1

SADRAJ

Uvod........................................................................................................................... 3 1. Pojam zavetanja....................................................................................................4 1.1. Istorijat zavetanja...........................................................................................4 1.2. Pravna priroda zavetanja................................................................................5 2. Sadrina zavetanja (testamenta)..........................................................................6 2.1. Supstitucije.......................................................................................................7 2.2. Ogranienja pri postavljanju naslednika uslovom i rokom................................8 3. Oblici zavetanja....................................................................................................8 4. Oblici zavetanja u Jugoslovenskom pravu.............................................................9 5. Svedoci u testamentarnom pravu........................................................................13 6. Opozivanje zavetanja..........................................................................................14 7. Nitavost zavetanja.............................................................................................14 Zakljuak.................................................................................................................. 16

Uvod
Nasleivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza meuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteteta. Odatle, naslee ne predstavlja samo pravni pojam, ve naprotiv, javlja se i u mnogim drugim naukama, kako prirodnim, tako i u drutvenim (sociologija, istorija, biologija, psihologija...). U istoriji prava, nasleivanje se dugo nije moglo odvojiti od bioloke i religijske osnove. Tako, na primer, u Rimskom pravu, bilo je istaknuto da naslednik neosporno ima ista prava i obaveze kao i umrli. To ukazuje na drevna shvatanja o naslednom pravu. Takoe, Rimljani su govorili da je velika nesrea umreti bez testamenta. Danas, tradicionalna shvatanja, ustupila su mesto savremenijim, gde nasleivanje ima imovinski karakter, i najee se oznaava kao prelaenje imovine sa umrlog na druga lica, kao i ustupanje prava i zaostavtine, tj. stvari i prava umrlog na njegove naslednike. Ipak, i u savremenim pravima je usvojena rimska praksa testamentiranog nasleivanja. U nauci se pretpostavke za nasleivanje oznaavaju kao pravne injenice na osnovu kojih nastupa nasleivanje, ili kao osnovni uslov za nasleivanje. Mnogi autori navode tri osnovne pretpostavke za nasleivanje: smrt ostavioca, postojanje naslednika i osnov pozivanja na naslee. Ipak, najbitnije pretpostavke za nasleivanje su postojanje zaostavtine i smrt ostavioca (delacija), iz kojih proizilaze neki osnovi na naslee: ugovor o nasleivanju, zavetanje (testament) ili, pak, zakon (u nekim starim pravima obiaj). Iz navedenog sledi da je postojanje zaostavtine jedan od bitnih uslova za nastajanje naslednopravnog odnosa, jer ako umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud nema o emu da raspravlja, pa se postupak obustavlja. U svim naim zakonima, doputena su samo dva osnova, kao preduslov za pozivanje na naslee, a to su zakon i zavetanje, odnosno testament. Do zakonskog nasleivanja dolazi ako nema testamenta, ili je on nitav, ako zavetanjem , odnosno testamentom nije obuhvaena celokupna imovina (zaostavtina) i ako zavetajni naslednik ne moe ili nee da se primi naslea. Prema naim zakonima o nasleivanju, mogue je da naslednik u istom sluaju, nasleuje delimino po testamentu a delimino kao zakonski naslednik (naravno, to se odnosi na razliite delove zaostavtine). Ugovor o nasleivanju, bar za sada, nije doputen u Srbiji. U dravama angloamerikog pravnog sistema, primenjuje se testamentirano nasleivanje, tako da se i zakonsko nasleivanje bazira na tastamentiranom. U evropskokontinentalnom sistemu prava, nasuprot, pravilo je zakonsko nasleivanje. Najee injenice na kojima se zasniva zakonski red nasleivanja jesu srodstvo (krvno i graansko) i brana veza. U xx veku, u pojedinim pravima, javile su se i neke druge injenice, kao na primer zajednica ivota, izdravanje, vanbrana veza i drugo. Tako se, iz svega gore navedenog, moe zakljuiti da nasledno pravo ima dva osnovna znaenja: objektivno i subjektivno. U objektivnom smislu se podrazumevaju sva pravila i propisa koji ureuju nasleivanje, a pod subjektivnim se podrazumeva konkretno ovlaenje odreenog lica da na osnovu objektivnog naslednog prava stekne pravo na nasleivanje zaostavtinu ostavioca.
3

1. Pojam zavetanja
Zavetanje (testament, oporuka, poslednja volja) predstavlja zakonom ureeni oblik jednostrane, strogo line izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono odreuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i , eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smru. Drugim reima, pravilo je da zavetanjem zavetalac ureuje raspodelu imovine za sluaj svoje smrti, ali pored toga zavetalac moe da unese i neke neimovinske odredbe, a izuzetno takve odredbe mogu initi i iskljuivu sadrinu testamenta. Na primer: priznanje vanbranog oinstva, odreivanje mesta i nana sahrane i drugo. Testament u pravnom, tj naslednopravnom smislu rei treba razlikovati od tzv. umetnikih, politikih ili knjievnih testamenata. I u naslednopravnom smislu re zavetanje, odnosno testament ima vie znaenja. U formalnom smislu, zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednog efekta, tj. bilo ega sto moe initi sadrinu testamenta, data u zakonom utvrenom obliku za testament. 1 Izjava volje, koja nema nikakve veze sa onim sto moe biti sadrina testamenta ne moe se smatrati testamentom ni u formalnom smislu. Npr. izjava volje koja se tie politike situacije, naunog ili umetnikog shvatanja ili miljenja, sama po sebi, bez obzira na zadovoljenje forme, ne moe se smatrati testamentom ni u formalnom smislu. to se tie ovog, formalnog smisla, zavetalac moe imati vie testamenata, i u tom sluaju oni e se meusobno dopunjavati, ali i iskljuivati. U materijalnom smislu, zavetalac moe imati samo jedan testament. Naime, zavetalac moe ostaviti vie testamenata u formalnom smislu, ali sud mora, uzimajui sve okolnosti u razmatranje, ustanoviti ta je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedinstvena i
jedna, i to je ono to testament ini materijalnim.2

1.1. Istorijat zavetanja

Da bi testament mogao da se pojavi, bilo je potrebno da se u drutvu afirmie individua i njena volja. To, naravno nije bilo mogue u uslovima primitivnog razvoja drutva. Drevna prava, izgleda da nisu uspela da dou do toga da subjekat svojom voljom postavi sebi naslednika.Taj odluujui korak je nainilo rimsko pravo. Testament se kod Rimljana pojavio najverovatnije u periodu VII-VI v.pne., u vreme raspada zajednike i nastanka privatne svojine. Meutim, volja pojedinca morala je biti izreena pred narodnom skuptinom, i o tome se u poetku glasalo. Taj prvi testament bio je, dakle, usmeni i javni. Sledei oblik testamenta nastao je oko 70.god pne. gde su se kao najvaniji elementi forme javili peati i potpisi svedoka, ime se objavilo da e se svako pismo koje sadri postavljanje naslednika, sa eventualnim drugim odredbama, smatrati
1 2

Cvetkovi M. : LIENJE MOGUNOSTI NASLEIVANJA, Beograd, 1956. Cvetkovi M. : LIENJE MOGUNOSTI NASLEIVANJA, Beograd, 1956.

testamentom ako sadri potpis zavetaoca i sedmoro svedoka. Ostavilac je svoju poslednju volju mogao da izjavi i u jednom od javnih oblika testamenta, odnosno pred sudom, ili koji se deponovao u carskoj kancelariji. Postojali su i testamenti u posebnim prilikama sa neto ublaenom formom, tj. bio je punovaan i u sluaju kada svedoci nisu bili prisutni, ili u obliku pisma roditelja svojoj deci. Konano, sredinom V veka, prihvaen je i svojeruni testament, forma koja se i danas koristi u veini savremenih prava.

1.2. Pravna priroda zavetanja

Pod pravnom prirodom zavetanja podrazumevamo njegove osobine kao pravnog posla. S toga, podela testamenta je nainjena u odnosu na vrstu pravnog posla. a) Pravni poslovi meu ivima nastaju za ivota stranaka, dok pravni poslovi u sluaju smrti nastaju takoe za ivota stranaka, ali za razliku onih meu ivima, pravno dejstvo poinju da proizvode tek sa smru odreenog lica.Dakle, smrt odreenog lica je bitan uslov za otpoinjanje pravnih dejstava, odnosno odsustvo smrti pravni posao ini nevaeim. Da bi testament proizveo bilo kakvo pravno dejstvo, neophodan uslov za to je smrt njegovog tvorca. To dalje znai da lica u testamentu odreena za naslednike nemaju nikakva prava sve dok je zavetalac u ivotu. b) Dobroini su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana dobija korist a da za to ne daje nikakvu protivnaknadu. 3 Testamentirano raspolaganje je uvek dobroino, pa i u onim sluajevima kada sadri odreene terete i naloge (npr. da naslednik isplati odreenu sumu novca nekom licu, da da odreenu stvar iz zaostavtine i sl.). Dakle, ak i onda kada je zavetajni naslednik optereen nekom obavezom, radi se o dobroinom raspolaganju ostavioca, jer je to neka vrsta preraspodele koristi iz ostavioeve imovine. Otuda se i odreene pravne posledice koje prate dobroine pravne
poslove odnose i na testament: neophodna je odreena forma za njegov nastanak, ire su mogunosti za ponitenje (motiv ulazi u kauzu), posebna pravila tumaenja i dr.4

c) Jednostrani pravni poslovi nastaju i proizvode pravna dejstva izjavom samo jedne volje. Nasuprot njima stoje dvostrani pravni poslovi kod kojih pravno dejstvo nastaje saglasnou volje obe strane(ugovori na primer). Testament nastaje kada ga lice sa aktivnom testamentiranom sposobnou naini u zakonom propisanom obliku, a proizvodi pravno dejstvo tek posle smrti zavetaoca. Jednostranost kao jedna od bitnih osobina testamenta izraena je vrlo strogo:uticaj volje drugog lica vodi njegovoj nitavosti. To u stvari znai da zaotaveva volja mora biti osloboena svake prinude, pretnje, prevare ili zablude. ak i kada mane volje potiu od treih lica, one vode nitavosti testamenta. Ovakve mogunosti za ponitavanje testamenta posledica su
3 4

Cvetkovi M. : LIENJE MOGUNOSTI NASLEIVANJA, Beograd, 1956. Anti O. : NASLEDNO PRAVO, Beograd, 1999.

ne samo njegove jednostranosti, ve i njegovog mesta meu dobroinima. Jednostranost kao posebna odlika testamenta posebno je pootrena u velikom broju prava, pa samim tim i u naem. d) Formalni pravni poslovi su oni koji podrazumevaju da volja koja ini sadrinu pravnog posla, bude izraena u odreenom obliku (formi). Ispunjenje testamentarne forme, tano propisane zakonom, bitan je sastojak pravnog posla. I obrnuto, nikakvo odstupanje od zakona predviene forme testamenta nije doputeno, ve naprotiv, formalni propusti uvek otvaraju mogunost za ponitenje testamenta. S obzirom na ovakvo pootrene zahteve u pogledu forme, u nauci se testament oznaava kao strogo formalni pravni akt.

2. Sadrina zavetanja (testamenta)

Testament moe sadrati odredbe koje su po svojoj prirodi veoma raznovrsne : one koje se odnose na imovinska raspolaganja, one koje se tiu sprovoenja poslednje volje i razne druge odredbe neimovinskog karaktera. S obzirom na to, u teoriji je izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i na onu koja obuhvata tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadrinu takoe spada i veliki broj raznovrsnih odredbi, ali za nju je karakteristino to to se uvek, neposredno ili posredno, odnosi na imovinsko raspolaganje zavetaoca. Materijalna sadrina testamenta je u pitanju kod: postavljanja naslednika, odreivanja naslednih delova, odreivanja uslova, rokova, iskljuenja iz naslea, i dr. Formalna sadrina zavetanja odnosi se na sluaj postavljanja izvrioca testamenta, ili odreivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. Konano, sadrina zavetanja moe biti i
neimovinske prirode-tzv. ostale odredbe : priznavanje vanbranog oinstva, odreivanje mesta i naina sahrane. Kao to je poznato u rimskom pravu, postavljanje naslednika je bio glavni i sutinski element sadrine zavetanja, element bez koga testament ne proizvodi pravno dejstvo. U savremenim pravima, odredba o postavljanju univerzalnog naslednika, nije neophodna za punovanost zavetanja5. Ipak, on

ima veliki praktini znaaj naslednik stupa u sva prava iji je titular bio ostavilac, na njemu je obaveza da namiri osatavioeve dugove, da ispuni odreene naloge... Naslednik se najesce postavlja neposredno: imenom i prezimenom, a esto se uz ime i prezime stavlja i dodatak koji oznaava odnos izmeu zavetaoca i naslednika. Odreivanje naslednika moze biti i posredno, i to na dva naina. Prvi nain posrednog odreivanja naslednika sastoji se u tome sto zavetalac u testamentu navede podatke na osnovu kojih se moe utvrditi identitet naslednika. Npr., zavetalac odredi da e njegov naslednik biti ono od njegove dece koje ostane na selu i bavi se zemljoradnjom, ili navede da ce nasledstva dobiti njegov sekretar, ili da ce 1/10 zaostavtine dobiti ahovski klub koji pobedi na turniru te godine, i drugo. To znai da naslednik moe postati i lice koje u trenutku sainjavanja zavetanja nije moglo da se individualizuje Drugi nacin
5

Anti Balinovac: KOMENTAR ZAKONA O NASLEIVANJU, Beograd, 1996

.
6

posrednog odreivanja naslednika se odnosi na njegovu individualizaciju, i tu se javlja situacija da zavetalac ostavlja jednom licu odreena prava i koristi iz zaostavtine. Dakle, naslednik moze da bude odreen na razne naine, neposredno ili posredno, ali je bitno da to bude uinjeno tako da se tumaenjem moe utvrditi ko je to lice i kakva je vrsta sukcesije u pitanju. Naslednik moze naslediti celokupnu zaostavtinu, ili samo jedam njen deo, sto se najesce odreuje razlomkom. Razume se, univerzalni sukcesor (naslednik) ne mora biti samo jedno lice, vec naprotiv, u testamentu zavetalac ih moze postaviti vise, i to na razliite naine. Trenutkom smrti ostavioca, postavljeni naslednik stie zaostavtinu. Od smrti ostavioca, pa sve do smrti naslednika, sva nasleena prava i obaveze e se nalaziti u njegovoj imovini. Meutim, i od tog pravila postoje izuzeci. Naime, mogue je zameniti naslednika, postaviti uslove, rokove, kao i naloge. Zamena naslednika ima vie oblika, i sadri manje ili vee slinosti kao kod sukcesivnog nasleivanja.

2.1. Supstitucije

Zamena naslednika se moe sastojati u tome to se u zavetanju postavljenom nasledniku, za sluaj da on ne moe ili nee da se primi naslea odreuje zamenik (jedan ili vie), ili je moguno da testator postavi naslednika svom nasledniku. Ove dve vrste supstitucije obina i fideikomisarna mogu se javiti u razliitim oblicima. Odredba u zavetanju u kojem se jedno lice postavlja za naslednika, ali se istovremeno odreuje da e u sluaju da to lice ne postane naslednik, naslednik biti drugo lice, naziva se obina (prosta) zamena naslednika. Na isti nain je mogue odrediti i zamenika jednom nasledniku. Ova supstitucija je bila dozvoljena i u rimskom pravu, a prihvaena je i u svim drugim pravima. U naem pravu se odreuje da zavetalac moe testamentom odrediti lice kome e pripasti nasledstvo ako odreeni naslednik umre pre njega, ili se odrekne naslea, ili bude nedostojan da ga nasledi. Postavljeni naslednik u obinoj supstituciji se naziva institut, a njegov zamenik je supstitut. Odnos izmeu instituta i supstituta je zasnovan na iskljuivosti, tj. ako institut postane naslednik, to je definitivno supstitut je tada iskljuen, i obrnuto. Institut i supstitut, drugim reima, ne mogu biti naslednici u isto vreme, niti mogu biti to jedan za drugim. Supstitut moe biti postavljen kako zavetajno, tako i zakonski. Pored obine zamene naslednika, iji je cilj da u onim sluajevima kada zavetajni
naslednik iz nekog razloga ne nasledi, ipak doe do zavetajnog nasleivanja tako to e drugo lice postati naslednik, postoji i supstitucija koja predstavlja postavljanje naslednika nasledniku, iji je cilj ouvanje zaostavtine za dalje potomke u jednoj porodici. 6 Za razliku od obine zamene, gde postoje

samo institut i supstitut, fideikomisarna supstitucija se javlja u dva oblika : fideikomisarna u uem smislu i pupilarna supstitucija. Fideikomisarna supstitucija u uem smislu je oblik zamene
6

Anti Balinovac: KOMENTAR ZAKONA O NASLEIVANJU, Beograd, 1996

.
7

naslednika kod koga se u testamentu prvo odreuje jedan naslednik, a zatim, kada se ispune uslovi koje je zavetalac predvideo, da to lice prestane biti naslednik (npr. usled smrti ili preudaje za naslednika se odreuje drugo lice). Porodicni fideikomis je najee susretan u feudalizmu.U rimskom pravu, oni nisu imali pravno dejstvo, sve do prelaska iz starog u novi vek. U naem pravu je odreeno da zavetalac ne moe odrediti naslednika svom nasledniku. Klauzula u testamentu kojom zavetalac za naslednika imenuje svoje maloletno dete, s tim da e naslednik postati drugo lice u sluaju smrti deteta pre sticanja aktivne testamentarne sposobnosti, naziva se pupilarna supstitucija. I ova vrsta se upotrebljavala u rimskom pravu, ali ovakav vid supstitucije nije doputen u savremenom pravu. Testament koji bi sadrao bilo kakav oblik pupilarne supstitucije, bio bi u celini, ili delimino nitav.

2.2. Ogranienja pri postavljanju naslednika uslovom i rokom

Uslov je odredba u pravnom poslu kojom se nastanak ili dejstvo pravnog posla ini zavisnim od neke neizvesne injenice. Bez obzira da li e uslov koji je naveden u testamentu ostvaren ili ne, sam testament, pod pretpostavkom da je nastao kao punovaan akt, proizvodi izvesna pravna dejstva. Uslovi su u zavetanju najee izriito postavljeni, npr. *pod uslovom*, ili *duzan je da..*, i slino. 7 Lice odreeno za naslednika mora , pre svega, da ispuni navedene zahteve. Prema naim propisima, sud je duan da konstatuje da li je i koliko, pravo naslednika odloeno zbog neispunjenja uslova i u iju korist. Sud e takoe, za vreme ekanja uslova odrediti privremene mere za obezbeenje dela zaostavtine. Ispunjenjem uslova, neizvesnost otpada, uslovno postavljeni naslednik postaje definitivan. Kod raskidnog uslova, njegovim ispunjenjem naslednik prestaje biti u tom svojstvu. Rok ili termin je odreeni protok vremena koji je vezan za nastanak ili prestanak nekog prava. Sve sto vai za uslov, vai i za rok, osim ako se zavetalac nije prevario u raunanju vremena, kao to je sluaj kod nemogueg uslova.

3. Oblici zavetanja
Jedna od bitnih osobina osobina zavetanja jeste da je to strogo formalni pravni posao. Zakoni o nasleivanju odreuju da je punovaan samo onaj testament koji je sainjen u obliku utvrenom u zakonu i pod uslovima predvienim zakonom. Drugim reima, zavetanje koje ne

Anti Balinovac: KOMENTAR ZAKONA O NASLEIVANJU, Beograd, 1996

.
8

ispunjava odgovarajue formalne zahteve, bie pogoen sankcijama nitavosti. Oblici zavetanja, odnosno forme testamenta dele se po razliitim kriterijumima, tako da postoji vie podela.

a) PISMENI I USMENI OBLICI Nai zakoni o nasleivanju dele zavetanja na ona sainjena u pismenom obliku, s jedne, i ona u usmenom obliku, s druge strane. Ureujui usmeni testament, zakoni navode da je jedan od uslova za njegovu punovanost nemogunost sainjavanja pismenog testamenta. Iz zakonske formulacije proizilazi da je samo izuzetni testament u usmenom obliku, dok su svi ostali u pismenom. b) PRIVATNI I JAVNI OBLICI Za sainjavanje zavetanja u javnoj formi neophodno je uee odreenog javnog organa, organa koji na osnovu odgovarajuih javnopravnih propisa vri odreenu vlast (sudija, konzularni predstavnik, vojni stareina...). Nasuprot tome, pri sainjavanju privatnog testamenta ne uestvuju lica koja su nosioci javnih funkcija. c) REDOVNI, VANREDNI I IZUZETNI OBLICI Redovni testamenti se mogu sainjavati uvek, u svako doba i u svim prilikama. Oni vae neogranieno, a zahtevi za formu su brojni i strogi. Vanredni testamenti se preduzimaju samo u odreenim okolnostima i shodno tome vae odreeno vreme. Formalni zahtevi su u osnovi isti kao i kod redovnih oblika testamenta. Izuzetni testamenti se mogu sainjavati samo u izuzetnim prilikama, i to kada nije moguno korienje nekog drugog oblika. Oni traju neogranieno, a zahtevi u pogledu forme, su za razliku od prethodna dva oblika, pojednostavljeni.

4. Oblici zavetanja u Jugoslovenskom pravu

Nae pravo poznaje veliki broj formi u kojima moe biti izjavljena poslednja volja: svojeruni, odnosno olografski testament; pismeni testament pred svedocima, odnosno alografski testament; sudski testament; konzularni testament; vojniki, odnosno vojni testament; testament na brodu, odnosno brodski testament; meunarodni testament, i usmeni odnosno izuzetni testament.

a) SVOJERUNO ZAVETANJE (OLOGRAFSKI TESTAMENT)

Zavetalac moe svoju poslednju volju izraziti tako to e je svojom rukom napisati i potpisati. Za njegovu punovanost nije nuno da bude naznaeno mesto i datum sastavljanja, ali je korisno
9

da to bude uinjeno. Za olografski testament, dakle, bitno je samo to da od poetka do kraja bude
napisan i potpisan od strane ostavioca. Poto, naime, olografski testament nema svedoka, u nedostatku datuma nije mogue utvrditi da li je zavetalac u vreme njegovog sainjavanja imao aktivnu testamentarnu sposobnost, pa se stoga u nauci esto istiu argumenti u prilog obaveznosti datuma kod ovog oblika zavetanja. 8 Pored toga, ukoliko postoji vie testamenata, odsustvo datuma po pravilu

onemoguava utvrivanje punovanosti testamenta u materijalnom smislu. Konano, oznaenje datuma na olografskom testamentu ini jasnu granicu izmeu nacrta testamenta i stvarne, poslednje volje ostavioca. Forma olografskog testamenta je jednostavna i pristupana. Ona omoguava najveu moguu privatnost; ne samo sadrina, ve i postojanje takvog zavetanja moe ostati tajna, to u izvesnim sluajevima moe biti od vanosti za testatora. Pristupanost ove forme, pored nesumnjivih prednosti ima i izvesnih mana. Mogue je, naroito kod mlaih lica izvriti nedoputen uticaj, u smislu mane volje, to bi bilo veoma teko dokazati. Olografski testament mora biti sainjen zavetaocevim rukopisom. Dakle nije bitno na kom jeziku e sadrina testamenta biti napisana, bitno je da to ne bude uinjeno nekim mehanikim sredstvom koje bi bilo posrednik izmeu ostavioeve ruke i materijala na kome je testament sainjen, npr. pisaom mainom, na raunaru, uz pomo ablona i slino. Zavetaoev potpis se sastoji, po pravilu, od njegovog imena i prezimena, i bie punovaan ukoliko je uinjen na nain na koji se zavetalac redovno potpisivao. Bez uticaja na punovanost testamenta je injenica ako je tree lice pridravalo ruku zavetaoca prilikom potpisivanja.

b) PISMENO ZAVETANJE TESTAMENT)

PRED

SVEDOCIMA

(ALOGRAFSKI

Alografski testament je redovni, pismeni i privatni oblik zavetanja, koje se sainjava na taj nain to e zavetalac unaperd sainjenu ispravu svojeruno potpisati u prisustvu dva svedoka, izjavljujui pred njima da je sainjeno pismo proitao i da je to njegova poslednja volja. Radi veeg stepena sigurnosti, posebno imajui u vidu da ovaj oblik testamenta testatoru sainjava drugo lice, novi Zakon o nasleivanju Srbije posebno istie potrebu provere sadrine testamenta od strane testatora. Zavetalac mora biti pismen, jer mora biti u mogunosti da proveri da li je njegova poslednja volja verno uneta u sastavljeno pismo. Zavetalac iz tih razloga mora imati i ouvano ulo vida. On moe da svoj testament da saini i sam, npr. da ga iskuca na pisaoj maini (ne sopstvenim rukopisom, jer e se tada raditi o olografskom testamentu). Ovaj testament po pravilu sastavlja drugo lice, i to najee advokat. Lice koje sastavlja tekst alografskog
testamenta vri jedan, takorei mehaniki posao, tako da to ne mora biti lice koje je nepristrasno, pa otuda to moe uraditi i ostavioev srodnik, naslednik, maloletno ili poslovno nesposobno lice. Zavetalac se bezuslovno mora potpisati i nikakav razlog ne moe opravdati ukoliko to nije uinjeno. 9 Alografski

testament, bie punovaan i kada je sainjen od vie listova, i ako nije potpisan svaki od njih, ve
8 9

Anti O. : NASLEDNO PRAVO, Beograd, 1999. Anti O. : NASLEDNO PRAVO, Beograd, 1999.

10

je potpis stavljen samo na kraju. Oba svedoka moraju biti istovremeno prisutna u trenutku kada zavetalac izjavljuje da je pismo proitao i da je to njegova poslednja volja, kao i u trenutku kada se potpisuje. Drugaija je situacija kada zavetalac sam saini testament nekim mehanikim sredstvom zato to npr. ne eli da se sazna sadrina testamenta, pa neim prekrije tekst pruajui ga na potpis testamentarnim svedocima. U ovakvom sluaju zavetalac mora izriito izjaviti da je to njegov testament. Slino olografskom testamentu, ni kod alografskog nije od znaaja na kom je materijalu sastavljen. Ipak, treba uvek voditi rauna o okolnostima zbog moguih pitanja da li je testament ozbiljno izjavljen ili da li je zavetalac bio sposoban za rasuivanje u trenutku sastavljanja testamenta, tako da je poeljno da to bude uinjeno na hartiji ili nekom surogatu hartije. Datum i mesto sastavljanja testamenta su poeljni, ali ne i nuni elementi tako da njihovo odsustvo ili netano unoenje ne utiu na punovanost testamenta.

c) SUDSKO ZAVETANJE
Sudski testament je veoma znaajan oblik zavetanja, ne samo zato to je to najea forma javnog testamenta, ve zato to je to model ija pravila vae i kod drugih javnih testamenata: konzularnog, vojnog, brodskog. Testament sastavlja iskljuivo sudija, po usmenom kazivanju samog zavetaoca. To znai da zavetalac ne moe doneti gotov testament u sud i traiti od sudije da ga overi. Sudija najpre mora utvrditi identitet zavetaoca, putem line karte, sasluanjem jednog ili dva svedoka o identitetu zavetaoca ili trei nain utvrivanje identiteta jeste ako sudija lino poznaje zavetaoca. Pored ove radnje sudija prethodno mora utvrditi da li je zavetalac sposoban za sastavljanje testamenta. Ako ta sposobnost postoji, utvruje se slobodna i ozbiljna volja za sainjavanje testamenta. Pre sastavljanja testamenta, sudija je duan da zavetaocu objasni smisao i posledice takvog postupka, kao i da pazi da sadrina testamenta bude u okviru zakonskih propisa. Ukoliko zavetalac insistira na neemu protivno zakonu, sudija e posle upozorenja reenjem odbiti sainjavanje sudskog zavetanja. Na to reenje zavetalac ima pravo albe. Kao i kod prethodna dva sluaja bitno je da ostavilac ima ouvano ulo vida (ili u sluaju slepila, mora prisustvovati tuma, to je isti sluaj sa gluvonemim osobama), da je pismen i da razume jezik na kome se sprovodi postupak. Ako se zapisnik sastoji iz vie listova, svi listovi moraju biti zapeaeni sudskim peatom, moraju biti potpisani, a na kraju treba zabeleiti od koliko listova se sastoji testament. Po zavretku sastavljanja testamenta, zavetalac moe dati sudu i izjavu o uvanju testamenta, npr. eli da svoj testament uva u sudu.

d) KONZULARNO ZAVETANJE
Konzularno zavetanje je oblik zavetanja koji naem dravljaninu u inostranstvu, sainjava konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik nae zemlje koji vri konzularne poslove. Ovaj oblik testamenta moe da koristi jugoslovenski dravljanin koji se nae u inostranstvu, bez obzira na razloge i duinu boravka, odnosno bez obzira da li ima prebivalite, da li se koluje u inostranstvu, da li je zaposlen u inostranstvu ili je na turistikom putovanju. To znai da je
11

konzularni predstavnik duan da prihvati sastavljanje testamenta ukoliko se to od njega zatrai. Konzularni testament se sastavlja u potpunosti po pravilima za sastavljanje sudskog zavetanja. Prema naim propisima, konzularni predstavnik je ovlaen da saini jo jedan javni testamentmeunarodni testament.

e) MEUNARODNI TESTAMENT
Meunarodni testament je pismeni, redovni i javni oblik zavetanja. Ovlaena lica za sastavljanje ovog testamenta su sudija optinskog suda i konzularni predstavnik. Meunarodni testament mora biti sastavljen u pismenom oblika, napisan rukom, napisan na bilo kom jeziku, ili na bilo koji drugi nain. Zavetalac moe svoju volju izjaviti usmeno pred javnim organima, koji e je potom preneti u pismeni oblik. Zavetalac potpisuje zavetanje u prisustvu svedoka i javnih organa. U pogledu izjave uvanja, svih sposobnosti testatora, stavljanja potpisa i broja strana testamenta odredbe su iste kao kod sudskog oblika zavetanja.

f) BRODSKO ZAVETANJE
Brodsko zavetanje je pismeni, javni ivanredni oblik testamenta, kojeg zavetaocu na brodu sainjava zapovednik broda po svim pravilima koja vae za sastavljanje sudskog testamenta. Ovaj oblik zavetanja je vanredan, jer se sainjava u vanrednim okolnostima. Ovaj oblik se moe koristiti kada zavetalac izgubi vezu sa kopnom pa ne moe koristiti ni jedan drugi javni oblik. Naravno, ukoliko je pismen, on na brodu moe sainiti olografski ili algrafski testament. Od javnih moe sainiti samo brodski ili meunarodni. Kako je brodski testament vanredni oblik testamenta njegova punovanost je vremenski ograniena. Po povratku zavetaoca na kopno, testament gubi svoju vanost u roku od 30 dana.

g) VOJNO ZAVETANJE
Vojni oblik zavetanja je pismeni, javni i vanredni testament, koji za vreme rata ili mobilizacije moze sainiti komandir ili neki od stareina ete, a po pravilima koja vae za sainjavanje sudskog zavetanja. Poto je u pitanju vanredni oblik zavetanja vojni testament ima ogranieno znaenje. Za prestanak njegove punovanosti bitne su dve okolnosti: ako je re o ratu punovanost se gubi u roku od 60 dana od prestanka rata, a ako je u pitanju demobilizacija onda je taj rok 30 dana.

h) USMENO ZAVETANJE
Usmeno zavetanje je izuzetni i privatni oblik zavetanja. Volja se izjavljuje usmeno pred tri
istovremeno prisutna svedoka. Ovaj oblik testamenta se upotrebljava u izuzetnim prilikama kada nije moguno sastaviti testament u drugom obliku (npr. zemljotresi, poari, poplave, nesree i sve druge teke 12

Svedoci moraju biti punoletni, moraju posedovati i poslovnu sposobnost, a kod delimino poslovno sposobnih osoba sud odluuje o njihovoj podobnosti. Za razliku od drugih testamenata svedoci ne moraju biti pismeni ali moraju imati ouvano ulo sluha i razumeti jezik. Nae pravo doputa upotrebu ovog testamenta u izuzetnim prilikama, ali kada one prestanu da budu izuzetne, testament se mora sainiti u pismenom obliku. Zbog toga sva prava ograniavaju vanost usmenog testamenta odreenim vremenom (od 14 dana do 6 meseci). U naem pravu taj rok iznosi 30 dana od prestanka izuzetnih prilika.
katastrofe). Prisustvo svedoka je veoma bitan element za punovanost ovakvog testamenta.

10

5. Svedoci u testamentarnom pravu

Svedoci u nasem pravu se javljaju u viestrukoj ulozi: pre nego sto se pone sa sastavljanjem testamenta, potrebno je utvrditi identitetzavestaoca, a to se cini preko tzv. svedoka identiteta; za punovanost najveeg broja formi zavetanja je neophodno i uee testamentarnih svedoka; prilikom proglaenja zavetanja je potrebno prisustvo odreenog broja svedoka. Bezobzira u kom se svojstvu javljaju svedoci (svedoci identiteta, zavetajni svedoci ili svedoci proglaenja testamenta), za njih uvek vae odreena pravila koja se moraju ispotovati. Ta pravila ureuju mesto, poloaj i ulogu svedoka, i odnose se na itav niz pitanja: ko moe biti svedok, da li se on moe javiti u jednoj ili u vie uloga, da li testamentarni svedoci mogu u odreenim sluajevima da odgovaraju za tetu koju trpe naslednici, i drugo. Svedoci identiteta zavetaoca se javljaju kod
pojedinih formi zavetanja i to pre njihovog sainjavanja. Naime, kod javnog oblika testamenta (sudskog, meunarodnog, konzularnog, brodskog i vojnog testamenta), slubeno lice je pre sastavljanja testamenta duno da utvrdi identitet zavetaoca. Svedoci nisu neophodni samo u jednom sluaju, odnosno kada sudija ili konzularni predstavnik lino poznaje zavetaoca. Ukoliko zavetalac poseduje neku javnu ispravu sa fotografijom, dovoljan je samo jedan svedok identiteta. Poto oni nisu ni u kakvoj vezi sa sadrinom zavetanja, svedoci identiteta ne moraju biti pismeni. 11 Meutim, oni moraju biti punoletni,

a postavlja se i pitanje da li moraju imati punu poslovnu sposobnost. Svedok identiteta moe da se javi i u svojstvu zavetajnog svedoka, ali u tom sluaju mora ispuniti posebne zahteve koje vae za zavetajne svedoke. Kod najveg broja testamentarnih formi je neophodno da uestvuju posebne vrste svedoka. Radi se o testamentarnim svedocima, ili tzv. zavetajnim svedocima. Prema naim propisima, testamentarni svedoci se ne javljaju samo kod jedne vrste testamenta, i to kod olografskog . Testamentarni svedoci su uvek uslov punovanosti kod alografakog, meunarodnog i usmenog testamenta. Podobnost svedoka je jedan od uslova za punovanost zavetanja. Nepodobnost moe biti apsolutna i relativna. Apsolutna nepodobnost znai da izvesna lica ne mogu biti testamentarni svedoci bezobzira na vrstu I karakter odnosa prema zavetaocu. Oni, dakle, ne mogu biti svedoci nezavisno od toga ko je testator u konkretnom
10 11

Cvetkovi M. : LIENJE MOGUNOSTI NASLEIVANJA, Beograd, 1956. Cvetkovi M. : LIENJE MOGUNOSTI NASLEIVANJA, Beograd, 1956.

13

sluaju. Apsolutna nepodobnost se odnosi na nepunoletna lica, lica koja nemaju poslovnu sposobnost, ili kod pojedinih vrsta testamenata, npr. poznavanje jezika, dobro ulo vida i sluha, i slino. Relativna nepodobnost ima za cilj da ouva jednu od bitnih osobina testamenta njegovu jednostranost. Misli se na otklanjanjenedoputenog uticaja na tavetaoevu slobodnu volju.Takoe, ova vrsta nepodobnosti treba da onemogui da svedoci postanu lica koja bi to svojstvo zloupotrebila. Tako npr., svedoci u naem pravu ne mogu biti potomci zavetaoca, brani drugovi ili bilo koji srodnici.

6. Opozivanje zavetanja
Jedna od bitnijih osobina zavetanja je opozivost. Opozivanje testamenta znai oduzimanje vanosti jednom punovanom zavetanju od strane samog zavetaoca. Testament se moe uvek opozvati, sve dok zavetalac ima aktivnu testamentarnu sposobnost. Opozivanje moe biti formalno i neformalno. Formalno opozivanje znai da se testament moe opozvati u istoj formi (npr. olografski testament se opoziva u formi olografskog testamenta), ili u nekoj drugoj formi. Formalno opozivanje moe biti izrino ili preutno. Izrino je kada testator sastavi odreenu odredbu kojom opoziva raniji ili sve svoje testamente. Preutno opozivanje postoji kada zavetalac saini najmanje dva testamenta gde se oni razlikuju po sadrini. U takvoj situaciji vai pravilo da kasniji testament ukida raniji, u meri u kojoj se razlikuje njihova sadrina. Neformalno opozivanje moe biti izrino i preutno. Izrino je u sluaju kada testator uniti testament u nameri da ga opozove. Unitavanje se vri cepanjem, spaljivanjem, precrtavanjem ili pisanjem preko testamenta poniteno. Preutno neformalno opozivanje, s druge strane, obuhvata prenos odreene imovine ili stvari, ili njihovo unitavanje. U takvim sluajevima se uzima da je zavetalac opozvao testament. Opozivanje u svakom sluaju moe biti u celini ili delimino.

7. Nitavost zavetanja
Pravno dejstvo moe proizvoditi samo punovaan testament. Dakle, onaj testament koji je sainjen protivno zakonu i moralu, kod koga nije potovana forma, kada zavetalac nije imao testamentarnu sposobnost, ili gde postoje mane u volji, bie pogoen sankcijom nitavosti. Nitavost moe biti apsolutna i relativna. Ukoliko je zavetanje sainjeno protivno zakonu, moralu ili
obiajima, radi se o apsolutnoj nitavosti. Takoe, nitavo je i zavetanje koje je sainilo lice bez testamentarne sposobnosti, kao i falsifikovano zavetanje. Simulovana i fiktivna zavetanja, kao i ona kod kojih forma nije ispotovana, tako da se na prvi pogled zakljuuje da nije re o testamentu, takoe su nitavi. Naravno, nitavost pojedinih odredbi ne utie na ceo testament, ukoliko on moe opstati bez njih ili ako te odredbe nisu bile odluujue za sainjavanje tog testamenta. 12 U naem pravu je izriito
12

Cvetkovi M. : LIENJE MOGUNOSTI NASLEIVANJA, Beograd, 1956.

14

odreena nitavost sledeih odredbi u testamentu: odredba kojom zavetalac odreuje naslednika svome nasledniku; odredba kojom zavetalac zabranjuje svom nasledniku da otui stvar ili pravo koje mu je ostavio; odredba kojom se zabranjuje ili ograniava deoba nasledstva; odredba u javnim testamentima kojom se neto ostavlja licu ovlaenom za sainjavanje testamenta; odredbe u alografskim i javnim zavetanjima kojom se neto ostavlja svedocima; odredba o usmenom zavetanju kojom se neto ostavlja zavetajnim svedocima i njihovim srodnicima. Nitavo zavetanje se smatra da nikada nije ni postojalo. Lice koje je dobilo korist na osnovu nitavog zavetanja smatrae se fiktivnim naslednikom. Drugim reima, ukoliko je on znao za nitavost, vratie sve to je primio, a ako je bio savestan, vratie samo ono to je imao u trenutku saznanja za nitavost. Na nitavost sud moe pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje nitavosti se ne gasi. Za razliku apsolutne, relativna nitavost, odnosno ruljivost pogaa pojedinane interese, odnosno na ruljivost se moe pozvati samo pravno zainteresovano lice i to u roku od godinu dana od saznanja za razlog ruljivosti, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglaenja zavetanja i to prema savesnom licu. Prema nesavesnom licu, ponitaj zavetanja se moe traiti u roku od 20 godina od dana proglaenja zavetanja. Relativna nitavost tie se pre svega mana volje. Prinuda, prevara i zabluda tradicionalno zauzimaju prvo mestu meu razlozima ruljivosti. U sluaju postojanja fizike prinude, testament nije ni nastao. Treba voditi rauna o tome da e zavetanje biti nitavo i kada mane potiu od treih lica, kao i u sluaju postojanja zablude o motivu. Testament je strogo formalni pravni posao, tako da povreda forme predstavlja razlog ruljivosti. Konano, razlog ruljivosti postoji i u sluaju nepostojanja aktivne testamentarne sposobnosti. To se odnosi i na lica mlaa od 15 godina ili na lici koja su navrila 15 godina, ali koja su nesposobna za rasuivanje i koja su liena poslovne sposobnosti.

15

Zakljuak
U naslednom pravu testament ima vie znaenja: u formalnom smislu zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrenoj formi za testament. U tom smislu neka osoba moe imati vie testamenata, od kojih e vaei biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca). Meutim deava se situacija da zavetalac napie vie testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada e, u odreenoj meri, vaiti i prethodni testamenti; u materijalnom (subjektivnom) smislu zavetalac moe imati samo jedan testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono to e biti sprovedeno u pravnom ivotu. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, to znai da, ako npr. testament bude uniten, on e i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadrina (ili bude rekonstruisan), sud e postupiti po toj volji; u objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja sadri ostavioevu poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. pare papira). Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla:
1. pravni posao mortis causa (za sluaj smrti) - je posao koji se preduzima za ivota, ali

njegova pravna dejstva otpoinju tek smru odreenog lica (u ovom sluaju ostavioca);
2. dobroin (lukrativni) pravni posao - je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist, a

da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;

3. jednostran pravni posao - nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje; 4. strogo lini pravni posao - je onaj kod koga je iskljueno svako zastupanje. Zavetalac

mora lino, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskae sadrinu svog testamenta. Jedini nain da drugo lice uestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savete koje se tiu forme, a nikako sadrine, jer e u suprotnom sluaju testament biti poniten; 5. formalni pravni posao - je onaj za iju se punovanost zahteva da bude sastavljen u naroitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Na zakon dozvoljava vie formi testamenta; 6. jednostrano opoziv pravni posao - obzirom na to da je testament jednostrani, strogo lini i dobroin posao, proizlazi ovlaenje zavetaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ogranienje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove u nekoj od zakonom odreenih formi za sastavljanje testamenta. On ne mora da testament opoziva ba u onoj formi u kojoj ga je sastavio! Testament moe sadrati veoma veliki broj razliitih odredbi, tako da je, u teoriji, izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadrinu spada sve ono to se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, odreivanje naslednih delova, iskljuenja iz naslea, osnivanje zadubina, fondova, itd; Formalna sadrina se odnosi na pitanje postavljanja izvrioca testamenta, ili odrivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu; Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. One mogu biti neimovinske : odreivanje mesta i naina sahrane,
16

davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica..., kao i imovinske prirode: oprotaj duga, priznanje duga, itd. Kako je testament jedan od vanijih pravnih instituta svakog poretka, drava propisuje uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se poslednja volja uopte mogla uzeti u razmatranje. Ti uslovi su sledei: subjektivni uslov - jeste sposobnost za rasuivanje, odn. sposobnost lica da shvati pravne (i sve druge) posledice svoje izjave volje; objektivi uslov - jeste odreena starosna granica sa ijim je navrenjem mogue sastavljati punovaan testament. To je tzv. aktivna testamentarna sposobnost (testamentio factio activa) i ona se u naem pravu stie sa navrenih 15 godina; animus testandi, odnosno namera za sainjavanje testamenta - jeste pravno relevantna volja nekog lica da preduzme odreene pravne radnje i njegova svest o uslovima i posledicama preduzetih radnji. Ta volja mora biti: ozbiljna, stvarna, slobodna i upuena na neto to je mogue ostvariti. Da bi testament bio punovaan svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno, dakle, moraju svi da postoje u isto vreme. Ako neko lice koje je starije od 15 godina napie testament i ispostavi se da je bilo nesposobno za rasuivanje, testament e biti poniten. Ako advokat (koji je sposoban ta rasuivanje i stariji od 15 godina) napie testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi, testament nee biti punovaan, jer nema animus testandi... U naem pravu postoji veliki broj formi u kojima se moe izraziti poslednja volja. To su sl.: olografski testament, alografski testament, sudski testament, brodski testament, vojni testament, meunarodni testament, usmeni testament... Na zakon dozvoljava i tzv. konverziju testamenta, odn. ukoliko je testament sastavljan u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove, sud e po slubenoj dunosti, priznati taj testament, ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu.

17