se od mene ne o~ekuje. • Kad je, koliko letos, Vjerica Radeta zatirala seme Borisu Tadi}u, niste razumeli da je to stvarno ne{to {to... – Nije da nisam razumeo. • Pa {to onda niste rekli? – Nisam izlazio u javnost ni za svoju decu. Ali kad je to izgovoreno, ja sam reagovao, Bo`idar Deli} je reagovao, Aleksandar Vu~i} najo{trije. Na tom sastanku na kome je Vojislav [e{eq hvalio ove dame iz SRS, koje su Tadi}u prokliwale porod, i kad su reagovali sutradan mediji i Srpska pravoslavna crkva, sutra uve~e je Vojislav [e{eq izgovorio ono {to danas izgovara Gordana Pop-Lazi}. Rekao je: “Jeste li videli, to ga najvi{e boli”. Ali je Vu~i} stvarno `estoko reagovao. Rekao je: “Nemojte, predsedni~e, da pravimo `rtvu od Borisa Tadi}a. Srbija }e po~eti da ga voli zato {to }e da postane `rtva”. On to nije shvatio, pa mu se u~inilo da je malo, i onda je krenuo i na moju porodicu, ali ja o tome ne}u da govorim niti me je to opredeqivalo. Pitao sam Vjericu Radetu za{to mi je klela unuke. Ona je rekla: “Tako mi je rekao predsednik”. Pitao sam: “Je l’ mora{ da uradi{ sve {to ka`e predsednik?”, a ona mi je rekla: “Moram”. Rekao sam da ja ne moram. • Ka`ete: ko danas `eli da se neko tu~e u Srbiji. Ali, vi tako|e izjavqujete da je Vojislav [e{eq taj koji ne samo da pi{e kletve i smi{qa tu vrstu govora, nego nare|uje i tu~e po op{tinskim odborima?
223

– Ali, to {to se radi je besmisleno. • Vi ste govorili da je taj ~ovek najve}i intelektualac i da }ete u~iti od wega celog `ivota. Pa, zar intelektualac pi{e kletve, naru~uje tu~e? – Nemojte tako lo{e da govorite o wemu. On verovatno ose}a da mu je neko udario na stranku i da ho}e da mu otme stranku. Hag je Hag. Ja ne znam kako ga izve{tavaju. On sa mnom ne komunicira ve} nekoliko meseci, sa drugim qudima komunicira i ja sam te qude upozoravao: “Pazite {ta mu pri~ate, ako ve} ne pri~a sa mnom, pazite vi {ta mu pri~ate”. To su za mene nepoznati qudi, pojavili su se u stranci pre godinu-dve, danas su kod Vojislava [e{eqa na najva`nijim funkcijama. Wih nikad niko ne}e izabrati za najva`nije funkcije, a moraju sad po diktatu da di`u ruke. Ko zna {ta oni wemu govore ako on to ose}a kao napad na stranku. U stawu je da je brani fizi~ki. A ja sad ka`em svima, i srpskim radikalima i onima koji to vi{e ne `ele da budu: nama wihove prostorije uop{te nisu potrebne, nama ne trebaju wihovi pe~ati, wihova evidencija ~lanstva. Mi ne otimamo SRS. Mi smo hteli da to re{imo kongresom. Nisu dali, ne po{tuju Statut – pravi}emo novu stranku, bez wih. Ali ako svi op{tinski odbori odlu~e da ostanu sa nama, ako svi odbornici odlu~e, i ako se pojavi ~ovek koga je Dragan Todorovi} pre tri meseca iskqu~io iz stranke, odnosno iskqu~ila ga je Centralna uprava, ali je Dragan Todorovi} potpuno bio ube|en da je ~ovek kriminalac, prezentovani su mu dokazi i ja sam ga ~uo kad je rekao Vojislavu “ili on iz stranke ili ja”, pa je sad taj ~ovek poslat od strane Todorovi}a da preuzme stranku, onda ja ne razumem u kakvom se haosu Dragan Todorovi} danas nalazi. Ako je to uzrok za sukobe i sva|e, ja i sada koristim priliku da pozovem sve qude koji ne mogu da izdr`e u SRS da se ni na koji na~in ne bore. • Vi ste izdr`avali tu vrstu maltretirawa najmawe pet godina unazad. – Druga~iji je odnos kada je Vojislav [e{eq tu, i ja bih voleo da se on vrati i da vodi tu stranku, od we bi ne{to bilo. Ovako, te{ko. Druga~ije je kad je on predsednik a ja zamenik, i kada je on tu. Tad je sve u wegovim rukama, on odlu~uje. Ja wemu nikada nisam zamerio {to je neku odluku doneo sam. Pa ko to prigovara predsedniku stranke? Izbori poka`u da li je bio u pravu ili nije. On je mene dugo, mo`da skoro ~etiri godine, pustio da vodim SRS i imali smo uspeha. Ne znam gde bi mogao da mi prona|e ideolo{ku gre{ku, programsku gre{ku. Zamerili su mi da sam previ{e govorio “ja, pa ja”. Ne znam, mo`da me je to i “hvatalo” u tim kampawama, ali svi dobro znaju da ja nisam diktator, da sve probleme u stranci re{avam tako da niko nije iza{ao qut iz moje kancelarije, da je svako dobio podr{ku, pomo}, pa kad se ustanovi da nije dobar, neka rade strana~ki organi... • Analiti~ari ka`u da je sve puklo na sujeti i da je vas uvredio wegov predlog da Vojislav Ko{tunica bude mandatar. – To je teza Vojislava [e{eqa koju je on lansirao kod nekih qudi i po ku{ao meni da je lansira u Hagu. Rekao mi je: “Tvoja sujeta }e da upropasti Srbiju da ne napravimo vladu”. Rekao sam mu: “Ja uop{te nisam sujetan, Vojislave. Ali neprirodno je da ja iz medija saznam da ti razgovara{ sa Ko{tunicom o sastavu vlade, da ja saznam od Ivice Da~i}a da si ga zvao i re224

kao mu da vi{e ne kontaktira sa mnom oko pregovora nego iskqu~ivo sa tobom. Tek posle toga, ti meni ka`e{ da }u ja biti predsednik Skup{tine. A {to bih bio predsednik Skup{tine? Ne}u da budem ni u vladi ni predsednik Skup{tine. Pa mi smo izvukli taj izborni rezultat koji donosi koaliciju za sastavqawe vlade i da mi budemo na funkciji predsednika Skup{tine! Pa da li je to normalno?” Mnogo ozbiqno smo i Dragan Todorovi} i ja razgovarali sa [e{eqem u Hagu. Svako je izneo svoje probleme. • Za{to je tada Todorovi} rekao [e{equ da je la`ov? – Zato {to ga je slagao za funkciju Milorada Mir~i}a. Mir~i} je trebalo da organizuje izborni {tab u Vojvodini, da bude koordinator tog {taba, ali je [e{eqevom odlukom izabran da bude predsednik za Vojvodinu. Mi nemamo organizaciju stranke u Vojvodini. Dragan Todorovi} je, kao predsednik Izvr{nog odbora stranke, predsednik svih odbora u Vojvodini. Odjednom su odbori bili zbuweni kome da se obrate, jer Mir~i} preuzima stranku u Vojvodini. Niko ni{ta ne pita Todorovi}a. Kad smo u Hagu o tome razgovarali sa Vojislavom, Dragan mu ka`e: “La`e{, Vojislave”. SRS se predstavqala kao stranka koja po{tuje najboqe tradicije, pod koje spadaju moral, kumstvo, po{tovawe, autoritet. • Kako to onda da je jedan Todorovi} mirno mogao da ka`e jednom [e{equ: “La`e{, Vojislave”? – Rekao bi mu on to na druga~iji na~in, ali to je bilo najboqe vreme u stranci, kad smo jedni drugima otvoreno govorili {ta ne vaqa. To je bilo idealno vreme. Onda su do{li qudi koji nisu sa nama proveli 18 godina, koji su zaustavili tu komunikaciju. Pa {to da mu ne ka`e da la`e? • Kad mo`ete jedan drugome tako da ka`ete i kad mo`ete me|usobno da se la`ete, za{to onda ne biste mogli da la`ete i celu Srbiju? – Da otvorimo kwigu gra|ana Srbije koji nikada nisu slagali, vi biste bili jedino ime i prezime. Pisalo bi “Oqa Be}kovi}” i vi{e niko. Ja nisam sreo gra|anina Srbije koji nikada ni{ta nije slagao. La`i se uvek otkrivaju. Ako je la` krupna, onda on vi{e u narodu ne vredi ni{ta, a ako je sitna onda pro|e. • Pa zar i me|u kumovima? – Kod nas u [umadiji kumovi ~ak i ne idu ku}i jedan kod drugog. Kum je sve, to nije svakodnevni prijateq. Ja sam to uvek izbegavao, ja svoje prijateqe u stranci nikada nisam okumio. Imam svoje staro kumstvo i gotovo. Ovo pomodarstvo sa kumovima je jako lo{e i lo{e se zavr{ava. A ne mo`ete ~oveka ni da odbijete. Ja ni od koga ne tra`im da mi bude kum, ali kad me qudi zamole, a posebno kad me zamoli najboqi prijateq, kako da odbijem? Ni sada ne bih ponovo odbio. • A da li biste ponovili ono {to ste rekli u kampawi, da biste mu dali mesto mandatara u novoj vladi? – Ja vi{e ne}u mati prilike sa wim ni da razgovaram, a kamoli da mu dajem mandat. Pod naznakom “Eksluzivno”, “Svedok”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst Vladana Dini}a o Aleksandru Vu~i}u, biv{em generalnom sekretaru, pod naslovom “Vratio sam Srpskoj radikalnoj stranci mandat odbornika u Skup{tini grada Beograda”.
225

Ovo Vu~i}evo vra}awe mandata treba posmatrati u svetlu wegovog prethodnog hvalisawa {irokim spektrom wegovih velikih poslova i zavidnim materijalnim blagostawem. U danima koji su sledili Vu~i} je bio glavni inspirator, organizator i koordinator otima~ine odborni~kih mesta u mnogim op{tinama, pa i u Skup{tini grada Beograda. Ta~no je, podneo sam ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, a vratio sam radikalima i mandat odbornika u Skup{tini grada Beograda, rekao nam je Aleksandar Vu~i}. Jedan od najtalentovanijih politi~ara mla|e generacije na srpskoj politi~koj sceni nije se opredelio ni za jednu su~eqenu stranu. Ni za [e{eqa. Ni za Tomu Nikoli}a, zasad. Dakle, sva medijska svojatawa mladog, ali iskusnog politi~kog vuka – nisu ta~na, jer on, kako nam je rekao, nije ni{ta presekao, niti je kome {ta obe}ao, ali je kristalno jasno, posle bezo~nog napada potpredsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop-Lazi}, “da mu vi{e nema mesta me|u radikalima”. Ve} vi{e od nedequ dana, ina~e, vr{i se putem probranih, mahom “pro`utih” medija, pritisak na Aleksandra Vu~i}a, da je to, ve} po mnogo ~emu, postalo neukusno. A koliko je va`no za pojedine stranke – na koju }e stranu Aleksandar Vu~i}, svedo~i i nestvarna ~iwenica da je tokom subote i nedeqe jedna beogradska novinska agencija raspisala svojevrsnu “poternicu” i nagradu (u evrima), istina dosta skromniju nego {to se nudi za “locirawe generala Ratka Mladi}a”, novinaru koji prona|e Aleksandra Vu~i}a i iskam~i neku “izjavicu”. Nagradu niko nije osvojio, jer je, samo iz te agencije, bar 30 novinara zivkalo Vu~i}a, dok ih on sam nije preduhitrio, oglasiv{i se kratkom izjavom, posredstvom Bete, odgovaraju}i na optu`be Gordane Pop Lazi}. Qudsku dramu popularnog beogradskog i srpskog politi~ara oko rastakawa najja~e stranke u Srbiji, i posledwih doga|aja u SRS, neki mediji, po nalogu svojih gazdi mentora, poku{ali su da iskoriste, bezo~no prozivaju}i Vu~i}a za interese nekog tre}e, da se izjasni. Dakle, ne ni za SRS, ni za “otcepqenog” Tomislava Nikoli}a, a ni u korist samog, sad ve} biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke. Ne upu{taju}i se u komentarisawe odluke Aleksandra Vu~i}a da podnese ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, jer svaka ostavka je pre svega li~ni ~in svakog ~oveka od digniteta, poku{a}u da dam svoje vi|ewe i odgovor na pitawe: za{to je va`no gde }e Aleksandar Vu~i}? Pre svega, svima je jasno da }e Srpska radikalna stranka, ukoliko Vu~i} vi{e ne bude ~lan te stranke, do`iveti jo{ jedan {okantni udar, a mogu}e je da bi eventualni odlazak, posle Tomislava Nikoli}a, i Aleksandra Vu~i}a – izazvao novi talas odlazaka qudi iz SRS. Jasno je tako|e, da je SRS odlukom Vu~i}a da ne bude narodni poslanik, bila veoma retori~ki oslabqena u Skup{tini Srbije, a da je vladaju}oj ko226

aliciji pao kamen sa srca, kad nisu morali da brinu da li }e se na}i na ni{anu diskusija i replika visprenog Aleksandra Vu~i}a. Jo{ vidqivije je, verujem da je i najve}em politi~kom analfabeti jasno koliko bi dobila stranka kojoj bi, eventualno, pristupio Aleksandar Vu~i}, pa, iz tog ugla gledano, jasna je i `eqa Tomislava Nikoli}a da Vu~i} bude s wim, a ne protiv wega. Uz to, oni koji znaju Vu~i}a, qudski mogu da shvate {ta se doga|alo u wegovoj du{i, jer je on svim svojim bi}em bio za to da se SRS ne cepa, ne deli i ne rasta~e. Bezobzirne prozivke, osuda }utawa jednog od vode}ih qudi najja~e politi~ke stranke Srbije, kriju u sebi pre svega zlu nameru, a ne brigu o politi~koj budu}nosti talentovanog i perspektivnog politi~ara Aleksandra Vu~i}a. Zapravo, mnogi koji se sad “brinu” za Vu~i}a, najsretniji bi bili kad bi on definitivno i zauvek rekao zbogom politici i preselio se u politi~ku penziju. Koliko znam Aleksandra Vu~i}a, a mislim da poznajem dobro tog mladog ~oveka, nade }e im se izjaloviti. Dakle, uveren sam da }e za jedno petnaest do mesec dana Vu~i} opet biti na politi~koj sceni i vetrometini, ali sada ja~i za dva debela i te{ka iskustva. Prvo, kada je od socijalista prevaren oko izbora gradona~elnika Beograda i sad kad se, poput cunamija, sve ovo izdoga|alo u Srpskoj radikalnoj stranci. Jer, za razliku od mnogih politi~ara, koji smatraju da je u politici sve dozvoqeno, Vu~i} u sebi ima i one moralne ograde, koje, ako ih ~ovek po{tuje, mnogo ko{taju, a malo donose. Iako je jasno da iza napada Gordane Pop-Lazi} stoji ne~ija “komanda”, od Vu~i}a, uveren sam, nikada ne}e da se ~uje napad na SRS, ili na lidera te stranke dr Vojislava [e{eqa. Ali, jasno je svima, tako|e, da Vu~i} nije momak koji }e sve da pre}uti, pa bi bilo dobro da se, ipak, pre napada na wega, dobro promisli. Jer svaka kontra ima i rekontru, a Vu~i} ima i znawa i srca da odgovori. Dakle, danas, u ponedeqak ujutro, kad zakqu~ujemo ovaj broj, istina o Aleksandru Vu~i}u glasi: podneo je ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, vratio je radikalima mandat odbornika u Skup{tini grada Beograda ({to ba{ i nije morao, jer ti kojima ga je vratio nisu ni malo zaslu`ni) i jo{ nije odlu~io gde }e i s kim }e. Tako|e, jasno je da Vu~i}, politi~ar po afinitetu, koji je ve} punih 13 godina u `i`i politi~kih zbivawa na ovim prostorima, vrstan pravnik, ne}e dugo biti po strani. Mo`da bih mogao da pogodim i gde }e. Ne bavim se pri~ama po sistemu “moj izvor” i “javqa mi se”, ali ube|en sam da }e Vu~i} uskoro, opet, u politi~ku arenu Srbije. Tako|e, ube|en sam da, bar zasad, on ne}e da formira svoju politi~ku stranku! Ne zato {to ne bi mogao, ve} zato {to shvata da bi to jo{ vi{e iseckalo Srpsku radikalnu stranku, wegovu prvu i dosad jedinu politi~ku qubav, a mo`da bi odvukao i brojne pristalice dr Vojislava [e{eqa ili Tomislava Nikoli}a.
227

Zna to Vu~i} odli~no, a to se sad i po pona{awu [e{eqa i Nikoli}a jasno vidi i ose}a. Mo`da, zato, mo`e da se konstatuje: Aleksandar Vu~i} vi{e nije potreban dr Vojislavu [e{equ, ~ak ni Tomislavu Nikoli}u, ali je potreban politi~koj sceni Srbije, koja je ve} pomalo umorna od izan|alih faca i lidera, a uostalom, na mla|ima svet ostaje. U svemu, pa i u politici. “Kurir”, 16. septembra 2008. godine, objavquje tekst koji sadr`i jednu potpuno neistinitu izjavu Tomislava Nikoli}a, sra~unatu ne samo da nanese {tetu ugledu Srpske radikalne stranke, nego da se na wu obru{e sve mogu}e Tadi}eve i Dinki}eve inspekcije. Naslov teksta je “Pare tajkuna za sve kampawe”: Lider poslani~kog kluba Napred Srbijo Tomislav Nikoli} izazvao je pravu buru kada je potvrdio da su dva najmo}nija srpska tajkuna Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansirali SRS! Odgovaraju}i na optu`be da je u slu`bi oligarha Mi{kovi}a i Beka, koje je Vojislav [e{eq naveo u pismu, on ka`e da je lider radikala pred dvadeset qudi nalo`io da se “od svih bogatih qudi tra`e sredstva” i da se “ne zaostaje u kampawi”. – Vlasnik kompanije “Delta” Miroslav Mi{kovi} i biznismen Milan Beko finansirali su jednu emisiju na B92 i jedno iznajmqivawe prevoza u kampawi za majske izbore – rekao je Nikoli} u “Utisku nedeqe”. On je otkrio i da su drugi biznismeni, poput Peconija, Milije Babovi}a i Miodraga Kosti}a, ~inili finansijske usluge SRS i naglasio da svi tajkuni finansiraju sve stranke u Srbiji. – Od nas mogu da o~ekuju da im vratimo, a od nekih koji su na vlasti mogu da tra`e, i u tome je razlika. Ja se tim qudima ~udim i tu emisiju {to su nam platili – rekao je Nikoli} i naveo da se sa Mi{kovi}em i Bekom ~uo jednom u kurtoaznom razgovoru posle izbora. Aleksandar Vu~i} tvrdi da su navedeni sponzori vi{e novca dali DSu i SPS-u, dok je Dragan Todorovi} kazao samo da bi trebalo izvu}i zakqu~ke iz pisma Vojislava [e{eqa. Funkcioner SPS-a Branko Ru`i} ka`e da je potpuno legitimno da poslovni qudi imaju svoje interese i da lobiraju, ali da ne mogu da vode dr`avnu politiku. – [to se SPS ti~e, i vrapci na grani znaju da su sva sredstva koja smo dobijali od donatora u zakonskim okvirima i da smo to uredno prijavili skup{tinskom Odboru za finansije – ka`e Ru`i}. Ostale stranke se groze na pitawe o finansijerima. Nada Kolunyija, funkcionerka DS, odbila je da komentari{e Nikoli}evu izjavu da tajkuni finansiraju sve stranke. Ostavka Aleksandra Vu~i}a na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci tema je teksta koji donosi “Pres”, 16. septembra 2008. godine, sa naslovom “Dosta politike, idem na berzu!” i podnaslovom “Aleksandar Vu~i} podneo ostavku na sve funkcije u SRS-u i najavio da }e se na neko vreme povu}i iz politike, planira da se bavi berzanskim poslovima ili da razvija porodi~ni biznis”. Unutar teksta su dva antrfilea, sa naslovima
228

“Dvojac Nikoli}–Vu~i} ostaje” i “Skandal: Vu~i}u prete seks-aferom, nude kompromituju}e snimke”. Ono {to je “Pres” danima najavqivao pokazalo se ta~nim: generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku na sve funkcije u stranci i povukao se iz politi~kog `ivota. Vu~i} je ispred Skup{tine Beograda izjavio da se “privremeno povla~i iz javnog `ivota”, najavio da }e se baviti privatnim biznisom, ali nije iskqu~io povratak u politiku. Vu~i} se ju~e oko 15 sati parkirao ispred zgrade Predsedni{tva Srbije, pro{etao do Starog dvora, gde se nalazi sedi{te gradona~elnika Beograda, i kona~no stao pred novinare. – Prethodnih nekoliko dana }utao sam, nadaju}i se da mo`e biti postignut dogovor dve struje u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali, zbog stawa u SRS-u podnosim ostavku na sve funkcije u stranci i povu}i }u se iz javnog `ivota. Odluku da podnesem ostavku prvo sam saop{tio Draganu Todorovi}u i Tomislavu Nikoli}u – rekao je Vu~i}, primetno na ivici suza. On nije mogao da precizira kada }e se vratiti u politi~ki `ivot, ali je rekao da }e mu za to biti potrebno “vi{e od tri dana”. – Hvala na razumevawu i korektnom izve{tavawu o de{avawima u SRSu, ali, molim vas da me ne zovete narednih dana. Zovite nekog drugog – kazao je Vu~i}. Na pitawe da li }e se naknadno prikqu~iti stranci koju }e osnovati Tomislav Nikoli}, on je dao neodre|en odgovor: – Najve}i broj mojih prijateqa je ve} sa Nikoli}em, ali svi oni znaju da odluke donosim sam. Ne `elim da govorim lo{e o kolegama iz SRS-a, ali prethodnih nekoliko dana mogao sam i sam da vidim {ta neki od mojih strana~kih kolega misle o meni. Evo, sad im je prostor oslobo|en i vi{e ih ne ometam. Ipak se vidi ko je dorastao situaciji – ka`e Vu~i}. Na pitawe da li postoji mogu}nost da izabere tre}i put, odnosno da osnuje svoju stranku, on je odgovorio odri~no. – Nisam sujetan ~ovek, nisam se rodio u foteqi. Ne treba mi foteqa predsednika stranke i ne patim da budem lider. Moja je `eqa da se pobedi re`im Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a i ^edomira Jovanovi}a, ali o~igledno je da to nisu svi razumeli na najboqi na~in – rekao je Vu~i}. On je izbegao odgovor na vi{e puta postavqeno pitawe da li ostaje ~lan SRS-a. – Od ~ega }u sada `iveti? Ja imam svoju profesiju, ali mo`da }u se baviti nekim poslovima poput berzanskih ili }u pomagati bratu u vo|ewu firme, Uglavnom, ne brinite za moju egzistenciju – rekao je Vu~i} i napustio plato ispred Skup{tine grada. U SRS-u nisu `eleli da komentari{u ostavku Aleksandra Vu~i}a, a sli~no je i u taboru Tomislava Nikoli}a. Nikoli} nije `eleo da komentari{e odluku o povla~ewu Vu~i}a iz politike, ali wegov najbli`i saradnik Bo`idar Deli} rekao je da “razume Vu~i}ev stav”. – Po{tujem wegovu odluku. Razumem ga, ali mi je `ao {to se makar i nakratko povla~i, jer on je najtalentovaniji mladi politi~ar u Srbiji. Voleo bih i verujem da }e, kada odlu~i da se vrati u politiku, da bude uz Tomu i nas ostale – rekao je Deli} za “Pres”.
229

Prema saznawima “Presa”, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} su u stalnoj komunikaciji i doju~era{wi generalni sekretar SRS-a je obave{ten o svim koracima koji se ti~u formirawa nove Nikoli}eve stranke. Za po~etak, planirano je da Vu~i} poma`e Nikoli}u iz senke, a najbli`i Vu~i}evi saradnici uveliko rade na pisawu programa i statuta nove stranke. Aleksandru Vu~i}u prete seks-aferom! Beogradskim redakcijama ju~e se telefonom javio ~ovek koji se predstavio kao “Bole iz SRS-a” i ponudio kompromituju}i materijal o sad ve} biv{em generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke! “Bole” je urednika zvao sa skrivenog broja mobilnog telefona i nudio snimke navodne “Vu~i}eve {valeracije”. – Imamo kompromituju}e snimke Aleksandra Vu~i}a. Sve se vidi... Ho}ete li to da objavite? Da li ste spremni ne{to i da platite? – pitao je “Bole” ju~e oko 13 ~asova urednika “Presa”. Na na{e pitawe o kakvim se konkretno “kompromituju}im snimcima” radi, “Bole” je, kao iz topa, odgovorio: – Kako o ~emu se radi?! Pa, seks-afera, razumete? Sve se vidi! Ka`ite, koliko ste spremni da platite? – nestrpqivo je pitao nepoznati sagovornik. Kada smo mu rekli da bismo prvo morali da vidimo materijal i proverimo wegovu autenti~nost, “Bole” je rekao da }e nas zvati oko 17 ~asova. U to vreme se, me|utim, nije javio. U jo{ dve redakcije beogradskih novina ju~e nam je potvr|eno da im je isti taj “Bole” nudio “Vu~i}eve snimke”. U SRS-u su ju~e tvrdili da oni ne stoje iza ovih poruka. Predsednik IO Dragan Todorovi} tvrdi da niko iz SRS-a nije zvao medije i nudio bilo {ta protiv Vu~i}a. – Tvrdim da to nema veze sa SRS-om! To je podmeta~ina! – kategori~an je Todorovi}. Kona~no, kada smo pozvali centralu SRS-a i tra`ili da razgovaramo s “Boletom”, posle kra}e provere re~eno nam je da niko s takvim nadimkom ne radi u centrali Srpske radikalne stranke. Aleksandar Vu~i} ju~e nam je rekao da ne veruje da iza ovih pretwi zaista stoji SRS i napomenuo da tek o~ekuje “razne prqav{tine i podmetawa”. – Mogu da mi podme}u sva{ta, ali ne pla{im se, jer nemam ~ega da se pla{im! – poru~uje Vu~i}. Ina~e, kako saznajemo, Vu~i}eva odluka da podnese ostavke na sve funkcije u SRS-u i da se povu~e iz politike izazvala je nevi|enu paniku u vrhu SRS-a. – Todorovi}, Pop-Lazi}, Radeta i ostali ovaj Vu~i}ev potez do`iveli su kao izdaju! Po stranci su ve} po~ele da kru`e pri~e da je Aca uzeo silne pare da ovo uradi, da se utalio s tajkunima, da su mu navodno namestili neki profitabilan posao u inostranstvu – ka`e za “Pres” izvor blizak vrhu SRS-a. “Pres”, 16. septembra 2008. godine, donosi tekst o izdajni~koj grupi koju predvodi Tomislav Nikoli} i wenim aktivnostima, ~iji naslov glasi “Nikoli} izlazi na izbore ve} u novembru” a podnaslov “Stranka Tomislava Nikoli}a u~estvova}e na ponovqenim lokalnim izborima 9. novembra u
230

Prijepoqu, Vrwa~koj Bawi, Kwa`evcu i Rumi”. Unutar teksta su dva antrfilea. Naslov prvog antrfilea je “Nikoli} uzeo ve}inu glasa~a SRS-a!”, gde su plasirani la`ni podaci o podr{ci Srpskoj radikalnoj stranci u Srbiji, a drugog “Subotica, Sombor i Kikinda uz Nikoli}a”. Nova stranka Tomislava Nikoli}a ima}e vatreno kr{tewe 9. novembra na ponovqenim lokalnim izborima u Prijepoqu, Rumi, Vrwa~koj Bawi i Kwa`evcu, saznaje “Pres”. Nikoli} }e stranku registrovati do kraja ove nedeqe, kada }e biti zavr{en i wen program, ~ije je pisawe u toku, i biti odre|eno ime najmla|e politi~ke partije u Srbiji. U Nikoli}evom poslani~kom klubu Napred Srbijo, koji je ekipa “Presa” ju~e posetila u Skup{tini Srbije, rade punom parom. Uporedo sa pripremom za registraciju, pisawem programa i pravqewem strana~ke infrastrukture, dogovaraju se nastupi na lokalnim izborima, ~iji }e rezultati, kako sami ka`u, biti prvi pokazateq pozicije Nikoli}eve stranke u politi~kom `ivotu Srbije. Kancelarija od 30 kvadrata, koja je u Skup{tini Srbije data poslani~kom klubu Napred Srbijo, trenutno slu`i i kao sedi{te nove stranke. U woj smo zatekli desetak poslanika, od kojih trojica sede u uglu za niskim stolom i pi{u program, dok su ostali u neprestanom kontaktu sa lokalnim funkcionerima i, kako ka`u, “osnivaju partiju u hodu”. Poslanik Bo`idar Deli} ka`e da su jo{ u potrazi za radnim prostorijama, koje “sigurno ne}e biti preko Save i Dunava”. Prema wegovim re~ima, jo{ se nisu odlu~ili ni za ime stranke, ali tvrdi da }e novu partiju registrovati do kraja sedmice. – O~ekujem da }e do tada biti gotov i program stranke, koji se uveliko pi{e. U pisawu na{eg programa direktno ili sugestijama u~estvuju eminentni stru~waci iz oblasti geopolitike, me|unarodnog prava, ekonomije... Oni nam daju instrukcije i za formirawe stranke. Neki su obe}ali da }e nam dati logisti~ku podr{ku, a neki su izrazili `equ da prvi put u `ivotu uzmu ~lansku kartu neke partije. Ne}u da govorim o imenima, oni }e to sami u~initi – pri~a Deli}. U kancelariji poslani~kog kluba zatekli smo ekonomistu Ivana Jankovi}a, biv{eg savetnika predsednika SRJ Dobrice ]osi}a, i po~asnog predsednika Svesrpske zajednice Francuske. – Do{ao sam da ponudim pomo} u izradi ekonomskog dela programa Tomine stranke, jer je on budu}nost Srbije – rekao nam je kratko Jankovi}. General Deli} navodi da }e infrastrukturna mre`a biti napravqena po modelu dr`avne uprave, pa }e tako imati okru`ne, op{tinske i mesne odbore. – Svi mi u poslani~kom klubu dobili smo po neko zadu`ewe. Svako je zadu`en za brigu o nekom okrugu, razgovor sa ~lanstvom... Znate, ne mo`e Tomislav Nikoli} sa svima li~no da kontaktira. Oni predsednici okru`nih odbora SRS-a koji su pre{li kod nas nastavi}e da rade isti posao, ali u novim prostorijama. Tako|e, uputili smo zahteve za dodeqivawe prostorija u onim op{tinama gde imamo svoje poslani~ke klubove. Nigde se ne}emo “tu}i” sa ~lanovima SRS-a oko prostorija, i svi na{i ~lanovi dobi}e nalog da iza|u iz prostorija SRS-a – dodaje Deli}.
231

Tomislava Nikoli}a podr`ava 55,8 odsto glasa~a SRS-a, dok je na strani “tvrde struje”, koju predvodi Dragan Todorovi}, 34,6 odsto radikalskih bira~a, pokazalo je prvo istra`ivawe ameri~ke agencije za istra`ivawe javnog mwewa. Istovremeno, 9,6 odsto radikala jo{ je neodlu~no. Istra`ivawe je ra|eno tokom pro{le nedeqe na uzorku od 250 gra|ana koji se izja{wavaju kao “glasa~i SRS”. U “stru~nom komentaru” istra`ivawa, u koje je “Pres” ju~e imao uvid, navodi se da ove rezultate treba uzeti s rezervom jer uzorak nije “ponderisan”. Ipak, kako se navodi, ovo istra`ivawe pokazuje “tendenciju” prema kojoj je Nikoli} u prvim danima “radikalskog raskola” bio ubedqiviji od {e{eqevaca, ali to ne mora da zna~i i da }e on na kraju iza}i kao pobednik. Poslani~ka grupa Napred Srbijo saop{tila je da su svi op{tinski odbori SRS-a u Severnobanatskom okrugu pru`ili podr{ku Tomislavu Nikoli}u. – Postigli smo ubedqive pobede u Severnoba~kom i Zapadnoba~kom okrugu. U Kikindi je Nikoli}a podr`alo svih 17 odbornika, zajedno s predsednikom op{tine Branislavom Bla`i}em. U Subotici je od osam odbornika koji su izabrani na listi SRS-a sedam pristupilo novoformiranom klubu, dok je u op{tini Sombor od 23 Nikoli}a podr`alo 19 odbornika – navedeno je u saop{tewu koje je potpisano sa “Poslani~ka grupa Napred Srbijo”. Saop{tewe nije bilo na memorandumu i nije imalo pe~at.

” Televizija B 92, emisija “Poligraf” Beograd, 16. septembar 2008. godine Biv{i gradona~elnik Novog Sada Maja Gojkovi} iznena|ena je odlukom Nikoli}a da formira svoju stranku, po{to je napustio srpske radikale. Sigurna je da }e Aleksandar Vu~i} podr`ati Nikoli}a, a wegovo }utawe tuma~i kao “elegantno izvla~ewe” iz trenutno te{ke situacije. Gojkovi}ka prihvata odluku odbeglih poslanika, ali dodaje da mandati pripadaju politi~kim strankama i tako osu|uje otimawe mandata. [to je jo{ va`nije, otkriva i svedo~i da je zavera planirana jo{ mnogo ranije. Voditeq: Tomislav Nikoli} najavio je danas za 21. oktobar osniva~ku skup{tinu svoje nove stranke. U me|uvremenu, u unutarstrana~kom sukobu radikala primeweni su novi metodi. Na svetlost dana iza{li su transkripti razgovora Vojislava [e{eqa sa rukovodstvom stranke o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, iz kojih se, ako su autenti~ni, vidi da je Vojislav [e{eq najpre sporazum podr`ao u julu, pod uslovom da Skup{tina usvoji i amandman Srpske radikalne stranke, a onda promenio svoje, a i mi{qewe gotovo kompletnog rukovodstva Srpske radikalne stranke. Gost “Poligrafa” ve~eras je biv{a potpredsednica Srpske radikalne stranke, predsednica Grupe gra|ana Maja Gojkovi}. Gospo|o Gojkovi}, dobro ve~e, dobro do{li na Televiziju B92. Kako tuma~ite ovu inicijativu u unutarstrana~koj raspravi Srpske radikalne stranke, ovu pojavu transkripta, odnosno zapisnika u ovom sukobu? Dokle zapravo daleko mo`e i}i, po va{oj proceni?

232

Maja Gojkovi}: Pratim pomno {ta se de{ava u mojoj biv{oj stranci, zato {to sam od retkih, mo`da i jedina u toj stranci, koja je prilikom izlaska oti{la tiho, bez ikakve polemike sa biv{im rukovodstvom. Ne znam {ta jedni drugima `ele da doka`u sa ovim transkriptima. Time ni meni ni javnosti ne dokazuju u ~emu je wihov sukob; da li je to personalni sukob izme|u Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, ko je kad dakle izneverio drugog ili su u pitawu neke ideolo{ke razmirice. Nikad do sada niko od radikala ko je napu{tao partiju nije iznosio strana~ku dokumentaciju u javnost, ali verovatno gospodin Tomislav Nikoli} ho}e da doka`e da se pridr`avao dogovora iz jula meseca, a da se u septembru ne{to desilo kod gospodina Vojislava [e{eqa, koji je de fakto predsednik stranke, pa je tra`io da se promeni taj wihov dogovor iz jula. Voditeq: Je li vas iznenadio Tomislav? Vra}amo se na ovu temu, su{tinu, srce ovog sukoba, zato {to znate odli~no i jednog i drugog. Je li vas iznenadio Tomislav Nikoli}? Video sam u jednoj od va{ih izjava, niste, ~ini mi se, o~ekivali da }e on tako borbeno nastupiti i, na kraju krajeva, napraviti novu partiju. Maja Gojkovi}: Ne, nisam o~ekivala, jer sam mislila da Tomislav Nikoli} ima nameru u stvari da reformi{e Srpsku radikalnu stranku, {to bi zaista bilo korisno za Srbiju, da to bude prihvatqiva stranka, ne samo od ovolikog velikog broja bira~a, nego da to bude stranka koja mo`e da participira u vlasti. Dakle, da ima nekog korisnog potencijalnog partnera nakon izbora. Iznenadilo me, zaista me iznenadilo kojom brzinom je Tomislav Nikoli} odlu~io da formira novu stranku i da se ne bori unutar strana~kog sistema za svoju premo}, ili se suo~io sa ~iwenicom da Centralna otaybinska uprava, gde ima 101 ~lan, zaista staje uz politiku koju sprovodi, odnosno vodi i utvr|uje dr Vojislav [e{eq i ta ista Centralna otaybinska uprava. To me iznenadilo, jer to u stvari pokazuje da je Tomislav Nikoli} dosta dugo razmi{qao, a mo`da i pripremao formirawe nove partije. Voditeq: Da li je ta~no ono {to ste izjavili u jednoj dnevnoj novini, ako su vas pravilno citirali u tom intervjuu, da su Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} jo{ davno, davno pre va{eg izbacivawa, rekli da se strpite i da }e reformisati Srpsku radikalnu stranku kad [e{eq bude osu|en u Hagu, jer su o~ekivali da se to mo`e desiti? Maja Gojkovi}: Jeste, apsolutno ta~no, ja stojim iza toga. Nije bilo transkripata tih na{ih razgovora, na moju veliku `alost. Ali ne bih ja time ni mahala, ako javnost `eli da mi veruje, verova}e. To je stvar ocene mog iskaza, kako bi rekli pravni~kim jezikom. Ja sam 2004. imala tih problema, zato {to sam krenula kroz druga~iji pristup predstavqawa Srpske radikalne stranke u onoj ~uvenoj kampawi 2004. godine za gradona~elnika Novog Sada, {to je stranka jako dobro primila. Nisu istiniti navodi da sam ja to samostalno radila, jer vaqda bi se neko jo{ u to vreme pobunio. Nakon toga do{lo je do neke moje politi~ke izolacije i problema sa rukovodstvom stranke, odnosno konkretno sa Vojislavom [e{eqem, koji je prekinuo svaki kontakt sa mnom. Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} su `eleli barem verbalno da se sprovedu reforme stranke. Rekli su da jeste to
233

pravi put ka bira~ima, dakle {ire od onog korpusa, koji je do tada redovno glasao za nas i za neku eventualnu pobedu, {to je, pretpostavqam, ciq svakom ko se bavi politikom. Voditeq: Tomislav Nikoli} je vrlo jasan. Aleksandar Vu~i} nije potpuno jasan. [ta vi vidite u ovom pona{awu Aleksandra Vu~i}a, koji je, da podsetimo na{e gledaoce, dao ostavku na sve strana~ke funkcije, na funkciju generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i {efa odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke u Gradskoj skup{tini? Maja Gojkovi}: Da ostavimo rezervu, da li ga ja dobro poznajem, po{to je gospodin Nikoli} rekao da ga ja ne poznajem dobro, ali dobro. Ne poznajem privatno qude, poznajem qude kroz bavqewe politikom i mislim da sam u pravu kada ka`em da Aleksandar Vu~i} tu misli na sebe i na svoju politi~ku karijeru. Ube|ena sam da on stoji uz gospodina Tomislava Nikoli}a, samo je na{ao neki drugi put obra}awa. Nije `eleo da polemi{e sa ~lanstvom ili da do`ivqava ovakve te{ke re~i sa jedne i sa druge strane koje padaju, nego je `eleo elegantno da se izvu~e iz ~itave situacije i da se pridru`i Tomislavu Nikoli}u, koji danas tvrdi da je gospodin Vu~i} osniva~ te nove stranke Napred Srbijo, i ja mu verujem. Kada to ka`e, ja mislim da Aleksandar Vu~i} sara|uje sa Tomislavom Nikoli}em, a meni se li~no dopao wegov manir, ako sam dobro shvatila, da je dao ostavku i na mesto odbornika, jer time pokazuje koliko je odgovoran. Po meni, i onako kako ja shvatam zakon ove dr`ave, kada u~estvuje{ na izborima, ne u~estvuje{ samo po imenu i prezimenu, nego i politi~kom programu koji predstavqa{ pred bira~ima. Nema{ prava da uzima{ glasove onda sa nekom novom partijom. Dakle, proveru treba da izvr{i{ kako stoji{ na politi~koj sceni Srbije, nakon nekih izbora. Voditeq: Kako u tom kontekstu vidite odlazak 17 poslanika Srpske radikalne stranke s Tomislavom Nikoli}em? Maja Gojkovi}: To je wihovo pravo, dakle, li~no pravo da se opredele. Voditeq: Mandati pripadaju poslanicima? Maja Gojkovi}: Ne, ja mislim da mandati pripadaju politi~kim strankama, listama na kojima su se kandidovali i ovo ne}e biti dobar primer ako vlast... Voditeq: To je vrlo konzervativan stav, gospo|o Gojkovi}, imaju}i u vidu sve moderne demokratije danas, i Srbija je jedna vaqda od tri-~etiri zemqe na planeti, koja se ra~una u ozbiqne, u kojoj mandati pripadaju, u kojoj stranke tuma~e da mandati pripadaju, i Ustav daje pravo... Maja Gojkovi}: Apsolutno se sla`em sa vama da tu treba ne{to da se mewa. Mo`da da postoje ve}inski izbori, onda }e sigurno mandati pripadati pojedincima, ali mislim, ne tuma~e}i da li je moja `eqa da budem liberalan politi~ar ili konzervativan, nego ~isto kakva je pravna norma, pogotovu na lokalnim nivoima – nemogu}e je, se}ate se Pokreta snaga Srbije i takvih primera, nemogu}e je da neka partija ne u~estvuje na izborima a da postoje weni poslanici. Evo jednog primera, mogu da ilustrujem, {ta }e se desiti ako neko od tih poslanika iz Napred Srbijo ne mo`e vi{e da u~estvuje u radu u parlamentu? Kako }e da mewaju tog poslanika? Sa koje liste?
234

Voditeq: Mora}e da se organizuju novi izbori. Maja Gojkovi}: Zna~i, pravno i politi~ki mora}e da se organizuju novi izbori. Dosta je interesantno {ta }e se de{avati i ~iju podr{ku za ostanak u parlamentu i postojawe nove parlamentarne stranke nakon izbora }e imati ta stranka. Mo`da }e onda pokazati i profil, uz vlast ili opoziciju. Voditeq: Hajde da se vratimo na dilemu koju ste sami postavili. [ta se u su{tini doga|a u Srpskoj radikalnoj stranci, po va{oj proceni? Zbog ~ega je, po va{oj proceni, do{lo do eskalacije sukoba upravo sad? Maja Gojkovi}: Ne znam. To je za mene nepoznanica. Voditeq: [ta se doga|a? Od 1991. godine ste u stranci ili 1990, ako se ne varam. Sve te qude li~no znate. [ta se doga|a u stranci? Siguran sam da neki odgovor imate. Maja Gojkovi}: Poznajem ih kroz na{e politi~ko delovawe i kroz neko dru`ewe, ne toliko blisko koliko mo`e da se pretpostavi, jer po meni su politi~ke partije firme, pa nisam sigurna da se svi qudi u firmama dru`e i privatno, nego se trude da ta firma najboqe pro|e na tr`i{tu. Tako je to i u politici, bar po mom vi|ewu. Ali nisam u kontaktu sa ~lanovima stranke, va`nim ~lanovima stranke od 2007. godine, tako da ne znam pouzdano {ta se de{ava i za{to u ovom trenutku. Voditeq: Rekli ste da je gospodin [e{eq radio protiv Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim izborima. To je izjava koja daje jednu ideju {ta se zapravo doga|a u stranci. Mora da postoji neki osnov, mora da postoji razlog. Maja Gojkovi}: Ne da je radio protiv, nego nije `eleo pobedu. Moje li~no iskustvo iz 2004. godine: gospodin [e{eq je, na na{u raspravu oko toga kako je izgledala moja izborna kampawa u prvom krugu, rekao – koga interesuje tvoja pobeda, tako da mislim da je on ocenio da Srpska radikalna stranka ne treba da do|e na vlast ili da gospodin Tomislav Nikoli} ne treba da bude predsednik Srbije. Zaista ne znam, mogu re}i da tra`ite istinu i kod jednog i kod drugog sagovornika. Voditeq: Izjavili ste – da je Tomislav Nikoli} na pro{lim izborima imao odre{ene ruke, Srpska radikalna stranka danas bi imala i predsednika i premijera Srbije. [ta ga je vezivalo? Maja Gojkovi}: Verovatno partijska disciplina i to {to u to vreme nije prelomio ovo {to je prelomio ovih dana, dakle, da krene nekim svojim putem. Ja sam imala utisak, iako sam u to vreme jo{ uvek bila formalno ~lan Srpske radikalne stranke, da u svakom finalu utakmice koju vodi Srpska radikalna stranka sa Tomislavom Nikoli}em (da ne govorimo da neko od nas mo`e sam da izvojuje pobedu, nego mu je potrebna i podr{ka partije), uvek gospodin Vojislav [e{eq u~ini ili da neku politi~ku izjavu kojom se spu{ta rejting nekog od kandidata. Voditeq: Ima mnogo onih koji misle da je u pitawu li~ni sukob, dakle, da se radi o tome da neki qudi iz Srpske radikalne stranke zauzimaju zapreminu koju Vojislav [e{eq ne mo`e da podnese. U kojoj meri u tome ima istine?
235

Maja Gojkovi}: Ja ne znam, pretpostavqam da je sada eskaliralo u tom pravcu, da je to li~ni sukob, a {to se mene ti~e, ja nikakav sukob nisam imala sa gospodinom Vojislavom [e{eqem. Voditeq: Pa ste li~no izba~eni? U redu, u redu. Maja Gojkovi}: Nisam, izviwavam se. Voditeq: Iskqu~eni ste. Maja Gojkovi}: Da, nisam ni{ta... Voditeq: Tako oni ka`u. Maja Gojkovi}: Da, tako oni ka`u. Voditeq: Tako ka`u u Srpskoj radikalnoj stranci. Maja Gojkovi}: Nisam dobila nikad re{ewe, tako da je moj slu~aj, onako slu~aj otprilike, kao iz “Procesa” Kafke, po{to pretpostavqam da u demokratskim partijama treba da dobijete i obrazlo`ewe za{to ste... Voditeq: Ako to, gospo|o Gojkovi}, nije bilo li~no? Maja Gojkovi}: Ne, ja mislim da je to bilo ideolo{ki. Voditeq: Ako to nije bilo li~no, kako je onda mogu}e da su se svi slo`ili? Maja Gojkovi}: Pa niko se nije slo`io, nikad im to nije ni predstavqeno, ali... Voditeq: Tomislav Nikoli} se slo`io da budete iskqu~eni, zapravo, nije se bunio. I Aleksandar Vu~i} isto. Kompletno rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Zbog toga samo {to je to po`eleo, ko, gospodin [e{eq? Je li to bio razlog? Maja Gojkovi}: Da, predsednik partije. Ja mislim da treba s wima da porazgovarate i da ih pitate, jer vidim da mediji dosta lako prelaze preko te teme. Kada postave pitawe gospodinu Tomislavu Nikoli}u za{to je gospo|a Gojkovi} iskqu~ena, on samo pre|e preko te teme. Voditeq: Evo, ja vas pitam. Hajde, ka`ite mu vi, mo`da }e on imati inspiraciju da odgovori. Maja Gojkovi}: Pa dobro. Ne `elim da polemi{em sa ~lanom nijedne druge partije. Voditeq: Je li se slo`io gospodin Nikoli} sa va{im iskqu~ewem iz stranke? Je li mo`emo tako re}i? Maja Gojkovi}: Da, apsolutno da. Zato {to, kada se ne sla`ete, onda ne{to i ka`ete. Voditeq: Malo~as ste rekli da su vam on i Vu~i} govorili da }e reformisati Srpsku radikalnu stranku u odre|enom trenutku kad Tribunal u Hagu izrekne presudu Vojislavu [e{equ. Jesu li vas izneverili li~no? Govorili su vam jednu pri~u tada i onda su vam okrenuli le|a. Maja Gojkovi}: Ne, u politici ne treba da tra`ite saveznike u svom razmi{qawu. Ako ste sigurni u ono {to ose}ate, da treba ne{to promeniti, onda ne treba da vas sputavaju saveznici, ili da vas iznevere, nego odete. Voditeq: Dobro, ali ne postoji partija koja vi{e o izdajnicima govori nego Srpska radikalna stranka. Govorim o izdaji, o fenomenu koji je vrlo prisutan u komunikaciji Srpske radikalne stranke i izme|u i prema eksternom svetu.
236

Maja Gojkovi}: Izme|u, to se de{avalo, tek sada je tako izme|u jedne i druge struje Srpske radikalne stranke, a sre}om, nisam dobila mnogo tih udaraca, zato {to pretpostavqam da oni koji sada izri~u re~i izdajnik, izdajnik, imali su po{tovawe prema mom ~inu da odem iz te stranke, da nikog ne zovem, ne lobiram i ne vrbujem za neku moju ideju, nego da odem nekim svojim politi~kim putem. Zato tog po{tovawa izme|u wih nema, jer se oni otimaju oko istog, dakle oko iste partije, oko istih ~lanova. Voditeq: Da se zadr`imo jo{ jedan trenutak na ovom pitawu, ba{ me zanima va{e mi{qewe, a verujem i na{e gledaoce. Da je ipak Vojislav [e{eq ne{to malo li~no vi{e podr`ao Tomislava Nikoli}a, dakle, i vi ste govorili o toj situaciji pred izbore, itd., da li mislite da bi danas Tomislav Nikoli} bio u ovoj poziciji u kojoj jeste, ili bi i daqe mo`da prozivao izdajnike i usta{e, preispitivao presudu Legiji i ostalim ubicama Zorana \in|i}a? Maja Gojkovi}: Mislite sa pozicije predsednika Srbije? Voditeq: Ne, ne, jer on je to javno govorio i kao kandidat. Dakle, to je govorio u trenutku kada je bio kandidat Srpske radikalne stranke. Maja Gojkovi}: U izbornoj kampawi nije. On je napravio izvestan zaokret u toj izbornoj kampawi, ali u finalu o~igledno da je Vojislav [e{eq intervenisao, jer znam kako to funkcioni{e, i Nikoli} je iz meni nepoznatih razloga prihvatio takav zavr{etak, odnosno finale svoje izborne kampawe, {to je rezultiralo gubitkom izbora. Voditeq: Zbog ~ega je, po va{oj proceni, Tomislav Nikoli} toliko dugo trpeo sve to o ~emu pri~a ovih dana, samovoqu Vojislava [e{eqa? Maja Gojkovi}: Pretpostavqam zato {to, kao {to vidite i ovih dana, on ka`e da }e zadr`ati staru ideologiju Srpske radikalne stranke. Dakle, `eleo je i daqe da bude u toj stranci, da predvodi Srpsku radikalnu stranku, ali o~igledno je do{lo do sukoba dve jake politi~ke li~nosti. Vi znate da sam ja javno iznosila i razgovor Tomislava Nikoli}a i mene, iako ne volim da vi{e puta ponavqam takve stvari, jer to je ipak bio razgovor izme|u politi~kih, u to vreme saradnika, da ja nisam prava meta. Ja jesam jaka politi~ka li~nost bila u to vreme, prvi radikal koji je pobedio, do sada jedini, na nekim neposrednim izborima, ali sam imala ose}aj stalno, da }e se, ako Tomislav Nikoli} bude hteo da napravi nekakav ja~i zaokret u politici Srpske radikalne stranke, to desiti i wemu. Voditeq: Koji je to zaokret? Maja Gojkovi}: Pa evo, videli ste wegov poku{aj sada, da ipak prihvati SSP, da glasa za to, naravno sa ubla`avawem, sa {ti}ewem na{eg interesa. Voditeq: A da li je to, gospo|o Gojkovi}, wegov zaokret, ili je to zaokret Vojislava [e{eqa, koji je pristao na SSP, pa je onda promenio? U kojoj meri je to su{tinski zaokret u politici? Maja Gojkovi}: Pa vide}emo. Ja mislim da su mediji jako dobro prihvatili odlazak Tomislava Nikoli}a. Evo, sad je interesantno, nadam se da on ne}e poverovati u tako veliku podr{ku. Podr{ku }e dobijati sve dok ne po~ne da povla~i prve politi~ke poteze kao predsednik neke nove stranke.
237

Da se vide zaista su{tinske razlike izme|u wega i partije koju je definitivno napustio. Ja zaista ne znam da li postoje neke. Voditeq: Drugim re~ima, sada ste vrlo diskretno rekli da ne verujete da }e sada neka nova politi~ka publika poverovati u to wegovo demokratsko lice, da su ga zavoleli zbog novih stavova itd., itd. Maja Gojkovi}: Ne znam koji politi~ki blok uop{te ima kao ciqnu grupu. Da li blok koji do sada nije napadao, jer je bio neko ko je bio zamenik u Srpskoj radikalnoj stranci 18 godina, ili `eli da se obra}a bira~kom telu Srpske radikalne stranke i daqe. Po{to ja nisam analiti~ar, ja sam politi~ar, ja se ogra|ujem. Voditeq: Je li vas zvao Tomislav Nikoli}? Jeste li bili u kontaktu ovih dana? Maja Gojkovi}: Ne, ne. Tomislav Nikoli} nije kontaktirao sa mnom vi{e od godinu dana. Voditeq: A bilo ko iz te nove odborni~ke grupe “Napred Srbijo”. Niste bili u kontaktu? Maja Gojkovi}: Ne, ja sam kontaktirala gospo|u Jorgovanku Tabakovi}, i nas dve smo razgovarale, zato {to smo prijateqice. Voditeq: Gospo|o Gojkovi}, {ta o~ekujete sada da }e se desiti? Tomislav Nikoli} je u republi~kom parlamentu sa 17 poslanika, 21. oktobra formira novu politi~ku partiju. Sada bi trebalo Administrativni odbor Skup{tine da donese odluku {ta }e biti sa tim poslanicima. [ta pretpostavqate da se mo`e desiti? Kojim pravcem }e, po va{oj proceni, i}i doga|aji? Maja Gojkovi}: To je prvi test za vlast, koliko im zna~i odlazak dela odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke ili ne. Ili }e postupiti onako kako }e postupiti u svakom slu~aju odvajawa odbornika iz neke odborni~ke grupe sada prisutne u parlamentu Srbije. Vide}emo dakle, koliko je ova ideja Tomislava Nikoli}a bliska Demokratskoj stranci ili ne, dakle, vladaju}oj ve}ini, to i po tome mo`e da se zakqu~i. Ja mislim da sve partije osim Demokratske stranke u parlamentu treba da budu pomalo zabrinute politi~kom pojavom Tomislava Nikoli}a u parlamentu. Voditeq: Malo~as ste se pitali za{to je Tomislav Nikoli} tako dugo trpeo to o ~emu ovih dana pri~a. Sad ja moram vama da uputim isto pitawe. Za{to ste vi 15 godina trpeli tu samovoqu Vojislava [e{eqa o kojoj ste znali i o kojoj ste govorili, nekada u ve}im, nekada u mawim krugovima, ali to je ~iwenica? Maja Gojkovi}: Ne, niste u pravu. Ja nisam govorila u proteklom... Voditeq: Po ~emu nisam u pravu? Mislim u posledwih godinu dana. Maja Gojkovi}: U proteklom, ja nisam, mislim, nego samo... Voditeq: Niste u posledwih godinu, ali ste govorili dok ste bili u stranci, govorili ste upravo o tom na~inu na koji Vojislav [e{eq vodi tu partiju. Maja Gojkovi}: Niste u pravu. Zaista ne bih ni{ta ru`no rekla o delu... Voditeq: Video sam saop{tewe i transkripte razgovora koje je objavio Ha{ki tribunal.
238

Maja Gojkovi}: Ne daje Grupa gra|ana saop{tewa. Voditeq: ^ekajte, ~ekajte. Radi se o transkriptima va{ih razgovora sa predsednikom lokalne Srpske radikalne stranke u Sarajevu 1991. godine. To je objavio Ha{ki tribunal. Mo`da oni nisu autenti~ni. Maja Gojkovi}: Nisam to nikad videla. Voditeq: Niste videli? Maja Gojkovi}: Nisam razgovarala, sigurno. Ja nikad ne izmi{qam, nemam potrebe, nemam {ta da krijem iz svog politi~kog delovawa ni ranije, ni sada. Nikada nisam razgovarala ni sa kojim lokalnim politi~arem iz Sarajeva, stojim iza toga. Voditeq: Dobro. Kako vam 15 godina nije smetalo to, [e{eq se nije promenio, o~igledno. To sad svi pri~aju. Maja Gojkovi}: [e{eq se jako promenio, verujte mi. Barem do 2004. godine, dok se nas dvoje nismo razi{li u nekim politi~kim razmi{qawima, verovali ili ne, Vojislav [e{eq je stranku dosta demokratski vodio, i Predsedni~ki kolegijum je bio pravi Predsedni~ki kolegijum. Ja se ne se}am pri~awa Vojislava [e{eqa i }utawa Predsedni~kog kolegijuma do 2004. godine. Toga se ne se}am, tako da je meni ovo zaista zaokret i kod Vojislava [e{eqa i kod ~lanova Predsedni~kog kolegijuma koji su sad. Predsedni~ki kolegijum se apsolutno izmenio, osim Tomislava Nikoli}a, Aleksandra Vu~i}a i Dragana Todorovi}a, ja ne mogu da prepoznam koji su to sada qudi. Da li su oni na{li druga~iji na~in politi~kog delovawa, da je lak{e da samo predsednik vodi partiju i da ne polemi{e{ sa wim {ta je dobro a {ta nije dobro za partiju ili za Srbiju, to ne znam. To }ete morati wih da pitate, ili gospodina Vojislava [e{eqa kad iza|e iz zatvora, za{to je promenio sastav Predsedni~kog kolegijuma, za{to su ovi qudi mo`da podobniji. Ali znate {ta, kada u jednom trenutku prestanete da se sla`ete sa politikom stranke, po{tenije je da odete nego da i daqe sedite i trpite 4-5 godina i onda ka`ete – ja se nisam slagao sa time posledwih 4-5 godina. Voditeq: Hajte sad, to su pitawa za vas. Ostavi}emo pitawe i za wih. Sa ~ime se vi to u su{tini niste slagali? Koja je razlika izme|u Maje Gojkovi} danas i Maje Gojkovi} koja je, hajde da ka`emo ne tako davno recimo, otkrivala spomenik Ja{i Tomi}u, ~oveku koji je pisao antisemitske tekstove? Koja je razlika? Maja Gojkovi}: Naravno, sla`em se sa tim, i ja sam osoba koja se trudila da zaustavi objavqivawe te kwige. O tome }e govoriti gospo|a Ana Frenkli. Postoje velike kontroverze oko istorijske uloge Ja{e Tomi}a, velike zasluge za srpski narod u Vojvodini i ovog wegovog drugog delovawa, i gospo|a Ana Frenkli }e vrlo rado do}i u ovu emisiju i govoriti o tome {ta smo u~inile, a {ta nismo u~inile nas dve za neobjavqivawe “Spisa 2007. godine”. Voditeq: Hajde da vas pitam na drugi na~in. Rekli ste da ste izba~eni zbog toga {to u stranci nisu mogli da progutaju va{ liberalizam. Koji liberalizam, gospo|o Gojkovi}? Nikada niste zapravo su{tinski objasnili gde je taj dubinski spor. Nikada niste doveli politiku stranke u pitawe, stranke kojoj ste pripadali 15 godina.
239

Maja Gojkovi}: Ne bih dovodila u pitawe politiku stranke kojoj sam pripadala, zato {to bi dovodila u pitawe svoju odluku iz 1991. godine da se u~lanim u jednu partiju, i 15 godina svog `ivota. Voditeq: Pa zar ne mislite da danas, posle toliko godina, mo`da treba da dovedete tu odluku u izvesnoj meri u pitawe? Maja Gojkovi}: Mo`da. Ali dozvolite meni da imam prava na neko svoje unutra{we sukobqavawe i razmi{qawe, da li je ne{to trebalo uraditi ili ne, i pretpostavqam da to imaju svi politi~ari, bez obzira kojoj politi~koj opciji pripadaju. Voditeq: A gde le`i va{e o~ekivawe? Va{e o~ekivawe da vas gra|ani druga~ije danas primaju, u odnosu, recimo, na 1991. godinu, kada ste slu{ali [e{eqev govor u Hrtkovcima? Maja Gojkovi}: Ja nisam bila nikada u Hrtkovcima. Voditeq: Zna~i, Ha{ki tribunal ponovo ne saop{tava istinu, obmawuje na{u javnost? Maja Gojkovi}: Ne znam da li su to ponovili sada, po{to ne mogu svakodnevno da pratim. Voditeq: Niste bili u Hrtkovcima i niste slu{ali [e{eqev govor iz Hrtkovaca? Maja Gojkovi}: Ne, nikada, zaista, i kada sam kratko bila u Stru~nom timu gospodina Vojislava [e{eqa, ja sam pisala jedan podnesak Ha{kom tribunalu, a uostalom, imam paso{ iz 1991. godine. Voditeq: Da li i daqe stojite iza svoje izjave da nikada niste saznali za progone Hrvata iz Vojvodine, gospo|o Gojkovi}? Maja Gojkovi}: Da, stojim iza svoje izjave. Voditeq: Niste znali za progone Hrvata iz Vojvodine? Maja Gojkovi}: Ne od strane Srpske radikalne stranke. Iz 1991. godine, dozvolite da zavr{im re~enicu, posedujem paso{ i otvoreno sam bila sa svojim roditeqima u Be~u za vreme odr`avawa tog mitinga, tako da mi je sad Ha{ki tribunal vrednovao taj moj podnesak napisan 2003. godine ili 2004. godine. Voditeq: U ~emu je taj dubinski spor izme|u vas i Maje Gojkovi} koja je 15 godina bila, ili koliko, 17 godina, u Srpskoj radikalnoj stranci? Maja Gojkovi}: Ne, nemam ja spor, ne postoji tu dualizam li~nosti, nego razli~itost u politi~kom vi|ewu obavqawa funkcije, jer ako dobijete na neposrednim izborima, vi morate da opravdate poverewe tih gra|ana, koji nisu samo ~lanovi Srpske radikalne stranke. Bilo bi u redu da za vas glasaju i drugi. Ne vidim {ta je tu ~udno kada neko ka`e – da, ja ho}u da budem gradona~elnik svim Novosa|anima, bez obzira na politi~ko opredeqewe. Ja vidim da mi i sada Tomislav Nikoli}, koji `eli da vodi druga~iju partiju od Srpske radikalne stranke, ipak spo~itava to i ka`e – ona je u jednom trenutku po`elela da bude gradona~elnik svim gra|anima, a ne svojoj partiji. Tako da je to velika razlika u vo|ewu politike i shvatawu politike uop{te, jer pretpostavqam, da je neko od nas dvoje postao predsednik Srbije, odnosno kandidat, da bi pobedila ona osoba koja bi rekla – ho}u da budem predsednik svim gra|anima Srbije, ne samo svojoj partiji.
240

Voditeq: Majo, da li ste vi onda ona ista Maja Gojkovi}, Maja Gojkovi} radikal, koja sad samo `eli da bude predsednik grada svih gra|ana, a ne samo predsednik jednoj civilnoj grupi ili jednom delu gra|ana; po{to ste rekli da se ne odri~ete politike koju ste podr`avali 17 godina? Maja Gojkovi}: Ja to ne `elim, nego sam ja dokazala da sam takav politi~ar. Ipak je ~etiri godine vo|ewa grada iza mene. Drugo su `eqe, a drugo je da doka`e{ da si takav politi~ar. Voditeq: Sedam odbornika, ako se ne varam, u Gradskoj skup{tini, smatrate uspehom nakon te ~etiri godine? Maja Gojkovi}: Da, jako velikim uspehom, zato {to nam se jo{ u Srbiji nije pojavio ni jedan jedini politi~ar koji bez partije, u pripremi od mesec dana nije uspeo da sam sa listom Grupe gra|ana, dakle, bez partije, sa potpuno sa novom organizacijom, sa qudima koji se skoro nikada nisu bavili politikom ili su bili vrlo kratko u razli~itim politi~kim opcijama (najmawe je bilo tu ~lanova Srpske radikalne stranke), osvoji osam posto. Svi analiti~ari, svi politi~ari su odmahivali rukom i rekli: ne}e pre}i cenzus. Jer 13.000 glasova je jako mnogo za takav poduhvat, i 23.000 glasova u Vojvodini. Voditeq: Ako bi vas Tomislav Nikoli} pozvao da se pridru`ite novoj partiji 21. oktobra, kakav bi va{ odgovor bio? Mislite li da je to mogu}e? Maja Gojkovi}: Sve je mogu}e u politici, ali morala bih da vidim ~emu to treba da se pridru`im. Dakle, kakva je to partija. Da li je to partija koja ka`e – mi }emo zadr`ati ideologiju Srpske radikalne stranke, ako mediji dobro prenose, ili je to ne{to potpuno novo. Dakle, ne mogu u nepoznanicu da odlazim, nego bih morala da vidim, ali trenutno formiram svoju politi~ku partiju. Voditeq: Kako ide formirawe va{e politi~ke partije? Maja Gojkovi}: Ja sam jako zadovoqna. Ove nedeqe }e biti gotov Statut, program za nekoliko nedeqa, a o imenu razmi{qa nas jako mnogo, dakle, jedno 10.000 qudi je ukqu~eno u tim, da na|emo pravo ime da plasiramo ovu na{u politi~ku ideju. Da nastavimo, u stvari, sa ovom departizacijom i depolitizacijom koju smo po~eli u prethodnoj izbornoj kampawi, dodu{e, na lokalnom nivou. Voditeq: Predsednica Grupe gra|ana Maja Gojkovi}, gost “Poligrafa”. Zahvaqujem na vremenu koje ste posvetili gledaocima televizije B92. Ostanite uz nas. Prijatno ve~e.

” Televizja Studio B, emisija “Vru}e leto” Beograd, 16. septembar 2008. godine Prema mi{qewu Bo`idara Deli}a, rascep u Srpskoj radikalnoj stranci prouzrokovala je povre|ena sujeta nekih funkcionera, gde je slobodno mogao da ura~una sebe, dok je Nenad ^anak ube|en da je glavni razlog razlaza nepodudarnost interesa ~lanova rukovodstva stranke. Tre}i sagovornik u emisiji, Dragan Markovi} Palma izjasnio se da ne}e odgovarati na pitawa o Srpskoj radikalnoj stranci, ali mu nije jasno pona{awe Tomislava Nikoli}a, koji sada pori~e sve {to je govorio 18 godina.
241

Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, ovo je Studio B. Gledate emisiju “Vru}e leto”. Jo{ uvek jeste vru}e politi~ko leto, kalendarski, ali nema veze, klimatski kako je napoqu. Nismo jo{, da tako ka`emo, prevazi{li ni letwu programsku {emu. Ona je tu me|u nama, nije ni{ta stra{no. Ima}ete priliku ve~eras da ~ujete ne{to o tome {ta je to politi~ka scena Srbije, da li je kraj disperziji na wenoj mapi, da li su politi~ke stranke do`ivele, da tako ka`emo, vrh svog postojawa ili treba da nastanu nove. Od nekih stranaka se, da tako ka`emo, ra|aju novi pupoqci. Da li }e oni dati ploda ili }e ostati samo na tim, da tako ka`emo, sukobima unutarstrana~kim. Kako }e se to reflektovati na politi~ki `ivot. [ta to zna~i po Srbiju, po wene evropske integracije i da, tako ka`emo, po koncept normalnog dru{tva koji nastojimo da stvorimo ve~eras. O svemu tome gospodin Dragan Markovi} Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Bo`idar Deli}, poslanik poslani~ke grupe “Napred Srbijo”, gospodin Nenad ^anak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. Evo, gospodine ^anak, mo`emo da krenemo od vas, po{to se od vas do sada nije odvojila nijedna stranka, ni{ta se nije desilo, da tako ka`emo, spektakularno na politi~kom nebu Vojvodine i Srbije kada je re~ o Ligi socijaldemokrata Vojvodine. O~ekujete li vi, dali ste neki intervju, da se mogu pocepati i druge stranke? O~ekujete li da se to mo`e desiti i vama? Nenad ^anak: Mislim da niste dobro informisani. Mi smo imali nekoliko poku{aja da se u Ligi socijaldemokrata... Voditeq: Nije ni{ta nastalo, jel’ tako? Nenad ^anak: Pa nije ni{ta nastalo, iz tog razloga {to postoji ~vrsta unutra{wa ideologija, koja jasno vodi principijelno ka jednom ciqu. Onda tu jedino mo`e da se desi da otpadne neka grupa, ali da se napravi ne{to drugo – te{ko. Takve stvari se naj~e{}e doga|aju kada do|e do nepomirqivih unutra{wih interesa i kada stranke porastu toliko da ti unutra{wi interesi ne mogu da zadovoqe ve}inu onih koji su u strankama. Mislim da je to, recimo, slu~aj koji se dogodio u Srpskoj radikalnoj stranci. Jednostavno, interesi su prevladali, neki koji su bili u suprotnosti sa nekakvom op{tom atmosferom. Mislim da je to otprilike sudbina svake organizacije koja popusti u jasnom ideolo{kom opredeqewu. Voditeq: Dobro, pita}emo gospodina Markovi}a. Gospodine Markovi}u, da li ste vi imali neke sli~ne situacije u Jedinstvenoj Srbiji? Da li je bilo tu frakcija mo`da? Da li je bilo nekih razmimoila`ewa, dilema, poku{aja odvajawa ili ne{to sli~no? Dragan Markovi} Palma: Pa, nije bilo u Jedinstvenoj Srbiji. Ja sam bio u Stranci srpskog jedinstva. Gospodin Pelevi} i ja se nismo slagali oko programa, ali smo sa~ekali da nam istekne mandat u parlamentu, rastali smo se ko qudi, i nikada nijednu ru`nu re~ nisam ja izgovorio o gospodinu Pelevi}u, niti je on o meni. Ja sam se s wim pozdravio, oti{ao, napravio novu stranku i po~eo od nule. Mislim da ne trebaju gra|ani sad u ovom zimskom periodu da se zabavqaju i da slu{aju i da se iznosi prqav ve{, kako su qudi bili u istoj partiji 18 godina zajedno i odjednom je ne{to puklo, i sad se nudi ne{to boqe. Ja ve~eras ne `elim da pri~am o Srpskoj radikalnoj stranci.
242

Voditeq: Deo pri~e politi~ke scene je o Srpskoj radikalnoj stranci. Dragan Markovi} Palma: Ali, ja po{to znam, vrlo dobro poznajem Tomislava Nikoli}a, ~esto me je kritikovao u nekim mojim nastupima, samo `elim da ga pitam, da li je to {to je on pri~ao 18 godina i mislio, to {to je mislio to i radio, i da li }e narednih 18 godina ponovo da pri~a jedno isto. Jer pazite, dete se rodi, postane punoletno, i tako daqe, i da mi slu{amo jednu istu pri~u. Ja mu `elim puno sre}e u narednom politi~kom `ivotu, i ne `elim vi{e da govorim o Srpskoj radikalnoj stranci. Mislim da mnogo vitalnijih tema ima za gra|ane Srbije da mi ve~eras govorimo. Ja mislim da ta tema treba da ostane da se oni bave tom temom i da oni vide {ta }e da rade sa dve partije, jednu novoformiranu i ovu staru. Voditeq: Time smo po~eli i tu je gospodin Deli}, nije gospodin Nikoli}, ali dobro. ^uli ste, gospodine Deli}u, {ta je to, videli smo, plakali ste pred kamerama kad ste se odvajali od Srpske radikalne stranke. Bo`idar Deli}: Ja sam mo`da od svih qudi koji su pripadali tom Predsedni~kom kolegijumu najmawe godina u stranci. Voditeq: Vi ste bili vojnik profesionalni i niste bili strana~ki... Bo`idar Deli}: Da, da. Zna~i, ipak se ovde nije radilo o ideolo{kim razlozima i programskim razlozima, ovde se radilo o odnosima u vrhu stranke i jednostavno, o na~inu rukovo|ewa strankom. Voditeq: To je bila sujeta? Bo`idar Deli}: Ja mislim da je stranku sru{ila sujeta. Zna~i, ve} pre godinu dana su se neki, hajde da ka`em prvi problemi pokazali, da bi mo`da pre pola godine do{li malo vi{e do izra`aja i kulminirali posledwih meseci. To su svi ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma mogli da osete, pa i neki koji su u timu za odbranu gospodina [e{eqa. Voditeq: Ho}u da vas pitam jednu stvar, izvinite {to vas prekidam. Bilo je re~i o tome da Tomislav Nikoli} ka`e: nema razlike u ideologiji, ja sam stvarao tu ideologiju, mi smo se razi{li samo oko nekih, da tako ka`em, li~nih pitawa. Da li je to ta~no, i da li je mo`da bilo trvewa na relaciji da je Nikoli} ne{to uspeo da uradi od stranke i da neko ko nije ovde, na primer [e{eq, ne `eli da prihvati da neko tu mo`da postane ne{to dok on nije tu? Bo`idar Deli}: Ja mislim da gospodin [e{eq nikad ne}e imati vernijega saradnika nego {to je to bio gospodin Tomislav Nikoli}. Ja sam sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em i pre nekoliko meseci, prisustvuju}i tim problemima, sedeo sa wim i molio sam ga da izdr`i, da izdr`i, upravo da ne bi do{lo do raskola u okviru stranke. A ovih posledwih dana molio sam i neke druge qude sa kojima gospodin [e{eq komunicira svakodnevno, da oni uti~u na wega. Voditeq: Jeste li vi dobili neku kletvu? Vidimo, Tomislav Nikoli} je dobio kletvu u Skup{tini, a neka kletva na vas nije pala do sada? Mislim, izviwavam se {to tako ka`em. Bo`idar Deli}: To je ne{to najru`nije {to se u posledwe vreme ~ulo u Skup{tini Srbije. Posebno mi je bilo te{ko kad sam saznao da su te kletve naru~ene, a bio sam prisutan kad su te gospo|e dobile pohvalu iz Haga.
243

Voditeq: Da li ste vi ili gospodin Nikoli} mo`da imali nameru da opomenete te gospo|e kad su klele predsednika Srbije Borisa Tadi}a i druge zvani~nike ove zemqe i do ne znam kog, sedmog, osmog, desetog kolena, {to ih niste tad opomenuli i rekli da to nije, bez obzira da li je naru~eno ili ne, u redu, nego tek kada se odnosilo na Nikoli}a? Bo`idar Deli}: Ja li~no nisam, ali pre nego {to se odnosilo na gospodina Nikoli}a, bili smo na timu za odbranu i gospodin [e{eq je pohvalio jednu od tih gospo|a koja je klela i pitao kako se na to gleda ovde u javnosti. Drugi su imali nekakva svoja druga mi{qewa, gospodin Vu~i} je rekao da je to katastrofa, da nema nikog normalnog u Srbiji ko mo`e da odobri takvo pona{awe u Skup{tini i da }e jednostavno to imati negativne efekte na rejting stranke. Voditeq: Dobro. Svi radimo ne{to u svojim `ivotima, a na{a deca nisu ni za {ta kriva. Gospodine ^anak, ~uli ste ovaj deo pri~e. Vi ste dobili sada, ju~e smo videli, pretwu ubistvom preko sajta... To nije ne{to novo, to je ne znam koji put da vam prete, ali zanimqivo je to ~uti, koja je to klima i {ta je to. Odakle to dolazi, i jeste ne{to uspeli da saznate u me|uvremenu ili je to ne{to, eto da ka`emo, neka dezorganizovana lokalna grupa, ne znam {ta je to ve}? Nenad ^anak: Policija se nije oglasila jo{ uvek. U pitawu je bio javni poziv na moje ubistvo, s tim da, ko mene likvidira ste}i }e slavu Gavrila Principa itd. itd, {to je sve tako dosta mitomanski sro~eno, ali je ~iwenica da u zemqi u kojoj smo imali ve} suvi{e politi~kih ubistava nije zgodno kada se tako {ta desi. Naravno, ne pridajem tome mnogo zna~aja, iz jednostavnog razloga {to oni koji ho}e da to urade, ne stavqaju na internet, nego to rade druga~ije. S druge strane, nije ni malo dobro kada se preko takvog mo}nog medija kao {to je internet, pozivaju qudi na neki patriotski ~in koji se svodi na ubistvo bilo koga. To jednostavno nije u redu. Tim pre {to, kada boqe pogledate, evo i gospodinu Markovi}u je bilo pre}eno, ako se ja dobro se}am, bilo je pre}eno prakti~no... Voditeq: U toku kampawe i stvarawa... Nenad ^anak: Pa dobro, svejedno, ali bez obzira u kom kontekstu. Kad do|ete u poziciju da se qudima preti u zemqi u kojoj je i tako previ{e animoziteta i previ{e suprotstavqenosti, onda mo`e uvek da se desi da neko shvati ozbiqno i da shvati kao svoj patriotski zadatak da uzme jedan od stotina hiqada komada neregistrovanog oru`ja u Srbiji i da po~ne da puca oko sebe. Mislim, i onda {ta, jedino {to je pravo u svemu tome, to je smrt i krv. To je jedino onda {to je pravo. Sve ovo ostalo su la`i koje nestanu za dvatri dana, ali mislim, mrtvi ostaju mrtvi. Wih ni{ta ne mo`e podi}i iz groba. Tako da, to je veoma ru`no, i ja sam tra`io od policije hitnu intervenciju, ne zbog sebe, ponavqam, ja se ne bojim, nego zbog toga {to }e takva praksa kad-tad dovesti do ne~ega, da postane da je to normalno. Imali smo u Novom Sadu situaciju, nekoliko momaka se potuklo, i kada je jedan pao i prestao da daje znakove `ivota, oni su nastavili da ga tuku dok ga nisu ubili. Voditeq: Nije bilo pomo}i, nije bilo potrebe.
244

Nenad ^anak: Ne, ali pazite, de{ava se, ovi mladi momci, puni energije, i ho}e to i padne te{ka re~ i da se pobiju i tako. U moje je vreme bilo, ne znam kako je sad. Ali to je jedna pri~a tog nekakvog de~jeg i mladi}kog nadmetawa pa ho}e tu da bude i malo grubosti, ali to je jedna pri~a. Drugo je kad vi nekoga ko je bespomo}an gazite dok ne umre. Pazite, to nisu neki kriminalci uradili. Nisu to qudi s kriminalnim dosijeom. Voditeq: Dobro. Nasiqa je mnogo, ali ovo je drugi deo pri~e. Ovo je neka vrsta vezana s politi~kim `ivotom. Nenad ^anak: Ovo je prvo {to vam govori. A to je atmosfera u zemqi koja je do{la dotle da se ne po{tuje qudski `ivot, da se ne po{tuje qudska imovina, da se ne po{tuje qudska privatnost, da se ne po{tuje, to je sad vezano za ove pri~e sa ovim kletvama itd. Na stranu {to je to vrhunski necivilizovano. Ali pazite, tu se radi o porodici. Pa i unutar mafije kada se prave obra~uni, imate u zakoniku Leke Duka|inija pi{e da se ne sme u krvnoj osveti ubiti dete, `ena i ne sme se ubiti u ku}i. Zna~i, na{e dru{tvo je ispod zakonika Leke Duka|inija, ispod mafija{kog nivoa razmi{qawa, jer kod mafije tako|e se ne puca u `ene, ne puca u decu. Ovde se prokliwu jedni, drugi, tre}i, gaze se qudi. O ~emu mi razgovaramo? Voditeq: Evo, ukqu~i}emo gospodina Markovi}a. Bilo je re~i i u kampawi i u nekim emisijama, ~uo sam, predstavnici nove koalicije su rekli da je i vama pre}eno pre formirawa ove vlade. Ko vam je pretio? Ne morate da ka`ete, ali {ta je to? Dragan Markovi} Palma: Pa, vidite, tu politi~ku i takvu politi~ku klimu stvaraju qudi koji su u politici od devedesetih godina i ~ija izborna kampawa nije zasnovana na izve{taju o radu, {ta je on uradio devedesetih godina kao zamenik predsednika stranke ili predsednik stranke, ve} je wegova kampawa kako je ^anak izdajnik, kako su oni ve}i demokrate od Palme itd. Taj jezik mr`we i govor mr`we slu{aju gra|ani Srbije, a ti koji to govore, oni su se dobro izve{tili da pri~aju, jer `ive od politike i ne znaju {ta imaju od kapitala. Evo i danas smo mogli da ~ujemo i da vidimo. Sada iza|e za govornicu u Skup{tini Republike Srbije neko ko je bio do pre tri meseca na vlasti i ka`e, po{to non-stop su za govornicom, a mi se `urimo, mi iz vlasti, da {to pre usvojimo zakone, one koji su od vitalnog zna~aja za svakog ~oveka u Srbiji, i onda ka`u – evo vidite, vladaju}a partija ne}e da nastavi kontinuitet politike prethodne vlade itd., jer je to bila dobra politika. Ja ka`em – ~ekajte, daj mi da wima odgovorimo, da pitamo, da li je kontinuitet prethodne vlade, gde su rekli: o~uva}emo Jugoslaviju, Jugoslavije vi{e nema, pa su onda rekli: sa~uva}emo tu zajedni~ku dr`avu, pa nisu, pa su onda rekli da }emo da sara|ujemo sa celim svetom, pa nas posva|a{e sa 90 posto dr`ava iz Evrope i sa Amerikom. Pa su onda oti{li da odbrane Kosovo, ali kako? Po{aqu studente tamo i ~ita se pismo premijera vlade gde se ka`e – bravo, mladosti Srbije, tako se brani Srbija. A gde su va{a deca? Deca qudi iz te partije se nalaze u Evropi, veoma dobro `ive, pa onda zauzmu prugu ko Bo{ko Buha u Mitrovici, samo mu jo{ bomba treba, i onda to na{i mediji objave, kako je to sada srpska pruga. Pa ja sam prvi da to uradimo, ali postoji ne{to {to se zove Rezolucija 1244.
245

Voditeq: Akcioni plan. Akcioni plan je podrazumevao... Dragan Markovi} Palma: Dozvolite mi. Da li je Akcioni plan podrazumevao da mi razbijamo prozore kad su u pitawu pojedine ambasade, pa da jedan politi~ar ka`e – pa {ta }emo, razbili smo nekoliko stakala, eto, oni su nam uzeli Kosovo. Za mene to nije kompenzacija i to nije ne{to ~ime treba da se bori ova dr`ava, kako da vratimo Kosovo i Metohiju. Ja sam siguran da 99 posto gra|ana Srbije nisu za to niti }e prihvatiti da Kosovo dobije nezavisnost. Voditeq: U kojoj meri imate podatke da je taj deo pri~e 21. februara bio instrumentalizovan, da je bio vo|en iz jednog centra mo}i tada{we Vlade Srbije oko paqewa ameri~ke ambasade i stradawa onog momka mladog, itd. Bilo je re~i o tome. Dragan Markovi} Palma: Pazite, zna se sve. Voditeq: Ne zna se ko je rukovodio slu`bama i ko je tada mogao da se... Dragan Markovi} Palma: Zna se ko je to radio, ali to nije dobro za Srbiju i srpski narod. Svi svetski mediji su po`urili... Voditeq: Da li je taj koji je to radio pretio vama? Dragan Markovi} Palma: Svi svetski mediji koji su, pa znate {ta, poku{avali su, sva{ta su poku{avali, ali svaki ~ovek zna u `ivotu {ta je radio i kad je igrao klikere, kad je bio mali, znate. Pa ne mogu da vas upla{e nekom pretwom itd., a daqe ne mo`ete da podr`avate tu politiku kada se iz dana u dan sve gore i gore `ivi. Ne mo`emo mi da ka`emo: Akcioni plan je da povu~emo ambasadore iz zemaqa koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Dobro, i {ta daqe. A za{to niste proterali te ambasadore iz tih zemaqa koji se nalaze u Srbiji, ~ije su zemqe priznale nezavisnost Kosova i Metohije? Ali, oni ho}e da dobiju politi~ke glasove, poene. Daqe, miting... Voditeq: Mislite da je Kosovo, kosovska pri~a zloupotrebqena oko koncepta izbora? To me zanima. Dragan Markovi} Palma: Dozvolite mi jo{ dve re~enice. Evo, gledaocima }e biti jasno. Miting koji je odr`an, moleban u Beogradu, i svako malo dete je znalo 2000. godine da se pravi najve}a ameri~ka baza Bondstil na Kosovu i Metohiji. Za{to? Za{to to nismo radili pre dve godine, pre tri godine, svakog meseca, svake nedeqe, i onda, odveli su narod, premijer i gospodin Nikoli}, odveli su narod u crkvu da se oni mole Bogu, da Bog zamoli Ban Ki Muna, generalnog sekretara Ujediwenih nacija, da poni{ti odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije. Ali, iskoristili su tog trenutka emocije gra|ana. Predsedniku Vlade nije mesto da vodi gra|ane u crkvu. Ja idem u crkvu kada treba da krstim nekog, kada slavim slavu. U crkvi se mole Bogu oni koji su bolesni, a ne da mi se moli Bogu premijer i kao {to rade oni u Iraku, kleknu na }ilim, mole se Bogu, kad podignu glavu, bomba im padne na glavu. Je li to dr`avna politika, kontinuitet dr`avne politike koju ja treba da sledim kao Pomoravac, kao [umadinac, i da li mo`e meni neko da preti i da me natera na tako ne{to? Mo`e da preti, ali naravno, ta pretwa nikada ne}e biti prihva}ena, niti }e mo}i da me upla{e da ne nastavim da se bavim politikom ovako kako sam do sada radio. I ja sam za
246

to da se mi u parlamentu sva|amo oko predlo`enih zakona, za i protiv, ali se u parlamentu zloupotrebqava Poslovnik. Voditeq: Dobro, to znamo. Ali pitawe je, kratko }u vas jo{ pitati, zna~i, kad je bilo re~i o formirawu ove vlade, ove vladaju}e koalicije, vama je pre}eno, to su rekli neki drugi, iz vladaju}e... Je su li to bile ozbiqne pretwe, na nivou, da tako ka`emo? Dragan Markovi} Palma: Pa bile su prvo pretwe ucewiva~ke, bile su i ozbiqne itd., ali ja sam govorio, o tome ne `elim ponovo da govorim. Qudi koji su podr`avali vladu i jedan broj, ne}u re}i tajkuna, privrednika, koji su dolazili da plate, do{li i ka`u – koliko to ko{ta, koja je moja obaveza prema tebi? To je jedan privrednik veliki iz Beograda. Ja ka`em – ne razumem, koja je obaveza. Bio je jedan papir iza mojih le|a on stavio, ka`em – mo`da si do{ao iz Beograda da jede{ leba, da ve~era{, po{to je to 150 km, ne razumem {ta je tvoja obaveza prema meni, i td. Pa ne, ka`e, da napravi{ vladu sa Srpskom radikalnom strankom, DSS i Novom Srbijom. Ja ka`em – slu{aj, ti si privrednik. A to ime se pomiwalo pre neki dan na B92. Molim te, nemoj tako da pri~a{, uop{te mi nisi jasan. Pa onda kada je video da je jedna strana potonula, onda je oti{ao na drugu stranu itd. I to nije dobro. Voditeq: To je najve}i... Dragan Markovi} Palma: Pazite, to nije dobro. Ne}u da donosim sada ja gradaciju, da li je on veliki ili mali, poznato je ko je. Pazite, i ja `elim kao politi~ar da preispitamo na{u imovinu, da vidimo ~ime ste se vi to bavili, odakle vam taj kapital, a ne za govornicom, za svakoga da govorite lopov. ^ekaj, {efe, odakle tebi bazen, znate koliko ko{ta bazen da se napravi 20 m h 7 m? Voditeq: Pa skupe su plo~ice, to znamo. Dragan Markovi} Palma: I pazite, vi ste patriota, vi ste po{ten. Kako `ivite? Iza|ete pa napadnete “Krmivoprodukt”, ka`ete Dragoqub Markovi} organizovao ubistvo Bo{ka Buhe, generala, a onda onaj ka`e – nemoj molim te... Slu{aj, nemamo od ~ega da `ivimo. Mora{ da bude{ neki diler brate, pa onda iza|u pa napadnu, dajte sada da vidimo Voju Lazarevi}a itd. Nigde se danas ne pomiwe ta struja i da ne ka`em {ta. Voditeq: I on je platio da ne bi bio napadnut? Dragan Markovi} Palma: Ne znam, ne znam. Pazite, dobro `ive ti politi~ari koji su politi~ari op{te prakse, ~ije je zanimawe politika, koji su dobro nau~ili da pri~aju i sada ponovo mi treba da slu{amo jedne iste. Pa znate {ta? Pa nisu politi~ke stranke, ovde dajem poruku bira~ima, fudbalski klubovi, pa da navijaju dok ne umru za Zvezdu i Partizan. Ako ne{to ne vaqa, pa ajmo da glasamo neke druge. Voditeq: Pa nek navijaju za Jagodinu ili za Vojvodinu. Dragan Markovi} Palma: Sada mogu da navijaju za Jagodinu. Prvi put se desilo da je Jagodina u{la u prvu super ligu. Izviwavam se {to sam malo du`e govorio, ali nisam mogao da ne ka`em ovo. I sad prvi put govorim o ovoj temi kod vas u va{oj emisiji. Do sada nisam govorio. Voditeq: Hvala vam puno. Izgubili ste od fudbalskog kluba Vojvodine. Tu je gospodin ^anak iz Novog Sada. Dobro, nije neki navija~.
247

Nenad ^anak: ^estitam i ja. Voditeq: Gospodine Deli}u, ~uli ste izlagawa gospodina Markovi}a i gospodina ^anka. Ono {to ho}u da vas pitam jeste – je li stvarno bilo uticaja odre|enih, da tako ka`emo bogata{a, kako ih zovu, da ne ka`emo one re~i, tajkuni itd., hajde da ka`emo vrhunskih biznismena, na politiku Srpske radikalne stranke? Bo`idar Deli}: Ja sam ube|en da toga nije bilo. Da je taj uticaj, kad je u pitawu na{a stranka, apsolutno minoran. Voditeq: Bilo je re~i da neki poku{avaju da, pre formirawa ove vlade, formiraju vladu Srpske radikalne stranke, DSS, NS, SPS itd. Bo`idar Deli}: Mo`da su to bile ne~ije `eqe. Mo`da je to neko tako pri`eqkivao, me|utim, {to se ti~e kontakata i mojih saznawa, uticaja na Srpsku radikalnu stranku u tom pogledu nije bilo. Ono sa ~im ste po~eli, vezano za pretwe koje su upu}ene gospodinu ^anku. Voditeq: ^uli smo da je pre}eno gospodinu Nikoli}u, mo`da i vama, ali ne znam. Bo`idar Deli}: Ne, meni ne. Ja nisam neki kalibar funkcionera da bi mi neko pretio. Me|utim, to upravo govori u kakvom se stawu nalazi na{a dr`ava. Da ne zaboravimo da su neke sudije tako nedavno bile ubijene, i te pretwe nisu nimalo naivne. Jer ovo {to ka`e gospodin ^anak, uvek se na|e... Voditeq: Dana 25. oktobra ubijen je jedan od sudija i ba~en u reku Savu. Bo`idar Deli}: Zna~i, uvek se na|e neko od tih koji je spreman da napravi jednu takvu stvar, ali policija a i drugi organi moraju da se malo vi{e anga`uju oko toga, jer ukoliko bi se po~eli po~inioci pronalaziti, mislim da bi toga bilo sve mawe. To je u svakom slu~aju neprijatno svakom ~oveku, bez obzira {to se sla`em sa ovim {to ka`e gospodin ^anak, taj koji je to stavio i na sajt i to, taj sigurno ne spada u grupu izvr{ilaca, ali je sigurno u grupi onih koji mogu nekoga da podstaknu, zna~i, u grupi je podstreka~a. To je neprijatno. ^ovek se ose}a u svakom slu~aju neprijatno, pogotovo ako mora da razmi{qa i o svojoj porodici, o svojoj deci, da se wima ne{to ne desi. Zna~i, u svakom slu~aju neprijatno, ja mislim da ne postoji ~ovek koji mo`e tako ne{to da odobri. A vezano za ono {to ste pomiwali onaj veliki miting i sve doga|aje koji su se, eto, zavr{ili gubitkom jednoga `ivota. Ja ipak mislim da dr`avni organi nisu reagovali onako kako je trebalo i nisu za{titili ambasade, a mi ipak tamo moramo da imamo takve qude koji mogu, ~ak i ako je sve najboqe organizovano, da procene, da uvek kod tih velikih protesta postoje te grupice, to sam na kraju krajeva video i kod ovog najnovijeg protesta, koje su spremne na sve. Ja sam ~ak do`iveo na ovim malim protestima, gde je 2000 qudi, da jedna iz na{e stranke gospo|a ide i da slu{a dvojicu, ka`e – sada kad ovi budu prolazili preko Terazija, ulete}emo dole da uzmemo neku duksericu. Ali, imali smo sopstveno obezbe|ewe i reagovali smo i tako ne{to se nije desilo. A na ovom posledwem mitingu, koji je tako|e rezultirao gubitkom jednoga `ivota i ~ak te{kim telesnim povredama poslanika sam se li~no uverio da je bilo organizovanog napada na qude koji su do{li sasvim mirno da protestuju. Ja sam jednom prilikom rekao da je jedan dr`av248

ni organ, {to je najte`e i najgore u Srbiji, anga`ovao i organizovao napad na drugi dr`avni organ. Voditeq: To je mogu}e. Sve je mogu}e. Dragan Markovi} Palma: Ali nikad se nije desilo da bude povre|eno 50 policajaca, a 20 demonstranata. Zna~i, duplo mawe su povre|eni. Ja to ne pravdam. Bo`idar Deli}: Ne, Palma. Ali da li ti veruje{ da je samo 20 povre|eno qudi? Dragan Markovi} Palma: Ja ne pravdam reakciju policije. Ali pazite, duplo vi{e policajaca je povre|eno, {to zna~i da nisu zapo~eli policajci, koji su do{li da obavqaju svoj zadatak. I ova odluka danas Ivice Da~i}a, da se, u redu onaj ko je pucao, itd., ali kako }e sutra da reaguju kada se bude desilo kada budemo igrali neku me|unarodnu utakmicu, itd. Mislim da to nije u redu. Ali pazite, poruke sa te bine su takve bile i upu}ivane da su usta{e Srbi, da su izdajnici, itd. i onda naravno, emocije su kod tih mladih qudi prisutne i desilo se {ta se desilo. Znate vi da su uhap{eni iz fudbalskog kluba Crvena zvezda qudi koji su zadu`eni za obezbe|ewe, zato {to nisu spre~ili tu~u na tribinama gde je jedan policajac bio povre|en. Bo`idar Deli}: Ali Palma, ja sam bio tamo te ve~eri. Bio sam i sa tim policajcima. Nikako ja ne opravdavam, ali pazi, molim te. Dragan Markovi} Palma: Ne ka`em ja da ste vi to radili. Ali poruke su bile takve sa bine. Bo`idar Deli}: Ali pazi, molim te, ako ja pitam policiju, prvo, za{to niste izolovali tu prvu grupu. Televizija je prikazala da ta prva grupa, koja je po~ela, stoji izme|u dva kordona policije. Za{to ih niste zatvorili, gurnuli u one ulice dole i zavr{ili s wima? Ka`e – nismo imali dovoqno snaga. A o~igledno sam video da su imali dovoqno snaga, ali to nisu uradili u pravom momentu. Onda ka`em – kakva vam je to taktika, da one koji su s vama u sukobu, vi ka`ete ceo sat, gurnete u masu i da onda dejstvujete i suzavcem, jer sam tad bio sa tim policajcima. I pitao sam slede}eg – koliko ste uhvatili tih, koji su direktno se sat vremena tukli s vama. Ka`e – nijednog. I ono po pitawu povreda. Mnogo je vi{e povre|eno demonstranata. Ali ako neko ode u bolnicu, on je tamo evidentiran, sutradan ka`e, ja sam gledao... Voditeq: Pa dobro, mora da ode u bolnicu da se evidentira. Bo`idar Deli}: Ka`e – idem u bolnicu, sutradan policija mi dolazi na vrata, jer sam evidentiran u bolnici da sam povre|en. Sutra dolaze da me pitaju kako sam povre|en. Ka`e – em ni{ta nisam kriv, em sam dobio batine i sutra jo{ da imam problem sa policijom i sa sudom. Zna~i ovaj odnos, mnogo vi{e policajaca, ja apsolutno ne opravdavam. Bio sam kod svih grupa policajaca, video sam kako su povre|eni. Voditeq: Se}amo se demonstracija devedesetih godina. Izve{taji su bili druga~iji, da su uvek povre|eni policajci, i gotovo niko nikad od demonstranata, mada je bilo na desetine i stotine povre|enih demonstranata u akcijama i mnoge od wih i poznajem.
249

Dragan Markovi} Palma: Je li mogu da pitam ne{to gospodina generala? Za{to niste organizovali miting kada je poslat u Hag general Lazarevi} i general Pavkovi}? To su va{e kolege. Ja poznajem i jednog i drugog. Poznajem i generala Lazarevi}a. On je jedan vojnik, Srbin, patriota i ~ist je kao izvorska voda. Evo, odgovorite mi, molim vas. Meni je `ao svakog Srbina koji ode u Hag, i Slobodan Milo{evi} kad je oti{ao u Hag. Ja ne podr`avam Ha{ki tribunal, naro~ito zato {to tri osloba|aju}e, odnosno dve osloba|aju}e presude za Haradinaja i ovo danas {to se desilo. Ali mi objasnite, kakvu vi razliku pravite izme|u Srba? Da li koristite trenutak zbog politi~kih poena, i da to bude predizborni program ili jednostavno, za jednog vas boli du{a, a za drugog ne? Bo`idar Deli}: Nemojte, jer ja imam apsolutno isti odnos prema svima, a posebno prema ovima koje ste vi pomenuli, jer sam u novembru i u decembru 33 dana bio u Hagu brane}i generala Lazarevi}a i generala Pavkovi}a. Me|utim, general Lazarevi} je oti{ao, na koji na~in, ne}u u to da ulazim. Pozvao me jednog dana da se vidimo, i to je bilo ovde na Dediwu u zgradi vlade. Pozvao me tu i ka`e – ja idem. Dragan Markovi} Palma: Zna~i, dobrovoqno oti{ao? General Pavkovi} oti{ao dobrovoqno? Bo`idar Deli}: Ama, dobro. To se dole kod mene na Kosovu ka`e dobrovoqno nezork. Pa nemojte, molim vas. Dragan Markovi} Palma: A {to niste organizovali tad kad su oti{li, da bar `alimo dva dana, ipak su oni li~nosti koji su stvarno obavili svoj zadatak koji su imali, a vi ste general, znate, dajete zakletvu. Bo`idar Deli}: Pa svi su tamo. Dragan Markovi} Palma: Daqe, da vas pitam jo{ ne{to. Da li }ete vi da do|ete na miting za podr{ku Vojislava [e{eqa kada bude organizovao Dragan Todorovi}, i vi i Tomislav Nikoli}, to moram da vas pitam. Po{to }e najverovatnije da organizuju miting, sad su mu ponovo ukinuli komunikaciju i sa porodicom i sa pravnim timom itd. Da li }ete vi da organizujete miting da pomognete ~oveku? Ako ste se posva|ali, on je sad u zatvoru. On se tamo nalazi u tamnici, pazite, a kad iza|e iz zatvora onda mu recite – ti si najgori ~ovek na svetu itd. Bo`idar Deli}: Dragane, ti apsolutno ne zna{ pravu situaciju. Ja ve} godinu dana... Dragan Markovi} Palma: Mo`da i ne znam, izvinite. Bo`idar Deli}: ... Godinu dana sam wegov vojni ve{tak. Nemam ni subote ni nedeqe. Radim na svom ekspertskom izve{taju, i sve su novine objavile: bez obzira {ta se desilo, ukoliko me pozove da svedo~im za wega, da zavr{im ekspertski izve{taj i da svedo~im, ja sam to spreman, jer smatram od ovih ostalih koji su u timu, kada je u pitawu vojna problematika, niko to ne mo`e da uradi boqe od mene. Mo`da ima boqih od mene, ali oni nisu do sada bili u timu i trebalo bi im mnogo vi{e vremena da se upoznaju sa materijalima i da se pripreme za ne{to {to mo`e da usledi mo`da za nekoliko meseci. Voditeq : Da prevazi|emo taj deo pri~e.
250

Dragan Markovi} Palma: Pri~ajmo malo o `ivotu gra|ana. Voditeq: Dobro, evo, sad }emo da ukqu~imo i gospodina ^anka. Bo`idar Deli}: Morao sam, jer me Dragan ovako prozvao. Dragan Markovi} Palma: Ja sam vas pitao. Ja se ne razumem mnogo u oblast va{u i zbog toga sam vas pitao, oko organizacije i to. Bo`idar Deli}: Ali problem je bio kod generala Pavkovi}a i Lazarevi}a, bio je sporazum. Voditeq: To }emo kada napravimo emisiju o Ha{kom tribunalu i o wihovim, da tako ka`em, odbranama pred Ha{kim tribunalom ili, da ka`em, o ulozi Tu`ila{tva i zasnovanosti tu`be, a sada pitamo gospodina ^anka. Evo videli ste, dakle, da gospodin Deli} ka`e: nema ideolo{ke podele, nije to te vrste cepawe itd., itd. Po ~emu se cepaju na{e politi~ke stranke, kada su{tinski i kad gledamo politi~ku teoriju, i nema milijardu politi~kih ideologija na ovoj sceni, je li tako? Postoje dve-tri dominantne i ostalo su, da ka`emo frakcije, neke pri~e. Nenad ^anak: Gospodin Deli} je jasno rekao da su po wegovom mi{qewu u pitawu sujete. Da li sam vas dobro razumeo? To je vrlo va`no. Voditeq: Koja je sad razlika izme|u poslani~ke grupe “Napred Srbijo” i radikala, i da li je ovo evropski deo pri~e, ono drugo ne{to drugo? Nenad ^anak: Ali gospodin Deli} je jasno rekao, ja zaista nemam tu {ta da dodam. On je jasno rekao da je tu u pitawu sukob zbog sujeta, a da ideolo{ki tu nema razlike. Ako je zbog sujeta, zna~i da je u pitawu ne{to {to je van ideologije, jer ja prosto ne mogu da verujem da bi qudi kao {to je gospodin Tomislav Nikoli}, koji se sve ovo vreme isticao pre svega dosledno{}u svojih stavova 18 godina, najedanput promenili stavove. Ja to ne mogu da verujem. Tako|e ne mogu da verujem da bi Vojislav [e{eq, koji je pristao da zbog svojih ube|ewa ode dobrovoqno u Hag, zna~i ne da ga hapse, nego dobrovoqno da ode u Hag, jedini dobrovoqno, osim ovih qudi koji su jo{ oti{li “dobrovoqno”, kako ste rekli? Bo`idar Deli}: Dobrovoqno nezort. Nenad ^anak: Dobrovoqno nezort, tako je. Bo`idar Deli}: Pazite, to je na albanskom. Zna~i, “dobrovoqno na silu” prakti~no. To je to kad bi preveli. Nenad ^anak: E sad, zna~i, osim tih dobrovoqno nezort, tih dobrovoqaca, on je dobrovoqno oti{ao, jel’ tako. Za{to bi onda gospodin [e{eq mewao svoju ideologiju, kada je zbog we bio spreman da `rtvuje sve. Zna~i, tu nema ideolo{kih skretawa. Ako su u pitawu sujete, ja mogu da razumem da gospodin [e{eq, ipak je pet godina u zatvoru. Pet godina je strahovito dug period i za pet godina je sasvim mogu}e da on nije mogao dovoqno dobro da prati situaciju ovde i da na pravi na~in odgovara na sve izazove koje je dnevna politi~ka situacija u Srbiji nalagala. Potpuno je jasno da se onda stvori i jedan tip pitawa, a to je – za{to Srpska radikalna stranka, kao najja~a stranka u proteklih 14 godina recimo, najja~a pojedina~na stranka, nikad da do|e na vlast. I taman kad treba da kapitalizuje tu svoju ulogu, najedanput se pojavi gospodin [e{eq i da svoje komentare iz Haga, koji taman pred izbore obore rejting stranke. Taman za toliko ne mo`e da pobedi. Mi251

slim da to tako velika stranka ne mo`e da trpi do unedogled. Ne mo`e da trpi poraze. Koliko se puta [e{eq kandidovao za predsednika pa gubio? Koliko puta se Tomislav Nikoli} kandidovao za predsednika pa gubio? Svaki put za malo, ali uvek gubio. A istorija ne pamti druge. Ja mislim da je u pitawu upravo to, da to nije ba{ sasvim oko sujete, nego da je to pitawe oko interesa. A interes se zove: za{to tako jednu veliku stranku dr`ati stalno van dr`avne vlasti, a to se doga|a od 2000. godine, tj. od trenutka kada je na izborima re`im Slobodana Milo{evi}a izgubio vlast. Jer setite se, posledwi put je Srpska radikalna stranka bila u vlasti pred bombardovawe 1999, za vreme bombardovawa i posle bombardovawa zbog Kumanovskog sporazuma su podneli ostavke, nisu vi{e hteli da budu u vlasti, osim {to su onda po slu`benoj du`nosti, nare|ena radna obaveza, pa su morali da ostanu ministri, ako se se}ate tog zanimqivog... Voditeq: Ne, ne. Oni su podneli ostavke i vratili su se u rekonstruisanu vladu, u istom sastavu. Bo`idar Deli}: Rekli ste da nam ovo ne}e biti tema, a ispade da je ovo glavna tema. Voditeq: Nije. Nenad ^anak: Pa jeste glavna tema, a i re}i }u zbog ~ega. Po tome {to gospodin Markovi} vrlo jasno govori i ja se sla`em s wim, da je pitawe boqeg `ivota gra|ana osnovno pitawe. Ali, pitawe boqeg `ivota gra|ana je pitawe koje moramo da re{avamo ve} jednom od glave, a ne od repa. Stalno se ide za tim da li je neki nesre}nik, to smo imali situaciju sad u Novom Sadu, neki ~ovek berberin, na{la mu je finansijska policija 266 dinara vi{e u kasi i zbog toga su mu na devet dana zatvorili radwu i osudili ga da plati 50.000 dinara kaznu. Za 266 dinara, gde kad ~ovek pla}a {i{awe ili brijawe, onda da krupnu nov~anicu i ne uzme kusur. E, takvi qudi stradaju, a qudi koji opstruiraju rad Narodne skup{tine, koji dovode do toga da ne mogu da se usvoje zakoni koji }e omogu}iti tom istom ~oveku da `ivi boqe, prolaze neka`weno. Ja mislim da je tu negde klik oko svega ovoga, i mislim da je ovaj tip podela po~etak raspetqavawa odnosa na politi~koj sceni. Ali pazite, tek po~etak, tek nas ~eka sva|a. Voditeq: Ali za{to mislite po~etak? Nenad ^anak: Iz jasnog razloga {to velika je zabluda da smo mi sada, ne znam, stigli do neke demokratije, koju sad samo treba ~uvati, ali ni{ta da se ne dira. To nije ta~no. Mi tek sad treba da po~nemo da razvijamo institucije, da razvijamo dr`avne slu`be, da razvijamo sve to u smislu stvarawa Srbije kao jedne ozbiqne demokratske dr`ave, a ne neofeudalne dr`ave u kojoj se par velika{a skupi, {to finansijskih oligarha, {to politi~kih li~nosti, koji izme|u sebe dogovore kako Srbija da izgleda, i to onda tako otprilike treba da bude. A narod `ivi tako, za 266 dinara ~ovek ne mo`e da radi svoj posao. Voditeq: Moram da postavim neka pitawa. Mnogo se pri~a o finansirawu politi~kih stranaka. Bilo je mnogo re~i o tome. Ono {to je gospodin Nikoli} mo`da uprili~io javnosti, jeste da je on jedini rekao da su gospodin Mi{kovi} i, ne znam, Beko, platili neku kampawu, jednu emisiju, ili
252

ne znam {ta, radikalima. On je to jedini do sada rekao od lidera. Je li to ta~no, gospodine Deli}u? Bo`idar Deli}: Da, ja sam pratio tu emisiju kada je to rekao da je pla}ena neka TV emisija. Voditeq: Ali to do sada nismo ~uli od drugih lidera, da im je neko ne{to platio. Je li imate vi neko iskustvo, gospodine Markovi}u? Je li vam neko ne{to platio? Dragan Markovi} Palma: Nama verovatno nije. Pazite, da vam ka`em, prvo postoji zakon o finansirawu stranaka i na osnovu broja poslanika vi primate, tako da ko ima dosta poslanika, to su ogromne pare, razumete, tako da velike partije imaju... Voditeq: Kampawe ko{taju mnogo vi{e od toga. Dragan Markovi} Palma: Dosta para se dobije iz buyeta Republike Srbije. Ja sam imao dva poslanika, ono {to sam dobijao mese~no mi je dovoqno za kampawu, ali za kampawu koju vode velike partije sigurno im treba vi{e para, i zato su pojedini... Voditeq: Ali oni nemaju va{u mo}. Oni nemaju televiziju poput vas. Dragan Markovi} Palma: Pazite, da vam ka`em. Pa, vi{e je bio Tomislav Nikoli}, nego svi funkcioneri Jedinstvene Srbije, imam 120 odbora, u 50 op{tina imam odbornike, nego svi odbornici koji su bili u kampawi na Televiziji Palma plus. Voditeq: Je li bio i gospodin ^anak? Dragan Markovi} Palma: Bio. Voditeq: Dobro. Dragan Markovi} Palma: Bio. I ta televizija je bila otvorena 1997. godine, kada je bila blokada medija, gde je ~uvena emisija \in|i}–[e{eq odr`ana u Jagodini, pa onda su svi mediji posle preuzeli taj snimak. Prema tome, ja ne `elim da ulazim sada koliko je uzeo gospodin Nikoli} novca od ova dva preduzetnika, i da li jeste i da li nije. On je rekao da su platili, ali jedna emisija, to {to se brukao za jednu emisiju, jedna emisija, pazite, pa B92 da}e mu jednu emisiju, ne ko{ta ni{ta. Voditeq: Koliko kod vas ko{ta jedna emisija otprilike? Dragan Markovi} Palma: Pa 300 evra. Voditeq: Zna~i 300 evra. Dragan Markovi} Palma: Pa nebitno. Daj da pri~amo, ne}emo da pri~amo o Srpskoj radikalnoj stranci. Bo`idar Deli}: Gospodine Palma. Ne, ne, sad }emo da pri~amo. Vi ste pokrenuli to pitawe i sad poku{avate da napravite vic na ra~un... Dragan Markovi} Palma: Ne vic, to ste vi rekli, pa taman posla da se ja {alim sa va{om partijom. Bo`idar Deli}: Ne, pazite, {to su se brukali za jednu emisiju. Mi ni od koga nismo tra`ili da nam plati nikakvu emisiju. Upravo smo sa [e{eqem razgovarali jednom prilikom, pitao nas je koliko imamo para i kako }emo finansirati kampawu. Mi, kao najve}a stranka, imamo najvi{e para za kampawu. Tom prilikom, da li mu je to rekao Nikoli} ili Vu~i}, podi}i }emo kredit od 300.000 evra.
253

Voditeq: Nikoli} je izjavio posle kampawe da je kreditom pla}ena kampawa. Bo`idar Deli}: Tad je rekao to [e{equ. [e{eq je rekao: pa mi nikad dosad nismo uzimali kredite. Kako }ete to da vratite? Ka`e, moramo to da uradimo, a prora~unali smo da, od ovih para koje normalno dobijamo na osnovu broja poslanika, do septembra }emo mo}i da vratimo taj kredit. Zna~i, onda nije postojala potreba da mi jurimo nekakve biznismene, tajkune itd. da nam pla}aju kampawu. Ali neki koji su pla}ali mo`da mnogo vi{e drugima, ako su na jednoj televiziji platili mo`da 50 nastupa, pa su rekli neka dva nastupa budu za Srpsku radikalnu stranku, tu se ne radi niokakvom... Voditeq: Zna~i, oni su pla}ali i drugima i vama? Nenad ^anak: Ako mogu da primetim, ovo daleko vi{e govori o tim tajkunima neko o Srpskoj radikalnoj stranci. Jer je o~igledno da oni pla}aju na sve strane, pa ko god pobedi, on je u dobitni~koj opciji. Voditeq: A to je delimi~no. Nenad ^anak: Ne, nije delimi~no. Nije delimi~no, nego je to tragi~no. Onda dolazimo u stvari u poziciju gde vam finansijski oligarsi imaju “akcije” u svakoj stranci. Jer sam ja to dobro razumeo? To neki princip. Pa ako je to princip, onda mi imamo jasnu situaciju, ako igra{ na sve boje na ruletu, onda }e{ sigurno biti dobitnik. Voditeq: Je li to parlamentarizam onda, ili je to parlamentaroligarhija? Nenad ^anak: To se zove vrhunac be{~a{}a. Voditeq: Ho}u da pitam gospodina Deli}a sad, nevezano za Srpsku radikalnu stranku, samo vi ste, Tomislav Nikoli} je rekao da je zbog amandmana koji je podnet na Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu do{lo do razila`ewa sa kolegama, ostalima. To zna~i da ste bili spremni da podr`ite Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, {to je on izjavio, izjavio je i Todorovi} pa povukao itd. Da li je prihvatawe tog amandmana do{lo na osnovu inicijative gospodina ^edomira Jovanovi}a u Skup{tini tada za govornicom, pa ga prihvatila vladaju}a koalicija, {ta je tu bilo u pitawu? Bo`idar Deli}: Ne. Koliko je meni poznato, mi smo taj amandman pripremili davno, ali sa gospodinom [e{eqem smo razgovarali 9. jula o tom amandmanu. Ja nisam bio na tom sastanku tima za odbranu, ali je bio Tomislav Nikoli}. Voditeq: Usagla{eno je da to bude... Bo`idar Deli}: Zna~i, usagla{eno je. U~estvovali su odre|eni profesori me|unarodnog prava. Zna~i, usagla{en je i lepo slo`en taj amandman i tom prilikom je dogovoreno da, ukoliko se prihvati da taj amandman u|e u taj zakon, da }emo mi onda glasati za SSP. Li~no nisam znao, kada je po~ela sednica, nisam znao da u tom momentu jo{ nije bio prihva}en. I to se moglo videti, na kraju krajeva, i po diskusijama na{ih poslanika. Voditeq: Ali kad je prihva}en, do{lo je do tog raspleta koji se odnosio na to da }ete ipak glasati za SSP, kasnije se desilo ne{to drugo. Mene interesuje da li je taj ~in, da tako ka`emo, rascepa, bio oko SSP-a, i za254

{to onda gospodin Nikoli} ka`e – nismo bili spremni da glasamo, da ne budemo jedini koji ne}emo, a posle toga izgovara re~enicu, ka`e – bi}emo u koaliciji sa Novom Srbijom i DSS-om, koji ionako ka`u da ne}e da glasaju. Ne vidim logiku u tome. Bo`idar Deli}: Pa, pazite. Uvek postoji jedan momenat kada se, eto, ne{to desi. Sam taj problem je postojao i ranije. Voditeq: Ali ne vidim logiku, izvinite. Bo`idar Deli}: Pa pazite, kada je vladaju}a ve}ina, kada je gospodin \eli} iza{ao i rekao da je, posle one odre|ene ispravke tog na{eg amandmana, i posle konsultacije gospodina Nikoli}a i gospodina Todorovi}a sa onim qudima koji su u~estvovali u izradi, i koji su rekli da sa tim ispravkama mo`e to da se prihvati, iza{ao za govornicu i rekao, po{to je prihva}en amandman Srpske radikalne stranke, mi }emo glasati za taj sporazum. Voditeq: To je oko amandmana. To je u redu i to smo shvatili, ali ne vidim logiku da posle toga gospodin Nikoli} ka`e – evo, mi smo spremni da i daqe razvijamo opozicione aktivnosti i sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom. Bo`idar Deli}: Za{to ne vidite? Voditeq: Pa zato {to su oni a priori protiv SSP-a, i nisu imali nijedan amandman. Dragan Markovi} Palma: Mene su najvi{e napadali zbog kampawe, zato {to sam ja wima rekao da je Jedinstvena Srbija za ratifikaciju Sporazuma o pridru`ivawu i stabilizaciji. Onaj amandman koji su oni podneli ne mewa su{tinu zakona, odnosno su{tinu sporazuma. U ~lanu 135 Sporazuma o pridru`ivawu i stabilizaciji, ka`e se: po{tovawe Rezolucije 1244, a po Rezoluciji 1244 Kosovo je sastavni deo Srbije. I to se ~isto radilo zbog politi~kih poena za skup{tinskom govornicom, razumete. Voditeq: Zna~i, nije bilo nikakvih... Dragan Markovi} Palma: I to je cela pri~a. I zato nije hteo da glasa DSS i Nova Srbija za taj amandman, po wihovom ne mewa su{tinu Sporazuma o pridru`ivawu i stabilizaciji itd. A mene su u izbornoj kampawi sve vreme napadali za{to ja to radim. Radio sam iz dva razloga. Zato {to treba Evropa, privrednici da do|u u Srbiju, a wima kompletno... Voditeq: Rekli ste traktori se ne voze... Dragan Markovi} Palma: Rekao sam patriotizam se ne sipa u traktor. Potpisan je memorandum izme|u “Fiata” i “Zastave”. Do{ao je ceo sindikat i rukovodstvo “Zastave” i rekli su mi: vi ste Pomoravac–[umadinac. Ako se ne napravi programska vlada, nama propada ovaj memorandum. Mi ostajemo bez posla. Pazite, vi morate da budete pragmati~ni, patriotizam se pokazuje na delu a ne ~itaju}i va{a pisma koja {aqete u Mitrovicu itd., da ste vi ve}i patriota od mene, nacionalista, itd. To mi se ne svi|a. Ja sam hteo da iza|em za govornicu parlamenta i da sve to ka`em, da objasnimo gra|anima. Samo pri~aju jedni. Znate {ta je najgore, kad iza|e sedamdeset i ne{to qudi i pri~a jedno isto. Jedno vreme sam zatvorio u{i, ne mo`ete da slu{ate, to je ubistvo, znate. Ja se divim gledaocima koji gledaju to. Voditeq: Skup{tinu gledaju mnogi.
255

Dragan Markovi} Palma: Pravo, {ta to zna~i pravo moje po Poslovniku? Pazite, da pri~a 78 qudi jedno isto, pa papagaj bi izgovorio pedeset puta pa bi stao, umorio bi se. Znate koliko ko{ta Skup{tinu, i ti isti tra`e smenu predsednika Skup{tine, koji ima najve}u odgovornost {to je to dozvolio. Diskusija, kad se reklamira Poslovnik je tri minuta, ona ih pusti 15 minuta da pri~aju. Ne pri~aju o temi koja je na dnevnom redu. Voditeq: A ona iz va{e koalicione grupe. Dragan Markovi} Palma: Ja sam rekao da }u da je kritikujem, ako bude bila ta~ka dnevnog reda na Skup{tini weno poverewe. Da }u da je kritikujem da ona nije po{tovala Poslovnik i da je nanela {tetu vladaju}oj partiji i gra|anima Srbije, zato {to smo izgubili 15 dana zbog demagoga koji pri~aju za govornicom. Oni su nau~ili to da pri~aju napamet. Voditeq: Suvi{e je blaga bila, jel’ da? Dragan Markovi} Palma: Pazi, pla}amo ih za pri~u. Pa mi bi bili najbogatiji u Evropi. Bo`idar Deli}: Ja sam ovde jedini opozicija. Ali moram da mu ka`em, ovo mi nekako li~i na disciplinovawe opozicije. ^ak i neki novi poslovnik, koji predvi|a da se sa tri minuta diskusija svede na dva minuta. Kako opozicija ina~e mo`e da se bori? Kako opozicija mo`e da natera vladaju}u ve}inu da ne{to u~ini? Pa mogli ste, ne znam da li ste toga dana bili, kada je sa govornice jedna moja koleginica, ne}u da je imenujem, potpredsednica, lepo sela na mesto predsedavaju}eg i rekla, po{to smo tamo podeqeni na desnu i levu stranu, ova ka`e “opozicija se u ovoj Skup{tini ni{ta ne pita, na moju veliku radost”. Voditeq: Gospodine Deli}u, izvinite, bio je prekid, morao sam da pustim ovaj reklamni blok. Izvolite, {ta ste hteli? Bo`idar Deli}: Ali opet, zna~i, bili smo kod SSP-a. Voditeq: Vi ste bili spremni da ga podr`ite? Bo`idar Deli}: Mi smo bili spremni da ga podr`imo. To {to je DSS imao, mi smo ponudili na{ amandman, ali oni su imali apsolutno ~vrst stav da ga ne podr`e. Voditeq: Zna~i, oni su ~vr{}i od vas u tome da ne}e u Evropu? Bo`idar Deli}: Ne. Ali za{to? Po nekim drugim pitawima, to je samo jedno od pitawa koje }e se pojaviti na dnevnom redu. Za{to mi po drugim pitawima koja }e se sutra pojaviti u Skup{tini ne bismo sara|ivali? Zna~i, za SSP nismo sara|ivali, po drugim pitawima }emo svakako sara|ivati. Voditeq: Dobro. Da li je va{a saradwa, da li je saradwa DSS i Nova Srbija bli`a pri~a sa radikalima [e{eqa i ovim ostalim u Skup{tini, kako ste ih nazivali, narika~ama i ostalima ili prema vama? Prema kome oni nagiwu u ovom trenutku? Bo`idar Deli}: Ako ste slu{ali gospodina Tomislava Nikoli}a, on je rekao da, {to se ti~e Skup{tine, ta opoziciona grupa sa kojom smo mi uvek spremni na saradwu, to je DSS i Nova Srbija. Voditeq: A nikako sa ovom sada{wom radikalnom strankom. To je rekao gospodin Nikoli}. Da li }e to tako ostati?
256

Bo`idar Deli}: Vi ste i sami svedoci ovih dana kori{}ewa i te{kih re~i i jednoga pisma, gde smo mi svi koji smo do ju~e ovako sedeli za jednim istim stolom, danas, recimo, ja sam francuski {pijun, Tomislav Nikoli} engleski {pijun, obojica smo izdajnici i obojica smo pla}enici, a svi ostali su izdajnici i pla}enici, po{to vi{e nije bilo slu`bi da bi se dodelio... Dragan Markovi} Palma: Gospodine ^anak, jesu li bili ovi termini kori{}eni u parlamentu od strane nekih kad ste vi bili? Po{to se vi mnogo se}ate, a malo ste stariji od mene, nemojte da mi zamerite, samo da podsetimo... Nenad ^anak: Ja Tomislava Nikoli}a od sada oslovqavam sa kolega, zato {to najzad... Voditeq: I on je postao izdajnik, je li? Nenad ^anak: Pa ja, hvala Bogu, dobro do{ao u izdajni~ko jato. Jer sad ve} stvarno, radikali su toliko tragali za izdajnicima, gde }e vi{e, po{to vi{e nije bio ko da bude izdajnik, oni su morali me|usobno da tra`e izdajnike, pa sad je i to bilo, sad }emo videti daqe {ta }e da se doga|a. Dragan Markovi} Palma: Malo pre nisam postavio jedno pitawe gospodinu generalu. Postoji li demokratija u vojsci, generale? Bo`idar Deli}: Demokratija u vojsci? Pa pazite, demokratija, pa slu{ajte, evo ja }u vam re}i {ta je demokratija u vojsci. Kada ispred mene sednu svi komandanti i kada ja iznesem jednu situaciju i tra`im mi{qewe od svih, i to je prisutno. Dragan Markovi} Palma: ...50 kapetana, poru~nika, zastavnika i tako daqe. I nemojte sad 78, wih 50 diglo ruku i pita vas jedan po jedan, gospodine generale, kada }e biti pove}ana plata? I wih 50 vas pitaju to. Je li imaju pravo oni to? Bo`idar Deli}: Imaju pravo. Dragan Markovi} Palma: I vi }ete svakom da odgovorite? Bo`idar Deli}: Ne, ja }u odgovoriti svima odjednom. I u toj i u takvoj instituciji ima nekad vi{e demokratije, nego {to je ima... Voditeq: Zna~i, odgovori}ete svima, a jedan }e pitati za sve? [alimo se malo, izvinite. Bo`idar Deli}: Ja samo ho}u da ka`em da }e dva ~oveka uvek doneti boqe re{ewe nego jedan ~ovek. Nenad ^anak: Samo znate kako, tu i jeste razlika u na{em poimawu demokratije. U mom vi|ewu demokratije, demokratija nije kad nekog pitate za mi{qewe, nego kad ima pravo da o ne~em odlu~uje. Bo`idar Deli}: Uva`ite mi{qewe. Nenad ^anak: A, to. Mora da postoji procedura kojom se to mi{qewe pretvara u odluku. A to kod nas ne postoji. I upravo je tu glavni problem {to }e zloupotreba Skup{tine }e dovesti do wene bagatelizacije, wenog uni{tewa. Voditeq: Umesto da bude najzna~ajnija institucija u zemqi, je li tako? Nenad ^anak: Ona }e postati najbezna~ajnija, i onda }e re}i – {ta ti glupi civili tamo rade, tro{e narodne pare, boqe da to uzmu oni koji znaju to da rade. Tako se, ina~e, opstrukcijom sti`e do diktature.
257

” Radio televizija Srbije, emisija “Upitnik” Beograd, 16. septembar 2008. godine Gosti: dr Slobodan Antoni}, dr Du{an Pavlovi} i \or|e Vukovi} Arogantan stav Tomislava Nikoli}a, ~oveka nedoraslog funkciji koju je obavqao, prelazi okvire zdravog razuma. Duboki kompleks inferiornosti jedan je od vode}ih razloga zbog kojih se odlu~io na sramni ~in izdaje, a nezakonito oduzimawe poslani~kih mandata radikalima dovoqno govori o wegovoj politi~koj sigurnosti. Gosti “Upitnika” predvi|aju da }e Tomislav Nikoli} krenuti stopama SPS-a i prikloniti se Demokratskoj stranci, jer sam nema perspektivu u politici. Tomislav Nikoli}: Dogovaramo i ime, logo i kako }e to sve da izgleda, veoma smo blizu re{ewa za ime stranke, istovremeno ve} pi{emo program u 50 ta~aka. Dragan Todorovi}: Sa onima koji su nam oteli mandate, apsolutno nema nikakve saradwe. Voditeqka (Olivera Jovi}evi}): Dobro ve~e i dobro do{li ponovo u “Upitnik”. Izjave sa po~etka emisije koje ste ~uli nastavak su doga|aja u Srpskoj radikalnoj stranci koji su ve} desetak dana potresali srpsku javnost. Mo`e li se re}i da posle raskola me|u radikalima ni{ta vi{e u srpskoj politici nije isto, i {ta se zapravo mewa, o tome razgovaramo ve~eras, ovde su moji gosti, gospodin Slobodan Antoni}, dobro ve~e. Dr Slobodan Antoni}: Dobro ve~e. Voditeqka: Gospodin Du{an Pavlovi}, dobro ve~e i vama. Dr Du{an Pavlovi}: Dobro ve~e. Voditeqka: I gospodin \or|e Vukovi}, dobro ve~e. \or|e Vukovi}: Dobro ve~e. Voditeqka: Dobro do{li, predla`em na samom po~etku da ~ujemo {ta su o svojim budu}im koracima rekli u razgovoru za ovu emisiju i Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}, u razgovoru, dakle, koji je vodila moja saradnica Marija Savi}-Stanojevi}. Da pogledamo. Tomislav Nikoli}: Veoma smo blizu re{ewa za ime stranke, istovremeno ve} pi{emo program u pedeset ta~aka sa kojim }emo i da se registrujemo i da iza|emo u javnost.
258

Bo`idar Deli}: Dozvolite mi samo trideset sekundi. Zna~i, u vojsci sam do`ivqavao da ustane pot~iweni i vrlo kriti~ki govori o nekoj situaciji. Uvek sam vodio ra~una o tome da taj ~ovek u nekom narednom periodu ne pretrpi neku sankciju, da ne bi pomislio da to dolazi od mene, kao od wegovog komandanta. Dragan Markovi} Palma: Ako mi dozvolite, mladi qudi iz Srbije da se dosele u Jagodinu, oni koji se nisu udali i o`enili, da naprave brak u Jagodini i dobi}e posao u roku od 15 dana i lokalna samouprava }e voditi ra~una o wihovoj deci. Evo, to je poruka za va{e gledaoce. Voditeq: Po{tovani gledaoci, pratili ste Studio B. Ostanite uz na{ program. Videli ste ve~eras dosta toga, ~uli ste mnogo toga. Prijatno ve~e.

Marija Savi}-Stanojevi}: Kako bi ta stranka mogla da se zove? Tomislav Nikoli}: Pa, veoma blisko i nazivu ove poslani~ke grupe, ja mislim da uz mo`da neke korekcije, izmene, da bi ovo “Napred Srbijo” moglo da povu~e Srbiju zaista napred, a da mi budemo ti napredwaci koji je vode. Dragan Todorovi}: Srpska radikalna stranka nema {ta da mewa, mi ostajemo na svom programu, ostajemo na svojoj ideologiji, a ovo {to se desilo je na neki na~in ~i{}ewe unutar stanke. Tomislav Nikoli}: Ali sam ube|en da ta poslani~ka grupa prvo do kraja ovog mandata ne}e ostati na ovom broju, bi}e mnogo mawa, a ube|en sam da }e posle toga, posle novih izbora biti u tragovima. Dragan Todorovi}: Nije ovo prvi put, mi smo i u proteklom periodu imali probleme sa vla{}u koja je kupovala, rovarila u na{oj stranci i verujte da nikada nismo zbog toga imali problema. Posle kratkog vremena sve do|e na svoje mesto. Tomislav Nikoli}: Todorovi} ponekad i na silu ho}e da bude {aqiv. Ne mo`e da se uporedi ovo {to se sada desilo sa onim {to se ranije de{avalo. Zato {to je odlaskom Vojislava [e{eqa ostao Tomislav Nikoli}, odlaskom Tomislava Nikoli}a, ko je ostao? Dragan Todorovi}: Pedeset i devet poslanika Srpske radikalne stranke potpisalo je blanko ostavku. Za ostavke se zna gde stoje i nema {anse da bilo ko zaboravi gde su. Tomislav Nikoli}: Te ostavke ni{ta ne zna~e, mnogi poslanici ne znaju, a neki i znaju da no}as mogu da zavr{e s tim ostavkama na potpuno zakonit na~in i da niko ne mo`e da im uzme mandat. Aleksandar Vu~i}: Podneo sam ostavku na funkciju u Srpskoj radikalnoj stranci, i na mestu generalnog sekretara stranke i na mesto {efa odborni~ke grupe u Skup{tini grada Beograda. Tomislav Nikoli}: Svi wegovi prijateqi, svi wegovi saradnici ovde rade svakog dana, a cela wegova porodica je potpuno uz nas, on je uz nas, ostaje samo jo{ da on ra{~isti sa sobom. Petnaest godina je bio ~lan Srpske radikalne stranke, trinaest godina generalni sekretar, verovatno da mu nije lako, mo`da mu treba i malo odmora, a znam da ne mo`e, ako misli da se bavi politkom, on ne mo`e bez mene niti ja mogu bez wega. Dragan Todorovi}: To je li~ni ~in koji je u Srpskoj radikalnoj stranci uvek prihvatan bez ikakvih dodatnih obja{wewa ili zahteva da se to obrazlo`i. Tomislav Nikoli}: Mi smo ponudili i Demokratskoj stranci Srbije i Novoj Srbiji da sara|ujemo intenzivno, da budemo opoziciona grupacija, da planiramo jednog dana da osvojimo vlast. Dragan Todorovi}: Sara|iva}emo sa opozicionim strankama, pre svega sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijom, sa onima koji su nam oteli mandate apsolutno nema nikakve saradwe. Tomislav Nikoli}: Ja znam Vojislava [e{eqa, oni nama ne smeju da ka`u ni dobar dan. Zato i zaboravite da }emo da sara|ujemo. Wima }e biti zabraweno da sara|uju sa nama. Mi smo ponovo otvoreni za svaki vid saradwe sa bilo kime i to je ona Srbija koju `elim da vidim.
259

Voditeqka: Dakle, {ta se u budu}nosti mo`e o~ekivati, kako ste razumeli ove izjave, gospodine Antoni}u. Dr Slobodan Antoni}: Izjave su vrlo jasne i simptomati~ne, potpuno jasno da u bli`oj budu}nosti te dve partije koje nastanu od radikala, odnosno stari i novi radikali, te{ko da mogu da sara|uju. Voditeqka: Mo`e li se ne{to re}i o wihovom odnosu prema drugim partijama i da li neka od wih ima ve}i koalicioni kapacitet ako je ve} re~ o saradwi? Dr Du{an Pavlovi}: Da, pa ja mislim da u ovom trenutku verovano se ni{ta posebno u tom smislu ne}e promeniti, zato {to ono {to je ostalo od Radikalne stranke }e ostati na pola`aju na kojem je, momentalno, to zna~i da weni partneri su momentalno oni koji su bili pre majskih izbora, to je DSS i narodna koalicija oko DSS-a, Nova Srbija. A ono {to je oti{lo od Radikalne stranke, ja mislim da u ovom trenutku u bli`oj budu}nosti ne mo`e da ra~una na neke potencijalne partnere osim opet, te dve stranke, zbog toga {to }e Tomislav Nikoli} morati da jedno vreme, u stvari, pokazuje kako je on taj koji je ostao veran principima Srpske radikalne stranke i ne}e mo}i da mewa svoj program onako reformski kako je to najavio. Dakle, na kra}e vreme ja ne o~ekujem da sad te dve nove stranke pro{ire svoje koalicione kapacitete, ali na du`i rok o~ekujem da bi, recimo, Tomislav Nikoli} mogao da do|e na poziciju koja bi mu omogu}ila da ulazi u koalicije ili neku vrstu saradwe i sa nekim drugim strankama, a ne samo sa DSS i Novom Srbijom. Voditeqka: To, me|utim, ranije nije bilo mogu}e. Dr Du{an Pavlovi}: Pa, nije bilo mogu}e zato {to je bio u stranci koja je bila, kako da ka`em, ograni~ena programskom strategijom svog lidera da ne mo`e da ulazi u bilo kakve koalicije koje bi omogu}ile dolazak na vlast Radikalnoj stranci i Tomislavu Nikoli}u da postane ili predsednik ili premijer. Tako da je to prosto, to je bilo ograni~ewe, sad, po{to toga vi{e nema, Tomislav Nikoli} ima ne{to ve}u slobodu da sa nekom drugom strankom napravi koaliciju. Voditeqka: Mo`e li se, gospodine Vukovi}u, na osnovu rezultata dosada{wih izbora praviti bilo kakva procena o budu}oj snazi budu}e stranke Tomislava Nikoli}a i budu}oj snazi radikala, koji sad imaju onoliko koliko su imali u parlamentu minus 18? \or|e Vukovi}: Dakle, ~ini mi se nekih ~etiri-pet godina se prosto videlo u bira~kom telu Srpske radikalne stranke da postoji mogu}nost za odre|eni rascep. Dakle, to je u krugu ovih velikih stranka, prosto uvek postoji ta nekakva mogu}nost jer se qudi iz razli~itih motiva opredequju za politi~ke stranke. Kod radikala se videlo da postoje dve zna~ajne politi~ke struje. Dakle, jedno su ti tvrdi nacionalisti i dakle, shodno tome, i u samom rukovodstvu stranke postojala je jedna takva struja i sa druge strane postojao je, kako bih rekao, i mo`da i najve}i deo pristalica Srpske radikalne stranke, to jesu qudi koji su gubitnici tranzicije, pre svega oni koje interesuju trenutne socijalne teme i, dakle, svojom politkom, donekle bla`om politkom u prethodnih nekoliko godina, gospodin Nikoli} je uspevao
260

da prikupi taj deo bira~kog tela. Dakle, ako bi sad mogli da ka`emo u tih nekih milion i dvesta hiqada bira~a koliko su oni dobili na posledwim parlamentarnim izborima, nekakva je procena da otprilike negde izme|u 400-500 hiqada predstavqaju ti tvrdi nacionalisti, a sa druge strane, dakle ta nekakva mek{a opcija, govorim samo o bira~kom telu, dakle ta nekakva mek{a opcija onih koji su gubitnici tranzicija negde oko 700-800 hiqada bira~a i to bi verovatno moglo da bude neka od linija podela same ove politi~ke opcije, dakle na te dve politi~ke opcije. Ali, ka`em, vide}emo, zaista zavisi od velikog broja stvari, prvo kad }e biti neki novi izbori, a i sa druge strane {ta }e biti neke kqu~ne teme koje }e te bira~e privoleti da glasaju za stranke. Voditeqka: Gospodine Antoni}u, mo`e li se govoriti o budu}em pona{awu ove dve opcije, dakle starih i novih radikala, u ~emu }e se one razlikovati, a u ~emu }e biti sli~ne? Dr Slobodan Antoni}: Da, prvo da ka`em da u tom ukupnom korpusu radikalskih glasa~a, zna~i, ovde pomenuta cifra od milion i dvesta hiqada glasova koliko su oni dobili na ovim izborima u maju, ima dovoqno mesta za dve stranke, mo`da ~ak i za vi{e od dve stranke. I naravno postavqa se pitawe kako }e te dve stranke da podele to bira~ko telo. Da li }e jedna biti ve}a ili mnogo ve}a, a druga ne{to mawa, ili }e mo`da biti jednake po snazi. E sada, od toga naravno zavisi kakvi }e wihovi potezi na politi~koj sceni biti, ali kad ve} govorimo o tim tektonskim promenama koje je donela ova podela, ono {to je najva`nije jeste da se gubi ona ravnote`a koja je do sada postojala, ili bar onaj balans koji je postojao u politi~kom poqu Srbije. Dakle, vi ste imali posledwih pet godina, imali ste jednu veliku stranku, Srpsku radikalnu stranku, na jednoj strani politi~kog poqa, i Demokratsku stranku na drugoj strani politi~kog poqa. Sada vi{e, dakle, ukoliko se ostvare ove prognoze koje se javqaju u posledwe vreme da }e radikali da se podele otprilike na dve pribli`no jednake stranke, ima}ete, dakle, sada jednu veoma veliku stranku, a to je Demokratska stranka i vi{e malih stranka koje }e da se nalaze u raznim ta~kama politi~kog prostora. I to je jedna potpuno druga... Voditeqka: Konstelacija odnosa. Dr Slobodan Antoni}: ...konfiguracija politi~kog terena. Voditeqka: Razgovara}emo o tome, ali ove dve stranke, dakle stari radikali i budu}a stranka Tomislava Nikoli}a, po ~emu }e se razlikovati su{tinski? Dr Slobodan Antoni}: Te razlike se ve} sad ose}aju, dakle to nije samo pitawe taktike, da li glasate ili ne glasati za neki zakon, a u ovom slu~aju je ovo prili~no va`na stvar kad je pitawu ovaj sporazum, nego je to prosto jedna strategija. Dakle, mi smo imali kad je u pitawu ova Srpska radikalna stranka Vojislava [e{eqa, imali smo jednu stranku koja imamo i sada o~igledno, koja ima jasnu evropski eti~ku poziciju i poziciju koja je skepti~ka, ~ak i veoma rezervisana prema NATO paktu, odnosno koja je otvorena prema saradwi sa Rusijom, pa ~ak neki smatraju i rusofilskom opcijom. Mi smo videli, recimo, danas Tomislava Nikoli}a, dakle, na drugoj
261

strani, koji je ~ak rekao da treba ispitati da li je sve Srbija uradila da zadovoqi zahteve, odnosno uslove koje postavqa Evropska unija, dakle to je jedan potpuno druga~iji pristup, on je i ranije govorio o tome da je Evropska unija ne{to {to je u skladu sa na{im nacionalnim interesom, dakle imate jednu drugu politiku koja ide na to da se pribli`i onoj poziciji u kojoj se sada, recimo, nalazi SPS, u tom smislu, dakle, vi imate radikale koji su ostali tamo gde su i bili i Tomislava Nikoli}a koji vas otprilike pomera prema onoj poziciji gde je danas SPS. Voditeqka: Kada je re~ o tome ko su gubitnici a ko su dobitnici ove situacije, na sajtu “Nove srpske politi~ke misli” ima jedna anketa, ja mislim da }emo je videti sad, upravo, dakle, uzorak nije mo`da respektabilan, ali zanimqivo je da, evo, u opcijama da }e najvi{e profitirati iz aktuelnog sukoba unutar SRS-a Demokratska stranka, pa zatim Demokratska stranka Srbije, jedino Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli} imaju nula, nula glasova. Za koga biste vi glasali, gospodine Pavlovi}u? Dr Du{an Pavlovi}: Ko }e profitirati od ovih ovde? Voditeqka: Da. Dr Du{an Pavlovi}: Pa, ja verujem da du`i, ja bih podelio glas na kra}i rok, DS i Tomislav Nikoli} mogu da profitiraju. Na du`i rok, sad to ve} ne bih mogao. Voditeqka: A vi? \or|e Vukovi}: Dakle, ja mislim da postoje nekakva dva scenarija, dakle prvi scenario bi verovatno bi prema ovoj anketi, dakle kako to ve} gra|ani vide, verovatno bi bila taj lo{ scenario po celokupnu tu partijsku poziciju, dakle i kad je u pitawu gospodin Tomislav Nikoli} i kad je u pitawu, dakle, Vojislav [e{eq. Dakle, postoji mogu}nost da oni zbog tog me|usobnog sukoba dobar deo svog bira~kog tela oteraju u apstinenciju, to dakle, postoji kao jedna mogu}nost. Me|utim dugoro~no, ja prosto ne bih dao tako crnu sliku ~itavoj toj politi~koj opciji, jer vrlo lako se mo`e desiti da zbog tog prosto promewenog politi~kog pravca, dakle be`awa iz tog jednog striktno konzervativnog politi~kog programa, udaqavawa, dakle, od te krajwe desnice ka nekakvom centralnom, nekakvoj centralnoj politi~koj poziciji, postoji mogu}nost da narastete u tom centralnom politi~kom delu i da jednog trenutka budete, dakle, ne samo sa stanovni{tva broja glasova, stranka koja je respektabilna, nego sa stanovi{ta mogu}nost i pravqewa koalicije. Tako da ja mislim da verovatno, kratkoro~no, to jeste nekakav dobitak DS-a i jeste gubitak, dakle, ovih stranaka koje su u sukobu, ali dugoro~no postoji ta druga opcija, da zahvaquju}i tome do|e do porasta bira~kog tela, pre svega mislim Tomislava Nikoli}a, dakle barem toj skupini onih koji su gubitnici tranzicije, te da dakle mo`e i Demokratska stranka u nekom du`em vremenskom periodu da bude i gubitnik ovog procesa. Voditeqka: Za koga biste vi glasali? Dr Slobodan Antoni}: Pa znate {ta, oni su ve} imali 30 posto bira~kog tela, odnosno 30 posto glasova, te{ko je re}i da su oni bili tamo gde nije bilo glasova, tamo gde su oni bili tamo je bilo sasvim dovoqno glasova, ali ne naravno toliko da mogu da formiraju sami vladu. I pitawe je sada,
262

naravno, ko }e gde da se pomeri i ko }e koje glasa}e mo}i da uhvati. Ja mislim da se ve} kod radikala formira jedna vrsta partijske identifikacije, da su bira~i ve} nau~ili da se identifikuju sa strankom i da ... glasaju za tu stranku. Sad naravno postavqaju pitawe koliko je to zapravo jezgro i ja mislim da, dakle, vi ste pomiwali recimo 500-600 hiqada onih koji bi mogli da ostanu u ovom delu kod Vojislava [e{eqa, to nije malo, mislim, ako je to ne{to {to je wihovo tvrdo jezgro, onda tu mo`e biti jo{ nekih bira~a. Tako da je ta vrsta pomerawa mogu}a, ali ono {to mislim pre svega, oni }e da dele ovo sada{we svoje bira~ko telo. Voditeqka: I jo{ nam niste rekli za koga biste glasali vi kao u~esnik ankete. Dr Slobodan Antoni}: Ma ne, ja mislim da u ovom trenutku i kratkoro~no, a mo`da i dugoro~no najve}i dobitnik je zapravo Demokratska stranka. Voditeqka: Hvala. Dr Slobodan Antoni}: Naravno, oni su izgubili svog glavnog protivnika ukoliko do|e do zaista te podele bira~kog tela radikala. Voditeqka: Hvala. Nastavqamo za koji minut. Politi~ke stranke se uglavnom uzdr`avaju od komentara pa ni ovom prilikom nije bilo lako do}i do izjava i reagovawa u kameru, pa su utoliko pre mnogi bili iznena|eni kada su ~uli poruke koje dolaze iz Demokratske stranke, da ih ~ujemo. Izve{taj novinar: U intervjuu vikend izdawu “Ve~erwih novosti”, visoki funkcioner Demokratske stranke i ministar u Vladi Srbije Oliver Duli} otvorio je pitawe budu}e saradwe te stranke sa Tomislavom Nikoli}em, nakon wegovog razlaza sa Srpskom radikalnom strankom. Duli} nije iskqu~io mogu}nost da u nekoj narednoj vladi stranka Tomislava Nikoli}a bude partner DS-a. To potvr|uje i {efica poslani~ke grupe te stranke u Skup{tini Srbije. Nada Kolunyija: Onog trenutka kada je Tomislav Nikoli} pokazao da je pridru`ivawe Srbije Evropskoj uniji jedini mogu}i izbor za Srbiju i da je on spreman u tome da u~estvuje, on je pokazao zapravo da je sa wim mogu}e sara|ivati, dakle zavisi i od wega. Tomislav Nikoli}: I ja to ne pri`eqkujem, niti je uop{te mogu}e da mi i Demokratska stranka budemo zajedno na nekoj listi u koaliciji ili u vladi, da za Srbiju to ne bi bilo dobro. Voditeqka: Da, kako komentari{ete ove poruke iz Demokratske stranke? Dr Du{an Pavlovi}: Pa dobro, Demokratska stranka o~igledno ho}e da dâ neku vrstu {argarepe sad Tomislavu Nikoli}u, da ga ohrabri u tome {to radi, jer kako smo ve} se sva trojica slo`ili ovde, ona je najve}i korisnik. Voditeqka: Ali Demokratska stranka nikad ranije nije hrabrila Nikoli}a. Dr Du{an Pavlovi}: Pa nije, ali se}ate se, recimo, hrabrila, zato {to nikad ranije Tomislav Nikoli} nije iza{ao iz Radikalne stranke, sada je iza{ao pa ga hrabri, kao {to je i Demokratska stranka hrabrila Socijalisti~ku kada je Socijalisti~ka partija prvi put nagovestila da bi mogla da
263

ne u|e u koaliciju nakon majskih izbora sa DSS-om i radikalima, nego sa Demokratskom strankom. Voditeqka: Ali, {ta sad dobija Demokratska stranka? Dr Du{an Pavlovi}: Dobija to, zna~i, prvo dobija potencijalnog partnera, u budu}oj nekoj vladi, {to zna~i da {iri izbor, {iri broj partnera sa kojima mo`e da pravi koaliciju i ako neko bude previ{e, koji je momentalno u koaliciji, bude previ{e ucewivao, on mo`e da iza|e, a da u|e neko drugi. To je uvek veoma lagodna pozicija i svako ko ima centralnu poziciju u vladi, bi voleo da ima takvu poziciju. A sa druge strane, ohrabruju}i Tomislava Nikoli}a, on u stvari utemequje ili povla~i jasniju liniju tog procepa i pravi ga nepovratnim, taj procep koji je nastao u Radikalnoj stranci. Dakle, {to Tomislav Nikoli} dobije vi{e ohrabrewa da istraje u onome {to radi, to }e on mogu}e odvu}i vi{e bira~a Radikalnoj stranci, pa }e Radikalna stranka kao najve}i protivnik Demokratske stranke biti slabija. Dakle, to je cela poenta. I, u stvari, ono {to prvo sada sledi Tomislavu Nikoli}u, dakle malo je DS tu po`urio, ono {to prvo sledi Tomislavu Nikoli}u da uradi je da privu~e taj deo bira~kog tela Radikalne stranke koji mo`e biti otprilike pola od onoga {to momentalno Srpska radikalna stranka ima ili mo`da malo mawe, nije bitno. Dakle, u tom smislu ovakve izjave vi{e idu na {tetu Tomislavu Nikoli}u u tom poku{aju nego {to mu koriste. Jer on mora, on mora, samo zna~i da zavr{im, odmah }u, on da bi uspeo u tome, dakle da bi privukao to bira~ko telo od onoga {to je ostalo u Radikalnoj stranci, on mora da poka`e tim bira~ima da je on ostao, u stvari, jedini koji je istinski privr`en toj radikalskoj ideologiji, a da su oni koji su ostali u Srpskoj radikalnoj stranci, ukqu~uju}i i [e{eqa kome je tamo negde u [eveningenskoj Pritvorskoj jedinici sada “svest malo poreme}ena”, kako je rekao Tomislava Nikoli}, da su oni u stvari skrenuli, je li? Dakle, on to mora da uradi, e u tom smislu verovatno su te izjave malo preuraweno do{le od Demokratske stranke i vi{e mu {tete nanose. Voditeqka: Ako ste vi u pravu, onda bi Tomislav Nikoli} kao iskusan politi~ar morao da zao{tri retoriku? Dr Du{an Pavlovi}: Naravno i ja mislim da }e on sigurno da zao{tri, uprkos ovoj izjavi koju je Sloba Antoni} pomenuo koja, ta~no nagove{tava neki budu}i pravac wegov, ja mislim da }e u stvari on poku{avati da vodi neku vrstu, ili da igra neku vrstu dvostruke igre. Dakle, sa jedne strane sla}e signale Demokratskoj stranci da u nekoj budu}nosti mo`e da bude wen partner, ali sa druge strane bi}e isto tako radikalan u svojoj retorici i stavovima kao {to je bio tokom kampawe ili u prethodnih deset ili petnaest godina. Voditeqka: Vi ste malo~as, gospodine Antoni}u, govorili o toj promewenoj konstelaciji odnosa, pa ste negde i napisali da je ovo prvo veliko u~vr{}ivawe vladaju}e koalicije posle Milo{evi}evog doba. Dakle, odnos DS i opozicija. Dr Slobodan Antoni}: Da, pa sad imamo sli~no situaciju, recimo, kao 1990-1991. godine kada je postajala jedna velika vladaju}a stranka i mnogo
264

malih opozicionih stranaka, odnosno kada je ta podela na vlast i opoziciju bila prosto u neravnote`i. Vlast je bila mnogo ja~a nego {to je bila opozicija i mi sad otprilike imamo sli~nu situaciju. Ovaj miting koji je bio u julu mesecu, ja sam ga recimo li~no poredio sa 9. martom 1991. godine, sad smo se vratili negde u devedesetu, devedeset i prvu godinu ba{ po toj velikoj snazi vladaju}e partije i slabosti i podeqenosti opozicije. Voditeqka: I da li i slabosti opozicije, po{to je za neke taj miting bio razo~aravju}i po broju. Dr Slobodan Antoni}: Dobro, miting je jedna stvar, ovo je potpuno druga stvar, da imate sad prvo podelu najja~e partije i drugo zna~i ta partija je tako podeqena da ste dobili dve partije koje te{ko mogu da sara|uju me|usobno. Dakle, to je vrlo, vrlo ozbiqan hendikep opozicije. Voditeqka: Da li mislite da je ovih 18 mandata u Skup{tini Srbije dovoqno zanimqivo za Demokratsku stranku kad je re~e o parlamentarnom `ivotu, da u nekom trenutku recimo mo`e zameniti i 20 espeesovih mandata i ne znam ~ijih jo{, sa ovim poslani~kim mestima? Dr Slobodan Antoni}: Dakle, ja mislim da je to malo verovatno da }e se desiti, dakle u bilo kakvoj situaciji u nekakvom, verovatno do slede}ih izbora, ili pred same slede}e izbore se to ne}e desiti jer ukoliko neko od koalicionih partnera ne bude zahtevati previ{e da to Demokratska stranka ne mo`e da izdr`i, dakle utoliko ne}e ta vlada pasti, dakle, prosto mislim da je to malo verovatno. Sa druge strane, ~ini mi se kao jedan tip politi~kog samoubistva za tu politi~ku opciju ukoliko ona, dakle, sa tih svojih 18 mandata bude zaista trgovala i `elela, bude `elela, dakle, da u|e u vladu. Za mene je to vrlo, vrlo malo izvesno, kako bih rekao. Voditeqka: Imaju li razloga da se pla{e SPS i mawe stranke u vladaju}oj koaliciji, u slede}em prilog. (Prilog) Ru`i}: Nemamo razloga za takve brige zaista, mislim prosto nisam ~uo da je prihvatqivo toj nekoj modernoj desnici da sara|uju sa ovom nekom demokratskom opcijom, niti demokratska opcija da ra~una na wih toliko ozbiqno, ali naravno u politici je sve mogu}e. Vlada za sada radi vi{e nego dobro, onoliko koliko ona bude davala rezultate toliko }e biti i wen vek trajawa, sve ostalo su neke {pekulacije i mislim da }e se o nekom novom sastavu vlade odlu~ivati nakon nekih narednih novih parlamentarnih izbora. Voditeqka: Dakle, gospodine Pavlovi}u, da li je rano govoriti onda uop{te o nekoj novoj preraspodeli politi~kih snaga u Srbiji? Dr Du{an Pavlovi}: Da, da, rano je govoriti, dakle bez obzira, znate {ta, to je, celo to pitawe da li bi sada Tomislav Nikoli} mogao da zameni nekoga u vladi je dosta nategnuto, pogotovo... Voditeqka: Ali ovih dana ta spekulacija je bilo vrlo prisutna u medijima. Dr Du{an Pavlovi}: Pa dobro, ali znate {ta, svaka vlada bi, idealno gledano, volela da odslu`i ceo svoj mandat. Dakle, to mo`e da do|e, ta prekompozicija mo`e da do|e na dnevni red ukoliko neko od ~lanova vlade, ne265

ka stranka, po~iwe da zahteva ili da tra`i ne{to {to je suprotstavqeno nekoj drugoj stranci u vladi ili da po~ne da tra`i previ{e od najve}eg igra~a u vladi itd. Ja mislim da se to ne}e desiti, momentalno nema razloga. Voditeqka: Pa bi u takvoj situaciji moglo do}i do eventualne rekonstrukcije? Dr Du{an Pavlovi}: Onda mi moglo, ali znate {ta, stranke i rukovodstva stranaka su racionalni igra~i, oni znaju da kad bi to uradili, da bi se na{li pod rizikom izlaska iz vlade i onda to ne}e da urade. Dakle, i najve}e stranka u vladi i mawi partneri u vladi kao {to su G17 i SPS, nemaju razloga da tra`e previ{e i da rizikuju da budu zameweni. Dakle, ali ~ak i kad bi u ovom trenutku to bio slu~aj, mislim da bi bilo jako te{ko zamisliti da sada Tomislav Nikoli} odigra takvu ulogu da zameni nekoga momentalno u vladi. To bi jednostavno bilo preuraweno, upravo zbog toga, kako sam malopre poku{ao da objasnim, jer wemu predstoji momentalno kupqewe bira~kog tela Radikalne stranke. I on bi postao jako lo{ ako bi u{ao u koaliciju sa DS-om sada, ili u slede}ih mesec dana. On bi poslao jako lo{ signal bira~ima Radikalne stranke koji bi rekli: “Pa, mi zaista ne `elimo da imamo ni{ta sa tobom, ako si ti iza{ao iz Radikalne stranke da bi u{ao u vladu sa Tadi}em, mi ne `elimo da imamo ni{ta sa tobom”. Voditeqka: Mislite li, dakle, da su novi izbori prva velika prilika i ispit za budu}u partiju Tomislava Nikoli}a? Dr Du{an Pavlovi}: Da, ali to }e biti tek za nekoliko godina, to sigurno ne}e biti... Voditeqka: Iza ove koalicije o kojoj recimo, govori Oliver Duli}, ka`e 2012. godine bi}e druga~ije. Dr Du{an Pavlovi}: Da, dakle ja mislim da ova vlada ima sada, kako sada stvari stoje, jako dobre {anse da odslu`i pun mandat od ~etiri godine, ako se ne desi ne{to nepredvi|eno {to ne mo`emo da sada, o ~emu ne mo`emo sada da govorimo. Voditeqka: Gospodine Antoni}u, da li se na bilo koji na~in pojavom Nikoli}eve partije relitavizuje snaga SPS-a, G17 plus? Dr Slobodan Antoni}: Da, svakako, mislim da }e oni sad biti mnogo obazriviji u ispostavqawu odre|enih zahteva, naravno kao {to je kolega Pavlovi} rekao, tog “politi~kog plena” ima za sada dovoqno. Dakle, svi apetiti na neki na~in mogu biti namireni, ali opet mi ne mo`emo znati {ta }e biti u budu}nosti, da li }e tu do}i do nekakvog sukoba interesa i zapravo jako je dobro za partiju hegemona, to jest Demokratsku stranku, iako je za wu dobro zapravo da postoji jo{ neka rezerva sa kojom mo`e da preti svojim mawim koalicionim partnerima. Voditeqka: U kojoj situaciji bi ta rezerva mogla postati po`eqna, da li kad se radi o nekim va`nim dr`avnim pitawem ili pre o nekim partijskim interesima druge vrste, recimo? Dr Slobodan Antoni}: Pa da, ali tu postoji jo{ jedna rezerva, to je LDP, dakle tu postoji vi{e rezervi, naravno sad te dve rezerve se me|usobno iskqu~uju, ali da li imate u vidu i slede}e, a to je da partija Tomislava Nikoli}a, kako god da se nazove, nije bila na izborima i pomalo je nepopu266

larno, ina~e, biti u parlamentu sa strankom koja nije bila na izborima. Mi naravno znamo kako to ide kod nas, da mandati fakti~ki pripadaju partijama i da je zahvaquju}i ve{tini Tomislava Nikoli}a, on prosto za{titio sebe i svoje poslanike od izbacivawa iz parlamenta. Ali ho}u da ka`em da stranka koja nije ni bila na izborima ipak ima mawi legitimitet, pogotovo onda ima mawi legitimitet za ulazak u vladu nego da je bila na izborim. Zato mislim da Tomislav Nikoli} svakako ne}e da ulazi u vladu dok ne iza|e prehodno na izbore. Voditeqka: Gospodine Vukovi}u, malo~as smo videli u razgovoru sa Nikoli}em i Todorovi}em da obojica o~ekuju saradwu sa DSS-om i svojevremeno je bilo najavqeno za jesen opoziciono okupqawe, razgovori sa narodwa~kom koalicijom. Mislite li da je sada realno da stari ili nova Nikoli}eva partija ostvari tu nameru? \or|e Vukovi}: Pa dakle, ~ak i da nije bilo ovog rascepa, dakle mi smo mogli da vidimo da je postojalo, kako bi rekli, to {ire neko opoziciono okupqawe, me|utim, radi se o nedovoqnom broju poslanika u parlamentu. ^ini mi se da svi pomalo zaboravqamo {ta je bilo, dakle na izborima 11. maja. Dakle, prosto se desio, kako bih rekao, jedan mali politi~ki zemqotres, mi smo imali pomalo jedan iznena|uju}i rezultat, barem prema o~ekivawima koja su bila. Dakle, ono {to mo`da jeste interesantno i {to treba prosto videti kao poziciju gospodina Tomislava Nikoli}a, to je da on pored ovih milion i dvesta hiqada bira~a, dakle koje je Srpska radikalna stranka osvojila, da je on na posledwim predsedni~kim izborima osvojio, dakle, ve}i broj glasova od tog broja. Osvojio je milion i {esto hiqada bira~a. Voditeqka: Ali i partija je va`na. \or|e Vukovi}: Dakle, ka`em da je partija va`na, ali ono {to jeste interesantno, negde se ~etiri stotine hiqada bira~a izgubilo izme|u ta dva izborna ciklusa. I to mo`da jeste jo{ jedan dodatni rezervoar glasova na koji on mo`e da ra~una. Dakle, ka`em, zaista je veliki broj stvari u igri, ali ja ne mislim da ne{to opozicija bar u ovom trenutku imaju}i u vidu postoje}e odnose, mo`e zna~ajno da uradi. To ukrupwavawe ne zna~i mnogo jer i druge stranke su u velikim problemima. Dakle, mi smo mogli da vidimo, i prosto se i pri~a o tome da Demokratska stranka Srbije tako|e ima probleme i sa infrastrukturom i sa bira~kim telom. Dakle to je postao jedan trend opadawa ukupnog broja bira~a kod te stranke i taj trend nije zaustavqen, a i tako|e imaju veliki broj problema u samoj infrastrukturi. Dakle, ti razli~iti lokalni, op{tinski i regionalni nivoi imaju problem u tome, dakle, {to su u velikom broju op{tina oti{li iz vlasti, nemaju to neko uhlebqewe, radi se o jako velikom broju qudi i sad pitawe je kako }e se ~itava stvar odvijati do kraja. Ja prosto ne mislim da ono ima neku veliku politi~ku snagu, ~ak i to veliko ukrupwavawe ukoliko bi se desilo, radi se o 107 poslanika i ni{ta vi{e od toga. A sa druge strane, dakle, taj drugi deo pozicije fakti~ki jeste dupla opozicija i postoje}oj opoziciji, govorimo o LDP-u i tu je vrlo te{ko o~ekivati neku konkretnu saradwu, tako da ka`em, vrlo je te{ko u ovom trenutku ocewivati da ta opozicija mo`e da uradi ne{to zna~ajno.
267

Voditeqka: Gospodine Pavlovi}u, Demokratska stranka Srbije se dr`ala po strani svih ovih dana, wihovi funkcioneri nisu `eleli da govore pred kamerama, prepu{taju}i radikalima da srede stawe u svojim redovima. [ta mislite na koji na~in Demokratska stranka Srbije prosto negde ima veze sa ~itavom ovom stvari, da li ona negde dobija, gubi? Ima onih koji ka`u da jedan deo koristi svakako ide DSS-u. Dr Du{an Pavlovi}: Pa, ja sad ne znam kako bi to na kra}i rok moglo da se objasni, da tu DSS ima neke koristi, znate, mo`da u nekom budu}em periodu ako, mislim da je kolega Vukovi} pomenuo malopre da jedan deo glasa~a Srpske radikalne stranke mo`e da se pasivizuje, i ja mislim da }e to sigurno biti tako, da prosto ka`e – mi vi{e ne}emo da glasamo, ne}emo uop{te da se bavimo politikom jer smo razo~arani onim {to se de{ava u Radikalnoj stranci, pa da onda mo`da ti glasa~i sutra ipak glasaju za DSS kao stranku koja im je tu negde bli`a. Ali ja ne znam prosto, to mo`emo samo da naga|amo, ja prosto dakle da podvu~em ili da zakqu~im, ne mislim da DSS mo`e da bude neki poseban dobitnik kod ovog cepawa, on bi bio mnogo ve}i dobitnik da je Radikalna stranka ostala onako jaka i velika kao {to je bila pre ovog cepawa. Voditeqka: Gospodine Antoni}u? Dr Slobodan Antoni}: Da, sla`em se, zna~i, onda bi oni mogli da prave neku vrstu, o tome se govorilo, neku vrstu nacionalnog Deposa ili DOSa, kako god, i samo da ka`em, zna~i, to nije samo tih 107 mandata u Skup{tini, ipak je u pitawu, ipak su u pitawu bira~i. Ne smemo zaboraviti da su bira~i glasali za SPS u jednoj potpuno druga~ijoj atmosferi i na druga~ijem programu i da je zapravo rukovodstvo SPS-a, kako da ka`em, promenilo program nakon izbora, tako da su ti glasa~i tako|e mogu}i, dakle za o~ekivati je da deo tih glasa~a bude razo~aran i da tako|e glasa za, recimo, neku od ovih opozicionih i drugih opozicionih partija. Tako da nije to samo 107 poslanika, to je ipak jedan dobar deo bira~kog tela, onaj deo bira~kog tela koji bi ~ak mogao da dâ ve}inu u nekim slede}im izborima i zato je sad ova podela u Srpskoj radikalnoj stranci, kako da ka`em bolnija, odnosno opasnija. Voditeqka: O tome govori upravo gospodin Velimir Ili} za “Upitnik”, dakle pitali smo ga da li je nanet ozbiqan udarac srpskoj opoziciji i evo {ta ka`e. Velimir Ili}: Pa, sigurno da je oslabqena opozicija, do{lo je do podela, ali je pitawe sada gde }e to bira~ko telo krenuti, iz jedna ili druge grupacije. Ako svi budu opoziciono nastrojeni i krenuli ka jednoj grupaciji, odnosno opoziciji, onda }e to biti dobro, onda se ne}e ne{to bitnije dogoditi, me|utim ako deo opozicije pri|e vladaju}oj koaliciji ili napravi sa wima bliske kontakte, dogovore neke, bilo kakve, onda }e oslabiti opozicija. Novinar: ^emu je bli`a Nova Srbija, Srpskoj radikalnoj stranci ili “Napred Srbijo”? Velimir Ili}: Pa znate kako, mi smo imali dobru saradwu sa Radikal nom strankom godinama, neke posebne probleme nismo imali i neka za sada
268

ostane tako, naravno Toma mi je zemqak, ovako, [umadinac, ali i sa ovom drugom grupacijom smo imali odli~ne odnose, prema tome imamo puno zajedni~kih lokalnih vlasti {irom Srbije i vide}emo, ne bih to `eleo da remetimo. Voditeqka: Dakle ima, videli smo u medijima ovih dana i onih koji tvrde da je ovo poraz kompletne nacionalne opcije. Da li je to ta~no gospodine Vukovi}u? \or|e Vukovi}: Pa dakle, verovatno je ta~no ako mi to vidimo kao nacionalnu opciju. Ono {to je, dakle, prosto, kako bih rekao, rezultat samih izbora da je ne samo ovim raskolom, nego mnogo ranije se desio taj poraz. Napomenu}u, dakle, te dve politi~ke opcije, Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka su mogle i bez izbora da same formiraju vladu na osnovu rezultata iz 2007. godine, pa to nisu uradile. U tom trenutku su, dakle, imali zna~ajno ve}u podr{ku bira~kog tela nego {to je to bilo na izborima 11. maja. Dakle tu je ~ini mi se taj kqu~ni prelom koji je napravqen, gde su bira~i u odre|enoj meri okrenuli le|a toj politi~koj ideji. Izme|u ostalog ja mislim da kad to mo`da i jeste najve}i problem same te politi~ke opcije zato {to je kako bih rekao, poku{ala da koristi teme koje bira~i ne razumeju ili u mawoj meri su im interesantne. O~igledno smo imali neke druge teme koje su bile kqu~ne za politi~ku borbu na samim izborima, to su bira~i boqe razumeli, to ih je vi{e motivisalo pa su shodno tome iza{li u ve}em broju i glasali za neke druge politi~ke opcije. Dakle, ne bih ja ba{ rekao da se sad de{ava poraz opozicije, postoje}e opozicije, dakle taj se poraz desio na samim izborima i sad mi imao rezultate, u stvari, koji jesu poku{aj da se taj poraz ubla`i. Ja mislim da je ovo pona{awe Tomislava Nikoli}a poku{aj da se taj poraz ubla`i, vrlo verovatno se ne{to sli~no mo`e desiti u Demokratskoj stranci Srbije. Ka`em, jer jednostavno kad izgubite neke izbore, ne mo`ete o~ekivati da i daqe ostanete u stranci ~ovek koji ne odgovara ni za jednu, dakle, od tih izgubqenih bitaka. Jednostavno vam do|e neko od drugih struja u samoj stranci i poku{ava da u toj politi~koj borbi da vam preuzme stranku, da se te stvari dakle, kako bih rekao, isteraju na ~istac i to je jedna normalna politi~ka borba. To se de{ava i u drugim razvijenim demokratijama, dakle on {to je jeste problem srpske politi~ke scene, {to u strankama ne razumeju, pa dakle onda bilo kakav vid razli~itih politi~kih mi{qewa u politi~kim strankama zna~i istovremeno iskqu~ewe ili eventualno izbacivawe samih tih poslanika, odnosno same te struje. Dakle, imali smo prilike da vidimo, to je i u Demokratskoj stranci bilo, sad je to kod Srpske radikalne stranke, dakle ono {to jeste va`no, nije sad opozicija izgubila izbore, izgubila ih je na samim izborima 11. maja. Dr Slobodan Antoni}: Ne, mislim, izbore je dobio onaj ko je formirao vladu, a izgubio onaj koji nije uspeo da formira vladu, dakle u tom smislu potpuno je ta~no da su radikali i DSS izgubili izbore 2008. godine, ali ja moram opet da ka`em da su stranke koje su i{le sa jasnom parolom nacije, odnosno patriotizma, dobile ve}inu na ovim izborima. Dakle, SPS je i{ao na izborima 11. maja sa parolom da on ne}e da pravi vladu sa Demo269

kratskom partijom, dakle Ivica Da~i} je to nekoliko puta rekao, i{li su tako|e sa vrlo o{trim antiha{kim stavom, bili su kriti~ki prema Evropi. Tako da su oni dobili glasove na taj program. Zna~i, taj poraz nije zabele`en na samom mestu glasawa, nego je zabele`en posle kad je pravqena vlada i to je ono prosto {to moramo da imamo u vidu kada razmi{qamo o snazi i budu}nosti opozicije. Voditeqka: Ali sad ste pisali o budu}nosti opozicije pre nekoliko dana i ~ini mi se li~ni utisak, dosta rezignirano ste rekli da je ovo parastos za srpsku opoziciju i rekli ste da je na{a opozicija klini~ki mrtva. Dr Slobodan Antoni}: Da, da i sla`em sa tim. Voditeqka: Jeste li preterali u oceni? Dr Slobodan Antoni}: Zna~i, sla`em se s tim da je opozicija napravila, odnosno nacionalna opcija, ako ho}ete, da je napravila nekoliko vrlo ozbiqnih, ozbiqnih gre{aka i da je ona sad zaista u dubokoj krizi, ja mislim da je to pre svega kriza ideje, odnosno, ako ho}ete, kriza elite i ovo {to se sada de{ava prosto pokazuje da naravno ve}i deo problema obi~no dolazi iz glave, dakle mislim da je prosto to problem, dakle, krize nacionalne ideje u ovom trenutku. Voditeqka: Pa ste se zapitali da li treba pozvati, iskqu~iti je sa aparata i pozvati sve{tenika, jeste li preterali u toj oceni? Dr Slobodan Antoni}: To je to, ali ~ekajte... Voditeqka: Hajde neka bude metafora, je li prejaka? Dr Slobodan Antoni}: To se uvek tako de{ava. Dakle, kad neka elita prosto ne odgovori zahtevima, do|u neke druge tako da prosto sad je samo stvar trenutka da li treba re}i da su oni ve} zavr{ili sa politi~kim poslom ili nisu. Voditeqka: Da li ste mo`da zoboravili u takvim analizama koje su ~este, pratim ih, da je upravo faktor [e{eq bio prepreka za objediwavawe nacionalne opcije. Setite se koliko je puta Ko{tunica kritikovan ne toliko zbog Tome i Vu~i}e koliko zbog [e{eqa. Dr Slobodan Antoni}: Pa jeste, ali taj faktor je i daqe prisutan ovde i mo`da }e biti ~ak i fizi~ki prisutan slede}e godine ako se ostvare neke prognoze da }e on biti slede}e godine pu{ten iz Haga. Voditeqka: Kona~no, ho}e li biti ne{to od najavqenih pregovora, gospodine Pavlovi}u, objediwavawe opozicije, videli smo da i Nikoli} i Todorovi} o~ekuju da pregovaraju sa DSS-om. Dakle, koji se pregovori realni? Dr Du{an Pavlovi}: Da, ne, ne, ja mislim da je opozicija u potpunom nokdaunu sada. Dakle, sve opozicione stranke su u nokdaunu i taj zakqu~ak iz teksta kolege Antoni}a koji ste vi malopre pomenuli ne mo`e biti ta~niji. Voditeqka: Vi biste iskqu~ili sa aparata? Dr Du{an Pavlovi}: Ne, ne bih ja, ali bih dao wima {ansu da oni sami to urade, dakle u principu mi imamo jednu lo{u tradiciju ovde od po~etka vi{estrana~ja, to je da kad neko izgubi na izborima, on ne snosi nikakve posledice na to. U normalnim okolnostima ono {to se desilo, recimo, sa
270

DSS-om na ovim izborima bi zahtevalo da predsednik podnese ostavku, i da celo rukovodstvo stranke podnese ostavku. Voditeqka: A da li se se}ate ijednog slu~aja kada je predsednik stranke posle izbornog neuspeha... Dr Du{an Pavlovi}: Ne, ne se}am se, naravno, upravo to i ka`em, zna~i, uzimam kao primer... Voditeqka: Dobro, uzeli ste primer DSS-a. Dr Slobodan Antoni}: U Srbiji. Dr Du{an Pavlovi}: U Srbiji ne, ali znate u mnogim starim demokratijama to je redovna praksa, dakle kad imate predsedni~kog kandidata koji ne pobedi na izborima ili stranku koja ne osvoji ve}inu u parlamentu, predsednik podnosi ostavku. I sad, za{to je to va`no da se ka`e? Zato {to ta cirkulacija onda strana~kih vo|a ili qudi na vrhu stranke omogu}uje da se stranka revitalizuje u nekom kasnijem periodu i onda postane ja~a. Problem je, recimo, dakle sa mnogim strankama ovde, {to one to ne razumeju i onda ulaze u jedno stawe u kome, se kako je kolega Antoni} rekao, nalaze kao na aparatima za odr`avawe `ivota. Ali evo, ako pogledate, recimo, Demokratsku stranku, ona je u stvari uzletela i do{la do ovog trenutka skoro potpune vlasti u zemqi onog trenutka kad je uspela da izabere novog predsednika i kada je uspela da se obra~una sa onom garniturom koja je vodila stranku, koja je do`ivela katastrofalan poraz na izborima u decembru 2003. godine. Dakle, kada je Tadi} preuzeo stranku od starog rukovodstva, stranka po~iwe da ide na gore. Da se to nije desilo ja verujem da bi Demokratska stranka danas bila na onom, otprilike na onom nivou koji danas ima LDP, to bi danas bio DS. Dakle, to je dobitni~ka formulacija, kad izgubi{ na izborima, ti mora{ da ode{ da ne nestane{. I onda stranka mo`e da pre`ivi. Voditeqka: [ta je, kad je re~ o nastavku, odnosno najavqenim pregovorima opozicije, {ta je realnije za DSS,, da razgovara sa Todorovi}evim, [e{eqevim radikalima, ili sa Nikoli}evom novom partijom? \or|e Vukovi}: Pa dakle, sad zaista zavisi... Voditeqka: [ta je strate{ki boqe za jednu takvu opozicionu partiju. \or|e Vukovi}: Dakle, ja prvo mislim da }e oni u okviru same stranke doneti verovatno nekakvu kona~nu odluku kakvu }e stranka politiku voditi u nekom narednom periodu. Tu prosto vidimo da postoje razli~ite struje u samom DSS-u, s jedne strane je jedna tvrda ta nacionalna struja, sa druge strane imamo tu proevropsku struju, verovatno }e se i tu desiti odre|ene stvari. Kako se na tom nivou bude donela odluka, ili koja od tih dveju struja bude uspela da donese prevlast u samoj stranci, tako }e se i vr{iti razgovori sa drugim opozicionim strankama. Ja prosto mislim da u ovom trenutku opozicija, ukoliko bude poku{ala neki koncept ujediwewa ili jednstvenog nastupa, to u stvari wima mo`e da nanese mnogo vi{e {tete nego koristi. Postoje}e opozicija nema taj ... efekat udru`ivawa, dakle vi imate tu vrlo razli~ite politi~ke opcije i zbog toga je verovatno i do{lo do ovog rascepa Srpske radikalne stranke, jedan broj qudi je shvatio da tako velika stranka vi{e ne mo`e da raste, jer ima taj balast srpskog nacio271

nalizma, dakle to tvrdo nacionalisti~ko jezgro koje zastupa odre|ene politi~ke ideje, koje drugi deo bira~kog tela ne razume. Dakle, ja prosto mislim da je to i sa stanovni{ta konkretne politike dosta lo{ potez za samu opoziciju, ja prosto mislim da se to ne}e ni desiti u narednom periodu. Dr Du{an Pavlovi}: Ako mogu ne{to da dodam samo. Dakle, ne samo da bi to bilo {teta, nego to ujediwewe opozicije ne mo`e se desiti zato {to uop{te opozicija ne zna oko ~ega bi se ujedinila. Dakle ono na {ta oni, na ~emu oni insistiraju, ta je ideja pora`ena na izborima, dakle ta nacionalisti~ka ideja ili poku{aj da se bira~ko telo mobilizuje na osnovu mitova i simbola ili mita o Kosovu je propao. Ta pri~a je propala na izborima, a dr`ati se sada toga k’o pijan plota i poku{ati na osnovu toga da se cela opozicija objedini sada, to nema {anse za uspeh. Dakle, opozicija mo`e da ne{to uradi ukoliko bi znala {ta da ka`e o temama koje su momentalno dominantne, a to su momentalno evropske integracije. I ja mislim da je ova izjava Tomislava Nikoli}a od danas, gde on pita vladu da li je ona uradila sve da bi isposlovala ili za{to nije uradila sve da bi dobila kona~no odmrzavawe tog ugovora o pridru`ivawu, jedan poku{aj Tomislava Nikoli}a da se pribli`i tom skupu pitawa koja su sada dominantna i da se poka`e kao neko ko o tome ima ne{to da ka`e. Ako vi za sve {to se desi ka`ete, pa to je zbog toga da bi se Kosovo o~uvalo ili... Voditeqka: A ~ekajte, Kosovo je bilo va`no u predizbornim kampawama cele jedne politi~ke opcije koja nije ba{ izgubila sveukupno na izborima. Dr Du{an Pavlovi}: Naravno, ne, nije, ali je do`ivela dosta veliki poraz. Voditeqka: U pravqewu vlade da. Dr Du{an Pavlovi}: Ne, ne, i na izborima i apsolutno i u broju glasova. Dr Slobodan Antoni}: ...dvesta hiqada glasova mawe. Dr Du{an Pavlovi}: To je skoro tre}ina mawe. Dr Slobodan Antoni}: Ne, ne, ne mislim na DSS, nego mislim na ~itavu tu opciju. Dr Du{an Pavlovi}: Ali ja mislim, pazite, ja mislim na DSS zbog toga {to je DSS bio jedna stranka koja je imala samo to u programu, dakle, jedina parola DSS tokom izborne kampawe bila je “Kosovo je Srbija”, ni{ta vi{e nije bilo va`no. I ta stranka do`ivela je gubitak bira~kog svog tela za skoro tre}inu. Voditeqka: Ali Kosovo je bilo va`no u izbornoj kampawi i za Demokratsku stranku. Dr Du{an Pavlovi}: Naravno da jeste, ali sada nekako ispada da vi{e to nije tema koja dominira, dakle ona je dominirala po~etkom godine, ali vi{e ne dominira. Voditeqka: Dobro. Dr Slobodan Antoni}: Ne, ali ovo je potpuno ta~no, zna~i, opozicija mo`e da se ujedini ukoliko na|e temu, e sad, recimo, ta dobra prilika za ujediwewe i dobra prilika za zajedni~ku akciju bio je ovaj plan, u stvari stav prema SSP-u, je li tako? Zna~i, da li ga prihvatiti ili ga, da li ga prihva272

titi uz odre|ene amandmane ili ga odbaciti, vidite, ni tu opozicija nije uspela da se dogovori, ujedini i ~ak na tome je i do{lo do ovog raskola u Srpskoj radikalnoj stranci. Voditeqka: A je li vam se ~ini da se tu {iri konsenzus ako i Nikoli} {iri nacionalni konsenzus? Dr Slobodan Antoni}: Ne, ali vi sad govorite o nekakvom konsenzusu sa vladom, ali ovo je zapravo... Voditeqka: Govorim oko SSP-a, oko evropskog pitawa. Dr Slobodan Antoni}: O konsenzusu sa opozicijom, dakle, koja je ideja koja treba da okupi opoziciju, zato je ono {to sam ja rekao, zna~i, to nije kriza samo stranaka, to je kriza zapravo nacionalne ideje tako da ka`em, i to je pretpostavqam ne{to na ~emu }e opozicija da radi u narednih nekoliko meseci, a mo`da i godina. Voditeqka: Kad ste rekli da na ovom fonu ima mesta za tri partije, Maja Gojkovi} je rekla ve~eras za jednu televiziju da }e ona sama da pravi svoju partiju, da li je to mo`da ta partija? Dr Slobodan Antoni}: Ne, nisam mislio na wu kad sam rekao, nego da je milion i dvesta hiqada bira~a je sasvim dovoqno da, recimo, tri partije u|u u parlament, dakle u tom sam smislu sam rekao da je to dovoqno, nisam zaista imao u vidu bilo koga odre|enoga. Voditeqka: Ali personalno, sada kada se pogleda nova budu}a stranka, mislite li da je Maja Gojkovi}, sada u Grupi gra|ana, da je ona negde, mo`ete li zamisliti da se svi ti qudi iz te, da ka`em mekane radikalske opcije na|u u toj stranci? Dr Slobodan Antoni}: Mislite kod Tomislava Nikoli}a? Voditeqka: Tako je. Dr Slobodan Antoni}: Pa ne, ali ja mislim da treba imati u vidu da su i oni me|usobno u odre|enim odnosima, tako da recimo, ako je neko oti{ao kod Tomislava Nikoli}a koga, recimo, Maja Gojkovi} ne voli, ona ne}e da ode tamo. Igor Mirovi} je tako oti{ao iz Novoga Sada, od novosadskih radikala oti{ao tamo. Voditeqka: Jeste. Dr Slobodan Antoni}: Mislim da izme|u wih dvoje postoje ozbiqni sukobi, tako da mislim da te{ko da to mo`emo da zamislimo da su sad svi oni, ra~unaju}i i Vu~i}a, da odu kod Tome Nikoli}a, ali mislim, sam Toma Nikoli} je dovoqan da pocepa, da ozbiqno pocepa bira~ko telo radikala. Voditeqka: Hvala, nastavi}emo za neki minut. Voditeqka: Dragi gosti, mo`da je ba{ ovo pitawe zgodno pred kraj emisije, da li su ovi doga|aji nastavak procesa koji je zapo~eo legalizacijom socijalista, ~ak Palme, i wihovim priznavawem za evropske i progresivne snage. Dakle ovako, pozitivan odnos prema Tomislavu Nikoli}u i wegovoj budu}oj partiji, gospodine Antoni}u? Dr Slobodan Antoni}: Na neki na~in svakako, dakle ovde imate i situaciju u kojoj vladaju}a stranka ima jo{ jednog, ako ne aktuelnog, onda potencijalnog partnera, to je jedan proces u kome se de{ava ne{to {to bi se moglo nazvati kao nacionalno pomirewe, ali u smislu da zapravo jedna strana postaje hegemon, tako da ka`em, postaje pobednik.
273

Voditeqka: Gospodine Vukovi}u? \or|e Vukovi}: Pa, dakle, meni je to negde i o~ekivano, dakle vi ste u poziciji vlasti, vi imate kqu~eve mehanizma i ukoliko se pojavi neki igra~ na opozicionoj partijskoj sceni koji mo`e da pomogne oko odre|enih pitawa, koji oko odre|enih tema mo`e da potpomogne ve}inu i da ne ka`em da napravi konsenzus, onda je potpuno logi~no da ga podr`avate. Dakle u jednom trenutku je to Socijalisti~ka partija Srbije, po tom je dakle, pre toga je to bio Palma, dakle, sad verovatno i neka budu}a politi~ka opcija, ili verovatno neka budu}a podela u DSS-u, upravo sa tog stanovni{tva }e biti interesantna Demokratskoj stranci da ih podr`i, upravo iz toga razlog jo{ jednom, {to time {ire krug qudi ili politi~kih opcije koje se sla`u oko nekih kqu~nih tema, dakle verovatno je to Evropska unija, ali mo`da i neko pitawe druga~ije politike prema Kosovu. Voditeqka: Mo`e li se u tom smislu govoriti o nacionalnom pomirewu, korak daqe u tome, u tom procesu u podeqenoj Srbiji? \or|e Vukovi}: Dakle, tu su dve dimenzije tog nacionalnog pomirewa, dakle jedna dimenzija je ona koju imamo kad su u pitawu partijske elite, dakle tu ve}e i vidimo jedan tip partijskog pomirewa. Ono {to je, u stvari, kqu~no, {to jeste pitawe nad pitawima, da li }e do}i do tog pomirewa u bira~kom telu. Dakle, da li su bira~i tih politi~kih opcija spremni da prihvate razli~itosti razli~itih politi~kih opcija. Dakle, ja zaista u ovom trenutku nisam siguran da je tako jednosmeran proces i da se stvari de{avaju tako brzo, to }e prosto vreme da poka`e. Voditeqka: [ta vi mislite gospodine Pavlovi}u? Dr Du{an Pavlovi}: Pa mislim da je jasno da se ide ka tome, dakle Tomislav Nikoli} }e polako da se preme{ta ili pribli`ava nekoj sredini politi~kog spektra, gde }e biti prihvatqiviji i jednoj i drugoj strani i da }e u tom smislu, ako se bude daqe govorilo o tom pomirewu, i on tako|e postati sastavni deo tog diskursa. Voditeqka: Hvala vam puno {to ste ve~eras bili moji gosti, hvala i vama na gledawu i vidimo se i u slede}i utorak, laku no}.

Tomislav Nikoli} po svaku cenu `eli da skrene pa`wu na sebe. Kada je, zarad sopstvenog interesa, ustupio novinarima nekakve stenograme razgovora sa dr Vojislavom [e{eqem, ozbiqno je ugrozio odbranu lidera radikala. Ove stenograme su, 17. septembra 2008. godine, objavili gotovo svi dnevni listovi u Srbiji. “Novosti” su navodne stenograme objavile sa nadnaslovom “Stenogram razgovora Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a o SSP koji je razbio SRS”, naslovom “Sudar radikala” i podnaslovom “[e{eq: 9. jula – Glasa}emo za SSP ako usvoje na{ amandman. I, 5. septembra – Ko je rekao da }emo glasati”. Antrfile u tekstu ima naslov “Prozivka lidera”. Hagu odgovaraju}i transkripti objavqeni su i u “Presu” sa nadnaslovom “Transkripti sa dve sednice stru~nog tima za odbranu predsednika SRS”, naslovom “[e{eq tra`io da se glasa za SSP” i podnaslovom “Vojislav [e{eq se 9. jula dogovorio sa Nikoli}em da radikali
274

glasaju za SSP ako bude usvojen wihov amandman, da bi 5. septembra tvrdio da o tome nikada nije bilo re~i”. Identi~an tekst objavqen je i u “Pravdi” sa nadnaslovom “Ekskluzivno – stenogrami sa dve sednice rukovodstva SRS na kojima je odlu~ivano o glasawu SSP”, naslovom “Kobni preokret” i podnaslovom “9. jula, [e{eq: Ako se na{ ovaj amandman, ovo {to, ubaci u wihov Zakon o ratifikaciji, glasamo. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv. 5. septembra, [e{eq: Ne, ne, ne}emo mi za to glasati. Ja sam zapravo da mi za to ne glasamo, {to bismo glasali, {to bi uop{te do{li na glasawe”. Rukovodstvo Srpske radikalne stranke donelo je dve kontradiktorne odluke o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, pokazuju zapisnici sa sastanaka strana~kih organa, koji su na{oj redakciji prosle|eni iz poslani~ke grupe “Napred, Srbijo”. Prvo je, 9. jula, prof. dr Vojislav [e{eq rekao da radikali glasaju za zakon o ratifikaciji ako Vlada usvoji wihov amandman, da bi 5. septembra promenio mi{qewe, i to nakon {to su Tomislav Nikoli} i ostali poslanici, prema wegovim uputstvima, u Skup{tini najavili da }e podr`ati izmeweni zakon. Redakcija “Pravde” objavquje izvode iz zapisnika sa ta dva sastanka. Sednica 9. jula (...) [e{eq: Ima{ ti meni da ka`e{ ne{to, Tomo? Nikoli}: Pa nemam ni{ta. Oni }e da stave ovaj sporazum na dnevni red, mo`da i u petak. [e{eq: Sporazum? Pa ide li ovo na{e? Nikoli}: E, vidi{ sad {ta, kakvu majmunaciju poku{avaju. [e{eq: Da. Nikoli}: Da istovremeno ide neka rezolucija Narodne skup{tine. [e{eq: Aha. Nikoli}: ...Bez veze, nevezano za sporazum. [e{eq: Da. Nikoli}: Kojom se potvr|uju sve dosada{we rezolucije, upozoravaju dr`avni organi da ne sklapaju ugovore, ovamo, onamo. Tuma~imo da u onom sporazumu tamo o pridru`ivawu da je Kosovo deo teritorije Sr bije. Ali to je rezolucija nevezana za sporazum. [e{eq: Da, da. Nikoli}: I ja sam, zvao me je... [e{eq: Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasata za sporazum, ako ovo na{e ne daju. Nikoli}: Pa ja sam, mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao: nemoj da nas zajebava{, to sve {to pi{e tu ubaci u Zakon o progla{ewu sporazuma pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u Zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dr`ave koje ratifikuju sporazum. [e{eq: Da, da. Ma rezolucija nije zakon i gotovo. Nikoli}: Ma da. I to mi ne}emo da, prvi put }emo da, ali objasni}emo za{to oko Kosova s wima nismo vi{e zajedno.
275

[e{eq: Pazi, ali kako ona to sve potvr|uje, ali ne}emo za sporazum. Nikoli}: Tako je, a i pazi, mi }emo da, amandmanom }emo, po{to ovo na{e ne}e sigurno da puste u proceduru, mi }emo amandmanom ovo na{e da guramo. [e{eq: Da, da. Nikoli}: Obrazla`emo, obja{wavamo, pri~amo i da je prozovemo da vidimo {ta }e oni da ka`u. [e{eq: Amandmanom na{e gurate u wihov zakon. Nikoli}: Tako je. [e{eq: Jer svakako mora i}i zakon o ratifikaciji, je li tako? Nikoli}: Jeste. I onda na{ amandman kojim u stvari na{e re{ewe predla`emo. [e{eq: Raspravqate o wemu na{iroko. Nikoli}: Tako je. [e{eq: E pa dobro. I ako to na{e, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odstupamo. Nikoli}: Dobro. [e{eq: To je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da pri hvate glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno. Nikoli}: Problem je Ko{tunica. [e{eq: Wemu je i na{e neprihvatqivo, je li? Nikoli}: Da, on sad glumi ~oveka koji je protiv Evrope. [e{eq: A ja se samo bojim da on nas malo ne istisne sa te ultranacionalisti~ke pozicije pa da on to postane, to mene samo brine. Voleo bih da i on bude za ovu opciju. Nikoli}: Kao {to nas je i na izborima istisnuo. Nema on {ansi vi{e, Vojislave. [e{eq: I onda kad smo mislili da nema nikakvih {ansi, odjednom on u prvi plan, zna{, wegovih je realno uvek bilo sedam posto. Nikoli}: Znam, ali on je prote`irao po medijima da treba sporazum sa Evropom praviti. [e{eq: Da, da. Nikoli}: On je parafirao. [e{eq: Dobro, ni{ta, mi se dr`imo ove pozicije koju smo dogovorili. Nikoli}: Dobro. [e{eq: Dakle, ako ide ovaj na{ Zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se na{ ovaj amandman, ovo isto ubaci u wihov Zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv. Jesmo se to dogovorili? Nikoli}: Jesmo. [e{eq: E dobro. Zna~i tu smo precizni do kraja i svuda mo`emo da branimo tu poziciju. Ho}emo u Evropsku uniju ako nam garantuju Koso vo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore. Zna~i, dr`imo se toga i ne odstupamo nigde. Eto. Pa da malo sa ose}ajem ga|ewa ho}emo u Evropsku uniju, ali Kosovo je iznad svega. Zna~i, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji, mo`e da ra~una na...
276

Sednica 5. septembra (...) [e{eq: Kako je skup{tina danas izgledala? Radeta: Pa, evo ovako. Toma jo{ ostao na skup{tini, jo{ traje, Todorovi} je oti{ao na B92, a mene su zadu`ili da ti ka`em da je, ne znam da li je bilo na vestima, da su ovi odlu~ili da prihvate ovaj na{ amandman. Uz dve sitne, hajde, ispravke koje je Toma konsultovao sa Raki}em i sa jo{ jednim profesorom i oni su rekli da to mo`e da se prihvati, jer je to Raki} ina~e pisao. To je ovo gde ka`e u ovom prethodnom tekstu: “Republika Srbija }e se jedino uz navedeno tuma~ewe smatrati vezanom celinom odredbi sporazuma”, a u novom tekstu “Republika Srbija }e se u primeni sporazuma rukovoditi navedenim tuma~ewem”. [e{eq: Aha. Radeta: I tamo gde govori ~lan 135, stav Sporazuma po kojme to {to se sporazum ne primewuje na Kosovu koje je trenutno pod me|unarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom itd; stajalo je “da se razume kao potvrdu teritorijalnog integriteta Srbije”, a sada se ka`e “da se razume kao potvrdu da sporazum ne ugro`ava teritorijalni integritet Srbije”. [e{eq: Aha. A {ta ka`e DSS na to? Radeta: DSS ne}e da glasa ni pod ovim uslovom. [e{eq: Dobro, pa mo`da ne}emo ni mi da glasamo, neka oni usvoje tako i gotovo. Oni kad tako usvoje, onda tim mogu da zavr{e raspravu, a {to bismo mi morali da glasamo i ako tako usvoje. Radeta: Pa da. [e{eq: Je li tako? Jovanovi}: Pa ve} se ve~eras izjasnio on o amandmanu, \eli}. [e{eq: Ako vlada zapravo to onda kao svoj amandman formuli{e. Krasi}: Ako vlada usvoji, onda je to prakti~no sastavni deo Predloga zakona. [e{eq: Jeste, i {to bi mi onda glasali za to? Pop-Lazi}: Pa zato {to smo rekli. [e{eq: [ta smo rekli? Pop-Lazi}: Da }emo da glasamo. [e{eq: Ko je rekao? Pop-Lazi}: Pa, danas sa govornice. Radeta: Pa, u toku rasprave. Pop-Lazi}: Kad se do{lo do toga da \eli} prihvati amandman u ime vlade, onda je ve} bilo jasno da }emo da glasamo i re~eno je i onda se u{lo malo u polemiku sa DSS-om. Jovanovi}: Odr`ani su i odbori, predsedni~e. [e{eq: A ko je u{ao u polemiku sa DSS-om? Pop-Lazi}: Pa oni su krenuli da pitaju da im nije jasno za{to smo preokrenuli stav kad smo kritikovali sporazum, da nije ni kamen na kamenu ostao od sporazuma, a sad smo odlu~ili da glasamo. [e{eq: A ko je odlu~io bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu?
277

Pop-Lazi}: Ja vam ne ka`em da jesmo, ja samo ka`em kako je bilo. [e{eq: Aha. Ne, ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odr`ati sastanak Predsedni~kog kolegijuma u {est sati, pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne}emo. Ali ja sam zapravo da mi za to ne glasamo, {to bismo mi glasali. [to bismo mi uop{te do{li na to glasawe. Ako smo ve} rasturili to da kamen na kamenu nije ostao, {ta nam zna~i ova ispravka, {ta ti misli{, Krasi}u? Krasi}: Prvo {to si rekao, amandman ima ciq da popravi tekst. [e{eq: Da. Krasi}: Snaga na{eg amandmana je bila dobra pa je predlaga~ shvatio da treba da to u|e u Predlog zakona. [e{eq: I? Krasi}: I tu se na{a misija zavr{ava. [e{eq: Pa jeste, nikakvu mi obavezu nismo preuzimali da glasamo. (...) I ne}emo da glasamo. Ti sutra ne}e{ biti na ovom sastanku, je li? Krasi}: Ne}u, idem ujutro rano. [e{eq: Ni{ta, ti ostavi kovertiran svoj stav onda. [ta ti misli{ o tome, Vjerice? Radeta: Pa on je ve} prihvatio to i ovo je ve} sastavni deo, mislim da sad traje to. Jovanovi}: Izjasnio se, malo pre se izjasnio. Radeta: Ako nije zavr{eno. Izjasnio se. [e{eq: Ne, ne, nikad se mi nismo dogovorili da }emo glasati za. Odluku nismo doneli. Radeta: Dobro, ali je zna~i ovo postalo sastavni deo sporazuma. [e{eq: Jeste i {to mi moramo do}i na glasawe uop{te? Glasa}emo samo za gasni aran`man i ja sam vam to neprekidno govorio ovih dana. Radeta: Dobro, to nije sporno, da. [e{eq: I za nas je vrlo neprijatno da mi glasamo za to, a DSS jedini ostane protiv. Radeta: Aha. [e{eq: Onda smo mi tu na gubitku velikom. Radeta: Da. [e{eq: A to da nas pohvali Evropska unija, to nas ne interesuje vaqda. Krasi}: Ili ^eda Jovanovi}. [e{eq: Da, jesi li ti za to, Vjerice, onda da se glasa protiv? Radeta: Jesam, jesam, da ne glasamo uop{te. (...) [e{eq: Ni{ta, ne}emo za to glasati. Ali mislim ima}emo sutra, ja ra~unam da }emo imati ve}inu na Predsedni~kom kolegijumu za taj stav. Vide}emo sutra. [to mi moramo sad da se izja{wavamo. Jer oni sad ovo prislu{kuju pa }e saznati. “Pravda”, 17. septembra 2008. godine, objavquje intervju sa {efom poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke Draganom Todorovi}em. U tekstu sa nadnaslovom “Za Nikoli}a i wegovu grupu nema mesta u opo278

zicionom frontu”, naslovom “Nikada ne}u oprostiti Tominu izdaju” i podnaslovom “Ne pozdravqam se sa Nikoli}em kada se sretnemo. On zna da, kada neko izda SRS, ne mo`e da o~ekuje da }e se bilo koji srpski radikal pona{ati na druga~iji na~in”, nalaze se dva antrfilea, sa naslovima “Ru{i}emo Tadi}a i bez Nikoli}a” i “SRS nema veze sa tajkunima”. Svakodnevno se ~ujem sa [e{eqem, nekada i dva puta dnevno. Razmewujemo informacije, razgovaramo o stvarima koje se de{avaju, {ta planiramo da uradimo, ka`e na po~etku razgovora za “Pravdu” {ef poslani~kog kluba SRS, Dragan Todorovi}. • [ta vam savetuje [e{eq, u kom pravcu da vodite SRS? – Nema tu nekih velikih saveta. Pravci i akcije su ve} odavno odre|eni. • I, {ta ka`e [e{eq, da li je qut na nekoga? – Ne, nisam primetio apsolutno nikakvu qutwu. On nije ~ovek koji se quti. Emocije ne ispoqava na bilo koji na~in. Ako je, na primer, ~uo da je neko oti{ao kod Nikoli}a, nemam apsolutno nikakav ose}aj da se u wegovom glasu de{ava nekakva promena. On je ~ovek koji mo`e da kontroli{e svoje emocije. Racionalan je, shvata situaciju. Pona{a se uobi~ajeno i mi o ovim stvarima i ne razgovaramo, nego ga samo obavestim. • Kako komentari{ete istra`ivawa koja ka`u da je struja Tomislava Nikoli}a odvojila vi{e od 50 odsto bira~kog tela radikala? – Uop{te na to ne reagujem. Kada su u pitawu istra`ivawa u ovakvim situacijama, mogu da vam ka`em da ozbiqan istra`iva~ od integriteta nikada ne bi u{ao u takve spekulacije. U ovom trenutku te procene ne mogu da budu relevantne. • Kako ste reagovali kada je Aleksandar Vu~i} do{ao kod vas i rekao da podnosi ostavku na sve funkcije u SRS? – Rekao sam da je to li~ni ~in. Nikada nisam ni pomislio niti poverovao da Vu~i} mo`e da izda SRS i Vojislava [e{eqa. To {to je uradio je korektno sa wegove strane. Nisam hteo da ga ni na koji na~in ube|ujem da uradi bilo {ta. Za razliku od onih koji su ga pozivali i tvrdili da su mu politi~ki oci... Znao sam da }e tu odluku Vu~i} doneti sam i kada bude do{lo vreme da }e to i saop{titi u skladu sa na{im dogo vorom. Ne `elim da ulazim u to da li je ta odluka dobra ili ne. • Zna~i, SRS ovo ne smatra izdajom? – Kako bi mogla da smatra?! To je korektan ~in i o tome nemam dileme. • Ako se prikloni Nikoli}u? – Ako se to desi, tada }emo pri~ati o tome. • Ko }e naslediti Vu~i}a na mestu generalnog sekretara? – Nismo jo{ o tome razmi{qali. • Tomislav Nikoli} je rekao da ste prilikom zajedni~ke posete [e {equ rekli da on la`e. – Nikada ne}u komentarisati ni jedan jedini doga|aj vezan za SRS ili na{e privatne odnose koje smo imali izme|u sebe. Stvar ku}nog vas pitawa je da neke stvari ostaju u ku}i.
279

• Kako ste do`iveli odlazak Nikoli}a? – Onoga momenta kada je saop{tio da je formirao poslani~ki klub, za mene je to zavr{ena stvar. Sreli ste se sa Nikoli}em na konsultacijama. Kako je izgledao taj susret? – Nikoli} zna, kada se dese ovakve stvari, da kada neko izda SRS, ne mo`e da o~ekuje da }e se bilo koji srpski radikal pona{ati na druga~iji na~in. Preko te izdaje ne mogu da pre|em. • Da li ste se pozdravili? – Ne! • Povukli ste predlog koji je on u ime predlaga~a, SRS podneo za razre{ewe predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi}. – Povukli smo ga zbog jednostavne ~iwenice. Nikoli} je iskqu~en iz SRS i nikada vi{e ne mo`e ni jednu jedinu re~enicu da izgovori u ime SRS. Mi smo ve} podneli novi predlog da se ona razre{i sa tog mesta jer je povredila Ustav Republike Srbije i sve ono {to smo naveli u obrazlo`ewu kada smo podneli zahtev za weno razre{ewe. • [ta je bilo oko zajedni~kog delovawa opozicije? – Ostalo je sve po starom. Na{ zajedni~ki ciq je da se obori re`im Borisa Tadi}a i da se {to pre do|e do prevremenih izbora. [to se ti~e Nikoli}a i poslanika SRS, oni su oteli strana~ke mandate i mi sa wima ne}emo ulaziti ni u kakvu pri~u i ni u kakve razgovore. Na{ stav je da mi nismo ni u bilo kojoj saradwi prihvatali da nijedan na{ otpadnik koji je oti{ao i odneo mandat, da sa wim nemamo nikakvu saradwu. Taj dogovor smo postigli i sa na{im potencijalnim partnerima u poje dinim op{tinama. Mi smo po{tovali i takve wihove `eqe da ne ulazimo sa qudima koji su wih izdali. Nikoli} sa svojom grupom ne}e mo}i da se na|e u takvoj pri~i. • Da li Mi{kovi} i Beko i daqe finansiraju SRS? – [to se ti~e bilo koga ko finansira SRS i ako finansira, postoji sve u stranci. [to se ti~e Mi{kovi}a i Beka, u SRS ne postoji ni jedna jedina ~iwenica koja bi tu tvrdwu potkrepila. To pitawe treba da se postavi Nikoli}u. Tvrdim da je izve{taj koji je dostavila na{a stranka apsolutno istinit. SRS nikada nije finansirao nijedan tajkun. Intervju sa predsednikom beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawom [arovi}em objavqen je u “Pravdi”, 17. septembra 2008. godine, sa naslovom “Vu~i} je ~lan SRS” i podnaslovom “Radikali ne prete Nikoli}u, mi smo `rtve – na{im ~lanovima prete Nikoli}evi lobisti”. [ef beogradskih radikala ne `eli da komentari{e nesuglasice izme|u dr Vojislava [e{eqa i Dragana Todorovi}a, dok ostavku Aleksandra Vu~i}a smatra li~nim ~inom. Nemawa [arovi}, lider beogradskih radikala, tvrdi da niko iz ove stranke nije pretio Tomislavu Nikoli}u ni wegovoj porodici, a niti Aleksandru Vu~i}u, ve} da su, naprotiv, radikali prave `rtve progona. – Mi nikada nismo, niti }emo pretiti. Medijska hajka i farsa se nastavqaju. Ako se nekome preti, onda su to na{i ~lanovi, na koje Nikoli}evi lobisti vr{e strahovit pritisak – naglasio je [arovi}.
280

• Osvr}u}i se na navode doskora{weg zamenika predsednika stranke, da su Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansirali deo kampawe radikala, [arovi} ka`e da je to prvi put ~uo u emisiji u kojoj je Niko li} te podatke otkrio javnosti. – Bio sam iznena|en kada sam to ~uo. Nikoli} je na te sastanke i{ao sam, tako da ja ni{ta ne znam o tome – kazao je funkcioner SRS. • On nije `eleo da komentari{e ostavku Aleksandra Vu~i}a. – Ostavka je li~ni ~in. Pri tom, Vu~i} nije rekao da napu{ta stranku, niti je kazao da vi{e nije ~lan SRS – isti~e [arovi}. • Kada je re~ o izjavi Tomislava Nikoli}a da je i Todorovi} imao nekoliko “okr{aja” sa [e{eqem, navode}i jedan od wihovih susreta u Hagu, kada je Todorovi} rekao lideru radikala da je la`ov, [arovi} ka`e da ta izjava govori o Nikoli}u kao ~oveku. – Ne treba pquvati u ~abar iz koga je pio vodu 18 godina. Mi smo do ju~e bili bra}a i nijednu ru`nu re~ o wemu nismo rekli – kazao je [arovi}. • Na konstataciju da su oni Nikoli}a nazvali izdajnikom ~im je istupio iz stranke, [arovi} ka`e: – Mi smo ponovili re~i koje je Nikoli} govorio o @ivadinu Leki}u i ostalima koji su napustili stranku i otimali mandate. To je mi{qewe Tomislava Nikoli}a, koje smo mi prihvatili, kao {to smo ga prihvatili i kada je pri~ao o Leki}u. Urednik “Nove srpske politi~ke misli”, \or|e Vukadinovi}, smatra da }e se u budu}nosti DSS opredeliti za saradwu sa Srpskom radikalnom strankom i wenim vo|om dr Vojislavom [e{eqem. “Politika”, 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovom “Opozicija u rasulu”, u kojem se nalazi antrfile “Radikalima fali 29 potpisa”. Srpska radikalna stranka povukla je ju~e svoj predlog za sazivawe vanredne sednice Skup{tine Srbije na kojoj bi se raspravqalo o smeni predsednice parlamenta Slavice \uki}–Dejanovi}. Po{to je predlog podnet u vreme dok je Tomislav Nikoli} bio {ef poslani~ke grupe, on je trebalo i da ga obrazla`e. Me|utim, zbog raskola u stranci, novi {ef poslani~ke grupe Dragan Todorovi} najavio je da }e radikali predati nov predlog, uz obrazlo`ewe da “Tomislav Nikoli} nikada vi{e ne mo`e da predstavqa SRS”. Todorovi} je, kako prenosi Tanjug, kazao da radikali nisu tra`ili potpise podr{ke drugih poslanika, dodav{i da }e rasprava pokazati da li ima poslanika koji misle da je \uki}-Dejanovi} prekr{ila Poslov nik time {to je u julu prekinula sednicu parlamenta na dve nedeqe. S druge strane, {ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikoli} izjavio je da poslanici tog kluba ne}e podr`ati novi predlog SRS-a za sazivawe vanredne sednice o razre{ewu predsednice parlamenta. Poslanici kluba “Napred Srbijo”, kako je kazao, ne}e imati “nikakvu komunikaciju sa SRS-om. Prema wegovim re~ima, radikali su imali dilemu da li da on i daqe bude wihov predstavnik po tom predlo gu, ali da su ipak odlu~ili da povuku potpise 51 poslanika sa inicija tive za odr`avawe vanredne sednice.
281

Da }e doju~era{wi partijski drugovi iz SRS-a biti najqu}i politi~ki protivnici, bilo je jasno posle te{kih re~i koje su me|usobno uputili i gomile strana~kog “prqavog ve{a” koji su izneli. Nakon kletvi koje su na wegovu adresu uputile poslanice i visoke funkcionerke SRS-a Vjerica Radeta i Nata{a Jovanovi}, Nikoli} je rekao da sa qudima koji su mu kleli unuke ne mo`e da sara|uje. S druge strane, trenutno ne izgleda realno ni da bi ostatak SRS-a veran Vojislavu [e{equ sara|ivao sa ~ovekom koga posledwih dana naziva izdajnikom. Me|utim, i pre raskola u ovoj stranci skup{tinska rasprava o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu pokazala je da me|u opozicionim strankama ne postoji jedinstven stav o nekim pitawima. Tako su ra dikali, koje je tada kao {ef poslani~ke grupe predvodio Tomislav Nikoli}, da podsetimo, bili spremni da glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, uz uslov da se prihvati wihov amandman da je Kosovo deo Srbije, dok su poslanici Demokratske stranke Srbije ostali tvrdi u stavu da za ovaj dokument ne sme da se glasa. Da }e saradwa izme|u Nikoli}evih i Ko{tuni~inih poslanika ubudu}e biti ote`ana, pokazuje i wihov razli~it odnos prema zakonskim predlozima vladaju}e koalicije. Tako portparol DSS-a Andreja Mladenovi} najavquje da }e wegova stranka biti “principijelna opozicija” tako {to }e u~estvovati u ras pravi i ulagati amandmane, ali i redovno glasati protiv vladinih predloga zakona, dok Nikoli} izjavquje da se mo`e o~ekivati da glasa za vladine predloge zakona ukoliko budu prihva}eni amandmani koje budu predlagali wegovi poslanici. Dodatni problem u sklapawu ~vr{}eg opozicionog saveza, koji je trebalo da bude formiran tokom septembra, predstavqa i najava Aleksandra Vu~i}a da }e se privremeno povu}i iz politike. Vu~i} je, da podsetimo, prvi izneo ideju ~vr{}eg povezivawa opozicije. I pored svih razlika koje su evidentne me|u opozicionim partija ma, u DSS-u i SRS-u tvrde da opozicija zbog toga nije slabija. Predsednik Izvr{nog odbora DSS-a Dragan [ormaz ka`e da opozicija nije ni {ta nejedinstvenija nego do sada. Prema wegovim re~ima, vlast je mawe slo`na nego opozicija, {to pokazuje slu~aj sa rezolucijom o Kosovu, ko ja je nedavno povu~ena sa dnevnog reda skup{tine, jer nije bilo saglasno sti me|u koalicionim partnerima za weno usvajawe. “[ta vredi da je opozicija slo`na, ako vlast ima stabilnu ve}inu. U toj situaciji je te{ko ne{to u~initi sve dok ne do|e do nekog rasko la u vladaju}oj ve}ini. Na ispitu }e sada biti i Nikoli} i [e{eq da poka`u koliko su prava opozicija”, ka`e [ormaz. Na pitawe da li je wegova stranka bli`a [e{eqevom ili Nikoli}evom krilu, on ka`e da ne `eli da govori o “krilima”, da DSS ima svo ju politiku. A Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~ke grupe DSS-a u parlamentu, ka`e da opozicija treba da sara|uje kako bi bila “bedem demokratije”.
282

Sli~no govori i Dragan Todorovi}, potpredsednik SRS-a. On snagu opozicije vidi u tome {to su “neke stvari iza{le na videlo”. Sada je, kako ka`e, nekim strankama “spu{ena cena”, jer se pojavquju druge sa ve}im koalicionim kapacitetom. Todorovi} dodaje da nisu odustali od predloga za saradwu sa DSS-om. “Dogovara}emo se po svim ta~kama koje eventualno odgovaraju i wima i nama kako bismo zajedni~ki delovali i postigli odre|eni ciq”. Velimir Ili}, lider Nove Srbije, jedini smatra da je opozicija u ovom trenutku slabija nego ikada. On o~ekuje da }e se situacija na politi~koj sceni iskristalisati za mesec-dva. Sa wim se sla`u i analiti~ari, ocewuju}i da ne postoji zajedni~ki opozicioni front. Opozicija je, kako ka`e \or|e Vukadinovi}, urednik “Nove srpske politi~ke misli”, bila u te{kom polo`aju i pre rascepa u SRS-u, a sada se na{la u jo{ te`em. “DS i Boris Tadi} su koncentrisali u svojim rukama vlast kakvu je imao samo Milo{evi}. Od opozicionog fronta ne}e biti ni{ta ili }e u najboqem slu~aju biti znatno oslabqen zbog raspada radikala”, ka`e Vukadinovi}. Prema wegovom mi{qewu, DSS }e se opredeliti za saradwu sa [e{eqevim krilom, ali ne}e be`ati ni od Nikoli}a. “Nema sumwe da je DSS bli`i [e{equ, ali ne}e `uriti u ~vrst zagrqaj sa radikalima. Ta bliskost ogleda se u odnosu prema SSP-u, Rusiji, Zapadu, vlasti i oni ~ine jedan jedini kakav-takav opozicioni blok u Srbiji. Odnos DSS-a prema Nikoli}u zavisi}e od wegovih poteza”, obja{wava Vukadinovi}, ali dodaje i da ne treba potpuno iskqu~ivati saradwu Nikoli}evog i [e{eqevog bloka u budu}nosti. On je tako|e uveren da u ovom trenutku Nikoli} i ako mu se uka`e prilika ne}e nikako ulaziti u vlast jer bi to, pre izbora, bilo {tetno i po wega i po DS. Za razliku od wega, Milan Nikoli}, direktor Centra za prou~avawe alternativa, mi{qewa je da postoji {ansa da Nikoli} bude u vladi i bez izbora. “Ova koalicija na vlasti trenutno je vrlo jaka i mo`e u Nikoli}u dobiti ~ak budu}eg partnera. DS i Tadi} sad imaju mogu}nost da odgovo re na neke ucene SPS-a, G 17 plus i LDP-a tako {to }e re}i da imaju no vog partnera”, smatra Nikoli}. On ka`e da su qudi koji trenutno vode stranke u opoziciji bez vi zije i inicijative, te da je Nikoli} jedini koji je u~inio ne{to novo. “Nikoli} bi mogao da preuzme vo|stvo na tom novom opozicionom blo ku ako wegova ideja nije u drugom pravcu ulaska u vlast. DSS se pona{a kao drogirani bokser koji nikako da iza|e iz nokdauna”, smatra Niko li}, koji ne vidi nikakve lo{e strane trenutne situacije, u kojoj je vr lo jaka vladaju}a koalicija, jer to zna~i ulazak Srbije u mirnije vode. Novi predlog za vanrednu sednicu, kako je ju~e rekla Slavica \uki}-Dejanovi}, potpisalo je 55 poslanika, ali to nije dovoqno, po{to
283

su za to potrebni potpisi 84 poslanika. Predsednica parlamenta je kazala da }e, ukoliko radikali obezbede podr{ku i drugih poslanika, tu inicijativu svakako staviti na dnevni red. Tekst sa naslovom “Kako su radikali promenili mi{qewe o EU” i podnaslovom “Tomislav Nikoli} obelodanio stenograme sa dve sednice tima za odbranu [e{eqa, iz kojih se vidi da je lider SRS-a prvo bio za SSP, a potom se predomislio”, objavqen je u “Politici” , 17. septembra 2008. godine. Nemoralni ~in Tomislava Nikoli}a, zloupotreba funkcije na kojoj je bio i podmetawe zapisnika sa sednica tima koji poma~e odbranu dr [e{eqa, glavne su teme u medijima. [ef poslani~ke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikoli} dostavio je ju~e medijima zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa, koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP-a ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, na kome je lider SRS-a poru~io da }e radikali glasati za ratifikaciju sporazuma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS-a, i od 5. septembra, na kome je promenio odluku. Na po~etku zapisnika [e{eq je saop{tio da }e SRS glasati za vla din predlog rezolucije (o kontinuitetu dr`avne politike prema Kosovu i Metohiji), ali ne i za SSP ukoliko ne bude usvojen amandman radi kala. “Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za sporazum, ako ovo na{e ne daju”, ka`e [e{eq. Nikoli} mu odgovara: “... Mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao – to sve {to pi{e tu ubaci u zakon o progla{ewu sporazuma pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dr`ave koje ratifikuju sporazum”. [e{eq mu je na to odgovorio: “E pa dobro. I ako to na{e usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odstupamo. To je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da prihvate, glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno”. Nikoli} mu na to odgovara da je “problem (Vojislav) Ko{tunica”. [e{eq ga pita da li to zna~i da je Ko{tunici neprihvatqiv amandman radikala, na {ta Nikoli} odgovara da Ko{tunica “glumi ~oveka koji je protiv Evrope”. Lider SRS-a je izrazio bojazan da Ko{tunica “malo ne istisne sa ultranacionalisti~ke pozicije SRS, pa da on to postane” i rekao: “Voleo bih da i on bude za ovu opciju”. Pri kraju tog sastanka [e{eq zakqu~uje: “... Ako se na{ ovaj amandman, ovo isto ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv”. Onda je [e{eq dodao: “Zna~i, tu smo precizirali do kraja i mo`emo da branimo tu poziciju. Ho}emo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore. I zna~i dr`imo se toga i ne odstupamo nigde. Pa da malo sa ose}ajem ga|ewa ho}emo u EU, ali Ko sovo je iznad svega...”.
284

Na sednici stru~nog tima od 5. septembra, kojoj nije prisustvovao Nikoli}, poslanici SRS-a Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, Gordana Pop Lazi} i Nata{a Jovanovi} obavestili su [e{eqa da je Vlada Srbije prihvatila amandman SRS-a i da je sa govornice saop{teno da }e radi kali da glasaju za predlog zakona o ratifikaciji SSP-a. Na to ih [e{eq pita: “A ko je odlu~io bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu? Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odr`ati sastanak predsedni~kog kolegijuma u {est sati pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali ja sam zapravo da mi za to ne glasamo. [to bismo glasali?” Krasi} je rekao da je za wega najbitnije pitawe da li podr`avawe SSP-a zna~i promenu stava EU prema pitawu Haga, na {ta mu je [e{eq rekao da to “nije nikakva promena”. Krasi} mu na to odgovara: “Pa za{to bismo mi glasali? Neko tebe progawa i ho}e da te ubije, a mi treba...”, a [e{eq ga preseca re~enicom: “I ne}emo da glasamo”. Potom je [e{eq pitao sve prisutne na sastanku da se izjasne da li su za to da se glasa za SSP, na {ta su Krasi}, Radeta, Jovanovi} i Pop Lazi} odgovorili da nisu za to da se glasa, a Bo`idar Deli} je kazao: “Ja sam za to da uop{te ne glasamo”. [e{eq konstatuje: “Da ne do|ete tada kada bude glasawe o tome”, {to Radeta potvr|uje. [e{eq ka`e: “Dobro, imamo dotad vremena da se ~ujemo, ali ja mislim da ovo treba da provedemo kroz predsedni~ki kolegijum, da to bude zvani~no utvr|en zajedni~ki stav... Da tu ne bi bilo slobodnih strelaca”. Pop Lazi}eva mu ka`e: “Danas je ve} ostao utisak u javnosti i ostavili smo takvu poruku da }emo mi glasati za to”, na {ta [e{eq uzvra}a: “Ne znam kako, s kojim odobrewem, s kim. I {ta nas briga za taj utisak”, a na pitawe prisutnih {ta da ka`u Nikoli}u, odgovara da je va`no da ne daje obe}awe da }e SRS glasati za to. Vest sa naslovom “Maja Gojkovi}: [e{eq spre~avao pobede radikala”, koju je prenela agencija Tanjug, objavqena je u “Politici” , 17. septembra 2008. godine. Biv{a potpredsednica SRS-a Maja Gojkovi} izjavila je sino} da je lider te stranke Vojislav [e{eq naglo ru{io wen rejting u kqu~nim momentima. “[e{eq je uvek u zavr{nicama kampawa, u samim finali ma, iznosio pojedine opaske koje su u posledwem trenutku odnosile do bar broj glasova potencijalnih bira~a. Predsednik SRS-a o~igledno nije `eleo da stranka pobedi, ili se pla{io pobede svog zamenika To mislava Nikoli}a”, kazala je ona i dodala da osniva novu stranku. Potpredsednik SPO Sowa ^ekovi} sa zadovoqstvom ~eka osnivawe nove stranke Tomislava Nikoli}a i podse}a na neuspe{nu saradwu dr Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a devedesetih godina. Tekst sa nadnaslovom “Nova Srbija spremna za saradwu sa novom strankom Tomislava Nikoli}a” i naslovom “Najve}i kriti~ari vlasti”, objavquje “Dan” od 17. septembra 2008. godine.
285

Poslanici novoformiranog poslani~kog kluba “Naprijed, Srbijo – Tomislav Nikoli}” su najavili osnivawe stranke i mogu}nost saradwe sa “narodwa~kim blokom” koji su formirale Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija. Funkcionere NS-a i DSS-a pitali smo da li postoji {ansa za zajedni~ko djelovawe sa eventualnom strankom Tomislava Nikoli}a obzirom na de{avawa u Srpskoj radikalnoj stranci, ~iji je on koliko do ju~e bio zamjenik predsjednika i {ef poslani~kog kluba. – Naravno da postoji {ansa za zajedni~ko djelovawe. Ne treba je odbacivati, ali ni mje{ati se u unutra{we stvari SRS-a – rekla je Filipovski za “Dan” i naglasila da o~ekuje da se ovih dana razrije{i kriza u SRS-u, poslije ~ega }e se znati ko je gdje. Naglasila je da je Nova Srbija za saradwu sa politi~kim strukturama sli~nih programskih opredjeqewa i zajedni~kih ciqeva. Navela je da bi zajedni~ki ciq ovih stranaka trebalo da bude iznala`ewe na~ina za {to skorije raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. – Bori}emo se da budemo jaka i konstruktivna opozicija koja bi zaista bila prava opozicija i te`ila da {to prije skine sa vlasti predsjednika Demokratske stranke i Srbije Borisa Tadi}a i predsjednika G17 plus i ministra Mla|ana Dinki}a – podvukla je Filipovski i najavila da }e naredni dani, poslije raspleta situacije u SRS pokazati kuda daqe. Obja{wavaju}i razloge za udru`ivawe opozicije da bi {to prije sa vlasti oti{ao aktuelni re`im, Filipovski je objasnila da je nelogi~no da poslanici G17 plus prvo glasaju za ratifikaciju gasnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, a zatim predsjednik G17 plus Mla|an Dinki} po~ne sa lobirawem protiv. Prema wenim rije~ima, DSS–NS i eventualno nova stranka Tomislava Nikoli}a bili bi jaka opozicija. – To zna~i da }emo biti u principu konstruktivna opozicija od op{teg interesa za sve gra|ane i najve}i kriti~ari vlasti i svakog poteza koji ne bude ispravan. Posqedwi primjer gdje je vlast zaslu`ila o{tru kritiku je skidawe Rezolucije o Kosovu i Metohiji sa dnevnog reda skup{tinskog zasjedawa i to bez obrazlo`ewa – podsjetila je Fi lipovski i istakla da “ova Vlada nema konstantnu politiku o Kosovu i Metohiji, jer da ima, prije nego {to je Rezolucija skinuta sa dnevnog reda, predsjednik parlamenta Slavica \uki} – Dejanovi} bi obavila kon sultacije sa {efovima poslani~kih grupa”. Filipovski nije iskqu~ila mogu}nost da konstruktivna opozicija glasa za zakonske projekte koji su u interesu gra|ana, kao {to su infrastrukturni projekti za koje je NS glasala, a poti~u iz vremena biv{e vlade, kada je ministar za infrastrukturu bio predsjednik NS Velimir Ili}. Iz poslani~kog kluba “Naprijed, Srbijo – Tomislav Nikoli}” je najavqeno da }e nova stranka imati program moderne desnice. Nedavno
286

je Srpski pokret obnove na sva zvona najavio povratak desnice na politi~ku scenu. Potpredsjednik SPO Sawa ^ekovi} je naglasila da prve informacije govore da su ~lanovi SPO i oni koji su to nekada bili prihvatili program sa zadovoqstvom. Upitana da li bi SPO mogao sara|ivati sa Nikoli}evom strankom, ^ekovi}eva je prvo istakla da je SPO pro{ao kroz sada{wa de{avawa u SRS-u. – Eventualno nova stranka Tomislava Nikoli}a uliva nadu da je saradwa mo`da mogu}a – naglasila je ^ekovi}eva i podsjetila da su deve desetih godina sara|ivali Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq, ina~e kumovi, ali neuspje{no. ^ekovi}eva se ogradila i naglasila kada je u pitawu eventualna saradwa sa Tomislavom Nikoli}em “Vuk dlaku mijewa, ali }ud nikada”. Potpredsjednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije Dragan [ormaz je naglasio da se DSS, za razliku od SRS, umjesto unutra{wim stvarima bavi iznala`ewem na~ina za ru{ewe re`ima Borisa Tadi}a. – O eventualnoj saradwi sa Nikoli}em odlu~i}emo kada se zavr{i pri~a u SRS-u – zakqu~io je [ormaz. Ve}ina {tampanih medija {iri dezinformacije o prelasku odbornika Srpske radikalne stranke na stranu Tomislava Nikoli}a, dok za one koji ne `ele da se pridru`e klubu izdajnika ka`u da ostaju verni ideologiji i dr Vojislavu [e{equ – zbog straha. “Dnevnik”, 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa naslovima “Radikali naizgled jedinstveni”. Iz op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Sremskim Karlovcima nema zvani~nih informacija o tome da li se ~lanstvo opredelilo da li }e ostati verni strana~kom vo|i Vojislavu [e{equ koji je u Hagu ili }e se prikloniti disidentu Tomislavu Nikoli}u, ali pouzdani izvori tvrde da podela me|u karlova~kim radikalima ima. Prema tvrdwama dobrih poznavalaca prilika u radikalskim redovima, zvani~ nog izja{wavawa u odboru nije bilo, ali ima pojedina~nog, nezvani~nog svrstavawa na Nikoli}evu stranu. Dok odbor pod ~vrstom rukom prvog ~oveka stranke u Karlovcima “}uti”, biv{i ~lanovi ili pak oni koji su iza{li iz odbora zbog neslagawa sa predsednikom, otvoreno staju na stranu Tomislava Nikoli}a i prebrojavaju se, ne bi li sakupili dovoqno pristalica za formirawe novog politi~kog {taba. [ef odborni~ke grupe radikala u karlova~ kom parlamentu Vedrana ]ikovi}, na na{e pitawe da li je u odborni~koj grupi do{lo do podvajawa, ka`e da nije i da toga nema ni u op{tinskom odboru, ~ak ni naznaka za tako {ta. Veruje se da me|u radikalskim odbornicima ipak ne}e biti otkazi vawa poslu{nosti [e{equ zbog toga {to su potpisali blanko ostavke, pa mogu ostati bez mandata. Karlova~ki radikali posledwih nekoliko godina poznati su po me|usobnim nesuglasicama. Do kulminacije je do 287

{lo pro{le godine u februaru, kada umalo izme|u onih koji su za sada{weg predsednika @ivana \uragi}a i onih koji su protiv wega nije izbila tu~a, pa je pozvana policija da interveni{e. Posle pisawa o tome u na{em listu, potpisnik ovih redova je ozna~en kao nedobronameran novinar, pa je ~ak sa redovne godi{we skup{tine stranke udaqen uz pomo} policije. Delovi razgovora izme|u dr Vojislava [e{eqa i wegovog stru~nog tima za odbranu, iz “zapisnika” koje je Tomislav Nikoli} dostavio medijima zbog li~ne promocije i `eqe da naudi lideru radikala, objavqeni su u “Glasu” , 17. septembra 2008. godine. Tekst nosi nadnaslov “Zapisnici razgovora na kojima su radikali odlu~ivali da li da glasaju ili ne za ratifikaciju SSP”, naslovom “A ko je to odlu~io bre?” i podnaslovom “[e{eq, 9. jula: ’Ako to na{e (amandman) usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odustajemo – to je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da prihvate, glasamo protiv sporazuma’. [e{eq, 5. septembra: ’Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo odr`ati sastanak Predsedni~kog kolegijuma pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali, ja sam zapravo, da ne glasamo’”. [ef poslani~ke grupe “Napred, Srbijo” Tomislav Nikoli} dostavio je ju~e medijima zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa, koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, u kome je lider SRS poru~io da radikali glasaju za ratifikaciju sporazu ma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS, i od 5. septembra, u kome je promenio odluku. Prema po~etku dostavqenog zapisnika, [e{eq je smatrao da SRS treba da glasa za vladin predlog rezolucije (o kontinuitetu dr`avne politike prema Kosovu i Metohiji), ali ne i za SSP, ukoliko ne bude usvojen amandman radikala. “Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za spo razum ako ovo na{e ne daju”, rekao je [e{eq. Nikoli} mu (prema zapisniku) odgovara: “... Mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao – to sve {to pi{e tu, ubaci u zakon o progla{ewu sporazuma pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dr`ave koje ratifikuju sporazum”. [e{eq mu je na to odgovorio: “E, pa dobro. I ako to na{e usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga da odstupamo. To je uslov da bismo glasali za sporazum, ako ne}e to da prihvate, glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno”. Nikoli} mu na to odgovara da je “problem (Vojislav) Ko{tunica”. [e{eq ga pita da li to zna~i da je Ko{tunici neprihvatqiv amandman radikala, na {ta Nikoli} odgovara da Ko{tunica “glumi ~oveka koji je protiv Evrope”.
288

Lider SRS je izrazio bojazan da Ko{tunica “malo ne istisne sa ultranacionalisti~ke pozicije SRS, pa da on to postane” i rekao: “Voleo bih da i on bude za ovu opciju”. Pri kraju tog sastanka [e{eq zakqu~uje: “... Ako se na{ ovaj amandman, ovo isto ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e – glasamo protiv”. Onda je [e{eq dodao: “Zna~i, tu smo precizirali do kraja i mo`emo da branimo tu poziciju. Ho}emo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore. I, zna~i, dr`imo se toga i ne odstupamo nigde. Pa da malo sa ose}ajem ga|ewa ho}emo u EU, ali Kosovo je iznad svega...”. Na sednici stru~nog tima od 5. septembra, kojoj nije prisustvovao Nikoli}, poslanici SRS Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, Gordana Pop Lazi} i Nata{a Jovanovi} obavestili su [e{eqa da je Vlada Srbije prihvatila amandman SRS i da je sa govornice saop{teno da }e radikali da glasaju za predlog zakona o ratifikaciji SSP. Na to ih [e{eq pita: “A ko je odlu~io, bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu? Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odr`ati sastanak Predsedni~kog kolegijuma u {est sati pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali, ja sam, zapravo, da mi za to ne glasamo. [to bismo glasali?” Krasi} je rekao da je za wega najbitnije pitawe da li podr`avawe SSP zna~i promenu stava EU prema pitawu Haga, na {ta mu je [e{eq rekao da to “nije nikakva promena”. Krasi} mu na to odgovara: “Pa, za{to bi mi glasali? Neko tebe pro gawa i ho}e da te ubije, a mi treba...”, a [e{eq ga preseca re~enicom: “I ne}emo da glasamo!” Potom je [e{eq zatra`io da se svi prisutni na sastanku izjasne – da li su za to da se glasa za SSP, na {ta su Krasi}, Radeta, Jovanovi} i Pop Lazi} odgovorili da nisu za to da se glasa, a Bo`idar Deli} je ka zao: “Ja sam za to da uop{te ne glasamo”. [e{eq konstatuje: “Da ne do|ete tada kada bude glasawe o tome”, {to Radeta potvr|uje. [e{eq ka`e: “Dobro, imamo do tad vremena da se ~ujemo, ali ja mislim da ovo treba da provedemo kroz Predsedni~ki kolegijum, da to bude zvani~no utvr|en zajedni~ki stav... Da tu ne bi bilo slobodnih strelaca”. Pop Lazi}eva mu ka`e: “Danas je ve} ostao utisak u javnosti i ostavili smo takvu poruku da }emo mi glasati za to”, na {ta [e{eq uzvra}a: “Ne znam kako, s kojim odobrewem, s kim. I {ta nas briga za taj utisak”, a na pitawe prisutnih {ta da ka`u Nikoli}u, odgovara da je va`no da ne daje obe}awe da }e SRS glasati za to. “To mu recite i ni{ta drugo...”, poru~io je [e{eq. Predsednik beogradskog odbora Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi} potvr|uje da je odborni~ki klub ostao apsolutno jedinstven u podr{ci dr Vojislavu [e{equ. Tekst sa naslovom “[arovi}: Nisam drugi Vu~i}” objavqen je u “Glasu”, 17. septembra 2008. godine.
289

Predsednik beogradskog odbora SRS-a Nemawa [arovi} kazao je ju~e da on sigurno ne}e biti novi sekretar radikala umesto Aleksandra Vu~i}a, kome je ju~e skup{tina Beograda konstatovala prestanak mandata, i da za tu funkciju ima vi{e kandidata. – Odluku o tome done}e Centralna otaybinska uprava u skladu sa Statutom stranke – rekao je [arovi}, koji je rekao da je odborni~ki klub SRS-a ostao apsolutno jedinstven u podr{ci [e{equ, kao i ~itav beogradski odbor SRS-a. A gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je da bi bilo dobro i za Srbiju, a naro~ito za Beograd, da Vu~i} ostane politi~ki aktivan. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} kazao je ju~e da su svi odbornici te stranke u lokalnim skup{tinama potpisali blanko ostavke i sudski overene ugovore po kojima odborni~ki mandati pripadaju partiji. – Odbornici koji }e se opredeliti za stranku koja }e se, kako ~ujem, zvati kao i novoformirani poslani~ki klub “Napred, Srbijo” bi}e razre{eni u skladu sa ugovorima koje su potpisali – kazao je on Beti. Kada je re~ o poslani~kim mandatima u Skup{tini Srbije koji se ne mogu oduzeti aktivirawem blanko ostavki zato {to nisu pra}eni i odgovaraju}im ovla{}ewem i sudski overenim ugovorima, potpredsednik SRS-a je kazao da }e ta stranka postupiti u skladu sa zakonom i Ustavom. – Pretpostavqam da }e se vladaju}a ve}ina opredeliti za re{ewe koje joj je korisno u ovom momentu – rekao je on. Jo{ se deli SRS, pa je broj wenih odbornika u Skup{tini op{tine Bor prepolovqen je, jer je wih {est od 13 odlu~ilo da formira novu grupu “Napred Srbijo – Tomislav Nikoli}”. A velika grupa odbornika SRS-a u SO Prokupqe napustila je radikale i pre{la u grupu “Napred, Srbijo”. Poslani~ki klub “Napred Srbijo” saop{tio je da je Op{tinski odbor SRS-a na Novom Beogradu, ve}inom od 29 prema {est glasova, podr`ao Tomislava Nikoli}a. Odbornici Srpske radikalne stranke najavquju mnogo ozbiqniji rad u Skup{tini, nakon {to je beogradski odbor jedinstveno podr`ao dr Vojislava [e{eqa. “Glas”, od 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Odbornici SRS tra`e uvo|ewe direktnih prenosa sednica Skup{tine grada”, naslovom “Parlament na TV-u?” i podnaslovom “Broj ~lanova upravnih odbora, namewen opoziciji uve}an za 50 odsto. DSS i SRS odbijaju funkcije. Svi koji imaju fakultetsku diplomu i ~etiri godine radnog sta`a, mogu da konkuri{u za mesta direktora javnih preduze}a, ponovio Dragan \ilas”, u kojem se nalaze dva antrfilea, sa naslovima “Izjedna~iti gradske i prigradske op{tine” i “Obilaznica kasni 30 dana”. Odbornici Skup{tine grada Beograda jednoglasno su ju~e usvojili odluku o ostavci {efa odborni~ke grupe SRS-a Aleksandra Vu~i}a, ko ga je zamenio Nemawa [arovi}, dosada{wi prvi ~ovek beogradskih ra290

dikala. Od 40 radikalskih odbornika, Vu~i}a je podr`ala samo Biqana Devrwe, koja je tako|e podnela ostavku. – Beogradski odbor jedinstven je u podr{ci Vojislavu [e{equ, a vreme }e pokazati da li je Vu~i}eva odluka bila ispravna. Odbornici SRS }e daleko ozbiqnije pristupiti radu u Skup{tini nego {to je do sada bio slu~aj. Tako|e, tra`i}emo od gradske vlasti da se donese odluka o uvo|ewu direktnih televizijskih prenosa sednica beogradskog parlamenta, jer gra|ani na to imaju pravo – rekao je [arovi} po imenovawu na novu funkciju, demantuju}i da }e biti novi generalni sekretar radikala. Odbornici iz redova vladaju}e koalicije po skra}enom postupku izglasali su predlog izmena i dopuna statuta 17 javnih preduze}a ~iji je osniva~ grad. Izmene se odnose na broj ~lanova upravnih odbora koji je uve}an za 50 odsto, namewenih predstavnicima opozicije. Neboj{a Bakarec, odbornik DSS-a, naglasio je da se uve}avawem mesta u upravnim odborima samo nepotrebno tro{e novci poreskih obveznika. DSS je jo{ jednom odbio \ilasov usmeni poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora. I radikali su ponovo odbili poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora javnih preduze}a, obja{wavaju}i da su pri~e o depolitizaciji prava farsa. Na pitawe novinara da li }e slobodna mesta u upravnim odborima, predvi|ena za opoziciju, biti popuwena, gradona~elnik Dragan \ilas je rekao da ne}e, ali da se odluka ne}e mewati. – Promenom statuta javnih preduze}a predvi|eno je da svi koji imaju fakultetsku diplomu i ~etiri godine radnog sta`a, mogu da konkuri{u za mesta direktora javnih preduze}a. Konkurs }e mo}i da se raspi{e ve} sutra, dok }e u narednih deset dana neka preduze}a i dobiti nove direktore – najavio je \ilas. Prema predlogu nacrta novog Statuta grada Beograda, koji su odbornici usvojili na ju~era{wem zasedawu, jedna od novina je da se u u nadle`nostima izjedna~avaju gradske i prigradske op{tine. Kako je objasnio Zoran Alimpi}, {ef odborni~ke grupe DS, prigradskim op{tinama bi}e oduzete neke nadle`nosti u ciqu ravnomernijeg razvoja grada. – To zna~i da }e usvajawem Statuta, u nadle`nosti Grada biti dono {ewe prostornih i urbanisti~kih planova, izdavawe dozvola za objekte preko 800 metara kvadratnih, osnivawe televizijske stanice, kao i obavqawe poslova izgradwe svih saobra}ajnica izuzev auto-puta – naveo je Alimpi}. Rok za javnu raspravu o Statutu Grada je kratak i isti~e 19. oktobra, jer po zakonu mora da bude izglasan u roku od 90 dana od konstituisawa Skup{tine grada. Predstavnici opozicionih odborni~kih grupa naglasili su da vlast novim statutom samo `eli da jo{ vi{e centralizuje vlast i najavili veliki broj amandmana. Gradona~elnik Dragan \ilas rekao je da }e zbog ka{wewa gra|evinske firme “Planum”, otvarawe dela obilaznice kod Ostru`nice bi ti pomereno za mesec dana.
291

– Pre pet dana nadzorni organ je ukazao da radovi kasne i ponudio da se u posao ukqu~e i podizvo|a~i, koji su oni odbili, uz obe}awe da }e svi rokovi biti ispo{tovani. Nepu{tawe u rad ove deonice u predvi|enom roku bi}e jako skupo, a ako i bude pu{tena na vreme, bi}e iskqu~ivo zahvaquju}i radnicima, a ne politi~arima – rekao je \ilas. “Kurir” od 17. septembra 2008. godine objavquje delove zapisnika sa dve sednice stru~nog tima za pomo} odbrani dr [e{eqa. Tekst ima naslov “Kako je [e{eq okrenuo }urak” i podnaslov “Tomislav Nikoli} obelodanio zapisnike razgovora s liderom radikala”. [ef poslani~ke grupe “Napred, Srbijo” Tomislav Nikoli} dostavio je ju~e medijima zapisnike sa dve sednice stru~nog tima za odbranu Vojislava [e{eqa koji potvr|uju da je predsednik stranke iz Haga u julu nalagao da SRS glasa za ratifikaciju SSP ukoliko bude usvojen radikalski amandman. Nikoli} je medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula, na kom je lider SRS poru~io da }e radikali glasati za ratifikaciju sporazuma ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS, i od 5. septembra, u kom je promenio odluku. Na po~etku zapisnika [e{eq je saop{tio da }e SRS glasati za Vladin predlog rezolucije (o kontinuitetu dr`avne politike prema Kosovu i Metohiji), ali ne i za SSP ukoliko ne bude usvojen amandman radikala. “Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za spo razum ako ovo na{e ne daju”, ka`e [e{eq. Nikoli} mu odgovara: “...Mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao – to sve {to pi{e tu ubaci u zakon o progla{ewu sporazuma, pa }emo razgovarati, zato {to, ako to nije u zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dr`ave koje ratifikuju sporazum”. [e{eq mu je na to odgovorio: “E pa, dobro. I ako to na{e usvoje, ja sam to ~itao, to je dobro napravqeno i ne}emo od toga odstupati. To je uslov da bismo glasali za sporazum. Ako to ne}e da prihvate, glasamo protiv sporazuma. Ja mislim da je to jedino racionalno”. Pri kraju tog sastanka [e{eq zakqu~uje: “...Ako se na{ ovaj amand man, ovo isto, ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo protiv”. Na sednici stru~nog tima od 5. septembra, kojoj nije prisustvovao Nikoli}, poslanici SRS Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, Gordana PopLazi} i Nata{a Jovanovi} obavestili su [e{eqa da je Vlada Srbije prihvatila amandman SRS i da je sa govornice saop{teno da }e radikali glasati za Predlog zakona o ratifikaciji SSP. Na to ih [e{eq pita: “A ko je odlu~io, bre, kad smo odlu~ili, na kom strana~kom organu? Ne, ne}emo mi za to glasati. Sutra }emo onda odr`ati sastanak predsedni~kog kolegijuma u {est sati, pa }emo videti ho}emo li glasati ili ne. Ali ja sam zapravo da mi za to ne glasamo. [to bismo glasali?”.
292

Dr Vojislav [e{eq, iako nepravedno zatvoren u Hagu i beskrupulozno napadnut od qudi za koje se ne bi znalo da postoje, da im nije bilo imena dr Vojislava [e{eqa, mo}niji je od mnogih koji su na slobodi i u`iva po{tovawe svih koji znaju {ta je dostojanstvo. Komentar Dragana Roksandi}a sa naslovom “Iskrivqena svijest”, objavqen je u “Kuriru”, 17. septembra 2008. godine. Posva|ali su se Voja [e{eq i Toma Nikoli}. Dva stara prijateqa, dugogodi{wa saborca i kumova rekli su jedan drugom – zbogom, i to ne ba{ biranim rije~ima. Kad je Voja prije {est godina kretao za Hag, izqubio se na aerodromu sa kumom Tomom i dao mu zadu`ewe: “Kume Tomo, vodi stranku kao da sam ja tu jer }u ja u Hagu imati iskrivqenu svijest”! I onda se ne{to iskrivilo. Kod Voje ili kod Tome?! Ili, kod obojice?! Tako je kona~no do{ao red i na radikale. Mislio sam da je to nemogu}e! Sve ostale partije su pucale po svim {avovima, a samo su radikali stajali postojano kano sure klisurine! Toma ka`e da ga kum Voja odavno i sistematski maltretira i da on to vi{e ne mo`e da izdr`i! Umije Voja to. Pa, Voja maltretira i Ha{ki tribunal. Maltretira glavnog sudiju, pravi malu |ecu tu`iocima, a svjedoke masakrira. Pa, svi trpe. [ta }e kad su ga ve} zvali tamo. Voji je sve to nekako pre{lo i u naviku, pa se mogu}e navadio i na Tomu! Istorija politi~kih sukoba i raskola na ovim prostorima izuzetno je bogata. Matrica je prakti~no uvijek ista. Uvijek je to pravilo, a ne izuzetak. A i po neki izuzetak samo potvr|uje pravilo. Jo{ su stari Rimqani primjewivali tu taktiku razdora prema samoqubqivim i vlastoqubivim slovenskim knezovima. Poslije su to od wih samo prepisali Mle~ani, Turci, Austrougari, Britanci, Amerikanci... Interesantno je i da se Voja odavno posva|ao i sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em. Danas je Voja zatvoren u Hagu, a Vuk je kao slobodan u Beogradu! A zapravo, Voja je slobodan u Hagu, a Vuk je u beogradskom zoolo{kom vrtu! Naravno, ne kod Vuka Bojovi}a. I u na{em malom napa}enom Montenegru imamo bogatu tradiciju politi~kih, ali, bogme, i svakojakih drugih raskola i podjela. Jer, pro sto, to smo mi. To vam je siguran dokaz da smo isti narod. ^uven je sukob izme|u Moma i Mila od prije desetak godina. Kakvo je to klawe bilo. Sve dok Milo, Sveto, Solana, Gelbart, Holbruk, Olbrajtova i Klinton nisu nadja~ali Moma i sve nas i od Crne Gore napravili neovisni Montenegro – najqep{i protektorat na svijetu. Momo je odstrijeqen, a Milo i Sveto su zavr{ili u zoolo{kom vrtu. I na{a opozicija pucala je po svim {avovima. Po krvolo~nosti je neprevazi|en sukob u Srpskoj narodnoj stranci izme|u starih vukova Bo`a Bojovi}a i Ranka Kadi}a i mladih lavova Mandi}a, Danilovi}a, Dedei}a. Od zavijawa starih vukova tuga nas je obuzimala, a od rike mladih lavova strah nam je ledio kosti! A onda su mladi lavovi povadili {rafcigere i izboli stare vukove (vidi bli`e, Dragan Rosandi}: Akrona – Spr`ena zemqa – str. 234-237 i 334-336).
293

Epilog: stari vukovi su odstrijeqeni, a mladi lavovi su zavr{ili u zoolo{kom vrtu kao {to sam jo{ tada prognozirao. Sli~an sukob izbio je svojevremeno i izme|u liberala Slavka Perovi}a i Mika @ivkovi}a. Slavko je bio u Pragu, a Miko je ostao u Kotoru. Ne{to sli~no kao Voja u Hagu, a Toma u Beogradu. Samo {to su Miko i Slavko komunicirali mejlovima: Slavko iz Praga: “Dragi Miko, ti polako tone{, umjesto da pliva{ uzvodno!” Miko iz Kotora: “Dragi Slavko, sru{i}u tvoj kult!” Slavko iz Praga: “Qubav, qudi! Qubav, Miko!” Miko iz Kotora: “Sve je to zbog maga iz Praga!” Mitar Miri}: “[pijuni su me|u nama, kvare na{u idealnu vezu!” Mladen Deli}: “Qudi moji, pa je li ovo mogu}e?!” Petar Bo`ovi}: “Bruka, Miqenko, bruka”! I ovdje je epilog bio identi~an: Slavko je odstrijeqen, a Miko je zavr{io u zoolo{kom vrtu. Voju i Tomu nisam imao ~ast da upoznam. Acu Vu~i}a upoznao sam prije pet-{est godina, kada je vodio neku partijsku kampawu radikala u Crnoj Gori. Li~i mi na po{tenog ~ovjeka. Generala Deli}a upoznao sam tako|e prije nekoliko godina. Razgovarali smo do duboko u no} u jednom primorskom restoranu. Dojmio mi se kao ~astan ~ovjek i veliki patriota. Pa, {ta je onda problem? Nagli Tomin obrt u pogledu podr{ke SSP, koji su potpisali Oli Ren i Bo`a Deriko`a! Meni je posebno simptomati~no Tomino obrazlo`ewe u Skup{tini “da treba pomo}i onima koji brane dr`avu?!” I to sa Tominim amandmanom “da je Kosovo Srbija”?! Dakle, oni koji su potpisali SSP, a u kojem nema “Kosovo je Srbija”, sad brane Srbiju, a Toma im poma`e! Tomin amandman je potpuno bezvrijedan. Bitan je SSP i {ta u wemu pi{e. Svih 27 ~lanica EU, kad budu ratifikovali SSP, ratifikova}e ga u izvornoj potpisanoj formi i bez Tominog amandmana. I, kao vrhunac, u samom SSP precizno stoji da }e ga tuma~iti EU, a ne tamo neki Toma. Pa, oni ne po{tuju ni Rezoluciju 1244, a kamoli tamo neki Tomin amandman. I tu mi se Toma ne{to upetqao ko pile u ku~inu! Ne{to tu nije u redu! Ko }e biti odstrijeqen, a ko }e zavr{iti u zoolo{kom vrtu, ubrzo }emo saznati! Negativna kampawa koja se vodi protiv dr Vojislava [e{eqa, o~igledno ima drugu nameru osim da lidera radikala predstavi kao “diktatora”. ^iwenica je da se time skre}e pa`wa sa mnogo ve}eg problema. Kriminalci i izdajnici se predstavqaju kao `rtve, a gra|ani ispa{taju. “Kurir” od 17. septembra 2008. godine objavquje tekst sa naslovom “U Jagwilu ceo odbor uz Tomu”. Mesni odbor SRS Jagwilo, u op{tini Mladenovac, jednoglasno je odlu~io da istupi iz stranke Vojislava [e{eqa i da se prikloni wego vom doju~era{wem zameniku i saborcu, a danas najqu}em rivalu i “izdajniku” Tomislavu Nikoli}u! Na taj korak su se odlu~ili, kako su nam re kli, jer vi{e nisu mogli da trpe diktaturu i jednoumqe Op{tinskog odbora Mladenovac.
294

– ^ekali smo u petak sednicu Centralne otaybinske uprave da vidimo ho}e li se situacija nekako izgladiti. Budu}i da se ona zavr{ila rascepom SRS i izbacivawem Tomislava Nikoli}a iz wenih redova, me sni odbor SRS Jagwilo jednoglasno je odlu~io da kolektivno istupi iz SRS, sa skoro celokupnim ~lanstvom, koje broji 140 qudi – obja{wava Milosav Milo{evi}, predsednik mesnog odbora Jagwilo. On ka`e da su se na ovaj korak odlu~ili jer sumwaju da je OO SRS Mladenovac, iako je imao ve}inu u op{tinskoj skup{tini, prodao vlast demokratama. – Od ukupno 55 odbornika, radikali su imali 20 mandata i mogli smo komotno da formiramo vlast sa osam odbornika koalicije DSS-NS. Sumwa se da je Dragan \ilas kupio na{e op{tinsko rukovodstvo, tako da smo mi, po ko zna koji put, dobili najvi{e glasova, a nismo bili u stawu da formiramo vlast – ogor~en je predsednik MO Jagwilo. U vezi sa tim, poku{ali smo da razgovaramo sa Vladom Jeremi}em, predsednikom OO SRS Mladenovac, kao i sa Nemawom [arovi}em, {efom beogradskih radikala, ali se oni do zakqu~ewa ovog broja nisu javqali na svoje telefone. Da u najja~oj opozicionoj stranci stvari polako izmi~u kontroli, potvr|uje i slu~aj Biqane Devrwe, biv{e odbornice SRS u Skup{tini op{tine Novi Beograd, kojoj je op{tinska mandatno-imunitetska komisija ju~e oduzela mandat nakon {to je odlu~ila da oformi Tominu od borni~ku grupu. Zanimqivo je da su za takvu odluku, pored radikalskih ~lanova, glasali i ~lanovi komisije iz DS i LDP. Komentar Olge Stojanovi}, sa nadnaslovom “Kulturna deratizacija” i naslovom “Toma, Vu~i} (Peri{i})”, objavqen je u “Kuriru” 17. septembra 2008. godine. U stilu ogor~ene `ene, autorka na pogrdan na~in opisuje i subjekte i objekte. Dr Vojislava [e{eqa karakteri{e kao “narcisoidnog doktora”, a radikale naziva “ostra{}enim `enama”. Svojim stilom, ova autorka je predstavila samo sebe. Po{tovani Robe Spjere, potpuno me je dirnulo i darnulo va{e prelazno re{ewe (sve su infekcije prelazne) – da se pozabavite prevodila~kim radom i privatnim biznisom dok se ne iza|e iz krize radikalizacije Srbije i srbizacije radikala, po{to su isti delimi~no ha{i{i zovani i jo{ delimi~nije naturalizovani kao pagani i pogani, sa ve} pre`vakanim kletvama i pop-lazi}evskim duhovitostima iz Objekta, koji }e biti brawen do posledwe dunavske kapi, {to me podse}a na [ilerovu, mada je pore|ewe neprimereno. Zato {to Dunav nije bazen, a nema ni drogu niti ostale ovisnosti, osim otpada i nepatvorene sujete, ko ja zavisi od diktata narcisoidnog besmrtnika Vojislava [e{eqa. Ka`em narcisoidnog, jer nema te ideologije koja mo`e konkurisati [e{eqevom politi~kom egu, koji mu, ponad udova, stoji uz polovinu. U abdomenalnom pojasu i u – glavi! Papiri su pride. Kao i dokumentacija u ~iju verodostojnost verujem 73,5 posto! Po{to nisam politi~ki analiti~ar, ve} jadni sinteti~ar, javilo mi se da }e do}i do raskola u SRS jer svaka ~vrstina nu`no podle`e koroziji. Vidite samo {ta je bilo sa mla|im kamenim dobom i setite se svoje ideolo{ke platforme od pre, recimo, godinu dana...
295

Po definiciji, popularni Toma morao je aberirati u desni centar, a, uostalom, moja malenkost, pre neku nedequ, objavila je kolumnu sa naslovom “Bey”. Samo {to ne znam – a u vezi sa bi`uterijom – da li }e nepostojani Ko{tunica (nepostojan kao nepostojano “a” u srpskom jeziku) ostati u centru, kano klisurina, sa sve Veqom – seqom – Srbinom, ili }e iz Centra skrenuti ka Takovskoj ulici i pre}i ulevo?! Sumwam. Ko tamo kora~a levom? Desno, desno, desno! Ako je Aleksandar Vu~i} “moderni politi~ar”, onda je moja malenkost foto-model. Aleksandre alijas Robe Spjeru, vi niste moderan ve} veoma staromodan politi~ar, {to se adekvatno prime}uje u va{em stra na~kom nastupu i mladala~kom istupu! Va{a “moderna” je grn~arija u vreme “Ceptera”, kao i obrnuto: vra}awe “Ceptera” u vreme tradicionalne grn~arije! Vi ste se, dakle, “politi~ki prelomili”, karijerno odlu~ili i jo{ uvek mladala~ki profitirate! Niste vi uz Tomu (koji }e vas “zauvek ~ekati”), ve} uz sebe, koji }ete se privremeno sa~ekati: delimi~no kao omiqeni lider, a delimi~no pak kao suprotnost ^edi, (ne)omiqenom juvenalnom lideru. Eto, konkurencije na planu mladala~kih politi~kih karijera, od kojih je va{a bila i ostala “mejn strim”, a ^edina samo “strim”... Ni{ta vi nemate protiv Voje, dapa~e, ali “praksis” je taj koji vas je opredelio za Tomu! Ta praksa je ~udo, za wu su znali ~ak i – marksisti! Sve {to se izrodi iz matice u rasejawu (a kamoli zatvoru) mora se – otcepiti! To je i Tomin slu~aj, a va{a je namera – upravo u sopstvenom “slu~aju Vu~i}”. A u ovom veliku ulogu igra i mladost, koja, po pravilu, mora biti “neverna”, ali nikako “izdajni~ka”, kako bi to rekli primitivci! Mnogo toga {to ste rekli o medijima ispostavilo se ta~nim, ne zato {to ste bili odve} iskreni, ve} zato {to je “tako ispalo”. Po sili nu`de i po nu`di sile. Pouzdano znam da vam Toma nije bio “guru”, mada Voja jeste, ali se ~ovek ve}ma priklawa docentu nego profesoru. Va{e (biv{e) strana~ke koleginice su zaista za svako izbegavawe, jer ono {to mo`e ostra{}ena `ena, ne mo`e ni `edno krdo rogate stoke. Jedino {to mi nimalo ne imponuje u medijskoj prezentaciji va{e mogu}e o~ekivane odluke jesu floskule tipa “biznis” i “prevodila~ki rad”. Do te mere ste ugazili u politi~ki radni naslov beskraja i prevo |ewa `ednih preko vode da vam ni biznis ni prevodila~ki rad ne mogu biti ni prevlaka, a kamoli podvlaka, uvlaka, navlaka va{e o~ekivane karijere. Dakle, pozdrav i Tomi i Vu~i}u i, simboli~no, Peri{i}u. Srpski radikali i DSS odbijaju poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora javnih preduze}a, a od gradske vlasti tra`e da donese odluku o uvo|ewu direktnih televizijskih prenosa sednica beogradskog parlamenta. Tekst sa naslovom “Radikali tra`e TV prenose!” objavqen je u “Kuriru” 17. septembra 2008. godine. Antrfile u tekstu ima naslov “Izjedna~ene op{tine”. Odbornici Skup{tine grada Beograda jednoglasno su ju~e usvojili odluku o ostavci {efa odborni~ke grupe SRS Aleksandra Vu~i}a, ko ga je zamenio Nemawa [arovi}, dosada{wi prvi ~ovek beogradskih ra296

dikala. Od 40 radikalskih odbornika, Vu~i}a je podr`ala samo Biqana Devrwa, koja je tako|e podnela ostavku. – Beogradski odbor jedinstven je u podr{ci Vojislavu [e{equ, a vreme }e pokazati da li je Vu~i}eva odluka bila ispravna. Odbornici SRS }e daleko ozbiqnije pristupiti radu u Skup{tini nego {to je do sada bio slu~aj. Tako|e, tra`i}emo od gradske vlasti da se donese odluka o uvo|ewu direktnih televizijskih prenosa sednica beogradskog parlamenta, jer gra|ani na to imaju pravo – rekao je [arovi} po imenovawu na novu funkciju, demantuju}i da }e biti novi generalni sekretar radikala. Odbornici iz redova vladaju}e koalicije su po skra}enom postupku izglasali Predlog izmena i dopuna Statuta 17 javnih preduze}a ~iji je osniva~ grad. Izmene se odnose na broj ~lanova upravnih odbora, namewenih predstavnicima opozicije, koji je uve}an za 50 odsto. Neboj{a Bakarec, odbornik DSS, naglasio je da se uve}avawem broja mesta u upravnim odborima samo nepotrebno tro{i novac poreskih obveznika. DSS je jo{ jednom odbio \ilasov usmeni poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora. I radikali su ponovo odbili poziv da u~estvuju u radu upravnih odbora javnih preduze}a, obja{wavaju}i da su pri~e o depolitizaciji prava farsa. Na pitawe novinara da li }e slobodna mesta u upravnim odborima predvi|ena za opoziciju biti popuwena, gradona~elnik Dragan \ilas je rekao da ne}e, ali da se odluka ne}e mewati. – Promenom statuta javnih preduze}a predvi|eno je da svi koji imaju fakultetsku diplomu i ~etiri godine radnog sta`a mogu da konkuri{u za mesta direktora javnih preduze}a. Konkurs }e mo}i da se raspi{e ve} sutra, dok }e u narednih deset dana neka preduze}a i dobiti nove direktore – najavio je \ilas. Prema predlogu nacrta novog statuta grada Beograda, koji su odbornici usvojili na ju~era{wem zasedawu, jedna od novina je da se u nadle`nostima izjedna~avaju gradske i prigradske op{tine. – To zna~i da }e usvajawem statuta u nadle`nosti grada biti dono{ewe prostornih i urbanisti~kih planova, izdavawe dozvola za objekte ve}e od 800 metara kvadratnih, osnivawe televizijske stanice, kao i obavqawe poslova izgradwe svih saobra}ajnica izuzev autoputa – naveo je Alimpi}. Kumstva na politi~koj sceni provla~e se kao paralelna tema u ~lanku koji sledi. U tekstu sa naslovom “[ule na ledu” i podnaslovom “Predsednik Tadi} sveo sve svoje kontakte sa kumom Draganom [utanovcem na protokol. U DS se sve vi{e govori da predsednik ozbiqno razmi{qa o tome da ga ukloni sa ministarske funkcije”, navodi se primer dr Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a, kao i lidera radikala i Tomislava Nikoli}a. Antrfile u tekstu objavqenom u “Kuriru” 17. septembra 2008. godine, ima naslov “^i{}ewe i u gradu”. Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadi} odbio je pretpro{le nedeqe da u svoj kabinet primi ministra odbrane Dragana
297

[utanovca. To se desilo samo nekoliko dana pre sednice Glavnog odbora DS, sa koje je Tadi} poru~io da }e iskoreniti korupciju u redovima sopstvene stranke. Mnogi u DS su kao prvu metu tog govora prepoznali upravo [utanovca, tvrdi dobro obave{teni izvor “Kurira” iz DS. On navodi da su izme|u kumova Tadi}a i [utanovca odnosi ve} neko vreme zahladneli i da predsednik Srbije ozbiqno razmi{qa da ukloni [uleta sa ministarske funkcije, ali i sa mesta potpredsednika DS. – Boris ve} neko vreme ne}e ni da razgovara sa [utanovcem. Kako bi poku{ao da izgladi nesporazume, [ule je zatra`io da ga predsednik primi, ali je ovaj to odbio. [utanovcu se najvi{e zamera na dru`ewu sa kontroverznim biznismenom Dankom \uni}em, sa kojim je ministar odbrane postao gotovo nerazdvojan. Zato su mnogi u DS ube|eni da se Tadi}eve re~i odnose prvenstveno na wega – tvrdi na{ sagovornik. U kabinetu predsednika Tadi}a demantuju da je on u lo{im odnosima sa svojim strana~kim kolegom. – Taman posla! To nije istina. Eto, pa wih dvojica su bili zajedno u subotu na promociji nove klase potporu~nika sa Vojne akademije, zatim na proslavi 200 godina {kolstva i obrazovawa u Srbiji u Sava centru... Nikakvih nesuglasica nema izme|u wih – tvrdi Jasmina Stojanov, zadu`ena za odnose sa javno{}u. Nevenka Nikoli} iz pres slu`be Ministarstva odbrane, bez konsultovawa sa ministrom, odmah je negirala u~estale glasine o sukobu Tadi}a i [utanovca. – To jednostavno nije ta~no. Odakle vam ta informacija – odse~no je rekla Nikoli}eva. Ipak, na{ sagovornik iz DS upu}uje da je tu re~ o protokolarnim stvarima, zbog kojih wih dvojica moraju da se pojave u javnosti zajedno. – Tadi} i daqe vaga da li je dobro da se oslobodi [utanov~evih usluga. Naime, on mora da prona|e pravi na~in da se to u~ini kako bi taj doga|aj protekao najbezbolnije po stranku. Ovakve protokolarne doga|aje [utanovac koristi kako bi poku{ao da uti~e na svog kuma Borisa i popravi poquqani polo`aj – obja{wava na{ izvor. Po svemu sude}i, kumstvo nije svetiwa na srpskoj politi~koj sceni. Najdrasti~niji slu~aj je svakako onaj od pre skoro dva veka, kada je Milo{ Obrenovi} radi vlasti nalo`io da se odse~e glava wegovom kumu Kara|or|u. Lider radikala Vojislav [e{eq svojevremeno se sukobio sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em, sa kojim je i danas u najgorim od nosima, a upravo smo svedoci sva|e i [e{eqevog razila`ewa sa drugim kumom Tomislavom Nikoli}em. Nakon ostavke Aleksandra Vu~i}a u SRS, izgleda da [e{eq ostaje i bez tre}eg kuma. Kako stvari stoje, Tadi} i [utanovac nastavi}e tradiciju razvrgavawa kumovskih veza. Istina, prema pisawu {tampe, Tadi} je kao kum na [utanov~evoj svadbi usko~io “sa klupe za rezerve”, jer pravi kum nije mogao da stigne na vreme. Na{ sagovornik potvr|uje da je, pored [utanovca, Tadi} prilikom svog govora mislio i na takozvanu gra|evinsku mafiju u prestonici Sr bije, o ~emu je “Kurir” ve} pisao.
298

– Re~ je o qudima koji su bili najbli`i Nenadu Bogdanovi}u, pokojnom gradona~elniku Beograda, koji je uvek bio Tadi}ev unutarpartijski protivnik. Boris to ne zaboravqa i `eli da po~isti Bogdanovi}eve kadrove. Kao {to je ve} pisano u medijima, radi se najpre o biv{em gradskom menayeru Bojanu Stanojevi}u i biv{em glavnom arhitekti \or|u Bobi}u – isti~e na{ sagovornik. Da li je Aleksandar Vu~i} bli`i dr Vojislavu [e{equ ili Tomislavu Nikoli}u? Javnost smatra da im “~ovek od re~i” duguje odgovor na to i jo{ poneko pitawe. Komentar Svetomira Marjanovi}a sa naslovom “Aleksandar”, objavqen je u “Presu”, 17. septembra 2008. godine. Aleksandar Vu~i} ka`e da vi{e nije politi~ar! Ispred sedi{ta gradona~elnika Beograda, {to je `arko voleo da bude, rekao je da se po vla~i i da ga ne}e biti neko vreme. Re~e da ne}e ni kod Tomislava Nikoli}a, ni sa Vojislavom [e{eqem. Ne}e vi{e da bude generalni sekretar SRS-a, ni zamenik predsednika nove stranke Nikoli}a. Aleksandru treba verovati na re~. On nije ~ovek koji ka`e jedno, a radi drugo. To je pokazao nekoliko puta, a posledwi kada je obe}ao da ne}e biti poslanik. Ostao je pri svome, i pored nare|ewa stranke da se vrati u parlament. Upravo zbog toga {to je takav kakav je, Aleksandar nam duguje ne{to: obja{wewe za ono {to nam nije rekao. Treba da nam objasni {ta ga je to spre~ilo da se pridru`i svom “duhovnom ocu” i u~itequ Tomislavu Nikoli}u? Za{to je ~ekao da pro|e 10 dana od Nikoli}eve ostavke da bi rekao da je neodlu~an? [ta je to vagao kad je od po~etka znao {ta }e Nikoli} da uradi? [ta ga spre~ava da uzvikne “Napred, Srbijo” kad ve} vi{e ne}e da sedi pored Todorovi}a, Radete, Nata{e, Mir~i}a i la`ne majke Pop-Lazi}ke? Da li mu ne{to smeta kod Nikoli}a? [ta to za Aleksandra nije dovoqno dobro kod Nikoli}a, a jeste za sve wegove prijateqe koji su ve} pri{li biv{em vo|i radikala? Va`no je da objasni i za{to, kad je ve} podneo ostavku, nije raskr stio sa svojim predsednikom Vojislavom [e{eqem. Aleksandra ne}e izbaciti kao “izdajnika”, jer se “samo” povukao i nije se prikqu~io ostalim “izdajnicima”. On nijednom re~ju nije pomenuo [e{eqa i wegovu ulogu u razbijawu SRS-a, niti je rekao {ta misli o razlozima zbog kojih su se rastali Tomislav i Vojislav. Da li }utawe o ovome zna~i da bi posle odlaska Nikoli}a pristao da vodi radikale samo da je [e{eq na wega preneo predsedni~ki agreman, umesto {to ga je prepisao Todorovi}u? I kakav je wegov odnos sa [e{eqem? Da li i {ta to [e{eq zna o Aleksandru {to mi ne znamo? Na kraju, kome je bli`i, Nikoli}u ili [e{equ? Ba{ zato {to dr`i do re~i, Aleksandar nam duguje ove odgovore. Posle neka ide u privatni biznis i zaradi dovoqno novca kako bi se u politiku vratio nezavisniji nego danas. Beogradski odbor Srpske radikalne stranke u potpunosti podr`ava dr Vojislava [e{eqa. “Blic” od 17. septembra 2008. godine, objavqu299

je tekst sa nadnaslovom “Na sednici Skup{tine grada odbornici izglasali nacrt Statuta”, naslovom “Predlog usvojen, sledi javna rasprava” i podnaslovom “Izmeweni statuti javnih preduze}a, ~ime su se stvorili uslovi za raspisivawe konkursa za izbor direktora. Opozicija nezadovoqna”, u kojem se nalaze tri antrfilea, sa naslovima “Obilaznica kasni”, “Svi `ale Vu~i}a” i “Ostavka sekretara za zdravstvo”. Odbornici Skup{tine Beograda usvojili su ju~e Nacrt statuta gra da, kojim se status sedam prigradskih op{tina izjedna~ava sa gradskim. Oni su, tako|e, po skra}enom postupku, izglasali izmene statuta gradskih preduze}a, pa bi prvi javni konkurs za direktore, kako je najavio gradona~elnik, ve} danas mogao da bude raspisan. Nacrt statuta upu}en je skup{tinama op{tina na javnu raspravu. Posledwi put Statut grada mewan je 1995. godine, od kad su op{tine i o{tro podeqene na dve grupe: one gradske, koje su imale male nadle`nosti i prigradske, sa ovla{}ewima nalik ostalim op{tinama u Srbiji. Mnogi smatraju da je upravo ova podela dovela do sporijeg razvoja prigradskih op{tina. Nacrt statuta predvi|a da sedam prigradskih op{tina izgubi nadle`nosti iz oblasti urbanizma. Skup{tina grada ubudu}e }e donositi urbanisti~ke planove, a Direkcija za imovinu izdavati dozvole za gra|evinsko zemqi{te. – Sa druge strane, op{tine }e imati svoje statute, donositi planove razvoja i osnivati mesne zajednice. Dobi}e ve}e nadle`nosti u oblasti za{tite `ivotne sredine, brinu}e o {kolama i vrti}ima. Zbog udaqenosti od grada, ove op{tine ima}e svoja komunalna preduze}a i dava}e nazive ulica – ka`e Zoran Alimpi}, predsednik Komisije na izradi nacrta novog Statuta. Skup{tina grada }e, ukoliko se usvoji ovaj nacrt, dobiti ovla{}ewa da pod odre|enim okolnostima raspusti skup{tinu op{tine, uvede prinudnu upravu i raspi{e izbore. – U ovom nacrtu nije bilo previ{e hrabrosti da se Statut promeni u nekim bitnijim elementima i ne}e bitno promeniti organizaciju grada. Nije posao gradona~elnika da odre|uje kvotu dece u odmarali{tima, ~ime }e se baviti ako ovaj Statut bude usvojen. Direkcija za gra|evinsko zemqi{te ni do sada nije uspela da se izbori sa svim poslovima, a {ta }e biti kada se po~ne baviti i sa novih sedam op{tina. Kriju}i se iza decentralizacije, u{li smo u jo{ ve}u centralizaciju – rekao je An dreja Mladenovi}, odbornik Demokratske stranke Srbije. Nacrt novog Statuta narednih dana bi}e poslat na razmatrawe svim predstavnicima op{tina, a zatim i na ponovno izglasavawe gradskom ve}u. Tek nakon toga, nacrt Statuta vra}a se u Skup{tinu grada, na ponovno izglasavawe. Opozicionim odbornicima, od dono{ewa novog Statuta, ve}u pa `wu privukla je izmena statuta gradskih preduze}a, {to je omogu}ilo raspisivawe javnog konkursa za direktore. Ova ta~ka dnevnog reda izglasana je po skra}enom postupku, pa su odbornici iz redova opozicije
300

koristili svaku priliku da za skup{tinskom govornicom daju svoje primedbe. Posle ove sednice, izvesno je da kandidati DSS i SRS ne}e u~estvovati na konkursu, niti u upravnim odborima javnih preduze}a. – Radi se o ~istoj propagandi. Verovatno }e u konkursnoj komisiji biti strana~ki qudi, za koje ne verujem da }e izabrati direktore iz redova opozicionih stranaka. ^lanovi vladaju}e koalicije na ovaj na~in poku{avaju da nas uvuku u svoje redove i da sa nama podele odgovornost za eventualne neuspehe – pri~a Dragan Tomi}, odbornik DSS-NS. Odbornici Skup{tine grada odlu~ili su ju~e da na javnom konkursu kandidati za direktore moraju da imaju “sedmi stepen stru~ne spreme i najmawe ~etiri godine iskustva u struci”. Na ovaj na~in, odre|eni su jedinstveni uslovi za sve, bez obzira o kojem preduze}u se radi. Jedna od zamerki bila je da }e, na primer, jedan politikolog mo}i da vodi GSP “Beograd”. – Ne znam ko }e dobiti prednost na konkursu. O tome }e odlu~ivati konkursna komisija – rekao je Alimpi}. Iako se prethodnih dana govorilo da }e ~lanove komisije ~initi predstavnici vladaju}e koalicije, to ju~e niko nije `eleo da potvrdi. – Konkurs bi ve} danas mogao da bude raspisan, a biografije direktora dobi}emo za mesec dana – kratko je rekao gradona~elnik \ilas. Zajednica Skup{tine grada po~ela je ju~e sa dva sata zaka{wewa, a kao osnovni razlog navode se ostavke dva odbornika SRS – Aleksandra Vu~i}a i Biqane Devrwe. Nemawa [arovi} novi je {ef odborni~ke grupe SRS. – U stranci nismo komentarisali ostavku Vu~i}a. Gradski odbor daje punu podr{ku lideru Vojislavu [e{equ – rekao je [arovi}, ~iji su odbornici napustili rasprave o nacrtu Statuta grada. Gradona~elnik \ilas ju~e je rekao da }e obilaznica oko Beograda kasniti najmawe mesec dana. – I Grad i Republika su ispunili sve svoje obaveze. Ipak, nadzorni organ je utvrdio da }e radovi na obilaznici kasniti. Tra`ili smo od “Planuma” da uzme podizvo|a~e, kako bi posao na vreme bio zavr{en. Oni su odbili i ponovili da }e sve biti zavr{eno na vreme. Ukoliko obilaznica ne bude zavr{ena na vreme, krajwi je trenutak da se utvrdi neki sistem odgovornosti – ka`e \ilas. Meni je iskreno `ao {to se Vu~i} povukao. Bio je moj veliki politi~ki protivnik i u skup{tini i na politi~koj sceni. Smatram da bi bilo dobro i za Beograd i Srbiju da je ostao politi~ki aktivan, jer je on ~ovek koji se razume u svoj posao. On je odli~an korektiv onima koji su na vlasti. Nadam se da }e promeniti odluku – ka`e gradona~elnik Dragan \ilas. Sli~no su rekli i Branislav Beli}, predsednik Skup{tine grada, i Aleksandar Anti}, {ef odborni~ke grupe SPS-PUPS. Tomislav Ran|elovi}, koji je pre samo 16 dana izabran za sekretara za zdravstvo, najverovatnije }e podneti ostavku na ovu funkciju. On je kao profesor na Medicinskom fakultetu predlo`en kao nestrana~ka
301

li~nost od strane LDP. Sa ove funkcije mora}e da se povu~e, jer po Zakonu o lokalnoj samoupravi ne mo`e da obavqa ove dve funkcije. Sramni postupci Tomislava Nikoli}a iz dana u dan pru`aju sve goru sliku o wemu. Nema kraja la`ima za kojima pote`e ovaj “napredni” izdajnik, u nameri da uni{ti lidera najja~e stranke u Srbiji, dr Vojislava [e{eqa. “Blic” od 17. septembra 2008. godine objavquje tekst sa nadnaslovom “Nikoli} okupqa ~lanstvo” i naslovom “Ho}e odbore gde su lokalni izbori”, u kojem se nalazi antrfile “[e{eq prvo podr`ao SSP”. Biv{i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e za “Blic” da }e osniva~ka skup{tina wegove stranke biti odr`ana 21. oktobra u Centru “Sava”. Nikoli} ka`e da su radikali u ~etiri op{tinska odbora, u kojima }e 9. oktobra biti ponovqeni izbori, velikim delom pre{li na wegovu stranu. – U Vrwa~koj Bawi i Kwa`evcu, svi ~lanovi su na na{oj strani, dok je u Prijepoqu na wihovoj strani ostao samo predsednik odbora. ^lan stvo u Rumi je podeqeno – naveo je prvi ~ovek “Napred, Srbijo”. Kako “Blic” saznaje, Nikoli} }e upori{te za novu stranku potra`iti i u ~lanstvu radikala u onim op{tinama gde su radikali prvobitno bili na vlasti, ali su koalicije raskinute jer su socijalisti napra vili dogovor s demokratama. Lider “Napred, Srbijo” pri~a da o~ekuje da }e stranka u samom star tu brojati par hiqada ~lanova i nagla{ava da }e i gra|anima u narednih 15-20 dana biti ponu|eno da postanu osniva~i nove stranke. – Verujem da }e nam se i Vu~i} uskoro pridru`iti. Mnogo br`e se oporavqa nego {to sam na po~etku mislio – prokomentarisao je Nikoli}. Nikoli}eva nova stranka }e imati prostorije u ^ika Qubinoj ulici broj 8, odakle do kraja nedeqe treba da se iseli predstavni{tvo “Karneks holdinga”, potvrdio je na{em listu Nikoli} i pojasnio da je ugovara~ zakupa firma “Nickoagrar”, vlasni{tvo \or|a Nicovi}a. Poslani~ka grupa Tomislava Nikoli}a objavila je stenograme koji pokazuju da je Vojislav [e{eq prvo podr`ao SSP, a zatim promenio odluku. Iz stenograma se vidi da je Nikoli} priznao da je razgovarao s predsednikom Tadi}em. Nikoli} je medijima dostavio stenograme sa sednica na kojima su radikali odlu~ivali o podr{ci Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu, a gde su glavni akteri on i [e{eq. “Ni{ta, glasa}emo im za tu rezoluciju, a ne}emo im glasati za Sporazum, ako ovo na{e ne daju”, rekao je [e{eq. “Pa ja sam, mene je zvao Tadi}, ja sam mu rekao: nemoj da nas zajebava{, to sve {to pi{e tu ubaci u Zakon o progla{ewu Sporazuma, pa }emo da razgovaramo. Zato {to, ako to nije u Zakonu o ratifikaciji, onda ne obavezuje dr`ave koje ratifikuju Sporazum”, odgovorio je, prema stenogramu, Nikoli}. Aleksandar Vu~i} nije deo tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, nakon {to je podneo ostavku na funkciju generalnog sekretara Srpske radikalne stranke. Tekst sa naslovom “Dve nedeqe za Vu~i}a” i podnaslovom “Biv{i generalni sekretar radikala otputovao na 14 dana van
302

Beograda, nakon ~ega }e se najverovatnije pridru`iti Tomi Nikoli}u”, objavquje “Gazeta” od 17. septembra 2008. godine. U antrfileu sa naslovom “Vojislav [e{eq rek’o pa porek’o, prenosi se deo navodnog razgovora izme|u lidera radikala i Tomislava Nikoli}a. O~igledno da re`imski mediji i wihov saradnik Nikoli} `ele ubediti javnost da je dr [e{eq “izgubio razum” kako bi sebe “oprali” od prqavih poteza. Drugi antrfile ima naslov “Vu~i} van tima”. Aleksandar Vu~i}, koji je pre dva dana objavio da privremeno napu{ta javni `ivot i politiku, ne}e se izja{wavati o svojim budu}im potezima bar dve nedeqe, koliko mu je potrebno da se smiri i dobro razmisli o situaciji u kojoj se mimo svoje voqe na{ao. – Putujem i ne}u biti tu bar dve nedeqe. Za to vreme poku{a}u da razmislim o svemu {to se desilo i donesem odluku o tome {ta }u ~ini ti u budu}nosti – rekao je Aleksandar Vu~i} za “Gazetu”, ne precizira ju}i gde }e da provede neplanirani “odmor”. Kako nezvani~no saznajemo, on je od po~etka bli`i tome da se prikloni stranci Tomislava Nikoli}a, ali mu odlazak Vojislava [e{eqa toliko te{ko pada da sada nije u stawu da donese kona~nu odluku. Da se sprema stranka u kojoj }e pored Nikoli}a ipak biti i Vu~i} ju~e je potvrdio i sam lider poslani~kog kluba Napred Srbijo, koji je rekao da dovr{ava posao oko formirawa svoje partije, u kojoj }e jedan od osniva~a biti i Aleksandar Vu~i}. – Danas ili sutra javno }emo pozvati sva gra|ane koji `ele da budu osniva~i da nam se prikqu~e u osnivawu nove stranke, za {ta }emo ostaviti rok od 10 do 15 dana. Sve bi trebalo da bude gotovo do 21. oktobra, kada se o~ekuje osniva~ka skup{tina. Ube|en sam da }e jedan od osniva ~a nove stranke biti i Aleksandar Vu~i}. On }e biti u politici i tu ne mogu da ga zamislim, a da nije sa mnom – rekao je Nikoli}. Ime nove stranke, kako je istakao, ne}e puno odstupati od naziva wegove poslani~ke grupe Napred Srbijo, ali se ne}e pomiwati re~ radikal. Nikoli} je rekao i da je za sedi{te partije ve} nabavqen prostor kod \or|a Nicovi}a, u wegovoj firmi “Nickoagrar”, i da }e novinarima na otvarawu prostorija pokazati ugovore o zakupu prostorija. Nemawa [arovi} postao je ju~e novi {ef odborni~ke grupe radikala u Skup{tini Beograda, ali je odlazak Aleksandra Vu~i}a sa mesta generalnog sekretara stranke ostavio veliku neizvesnost o tome ko bi tu funkciju trebalo da obavqa u budu}nosti. – Vr{e se sve pripreme da se za subotu zaka`e Centralna otaybin ska uprava, na kojoj bi trebalo da bude izabran novi sekretar – tvrdi na{ izvor iz vrha SRS-a. [arovi} je obelodanio da }e ba{ on zameniti Vu~i}a u gradskom parlamentu a, kako saznajemo, upravo je [e{eq bio taj koji je naredio da [arovi} usko~i na Starom dvoru, po istom scenariju koji se desio pre dve godine kada je nalo`io da se postavi na ~elo beogradskog odbo ra stranke.
303

– Todorovi} je tada predlo`io [arovi}a za predsednika gradskog odbora. Svi smo bili u {oku, jer je jo{ bila sve`a wegova afera kada je kao poslanik za 11 meseci sa skup{tinske blagajne podigao 1,639.088 dinara na ime putnih tro{kova za Vrawe, iako je `iveo u Beogradu. Pitali smo Todorovi}a da nam obrazlo`i svoj predlog, a on nam je odgovorio da je to li~no zahtevao Vojislav [e{eq iz Haga – rekao je za “Gazetu” Marko Matakovi}, biv{i predsednik u op{tinskog odbora radikala u Barajevu, koji je prisustvovao toj sednici. S druge strane, Nemawa [arovi} demantovao je za “Gazetu” da je ju~e po istom principu imenovan za {efa odborni~kog kluba radikala. – Taj ~ovek la`e. To nije ta~no. Tada me je predlo`io Dragan Todo rovi}, a ju~e sam za {efa odborni~ke grupe izabran jednoglasnom odlu kom svih ~lanova. Predlo`ili su me ~lanovi gradskog odbora, nije bitno ko. Sednica je bila zatvorena za javnost – ka`e [arovi}. On je rekao da ne}e biti novi generalni sekretar, ali kao ni osta li funkcioneri SRS-a, nije `eleo da govori o mogu}im kandidatima. Gordana Pop-Lazi} i Nata{a Jovanovi}, koje se pomiwu kao Vu~i}eve zamenice, ju~e su za “Gazetu” naglasile da o tome ni{ta ne znaju. Rukovodstvo SRS-a donelo je sve potpuno kontradiktorne odluke o ratifikaciji SSP-a, pokazuju zapisnici sa sastanaka strana~kih organa koji su na{oj redakciji prosle|eni iz poslani~ke grupe Napred Srbijo. Naime, najpre je 9. jula Vojislav [e{eq rekao da radikali glasaju za zakon o ratifikaciji ako Vlada usvoji wihov amandman, da bi 5. septembra potpuno promenio mi{qewe, i to nakon {to su Tomislav Nikoli} i ostali poslanici prema wegovim uputstvima najavili da }e podr`ati izmeweni zakon. – Ako se na{ ovaj amandman ubaci u wihov zakon o ratifikaciji, glasamo “za”. Ako se ne prihvati to na{e, glasamo “protiv” – rekao je tada [e{eq, da bi 5. septembra promenio mi{qewe iako je amandman prihva}en. – Ne, ne, ne}emo mi za to glasati. Ja sam zapravo da mi za to ne glasamo, {to bismo mi za to glasali, {to bismo uop{te do{li na glasawe – predomislio se lider SRS-a, obja{wavaju}i da je za SRS “vrlo nepri jatno” da glasa za SSP a DSS jedini da ostane protiv, i da bi radikali tu bili na “velikom gubitku”. – A to da }e nas pohvaliti Unija nas, vaqda, ne interesuje – dodao je lider radikala. Zoran Krasi}, {ef pravnog tima za odbranu [e{eqa, potvrdio je da Aleksandar Vu~i} vi{e nema udela u odbrani doju~era{weg lidera. – On je, ~ini mi se, iza{ao iz pravnog tima i nije vi{e pravni sa vetnik – istakao je Krasi}, koji je potvrdio da se ~uo sa [e{eqem, ali nije `eleo da govori o tome. – Kao wegov pravni savetnik sa [e{eqem imam privilegovanu ko munikaciju i ne smem da iznosim informacije u javnost. Jak SRS produ`ava `ivot [e{equ, a slab doprinosi wegovoj likvidaciji – rekao je Krasi}.
304

Interpretaciju ve} poznatih transkripta objavquje “Alo” od 17. septembra 2008. godine, sa nadnaslovom “Radikalski transkripti” i naslovom “[e{eq se pla{io Ko{tunice”. Ipak, u narodu vlada mi{qewe da je Tomislav Nikoli} jedini koji treba da se pla{i za svoju politi~ku budu}nost. Za razliku od wega i wegovih saradnika, dr Vojislav [e{eq je celom svetu dokazao da je za wega strah – nepoznanica. Zapisnici SRS-a, koji potvr|uju da je Vojislav [e{eq u julu nalagao da stranka glasa za ratifikaciju SSP-a ako bude usvojen wen amandman, a koje je ju~e medijima dostavio Tomislav Nikoli}, izme|u ostalog svedo~e i da se lider radikala pla{io Vojislava Ko{tunice. Naime, [e{eq je strahovao da zbog o{trih stavova o SSP-u, lider DSS-a ne istisne radikale sa ultranacionalisti~ke pozicije na srpskoj politi~koj sceni! U prvom razgovoru Nikoli}a i [e{eqa, kada su se dogovorili pod kojim uslovima }e radikali glasati za SSP, Nikoli} iznosi primedbu da je “problem (Vojislav) Ko{tunica”. Prema tim transkriptima, [e{eq ga zatim pita da li to zna~i da je Ko{tunici neprihvatqiv amandman radikala, na {ta Nikoli} odgovara da Ko{tunica “glumi ~oveka koji je protiv Evrope”. Lider SRS-a je izrazio bojazan da Ko{tunica “malo ne istisne sa ultranacionalisti~ke pozicije SRS, pa da on to postane” i rekao: “Voleo bih da i on bude za ovu opciju”. Ina~e, drugi deo transkripata opisuje naglu [e{eqevu promenu stava u vezi sa SSP-om, koju saop{tava na sednici kojoj nije prisustvo vao Nikoli}. Urednik “Politike” Dragan Bujo{evi}, u stilu re`imske marionete, analizira odluke dr Vojislava [e{eqa i biv{ih funkcionera Srpske radikalne stranke. Komentar sa naslovom “Iza zavese” objavquje “Alo” od 17. septembra 2008. godine. Vojislav [e{eq je iz wemu znanih ili neznanih razloga zalupio vrata svom genseku. Da je hteo da zadr`i Aleksandra Vu~i}a, morao je da mu ponudi mesto zamenika predsednika radikala. Nije to u~inio i izbor Vu~i}a sveo je na dve mogu}nosti: ili }e oti}i kod Nikoli}a ili }e prestati da se bavi politikom. Jer da je ostao u SRS-u, vi{e ga niko ne bi oslovio sa Aleksandar Vu~i}, nego sa [e{eqeva krpa. Vi{e verujem da }e Vu~i} nastaviti uz Nikoli}a, nego da }e da batali politiku. Ako bude tako, odlagawe da saop{ti odluku sa kime }e, mo`e da se poka`e i kao dobar takti~ki potez, iako verujem da je ta odluka bila izazvana Vu~i}evim poku{ajima da pomiri zava|ene i emotivnim do`ivqavawem raskola. Prvo, Vu~i} je uspeo da ne u~estvuje u me|usobnom bla}ewu. Drugo, izbegao je da kao Nikoli} obja{wava za{to je bio rob, pa sa da vi{e ne}e da bude i jo{ da starog gazdu ne}e da zameni novim. Nije morao da razla`e da li mu je trebalo da stekne punoletstvo u stranci da bi shvatio da su bazi~ne postavke SRS-a (Velika Srbija) iracionalne. Jo{ mawe je trebalo da se pravda da je kao nadre|eni ba{ on u~io radi 305

kale celom wihovom verbalno-vizuelnom folkloru. Teret ovog dokazivawa pao je na Nikoli}eva ple}a. Kada se jednog dana bude pojavio kod Nikoli}a kao zamenik predsednika, Vu~i} }e mo}i da govori samo o novoj politici, novom programu. Naravno, uvek }e ga na pro{lost podse}ati i politi~ki protivnici i novinari, ali od pro{losti se ne `ivi, osim ako nije re~ o velikom nasledstvu. “Danas”, od 17. septembra 2008. godine, objavquje komentar Zorana Panovi}a, sa naslovom “Prijateqi, bra}o, kumovi!” i podnaslovom “Privremeno i trajno: (pred)politi~ka Srbija”. Tema kumstva izme|u politi~ara inspiri{e mnoge autore, posebno kada se radi o dr Vojislavu [e{equ i wegovim kumovima. Inteligencija i harizma vo|e radikala ne ostavqaju ravnodu{nim ni wegove politi~ke neprijateqe. Ako je srpska politi~ka scena u dobroj meri novokomponovana, sa jasnim aluzijama na birtije i splavove folkoteke, onda je vaqda i logi~no muzi~ku podlogu tra`iti na turbo-folk sceni. Danas, kad su nekima puna usta ideologije, ipak je umesto Karla Manhajma i wegove kapitalne “Ideologije i utopije” (s predgovorom Vojina Mili}a u biblioteci “Sazve`|a”), boqe je citirati nekog trendi peva~a – na primer Marka Bulata i wegov megahit “Prijateqi, bra}o, kumovi”. Dobro, to je u su{tini pesma o jednoj nesre}noj qubavi (“ja sam niko i ni{ta, otkada nisam wen”), ali za na{u pri~u interesantnija je druga strofa “hteo sam da budem sre}an, k’o drugi svi, a sad ~ekam da mi sude demoni pro{losti”. Pod uslovom da stvari apstrahujemo, pa da izneverenu qubav zamenimo politikom, i to tako|e u izneverenom kqu~u. Dodu{e, ovde (u pesmi) su prijateqi, bra}a i kumovi u dijametralno suprotnoj poziciji od one u srpskoj politi~koj mitologizaciji. Dok su u pesmi oni podr{ka i rame za plakawe, u srpskoj istoriji oni su (kumovi, pre svih) usud. Dodu{e, ako ste alergi~ni na turbo-folk, za inspiraciju mogu poslu`iti i paradigmati~ni stihovi Qubomira Simovi}a o qudskoj nesre}i koju prave veliki ideolo{ki raskoli, na primer oni “ubi kuma srpska dika, preko hleba i slanika”, i to kako ve} ~esto biva “u tom mraku bez svedoka – nigde uha, nigde oka”. A, gde su izneverena kumstva, srpske nesre}e i raskoli, tu bi sutra trebalo da budu crkve pokajnice. Klasi~an liderski i frakciona{ki, donekle ironi~no civilizacijski, sukob Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a o~as posla je preba~en u parapoliti~ku ravan – srpskog kumovskog usuda. Otprilike, to zna~i da bi politi~ari pored obaveznog prijavqivawa imovine koju poseduju prilikom stupawa na du`nost, nekom nadle`nom organu (dr`avnom ili strana~kom) morali da prijave i kumstva. Da bi se sutra vaqda predupredili rizi~ni dr`avni i strana~ki potresi. Obja{wavawe makijavelisti~ke politike kroz usud kumstva je odraz primitivne politi~ke svesti koja je jo{ opskurnija ako se ve`e uz (para)istorijska, (para)biblijska ili neka druga pore|ewa; pa otuda jedna primitivna, ali agitpropovski apsolvirana politi~ka svest, olako od Vuka Dra{kovi}a mo`e da napravi “Vuka Brankovi}a”, a od Tome Nikoli}a nekog “Nevernog Tomu”. Kada Stjepan Mesi} izjavi da je Ra 306

dovan Karayi} do`iveo sudbinu Kara|or|a, to mo`e da se do`ivi i kao sitna nedr`avni~ka provokacija i pakost zasnovana na stereotipu o Srbima, ali kada se u samoj Srbiji politika vodi na tom nivou, onda je to razlog da se zabrinemo. Obja{wavati politiku kumstvom je maltene isto kao obja{wavati nacionalnu politiku “mentalitetom” jer mentalitet nije politi~ka kategorija. To vam je kao kad ratove na eks-JU prostorima obja{wavate “balkanizacijom”, ta~nije nekim “usudom Balkana”. Ako neko zaista veruje u srpski “usud kumstva”, to bi zna~ilo da mo`da veruje da }e se sutra DS pocepati zbog toga {to su Boris Tadi} i Dragan [utanovac kumovi, a {to je, prizna}ete, pomalo banalno kalkulisawe. Slu~ajevi Kara|or|a i Milo{a Obrenovi}a, Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa, ili [e{eqa i Nikoli}a, ipak su malobrojni da bi se izvukla neka istorijska ili “mentalitetska” zakonomernost. Ima istori~ara koji slu~aj Kara|or|a i Milo{a pre tretiraju kao “koncepcijski problem”, i prili~no je nategnuto uzeti ovaj slu~aj kao mustru savremene politi~ke Srbije. ^ak i kad ga zastupaju radikalske narika~e. Umesto “usuda”, pametnije je govoriti o raskolni~koj kulturi koja je, opet, donekle odraz primitivne politi~ke svesti. Kumstvo mo`e samo da poja~a emocionalni intenzitet i medijsku fascinaciju tom raskolni~kom kulturom, gde su “demoni pro{losti” zgodan medijski efekat. I tu duh epohe nije nebitan. Sticajem prilika bili smo u situaciji da upoznamo jednog ~etni~kog specijalca koji je ceo rat, i to jo{ kao klinac, proveo uz Dra`u, da bi neposredno nakon rata, igrom sudbine, postao specijalac OZNE. Kao momka “bez identiteta”, nova vlast ga je pozvala da slu`i vojni rok. Tamo su primetili da je “talentovan” za vojsku. Poslali su ga na Majevicu, jer su tamo ostali da se kriju neki ~etnici. On nam je rekao “a, ja znao i ko je ostao”. Na Majevici su imali bliski susret. Prepoznali su se, spustili cevi, i pro{li jedni pored drugih. Taj nam je pri~ao da je odli~no razumeo komuniste koji su 1948. u vreme Rezolucije informbiroa pucali sebi u usta. Jer ja nisam video ~etni~kog oficira koji je to isto uradio kad je kraq Petar pozvao ~etnike da pre|u pod Titovu komandu. Zamislite ove Deli}eve i Vu~i}eve suze da je 1948. godina! Zamislite sve ove kletve u drugom istorijskom kontekstu i vide}ete da nazoviideologija ne mo`e da zamagli sli~nu su{tinu raskolni{tva i “revizionizma”. Upravo je slobodna demokratska dr`ava, sa institucijama, zakonima i politi~kom praksom – sve ono o ~emu je ju~e govorio Boris Tadi} na obele`avawu Me|unarodnog dana demokratije – garancije i amorti zeri da raskolni~ka tradicija, pa i ona kumovskog kolorita, ne}e pre}i u “istragu”. Sa demokratskim nivoom do kojeg je danas stigla Srbija, i raskol tipa ovog radikalskog mo`e se komotno prevesti (pacifiko vati) na proces profilisawa politi~ke scene. Pa i wenu dekontaminaciju od vla{kog, ili haripoterovskog boq{evizma. Uostalom, izuzev [e{eqa sa Vukom i Tomom, nijedan bitan moderni raskol u srpskoj politici nije bio kumovski. Iako je ~ar{ija od to 307

ga pravila mit, va`no je re}i da ni Milo{evi} ni Stamboli} nisu bili kumovi. Mada i danas neki u to veruju. [to ne zna~i da taj sukob nije bio raskolni~ke prirode. Setite se kultne TV serije “Vi{e od igre” i kako su se u woj pona {ali kumovi koje su igrali Pavle Vujisi} i Nikola Simi}. I neka to bude uzor. I za prijateqe, i za bra}u, i za kumove. Ba{ kao {to nam ka`e citirana pesma. Predsednik politi~kog saveta LDP-a, Vesna Pe{i}, apeluje na gra|ane da se jo{ vi{e ponize i da ne pru`aju otpor vo|ama politike izdaje ako `ele da ih Evropa zagrli, dok za propast dr`ave krivi dr Vojislava [e{eqa i “ideologiju ratnog nacionalizma”. Tekst sa naslovom “Uslovi nisu ispuweni” i podnaslovom “’Na{ je problem {to mislimo da se Holandija zainatila’, isti~e Vesna Pe{i} uz upozorewe da ’nismo u~inili nikakve korake da sami sebe sagledavamo kao jednu novu evropsku zemqu, koja ne}e vi{e da trpi teret i baga` devedesetih’”, u kojem se nalazi antrfile “Razo~arani odlukom”, objavqen je u “Borbi”, 17. septembra 2008. godine. Predsednik Politi~kog saveta Liberalno-demokratske partije (LDP) Vesna Pe{i} ocenila je ju~e da Srbija nije ispunila uslove za dono{ewe odluke o stupawu na snagu Privremenog sporazuma sa EU, i da mora mnogo toga da uradi da bi povratila poverewe u Briselu. Pe{i}eva je na televiziji B92 rekla da je “znala da Holandija ne}e popustiti”, da je “na{ problem u tome {to mislimo da se Holandija zainatila” i da je presuda Me|unarodnog suda po tu`bi BiH, ipak bila “da smo krivi za genocid, da prikrivamo one koji su to u~inili, pre svega Ratka Mladi}a”. “Za{to ni{ta nismo uradili po toj presudi”, zapitala se Pe{i}eva i dodala da “nismo u~inili nikakve korake da sami sebe sagledavamo kao jednu novu evropsku zemqu, koja ne}e vi{e da trpi taj teret i baga` iz devedesetih godina”. Ona je navela da “ne}emo jo{ uvek da se suo~imo sa tim softverom Milo{evi}evim i [e{eqevim, sa tom jezivom propa{}u koju smo do`iveli u praksi i ta politika devedesetih godina koja je sru{ila na{u ekonomiju, devastirala Srbiju, nabacila nam je genocid, zlo~ine”. Pe{i}eva je istakla da “ne}emo da prihvatimo da smo mi jedna firma u ste~aju” i da jo{ postoje dileme o ideologiji ratnog nacionalizma “Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica”, sa kojom se nije raskrstilo. Prema wenim re~ima, Srbija je mogla da usvoji deklaraciju u Skup{tini, kojom bi pokazala da je svesna toga {ta se doga|alo u vreme tih ratova i da mewa politiku. Francuski ambasador u Srbiji @an Fransoa Teral izjavio je ju~e da je wegova zemqa razo~arana {to Savet ministara Evropske unije nije doneo odluku o stupawu na snagu Privremenog sporazuma sa Srbijom, ali da u Srbiji zbog toga ne treba da zavlada pesimizam. “Ne treba se baciti u pesimizam, jer mislim da se radi o jo{ nekoliko nedeqa koje su potrebne da bi se donela pozitivna odluka”, rekao
308

je francuski ambasador na sastanku Sekcije Privredne komore Srbije za Francusku. Kada je Tomislav Nikoli} poku{ao da otme Srpsku radikalnu stranku, nije uspeo u svojoj dugo planiranoj nameri, jer je ubedqiva ve}ina stala na stranu dr Vojislava [e{eqa. “Borba” od 17. septembra 2008. godine objavquje tekst sa naslovom “Izme|u statuta i prakse” i podnaslovom “Kakva je unutra{wa organizacija stranaka u Srbiji i koji organi imaju odlu~uju}u ulogu u vanrednim situacijama, sli~nim onima koje se posledwih dana de{avaju u SRS”. Dva antrfilea u tekstu imaju naslove: “LDP i Skup{tina” i “Malo rukovodstvo”. Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci ostala je nedoumica da li je trebalo ili ne odr`ati vanredni kongres na kome bi bio izabran novi zamenik predsednika stranke. Radikali, biv{i i sada{wi, razli~ito tuma~e statut partije, pa je tako doskora{wi zamenik predsednika SRS, koji je podneo ostavku na tu funkciju, Tomislav Nikoli}, tvrdio da postoje uslovi za odr`avawe vanrednog kongresa, dok je deo radikala koji je ostao uz lidera stranke Vojislava [e{eqa zastupao stav da ne postoji potreba za novim kongresom stranke. Oni koji su tvrdili da ne postoji potreba za vanrednim kongresom SRS, navodili su da, prema statutu, novi kongres mora da bude odr`an ukoliko je zamenik predsednika opozvan, a ne, kao u slu~aju Nikoli}a, kada podnese ostavku {to je, kako su naveli, opet prema statutu, dovoqno da konstatuje i prihvati Centralna otaybinska uprava. Raskol u SRS zavr{io se tako {to nije zakazan vanredni kongres, ve} su Nikoli}a, 12. septembra, sa grupom ~lanova koji su stali uz wega, iz stranke iskqu~ili ~lanovi Centralne otaybinske uprave, koji su na sastanku ostali posle Nikoli}a i wegovih pristalica. Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da se u politi~koj praksi pokazalo da nema potrebe za sazivawem kongresa u slu~aju ostavki ili iskqu~ewa pojedinih ~lanova stranke i da odluke u tom slu~aju donosi Glavni odbor. On je, govore}i o nadle`nostima organa u strankama i navode}i primer Nikoli}evog odlaska iz SRS, kazao da je logi~no da kona~nu od luku o sazivawu kongresa donosi Centralna otaybinska uprava, koja je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa. “To se de{avalo i ranije u drugim partijama. Centralna otaybinska uprava kao najvi{i organ stranke i vodi glavnu re~ je nesporno ve}inski donela odluku o iskqu~ewu Nikoli}a iz stranke”, rekao je Stankovi}. On je dodao da, {to se SRS ti~e, ubedqiva ve}ina uprave je stala na [e{eqevu stranu i da je odlazak Nikoli}a “predstavqen kao odlazak odmetni~ke grupe”. “Istorija srpskih politi~kih prilika pro`eta je ~estim cepawem stranaka. Kada je re~ o SRS, problem nije predstavqala konfuzija pro cedure odlu~ivawa, koliko razli~iti pogledi Nikoli}a i drugog dela SRS na politiku stranke”, rekao je Stankovi}.
309

Organi SRS su Otaybinski kongres, Centralna otaybinska uprava, predsednik, zamenik predsednika, potpredsednici, generalni sekretar, predsedni~ki kolegijum, statutarna komisija i nadzorni odbor. Kongres je najvi{i organ stranke, radi u redovnim (na svake ~etiri godine) i vanrednim zasedawima (tada se odr`ava na zahtev predsednika stranke, jednog izvr{nog odbora ili petine op{tinskih odbora). Izme|u ostalog, kongres donosi statut, program, bira i opoziva predsednika, zamenika predsednika i ~lanove uprave. Centralna otaybinska uprava je najvi{i organ odlu~ivawa izme|u dva zasedawa kongresa, a ~ini je 101 ~lan i ima mandat od ~etiri godine. Wene nadle`nosti su, izme|u ostalog, da saziva kongres, daje tuma~ewe statuta, izvr{ava odluke kongresa, donosi odluku o prestanku rada stranke na predlog predsednika stranke, re{ava sukob nadle`nosti izme|u organa stranke... Predsednik stranke predstavqa i zastupa stranku u zemqi i inostranstvu, a za svoj rad odgovara kongresu i upravi. Ve}ina politi~kih stranaka u Srbiji organizovana je po sli~nom principu, u kome najvi{i organ ~ine skup{tina ili kongres stranke, koji biraju rukovodstvo. Najvi{i organ Demokratske stranke izme|u dva zasedawa skup{tine je Glavni odbor, koji se sastaje najmawe jednom u tri meseca. Glavni odbor DS ~ine ~lanovi Predsedni{tva, ~lanovi op{tinskih i okru`nih odbora, poslanici, ~lanovi vlade, nosioci najvi{ih funkcija u lokalnim samoupravama, {efovi poslani~kih klubova, predsednik, potpredsednik i ~lanovi ve}a pokrajinskih skup{tina, po deset predstavnika omladine i predstavnika Foruma `ena, poslovni direktor, sekretar Predsedni{tva, sekretar Statutarne komisije i Nadzornog odbora. ^lanovi tog tela su i predsednici odbora za lokalnu samoupravu, za prava mawina i za pomo} osobama sa invaliditetom, koordinatori i predstavnici resornih odbora, 40 stalnih ~lanova, potpredsednik Izvr{nog odbora. Pored predsednika, stranka ima i predsedni{tvo, a organi stranke su i Izvr{ni odbor, Statutarna komisija, Nadzorni odbor, Politi~ki savet, sekretar, poslovni direktor... U Demokratskoj stranci Srbije najvi{i organ je skup{tina stranke, koja se po novom, pro{le godine promewenom statutu, saziva svake ~etiri godine i koja bira predsednika, potpredsednika i Glavni odbor DSS. DSS, prema statutu, mo`e da ima najvi{e {est potpredsednika, koliko ih ima sada, a potpredsednike predla`e predsednik stranke. Predsedni{tvo stranke donosi va`ne politi~ke odluke i zauzima stavove koje predla`e Glavnom odboru, koji ima oko 180 ~lanova. ^lanove Glavnog odbora predla`u op{tinski odbori DSS, a sednice tog tela se odr`avaju jednom u tri meseca. Predsedni{tvo stranke ~ine predsednik DSS, potpredsednici, predsednik Saveta DSS, predsednik omladine i predsednik Izvr{nog
310

odbora. Izvr{ni odbor, koji ima 15 ~lanova, bavi se infrastrukturom stranke i wega bira Glavni odbor. Organi Socijalisti~ke partije Srbije su kongres, Glavni odbor, predsednik, Izvr{ni odbor, Statutarna komisija i Nadzorni odbor. Kongres je najvi{i organ SPS i odr`ava se svake ~etiri godine. Taj strana~ki organ usvaja program i statut, bira Glavni odbor, predsednika, Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor. Vanredni kongres se mo`e sazvati po odluci Glavnog odbora na predlog jedne tre}ine op{tinskih odbora ili jedne tre}ine ~lanova. Glavni odbor je najvi{i organ stranke izme|u dva kongresa i mo`e da ima do 300 ~lanova, a wihov mandat traje ~etiri godine. Predsedni{tvo socijalista je politi~ko-operativni organ koji ima do 13 ~lanova i ~ine ga predsednik, potpredsednici, predsednik Izvr{nog odbora i ~lanovi koje bira Glavni odbor. Dejan Vuk Stankovi} smatra da stranke kod nas nemaju mnogo organa i da broj ~lanova tih tela nije veliki, ako se uzme u obzir da u Srbiji ima vi{e od 170 op{tina i da bi svaki op{tinski odbor trebalo da ima predstavnika u Glavnom odboru stranke. Ako tu dodate rukovodstvo stranke i jo{ neke poznate li~nosti koje mnoge stranke imaju u sastavima svojih glavnih odbora kako bi dobile na te`ini, onda cifra i od 300 ~lanova Glavnog odbora nije velika, smatra Stankovi}. Najvi{i organ Liberalno-demokratske partije je Skup{tina koja se odr`ava jednom u dve godine. Glavni odbor je najvi{i organ izme|u dve skup{tine i odr`ava se jednom u tri meseca, a LDP, kao i druge partije, odr`ava i sednice Predsedni{tva stranke. Organe te stranke ~ine Skup{tina, Glavni odbor, Predsedni{tvo (~ine ga predsednik i tri potpredsednika), Statusna komisija, Nadzorni odbor, Centralni izborni {tab i Biro LDP. Tekst Branislave Yunove, TV-kriti~ara, sa nadnaslovom “Quti protivnici u SRS dozvolili su televiziji da iskoristi svoju mo} i suprotstavi ih kao jarce na brvnu”, naslovom “Politi~ka nekultura u TV areni” i podnaslovom “Ekran mnogo otkriva, naro~ito neukost, glupost, nespretnost”, objavquje “Nedeqni telegraf”, 17. septembra 2008. godine. Neprofesionalizam i nekultura Tomislava Nikoli}a u wegovim TV nastupima nisu promakli oku komentatora. Proteklih dana televizija je `ivela od raspada Srpske radikalne stranke, {to je, objektivno, bila prvorazredna medijska tema. Bilo je partija koje su se, u sli~nim okolnostima, trudile da sakriju raskolni~ ko raspolo`ewe, potisnu ili dozirano pu{taju u javnost kompromituju }e detaqe, dok se ne na|e majstor da opravi ma{inu za prawe ve{a. U SRS kao da nije bilo vi{e strpqewa za ~ekawe i prikrivawe. Partijsko jedinstvo ra{ilo se po svim {avovima, a TV reporterima nije bilo te{ko da u kasetofone uhvate svaku brzopletu izjavu, uvrede i me|usob no raskrinkavawe.
311

Tomislav Nikoli} je bio suvi{e li~an u ispovednoj emisiji kod Zorana Stanojevi}a na Prvom programu RTS. Govorio je vi{e nego {to je bio pitan, tu`nog lika kao na komemoraciji. Ne{to poletnije delovao je u emisiji “Utisak nedeqe” na TV B92 kod Oqe Be}kovi}, pogotovo {to mu je pripala ~ast da kao “politi~ki otac” objavi na koju }e stranu Aleksandar Vu~i}. Dragan Todorovi} je pao u ruke Draganu Bujo{evi}u na TV Enter u emisiji “Nije srpski }utati”, mada je proklamovao da “sada nije pristojno govoriti”. Nastojao je da bude principijelan, a sam najboqe zna koliko je u tome uspeo. Gordana Pop Lazi} je gostovala u “Poligrafu” kod Jugoslava ]osi}a sa obja{wewem fenomena kletvi. Posle su se wihove izjave sustizale u informativnim blokovima na TV stanicama i radiju, a sve se svodi na isto: povratka nema, rasplitawe tek predstoji, a ko }e profitirati – to }e se tek videti. Gledaoci su, pak, mogli da vide po mnogo ~emu tipi~nu situaciju. Doju~era{wi saradnici postali su quti protivnici, a mo} televizije je da ih, figurativno i stvarno, suprotstavi kao jarce na brvnu. Pogotovo u zemqi u kojoj se politika (ne) ma`e na hleb. Bez we ne mo`e da se `ivi, od we buja i narasta televizija. TV ekran je pozornica politi~kog uzdizawa i posrtawa, prividnih uspeha i propadawa. Mnogo otkriva, naro~ito neukost, glupost, nespretnost. Istina, ume i da pripomogne u nastajawu slatkore~ivih politi~kih zvezda i heroja demokratije. Neko to odmah spozna, drugima je potrebno vreme da se “opasuqe”. A neki nikad ne shvate da su u pipcima otrovne hidre. Da li strana~ki lideri ili oni koji se izdaju za politi~are znaju da se pona{aju u takvim, po wih, delikatnim okolnostima. Ne umeju, jer nemaju izgra|enu politi~ku kulturu. Da li je prividna otvorenost medija “da se ka`e ono {to se misli” prilika koju ne treba propustiti, ili je mudrije izbrojati do deset pa onda plasirati kletve, jer to je nivo politi~kog komunicirawa. U prirodi televizije je da se {to pre do|e do relevantne informacije, ali se to, naj~e{}e, ne poklapa sa interesima onih koji imaju probleme i koji su u `i`i javnosti. Udri, kuni, lupaj. Vaqda }e se kockice slo`iti. Siroti gledalac se ve} na sve navikao. Jo{ od one ki{e u socijalizmu, ni{ta ga ne mo`e iznenaditi. U ovom slu~aju, u kolopletu ob ja{wavawa i pravdawa, ostaje nem i pomalo ravnodu{an. Ne interesuje ga ko je koga kleo. Mo`da i pora`en. Koga mo`e da uzdigne i osokoli saznawe da je Vojislav [e{eq direktno iz Haga instrumentalizovao ~la nove SRS? To ru{i integritet i inteligenciju onih koji su na to pri stajali, a nema kraja u pija~arskom dokazivawu ko je {ta rekao i uradio. Mali format, mala politika. U kojoj meri televizija treba i mora time da se bavi i plasira kao najva`niji sadr`aj? Ho}e li nam od toga biti boqe, ho}emo li biti pametniji i plemenitiji ili }e se poja~ati ose}awe proma{enosti i za ludnosti sa kojim `ivimo ve} toliko godina? ^ak i kad je re~ o najve}im skandalima, u zemqama sa du`om demokratskom tradicijom, izbegava se ogoqeni, elementarni pristup, koji je,
312

kod nas, postao novinarski ideal. [to ne zna~i da se tamo, kod wih, zaobilazi istina. U Srbiji svi putevi do istine, izgleda, vode preko kletvi, koje se pretvaraju u neostvarive po{alice: dabogda `iveli u dosadnoj zemqi. Uvre|en inteligencijom i obrazovawem dr Vojislava [e{eqa, profesor @arko Trebje{anin iz subjektivnog ugla, krajwe navija~ki predstavqa karakter lidera srpskih radikala. Tekst sa nadnaslovom “Prof. @arko Trebje{anin: Psiho-portreti Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a” i naslovom “[e{eq: agresivan, arogantan i netolerantan, Nikoli}: odlu~an, ali stalo`en i razuman”, objavqen je 17. septembra 2008. godine u “Nedeqnom Telegrafu”. Sukob Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a, poput sna`nog zemqotresa, ne samo da je iz temeqa potresao Srpsku radikalnu stranku, ve} je uzdrmao i celokupni politi~ki `ivot u Srbiji. Cinici koji su doprineli ovom `estokom sudaru, svakako su mnogobrojni. Izvesnu ulogu, mada ne i presudnu, svakako su odigrali i psiholo{ki faktori. Razli~ite li~nosti mogu zastupati istu politi~ku ideju i ideologiju, ba{ kao {to i isti tip li~nosti mo`e zastupati razli~ite politi~ke opcije. Pa ipak, postoji izvesna sklonost kod odre|enog tipa li~nosti prema nekim politi~kim i ideolo{kim opredeqewima. Klasi~na psiholo{ka istra`ivawa su pokazala da je, recimo, nacisti~ka ideologija veoma bliska i prihvatqiva osobama koje imaju krut, autoritarni karakter. Svakom pa`qivijem posmatra~u te{ko da je moglo da promakne da su [e{eq i Nikoli} dva prili~no razli~ita psiholo{ka tipa, dva tipa li~nosti koja se razlikuju po svom temperamentu, karakteru, stilu opho|ewa, sistemu vrednosti, moralu i bazi~nim stavovima. Pogledajmo kakav je mentalni sklop i politi~ki kredo [e{eqa, a kakav Nikoli}a. Vojislav [e{eq je po svom mentalnom sklopu, po dominantnim osobinama li~nosti, tipi~an agresivni karakter, koga odlikuju impulsivnost, patolo{ka mr`wa, netolerancija i sklonost da probleme i kon flikte re{ava nasiqem. Dovoqno je da se setimo scena u Skup{tini, kada vo|a radikala ~upa kablove od mikrofona, besno preti, psuje i nasr}e fizi~ki na poslanike, ili kada vitla pi{toqem i preti studentima ispred Skup{tine. Svoj gnev i mr`wu ~esto je usmeravao tamo gde je bilo najlak{e isprazniti agresiju, a to su neza{ti}ene i socijalno marginalizovane grupe, nacionalne mawine (organizovao je hajke na etni~ki nepodobne gra|ane, “usta{e”). Vi{e puta je [e{eq pokazao da ima izuzetno nizak prag tolerancije na frustraciju, odnosno da ga je veoma lako izazvati ~ak i bezazle nom primedbom ili kritikom koju on shvata kao provokaciju ili ugro`avaju}i napad. Pred o~ima javnosti on je znao da i na neznatan povod plane i reaguje impulsivno, neprimereno o{tro, ~esto i fizi~kom agresijom.
313

Jedna od upadqivih odlika [e{eqevog karaktera je i truli cinizam, arogancija, kao i sklonost da se naruga ~ak i najve}im svetiwama, da oskrnavi i gurne u blato ono {to su za druge najvi{e vrednosti. Setimo se kako se samo narugao Dobrici ]osi}u, ~oveku koji ga je {titio kada je bio progoweni disident, kako ga je bacio u politi~ko blato. Svojim politi~kim neistomi{qenicima se krajwe drsko, neuqudno i primitivno podsmevao. On je nenadma{ni skandal-majstor, koji u`iva da {okira svojim primitivizmom i bezobrazlukom. O tome najboqe svedo ~i wegovo pismo Sekretarijatu Ha{kog tribunala, koje sa ustezawem citiram, jer obiluje vulgarnostima. “Obave{tavam vas da sam ponovo zakazao posetu mog pravnog savetnika Aleksandra Vu~i}a ... a vi mo`ete opet da zabranite da me poseti, pa ponovo da poka`ete koliki ste kriminalci i govna u qudskom obliku. (...) Ja sam ga prihvatio kao svog pravnog savetnika, a vi, svi pripadnici Sekretarijata ha{kog tribunala, mo`ete samo da prihvatite da mi pu{ite kurac.... Jeba}u vam majku svima, po~ev{i od Hansa Holcijusa pa nadaqe, ukqu~uju}i i onu bitangu Tjarda van der Spula”. Celokupnim svojim nastupom, bahatim pona{awem, na~inom sedewa, gromoglasnim cerekawem, gestikulacijom, kao i verbalnim egzibicijama, [e{eq otkriva karakter ohole, krajwe nadmene i sujetne osobe koja ima ose}awe superiornosti i omnipotencije. Bitna crta li~nosti, bez koje je te{ko shvatiti karakter i pona{awe harizmatskog vo|e srpskih radikala, jeste nedostatak empatije i saose}awa. Za potkrepqewe ove tvrdwe bi}e dovoqan jedan jedini primer. Setimo se samo sa kakvim demonskim osmehom i u`ivawem je [e{eq javno, na televiziji, govorio da se advokat Barovi} (koga je [e{eqev telohraniteq, po nalogu gazde, pretukao) “vi{e puta okliznuo na bananu” pa zato ima modre podlive ispod o~iju! [e{eq ne samo da nije nikada pokazao ni mrvu saose}awa i sa`aqewa prema `rtvama svoje militantne politike, ve} je ~esto otvoreno pokazivao ~ak monstruozno, sadisti~ko u`ivawe u wihovim mukama i nesre}noj sudbini. [e{eq je poznat po tome {to je bezbroj puta znao da bez ikakvog zazora kroz smeh izjavi da je ono {to je javno govorio bila obi~na la` i da u`iva kad nekoga nasamari. Bez trunke ose}awa krivice obja{wavao je da su wegove izjave o tome da je Slobodan Milo{evi} “najve}i kriminalac” ili Mira Markovi} “crvena ve{tica” bile smi{qene la`i, upotrebqene kao sredstva “predizborne borbe”. Vo|a radikala je uvek smatrao da je u politici sve dozvoqeno i da se samo glupaci uste`u da u politi~koj borbi koriste obmanu, poluistine i najbezo~nije la`i. Kada se pove`u u jedinstven sklop li~nosti osobine kao {to su nedostatak elementarne empatije, impulsivnost, razobru~ena, nesputana agresivnost, nedostatak savesti i osnovnih moralnih skrupula, neinhi birana sklonost nasiqu, kao i nedostatak ose}awa krivice, tada se ot kriva da je [e{eq po svom psiholo{kom profilu veoma nalik psiho patskoj li~nosti. Naime, takvu osobu pre svega odlikuju nedostatak emocionalne bliskosti s drugim qudima, asocijalno pona{awe i nepo 314

{tovawe osnovnih dru{tvenih normi, a {to vodi ekscesnom, nasilni~kom i kriminogenom pona{awu. [e{equ se ne mo`e osporiti veoma visoka inteligencija, psiholo{ka pronicqivost i izvanredno razvijena verbalna sposobnost. Ali u tome i jeste problem, upravo zato je on i mogao da nanese tako ogromnu {tetu politi~kom `ivotu Srbije i nemerqivu {tetu dr `avnim interesima srpskog naroda. Naime, kada se makijavelisti~ko shvatawe politike (po principu “sva su sredstva dozvoqena kada treba osvojiti vlast”) i demago{ka ve{tina spoje sa natprose~no razvijenom “socijalnom inteligencijom” (u smislu manipulacije) i sa sklono{}u ka nasiqu, pra}enom nedostatkom elementarnog morala, tada dobijamo izuzetno opasnu politi~ku li~nost. Koraks je to odavno prozreo i svojim karikaturama na kojima je [e{eq naslikan kao monstrum koji se otrgao s lanca, na vreme je upozorio javnost Srbije s kim ima posla. [e{eq je svojim obesnim, histeri~nim i paranoidnim govorima, sa izvanrednim wuhom da oseti ono ~ega se qudi najvi{e pla{e, uspeo da pobudi u svesti qudi ose}aj ugro`enosti, straha i da prizove u wima najgore porive i destruktivne emocije, `udwu za osvetom, patolo{ku mr`wu, bes i pakost. On se neprestano udvarao neobrazovanom svetu, a pri tome ga je intimno prezirao, laskao je primitivnosti gomile, koju je bezo~no koristio kao puko “topovsko meso” za svoje vlastoqubive ciqeve. Dugo, isuvi{e dugo je Tomislav Nikoli} bio veran i poslu{an [e {eqev u~enik. Kao i mnogi drugi radikali, bio je fasciniran obrazovawem, inteligencijom i brzim politi~kim refleksom svog {efa i gurua. U vi{e navrata Toma je govorio da je sve ono {to zna o politici i politi~kom `ivotu nau~io od svog velikog u~iteqa, idola i, docnije, kuma. Veliki period svog bavqewa politikom kao poslanik i visoki funkcioner SRS, Tomislav Nikoli} je bio odani i krajwe lojalni saradnik [e{eqa, ~ije je naloge ispuwavao bespogovorno. Stil wegovog politi~kog pona{awa, istina mawe bu~an, nije previ{e odstupao od radikalskog manira koji je diktirao {ef stranke. Nikoli} je, se}amo se, znao da bude veoma radikalan u svojim stavovima, netrpeqiv, nabusit, cini~an i ironi~an. Kada je nastupao za skup{tinskom govornicom ili na konferenciji za {tampu, ~esto je bio nagla{eno arogantan, neprijatan. Govorio je tiho, kroz zube. A wegovo lice, uko~enih mi{i}a i stisnutih usana, ~e sto je imalo prete}i izraz i odavalo je gotovo nequdsku hladno}u. Ni koli} je u javnom nastupu naro~ito bio prepoznatqiv po svom izve{ta~enom, ledenom i izrazito cini~nom osmehu. Wegova usta, mehani~ki razvu~ena u osmeh, otkrivala su niz sitnih zuba, a po{to se pri tome o~i nisu smejale, ovaj “osmeh” pre je izazivao nelagodnost, nego simpatiju. Na pitawa novinara ~esto je odgovarao kratko, nadmeno, a nekada ~ak i drsko, osorno. Zapravo, vrlo ~esto u TV raspravama ili TV duelima, ~itav Niko li}ev stav, dr`awe tela, ruke prekr{tene preko grudi, lice nepokret315

no poput maske, otkrivali su ~oveka u odbrambenoj poziciji. Imao je dr`awe ~oveka koji neprestano o~ekuje napad, koji je u defanzivnoj poziciji jer svaki ~as o~ekuje udarac i zato je uvek spreman da uzvrati kontraudarcem. Tomislav Nikoli} je strpqivim radom, trpeqivo{}u i spremno{}u na kompromise, pre svega sa svojim {efom, uspeo da uzdigne rejting svoje stranke, koja je bila, ba{ kao i SPS, gubitnik na izborima posle 5. oktobra 2000. Za razliku od SPS, koja je po izru~ewu svog predsednika Slobodana Milo{evi}a, do`ivela rasulo, haos i sunovrat, wena “sestrinska stranka” SRS do`ivela je renesansu i nevi|eni uspon, naro~ito posle [e{eqevog “dobrovoqnog” odlaska u Hag. Za taj veliki uspeh u velikoj meri zaslu`an je Nikoli}, koji je uspeo da mudro, promi{qeno i pa`qivo vodi stranku kroz Scile i Haribde uzavrelih politi~ kih zbivawa u Srbiji. Kao zamenik [e{eqa, ovaj stalo`eni [umadinac je pokazao da se “tihom i laganom reformom” SRS mo`e posti}i daleko vi{e nego upornim, tvrdoglavim insistirawem na anahronom, agresivnom i primitivnom nacionalizmu, koji je doveo radikale u gubitni~ku poziciju 2000. Radikalska politi~ka krutost, prostakluk, bahatost i samoqubivost, a to je nesumwivo [e{eqevo nasle|e, postali su balast. ^im su se radikali, pod Tominom palicom, uqudili, svojim nastupom i verbalnim pona{awem upristojili, izmeniv{i tako prili~no radikalno svoj politi~ki imiy, rezultat nije izostao. Postali su najja~a stranka u Srbiji, a to je ne{to o ~emu je Vojislav [e{eq mogao samo da sawa. Ali jo{ uvek jako [e{eqevo nasle|e, kao senka pratilo je radikale tako da oni, mada su bili najja~a stranka u Srbiji, nisu imali s kim da obrazuju vladu. Dok je uzdizao i modernizovao svoju stranku, i Toma Nikoli} je sam sazrevao kao politi~ar. Odsustvo [e{eqa i wegovog autokratskog na~ina vo|ewa stranke pogodovalo je Nikoli}u da u~i na gre{kama i da se razvija kao politi~ar. Naravno, Toma je i daqe, ali sada re|e, odgovarao nabusito i sme{kao se cini~no, ali je dopustio sebi da povremeno skida masku i da poka`e svoje autenti~ne politi~ke sposobnosti. Mo glo se u kampawama za predsedni~ke i parlamentarne izbore primetiti da Nikoli} ume da poka`e, osim principijelnosti, odanosti i ideali ma, i svoje emocije, qudsku toplinu, brigu i iskrenost (koliko to mogu politi~ari!). Tako je on ~vrstim, ali odmerenim pona{awem dobio najvi{e novih pristalica. Naime, uspeo je da svojim smirenim nastupom ulije povere we bira~ima i da ih uveri da pred sobom imaju ~asnog ~oveka, srpskog doma}ina, koji voli svoju zemqu, a da pri tome nikoga ne mrzi i da je spreman da sa svima razgovara i da se dogovara. Toma je uspeo da izgradi sliku o sebi kao o izvornom {umadijskom vo|i, odlu~nom ali i razum nom politi~aru, koji je spreman da se bori i sr~ano brani interese svo je zemqe, ali nije spreman da ide glavom kroz zid, da tvrdoglavo ulazi u unapred izgubqeni rat i da nepromi{qeno vodi decu na klanicu.
316

Nikoli}u, po wegovom mentalnom sklopu, verovatno najvi{e i odgovara uloga odgovornog, mudrog i konzervativnog srpskog doma}ina, ko ga “~eqad” po{tuje jer je po{ten, ~astan, po`rtvovan i bri`an “otac porodice”. Za mnoge u Srbiji to je idealan predsednik, kome se mo`e verovati i na koga se mogu osloniti. Nikoli} je posledwih godina vi{e puta pokazao da se re~ mora po{tovati i da ~ast, ipak, ne{to zna~i u politici. Verujem da je to {to je Tomislav Nikoli}, kona~no, bacio zar|alu ka{iku i rekao [e{equ “zbogom”, od dalekose`nog zna~aja za budu}nost Srbije, koja se time definitivno oslobodila pogubnog {ovinizma i primitivnog, agresivnog nacionalizma. Poslanici Srpske radikalne stranke do{li su na sve~anu sednicu Skup{tine u majicama sa likom dr Vojislava [e{eqa, a koktel povodom Me|unarodnog dana demokratije opravdano su bojkotovali. “Nedeqni telegraf” od 17. septembra 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Me|unarodni dan demokratije u Domu Narodne skup{tine bez DSS, Nove Srbije i poslani~kog kluba Napred Srbijo” i naslovom “Gala koktel za 600 zvanica”. Sve~anom sednicom Skup{tine, 15. septembra, obele`en je Me|unarodni dan demokratije. Na sednici nisu bili poslanici DSS, Nove Sr bije i poslani~kog kluba Napred Srbijo, dok su radikali do{li u crnim majicama s likom Vojislava [e{eqa. Na koktelu koji je najavqen kao “veliki koktel za 600 zvanica”, gosti su bili premijer, ve}ina ministara, gradona~elnik Beograda, predstavnici vojske, verskih zajednica i diplomatskog kora. Na koktelu nije bilo nekoliko ministara, me|u wima su i Ivica Da~i} i ministar Bo`idar \eli}. Predsednik Srbije Boris Tadi} izmamio je osmehe strana~kih kolega kada je “proma{io” svoje sedi{te i poku{ao u skup{tinskoj sali da sedne na Da~i}evu stolicu. ” Televizija B 92, emisija “Pe{~anik” Beograd, 17. septembar 2008. godine Gosti: Profesorka prava Vesna Raki}-Vodineli}, profesor psihologije @arko Kora}, pisac Vojislav Pejovi}, novinar Teofil Pan~i} Nekultura i neprofesionalnost voditeqa jasno govore o ciqu ove emisije. Primitivno ma{u}i svojim antisrpskim ube|ewima, voditeqke vrlo agresivno napadaju Srpsku radikalnu stranku. Iako dugo u medijima, a ipak anonimusi, obe voditeqke o~igledno imaju problem sa velikim imenom dr Vojislava [e{eqa, pa na nepristojan na~in poku{avaju da umawe wegov zna~aj. Gosti emisije, wihovi istomi{qenici, nastoje da degradiraju lidera radikala kao sporednu ’figuru’ u odnosu na Nikoli}a i Vu~i}a. Ova emisija mo`e poslu`iti kao jo{ jedan dokaz da je dr [e{eq, iako se nalazi u ha{kom pritvoru, va`niji nego mnogi koji su trenutno slobodni. Da prokune mo`e samo nevina devojka, nevin momak, majka, sestra, a mogu i nevina deca prokunutog lica ... Verujem da }e neki istaknuti ~lanovi SRS imati interes da se prikqu~e DS-u i ba{ me zanima da li }e biti pri317

mqeni. Ko se setio tog Bogoquba [ijakovi}a, iz koje crne rup~age su ga izvukli? Voditeqi: Svetlana Luki}, Svetlana Vukovi} Svetlana Luki}: Dobar dan vam `elim. Jutros sam videla pismo koje je onaj krvavi klovn iz [eveningena poslao svojoj bra}i i sestrama, srpskim radikalima. Obra}a se, kako ka`e, srpskim nacionalistima, antiglobalistima i rusofilima. O rezoluciji VB-a sada }e se {irom srpskih zemaqa izja{wavati ~lanovi te maroderske stranke. Tu~e su ve} po~ele, ali nedovoqno ih je, a nedostaje i oru`je, makar zar|ale ka{ike. General Deli} je cmizdrio pre neki dan u Skup{tini, ako ste mo`da videli, i tada je rekao da se opredequje za Nikoli}a. Voli [e{eqa, ka`e, `ivot bi mu dao, krv bi mu dao, ali prevagnula je qubav prema Srbiji. Mla|ani Vu~i} se, koliko znam, jo{ nije izjasnio o rezoluciji. Taj mali radikalski kukavi~ki gmaz imao je 1991. dvadeset jednu godinu. Zna~i, bio je punoletan, bio je pravi delija, ali je hu{kao polusvet da se prijavquje u dobrovoqce i koqe po Slavoniji i isto~noj Bosni, a on je sedeo na Terazijama i pio kapu}ino. Sada }uti i pla{i se svoje senke, jer on je hrabar jedino kada treba da balavi po raznim televizijama, da vre|a i preti novinarima i aktivistima nevladinih organizacija. Hrabar je i kada treba da organizuje bande koje ru{e Beograd. Ne znam {ta }e biti sa Srpskom radikalnom strankom – {to se mene ti~e, neka crknu, svi, politi~ki, naravno. Zavr{i}e kao wihov brat vojvoda Le Pen, koji je pre neki dan najavio da se povla~i iz politike. Svoju politi~ku karijeru francuski vojvoda je po~eo re~ima: “Ako idem napred – sledite me, ako budem ubijen – osvetite me, ako zastanem – ubijte me”. Godinama je dobijao glasove parolom “Sa~uvajmo Francusku Francuzima!”, a pre nekoliko meseci prodao je sedi{te stranke Kinezima za 20 miliona evra. Jedino {to mu je posle toga preostalo jeste da najavi da se 2012. povla~i iz politike. To je otprilike godina kada }e nam se [e{eq vratiti, ali tada vaqda ne kao radikalska batina, nego }e vi{e li~iti na nakaznog klovna i u najboqem slu~aju na {arenu perjanicu na glavi uro|eni~kog poglavice. Dosta o toj maroderskoj bandi, da vidimo {ta nam rade Evropejci. Usvojili su Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, ali i gasno-naftni sporazum sa Rusima. Igra se nastavqa; i Gu~a i Egzit, i Istok i Zapad, i Jeremi}eva Arapska liga od koje je pre neki dan i{ao da tra`i pomo} za o~uvawe Kosova. Taj nesre}ni ministar spoqnih poslova uskoro }e, kad obi|e sve nesvrstane, po~eti po svetu da juri uragane i da od wih tra`i podr{ku za Kosovo. Bilo bi lepo kad bi neko tog ~oveka doneo u Beograd da se skrasi s milim bogom. Wegov {ef Boris Tadi} je po~etkom leta igrao ulogu nacionalnog pomiriteqa, glumio je Huana Karlosa, a sada se u`iveo u ulogu Eliota Nesa, obra~unao se sa kriminalcima, sa korupcijom, i to u svojim redovima, u Demokratskoj stranci. Obznanio je Eliot Nes da ne}e {tititi ~lanove svoje stranke za koje se doka`e da su se bavili prqavim rabotama. To mo`e da zna~i da ih je do sada {titio, ili da je prosto priglup, pa pri~a stvari koje se podrazumevaju – ja sam predsednik i po{tova}u Ustav, ja sam predsednik i
318

putova}u predsedni~kim avionom. Mnoge re~enice koje je predsednik izgovarao i izgovara ispra`wene su od svakog zna~ewa, mnoge su kontradiktorne i stalno se pita{ {ta taj ~ovek u stvari misli. Odgovor nam mo`e dati princip Okamovog brija~a, koji ka`e da najjednostavnije re{ewe te`i tome da bude ono pravo. U tom smislu je trenutno neprikosnoveni gospodar Srbije samo jadna politi~ka figura. Ali, sada ide moj omiqeni dodatak: Boris Tadi} i Demokratska stranka su najboqe {to smo mogli da dobijemo posle posledwih izbora. Jeste, najboqe je, ali za{to ta vlada i taj predsednik i wegovi saradnici reko{e toliko glupih stvari glavnom tu`iocu Ha{kog tribunala? ^ak je i najpristojniji ~ovek me|u wima, tu`ilac za ratne zlo~ine Vuk~evi}, zara`en bezobrazlukom Tadi}a, Qaji}a i ostalih, glavnom tu`iocu Ha{kog tribunala rekao kako je naporno radio i sa svojim timom zakqu~io, kao prvo, da se Mladi} ne}e ubiti, jer je vojnik, i drugo, da ga je te{ko uhapsiti, jer ga ~uvaju naoru`ani qudi. Uz to smo jo{ saznali da su iz policije nestali Mladi}evi otisci. Mislim da bi i me|unarodna zajednica trebalo da promeni taktiku prema Srbiji i srpskim politi~arima i primeni ono {to su u Bosni radili ovi iz NATO. Bacali su iznad Br~kog letke sa apelom da gra|ani prijave Karayi}a i Mladi}a, a na pole|ini letka je bila slika nov~anice od 50 maraka. To im tada, dodu{e, nije pomoglo, jer su bacali sliku nov~anice; da su bacali pravih 50 maraka, na{a saradwa sa Hagom bila bi zavr{ena, a mi bismo bili daleko bli`i Evropskoj uniji. Ovako, ostaje da ~ekamo Evropsku uniju onako kako seqaci ~ekaju letwu ki{u. Ovo je prva emisija posle letwe pauze, bilo je mnogo uzbu|ewa, ali uvek hladne glave je Vesna Raki}-Vodineli}. Vesna Raki}-Vodineli}: Ovaj najnoviji spor koji je izbio u Srpskoj radikalnoj stranci meni ne izgleda kao ideolo{ki spor. Ne samo zato {to je i sam Nikoli} tvrdio da je on tvorac radikalske ideologije i da ideolo{ki nije u sukobu sa Srpskom radikalnom strankom, nego i zbog brojnih drugih okolnosti koje su taj sukob pratile. Meni to li~i na uobi~ajenu borbu za {to boqu poziciju u stranci dok se ~eka da Vojislav [e{eq dobije kaznu, koju je u pritvoru ve} gotovo ili potpuno odslu`io, i da se pojavi u Srbiji i poku{a da ponovo operativno rukovodi strankom. Dakle, po meni je to borba za {to boqu poziciju u stranci pred o~ekivani mawe-vi{e bliski dolazak [e{eqa. ^ini mi se da je to bio povod, a da je sve ostalo {to se navodi kao povod fingirano, u ideolo{kom smislu re~i, i ja odista ne mislim da je Toma Nikoli} mek{i politi~ar od, recimo, Todorovi}a ili nekog drugog ko je ostao na drugoj strani. Mogu}e je da postoji razlika u stilu, ali u istinskom politi~kom ube|ewu i u politi~kim ciqevima koje bi i jedan i drugi poku{ali da ostvare ne vidim nikakvu razliku. Evo, na primer, svi slu{amo izjave, tonske zapise izjava Tomislava Nikoli}a da on ne}e da ostaje u stranci kojom treba da rukovodi, kako on posprdno ka`e, neka Vjerica Radeta koja izgovara kletve u Skup{tini. A treba se setiti da je koliko pro{le nedeqe i on govorio o tim kletvama – on je dao teorijski uvod u kletve i zakletve, a ona je odmah posle wega pre{la na praksu. Tako da ~ak ni u tim wegovim re~ima od pre nedequ dana ja odi319

sta ne vidim nikakvu razliku izme|u Vjerice Radete i Tomislava Nikoli}a kao politi~kih subjekata na srpskoj politi~koj sceni. Tako|e ne treba zaboraviti ni {ta je pri~ao u predizbornoj kampawi. Na mene je, verovatno zbog moje profesije, nezaboravan utisak ostavila wegova izjava o tome kako }e on revidirati presude koje su izre~ene ubicama premijera \in|i}a, i kako treba izmeniti presudu koja se odnosi na Milanovi}a, jer Milanovi}, po wegovom visokom stru~nom mi{qewu, nije kriv. To je za mene slika tipi~nog visokog radikalskog funkcionera. Ja odista ne vidim nikakvu razliku, izuzev u boji glasa, izgledu, polu, izme|u, recimo, paradigmati~ne li~nosti Vjerice Radete i Tomislava Nikoli}a. No, kako }e se politi~ka scena posle ovog, verujem, neminovnog slabqewa Srpske radikalne stranke prekomponovati, to je vrlo te{ko naslutiti u ovom trenutku. Ja verujem da }e se stvari razvijati tako da }e Nikoli} sam sebe, kao i qudi oko wega, a i analiti~ari, prikazivati kao nekog proevropskog politi~ara moderne desne orijentacije, dok }e [e{eqa smatrati ekstremisti~kim desnim politi~arem. Tako da }e jedino zanimqivo biti gledati da li }e nastati posebna politi~ka stranka, i sa kim }e sara|ivati. Pa, bilo bi mi interesantno da vidim i tu neku tranziciju od jedne nedemokratske ka demokratskoj stranci, a mo`da ~ak i prikqu~ewe nekih ~elnika te stranke strankama koje u svom nazivu nose re~ demokratski. Tu, naravno, ne mislim na Demokratsku stranku Srbije, po{to ne verujem da bi oni posle svega primili Tomislava Nikoli}a u svoje redove. Ali verujem da }e neki istaknuti ~lanovi radikalne stranke, koji su optirali ili }e optirati za Tomislava Nikoli}a, na}i interesa da se prikqu~e Demokratskoj stranci. I ba{ me zanima da li }e biti primqeni. Nadam se da se srpski novinari ne}e preterano naqutiti na mene ako ka`em da su osnovne crte novinarske obrade politi~kih doga|aja na jednoj strani estradizacija odre|enih li~nosti ili nekih doga|aja, a na drugoj strani patetika. ^ini mi se da je estradizacija bila dominantno obele`je prilikom prikazivawa i analize hap{ewa Karayi}-Dabi}a, a da je u ovom trenutku osnovna crta rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci i wenog odnosa prema [e{equ – patetika, koja je vidqiva ne samo u nastupima pojedinih ~lanova Srpske radikalne stranke koji su se opredelili za Tomu Nikoli}a, nego i iz nekih novinskih naslova, koliko sam ja imala priliku da ih vidim. Mene to navodi na zakqu~ak da, kao i ve}ina profesionalaca u Srbiji, i novinari tra`e neke kra}e puteve do svojih konzumenata, idu ipak linijom maweg otpora, jer mnogo je lak{e Karayi}evo hap{ewe prikazati kao jedan estradni slu~aj, nego zaista prikupiti, vratiti se na svu tu gra|u iz devedesetih godina, pro}i ponovo kroz sve te stra{no mu~ne doga|aje. U wih spada, recimo, jedna Karayi}eva izjava, u`asno glupa i surova, koje se vrlo dobro se}am, da, eto, Srbi u tom ratu u Bosni mnogo boqe stoje od muslimana, zato {to je na{ih poginulo, ne znam da li }u ta~no citirati cifre koje je on tada izrekao, ali na{ih, to jest Srba je poginulo oko 18.000, a wihovih oko 180.000. Naravno, obe te cifre su stravi~ne, obe su bile, na svu sre}u, predimenzionirane u momentu kada su date, ali znate, kada {ef
320

jedne dr`ave govori o tome da na jednoj strani ima deset puta vi{e `rtava nego na drugoj, on samim tim priznaje da postoje civilne, dakle, neopravdane `rtve rata, da postoje ratni zlo~ini. To je u`asno glupa, kontraproduktivna izjava, i naravno da mu se vratila u vi{e mahova, a sada vaqda i definitivno, kao bumerang. Dakle, na sve to se trebalo vratiti, sve je to trebalo analizirati, za sve to treba vremena, za sve to treba odre|eni politi~ki, pa ~ini mi se i moralni stav, za sve to treba odre|ena doza gra|anske kura`i, ali je bilo lak{e zabavqati publiku jednom estradnom slikom tokom letwih meseci. S druge strane, sada imamo ovu stra{nu patetiku, [e{eq tamo trune u zatvoru, wemu preti ubistvo, iako mu, naravno, nikakvo ubistvo ne preti, jedino {to mu preti je samoubistvo ako se on odlu~i na {trajk gla|u. Mo`da }e ovo zvu~ati nekako cini~no, ali to je ipak wegova odluka. Ja ne mislim da wemu treba nametati branioca, ja smatram da svaki ~ovek ima pravo da se brani sam ako to ho}e, pa makar i na svoju {tetu, ali sa druge strane, postupak se mora okon~ati i opstrukcija koju svaki okrivqeni ima pravo da vr{i mora da ima odre|eni kraj. Prema tome, sva ta patetika je isto tako tek jedan lak{i put, umesto da se analizira u~inak Srpske radikalne stranke u ~itavoj wenoj istoriji, koja nije ba{ kratka. Ali, ovako je prosto lak{e, lak{e se popije uz kafu. Naravno, ono {to novinari mo`da ne `ele da urade i {to ne mogu da urade, ili ne mogu da stignu da urade, ili prosto ne}e da urade, treba da urade neke druge profesije u ovom dru{tvu. Pre svega tu mislim na pravosu|e, kao i na istori~are i neku politi~ko-analiti~ku teoriju, koja se, na`alost, kod nas vrti po povr{ini i ostaje na nivou kombinatorike. [ta }e biti ako bude, i kako }e izgledati politi~ka scena za neke dve godine – a ne mo`ete znati kako }e izgledati za dve godine ako ne izvr{ite po{tenu analizu onoga {to je bilo po~etkom devedesetih godina. Na~ini na koje su stranke formirane, koliki je bio stvarni, dokazani udeo nekih tajnih slu`bi u formirawu odre|enih politi~kih stranaka, kako su se one posle toga razvijale, da li su se emancipovale ili se, naprotiv, nisu emancipovale od tajnih slu`bi, {to mislim da je specifikum Srbije, ali takvu analizu ja nisam pro~itala i ne o~ekujem da je skoro vidim. Kada sam ~ula da se kletve u Skup{tini kvalifikuju kao govor mr`we, moja prva ideja je bila da je to, tako da ka`em, preveliko uva`avawe tih kletvi i da one zapravo nisu govor mr`we nego govor gluposti i primitivizma. Govor mr`we je govor koji ima mobilizatorski karakter, govor kojim se vi obra}ate qudima sa idejom da ih navedete na kr{ewe qudskih prava, na netoleranciju, na diskriminaciju. To je govor mr`we. Kletve izre~ene u Skup{tini, i Nikoli}ev teorijski govor o wima i onaj prakti~ni gospo|a Radete, Jovanovi} i Pop-Lazi}, za mene ne predstavqaju govor mr`we, jer ne verujem da kod prose~nog ~oveka takav govor mo`e da ima mobilizatorski politi~ki karakter. Ja ga smatram govorom gluposti i govorom primitivizma koji pre izaziva podsmeh, pa i nekakvu sumwu da onome ko govori kletve vi{e ni{ta drugo nije ostalo, dakle, ukazuje na nekakvu slabost pre nego na bilo {ta drugo.
321

Ali, tada kada sam prvi put ~ula kletve, imala sam sre}u i zadovoqstvo da budem u jednom malom bawskom gradu na jugoistoku Srbije i da sedim sa jednom osobom koja je, pokazalo se, velika stru~wakiwa za kletve, nau~ila sam mnogo od we. Pre svega, ne mo`e svako da prokune. Po mi{qewu te stru~wakiwe, da prokune mo`e samo nevina devojka, nevin momak, majka, sestra, a mogu i nevina deca prokunutog lica. Onda sam se malo zainteresovala kako to da niko ne mo`e da prokune, a mnogi od nas ~esto kunu. E, onda mi je re~eno da te kletve van kruga ovih lica nemaju dejstvo. Zapitala sam se kako postoje `ene koje kunu druge za novac? Re~eno mi je: “A, to su basmarke!” Basmarke su `ene koje izgovaraju basme ili bajalice koje u sebi sadr`e elemente kletve, ali one to rade za novac. Uglavnom su basmarke `ene, ne iz diskriminatorskih razloga, nego zato {to se smatra da `ene imaju boqu vezu sa drugim svetom. Onda sam ja rekla – pa dobro, mo`da su ove `ene u Skup{tini basmarke, na {ta mi je odgovoreno da to opet ne mo`e da ima dejstva, zato {to basmarke ne smeju da se bave ne~asnim zanimawima, ne smeju da budu, na primer, kurve, ne smeju da budu politi~arke, ne smeju da budu dou{nice. Wihove kletve, ~ak i ako su one bile pla}ene od nekog da izgovore te basme, odnosno kletve, tako|e ne}e imati dejstva. E, onda se ja opet nisam dala, po{to sam se setila nekih drugih kletvi, pa sam pitala – dobro, a kako ~uvena kletva cara Lazara? Onda mi je stru~wakiwa rekla da to jeste izuzetak zbog zna~aja istorijskog doga|aja, ali da to u su{tini nije kletva, nego da je to zavet. Onda sam ja pitala kakva je razlika izme|u kletve i zaveta i re~eno mi je da se – hajde, nazovimo ih sve basmama – sve te pojave dele na tri podgrupe: jedno je zavet, drugo je kletva, a tre}e je zakletva. Zavet se uvek daje u obliku kondicionalne re~enice, u pogodbenoj formi – ko ne do|e na boj na Kosovo, neka mu, ne znam, ne rodila mu p{enica bjelica, i {ta ve} sve treba da ne rodi. Dakle, zavet je ne{to {to se daje u pogodbenoj formi, kletva se daje u izri~noj formi, kao {to su to poku{ale da u~ine ove basmarke iz Skup{tine, a zakletva je zakliwawe, bilo u ~ast, bilo u Boga, i to, ovo posledwe, mo`e svako. E, onda sam poku{ala da idem malo daqe u tim svojim saznawima i da vidim da li skup{tinske basmarke mo`da spadaju u neku od ovih kategorija ~ije kletve imaju dejstva, i tu mi je stru~wakiwa rekla da mo`emo da naga|amo da li su nevini momci ili nevine devojke u pitawu, i onda sam bila upu}ena na literaturu. Ono {to je mene najvi{e navelo da se interesujem za celu tu stvar, da joj posvetim dosta vremena i da stru~wakiwu zaista podvrgnem unakrsnom ispitivawu, bilo je slede}e – radi se, dakle, o predstavnicima stranke koja za sebe tvrdi da je narodwa~ka, da zastupa narod, da sve zna o tom narodu, da najboqe mo`e da izrazi narodne interese. Me|utim, stru~wakiwa mi je rekla da oni pojma nemaju o elementarnim stvarima o kojima svi u tom malom gradu apsolutno sve znaju. Dakle, oni nemaju pojma. [to se ti~e mog li~nog odnosa, mene zaista u`asava da se vlada u kojoj je SPS naziva proevropskom. S druge strane, moram da ka`em da sam vrlo sre}na {to je skrpqena makar i takva vlada, u pore|ewu sa onom drugom koju smo mogli dobiti. Tako|e, vrlo mi je te{ko, recimo, palo saznawe da je
322

upravo na desetogodi{wicu otpu{tawa jednog velikog broja mojih kolega sa Pravnog fakulteta – i ja sam bila jedna od wih – ~ovek koji nas je otpustio, profesor Oliver Anti}, dobio neku vrstu, ipak, unapre|ewa, time {to je postao {ef Katedre za gra|ansko pravo na dr`avnom Pravnom fakultetu. Nije to neka funkcija, ne sumwam da }e on od we napraviti mnogo vi{e i mnogo druga~ije nego {to je ona ikad bila, on ima tu vrstu sposobnosti u negativnom smislu, zaista ne sumwam u to. I zato me taj ~in nije ostavio ravnodu{nom, ne mo`e ~ovek da ne oseti gor~inu zbog svega toga. Ali, sa druge strane, opet, ta Srpska radikalna stranka kojoj on pripada je stranka u opadawu i nekako mi se ~ini da je to va`nije od ovog gorkog ukusa koji ja u sebi nosim. Moj ose}aj je sli~an onome kada vas ne{to jako boli, recimo kosti, pa onda ipak dovedete to u red, ne{to kvrcne i vama svane. Tako je i meni ovog leta ipak svanulo. Ja mislim odista da se izlazi iz akutne patolo{ke faze i da nijedna hroni~na patolo{ka faza ne mo`e biti toliko patolo{ka, toliko opasna, toliko ugro`avaju}a i toliko maligna. Dakle, ho}u da ka`em, nemam ja nekih iluzija da }e to na{e napredovawe prema Evropskoj uniji i}i brzo, da ono ne}e biti pra}eno mnogim kolektivnim i individualnim osuje}ewima, `rtvovawima i sl. Naravno da ne}e biti lako gledati pojedina~na likovawa takozvanih proevropejaca, ali mi se ipak ~ini da je ona opasnost koja je postojala, opasnost rascepa i propadawa dru{tva, ne dr`ave nego dru{tva kao takvog, malo oti{la u pozadinu. I mislim da je jedan dobar broj qudi, bar onih sa kojima se ja dru`im, po~eo da nosi taj ose}aj u sebi i po~eo malo mawe grozni~avo da ~ita novine, da slu{a vesti, i da su znaci normalnosti, iako je to jo{ daleko od nekakvog evropskog standarda normalnosti, ipak ne{to ja~i od znaka nenormalnosti. Dakle, ja bih ipak bila optimista i ~ini mi se da danas mnogo lak{e nego pre nekoliko meseci do`ivqavam na{e celokupno gadno politi~ko okru`ewe. Svetlana Luki}: Ako budu uskoro sre|ivali ove grani~ne prelaze, mogli bi na prelazu Horgo{, na kapiji na{e zemqe, da postave Janusovu glavu, a ona, kao {to znate, ima dva lica, jedno gleda napred, a drugo nazad. Usvojili smo Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, ali glavni tu`ilac Ha{kog tribunala mo`e umesto Mladi}a da ponese iz Beograda wegov psiholo{ki portret. Vrhovni sud Srbije je smawio kaznu nekim [korpionima koji su likvidirali one muslimane kod Srebrenice, a ~ak se i Putin pre neki dan u opravdawu napada na Gruziju pozvao na genocid u Srebrenici. Potpisali smo Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, ali, na primer, jedan od ministara, onaj Markovi}, ministar za lokalnu upravu i samoupravu, rekao je pre neki dan i ne trepnuv{i da jeste najboqe re{ewe da na ~elo javnih preduze}a do|u qudi putem konkursa, ali nema se vremena, ka`e, to traje jako dugo, pa moraju opet da dele te funkcije striktno po politi~koj osnovi. Politi~ka kasta nam je, hvala na pitawu, `iva i zdrava, prerasla skoro u dru{tvo slobodnih zidara. Dugo }e ovo biti borba za opstanak, a ne pravi `ivot, a do tada se bavimo izme|u ostalog i Srpskom radikalnom strankom. Izvinite na tome, ali to }emo samo danas da radimo i vi{e nikada. @arko Kora}.
323

@arko Kora}: Stvar je vrlo prosta, [e{eq je pet godina u Hagu i on iz zatvorske }elije vodi najve}u stranku u Srbiji. To je ve} samo po sebi svedo~anstvo kako se mi u Srbiji navikavamo na ne{to {to je jedna potpuno nemogu}a situacija u bilo kakvom demokratskom svetu. Zna~i, obi~no qudi raspravqaju o programu neke stranke, a ne o ~iwenici da wu vodi ~ovek iz }elije. Malo qudi zna, {to se sada otkriva, da je on telefonom svaki dan zvao, znao je i po 20, 50 puta da zove poslanike, da diriguje. A u me|uvremenu, naravno, kao {to javnost dobro zna, Nikoli} je uspeo da digne rejting te stranke i onda je, naravno, usledio udarac, dogovorili su se direktno [e{eq i Ko{tunica da premijer bude Ko{tunica. Tada je ve} stvarno bilo potpuno jasno da [e{eq ne dozvoqava da Nikoli} dobije ikakvu zna~ajniju funkciju u dr`avi, da ikada kapitalizuje svoje vrlo dobre rezultate na izborima. I naravno, onda je Nikoli} demonstativno skinuo svoj bey. Ta~ka je bila Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji, me|utim, to je bilo sasvim fiktivno i nema nikakve veze, tu treba razlikovati povod i uzrok, Sporazum je bio samo povod, a ne uzrok. Zna~i, uzrok je bila borba za vlast u toj stranci. Nikoli} smatra – ja vodim tu stranku pet godina i red je da to ozvani~im, i u ovom trenutku je to veoma te{ka borba, koja }e se verovatno zavr{iti relativno lako u centralnim organima stranke, ali }e zato biti dramati~nog cepawa unutar strukture stranke. To zna~i, od odbora do odbora do}i }e do podela, {to smo mnogo puta gledali, ali }e sada biti dramati~nije jer se radi o velikoj stranci, u principu vrlo dobro organizovanoj stranci, sa ~lanstvom koje nije, hajde da ka`em, posebno nakloweno nekoj demokratskoj raspravi ili nekim finim nijansama u toj raspravi, nego mnogo brutalnije shvata politiku. Zna~i, Nikoli} ne mo`e da dobije stranku, to je sada ve} jasno i on }e o~igledno od svoje poslani~ke grupe, koja je sad zapravo frakcija unutar stranke, praviti novu stranku. Zna~i, to nije uop{te podela demokrata i antidemokrata, nego bitka za vlast unutar SRS. Odmah da ka`em, Nikoli} }e slede}ih nedeqa biti vrlo tvrd u svojim nastupima, on }e poku{avati da igra pravovernika i ja o~ekujem ~ak, paradoksalno, da on bude ~ovek, ako je to uop{te mogu}e kod radikala, tvr|i u odbrani originalnog programa SRS, mislim da }e on u dogledno vreme ostati dosledan tom programu. Ali ono {to je danas te{ko predvideti je odgovor na pitawe da li }e ukupni odnosi na politi~koj sceni Srbije wega pomerati ka ne{to razumnijoj konzervativnoj socijalisti~koj poziciji. To tek ostaje da se vidi. Zna~i, da li }e se Nikoli} pomeriti od neobuzdane {ovinisti~ke, gotovo psihopatske retorike radikala, da li }e se pomeriti ka jednoj agresivnoj ali ne{to umerenijoj retorici, to ostaje da se vidi, ali to mo`da i nije toliko presudno za srpsku politi~ku scenu. Ali, ovaj sukob jeste veoma va`an. [to bi rekao Krle`a, na desnici je ovaj put, ne na qevici. Desnica je o~igledno u ovom trenutku u Srbiji u haosu. Ko{tunica je uspeo, zbog opsesije kosovskim pitawem, da marginalizuje stranku i da se na neki na~in pomeri potpuno udesno. On je sad glasao protiv Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji koji je zapravo i radila wegova vlada, bar formalno, zna~i, gotovo neverovatno! Ti pregovori su
324

vo|eni dok je on bio premijer. Stranka Veqe Ili}a, kad nema asfaltirawa puteva, vegetira u potpunosti, zna~i, samo sa lopatom asfalta ta stranka neki glas i dobije, bez lopate asfalta tu nema vi{e ni~ega. Socijalisti su po posledwim istra`ivawima jedne agencije ispod pet odsto i, naravno, sada se cepaju radikali. Ovde }emo imati jednu tako|e radikalnu mawu stranku koja }e se kretati slobodno po politi~kom prostoru i bi}e vi{e oportunisti~ka. Eto, to je, ako mogu da ka`em, jedina prednost Nikoli}a, ve}a mera oportunizma. On je, ina~e, kao politi~ar bio ve}i oportunista. On je, naravno, znao da bude beskrajno cini~an, on je davao neke u`asavaju}e izjave, ukqu~uju}i onu da mu nije `ao zbog ubistva ]uruvije. Zna~i, ja ne treba da podse}am va{e slu{aoce da je wegova retorika bila ~esto zastra{uju}a, ali on }e biti svakako ve}i oportunista zato {to mo`e da opstane plivaju}i u tom prostoru, za razliku od Srpske radikalne stranke, koja se ukotvila u odbrani takozvane linije Karlobag-Ogulin-Virovitica. Ceo taj ratnohu{ka~ki, ratni lobi, naravno, otvoreno staje na stranu [e{eqa. Ali, ono {to je najva`nije za Srbiju, to je da li je ovo po~etak demonta`e [e{eqevog nasle|a, jer je to posledwi bastion ratne politike Slobodana Milo{evi}a. [ta god bila Socijalisti~ka partija Srbije sa svojom zastra{uju}om retorikom da je put Slobodana Milo{evi}a jedini pravi put i tako daqe, to je objektivno jedna veoma mala stranka, trenutno je ispod cenzusa, mogla bi i da nestane. Ona je sad kona~no u{la i u parlament, u koaliciji sa jednom fantomskom strankom penzionera, sama nije mogla. Tako da ovo jeste prvi rascep u monolitu Milo{evi}evog vi|ewa sveta, vi|ewa Jugoslavije, vi|ewa nacionalne srpske istorije, vi|ewa polo`aja Srbije u 20. i 21. veku. Srpska radikalna stranka je deponija svega najstra{nijeg {to je Milo{evi}eva politika bila. Paradoksalno, [e{eq i wegova stranka jesu nosioci, ~uvari Milo{evi}eve politike, koja nije Milo{evi}eva, nego je to politika katastrofalnog vi|ewa sveta. To je politika srpske elite, nacionalisti~ke politi~ke elite, koja je sad, naravno, svuda posakrivana, a koja je taj program i napravila. Videli ste da oni }utke gledaju ovaj rascep, sa velikom nelagodom to gledaju, i Ko{tunica, i Veqa Ili}, i svi ovi silni akademici koji bi ranije bili brzi da se odmah pojave u “Politici” na naslovnoj strani i svuda drugo. Oni su ostavili ovim svojim |acima, nedou~enim analiti~arima, da govore besmislice, i ~ekaju, jer nisu sigurni kako }e se to zavr{iti. Ako bi Nikoli} i uspeo da otcepi jedan ve}i deo te stranke na terenu, u organima ne}e mo}i. Ako bi on postao pragmati~niji sa stavom “zatreba}u ja nekom za vlast”, onda bi taj pragmatizam mogao stranku da dovede do izvesnog odbacivawa tog nasle|a. Izvesnog, molim vas, jer oni }e uvek govoriti o srpskim nacionalnim interesima, o Hrvatskoj, o delovima Hrvatske kao Srbiji i tako daqe. ^uo sam jedan komentar da je Tadi} dete sre}e. Evo, ka`e, ni sad nikom ni{ta, Tadi} ni kriv ni du`an, lak{e mu je, ima {iri politi~ki prostor – i realno ga ima. Zna~i, oni gledaju s velikom nelagodom na ~iwenicu da su se zaista, na`alost, desile u jednom danu dve ~udne stvari: potpisivawe SSP-a, ali istovremeno i po~etak cepawa deponije Milo{evi}eve politike, koja je zaista delovala zastra{uju}e.
325

Po posledwim istra`ivawima, radikali su imali 36 odsto, ja~i su nego kad su bili izbori. E, ovo }e ih u ovom trenutku svakako dovesti do formirawa bar dve stranke, koje }e onda davati mnogo ve}e {anse, hajde da ka`em, takozvanom demokratskom bloku, da recimo izabere svog partnera u toj ekstremnoj desnici. I mogao bi na kraju Toma Nikoli} da postane omiqeni desni~ar srpske politi~ke scene, {to on ve} polako i postaje. Svi ga `ale, svi ka`u da je on u stvari fini ~ovek koji je morao one stra{ne stvari da izgovara, siroti on, [e{eq ga je naterao. Brzina kojom se kod nas hemijski ~iste politi~ke biografije je nevi|ena. Imamo najboqe hemijske ~istionice za politi~ke biografije koje postoje u svetu. Kod nas qudi za pola sata ~oveka koga su zvali fa{istom po~nu da zovu demokratom, ja to nikad u svom `ivotu nisam video. Zamislite – da napravim jednu besmislenu analogiju – da je neki vode}i nacista, kad je video da se rat gubi, po~eo da vi~e “tako je, gre{ka!”, a da su Nemci na to rekli “bravo, pa on je uvek bio demokrata, jadan, samo je morao s nacistima od 1933. ili ranije”. U tome je strahota na{eg politi~kog `ivota, {to qudi sve zaborave, {to se odjednom u politi~are upisuju neka va{a o~ekivawa koja oni realno ne mogu da ispune. Zaista jeste zastra{uju}e {to }e u politi~kom `ivotu opstati osobe kao {to je ta ~uvena Radeta, to je ono {to }e sa [e{eqevom slikom i [e{eqevim beyom nastaviti da mar{ira po Srbiji. Ali Nikoli} }e otkinuti jedan deo, on bi mogao biti zna~ajan, i on }e, {to ka`u, sticajem okolnosti, zbog ~iwenice da se na{ao na toj poziciji, morati da bude pragmati~niji. Ja bih vam rekao ovako – onoliko koliko je Da~i} demokrata, toliko }e vam biti i Nikoli}, zna~i, mera vlasti }e biti mera demokratije. Tu nema, naravno, ni D od demokratije, ali ima mogu}nosti da se mewaju boje igraju}i mutne igre na toj poziciji “ja sam demokratski {ovinista” kao {to je Milo{evi} bio ~etni~ki levi~ar. Ja sam se uvek smejao kada je Nenad ^anak davno, jo{ devedesetih godina, kad smo bili saradnici Dra{kovi} i ja, Dra{kovi}a uvek oslovaqavao sa “pomoz’ bog, dru`e Vu~e”. To je otprilike slika tih paradoksa. Tako da upisivati u biografiju Tome Nikoli}a u ovom trenutku demokratska o~ekivawa, vi{e je nego sme{no, ali }e wega pragmatizam naterati da pliva. On }e ponovo plivati ka esktremnoj desnici ako mu to zatreba da dobije glasove. On ima `equ da ostane u politi~kom `ivotu – i osta}e, naravno – i veliku `equ, ipak, da do|e na vlast. Zna~i, devet godina on prakti~no nije na vlasti. Bio je jako dobar na skoro svim izborima, ali nikada nije dobio izbore i o~igledno je, {to bi rekao jedan moj mladi prijateq s kojim sam se ju~e video, Iznogud. Re{io je, ka`e, Iznogud da bude kalif umesto kalifa. Nepobitna je ~iwenica da Tomislav Nikoli} apsolutno nikada nije ni na koji na~in odstupio od politike Srpske radikalne stranke i ja bih ~ak rekao onog najtvr|eg jezgra te politike. On je to ~ak radio mnogo boqe nego bilo ko drugi. On nije reformator ni u naznakama, ovo je borba za vlast i nemojte da se igramo. Ja samo govorim koje su konsekvence borbe za vlast. On nije glasao za SSP, ceo sukob je bio oko toga, na kraju nije ni on glasao, naravno. To je ovo {to sam vam rekao, on mora sad da bude tvr|i kalif od
326

ranijeg kalifa da bi pokazao da je on u stvari pravovernik, je li, jer je o tome uvek re~. Ina~e, sad }ete gledati, bi}e zanimqivo prestrojavawe wihovih medija. To su pre svega, naravno, dva lista ~iji je vlasnik Rodi}, “Kurir” i “Glas”, a vrlo zanimqiva je i “Pravda”. Po nekima, najve}i uticaj na ure|ivawe “Pravde” ima Vu~i}. Ona se, izgleda, klati zato {to se Vu~i} o~igledno jo{ nije opredelio, a mora}e, naravno. Prema tome, jedna stvar je sigurna, a to je da }emo gledati jako mnogo prqav{tine. Vide}emo mo`da i slu{ati ne{to o Mi{kovi}u slede}ih nedeqa, pa }e narod prvi put otkriti da li Mi{kovi} ima neke veze s finansirawem Srpske radikalne stranke i da li, kad kupuju u wegovim samoposlugama, i oni ne{to malo doprinose razvoju Srpske radikalne stranke. Mene povremeno deo na{e javnosti, ne cela, na sre}u, podse}a na onu publiku na gladijatorskim igrama. Pri tom mislim da tu publika uvek pokazuje palac nadole, zna~i: ubij protivnika. Dakle, sad }e oni ~ekati da vide ko }e kome {ta re}i, kako }e u parlamentu da se vre|aju. Ne zaboravite, oni su osamnaest godina zajedno, oni se stvarno intimno znaju, znaju sve jedni o drugima, i toga }e biti koliko god ho}ete. A to }e ru{iti ugled radikala, jedan deo wihovog bira~kog tela }e se pasivizirati. Zna~i, tek u 2008. godini politika koja je pora`ena 2000. godine po~ela je da se kruni. Daleko od toga da nestaje, jer vi i sad gledate kako se radikalski poslanici pona{aju, to bacawe fatvi, kletvi, gledate mr`wu. Recimo, evo samo jedan primer: “profesor” Pelevi}, kako on sebe voli da zove, opredelio se za Tomu Nikoli}a, i upravo je pre nekoliko dana odr`ao predavawe Rizi Haqimiju, objasnio mu da je on [iptar. Riza Haqimi iza|e i ka`e mu: “Ne mo`ete vi odre|ivati {ta mene vre|a, to ja odre|ujem”. Haqimi je izrekao i re~enicu na koju se niko od novinara i tih ~uvenih komentatora nije ni osvrnuo, rekao je: “Ovo je jedini parlament u regionu gde mogu da se vre|aju Albanci u Skup{tini i da se ne nazivaju Albancima nego [iptarima”. Eto vam primera koliko tu demokratije ima i koliko }e demokratska na~ela dovesti do opredeqivawa qudi. Zna~i, daleko od toga da je jedna strana demokratska, druga antidemokratska, ali ta potreba da pripisujete osobine je potreba da be`ite od realnosti i da je ne vidite onakvom kakva jeste i to je jedna od najopasnijih tendencija qudi. To je isto kao potreba Borisa Tadi}a da obja{wava Papandreuu, predsedniku Socijalisti~ke internacionale i sada{wem premijeru Gr~ke, da je Socijalisti~ka partija Srbije jedna moderna stranka evropske levice. Slu{ajte, to je toliko cini~no i bezobrazno. Ja bih podsetio da se nacisti~ka partija Nema~ke zvala Deutsche nationalsozialistische Arbeiterpartei, radni~ka partija. Kona~no, i Musolini je bio socijalista. Zna~i, za potrebe trenutka sve je zgodno, ali dugoro~no smo svi gubitnici u Srbiji, jer se ipak stvari moraju nazvati pravim re~ima. Ali, imati na{u javnost, u kojoj su sve vrednosti potpuno pomerene, gde su najhrabriji qudi oni koji pquju nekoliko `ena, to su Nata{a Kandi}, Sowa Biserko, Biqana Kova~evi} Vu~o. Ne znam da li imam pravo, da li imam dozvolu da pomenem – Biqana Srbqanovi} je pri~ala da je, kad je do{la nedavno na aerodrom, osam taksi327

sta za redom odbilo da je vozi i pri tom je najstra{nije vre|alo. Ja vama sad ne{to da ka`em: to nema nikakve veze s politikom, svaki taksista ima potpuno pravo da misli o woj {ta god ho}e. U svim normalnim zemqama u kojima sam ja bio i uzimao taksi, pa negde i boravio vi{e meseci na nekoj stipendiji, na univerzitetu, taksisti je zabraweno da ne uzme putnika, on zbog toga gubi dozvolu. Kako vi to zami{qate? Da pro|e taksista i vidi vas i ka`e “pa, ja ne uzimam crnce”, ili “izvinite, ne uzimam invalide”, ili “trudne `ene me iritiraju”? Pa, gde to ima? Wegova je du`nost da vas vozi. Eto, to su stvari koje qudi trpe u ovoj zemqi i to qudi koji jesu demokrate. Ali kod nas je demokratija i prepisati u demokrate ~oveka koji je lajao u horu, koji je hu{kao na zlo~ine, koji je bio ratni dobrovoqac. I to je ono {to je tragi~no za Srbiju. Heroji taksisti vre|aju jednu `enu koja sedi sama sa dva kofera! On je verovatno, kad je do{ao ku}i, rekao “ma, ja sam je izvre|ao...” Pa, {to nije izvre|ao mog druga, imam jednog, ima dva sa dva i zna pet borila~kih ve{tina, pa da vidi{ batine na aerodromu! Ali ne, wemu je rekao “gospodine, gde idete?”. I zato je to opasno kada se za 24 ~asa ~ovek koji je u{ao u bitku za vlast da uzme Srpsku radikalnu stranku proglasi demokratom, kao da on to radi zato {to je u stvari ube|eni demokrata, da mu je jedini motiv bio da demokratizuje Srpsku radikalnu stranku. Znate {ta, stra{no je to, stra{no je i to ne sme da se radi, ne sme da se radi zato {to se na{a sveop{ta javna konfuzija samo jo{ pove}ava, magla u kojoj `ivimo samo je sve gu{}a. Otac rehabilitacije je Vojislav Ko{tunica, me|utim, imate jednu drugu rehabilitaciju koja je u demokratskom dru{tvu legitimna: svako mo`e da pokre}e inicijativu kakvu ho}e. Vi imate trenutno zahtev da se sudski rehabilituje, Milan Nedi}. Imate jedan mali paradoks da Milan Nedi} nikad nije ni osu|en na sudu, prema tome, ne vidim kako sud mo`e da rehabilituje tako nekoga. Milan Nedi} je bio predsednik kvislin{ke vlade, ula`e se ogroman napor da se poka`e da je on patriota. Vi imate tu rehabilitaciju na svakom koraku, to je sada va`e}i obrazac i model. Vi sada rehabilitujete bilo koga. Ko{tunica je to prvi uradio. Kona~no, on je napisao jedan tekst u kome se upravo ka`e da Milana Nedi}a treba staviti u istorijski kontekst, drugim re~ima, treba da ga razumemo. Dobro je sara|ivati s Nemcima, spasavati srpski narod, a ovi mu~enici koje streqaju i koje ubijaju i koji vode rat protiv okupatora, to su bitange komunisti~ke. Ja ne znam {ta na{ predsednik misli, kakav bi problem bio ~ovek koji ka`e da je wegova stranka ~lan Socijalisti~ke internacionale, pa neka mi ka`e onda da li je Milan Nedi} heroj! Za{to je on na{ predsednik, on se nikada ni o ~emu ne oglasi. Kod nas se stalno govori o ustanku za vreme socijalizma, Danu ustanka u Srbiji kad je @ikica Jovanovi} [panac u Beloj Crkvi pucao; ka`e – pucao Srbin na Srbina. Pa, zna li on. To jeste, na`alost, bio jedan gra|anski rat, i ako me pitate je li dobar gra|anski rat – pa, nije. Ali, znate {ta, i u Hrvatskoj su se hrvatski partizani borili protiv hrvatskih usta{a. Kona~no, jo{ jedno pitawe: ko je ubio Kostu Pe}anca, ko je bio taj deo ~etni~kog pokreta koji je otvoreno kolaborirao sa Nemcima i sedeo u Beogradu, hajde da ~uje328

mo, da li neko zna. A svakako neko od slu{aoca zna istoriju – zna da je to bio Dra`a. Zna~i, sve to je sad u konfuziji i siguran sam da tvorci na{ih nacionalnih programa koji su se sad mudro povukli u svoje kabinete, sede u svojim ko`nim foteqama, u svojim udobnim stanovima, sa dosta muke sve ovo gledaju. Sve {to su tako bri`qivo radili krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih sad }e da poka`e svoju utrobu. Vi uhapsite Karayi}a, ali onda pozdravqate s tri prsta svoj olimpijski tim, vi uhapsite Karayi}a, a niko ne}e da ka`e ko je to uradio, i onda stavite laptop... Pa, smeje se cela Srbija! Neko je rekao, ~ak u nekom nacionalisti~kom listu: po{to ga niko nije uhapsio, onda niko nema ni laptop, onda ga br`e-boqe stavite u neki napu{teni policijski punkt, pa zovete telefonom kri{om... A se}ate se konferencije za {tampu kad je uhap{en Milo{evi}? Premijer ka`e: “Jeste, mi smo to uradili, mi smo ga uhapsili”. Zamislite da je neko rekao “ne znamo ko ga je uhapsio”! I to je tako, ta politika najve}e stranke kod nas, koja zaista sad ima veliki deo vlasti. Dvoje mojih kolega, Buda Ne{i} i Vawa Rupnik-Ra~i}, skupili su svojevremeno rezultate testova, odgovore dece na jednom testu inteligencije, i izdali ~uvenu kwigu pod naslovom “Olovka pi{e srcem”. Na pitawe iz jednog testa za{to je olovka boqa od penkala, jedan de~ko je napisao “zato {to pi{e srcem”. U drugoj wihovoj kwizi, koju qudi mawe znaju, “Pozdravi nekog”, jedan de~ko iz doma koji nema nikoga rekao je ne{to {to je mo`da najstra{nije {to sam ja u `ivotu ~uo – kad su ga pitali koga `eli da pozdravi, on je rekao “pozdravi nekog, jer nemam nikog”. E, meni tako izgleda politika demokrata: pozdravi nekog, ne{to }emo nekome re}i. Ne mo`e to tako, i ne mo`ete, kad branite SSP, sve vreme da pri~ate o Kosovu. Pa, nije ta~no, idete u Evropu, Kosovo je oti{lo. I ja to onda gledam, sedim, {ta da ka`em na sve to. Vi }ete sad re}i – pa, {to sad govori{ o Demokratskoj stranci, ona sad ima najve}u vlast, ona ima vlast na svim nivoima. Ona je delimi~no deli, ali ona je zaista nosilac vlasti u potpunosti. Weni su predsednik dr`ave, Vlada Srbije, pokrajinska vlada, grad Beograd i najve}i broj op{tina u Srbiji. E pa, sa vla{}u ide i odgovornost i onda iskoristi tu odgovornost da ovo o ~emu govorimo, a to je magla, na neki na~in po~ne bar da se bistri. Neka ka`e neko od onih na vrhu ove stranke: u Drugom svetskom ratu bilo je u Srbiji kolaboracionista i oni ne mogu biti heroji, ne mo`e Nedi} biti heroj, ne mo`e. Znate, Jir`i Lec, sad ga vi{e niko ne citira, jednom je rekao: “Kompromis je kad se obe strane kompromituju”. Ja ne mogu tako, morate da me ubedite da je ba{ neka odre|ena vrsta kompromisa bila apsolutno neophodna i da nikako nije moglo bez we. Ima i takvih situacija u `ivotu, ali vrlo ~esto se najodvratniji kompromisi maskiraju i onda se ka`e “pa, moralo je”. Nije moralo! Jer tako dobijamo situacije koje su potpuno neobja{wive. Na primer, mene }e te{ko neko da ubedi da je odluka, koliko znam, Ministarstva spoqnih poslova da svi Ko{tuni~ini ambasadori ostanu na svojim mestima. Da li neko ho}e da mi ka`e da Sandra Ra{kovi}-Ivi} ima diplomatsko iskustvo da bi sedela kao ambasador u jednoj vrlo va`noj zemqi za Srbiju, Italiji? Ko donosi te odluke i za{to? Ili da li je mogu}e
329

da Vuk Jeremi} nema nikakvog drugog posla nego da putuje po svetu i pri~a o Kosovu? Ja li~no mislim da taj mladi} u svom vokabularu ima samo re~ Kosovo, ja ne znam vi{e {ta je u wegovom vokabularu. Od Islamske konferencije on samo putuje, on juri, on obja{wava, on samo ponavqa Kosovo, Kosovo, Kosovo... Je l’ ima jo{ ne{to u na{oj spoqnoj politici? Je l’ ima jo{ neki prioritet, je l’ mi jo{ ne{to `elimo? Ne. Vi imate upravni odbor RTS-a, pogledajte ga pa`qivo, od kojih qudi je on sastavqen. Ko je, uzgred, izabrao Tijani}a? Hajde da pogledamo te qude, neke od tih qudi, zaista ne govorim o svim qudima. Poznati su kao pravoslavni fundamentalisti. Imamo jednoga koji je zastra{uju}a li~nost u moralnom i svakom drugom pogledu. Pogledajte {ta pi{e u zakonu, pa vidite da li te najuglednije li~nosti, naro~ito iz oblasti javnog `ivota, zadovoqavaju zakone. Zna~i, Demokratska stranka, ona je nosilac vlasti. Izvinite, hteli ste vlast, imate celokupnu vlast, a sad imate i celokupnu odgovornost i vi morate da se za to borite i da ka`ete: ovo su vrednosti, ovo nisu vrednosti. Ali, umesto “mi podr`avamo antifa{isti~ku borbu” dobijamo “mi podr`avamo svaku borbu”. Koju borbu? Da li je, na primer, predsednik vlade, za koga ve}ina qudi ne zna ni da je predsednik vlade uop{te, da li je on rekao Da~i}u, koji mu je nadre|eni – on je premijer, a ovaj je potpredsednik – ~ekajte, gospodine Da~i}u, na {ta li~i ovo s paso{ima, jeste li vi svesni toga da u jednoj zemqi u centru Evrope qudi ne mogu da dobiju paso{. Sad su po~eli da obja{wavaju to o ~ipovima. Ma, ne interesuje me uop{te! Imate ministra prosvete, a {ta je program rada Ministarstva prosvete? [ta taj ministar ho}e? Ho}e pred{kolsko obrazovawe, ho}e osnovno i sredwo{kolsko, ho}e visoko, ho}e mre`u privatnih fakulteta – uzgred, on predaje na jednom. [ta je Bolowa, gde je stala Bolowa? Ni{ta. Imamo obe}awa tipa “vize }e nam ukinuti, dobi}emo status kandidata”... To sve zavisi od drugih, {ta zavisi od tebe? Jeste li mo`da videli da je svako ministarstvo iza{lo u javnost i reklo: mi }emo do kraja godine raditi to, to, to, usvoji}emo to, to, to? [ta? Ni{ta. Oni nas vode u Evropu... Da vam ka`em ne{to, video sam pre neki dan na ulici auto, to je vaqda najskupqi auto koji mo`e{ da kupi{ u Evropi od ovih normalnih, to je kabriolet bentli. Verujte mi, Ceco, ja bih stra{no voleo da imam taj auto, ali pojma nemam kako da do|em do wega i ne{to mi govori da nikad ne}u imati taj auto, a ~ak i kad bih imao te pare, sigurno ne bih kupio taj auto, ali nije bitno. Recimo da volim taj auto i ho}u da do|em do wega. Lepe su `eqe da bude{ ~lan Evrope, pa hajde da mi bar odgovore na pitawe kad }emo da imamo paso{, to je jedno banalno, trivijalno pitawe. I naravno, onda slede strate{ke odluke, kao {to je ovo davawe Rusima ve}inskog vlasni{tva nad na{im energetskim sistemom. To je jedna katastrofalna strate{ka odluka, neobja{wiva strate{ka odluka. Uzgred, ~ovek koji se najvi{e za to zalagao na sednici parlamenta ima ogromne poslove u Rusiji. Zna~i, to je jedna strate{ka odluka koja je donesena cik-cak putem, ja to zovem politika cik-cak, levo-desno, cik-cak. Evo, ulazimo u Evropu, ali i s Rusima mi bogami poslujemo. Onda, Islamska kon330

ferencija, zna~i, to je ono “mir, mir, niko nije kriv”, svi su u stvari na srpskoj politi~koj sceni demokrate. Evo, sad mo`da to nije pravi primer, ali Toma je u stvari demokrata. Ne znam, nisam siguran da je to brz put u Evropu. Ja verujem u namere ove vlade da ide u Evropu, ja ne dovodim to u sumwu, odmah da vam ka`em, uop{te to nije sporno. Predajem 35 godina, video sam mnogo studenata koji imaju nameru da budu odli~ni studenti, da u~e, ali nisu nikad seli i u~ili ili nau~ili, a stvarno su imali nameru. Ne{to mora{ i da radi{, a ja u ovom trenutku to ne vidim. Uspe{no smo ratifikovali SSP i onda smo stali i sada me interesuje da li }e ova vlada da nam ka`e ta~no {ta je program rada ministarstava za slede}u godinu. Za{to se to ne objavi? Jer vi kod nas ne mo`ete ni da pozovete ~oveka na odgovornost, zato {to on nikad nije ni{ta ni obe}ao. [ta }e MUP da uradi – ne znamo, ~ime }e se Da~i} baviti – ne znamo, {ta je prioritet rada MUP-a – ne znamo. Da~i} je, izgleda, dovoqno sre}an {to je seo u tu fotequ, pa mo`e da kontroli{e “aferu kofer”. Zna~i, imate pro{log ministra koji je krivi~no odgovarao za provalu trafike, imate ovog ministra koji je direktno ume{an u u`asnu finansijsku aferu. Ta pozicija apsolutnog primitivizma }e na kraju ugu{iti Srbiju. E, ja se tu ne snalazim. Svetlana Luki}: Dosta na{ih sagovornika je govorilo da je najva`nije da smo sa ovom vladom izbegli katastrofu, ali da se ni u najboqem realnom scenariju ne treba nadati da }emo za svog `ivota do~ekati da Srbija bude pristojno mesto za `ivot. Neko pomiwe budu}e generacije kojima smo du`ni da ostavimo zemqu u boqem stawu, da ne be`e od we kao od kuge. Sve mi se vi{e ~ini da ovo sa budu}im generacijama nema ba{ mnogo smisla; ima smisla koliko i oni pozdravi poslati vanzemaqcima u svemir, poruka sa Valdhajmovim glasom, pti~icama i poto~i}ima. Neko je izra~unao da, ako je neka civilizacija udaqena od nas samo sto svetlosnih godina, poruci treba sto godina da stigne do we. Dok oni tamo popri~aju, dogovore {ta }e da nam odgovore, pro|e jo{ malo, pa onda jo{ sto godina putovawa nazad do nas. Zna~i, odgovor mo`e da nam stigne najranije za dvesto godina. E, tada }e tu biti neki drugi qudi, koje ni ta pitawa ni ti odgovori ne}e zanimati, a ne}e znati ni ko je Valdhajm, ni {ta su pti~ice, {ta je cve}e i drve}e. Kakve mi poruke ostavqamo generacijama koje }e naseqavati ove na{e nastambe za pedesetak ili sto godina, ko zna o ~emu }e oni misliti i {ta }e im biti va`no. Mi ovo radimo za sebe, {to bi rekao @arko Kora}, da spasemo du{u svoju. Za{to da ne budem dobar i po{ten, ka`e Konrad, ionako sam smrtan. Svi smo ovde suo~eni prakti~no svakoga dana sa ~iwenicom da, ako ho}emo da budemo iole pristojni qudi, moramo da izigravamo heroje. Stvar se nekad mo`e izbe}i, a, bogami, ~esto i ne. Sve se to mora ~initi da bi ovo jednom prestalo da bude mesto neprekidne borbe sa entropijom. Vojislav Pejovi} je imao sre}u da ne mora ovde da `ivi stalno. On je pisac ro|en u Podgorici, studirao je u Beogradu, doktorirao u Nema~koj, dobio sina u Wu Orleansu, a u ^ikagu je napisao prvi roman, koji se zove “@ivot i smrt Milana junaka”, koji ovih dana izlazi i u Beogradu. Slu{ate Vojislava Pejovi}a.
331

Vojislav Pejovi}: Budu}i da sam profesionalni nau~nik, pro{ao sam ~itav taj uobi~ajeni razvojni put od zavr{etka studija prirodnih nauka do doktorata, pa onda radio u laboratoriji i tamo postao ekspert za analize proteina i shvatio da ne mogu to da radim ~itav `ivot, jer to tra`i ~itavu osobu. Kad smo 2005. dobili sina u Wu Orleansu, ja sam shvatio da ne mogu da radim vi{e posao koji radim. Kad je dete napunilo tri meseca, pirnuo je uragan Katrina i poterao nas iz Wu Orleansa i onda smo se mi, tokom evakuacije, tako reorganizovali da sam ja promenio svoju profesiju, sad se vi{e ne bavim naukom kao nau~nik u laboratoriji, nego pi{em nau~ne radove za potrebe farmaceutske industrije. I mogao sam sebi da organizujem `ivot tako da napi{em kwigu koja se u meni kuva preko deset godina, a na kojoj sam radio dve i po godine. Trudio sam se da tome zaista pristupim na na~in na koji se pristupa nekom nau~nom eksperimentu, da unapred odredim sve mogu}e odredive parametre, zna~i, u kom licu }u da pi{em itd, a to nije moj prirodni stil pisawa, pa sam, morao da ve`bam 3-4 meseca da bih postigao efekat koji tra`im. Onda sam naravno, napisao izmi{qene biografije svakog lika u kwizi, jer sam pro~itao u jednom vrlo dobrom uybeniku da je to jako koristan trik. Zapravo, sve je to jako sli~no pripremi jednog dobrog nau~nog eksperimenta. Ja jesam usput postao vrlo optere}en `eqom da sve uradim na {to je mogu}e ekonomi~niji na~in, tako da malo {ta mo`e da me iznervira kao re~enica u kojoj su dve suvi{ne re~i. Zavr{io sam sredwu {kolu 1990, Milo{evi} je, zna~i, ve} bio ~vrsto na vlasti, ve} je postavio svoje pion~i}e gde je mogao. Za mene je to bilo onako neodredivo uzbudqivo – sad kao, uh, ne{to se de{ava, neko se tu bori za neka prava... I odem ja u vojsku i tu prvi put zaista shvatim, po{to sam odgojen u jugoslovenskom duhu, shvatim da postoje Srbi i Hrvati. U stvari, kad je sve to po~elo da se zakuvava, kao “ne{to se mewa”, Tito je umro i dolazi taj Sloba koji, eto, ho}e ne{to da napravi, i svi ka`u da se on bori za pravednu stvar, jer ne vadi Jugoslaviju iz usta. I ja pomislim: aha, dobro, zna~i on mora da je neki o kej tip. Tada je, naravno, u vojsci jo{ bila jugoslovenska ideologija, Pokret za Jugoslaviju, ta vojna partija. Se}am se ~asova iz moralnog predmeta koji se vi{e nije zvao marksizam, gde smo dobijali jedan miks armijskog jugoslovenstva i srpskog nacionalizma, jer se nikad nije pri~alo o srpskoj politici, uvek samo o hrvatskoj, {ta Hrvati rade i tako daqe. Zna~i, nikad nismo dobijali punu sliku i ta~no se se}am da ja tada nisam shvatao da televizija mo`e da la`e. Taj koncept nije bio jasan, nisam shvatao da mo`e da se pojavi ne{to na TV i da to bude apsolutna la`, odnosno takva fabrikacija stvarnosti da se istina ne vidi. Tek nekoliko meseci kasnije, kad sam video snimke prera|enog Vukovara, tek tada mi je bilo jasno da ja ne{to ozbiqno moram da poradim na sebi, da bih shvatio. Nijedna pri~a nije nikako mogla da opravda to {to sam ja tada u deset sekundi video na TV, nikakva ideologija, ni{ta. Onda je krenulo da me kopka pitawe – ja sam tada imao osamnaest godina, {ta bi bilo da sam imao dvadeset ~etiri? Koliko bih ja bio odgovoran za to {to odbijam da vidim svet oko sebe onakvim kakav jeste? I to je stvarno bila klica moje kwige.
332

U kwizi imam junaka koji ima dvadeset ~etiri godine, koji se zove Milan Junak, momak iz Crne Gore koji studira u Beogradu. Oko wega se ru{i svet, ali on nije vi{e beba, on ima dvadeset ~etiri godine i postavqa se pitawe da li je on odgovoran, da li je on kriv za stvari koje mu se de{avaju jer ne vadi glavu iz peska zato {to je u tom pesku toplo. Mislim da prosto samim ro|ewem i na~inom kako je svet danas ure|en, a ne mora ~ak biti govora o prestrogo moralnom pogledu na svet, mislim da jesmo svi odgovorni za ono {to se oko nas de{ava, ~ak i ako nam je stav da se nas to ni{ta ne ti~e. Zna~i, ja sam bio takav, a da ne ka`em koliko qudi znam koji su bili u sli~nom mentalnom stawu kad se, na primer, Milo{evi} pojavio 1986-87. i generacija mojih roditeqa po~ela da se odu{evqava tim naizgled ne previ{e birokratizovanim likom koji }e tu sad da re{i neke probleme. Naravno, napravi se emotivna investicija, i sad treba objasniti sebi da si se odu{evqavao ne~im {to je jedan krvavi bofl. Sve to me je jako optere}ivalo i onda sam odlu~io da, ~im se prva prilika uka`e, probam ne{to da napi{em na tu temu. Eto, tako je kwiga po~ela. Iz zemqe, koja je tad bila krwa Jugoslavija, oti{ao sam u jesen 1997, odradiv{i sve one proteste 1996. i 1997. Oti{ao sam u Nema~ku na doktorat. Ta 1997. je u`as, ne samo zato {to sam bio u delu Nema~ke koji sunce prakti~no ne gleda, gde se oblaci navla~e i leti po tri meseca, senka ne pada na tlo. Kako se prikqu~im na vesti, ~ujem: radikali u Vladi, JUL radi {ta ho}e, ubijaju jedni druge, ni{ta nije sigurno. Onda bombardovawe, onda pola Beograda se seli u Crnu Goru da bi pre`ivelo. Dobijam imejl od Petra Lukovi}a, koji ka`e: “Ovo je kolektivna ludnica, nemoj da ti je palo na pamet da se ovde vrati{”. Tako, to mi je sve u stvari kao da gledam kroz neki pleksiglas koji je, onako, dobro siv, ima tu paletu tamnosivoga, mrko-~a|avu, i ja gledam kao da sam sad to stavio pred o~i i poku{avam da se setim {ta je bilo kroz tu vizuru. Moja supruga i ja smo 2002. odlu~ili da odemo iz Nema~ke u Wu Orleans. Po~eo sam odmah da se ose}am mnogo boqe, ono sunce i one boje, sve je malo poja~ano. I onda sam, naravno, i daqe ostao u kontaktu sa ovda{wim zbivawima, ali mislio sam da }e to da bude sve OK, dok 13. marta nije ubijen \in|i}. Tu sam tek zapravo shvatio da kolumnisti, za koje sam mislio da ne mogu da se otka~e od pro{losti, zapravo ne preteruju. Napravio sam veliku tabelu u kojoj su u jednom redu bili doga|aji u biv{oj Jugoslaviji u kabinetima, u drugom doga|aji na frontovima, u tre}em doga|aji u svetu, a u ~etvrtom radwa moje kwige. Prvo sam napravio taj veliki dokument, i kad sam ga jednom od{tampao, video sam, iako je to prosta tabela, da zapravo grafi~ki predstavqa jedan portret galopiraju}eg o~aja, zato {to rubrika u kojoj sam odredio da budu meseci u godini, postaje sve du`a. Kad god bi se desilo neko krvoproli}e, ja sam to ozna~avao crvenom bojom, i rubrike su sve crvenije. Ima jako puno izvora koji opisuju taj period, blago za svakog istra`iva~a, recimo veb-sajt Ha{kog tribunala. Ako sam imao dilemu {ta se kad desilo, ako nije bilo jasno iz kwiga, samo odem na taj sajt, otvorim neki od procesa i odem na pretra`iva~, i pojavi}e se pre ili kasnije.
333

Razmi{qao sam mnogo o tome kad su po~eli da otkopavaju masovne grobnice oko Beograda, jer, budu}i da sam `iveo nekoliko godina u Nema~koj, naravno nisam mogao a da ne po~nem da kopam po toj wihovoj kolektivnoj traumi. Pri~ao sam i sa svojim prijateqima ~ije su dede bili vojnici Vermahta, pa su i{li na primer u Rusiju, pa sam pitao jednog prijateqa – pa dobro, kad se deda vratio iz Rusije, jesi li ga pitao “deda, {ta si ti radio tamo”? Ka`e, mi o tome nikad nismo pri~ali, ali tamo je to malo druga~ije ura|eno. Ameri~ki vojnici su tovarili nema~ke civile u kamione, pa ih razvozili po konc-logorima da vide {ta se radilo. Ovde toga nije bilo, ovde su otkopavali jame po Hercegovini ne da bi podstakli mirewe i katarzu, nego da bi pomamili qude – evo, ovde su zakopani va{i, evo, ovo su kosti, a vi izvolite, mrzite sad decu onih koji su vam pobili o~eve. Sumwam u postojawe dobre voqe u sada{woj konstelaciji politi~kih odnosa u Srbiji i Crnoj Gori, gde je, na kraju krajeva, ogroman problem zata{kavawa. Navodno je sve OK sad, tu su investicije, sti`e krupni kapital, turizam, grade se hoteli i sve izgleda umivenije i lep{e, dr`avne slu`be boqe rade. Me|utim, istovremeno se vode procesi za ratne zlo~ine u Crnoj Gori koje dr`ava opstruira na svakom koraku. Ka`em, sumwam da postoji politi~ka voqa ovde u Crnoj Gori da se, na primer, organizuje {kolska ekskurzija i hajmo u Srebrenicu da vidimo to poqe sa hiqadu grobova i da gledamo film o tome kako majke, sestre, }erke, `ene, prekopavaju po kostima, da pogledamo stenogram sa su|ewa, da vidimo kako je to organizovano, jer sve to nije tajna. To nije tajna, ali posledwi voz za neku, mo`da ne katarzu, ali recimo pedago{ku traumu, verovatno }e napustiti ove predele za koju godinu. Ove godine to jo{ ima smisla, idu}e godine }e ve} biti mawe, godinu nakon toga jo{ mawe, i za par godina jedini qudi kojima }e to jo{ uvek biti va`no bi}e porodice `rtava. Ja sam pio taj kapu}ino s ove strane Drine. Sna`na motivacija jeste poku{aj da se na neki na~in iskupim time {to }u se truditi da sve to pribli`im qudima koji su dovoqno svesni, a ipak su odlu~ili da potiskuju. Poku{aj da to ipak prizovu svesti, da to mo`da zvekne u wima, u idealnom slu~aju da se raspla~u na kraju. Ja se zaista sâm jo{ ose}am delimi~no krivim za sve to. Nisam legao ni pod jedan tenk, koji bi me verovatno pregazio, nisam imao hrabrosti za to, nisam nijednom oti{ao u Bosnu sa paketom hrane, imao sam svoje probleme, studirao sam, imao sam ovo, imao sam ono. To {to se najve}i broj qudi pona{ao kao ja, za mene ne predstavqa neko opravdawe sada, niti olak{avaju}u okolnost, jer sam fizi~ki i finansijski bio verovatno sposoban da ne{to u~inim, ali nisam. I sad, ja sam mogao da ka`em: svaka ~ast onima koji jesu, ali ja to nisam uradio i to me grizlo godinama. [anse da Barak Obama postane slede}i predsednik Sjediwenih dr`a va su realne, ali nisu ogromne. On mnogo boqe stoji kod kladioni~ara nego kod ispitiva~a javnog mwewa, {to je daleko boqa situacija nego da je obrnuto. Karte jesu uglavnom podeqene, sad su bile konvencije demokrata i republikanaca, mislim da }e Obama pobediti tesno. Me|utim, Amerika je jedno vrlo komplikovano dru{tvo, koje ima izuzetno veliki procenat qu334

di koji nisu mrdnuli daqe od svog malog mesta osim na lokalni rodeo ili tako ne{to, i gde je uticaj crkve veoma jak i gde je uticaj ~itave mre`e tih desno orijentisanih, radikalskih radio-emisija izuzetno ra{iren. Ja se nadam da }e se stvari prelomiti tako da svi koji nameravaju da glasaju za Obamu zaista iza|u na izbore, a da ovi drugi ne}e iza}i u dovoqnom broju, jer mislim da je Amerika podeqena. Ogroman broj qudi, naro~ito malo starije generacije, verovatno jo{ ne mo`e da prihvati mogu}nost da im predsednik bude neko ko nije beli mu{karac. Kad bi se Obama zvao, na primer, Yon Braun i bio belac iz Ohaja, ja mislim da bi imao 20 odsto prednosti u odnosu na Mekejna. Na konvenciji republikanaca Yory Bu{ je pomenut jedanput. On je toliko nepopularan da na kongresu sopstvene partije nije govorio, pustili su mu osmominutni govor sa travwaka ispred Bele ku}e, ime Bu{a je spomenuto ~etiri puta, tri od ta ~etiri puta odnosila su se na wegovu `enu. Na konvenciji demokrata ime Yorya Bu{a je pomenuto 148 puta, ba{ sam jutros ~itao, tako da bi bilo ko sem Baraka Obame i Hilari Klinton, na koju ameri~ka desnica ima poseban pik, bio ubedqivi pobednik na ovim izborima. Ali, Amerika ne bira samo predsednika, nego se bori sa svojom osnovnom traumom, a to je, koliko ja uspevam da shvatim ameri~ko dru{tvo, rasizam, koji je bio biznismodel 150 godina i gde su generacije vaspitavane na tome da je u redu da se qudi koji nisu beli tretiraju kao `ivotiwe. Ozbiqno se zastupa teza da izvesno krilo Republikanske partije namerno lo{e vlada, e da bi zemqu potpuno predalo u ruke krupnom kapitalu. Zna~i da poku{avaju namerno, svesno da demontiraju dr`avni aparat. Imam tako|e jednu svoju listu primedbi na Baraka Obamu. On ima dosta podilaze}i odnos prema religiji. Ba{ me interesuje zapravo {ta bi bilo ukoliko bi neki kandidat za bilo {ta u Americi rekao “ja nastupam kao ateista”, to me jako zanima. I voleo bih da se to desi, ali o~igledno ne mo`e sve da se desi odjedanput. U Berlinu je Obama govorio pred preko 200.000 qudi, ~ekali su po sat i po samo da pro|u bezbednosnu kontrolu. I to je, naravno, u Americi iskori{}eno protiv wega. Svetlana Vukovi}: U Evropi bi dobio izbore svakog dana. Vojislav Pejovi}: Nema za{to da ih ne dobije, na kraju krajeva, on toliko dobro izgleda, on je neko ko se sa lako}om stavqa u lidersku poziciju. Znam qude koji rade sa mnom, koji su bili sa wim na nekim ve~erama i ka`u – ima{ potrebu da ustane{ i skandira{ wegovo ime. On ima harizmu; da je to ~isto neka ambala`a kao kod Vuka Dra{kovi}a to bi bio problem, ali wegova politika zaista ima supstancu iza koje on mo`e da stoji. I kalio se politi~ki u ^ikagu, {to je verovatno {kola kakvih malo ima na svetu, i morao je da pro|e ~itav taj razvojni put politi~ara. Morao je politi~ki da sahrawuje qude koji su ga dizali, {to je ina~e uspe{no pre}utao u obe svoje kwige, o tome je nedavno iza{ao veliki ~lanak u “Wujorkeru”. Tek sam tada postao potpuno siguran da bi bio odli~an predsednik, zato {to te kvalitete uspe{ni politi~ar mora da poseduje. Naravno, dok god nema fizi~kih likvidacija i name{tawa sudskih procesa, sve je legitimno. Zato ih i pla}amo da rade to {to rade, a ne da mi moramo da se bavimo onim {to oni
335

ionako vole da rade. Trenutno omiqeni detaq vezan za Baraka Obamu ti~e se izdawa wegove kwige “Smelost nade” u Srbiji. Goran Per~evi} of SPS izgleda da je na ~elu izdava~ke ku}e koja je to izdala. Svetlana Luki}: Ne izgleda, nego jeste, bio je na konferenciji za {tampu, jeste. Vojislav Pejovi}: Kad sam to saznao, shvatio sam kuda ide ovaj svet. Svetlana Luki}: Bila je ovo Jadranka Stojakovi} sa pesmom “[to te nema” na stihove mostarskog pesnika Alekse [anti}a. Jadranka je devedesete godine provela u Japanu, a koliko znam, ve~eras peva u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Pred kraj “Pe{~anika” slu{ate jo{ kolumnistu lista “Vreme” i sajta pescanik.net Teofila Pan~i}a. Teofil Pan~i}: Mi sad treba da dokonamo da li se to Srpska radikalna stranka mno`i ili se deli. Ako se mno`i nije dobro, a ako se deli onda je dobro. ^ini mi se da je ovo zapravo neki logi~an rasplet jedne situacije u kojoj ima{ jednu stranku koja je veoma jaka, ali potpuno nesposobna da zapravo postane sistemska stranka i deo nekakve vlasti. [e{equ to nije smetalo, da se razumemo, pogotovo, naravno, kad je oti{ao u Hag, jer wemu jednostavno odgovara ovakvo stawe. Wemu je ovo super, on je tamo mesija, mu~enik, a ovi wegovi ovde jedino {to mogu i smeju da rade, a bogami i jedino {to ume da radi ogromna ve}ina wih, to je da ponavqaju ono {to im on ka`e. I svi hepi. Me|utim, tu se pojavio faktor Tome Nikoli}a, u tom smislu da je on jednostavno osetio da su wegove mogu}nosti zapravo ve}e od onoga {to on dobija, a onda je seo i podvukao crtu – ~ekaj, {ta meni ovde smeta, {ta mi smeta, {ta me okiva sve vreme? Aha, [e{eq, dobro. On je osetio mogu}nost da se pribli`i politi~kom mejnstrimu i to je postala neminovnost najkasnije posle ovogodi{wih predsedni~kih i parlamentarnih izbora. On je imao mogu}nost ili da zajedno sa [e{eqem i celom tom ekipom posle izbora postepeno otkliza na marginu, ili da ne{to preduzme da poku{a da se ubaci u neku desnu varijantu nekog mejnstrima. Mi zati~emo, zna~i, Tomu u ovom trenutku u tom stawu, kada on shvata da, ili sa Srpskom radikalnom strankom ili bez we, u nekoj novoj konstelaciji on dobija priliku da zapravo postane prvi ~ovek svega onoga {to je desno u savremenoj politici Srbije. Alternativa mu je to da ostane nekakav pajac jednog pajaca kao {to je [e{eq, tako da je u toj konstelaciji sasvim jasno za{to se on odlu~io za ovo. E sad, s druge strane mo`emo da zamislimo situaciju da se [e{eq zaista vrati u Srbiju – odlaskom pre svega Nikoli}a, mo`da i Vu~i}a, on ostaje tu kao nekakva figura koja nu`no gubi uverqivost. Po~iwe previ{e da podse}a qude na sve ono {to je u wihovim `ivotima bilo lo{e, ~ak uprkos tome {to su m