, , .

1
2 ()
3
4
()
5
6
7
8
9
10
11
12
13

14

,
. ,
.
:
, ( );
, (,
)

.

:
!

 !
.
.
!
.

, Notturno

, , ,
, , , , !

-
.
, .
:
- . ( );
, ( )


.

persona ,
.
.
: ... ( );
() ( );

 , ,
, ,
.
:

-
()
.
. :
. ( );
( )
[ (. comparatio) ,
. :
1. ( );
2. ;
3. () ( ).
:
.
.
.

.
.
:
, ... ( , );
... . ( , )

Epitet (iz grkog jezika epiteton, neutralno od epithetos,

"atribuirano, dodato"[1]) je re (najee pridev) koja stoji uz imenicu i blie je odreuje,
oznaavajui neku njenu osobinu.

Sadraj

1 Atributi
2 Imenice
3 Prilozi uz glagole
4 Stalni epiteti

5 Literatura

Atributi
U gramatikom pogledu to su atributi. Primeri: siromaan ovek, ljubazna osoba, lepa
devojka, olovni oblaci. Ovaj poslednji epitet "olovni" prelazi u jednu drugu figuru [[metafora|metaforu, jer, ustvari, predstavlja skraeno poreenje: Oblaci su teki kao
olovo = olovni oblaci.

Imenice
Ne tako retko epitet moe biti i imenica, koja je, ustvari, poimenieni pridev. Primeri:
lepota devojka (lepa devojka), ul (rua) bata, spomen esma, div ovek itd. Pod
uticajem engleskog jezika danas je ovakvih epiteta sve vie: internet kafe, plazma
televizor, kolor televizor, kontakt program, biser ogrlica (umesto ispravnog biserna
ogrlica) itd.

Prilozi uz glagole
Pored prideva i imenica epiteti su i prilozi uz glagole. Primeri: stidljivo pitati,
gromoglasno priati, tiho besediti, silno zapinjati itd.

Stalni epiteti
Ovim pojmom oznaavamo epitete u narodnoj knjievnosti, jer se uvek ponavljaju ak i
onda kad oito ne oznaavaju pravu osobinu. Tako, recimo: ljuba je vjerna i onda kad se
iz stihova vidi da je neverna, grlo je bijelo i kod crnog Arapina, njegove su ruse (plave)
kose; britka sablja, teka topuzina, koplje ubojito itd.

Onomatopeja
Podraavanje glasova i zvukova iz prirode naziva se onomatopeja. Rei: bunuti,
krcnuti, pucketati, fijukati- nazivaju se onomatopejskim reima.
Primeri:
Durak huknu, sve zamuknu (Ivan Maurani, Agovanje);
Krcnu kola nekoliko puta... (Ivan Maurani, Smrt Smail-age engia)
ivotinjski zvuci

mijau, vau, muu, kokodak, rok, auu, mee, blee, kukuriku, kva-kva, ga-ga, iv-iv,
i-a, kre-kre

Od ovih rei izvode se i glagoli:

mijaukati, urlikati, cijukati, blejati, mukati, kreketati

Zvuci iz okoline

bum, bla-bla, tras, fu, bong, hop, kuc, pljac, heh, brm

Primeri

I cvri, cvri cvrak na voru crne smre (Vladimir Nazor)

Krcnu kolac nekoliko puta / Zviznu pala nekoliko puta (Ivan Maurani)
Kia sitno sipi, sipi i rominja (Antun Gustav Mato)
Sve do sunca ve se penje / Kukurikuj! (Antun Gustav Mato)
Kia rominja, / glogolji, / amori / kia jadikuje / mijenja pravac / vraa se, /
Bugari, / i opet sipi i sipi (Tin Ujevi)
Zuji, zvei, zvoni, zvui / umi, grmi, tutnji, hui (Petar Preradovi)

Metafora
Jeziko-stilski postupak u kom se iskazuje preneseno znaenje po slinosti naziva se
metafora.
Primeri: Oj Stojane, jabuko od zlata... (narodna pesma, Ropstvo Jankovi Stojana);
una pesmo, majko stara...-misli se na Srbiju (Oskar Davio, Srbija)

Kada se metafora proiri na celu jednu sliku, ili ak celo delo, stilska figura se naziva
alegorija. Prisutna je u narodnoj pesmi Ljubavni rastanak u kome plavi zumbul i zelena
kada predstavljaju zapravo momka i devojku koji su rastavljeni.
Primeri:
Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu. (narodna pesma, Zidanje
Skadra);
Vila gnijezdo tica lastavica, vila ga je za devet godina... (narodna pesma, Ropstvo
Jankovi Stojana)
Dva cvijeta u bostanu rasla, plavi zumbul i zelena kada... (narodna pesma,
Ljubavni rastanak)
Metafora (gr. meta promena, pherein nositi; gr. prenos) je
skraeno poreenje. Po njoj se ostvaruje prenos znaenja tako da se istakne jedna
zajednika osobina iz jednog podruja ivota i sveta koja se povee s drugim podrujem.

Metafora u poeziji

Ivan Gunduli, Suze sina razmetnoga

Ah, sad imam pamet hitru,

Sve je, to svijet gleda i dvori,
Na ognju vosak, dim na vitru,
Snijeg na suncu, san o zori,
Trenue oka, strila iz luka,
Kijem potegne snana ruka.

Tin Ujevi, Svetkovina rua

Rue su munje misli, one su u srce strijela,

rue bogate, besplatne, u bati na ivici druma.
O rue su kd nebeski, one su oko vidjela,
i muzika prirode s mirisom jezovitih uma.

Vilijem ekspir, Kako vam je drago

Cijeli je svijet pozornica

i svi su mukarci i ene tek glumci:
imaju svoje izlaske i ulaske

Metafora u govoru
Neke su metafore postale fraze koje vie i ne primjeujemo. Ako se neka metafora esto
upotrebljava, govornici prestaju da je gledaju kao metaforu:

jagodica (prsta) deminutiv od imenice jagoda

jabuica (Adamova) deminutiv od imenice jabuka
ogranak (poduzea) manja grana koja se odvaja od vee grane
umoran od glagola umoriti, ubiti
Metaforiki frazemi su esti i u svakodnevnom, kolokvijalnom govoru.
maji kaalj, Potemkinova sela, mirna Bosna
Ili u oznakama karakternih osobina:
On je lisac. Njihov je predsednik pravi lav.

Slovenska antiteza je stilska figura klasina za srpske narodne pesme. Sastoji se od tri
dela:

pitanja: Oj punice, evojaka majko,

Ili si je od zlata salila?
Ili si je od srebra skovala?
Ili si je od sunca otela?
Ili ti je bog od srca dao?'

netanih odgovora: ''Niti sam je od zlata salila,

''niti sam je od srebra skovala,
niti sam je od sunca otela'

jednog tanog odgovora: ve mi je bog od srca dao.

(Narodna pesma, enidba Milia barjaktara)

Ironija
Stilska figura u kojoj se reima daje suprotan smisao od onog koje imaju kao svoje
osnovno znaenje naziva se ironija Ako u prizvuku ima i zlobe, ili je ironija preterana,
dobija se sarkazam.

Primer (ironija): Samo ti nastavi da se svaa! (ustvari: Prestani da se svaa!)

Primer (sarkazam): Ako`j um`o kamen gristi, mora da se ugojio! (J.J. Zmaj, Tri
hajduka )

Alegorija
Stilska figura u kojoj pesnik u zavijenoj, skrivenoj formi iskazuje svoje misli i oseanja.

Primer: "Imao sam od zlata jabuku pak mi jutros pade u Bojanu te je alim,
prealit ne mogu." - odlomak iz pesme zidanje Skadra

Alegorija predstavlja govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne rijeima

koje ih direktno izraavaju, slikovit govor, slikovito objanjenje pojmova i misli.
Alegorija (gr. drugo govoriti), slikovit nain govora, pisanja ili prikazivanja u
knjievnosti i umetnosti, koji ima drukiji smisao od onoga koji se neposredno daje;
moe imati vid sloenog i dubokog simbola, personifikacije, proirene metafore, satire
itd; u knjievnosti npr. basne i drugi oblici (Domanovi Stradija), u slikarstvu
(Delakroa Revolucija).
Alegorisati, izraavati se zavijeno, u slikama.

Gradacija
Gradacija je stilska figura, pesniki izraz u kojoj pesnik postupno rea slike po jaini
doivljavanja od najslabije do najjae ili obrnuto.

Anafora
Anafora je stilska figura koja predstavlja iznoenje spreda, ponavljanje istih rei na
poetku reenice i reeninih delova.

Primer: Zbogom, itku, moj prelepi sane! Zbogom, zoro, zbogom, beli dane!
(Branko Radievi, Kad mligijah umreti)

Epifora

To je stilska figura koja predstavlja ponavljanje jedne ili vie rei na kraju reenice suprotno od anafore.

Simbol
Simbol je stilska figura kojom se konkretnom predmetu pridaju simbolina znaenja.
Jedan simbol moe imati vie znaenja.

Primer nebo - simbol mira, slobode, beskonanosti, plava boja ...